STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA ...bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/12/Studija-izvodljivosti.pdf · projekat studija o proceni uticaja na Životnu

Cvijićeva 127, Beograd, Republika Srbija t: 011 33 14 400, f: 011 32 95 929 www. projmetal.com, [email protected]

INVESTITOR NIS a.d. Novi Sad,

Rafinerija nafte Pan čevo Spoljnostarčevačka ulica 199, Pančevo

OBJEKAT RAFINERIJA NAFTE PANČEVO PROJEKAT STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANČEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA - AŽURIRANJE STUDIJE MAJA 2012.

MESTO GRADNJE PANČEVO UGOVOR BROJ 3741

Beograd, Maj 2012. Projmetal ad Generalni direktor Snežana Marković SAGLASNOST INVESTITORA Saglasni smo sa tehničkom dokumentacijom: „STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJE KTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PAN ČEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA-AŽURIRANJE STUDIJE MAJA 2012.“ kako sa namenom tako i sa tehničkim rešenjem ZA INVESTITORA

Cvijićeva 127, Beograd, Republika Srbija t: 011 33 14 400, f: 011 32 95 929 www.projmetal.com, [email protected]

Objekat / Rafinerija nafte Pančevo

Broj ugovora / 3741

Projekat / Studija o proceni uticaja na životnu sredinu PROJEKTA modernizacije Rafinerije nafte Pančevo i integracije novih postrojenja i instalacija – ažuriranje studije maja 2012

List / Revizija /

Sadržaj: -Naslovna strana i saglasnost Investitora -Sadržaj A. Opšti deo -Sudsko rešenje o registraciji “PROJMETAL” A.D. -Rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije (Licenca “PROJMETAL” AD) -Rešenje za odgovornog projektanta na izradi studije o proceni uticaja -Licenca odgovornog projektanta -Licenca stručnog konsultanta -Spisak projektanata i saradnika na izradi tehničke dokumentacije -Izjava odgovornog projektanta o korišćenju važećih propisa B. TEHNIČKI DEO -Rešenje o ažuriranju Studije o proceni uticaja Podaci o nosiocu projekta sa uvodnim obrazloženjem 1.0 Opis lokacije na kojoj se planira izvo đenje projekta 1.1 Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predviđa izvođenje projekta sa ucrtanim rasporedom svih objekata 1.2 Situacija postrojenja koja su predmet izmena i dopuna idejnih projekata Modernizacije RNP 1.3 Sve izmene i dopune predmetnog projekta koje su bile predmet plana izmene i dopune Plana generalne regulacije kompleksa HIP Petrohemije, HIP Azotare i NIS rafinerije nafte Pančevo u naseljenom mestu Pančevo, koji je usvojen na sednici skupštine grada Pančeva 1.4 Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništva i demografskim karakteristikama u odnosu na objekte i aktivnosti 1.5 Podaci o postojećim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture 2.0 OPIS PROJEKTA 2.1 Opis prethodnih radova na izvođenju projekta 2.2 Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike 2.3 Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr. 2.4 Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama, uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća i nejonizujuća i dr. 2.5 Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija 2.6 Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

3.0 Opis mogu ćih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu 3.1 Kvalitet vazduha, vode, zemljišta, nivo buke, intenziteta vibracija, toplote i zračenja 3.2 Zdravlje stanovništva 3.3 Meteorološki parametri i klimatske karakteristike 3.4 Ekosistem 3.5 Naseljenost, koncentracija i migracija stanovništva 3.6 Namena i korišćenje površina (izgrađene i neizgrađene površine, upotreba poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta i sl. 3.7 Komunalna infrastruktura 3.8 Prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra i njihova okolina i sl. 3.9 Pejsažne karakteristike područja 4.0 Opis mera predvi đenih u cilju spre čavanja, smanjenja i otklanjanja svakog zna čajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu 4.1 Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i rokovima za njihovo sprovođenje 4.2 Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa 4.3 Planovi i tehnička rešenja 4.4 Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu 5.0 Program pra ćenja uticaja na životnu sredinu 5.1 Prikaz stanja svih činilaca životne sredine pre početka funkcionisanja projekta na lokaciji gde se očekuje uticaj na životnu sredinu (nulto stanje) 5.2 Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu sredinu 5.3 Mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara C. PRILOZI-GRAFIČKA DOKUMENTACIJA C1. PRILOZI-TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA C1a Spisak propisa iz zaštite životne sredine, koji je stupio na snagu u međuvremenu od usvajanja studije avgusta 2010. do ažuriranja studije maja 2012. C1b - Izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli studije opravdanosti i idejnog projekta „izmene i dopune idejnog projekta modernizacija rafinerije nafte pančevo i integracija novih postrojenja i instalacija“ C1c – Zaključak Skupštine grada Pančeva i tekst primedbi zainteresovanih fizičkih lica u postupku izmene Plana generalne regulacije kompleksa HIP „Petrohemija“, HIP „Azotara“ i NIS „Rafinerija nafte Pančevo“ C2. PRILOZI-GRAFIČKA DOKUMENTACIJA Prilog 1: Kopija plana R=1:2500, kat. parcele sve iz lista nepokretnosti br. 312 KO Vojlovica, Kopija plana sa ucrtanim objektima koji su predmet ažuriranja studije Prilog 2: Prepis lista nepokretnosti broj 312 K.O. Vojlovica, B list podaci o nosiocu prava na zemljištu Prilog 3: Situacija objekata koji su predmet ažuriranja studije sa ucrtanim položajem objekata pre i posle promene položaja unutra industrijskog kruga RNP, crtež br. 3741-ASEK-01 Prilog 4: Situacija objekata modernizacije RNP sa ucrtanim svim objektima posle usvajanja plana generalne regulacije, 3741-ASEK-02 Prilog 5: Procesne šeme procesa proizvodnje vodonika, crteži br. NIS DOC. NO. 01692-49-50-4250, NIS DOC. NO. 01692-49-50-4251, NIS DOC. NO. 01692-49-50-4252 Prilog 6: Situacioni plan-dipozicija opreme postrojenja za proizvodnju vodonika, osnova, crtež br. 01692-01-50-5001, Presek kroz radijantnu sekciju cevnog reformera crtež br. 01692-46-50-0019,



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

A. OPŠTI DEO



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

Na osnovu čl..323 Zakona o privrednim društvima (“Sl.glasnik” 125/04) i čl. 93 Statuta Projmetal A.D. a radi izrade tehničke dokumentacije:

„STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJE KTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANČEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA-A ŽURIRANJE STUDIJE

MAJA 2012.“ donosim sledeće: R E Š E N J E

Za ODGOVORNOG PROJEKTANTA na izradi tehničke dokumentacije određujem:

Srđan Čimburović, dipl. inž. maš. Licenca br. 330 8241 04

INVESTITOR „NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE a.d. Novi Sad RAFINERIJA NAFTE PAN ČEVO

Ul. Spoljnostar čevačka br. 199, PAN ČEVO

OBJEKAT “RAFINERIJA NAFTE U PAN ČEVU”

PROJEKAT »STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PAN ČEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA-AŽURIRANJE STUDIJE MAJA 2012.«

MESTO GRADNJE PANČEVO Imenovani je u ugovornom odnosu na neodređeno vreme u ovom privrednom društvu i ispunjava uslove u pogledu stručne spreme, stručnog ispita i radnog iskustva za: ODGOVORNOG PROJEKTANTA na izradi tehničke dokumentacije, i da može samostalno rukovoditi i izrađivati tehničku dokumentaciju odnosno delove tehničke dokumentacije, u skladu sa čl.126. i 128. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik SR Srbije” br.72 /09, 81/2009, 64/2010. 24/2011.).

Beograd, 16.05.2012. P R O J M E T A L A.D. Generalni direktor Snežana Marković



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

SPISAK PROJEKTANATA I SARADNIKA

na izradi tehničke dokumentacije

INVESTITOR „NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE a.d. Novi Sad RAFINERIJA NAFTE PANČEVO

Ul. Spoljnostarčevačka br. 199, PANČEVO

OBJEKAT “RAFINERIJA NAFTE U PANČEVU” PROJEKAT »STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANČEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA-AŽURIRANJE STUDIJE MAJA 2012.«

MESTO GRADNJE PANČEVO učestvovali su sledeći projektanti i saradnici: ODGOVORNI PROJEKTANT I RUKOVODILAC STUDIJE Srđan Čimburović, dipl. inž. maš. SARADNICI Mihajlo Canic dipl. inž. rud. Milan Borna dipl.inž. tehnol.

Jasna Necić dipl. inž. građ. Branimir Janković dipl. inž. maš. Zorica Ostojić dipl. inž. građ. Tamara Canić dipl. inž. šum. Jelica Krstić dipl. inž. građ. STRUČNI KONSULTANT Zorana Naunović, dipl. inž. tehnol. Licenca br. 371 1966 10 Građevinski fakultet – Univerzitet u Beogradu Institut za hidrotehniku i vodno-ekološko inženjerstvo ----------------------------------------- ODGOVORNI PROJEKTANT Srđan Čimburović, dipl. inž. maš. Licenca br. 330 8241 04 -----------------------------------------



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

I Z J A V A ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Ovim izjavljujem da je u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, broj 135/04), prilikom izrade Tehnička dokumentacija:

»STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, PROJ EKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PAN ČEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA-

AŽURIRANJE STUDIJE MAJA 2012.«

urađena u skladu sa rešenjem o određivanju obima i sadržaja ažuriranja Studije i pravilima struke i da su korišćeni važeći propisi, standardi i normativi iz predmetne oblasti.

ODGOVORNI PROJEKTANT Srđan Čimburović, dipl. inž. maš. Licenca br. 330 8241 04

-------------------------------------------- B E O G R A D, 31. MAJ 2012.GOD



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

B. TEHNIČKI DEO



Broj ugovora / 3741


List / 1

Revizija /

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA SA UVODNIM OBRAZLOŽENJEM Osnovni podaci o nosiocu projekta izgradnje postroj enja u okviru programa »Modernizacija rafinerije Pan čevo i integracija novih postrojenja i instalacija«: Pun naziv Preduze ća »Naftna Industrija Srbije a .d. Novi Sad« Adresa Naftna Industrija Srbije a.d. Novi Sad,

Ogranak NIS Petrol, za preradu i promet nafte i derivata nafte, Milentija Popovića 1, Beograd Rafinerija nafte Pančevo (RNP), Spoljnostarčevačka 199

Poreski identifikacioni broj, PIB 104052135 Matični broj pravnog lica: 20084693 Izvršni direktor Bloka Prerada Viktor Slavin Ime i prezime zamenika I/D Bloka Prerada

Miodrag Bogojevi ć dipl. ing. tehnologije

Telefon i Telefaks tel. 013/300-238 i telefaks 013/300 282 Web http://www.nis.rs, Kontakt osoba: Milan Anđelić dipl. ing. tehnol.

Avgusta meseca 2010. godine dobijena je saglasnost na postojeću Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu PROJEKTA Modernizacije rafinerije nafte Pančevo i integracije novih postrojenja i instalacija. Rešenjem broj 130-501-776/2012-06 od 15.05.2012. obavezuje se nosilac projekta NIS a.d. , da ažurira postojeću Studiju o proceni uticaja za sledeća postrojenja:

• Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na kat. parceli 3566 KO Vojlovica • Merno regulaciona stanica prirodnog gasa S-22600 na kat. parceli 3583 KO Vojlovica • Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900/S-9950 na katastarskim parcelama 3557 i

3566 KO Vojlovica Pored definisanja sadržaja za ažuriranje postojeće studije, nadležni organ u REŠENJU navodi sledeće propise koji su stupili na snagu nakon davanja saglasnosti na studiju:

1. Zakon o upravljanju otpadom, (Službeni glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) 2. Uredba o odlaganju otpada na deponije (Službeni glasnik RS br. 92/2010.) 3. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Službeni glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) 4. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo

dostizanje (Sl. glasnik RS br. 67/2011.) 5. Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske

vode i rokovi za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 35/2011.) 6. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS

71/2010.) 7. Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS br. 75/2010.)



Broj ugovora / 3741


List / 2

Revizija /

Nadležni organ je zahtevao da se u poglavlju „Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu“ izvrši dopuna sa preciziranim merama kojima se umanjuje ili izbegava štetan uticaj projekta na životnu sredinu, a koji sledi iz navedene zakonske regulative. Obrađiivači ažuriranja studije će postupiti saglasno datim preporukama. Pri izradi studije korišćena je tzv. „najbolja dostupna tehnika“ odnosno „BAT-Best Available Technic,“ odnosno sledeći dokument čiji naziv navodimo u originalu:

• BEST AVAILABLE TECHNIQUES FOR HYDOGEN PRODUCTION BY STEAM METHANE REFORMING, ICC Document 155/09/E, European Industrial Gases Association AISBL.

U osnovnoj studiji već su navedeni sledeći dokumenti koji su korišćeni pri izradi studije:

• EPA, Environment Protection Agency 2008, BAT Guidance Note on Best Available Techniques for Oil and refineries (1st Edition)

• European Commision, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on Best Available Rechniques for Mineral Oil and gas Refineries, february 2003, (The BREF, Best Available techniques reference document, dato preko 600 tehnika)

• Final Guidelines for an Environmental Impact assesment: petroleum refinery, Irving Oil Company Limited , June 4, 2007.

Nadležni organ je zanemario koncept jednog dimnjaka koji je usvojen pri izradi osnovne studije, a koji obrađivači smatraju i dalje važećim jer ažuriranjem studije osnovni rezultati studije nisu osporeni, a među njima je i koncept jednog dimnjaka. Pri analiziranju uticaja modernizacije RNP na emisiju, smatrali smo da je koncept „jednog dimnjaka“ prihvatljiv za slučaj rafinerije u Pančevu, a saglasno tehnikama koje se razmatraju pri određivanju BAT. (IPPC, odeljak 4, poglavlje 4.15.2 „The bubble concept“) koji je ilustrovan na slici 1.1

Slika 1.1-Koncept jednog dimnjaka (virtuelni dimnjak odnosno “the bubble concept”)

Koncept jednog dimnjaka se naročito primenjuje za emisiju SO2 u vazduh, ali se može primeniti i za NOx, suspendovane materije (PM), CO i teške metale (Ni, V) čak i za buku. Saglasno tom konceptu, tokom izrade studije vršena je komparacija sa sličnim postrojenjima u rafinerijama koje su već realizovale projekte ove vrste. Suština ovog investicionog ciklusa u RNP, je da se sa



Broj ugovora / 3741


List / 3

Revizija /

proizvodnjom niskosumpornih goriva popravlja i smanjuje negativan uticaj motornih vozila na zagađenje vazduha u Srbiji i u Pančevu, ali se istovremeno mora značajno smanjiti negativan uticaj RNP na zagađenje vazduha u opštini Pančevo iz emisije procesnih peći, tako što će se u procesnim pećima RNP koristiti kvalitetna niskosumporna goriva i značajno smanjiti emisija SO2, NOx i PM iz stacionarnih izvora emisije. Ažuriranje studije je usaglašeno u potpunosti sa sadržajem određenim napred pomenutim REŠENJEM o ažuriranju usvojene studije, od nadležnog organa, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Kroz tekst ažuriranja studije, korišćeni su izrazi „usvojena studija“ ili „osnovna studija“, a koji se odnose na studiju koja je dobila saglasnost nadležnog organa, a koja se ovim dokumentom ažurira. 1.0 OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVO ĐENJE PROJEKTA Na slici 1.1 prikazan je snimak iz vazduha, Pančeva i okoline sa označenim objektima Rafinerije nafte Pančevo, Petrohemije i Azotare. Objekat Rafinerije nafte Pančevo oivičen linijama industrijskug kruga RNP predstavlja lokaciju objekata za koje se traži ažuriranje Studije o proceni uticaja.

Slika 1.1-Vazdušni snimak Pančeva i okoline



Broj ugovora / 3741


List / 4

Revizija /

Kako se vidi sa snimka Pančeva i okoline, od bloka 21 u RNP (uz njega je i blok 22 u kome će se graditi predmetno postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000), do mernih mesta aerozagađenja Pančeva su sledeće udaljenosti: do Starčeva udaljenost je oko 0,8 km., do Vojlovice udaljenost je oko 2,3 km, do Vatrogasnog doma oko 4,6 km, a do ulice Cara Dušana u Pančevu oko 6,4 km. Na slici 1.1 je prikazana i ruža vetrova koja jasno pokazuje nepovoljnosti u odnosu na grad Pančevo, ali i presudan izbor mernih mesta za aerozagađenje saglasno ruži vetrova. 1.1 Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predvi đa izvođenje projekta sa ucrtanim rasporedom svih objekata Postrojenja koja su predmet ažuriranja studije procene uticaja na životnu sredinu se nalaze na sledećim parcelama:

• Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na kat. parceli 3566 KO Vojlovica • Merno regulaciona stanica prirodnog gasa S-22600 na kat. parceli 3583 KO Vojlovica • Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900/S-9950 na katastarskim parcelama 3557 i

3566 KO Vojlovica Za katastarsku parcelu 3566 u Urbanističkom projektu za postrojenje vodonika S-5000, navodi se sledeće: „Uvidom u kopiju plana broj 953-1/11-453 i posedovni list 312 k.o. Vojlovica, od 28.04.2011.godine, predmetna parcela predstavlja izgrađeno građevinsko zemljište. Zemljište je u privatnoj svojini NIS A.D. Novi Sad, Narodnog fronta 12. Predmetno zemljište se nalazi u granici PGR kompleksa HIP "Petrohemija", HIP "Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pančevo" u naseljenom mestu Pančevo (Sl.opštine Pančevo,br.12/08 i Sl.list grada Pančevo,broj18/09)“.

Broj kat. parcele

Katastarska opština

Broj l ista nepokretnosti Način koriš ćenja Površina

ha a m²

3566 Vojlovica 312 Objekti (7) Ostalo neplodno

25 86 2 05 04

Ukupna površina 2 30 90 U prilogu 1, u grafičkoj dokumentaciji, data je kopija plana katastarskih parcela u RNP u razmeri 1:2500 na kome su ucrtani gore navedeni objekti S-5000, S-22600, S-9900 i S-9950. Kopija plana je izdata za listu nepokretnosti 312, K.O. Vojlovica, broj 953-1/12-377 od 27.04.2012. U prilogu 2 je data kopija liste nepokretnosti broj 312 K.O. Vojlovica i to B list – Podaci o nosiocu prava na zemljištu iz koga se vidi da je izvršena konverzija vlasništva i da je NIS ad vlasnik navedenih parcela na kojima će se graditi objekti koji su predmet ažuriranja studije procene uticaja na životnu sredinu. 1.2 Situacija postrojenja koja su predmet izmena i dopuna idejnih projekata Modernizacije RNP U grafičkoj dokumentaciji ove studije dat je crtež br. 3741-ASEK-01, data je situacija objekata i opreme u osnovi, u razmeri 1:2000 na kojoj su detaljno prikazani novi objekti za koje se radi ažuriranje studije. Na situaciji su prikazani i položaji objekata pre promene planskog dokumenta, i na odgovarajući način označeni da bi se jasno videle promene.



Broj ugovora / 3741


List / 5

Revizija /

1.3 Sve izmene i dopune predmetnog projekta koje su bile predmet plana izmene i dopune Plana generalne regulacije kompleksa HIP petrohemij e, HIP Azotare i NIS rafinerije nafte Pančevu u naseljenom mestu Pan čevo, koji je usvojen na sednici skupštine grada Pan čeva U grafičkoj dokumentaciji ove dokumentacije dat je crtež br. 3741-ASEK-02 u razemri 1:2000 na kome su označeni svi objekti koji menjaju položaj posle usvajanja izmena planskog dokumenta. U legendi su označeni svi objekti tako da je jasno koji su objekti menjali položaj i gde im je bio prethodni položaj u krugu RNP. 1.4 Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovništ va i demografskim karakteristikama u odnosu na objekte i aktivnosti Na slici 1.4-1 prikazana je karta naseljenih mesta Pančeva sa gustinom naseljenosti po naseljima.

Slika 1.4-1 Karta gustine naseljenosti delova grada (naseljenih mesta) Pančeva sa upisanom

prosečnom starošću po naseljima Pančeva



Broj ugovora / 3741


List / 6

Revizija /

Naseljena mesta Pančeva su: 1. Banatski Brestovac, 2. Dolovo, 3. Kačarevo, 4. Jabuka, 5. Ivanovo, 6. Starčevo, 7. Omoljica, 8. Glogonj i 9. B.N. Selo. Koncentracija stanovništva predstavlja njihovo teritorijalno grupisanje u određenim prostornim jedinicama. Iz prikazane karte gustine naseljenosti naselja u gradu Pančevu, vidi se da je najveća koncentracija stanovništva u Pančevu i Kačarevu sa gustinom naseljenosti preko 151 st/km2, a potom slede naselja Starčevo i Jabuka sa gustinom naseljenosti 101 do 150 st/km2. Ostala naselja imaju nižu gustinu naseljenosti. Analiza demografskog razvoja naselja Pančevo izvršena je na osnovu zvaničnih statističkih podataka popisa stanovništva u periodu 1948-2011. godine. Pančevo-grad po popisu stanovništva iz 2011. godine ima 122.252 stanovnika. (Izvor: „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. - Prvi rezultati popisa po opštinama i naseljima Republike Srbije” - SZS - RZS, Beograd, 2011.) U samim naseljima Pančevo i Starčevo, u poslednjih 11 godina zabeležen je karakterističan porast broja stanovnika, što je uglavnom posledica pozitivnog migracionog salda, a ne prirodnog priraštaja.

Slika 1.4-2 Plan naselja Starčevo

1.5 Podaci o postoje ćim privrednim i stambenim objektima i objektima inf rastrukture i suprastrukture Pojmovi infrastrukture i suprastrukture nastali su kombinacijom pojmova: -infra (ispod, pod, dole) i struktura (sastav, sklop, građevina) -supra (iznad, nad, gore) i struktura (sastav, sklop, građevina)



Broj ugovora / 3741


List / 7

Revizija /

Značenje ovih pojmova je veoma široko i za potrebe ove studije koristiće se samo u smislu tehničke infrastrukture a to su:

• Saobraćajni sistemi (suvozemni, vodni) • Vodni sistemi (vodovod, kanalizacija, zahvatanje vode, zaštita voda) • Energetski sistemi (elektroenergetski, energetski, gasovodi, toplovodi) • Telekomunikacioni sistemi (komunikacioni, informacioni)

Infrastruktura Planirane aktivnosti na modernizaciji Rafinerije nafte Pančevo neće imati negativnih uticaja na infrastrukturne sisteme, već će se svi novi i rekonstruisani objekti nakon modernizacije RNP uklopiti u postojeće sisteme infrastrukture. Saobraćajnice. Prilaz kompleksu RNP omogućen je iz Pančeva preko Spoljnostarčevačke ulice, dok se procesnim postrojenjima u RNP pristupa internim asfaltiranim saobraćajnicama. Železnica. Postojeći krak železnice ostaje bez promene i koristiće se i posle modernizacije RNP Rečna luka-pristanište. Pristanište na Dunavu ostaje u funkciji i imaće isti značaj za modernizovanu RNP kao i u dosadašnjoj eksploataciji rafienerije. Naftovod. Naftovod Omišalj-Pančevo i dalje ostaje veoma značajan infrastrukturni objekat jer će se kao i do sada preko 80% sirove nafte primati preko naftovoda. Vodovod. Snabdevanje vodom RNP obavlja se kroz mrežu internog, odnosno sopstvenog vodovoda. Snabdevanje pijaćom vodom se obavlja preko priključka na Vodovod grada Pančeva. Kanalizacija. Otpadne infrastrukturne vode odlaze u kanalizaciju. Fekalna kanalizacija je razdvojena. Električna energija. Fabrike se snabdevaju električnom energijom iz elektroenergetskog sistema EPS preko odgovarajućih sistema preduzeća a izgradnjom novog dalekovoda 220 kV i nove TS 220/6/6 kV značajno se povećava pouzdanost napajanja RNP električnom energijom. Procesna para. Fabrike se snabdevaju parom iz energane RNP ( u bloku 9) koja ima tri kotla. Industrijski pogoni u predmetnoj industrijskoj zoni nalaze se u blizini urbanizovanih celina naselja Vojlovice i Topole, a na 4 km od centra grada Pančeva, te u blizini naselja Starčeva. Prema preporuci WHO (Svetske zdravstvene organizacije), za lokaciju ovakvog tipa industrije, pored ostalih zahteva, predviđa se minimalno rastojanje od urbane zone od 1.500 m od čega je 500 m zaštitni pošumljeni pojas. U postojećem stanju, u zapadnom i severnom delu industrijske zone ova preporuka nije ispunjena. Podaci o stambenim objektima Na osnovu podnete primedbe zainteresovanih fizičkih lica tj. stanovnika kuća pored rafinerije nafte Pančevo i to sa adresa: Pančevački put br. 183, br. 181, br. 179, br. 177, br. 175, br. 171, br. 169 i br. 167., zaključuje se da je broj kuća koje se smatraju ugroženim, 8 (osam). Iz istog zahteva peticije, ne može se sagledati broj stanovnika koji se smatraju ugroženim, zbog izgradnje objekata modernizacije Rafinerije nafte Pančevo. Na spisku zainteresovanih fizičkih lica se nalaze i lica sa stalnom adresom u Pančevu, a koja su „sanaslednici” kuće na adresi Pančevački put br. 183. Za potrebe ažuriranja studije o proceni uticaja na životnu sredinu modernizacije RNP izgradnjom objekata S-5000, S-22600 i S-9900/S-9950, za stambene objekte koji se vide na satelitskom snimku, prikazanom na slici 1.5-1 (to su kuće iz ulice Pančevački put br. 167 do 183), procenjuje se da u navedenih 8 kuća, ukoliko su stalno nastanjene, živi 8x4=32 stanovnika. Taj deo



Broj ugovora / 3741


List / 8

Revizija /

stambenih objekata pripada naselju Starčevo i to su poslednje kuće od centra naselja ka Pančevu, sa leve strane ulice Pančevački put iz Starčeva. Izraženo u procentima u odnosu na ukupan broj stanovnika Pančeva, broj stanovnika od 32, iznosi 0,026%. Bez obzira na tako mali udeo stanovnika, ovim dokumentom kojim se ažurira studija procene uticaja, razmotriće se svi eventualni štetni uticaji razmatranih objekata koji će se graditi u krugu Rafinerije nafte Pančevo, S-5000, S-22600 i S-9900/S-9950 na životnu sredinu, koji bi doprineli štetnostima ili uznemiravanju žitelja pomenutih osam kuća.

Slika 1.5-1 Satelitski snimak postrojenja RNP i objekata koji su premet ažuriranja studije

u odnosu na obližnje stambene objekte



Broj ugovora / 3741


List / 9

Revizija /

Kako se vidi sa slike 1.5-1, udaljenost objekta za proizvodnju vodonika S-5000, nakon promene položaja iznosi do najbliže kuće pored RNP, oko 150 m. Prethodni položaj postrojenja S-5000 je bio na udaljenosti oko 550 m do najbliže kuće. Kako se vidi sa slike 1.5-1, ruža vetrova je prikazana u desnom uglu i jasno pokazuje da je nepovoljno dejstvo ruže vetrova u odnosu na Pančevo i u odnosu na centar Starčeva a ne u odnosu na obližnje kuće. Takođe je sa slike 1.5-1 jasno, da perjanica dimnih gasova iz dimnjaka postrojenja S-5000, ne može da se obruši na kuće pored rafinerije, na ravnom zemljištu protivno svim zakonima disperzije toplih dimnih gasova iz visokih dimnjaka.



Broj ugovora / 3741


List / 11

Revizija /

2.0 OPIS PROJEKTA 2.1 Opis prethodnih radova na izvo đenju projekta Program modernizacije RNP-izmena lokacije postrojenja S-5000, S-22600 i S-9900/9950 Tokom 2003 i 2004 godine, firma ABB Lummus Global iz Brna, Češka Republika, je uradila projekat uklapanja novih postrojenja u postojeću rafinerijsku konfiguraciju. Projekat je urađen na nivou baznog inženjeringa i konceptualnih studija i tim projektom pod nazivom (FEED-Front End Engineering Design) je predviđena integracija osam novih licencnih i nelicencnih procesnih postrojenja sa 19 pomoćnih postrojenja i instalacija. Nažalost, navedena kompanija je uradila koncept uz brojne nedostatke koji su se kasnije preneli i u usvojeni plan generalne regulacije JIZ Pančeva. Svi nedostaci usvojenog koncepta izašli su na videlo, kada je novi većinski vlasnik NIS ad, počeo realizaciju projekta modernizacije rafinerije nafte Pančevo. Među brojnim nedostacima značajniji su bili sledeći: nedefinisan položaj kisele i ugljovodonične baklje, nerealno rešenje napajanja rafinerije sa električnom energijom bez tehničkih mogućnosti priključenja na VN mrežu, neadekvatan položaj postrojenja za proizvodnju vodonika u odnosu na postrojenje hidrokrekinga i neodgovarajući kapacitet proizvodnje vodonika potreban hidrokrekingu. Navedeni problemi, doveli su do usporavanja procesa dobijanja građevinskih dozvola, jer je zakonski uslov da se građevinska dozvola izdaje samo za objekte koji su locirani na katastarskoj parceli u skladu sa planskom dokumentacijom. Postupak izmena plana je komplikovan kao i donošenje plana. Za postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000, po odluci SO Pančevo urađen je urbanistički projekat i nakon njegovog usvajanja stekli su se uslovi za izdavanje nove lokacijske dozvole a potom i za izradu izmena i dopuna idejnog projekta modernizacije rafinerije nafte Pančevo. Na osnovu člana 60. i 61. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS" broj 72/09, 81/09 –ispravka, 64/10–US i 24/11), člana 2. i člana 6. statuta Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva" Pančevo - prečišćen tekst ("Službeni list opštine Pančevo" broj 10/05), a u skladu sa Planom generalne regulacije kompleksa HIP "Petrohemija", HIP"Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pančevo" u naseljenom mestu Pančevo (Sl. list opštine Pančevo, br.12/08 i Sl.list grada Pančeva broj18/09), Odluka o izradi Urbanističkih projekata broj: II-05-06-2/2011-68 od 11.11.2011 Ugovora br. 52-7/2011 između Javnog preduzeća "Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva" Pančevo i NIS a.d. NOVI SAD, pristupilo se izradi: URBANISTIČKOG PROJEKTA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU VODONIKA HGU, off-gas PSA, U BLOKU 22 RAFINERIJE NAFTE PANČEVO na kat. parc.br. 3566 K.O. Vojlovica. Planom generalne regulacije kompleksa HIP "Petrohemija", HIP"Azotara" i NIS "Rafinerija nafte Pančevo" u naseljenom mestu Pančevo (Sl. list opštine Pančevo, br.12/08 i Sl. list grada Pančevo, broj18/09), postrojenje HGU, OFFgas PSA (1C-02) predviđeno je na parceli 3545 K.O. Vojlovica (blok 5). Koncept izmena i dopuna kompleksa HIP „Petrohemija, HIP „Azotara“ i NIS „RNP“ u naseljenom mestu Pančevo dislociraće se i izgraditi na delu parcele 3566 k.o. Vojlovica (blok 22).(vidi skicu).



Broj ugovora / 3741


List / 12

Revizija /

2.2 Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa il i aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike 2.2.1 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na KP 3566 KO Vojlovica (1848000 Nm3/dan) Najveća količina vodonika (oko 48% svetske proizvodnje) dobija se reformingom prirodnog gasa (najveći udeo u prirodnom gasu ima metan, CH4) sa vodenom parom (Ewan and Allen 2005.). U SAD je udeo prirodnog gasa u proizvodnji vodonika znatno veći i iznosi preko 90%. Postrojenje za proizvodnju vodonika u Rafineriji nafte Pančevo, isporučiće i izgraditi kompanija Heurtey Petrochem a po licenci kompanije HALDOR TOPSØE iz Danske. Postrojenje za proizvodnju vodonika, serije S-5000 je projektovano za kapacitet od 77000 Nm3/h (6,9 t/h, 165,6 t/dan ili 57960 t/god.) vodonika i to koristeći prirodni gas kao sirovinu ili u izuzetnim slučajevima TNG kao alternativu. Postrojenje za proizvodnju vodonika se sastoji iz sledeće četiri glavne sekcije:

• Desumporizacija • Reforming • Konverzija CO • Separacija vodonika u PSA jedinici

Pored vodonika, postrojenje proizvodi i paru visokog pritiska na pritisku od 45 barg za dalje korišćenje u procesima RNP. Sekcija desumporizacije Osnovni proces reforminga metana u vodonik se odvija u reformeru koji koristi katalizatore. Katalizatori su osetljivi na sumpor i jedinjenja hlora jer tako mogu biti zagađeni što na kraju dovodi do deaktivacije katalizatora. Zbog tragova sumpora koje sadrži prirodni gas, neophodno je da pre ulaska prirodnog gasa u reformer, sumpor bude odstranjen. Proces desumporizacije se odvija u tri reaktora: jedan hidrogenerator (HDS) i dva absorbera sumpora kako je šematski prikazano na slici 2.2-1. Prirodni gas je dostupan na granici postrojenja S-5000 na pritisku 17 barg a potom se komprimuje do pritiska od 34 barg. Nakon toga se prirodni gas meša sa recikliranim H2 a potom se mešavina greje u napojnom predgrejaču da bi se dostigla potrebna temperatura za HDS



Broj ugovora / 3741


List / 13

Revizija /

reaktore. Prvi katalizator u procesu desumporizacije je Co-Mo pod oznakom Topsøe katalizator TK-250 i on katalizira sledeće reakcije:

RSH+H2=RH+H2S R1SSR2+3H2=R1H+R2H+2H2S

R1SR2+2H2=R1H+R2H+H2S COS+H2=CO+H2S

gde R radikal ugljovodonika a COS karbonil sulfid (carbonyl suphide)

Slika 2.2-1 Šematski prikaz desumporizacije prirodnog gasa

Hidrogenizovana procesna sirovina ulazi u absorbere sumpora koji su napunjeni Topsøe katalizatorima sumpora tipa HTZ-51 i malim brojem katalizatora za zaštitu od sumpora ST-101 na dnu reaktora DC-5002 A/B. Dva absorbera sumpora su identična. Poslednji služi za kontrolu rada prvog ili u slučaju kada se vrši zamena katalizatora. Katalizator HTZ-51, se sastoji uglavnom od aktiviranog cink-oksida ZnO. Katalizator HTZ-51 će apsorbovati H2S prema sledećoj reakciji:

ZnO+H2S=ZnS+H2O Katalizator za zaštitu od sumpora ST-101 će adsorbovati preostali H2S. Sekcija reformera U sekciji reformera ugljovodonici iz prirodnog gasa se konvertuju u sintezni gas, koji se sastoji uglavnom od: H2, CO, CO2 i u tragovima CH4 (metan). Parni reforming se odvija u dva koraka: prvo u predreformeru a potom u cevnom reformeru. Pre nego što uđe u adiabatski predreformer, desumporizovana napojna sirovina se meša sa vodenom parom, a tako se dobija odnos pare/ugljenika na projektovanoj vrednosti 2,0 i sirovina je predgrejana na 520 0C u cevnoj zmiji za predgrevanje reformera. Predreformirani procesni gas se dalje predgreva na temperaturu od oko 620 0C u cevnoj zmiji, za predgrevanje predreformera, pre nego što uđe u cevni reformer u kome se odvija metanski reforming. Procesni gas ulazi na vrhu vertikalno postavljenih cevi iz kolektora preko „ukosnica“, teče na dole u cevi i direktno ulazi u refraktorno poređan izlazni kolektor. Rad reformera treba da bude podešen tako da se održi konstantna izlazna temperatura procesnog gasa od oko 920 0C. Cevni reformer je konstruisan kao dupleks peć (vidi sliku 2.2-2).



Broj ugovora / 3741


List / 14

Revizija /

Slika 2.2-2 Šematski prikaz cevnog reformera

Svaki gorionik je gorionik za mešavinu goriva sa mlaznicama, za radijalno ubacivanje vazduha. Otpadni gas koji sadrži H2 iz nizvodne PSA jedinice se koristi kao primarno gorivo a prirodni gas se koristi kao sekundarno gorivo. Neophodan vazduh za proces sagorevanja gasovitog goriva se dostavlja preko duvaljke gasa za sagorevanje. Dimni gas, koji je pod blagim vakuumom i sa izlaznom temperaturom od oko 1050 0C ulazi u konvekcionu sekciju reformera gde se osetna toplota dimnog gasa koristi za:

• Grejanje mešavine ugljovodonika/pare iz predreformera pre ulaska u cevni reformer, EB-5001

• Predgrevanje mešavine ugljovodonika/pare za predreformera, EB-5002 • Predgrevanje pare, EB-5003 • Proizvodnja pare, EB-5005 • Grejanje vazduha za sagorevanje, EB-5004 i EB-5006

U konvekcionoj sekciji reformera temperatura dimnog gasa se smanjuje na oko 137 0C. Dimni gas koji izlazi iz konvekcione sekcije reformera se šalje do dimnjaka (CA-5001) preko ventilatora dimnog gasa indukcionog strujanja. Procesni gas koji izlazi iz radijantne sekcije cevnog reformera prolazi kroz kotao utilizatora koji proizvodi zasićenu paru na 48 barg. Time se temperatura procesnog gasa smanjuje na oko 293 0C. Procesni gas potom prolazi kroz prvi predgrejač kotlovske vode, koji dovodi temperaturu do još niže vrednosti pre nego što uđe u konverter temperature.



Broj ugovora / 3741


List / 15

Revizija /

Parni reforming se odvija kroz sledeće hemijske reakcije:

CnHm+nH2O=nCO+(n+m/n)H2-toplota (1) CH4+H2O=CO+H2-toplota (2) CO+H2O=CO2+H2+toplota (3)

Reakcije (1) i (2) su endotermne (troše toplotu) dok je reakcija (3) egzotermna. Svrha predreforminga je da se kompletno reformiraju svi viši ugljovodonici, simultano sa metanskim reformingom. Predreformer se puni sa Topsøe AR-401 predreforming katalizatorom. Katalizator AR-401 se isporučuje u predreduciranom stanju. Nije zapaljiv na temperaturi ispod 70 0C što znači da se može njime rukovati bez poteškoća na atmosferskom vazduhu tokom punjenja katalizatora. Za katalizator Topsøe AR-401 nije potrebna specijalna aktivacija pri puštanju postrojenja u pogon. Cevni reformer se puni Topsøe katalizatorom R-67-7H koji se aktivira pri puštanju postrojenja u rad, redukovanjem gasova iz predreformera. Katalizator R-67-7H, je vrlo otporan na temperaturu i ne oštećuju ga temperature koje se dostižu u cevnom reformeru. Sekcija konverzije CO U sekciji konverzije, CO se konvertuje u CO2 reakcijom sa H2O i tako se proizvodi vodonik, H2. Procesni gas iz sekcije reformera ulazi u šift srednje temperature gde se odvija konverzija većeg dela CO u CO2. Temperatura na usisu procesnog gasa od oko 250 0C do konvertora TM se kontroliše podešavanjem bajpas protoka procesnog gasa prvog predgrejača kotlovske vode. Konverzija CO u CO2 koja se odvija u konverteru, vrši se dok ne dođe do ekvilibrijuma.

CO+H2O=CO2+H2+toplota

Konverter se puni katalizatorima Topsøe LK-813 i LK-817. Ovi katalizatori se dostavljaju u oksidovanom stanju i moraju se redukovati vodonikom u recirkulišućem azotu pre nego što se pusti u rad. Katalizatori Topsøe LK-813 i LK-817 su samozapaljivi i ne smeju se izložiti vazduhu kada su u redukovanom stanju. Radne temperature za katalizatore Topsøe LK-813 i LK-817 su oko 190 0C na usisu i oko 330 0C na potisu u početku eksploatacije konvertora sa katalizatorima. Hlađenje procesnog gasa koji napušta konverter, vrši se u nizu izmenjivača toplote. Pošto je rashlađen u predgrejaču napojne vode drugog kotla, procesni gas prelazi u predgrejač napojne vode trećeg kotla, gde se gas rashlađuje na oko 125 0C dok se istovremeno predgreva napojna voda kotla, na finalnu temperaturu 242 0C. Prvi predgrejač kotlovske vode i drugi predgrejač kotlovske vode su raspoređeni paralelno na strani kotlovske vode. Tada procesni gas prolazi kroz rashlađivač vode i predgrejač demineralizovane vode. Procesni gas se onda konačno hladi u rashlađivaču vode na 33 0C. Po rashlađivanju procesnog gasa, procesni kondenzat se odvaja u separatoru procesnog kondenzata i reciklira u parni bubanj pošto je razgrađen u striperu procesnog kondenzata. Sekcija separacije vodonika u PSA jedinici Nakon završene konverzije, konvertovani gas sadrži H2, CO2, manju količinu CO i tragove metana. Potreban visok sadržaj vodonika u gotovom proizvodu, ostvaruje se tehnologijom PSA (Pressure



Broj ugovora / 3741


List / 16

Revizija /

Swing Adsorption). PSA tehnologija podrazumeva adsorbovanje nečistoća iz vodonika na adsorbensu, pod visokim pritiskom. Regeneracija adsorbensa se vrši smanjenjem pritiska a za to vreme se vodonik prečišćava u drugoj koloni u kojoj se vrši adsorpcija nečistoća. U ovom procesu nema hemijskih reakcija ni korišćenja katalizatora.

Slika 2.2-3 Šematski prikaz procesa proizvodnje vodonika iz prirodnog gasa

Procesne šeme tehnološkog procesa proizvodnje vodonika, prikazane su na crtežima br. NIS DOC. NO. 01692-49-50-4250, NIS DOC. NO. 01692-49-50-4251, NIS DOC. NO. 01692-49-50-4252 datim u grafičkim prilozima ove dokumentacije a dispozicija opreme u osnovi na crtežu br. 01692-01-50-5001. Presek kroz radijantnu sekciju cevnog reformera dat je na crtežu br. 01692-46-50-0019. Proizvodnja pare visokog pritiska Postrojenje za proizvodnju vodonika proizvodi i vodenu paru visokog pritiska sa pritiskom 48 barg i temperaturom 430 0C. Deo pare visokog pritiska se koristi kao procesna para, za predgrevanje prirodnog gasa i kao para za stripiranje u okviru postrojenja a ostatak se prosleđuje u energetski blok rafinerije nafte Pančevo za potrebe rafinerijskih procesa. Striper procesnog kondenzata Procesni kondenzat iz separatora procesnog kondenzata se pumpa pumpom procesnog kondenzata i predgreva se u izmenjivaču napajanja/efluenta procesnog kondenzata, pre nego što se tretira u posebnom striperu procesnog kondenzata.



Broj ugovora / 3741


List / 17

Revizija /

Rastvoreni gasovi, metanol i amonijak su stripirani kontra strujnim kontaktom sa parom. Para sa gornjeg dela stripera procesnog kondenzata se meša sa procesnim gasom i parom, u tački mešanja koja se nalazi pre predreformera. Stripirani kondenzat iz stripera procesnog kondenzata se rashlađuje u izmenjivaču napajanja/efluenata pre nego što ode u deaerator. 2.2.2 Merno regulaciona stanica za prirodni gas S-2 2600 na KP 3583 KO Vojlovica Snabdevanje potrošača prirodnim gasom u Rafineriji nafte Pančevo, vršiće se iz gasovodnog sistema JP „Srbijagas“ preko glavnog regulacionog čvora (GRČ) Pančevo, odnosno novoprojektovanog razvodnog gasovoda od GRČ pančevo do RNP i merno regulacione stanice MRS (S-22600) u krugu RNP. Projektom modernizacije Rafinerije nafte Pančevo uvodi se prirodni gas u rafineriju ne samo kao sirovina za dobijanje vodonika već i kao energent, sa ciljem da se smanji potrošnja tečnih goriva kao energenata (lož ulje, mazut) jer sadrže visok udeo sumpora. Merno regulaciona stanica (MRS) prirodnog gasa S-22600, biće locirana unutar fabričkog kruga RNP uz istočnu ogradu, u blizini raskrsnice avenije E i ulice („street“) 4 na parceli br. 3583. Osnovna namena MRS je merenje protoka prirodnog gasa kao i zaporno-bezbednosna funkcija odnosno blokiranje toka prirodnog gasa ka RNP u slučaju akcidenta ili za vreme redovnog održavanja unutrašnje gasne instalacije RNP. Maksimalna potrebna količina prirodnog gasa iznosi 80000 Nm3/h a zahtevani radni pritisak iznosi 20 barg (min 17, max. 25 barg.), radne temperature 5 0C (min 3 max. 80C). MRS je sastavni deo gasovodnog sistema JP „Srbijagas“ i oni će biti i realizatori projekta MRS kao i dovodnog gasovoda. Iz merno regulacione stanice prirodni gas se razvodi cevovodima ka sledećim potrošačima:

1. Glavni vod za proizvodnju vodonika, jer je prirodni gas u tom procesu i sirovina i energent 2. Za redukcionu stanicu S-9900 za energetske potrebe RNP 3. Za redukcionu stanicu S-9950 za energetske potrebe RNP

Glavni vod iz MRS i prvi krak ka postrojenju za proizvodnju vodonika S-5000, proteže se delom nadzemno, delom podzemno duž avenije E po parcelama 3750 i 3569. 2.2.3 Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S- 9950 na KP 3557 i 3566 KO Vojlovica Iz prethodno pomenutog prvog kraka cevovoda, na raskrsnici ulice (street) 2 se izdvaja bočna grana cevovoda koji vodi ka redukcionoj stanici S-9950. Drugi krak polazi od glavnog voda kod raskrsnice sa ulicom (street) 3, a zatim duž severne strane ulice 3 do redukcione stanice S-9900 u bloku 9. Ovaj cevovod se proteže po parcelama 3571, 3566 i 3557.



Broj ugovora / 3741


List / 18

Revizija /

Redukciona stanica S-9900 biće smeštena između starog (EF-9132) i novog rashladnog tornja (EF-9131) na parceli 3556. Položaj u odnosu na susedne objekte i gabariti redukcione stanice S-9900 su prikazani na crtežu 3741-ASEK-01. S-9900 je po svojoj nameni merno-regulaciona stanica i sastoji se od merne linije na visokom pritisku sa obilaznim vodom i tri regulacione linije (dve radne i jedna rezerva), svaka sa 50% maksimalnog kapaciteta. Redukciona stanica S-9900 je smeštena u kućicu od čvrstog materijala. Osnovne karakteristike merno regulacione stanice S-9900 su:

• radni pritisak na ulazu: pul=17-25 barg • radni pritisak na izlazu: pizl.=3,7-4,2 barg • maksimalni protok gasa: Qmax.=40664 Nm3/h • minimalni protok gasa: Qmin.=6000 Nm3/h

Na mernoj liniji ugrađuje se sledeća oprema:

• filter za gas-skupljač kondenzata FD-9901A/B/C • ultrazvučni merač protoka G-1600 • zaporni organi i • potrebna armatura i merna oprema

Na regulacionim linijama ugrađuje se sledeća oprema za regulaciju pritiska gasa.

• zagrejači gasa EA-9901A/B/C • regulatori pritiska gasa • sigurnosno-prekidni (blok) ventili • sigurnosno odušni ventili, • zaporni organi • potrebna armatura i merna oprema

Gas niskog pritiska se iz redukcione stanice S-9900 vodi do linije uklapanja sa postojećim sistemom loživog gasa u RNP. Linija uklapanja se nalazi na vodu loživog gasa iz FCC kompleksa ka Energani. Projektom je predviđeno da se prirodni gas usmerava prema kotlovima BF-9601 i BF-9602, dok je ostavljena mogućnost korišćenja loživog gasa iz bloka 6 ili mešanja ovih gasova za potrebe snabdevanja kotlova. Povezivanje na postojeći vod izvršeno je ispred posude-odvajača kondenzata FC-9601, čime je eliminisana svaka mogućnost da eventualno stvoreni kondenzat, nakon uvođenja prirodnog gasa u sistem loživog gasa, dođe do gasnih rampi kotlova. Redukciona stanica S-9950 će biti smeštena u ulici 2, između novoprojektovanog cevnog mosta JA-23010 i zaštitnog zida tankvane rezervoara za benzol FB-3601 na parceli 3566. Položaj u odnosu na susedne objekte i gabariti redukcione stanice S-9950 su prikazani na crtežu 3741-ASEK-01 u grafičkoj dokumentaciji. Redukciona stanica za prirodni gas S-9950 nalazi se na zelenoj površini u bloku 22, na prostoru između tankvane rezervoara za benzol FB-3601 i cevnog mosta JA-23010. S-9950 je po svojoj



Broj ugovora / 3741


List / 19

Revizija /

nameni regulaciona stanica i sastoji se od tri regulacione linije (dve radne i jedna rezerva), svaka sa 50% maksimalnog kapaciteta. Osnovne karakteristike S-9950 su:

• radni pritisak na ulazu: pul=15-25 barg • radni pritisak na izlazu: pizl.=5,5-7,0 barg • maksimalni protok gasa: Qmax.=6000 Nm3/h • minimalni protok gasa: Qmin.=3000 Nm3/h

Na mernoj liniji ugrađuje se sledeća oprema:

• filter za gas-skupljač kondenzata FD-9951A/B/C • zagrejači gasa EA-9951A/B/C • regulatori pritiska gasa • sigurnosno-prekidni (blok) ventili • sigurnosno odušni ventili, • zaporni organi • potrebna armatura i merna oprema

Gas niskog pritiska se iz S-9950 vodi nadzemno preko cevnog mosta JA-23010 do linije uklapanja sa cevovodom loživog gasa (objekat S-22400). Ispusne cevi sigurnosnih odušnih ventila S-9900 su povezane na postojeći sistem baklje PA-2701, dok je povezivanje odušnih cevi sigurnostni ventila iz S-9950 predviđeno na liniji koja vodi prema novoprojektovanoj baklji PA-3700. Na ulaznim i izlaznim vodovima iz redukcionih stanica predviđena je ugradnja protivpožarnih slavina. Za podmirenje potreba zagrejača gasa EA-9901/EA-9951 sa toplotnom energijom, predviđeno je korišćenje pare niskog pritiska iz razvoda RNP. Radni pritisak pare NP je 4,2 do 4,5 bar, dok je temperatura 180 0C. Toplotna energija koristi se za zagrevanje gasa radi sprečavanja zamrzavanja elemenata Redukcione Stanice usled pothlađivanja gasa zbog redukcije pritiska (Joule-Thomsonov efekat). Regulacija temperature gasa iza regulatora, predviđa se promenom protoka pare NP kroz izmenjivač, pomoću regulacionog ventila koji je upravljan odgovarajućom automatikom. Kondenzat niskog pristiksa se odvodi u odgovarajući vod u blizini svake od redukcionih stanica. Na priključcima zagrejača gasa sa strane vode, predviđeno je postavljanje sigurnosnih prekidnih ventila, koji imaju funkciju da zaštite toplovodnu instalaciju od prodora gasa visokog pritiska, u slučaju akcidenta (pucanja cevi zagrejača gasa). Zagrejači gasa su opremljeni i sigurnosnim ispusnim ventilima, čiji je zadatak da u slučaju prekomernog porasta pritiska u omotaču (strana pare), ispuste grejni fluid.



Broj ugovora / 3741


List / 20

Revizija /

2.3 Prikaz vrste i koli čine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr. 2.3.1 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na KP 3566 KO Vojlovica (1848000 Nm3/dan) Na slici 2.3-1 dat je šematski prikaz vrsta i količina energije kao i energenata, vode, vazduha, pare i dr. potrebne za rad postrojenja za proizvodnju vodonika postupkom parnog reforminga metana.

Slika 2.3-1 Šematski prikaz potrebnog materijala i energije za rad postrojenja za proizvodnju

vodonika



Broj ugovora / 3741


List / 21

Revizija /

Kako se vidi sa šeme na slici 2.3-1, prikazani su svi potrebni energenti, sirovine i materijal za proces dobijanja 77000 Nm3/h vodonika koji se isporučuje postrojenju za hidrokreking S-4300, pri pritisku 20 barg. U narednom pregledu se podaci o ulazima i izlazima prikazanim na šemi sl. 2.3-1 daju detaljnije i preglednije. Proizvodi postrojenja S-5000: Vodonik : 77000 Nm3/h Pritisak: 20 bar g Tmperatura: 38 0C Sastav: 99,9 mol. % H2 (min. 99 mol. %) Vodena Para: 49176 kg/h Pritisak: 45 bar g Temperatura: 412 0C Toplotni sadržaj: 3234,46 kJ/kg Specifična potrošnja: 2,07 GJ/1000 Nm3 H2 Potrošnja postrojenja S-5000: Prirodni gas kao sirovina za H 2: 29386 Nm3/h Pritisak: 17 bar g Temperatura: 9 0C Donja toplotna vrednost: 34350 kJ/Nm3 Specifična potrošnja energije: 13,11 GJ/1000 Nm3 H2 TNG kao sirovina za H 2: 22032 kg/h Pritisak: 10,3 bar g Temperatura: 20 0C Donja toplotna vrednost: 45857 kJ/kg Prirodni gas kao gorivo za H 2: 3153 Nm3/h Pritisak: 17 bar g Temperatura: 9 0C Donja toplotna vrednost: 34350 kJ/Nm3 Specifična potrošnja energije: 1,41 GJ/1000 Nm3 H2 TNG kao gorivo za H 2: 2778 kg/h Pritisak: 10,3 bar g Temperatura: 20 0C Donja toplotna vrednost: 45857 kJ/kg Specifična potrošnja energije: 1,65 GJ/1000 Nm3 H2 Potrebe DEMI vode: 84475 kg/h (88143 kg/h kada radi TNG) Pritisak: 5 bar g Temperatura: 15 0C



Broj ugovora / 3741


List / 22

Revizija /

Specifi čna potrošnja energije u GJ za proizvodnju 1000 Nm 3 H2:

Energent Proizvodnja sa prirodnim gasom Proizvodnja sa TNG Prirodni gas kao sirovina 13,11 - TNG kao sirovina - 13,12 Gorivo 1,41 1,65 Ukupno sirovina +gorivo 14,52 14,77 Para visokog pritiska -2,07 -1,85 Neto potrošnja energije 12,45 GJ/1000 Nm3 H2

958,65 GJ/h 12,92 GJ/1000 Nm3 H2

994,84 GJ/h Kako je na slici 2.3-1 prikazano, postrojenju za proizvodnju vodonika potrebno je dovesti i sledeće potrebne materijale i električnu energiju:

• Komprimovani vazduh, p=7 bar

• Instrumentalni vazduh, p=7bar

• Azot za procesne potrebe, p=7 bar

• Vodena para niskog pritiska: Q=15 t/h, p=4 bar

• Električna energija: 3385 kWh

• Rashladna voda: 1350 m3/h (koja se nakon procesa hlađenja vraća na rashladne tornjeve u Energani)

• Protivpožarna voda: definiše se projektom zaštite od požara

2.3.2 Merno regulaciona stanica za prirodni gas S-2 2600 na KP 3583 KO Vojlovica Kroz merno regulacionu stanicu će prolaziti do 80000 Nm3/h prirodnog gasa, uz merenje količine preuzetog prirodnog gasa iz mreže JP „Srbijagas“. 2.3.3 Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S- 9950 na KP 3557 i 3566 KO Vojlovica Redukciona stanica S-9900 koristiće 40664 Nm3/h uz merenje i redukciju pritiska. Redukciona stanica S-9950 koristiće 6000 Nm3/h uz merenje i redukciju pritiska.



Broj ugovora / 3741


List / 23

Revizija /

2.4 Prikaz vrste i koli čine ispuštenih gasova, vode i drugih te čnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama, uklju čujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinskei podzemne vodne recipijente, odlaganje n a zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizuju ća i nejonizuju ća i dr.) 2.4.1 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na KP 3566 KO Vojlovica (1848000 Nm3/dan) Emisija u vazduh Iz postrojenja za proizvodnju vodonika, ispuštaju se dimni gasovi iz peći-reformera (BA-5001) kroz dimnjak (CA-5001). Prema tehničkoj dokumentaciji isporučioca postrojenja, dimni gasovi na ulazu u dimnjak (poz. CA-5001) imaće karakteristike kako su date za struju dimnih gasova br. 2760 (2750) na crtežu br. 1342906 REV2 datog u grafičkim prilozima. (NIS DOC. NO. 01692-49-50-4251). U tabeli 2.4-1 date su vrednosti preračunate na suv vazduh, na 0 0C i sa 3% O2 u Nm3/h. Tabela 2.4-1 Obra čun emisije iz dimnjaka CA-5001, iz postrojenja za p roizvodnju vodonika

Parametar Vrednost Jedinica Vrednost JedinicaTemperatura 140 0C 0 0CMaseni protok 222787 kg/h 222787 kg/hUdeo pare 100 %Molekulska masa 30,27 kg/molDonja toplotna vrednost 0 kJ/Nm3

Zapreminski protok 249555 m3/h 164960 Nm3/hGustina 0,893 kg/m3 1,35 kg/m3

Molarni protok 7360 kmol/hSpecifični toplotni kapacitet 1,088 kJ/kg/KObračun emisije date u mol.% 1 kmol 22,4 m3

SastavMol. Masa kg/kmol Mol. % MMxMol,% kg/h Mas. % kmol/h

Argon, Ar 39,95 0,71 28,36 2087 0,94 52Ugljen dioksid, CO2 44 23,1 1016,40 74824 33,59 1700

Azot, N2 28 58,95 1650,60 121531 54,55 4338

Kiseonik, O2 32 1,44 46,08 3394 1,52 106

Voda, H2O 18 15,8 284,40 20950 9,40 1163Ukupno: 30,26 100 3025,84 222786 100,00 7359Protok Nm3/h 164841,6Obračun emisije na 0 0C, bez vode i sa 3% O 2

SastavMol. Masa kg/kmol Mol. % MMxMol,% kg/h Mas. % kmol/h

Argon, Ar 39,95 0,83 33,21 2087 1,02 52Ugljen dioksid, CO2 44 27,06 1190,52 74824 36,57 1701

Azot, N2 28 69,06 1933,68 121531 59,41 4340

Kiseonik, O2 32 3,05 97,65 6137,4 3,00 192Ukupno: 32,55 100,00 3255,06 204579 100,00 6285Protok m3/h na 140 0C 212980Protok Nm3/h na 0 0C 140783

(Struja br. 2750)



Broj ugovora / 3741


List / 24

Revizija /

Kako se vidi iz vrednosti prikazanih u tabeli 2.4-1, isporučilac postrojenja u prikazu te struje 2760, nije uzeo u obzir sadržaj SO2 i NOx izražen kao NO2. U tabeli 2.4-1 je preračunata količina dimnog gasa na suv vazduh na 0 0C i sa 3% O2 i u tom slučaju iznosi 140783 Nm3/h. Prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS br. 71/2010.) za gasovita goriva (i tečni naftni gas), granične vrednosti emisije su:

• SO2 35 mg/Nm3 (za gasovita goriva generalno) • SO2 5 mg/Nm3 (za tečni naftni gas) • praškaste materije 5 mg/Nm3 • NO2 za ložišta 50 do 500 MWh 300 mg/Nm3

Projekat S-5000 u poglavlju „Lista efluenata“ detaljno obrađuje i napred navedene polutante, pa se dobijaju sledeće količine polutanata u dimnim gasovima:

• Količina dimnih gasova na 00C, suvo sa 3%O2 i 0Atm: 140783 Nm3/h • Sadržaj SO2: 0,7 ppm (max) = 1,785 mg/m3 • Protok-Količina SO2: 251297 mg/h • Sadržaj NOx izražen kao NO2: 100 mg/Nm3 • Protok-Količina NO2: 14078300 mg/h

Isporučilac postrojenja je predvideo nabavku specijalnih gorionika za gasovito gorivo sa niskom emisijom NO2. Prema napred prikazanim vrednostima polutanata u tabeli 2.4-2 dat je prikaz količina i koncentracija navedenih polutanata u dimnim gasovima iz reformera, koji su svedeni na suvi gas, sa 3% O2 i u poređenju sa graničnim vrednostima iz uredbe.

Tabela 2.4-1 Koncentracije i koli čine polutanata na koli činu dimnih gasova 140783 Nm 3/h

(7900h/g) Polutant Koli čina

mg/h kg/h t/god. Koncentracija

mg/Nm 3 Granična vrednost polutanta, mg/Nm 3

SO2 251297 0,251 1,98 1,785 35 SO2 po osnovnoj studiji 0,069 0,545

NO2 14078300 14,078 111,06 100 300 NO2 po osnovnoj studiji 7,4 58,6

Praškaste materije1) - - 5 CO2) - 100

1) Praškaste materije nisu navedene i ne očekuju se, te nema razloga za očekivanje da će premašiti GV. 2) Koncentraciju CO isporučilav postrojenja ne navodi. Mora biti ispod GV. Emisija iz dimnjaka CA-5001 nakon modernizacije RNP (str. 107 usvojene studije) poraš će za sledeći iznos: SO 2 od 977,655 t/god na 979,089 t/god a emisija NO 2 od 294,87 t/god. na 347,33 t/god. Razlike su nastale ne samo zbog povećanja kapaciteta proizvodnje vodonika, već i zbog raspolaganja detaljnijim podacima iz projekta S-5000 od novog Licencora, HALDOR TOPSØE. Nastalo povećanje emisije je prihvatljivo. Na slici 2.4-1 je prikazan šematski proces dobijanja vodonika, iz koga se vidi da deo prirodnog gasa ulazi u reformer i da ostatak goriva čini PSA otpadni gas koji je prethodno prošao desulfurizaciju. Imajući to u vidu kao i gorionike sa niskom emisijom NO2, (i za prirodni gas i za „PSA Tail Gas“) zaključuje se da postrojenje za proizvodnju vodonika, nema prekoračenje dozvoljene emisije zagađujućih polutanata, štetnih po životnu sredinu. Iz toga proizilazi i dodatni zaključak: ako nema prekoračenja koncentracije polutanata u emisiji, neće ih biti ni u ambijentalnom vazduhu (imisiji) a što se odnosi i na obližnje stambene objekte izgrađene neposredno uz RNP.



Broj ugovora / 3741


List / 25

Revizija /

Slika 2.4-1 – Proizvodnja vodonika parnim reformingom metana

Ispuštanje otpadne vode Iz procesa proizvodnje vodonika S-5000, kontinuirano će se ispuštati otpadne vode iz hladnjaka EA-5013 i to sa sledećim karakteristikama:

• Temperatura, max. 0C: 50 • Pritisak: atmosferski • protok otpadne vode:

-Normalni: 727 kg/h -maksimalni: 1454 kg/h

Sadržaj zagađujućih materija u otpadnoj vodi u masenim ppm (mg/l):

• Amini <10 • Fosfati (kao PO4

3-) <15 • Mravlja (metanska) kiselina: <350 • Metanol: <20 • Cu, mg/kg <0,04 • Fe, mg/kg <3 • pH 10-11

Ova otpadna voda se ispušta u novo postrojenje za tretman otpadnih voda S-4900 a nakon toga u centralni sistem prečišćavanja otpadnih voda. U vreme normalnog rada postrojenja, tokom cele godine, kondenzat iz separatora FA-5006 koristi se u procesu dobijanja vodonika. Samo u momentima puštanja postrojenja u pogon ili momentima zaustavljanja postrojenja, ovaj kondenzat se ispušta u novo postrojenje za tretman otpadnih voda S-4900. Karakteristike ovog kondenzata su:

• Temperatura, max. 0C: 33 • Pritisak: atmosferski • Protok kondenzata:

-maksimalni: 14950 kg/h Sadržaj zagađujućih materija u kondenzatu u masenim ppm (mg/l):

• CH4 <100 • CO <50 • H2: <50 • CO2: (% maseni) <1 • CH3OH (% maseni) <1



Broj ugovora / 3741


List / 26

Revizija /

• NH3 (% maseni) <0,1 • HCOOH, ppm. wt. <20

Emisija toplote u vazduh kroz dimnjak (CA-5001 Emisija toplote u vazduh kroz dimne gasove je 220,75 Gcal/h ili 924,059GJ/h odnosno oko 256,68 MWh. Buka Prema dokumentu BAT (BEST AVAILABLE TECHNIQUES FOR HYDROGEN PRODUCTION BY STEAM METHANE REFORMING, ICC Document 155/09/E, European Industrial Gases Association AISBL.) za buku iz postrojenja za proizvodnju vodonika se predviđa sledeće. Opis Procena nivoa buke treba da se započne još u fazi projektovanja i to procenom uticaja na prijemnike buke na lokaciji postrojenja i u okolini lokacije postrojenja. Po pravilu primenjuje se sistem „zajedničke buke“ (bubble concept) koji ne sme izazivati uznemiravanje okolnog stanovništva. Buka postrojenja za proizvodnju vodonika treba da se posmatra u celini sa bukom nastalom u Rafineriji nafte Pnčevo. Zbog specifičnog položaja postrojenja u odnosu na obližnje kuće, treba uzeti u obzir i mogućnost povećanja nivoa buke i saglasno tome ako bude potrebno predvideti odgovarajuće mere, izgradnjom zaštitnih barijera. Stvaranju kontinuirane buke u proizvodnji vodnika doprinose sledeći procesi i oprema: kompresori, PSA jedinice, parni reformer metana. Diskontinualna buka nastaje pri puštanju postrojenja u rad ili pri rasterećenju posuda pod pritiskom kroz ventove ili baklje. Postoje vrlo dobre tehnike koje mogu da snize nivo emitovane buke. Cilj mera zaštite od buke je: dostignuti poboljšanja u zaštiti životne sredine i sprečiti uznemiravanje okolnog stanovništva. Tehničkom dokumentacijom postrojenja za proizvodnju vodonika je predviđeno da na 1m udaljenosti od izvora, buka ne prelazi 80 (85) dB(A). Potrebno je postići i da na ogradi rafinerije nafte Pančevo, buka ne prelazi nivo predviđen Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS br. 75/2010.) Ostalo Iz postrojenja za proizvodnju vodonika nema jonizujućeg ili nejonizujućeg zračenja, nema ispuštanja zagađivača u podzemne recipijente, nema značajnih pojava vibracija. 2.4.2 Merno regulaciona stanica za prirodni gas S-2 2600 na KP 3583 KO Vojlovica Iz postrojenja merno regulacione stanice (MRS) S-22600 nema emisija u vazduh, u vodu ili na zemlju. Postrojenje po svojoj tehničkoj prirodi služi za merenje količine preuzetog prirodnog gasa od distributera Srbijagas-a.



Broj ugovora / 3741


List / 27

Revizija /

2.4.3 Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S- 9950 na KP 3557 i 3566 KO Vojlovica Iz postrojenja redukcionih stanica takođe nema emisija u vazduh, u vodu ili na zemljište. 2.5 Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, recikla ža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija 2.5.1 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na KP 3566 KO Vojlovica (1848000 Nm3/dan) Proces dobijanja vodonika parnim reformingom metana je u svim fazama procesa vezan za neizbežno prisustvo katalizatora, koje isporučuje licencor tehnologije. U tabeli 2.5-1 data je specifikacija svih katalizatora koji se koriste za proizvodnju vodonika, sa količinama, i garantovanim i očekivanim životnim vekom.

Tabela 2.5-1 Specifikacija katalizatora za postroje nje za proizvodnju vodonika S-5000

(Licencor tehnologije i isporu čilac katalizatora: HALDOR TOPSØE) Oprema Pozicija

opreme Tip

katalizatora Čestice

katalizatora, mm

Zapremina punjenja

katalizatora, m3

Očekivani životni vek katalizatora

godina 3)

Garant. životni vek katalizatora

god. Hidrogenator DC-5001 TK-250

(Co-Mo) 5mm, oblik prestenova

11,9 1) 5 2

Absorberi sumpora

DC-5002A/B

HTZ-51 4mm ekstruder

6,2 2) 2x1 2x1

HTZ-51 (ZnO) ST-101

4, ekstr. 4,3x2,5

4,3 2) 1,9

2x1 2x1

Prereformer DC-5003 AR-401 7H 11x6

9,3 3 2

Parni reformer BA-5001 R-67-7H 20x18 16,6 10 2 Šift konverter

za srednje temperature

DC-5004 LK-817 (samozapaljiv)

4,5x4,5 2,7 5

2 LK-813

(samozapaljiv) 4,4x3,4 15,5

LK-817 4,5x4,5 16,2 Ukupno: 34,4

1) Hidrogenator je projektovan na bazi sledećeg sadržaja sumpora u procesnoj sirovini: -Prirodni gas: maks 7 vol. ppm organskog sumpora, nema teških metala; -TNG: maks. 50 mg/Nm3 kao CH3SH Merkaptani; 2) Dva apsorbera sumpora su projektovana na bazi sledećeg sadržaja sumpora u procesnoj sirovini: -TNG: projektna vrednost 17 vol. ppm (kao ukupni sumpor); -Prirodni gas: maks. 4 vol. ppm (kao sumpor); 3) Normalno radno vreme postrojenja u jednoj godini je 8400 h/god (350 danax24 h=8400 h/god), prema projektu licencora. Većina navedenih katalizatora se svrstava u opasni otpad tako da prilikom zamene katalizatora treba postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS 36/2009. i 88/2010.). 2.5.2 Merno regulaciona stanica za prirodni gas S-2 2600 na KP 3583 KO Vojlovica Iz postrojenja merno regulacione stanice (MRS) S-22600 nema nastajanja otpadnih materija.



Broj ugovora / 3741


List / 28

Revizija /

2.5.3 Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S- 9950 na KP 3557 i 3566 KO Vojlovica Iz postrojenja redukcionih stanica takođe nema nastajanja otpadnih materija. U procesu redukovanja pritiska korsti se vodena para za grejanje prirodnog gasa a nastali kondenzat se vraća u blok 9 gde se nalazi energetski blok i u sklopu tog bloka priprema rashladne vode i proizvodnja pare. 2.6 Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i d rugih razmatranih tehnoloških rešenja 2.6.1 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 na KP 3566 KO Vojlovica (1848000 Nm3/dan) U dokumentu koji je naveden u uvodnom delu a pod nazivom „BEST AVAILABLE TECHNIQUES FOR HYDOGEN PRODUCTION BY STEAM METHANE REFORMING, ICC Document 155/09/E, European Industrial Gases Association AISBL“, postoji poglavlje koje razmatra parni reforming metana i uticaj na životnu sredinu. U tom delu se zaključuje da je najpovoljnija tehnologija za proizvodnju vodonika parni reforming metana, koja je primenjena i u ovom slučaju. Na slici 2.6-1 daje se prikaz uporednih rezultata sa drugim tehnologijama i sirovinama koje se koriste za dobijanje vodonika.

Slika 2.6-1 Odnos H2/CO u četiri industrijska procesa za dobijanje vodnika

Kako se vidi na slici 2.6-1, prirodni gas je najpovoljnija sirovina a proces parnog reforminga metana je u prednosti nad procesima: parcijalne oksidacije, dvostepenog reforminga i trostepenog reforminga.



Broj ugovora / 3741


List / 29

Revizija /

2.6.2 Merno regulaciona stanica za prirodni gas S-2 2600 na KP 3583 KO Vojlovica Za merno regulacionu stanicu nisu razmatrana alternativna rešenja jer je to standardno rešenje merenja potrošnje prirodnog gasa iz mreže i u nadležnosti je Srbijagas-a, koji ima licencu za distribuciju prirodnog gasa. 2.6.3 Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S- 9950 na KP 3557 i 3566 KO Vojlovica U prvim rešenjima razmatrano je redukovanje pritiska prirodnog gasa ekspanzionim turbinama ali je naknadno to rešenje zamenjeno jednostavnijim rešenjem, regulacijom pritiska na sledeći način: Merač pritiska daje informaciju o pritisku prirodnog gasa na ulazu u redukcionu stanicu i merač temperature koji daje informaciju o temperaturi gasa na ulazu u RS. Na ulaznom filteru se nalazi merač diferencijalnog pritiska, koji daje informaciju o padu pritiska na filteru i alarmira u slučaju da je filter mnogo zaprljan. Regulacija pritiska se ostvaruje regulacionim krugom PIRC koji se sastoji od transmitera pritiska, regulatora i regulacionog ventila.



Broj ugovora / 3741


List / 30

Revizija /

3.0 OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU Prema Pravilniku o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 69/2005), u članu 7 se predviđa da se „obuhvati kvalitativni i kvantitativni prikaz mogućih promena u životnoj sredini za vreme izvođenja projekta, redovnog rada i za slučaj udesa kao i da li su promene privremenog ili trajnog karaktera“. U narednom tekstu daje se prikaz prema redosledu navedenom u Pravilniku. Uticaji na životnu sredinu se sagledavaju kao tri osnovna tipa:direktan, indirektan i kumulativan:

Vrsta uticaja Opis uticaja Direktan ili Neposredan

Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja u isto vreme i na istom mestu kada i konkretna aktivnost (primarni uticaj)

Indirektan ili Posredan

Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću, koji se javlja kasnije tokom vremena i na različitom mestu od mesta odvijanja konkretne aktivnosti (sekundarni uticaj)

Kumulativan uticaj ili kumulativni efekt

Koristi se da opiše uticaj koji je posledica uvećavanja pojedinačnog uticaja tokom vremena prošlog, sadašnjeg i budućeg

Svaki od navedenih osnovnih tipova može se dalje okarakterisati na sledeći način:

Vrsta uticaja Opis uticaja Mogući Uticaj koji trenutno ne postoji ali za čije pojavljivanje može da se utvrdi određena

verovatnoća Kratkoročan Uticaj uzrokovan u konkretnom aktivnošću koji traje u kratkom vremenskom

periodu (taj period može se smatrati da je kratak ako je do 10 godina) Dugoročan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje u dugom vremenskom periodu i

nakon završetka te aktivnosti (preko 10 godina) Privremen Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji ima ograničeno trajanje u vremenu, i

nakon završene aktivnosti uticaj prestaje, a predmet uticaja se vraća u prvobitno stanje;

Stalan Uticaj uzrokovan konkretnom aktivnošću koji traje i nakon završetka te aktivnosti a predmet uticaja se više ne vraća u prvobitno stanje; (zemljište i podzemne vode na tlu rafinerije koja je prestala sa radom ostaju i dalje zagađene)

Na osnovu identifikovanih izvora koji zagađuju vazduh, izdvojene su dominantne zagađujuće materije. Područje južne industrijske zone, u kojoj su smeštena tri najveća industrijska kompleksa (Azotara, Rafinerija nafte Pančevo i Petrohemija), predstavlja lokaciju sa koje se istovremeno emituju mnoge zagađujuće materije. Neke od najznačajnijih hemijskih materija koje se javljaju tokom rada ovih industrija, prikazane su u tabeli 3.1-1.



Broj ugovora / 3741


List / 31

Revizija /

Tabela 3.1-1- Hemijske materije koje se javljaju to kom rada industrija lociranih u JIZ Pančeva

Rafinerija nafte Pan čevo Petrohemija Azotara Lako ispraljivi ugljovodonici VOC

Etilen-dihlorid (EDC) Prirodan gas

Aromatični ugljovodonici Aromati, policiklični aromati Sintezni gas Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH)

Vinil-hlorid monomer (VCM) Amonijak (gas, para, aerosol)

Čađ Hlor Azotni oksidi Ugljen-monoksid Hlorovodonik Mazut Sumpor-dioksid Živa Urea Vodonik-sulfid Sumpor-dioksid Azotna kiselina Merkaptani Čađ Mineralna ulja Tetraetil-olovo Vodonik-sulfid Amonijum nitrat Mikročestice metala, katalitička prašina

Merkaptani Azot nitrat

COS (karbonil sulfid), CS2 (ugljen disulfid)

Mikročestice katalitičke prašine koja sadrži metale

Fosfat

Čestice katalizatora Polihlorovani bifenili (PCB) NPK fertilizati 3.1 Kvalitet vazduha, vode, zemljišta, nivoa buke, intenziteta vibracija, toplote i zra čenja Analiza uticaja novih postrojenja za modernizaciju RNP za koja se radi ažuriranje studije, biće sagledana za sledeće značajne uticaja na životnu sredinu a to su: emisija u vazduh, ispuštanje otpadnih voda, odlaganje čvrstog otpada, nivo buke i vanredni događaji. Vazduh u toku gradnje objekata modernizacije U toku izgradnje objekata Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000, merno regulaciona stanica prirodnog gasa S-22600 i redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S-9950, neće biti značajnog uticaja na vazduh usled gradnje. Preduzeće se mere za smanjenje emisije od iskopa zemlje, rada kamiona i druge mehanizacije na gradilištu. Vazduh u toku eksploatacije objekata S-5000, S-2260 0 i S-9900/S-9950 U tabeli 3.1-2 dat je prikaz emisije u vazduh iz novih objekata modernizovane rafinerije nafte Pančevo.

Tabela 3.1-2 ispuštanje gasovitih zaga đujućih materija

Mesto emisije u vazduh Zagađuju će materije (Opis otpadnih materija)

Vrsta u ticaja

Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000, procesna peć – reformer BA-5001

SO2, NO2, CO2, praškaste materije Neposredan, dugoročan

Merno regulaciona stanica prirodnog gasa S-22600

Nema otpadnih materija Nema uticaja

Redukcione stanice prirodnog gasa, S-9900 i S-9950

Nema otpadnih materija Nema uticaja



Broj ugovora / 3741


List / 32

Revizija /

Na ovom mestu važno je naglasiti da se ne očekuje uticaj polutanata dimnih gasova iz peći BA-5001 na stanovnike obližnjih kuća sa adrese Pančevački put br. 167, 169, 171, 173, 177, 179, 181 i 183. Negativan uticaj se ne očekuje iz sledećih razloga: 1. U emisiji nema prekoračenja štetnih polutanata tako da se ne očekuje zagađenje ambijentalnog vazduha. 2. Disperzija dimnih gasova iz dimnjaka ima svoje zakonitosti prostiranja perjanice, o čemu su razvijeni brojni modeli u mnogim zemljama sveta. U Evropi je registrovano oko 140 modela disperzije dimnih gasova. Vrlo je poznat model razvijen od strane američke agencije EPA. Model je skraćeno nazvan AERMOD. Uopšteno, svi modeli uzimaju u obzir sledeće važne uticajne parametre za disperziju dimnih gasova: ∆h = visina podizanja perjanice, u m F = plivajući faktor, u m4/s3 x = udaljenost nizvodno od izvora perjanice, u m x f = udaljenost do najviše tačke podizanja perjanice, u m u = brzina vetra pri stvarnoj visini dimnjaka, m/s s = parametar stabilnost u s-2 U obzir se uzimanju i drugi parametri kao temperatura dimnih gasova, vremenski uslovi stabilnosti vremena, brzina isticanja dimnih gasova iz dimnjaka, visina dimnjaka, geomorfologija terena i naravno analiza kratkoročnih i dugoročnih uticaja disperzije dimnih gasova. Na slici 3.1 dat je grafički prikaz prostiranja perjanice dimnih gasova iz dimnjaka visine Hs.

Slika 3.1-Grafički prikaz prostiranja perjanice dimnih gasova iz dimnjaka

Iz ovog krakog uvoda o disperziji dimnih gasova nakon izlaska iz dimnjaka, jasno se zaključuje da nije moguće naglo obaranje dimnih gasova ka obližnjim kućama na udaljenosti od 150 m od



Broj ugovora / 3741


List / 33

Revizija /

dimnjaka, pogotovo što vazdušne struje dominantno imaju pravac prema Pančevu ili Starčevu a ne prema posmatranim kućama u ulici Pančevački put br. 167 do 183. Voda u toku gradnje objekata modernizacije U toku izgradnje objekata S-5000, S-22600 i S-9900/S-9950, moguća je pojava podzemnih voda ali će se one prepumpavati u postojeći sistem predtretmana otpadnih voda, pre nego što se otpreme na preradu u FOV HIP Petrohemija. Za zaštitu površinskih voda preduzeće se odgovarajuće mere kako se ne bi zagađivale površinske vode tokom gradnje. Voda u toku eksploatacije objekata modernizacije U tabeli 3.1-3 dat je prikaz ispuštanja otpadnih voda iz novih objekata modernizovane rafinerije nafte Pančevo.

Tabela 3.1-3 Ispuštanje te čnih zaga đujućih materija Mesto ispuštanja otpadne vode Zagađuju će materije

(Opis otpadnih materija) Vrsta uticaja

Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000

Tehnološka otpadna voda sa sadržajem: amina, fosfata, mravlja kiselina, metanol, soli iz DEMI vode, Tehnološka voda-kondenzat iz posude FA-5006 (CH4, CO, H2, CO2, CH3OH, NH3, HCOOH)

Neposredan, dugoročan Privremen, neposredan

-Površinska voda sa slivnih površina oko zgrade postrojenja -Voda od pranja podova postrojenja -Voda od pražnjenja posuda u slučaju zastoja, kada se radi sa TNG (ugljovodonici)

Privremen, neposredan Privremen, neposredan Privremen, neposredan

Merno regulaciona stanica prirodnog gasa S-22600

Nema uticaja

Redukcione stanice prirodnog gasa S-9900 i S-9950

Nema uticaja

Otpad u toku gradnje objekata modernizacije U toku izgradnje objekata modernizacije javiće se razne vrste otpada koji će se odlagati po predviđenim merama u poglavlju 8 osnovne studije Otpad u toku eksploatacije objekata modernizacije U tabeli 3.1-4 dat je prikaz otpada iz novih objekata modernizovane rafinerije nafte Pančevo.

Tabela 3.1-4 Pojava otpada iz novih postrojenja nak on modernizacije Opis otpadnih materija Otpadne materije Vrsta uticaja

S-5000/S-5100, HGU/PSA (vodonik) Katalizator, otprema se na reciklažu Neposredan, Kratkoročan

S-22600 Nema otpada Nema uticaja S-9900 i S-9950 Nema otpada Nema uticaja



Broj ugovora / 3741


List / 34

Revizija /

Vanredni doga đaji Vanredni događaji za rad novih postrojenja nakon modernizacije rafinerije nafte Pančevo su: iznenadno zaustavljanje pogona i rasterećenje pogona kroz baklje, kao i prestanak rada Klaus postrojenja kada se emisija gasova vrši preko baklje. U tabeli 3.1-5 dat prikaz narednih događaja.

Tabela 3.1-5 Pojava vanrednih doga đaja iz novih postrojenja nakon modernizacije Opis vanrednog doga đaja Zagađuju će materije Vrsta uticaja

Rasterećenja postrojenja S-5000, preko baklji

Emisija dimnih gasova u vazduh uz dodatak vodene pare: SO2, CO, CO2,H2S i dr. Dodatni efekti ovog vanrednog događaja su: -buka -toplotno zračenje

Neposredan, Privremen

3.2 Zdravlje stanovništva Izgradnja novih pogona rafinerije neće imati značajnog negativnog uticaja na zdravlje stanovništva u okolini Rafinerije nafte Pančevo. Očekuje se da usled modernizacije RNP uticaj na zdravlje stanovništva bude pozitivan i to ne samo u Pančevu već i u celoj republici Srbiji, jer će se emisija dimnih gasova iz motornih vozila značajno poboljšati u smislu sniženja emisije SO2 i Pb. Ovo će uticati da se ambijentalni vazduh znatno popravi u svim naseljenim mestima gde je saobraćaj izrazit pa se to očekuje i za stanovnike Pančeva. 3.3 Meteorološki parametri i klimatske karakteristi ke U osnovnoj studiji su već analizirani meteorološki parametri i klimatske karakteristike i zaključeno je da nisu povoljni za grad Pančevo. To ne sme da bude razlog da se ne radi na sniženju svih emisija (iz tačkastih izvora i difuznih emisija) i tako grad sačuva životnu sredinu, bez obzira na klimatske nepovoljnosti u odnosu na lokaciju i vetrove. 3.4 Ekosistem Za pojam „ekosistem“ se sreću različite definicije, pa se u ovoj studiji navode neke. Izraz „ekosistem“ se prvi put pojavio 1935 u publikaciji Britanskog ekologa Artura Tanslija (Tansley). Ekosistem je prirodna pojava skupa organizama (biljaka, životinja i drugih živih organizama-biocenoza) koji žive zajedno sa svojom okolinom (biotop), funkcionišući kao slobodne jedinke. (Izvor:Wikipedia). Na internet adresi www.ericdigests.org srećemo sledeću definisuju ekosistema: Ekosistemi su funkcionalne jedinice, koje imaju me đusobno dejstvo a sastoje se od životnih, neživotnih i kulturnih (antropogene) komp onenti . Svi prirodni ekosistemi su otvoreni sistemi, gde se materija i energija prenose unutra ili van, kroz čitav kompleks interakcija energije, vode, ugljenika, kiseonika, azota, fosfora, sumpora i dr. Naučnici tvrde, da mi ljudi, narušavamo ravnotežu prenosa, kroz granice ekosistema. Za vreme izvođenja projekta modernizacije rafinerije nafte Pančevo i redovnog rada postrojenja neće biti značajnijih uticaja projekta na ekosistem koji je dosadašnjim radom industrije JIZ i NATO bombardovanjem, narušen u značajnoj meri.



Broj ugovora / 3741


List / 35

Revizija /

3.5 Naseljenost, koncentracija i migracija stanovni štva Izvođenje projekta modernizacije RNP neće uticati na promene u naseljenosti, na promene koncentracije stanovništva i na pojavu migracije stanovništva. 3.6 Namena i koriš ćenje površina Namena i korišćenje površina će se vršiti isključivo u skladu sa izdatom lokacijskom dozvolom a dozvola je izdata u skladu sa usvojenim izmenama Plana Generalne regulacije HIP „Petrohemija“, HIP „Azotara“ NIS „Rafinerija Nafte Pančevo“ u naseljenom mestu Pančevo. 3.7 Komunalna infrastruktura Komunalna infrastruktura će zadovoljavati potrebe izgradnje i potom eksploatacije novih postrojenja modernizovane rafinerije Pančevo. Za prijem teške opreme koristiće se i luka HIP „Azotara“. 3.8 Prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra Prirodna dobra od izuzetnog značaja, koja su proglašena 1990. godine su:

1. Arheološko nalazište „GRAD“ Starčevo; nalazi se na levoj obali Dunava, severozapadno od sela Starčeva, 8 km jugoistočno od Pančeva

2. Manastir Vojlovica; nalazi se neposredno uz Rafineriju nafte Pančevo. Prema predanju sagrađen je 1393 godine. Manastir je nekoliko puta paljen i obnavljan. Njegova osnova pripada raškoj školi. Pominje se u mnogim ranim dokumentima i predstavlja jedan od najstarijih arheoloških spomenika Pančeva.

3.9 Pejzažne karakteristike podru čja Pejsažne karakteristike, područja industrijske zone u Pančevu neće biti značajno narušene izvođenjem Projekta modernizacije RNP koji uključuje i objekat za proizvodnju vodonika. Promena pejsaža se sastoji u unošenju u pejsaž još jednog visokog objekta kao što je industrijska zgrada za proizvodnju vodonika, dimnjaci, reaktori, kolone i slično već postojećim objektima karakterističnim za rafinerijska postrojenja.



Broj ugovora / 3741


List / 36

Revizija /

4.0 OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Jedan od osnovnih ciljeva izrade svake studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, je da se na osnovu idejnog projekta, odnosno projektnih rešenja u idejnom projektu, donesu ocene i pravilni zaključci u pogledu mogućih štetnih uticaja projekta i neophodnih mera zaštite životne sredine, čime bi se obezbedili uslovi za upravljanje mogućim značajnim rizicima po životnu sredinu, merama i korekcijama u glavnim projektima. Sa tim ciljem, u nastavku ove ažurirane studije, su date samo mere koje nisu obuhvaćene osnovnom studijom. To su mere koje se predviđaju usled potreba ažuriranja studije a u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja svakog značajnijeg štetnog uticaja postrojenja za proizvodnju vodonika, kao i merno regulacione stanice prirodnog gasa i redukcionih stanica prirodnog gasa. Mnoge mere u daljem tekstu su ponovljene a već su sadržane u usvojenoj studiji. 4.1 Mere koje su predvi đene zakonom i drugim propisima, normativima i stand ardima i rokovima za njihovo sprovo đenje Mere zaštite životne sredine kroz izradu tehničke dokumentacije-projekata Tokom izrade tehničke dokumentacije, moraju se uzeti u obzir sve specifičnosti i opasnosti koje mogu nastati u toku izgradnje i eksploatacije objekata u okviru projekta «Modernizacije rafinerije nafte Pančevo i integracije novih postrojenja i instalacija“ u Pančevu. Mere zaštite životne sredine predviđene tehničkom dokumentacijom - glavnim projektima treba da obuhvate sledeće: 1. Nosilac projekta NIS ad, je obavezan da izvrši kontrolu kvaliteta zemljišta koje će se iskopavati za izradu temeljnih jama novih objekata S-5000, S-22600 i S-9900/S-9950. Kontrola kvaliteta zemljišta podrazumeva uzorkovanje na blokovima gde se planira gradnja novih objekata i izradu analiza dubinskih profila zemljišta na ugljovodonike i teške metale, od strane akreditovane i ovlašćene laboratorije. 2. Nosilac projekta je obavezan da izradi potrebne projekte ili neophodnu tehničku dokumentaciju, ukoliko bude potrebe da se izvrši remedijacija zagađene zemlje a potom privremeno ili trajno odlaganje. Izbor metode remedijacije, i izradu projekata, organizovaće nosilac projekta a saglasnost na projekte remedijacije zagađene zemlje, daje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. 3. Projektnom dokumentacijom predvideti tehnička rešenja koja će osigurati da nivo buke neće prelaziti 85 dB(A) na 1m od izvora buke. Emisija buke na rafinerijskoj ogradi ne sme prelaziti 40 do 55 dB noću i 50 do 65 dB danju saglasno Uredbi o indikatorima buke....(Sl. gl. RS br. 75/2010). Mere zaštite životne sredine u toku izvođenja objekta 1. Predvideti da se eventualna pojava vode prilikom iskopa zemlje (nivo podzemnih voda direktno zavisi od nivoa Dunava) može prepumpavati u privremene taložnike a potom samo u sistem predtretmana otpadnih voda rafinerije, tj. API separator. 2. Postaviti potreban broj kabina, sa hemijskim toaletima za potrebe radnika izvođača na gradilištima, tako da u toku perioda gradnje novih postrojenja ne bude nekontrolisanog ispusta



Broj ugovora / 3741


List / 37

Revizija /

otpadne vode, obzirom da se koriste suvi WC. Mesta sa tekućom vodom, koja će koristiti radnici tokom izgradnje povezati na sistem postojeće kanalizacije u RNP. 3. Zaštititi ogradom sve delove terena van neposredne zone radova, što znači da se van prostora planiranih objekata ne mogu koristiti površine kao stalna ili povremena odlagališta materijala, kao pozajmišta, kao platoi za parkiranje ili kao platoi za popravku mašina. 4. Sva atmosferska voda sa zauljenih površina odnosno internih saobraćajnih površina i parking prostora, mora se odvoditi u privremene taložne bazene, iz kojih će se voda prepumpavati naknadno u sistem za predtretman otpadnih voda. 5.Glavnim projektom zaštite od požara treba da se predvide sve neophodne mere protivpožarne zaštite, koje uključuju i privremene objekte, u opšti sistem zaštite RNP od požara. 6. Parkiranje mašina vršiti samo na uređenim mestima. Na mestu parkiranja mašina, preduzeti posebne mere zaštite od zagađenja tla uljem, naftom i naftnim derivatima (ukoliko dođe do zagađenja tla iscurelim uljem ili na neki drugi način, potrebno je izvršiti karakterizaciju zagađenog zemljišta i u skladu sa dobijenim rezultatima definisati način daljeg postupanja, shodno ranije propisanim pravilima). 7. Na gradilištu se ne mogu postavljati rezervoari za snabdevanje gorivom građevinske mehanizacije. 8. Sprečavanje raznošenja građevinskog materijala transportnim sredstvima sa gradilišta po obližnjim saobraćajnicama, u periodu izrade temeljnih jama za objekte; ova mera zahteva čišćenje vozila (pranje točkova) sa područja gradnje, pre uključenja na javne saobraćajnice. Otpadne vode nastale pranjem točkova odvode se najpre u privremeni taložnik, a zatim u predtretman otpadnih voda RNP. Mere zaštite životne sredine u toku eksploatacije objekta 1. Nakon puštanja u rad novog postrojenja za proizvodnju vodonika S-5000, tokom probnog rada izvršiti garancijska merenja emisije polutanata iz stacionarnog izvora (tačkasti izvor emisije) dimnjak CA-5001 novog postrojenja vodonika i na osnovu prvih merenja utvrditi plan učestalosti merenja u cilju kontrole nivoa emisije. (Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh (Sl. gl. RS br. 71/2010.) 2. Za procese sagorevanja goriva u procesnoj peći-reformeru BA-5001, koristiti isključivo niskotemperaturne NOx gorionike za smanjenje emisije NO2 i vršiti kontrolu dodavanja kiseonika u ložišta u cilju smanjivanja emisije CO iz procesnih peći. 3.Čvrsti otpad koji će nastajati od istrošenih katalizatora u procesima, po pravilu će se vraćati isporučiocu katalizatora na regeneraciju. Ako je neki katalizator opasan otpad, postupiće se na odgovarajući naćin kako to propisi nalažu. Takođe je potrebna pažnja pri postupanju sa ambalažom od katalizatora u kojoj uvek ostane mala količina opasnog otpada pa se ambalaža mora čuvati na paletama, odignutim od zemlje, na zasebnom pokrivenom skladištu ambalaže katalizatora. Nakon isteka veka, katalizator se ponovo pakuje u svoju ambalažu i donosi se odluka o načinu postupanja sa opasnm otpadom, ako nije moguće vratiti katalizator proizvođaču.



Broj ugovora / 3741


List / 38

Revizija /

4.2 Mere koje će se preduzeti u slu čaju udesa 1. Obavezno je za sve uređaje, opremu i sredstva za zaštitu od požara koji se ugrađuju i postavljaju na objektu za proizvodnju vodonika S-5000, obezbediti javne isprave-ateste. 2. Uraditi plan zaštite u akcidentnim situacijama kako ne bi došlo do panične, ad hoc reakcije, odnosno neodgovarajućeg odgovora zaposlenih u slučaju akcidenta na postrojenju za proizvodnju vodonika. Plan obavezno mora sadržati sledeće elemente:

-način utvrđivanja i prepoznavanja akcidentne situacije; -zaduženje i odgovornost svih zaposlenih u slučaju udesa; -ime, prezime i funkcija rukovaoca sanacije udesa po smenama; -ime, prezime i funkcija odgovornog autoriteta u okviru stanice za sanaciju udesa;

3. Postaviti table obaveštenja i sve potrebne table upozorenja u RNP u cilju povećanja bezbednosti. Mere prevencije, pripravnosti kao i odgovora na udes

• Mere za otklanjanje posledica udesa odnosno sanacije; • Izraditi plan sanacije i izveštaj o udesu; • Dopuniti Pravilnik zaštite od požara i plan zaštite od požara sa uklopanjem novih objekata;

Plan sanacije sadrži:

1. Ciljevi i obim sanacije 2. Snage i sredstva angažovana na sanaciji, redosled njihovog korišćenja i rokove 3. Program postudesnog monitoringa životne sredine (biomonitoring), stanje zdravlja ljudi 4. Troškovi sanacije 5. Način obaveštavanja javnosti o proteklom udesu

Mere zaštite od požara:

• Obavezno je pribaviti saglasnost MUP-a na tehničku dokumentaciju projekta modernizacije Rafinerije nafte Pančevo i integracija novih postrojenja i instalacija;

• Obavezno je da se sa ostalom tehničkom dokumentacijom uradi i glavni projekat zaštite od požara;

• U slučaju pojave požara i aktiviranja protivpožarne centrale, automatski se šalje impuls za aktiviranje zvučnog alarma i poruke u sistemu hitnog obaveštavanja;

Mere koje su neophodne za sprečavanje, smanjenje o otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu

• Proceduralne mere: izrada radnih uputstava, mere koje se primenjuju prilikom neželjenih pojava, plan zaustavljanja postrojenja, blokiranje pojedinih delova procesa;

• Nosilac projekta tj. NIS ad RNP je obavezan da postupa u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh („Sl. Gl. RS br. 75/2010.);

• Nosilac projekta je obavezan da izradi plan postupaka spasavanja i zaštite u slučaju udesa;



Broj ugovora / 3741


List / 39

Revizija /

4.3 Planovi i tehni čka rešenja 1. Nosilac projekta je obavezan da izvrši sadnju projektovanog rastinja na odlagalištu trajno odložene nezagađene zemlje iz iskopa, prilikom pripremnih radova. Takođe je potrebno izvršiti ozelenjavanje industrijskog kruga RNP prema zadatim uslovima iz lokacijske dozvole. 2. U toku eksploatacije novih pogona modernizacije rafinerije nafte Pančevo, čvrsti otpad koji će biti istrošeni katalizatori, mora se vraćati isporučiocima na regeneraciju, reciklažu ili skladištenje, što treba predvideti ugovorima o nabavci katalizatora.U zavisnosti od vremena potrebnog za njihovu deaktivaciju, isti će se periodično zamenjivati, a istrošeni katalizator zbrinjavati kod proizvođača istog. 4.4 Druge mere koje mogu uticati na spre čavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu 1. Sve manipulativne površine oko novih postrojenja moraju biti vodonepropusne. Sve otpadne vode pre ispuštanja, prolaze jedan od oblika predobrade i obrade, kako bi se prema zahtevanim uslovima kvaliteta mogle prepumpati na sistem predtretmana otpadne vode u RNP, a potom u tretman otpadnih voda u FOV, HIP „Petrohemija“. Primenom ove mere, izgradnja novih postrojenja modernizacije RNP i prateće infrastrukture neće imati značajnijeg novog uticaja na onečišćenje tla i podzemlja rafinerije u odnosu na postojeće stanje.



Broj ugovora / 3741


List / 40

Revizija /

5.0 PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 5.1 Prikaz stanja svih činilaca životne sredine pre po četka funkcionisanja projekta na lokaciji gde se o čekuje uticaj na životnu sredinu (nulto stanje) Nulto stanje se definiše na sledeći način „nulto stanje jeste početno stanje funkcionisanja objekata, opreme ili prostora“ i to prema Uredbi o odlaganju otpada na deponije (Sl. gl. RS br. 92/2010.), u članu 3. Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Pančeva, vrši poslove koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine, praćenjem i kontrolom stanja i uslova životne sredine na teritoriji grada Pančeva u svim oblastima zaštite životne sredine i vrši upravni nadzor prema nadležnostima utvrđenim zakonom i gradskim i opštinskim odlukama. Sekretarijat obavlja brojne poslove među kojima su i:

-upravljanje sistemom za kontinualni monitoring kvaliteta vazduha grada Pančeva, u cilju dodatnih merenja imisije i dostavlja rezultate republičkom organu uprave -uspostavlja katastar zagađivača za svoje područje -informiše javnost o stanju i kvalitetu životne sredine na teritoriji grada

Kvalitet vazduha Sistem za kontinualno praćenje aerozagađenja obuhvata tri merna mesta u Pančevu: ul. Cara Dušana, Vatrogasni dom i Vojlovica i četvrto merno mesto Starčevo, sa centrom za praćenje u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine gradske uprave grada Pančeva. Rezultati merenja aerozagađenja za mesec mart 2012. jer u aprilu nije radila oprema na mernom mestu Starčevo (preuzeti sa internet adrese: www.pancevo.rs) dati su u tabelama 5.1-1 do 5.1-4 za navedena merna mesta kao i grafički prikaz na slikama od 5.1-1 do 5.1-4. Svi rezultati u narednom pregledu su u skladu sa „Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima za kvalitet vazduha“ (Sl. gl. RS br. 11/10 i 75/10).

Tabela 5.1-1 Merno mesto ul. Cara Dušana

Sumpor dioksid SO 2 Ugljen monoksid CO Prizemni ozon O 3

GV(24h)=125µg/m3 GV(1h)=350µg/m3 bez prekoračenja

GV(24)=5µg/m3 GV (8h)=10 bez prekoračenja

-

Ukupan broj (24h) merenja za =31 Ukupan broj (24h) merenja za =28 - Sr. mes. konc.=15,9 µg/m3 Sr. mes. konc.=1,98 µg/m3 - Maks. 24h konc. 28,4 µg/m3 Maks. 24h konc. 3,40 µg/m3 -

Benzen (B) Toluen (T) Ksilen (X) GV (1g)=5 µg/m3 TV=7 µg/m3 na godišnjem nivou

Toluen bez prekoračenja GV (7dana) GV(7dana)=0,26 µg/m3

Ksilen

Ukupan broj (24h) merenja 26 Ukupna broj (24) merenja: 31 Ukupna broj (24) merenja: 31 Sr. mes. konc.=5,4 µg/m3 Sr. mes. konc.=7,6 µg/m3 Sr. mes. konc.=2,2 µg/m3 Maks. 24h konc. 10,1µg/m3 izm. 16.03.

Maksimalna 24h konc. 7.6 µg/m3 izm. 16.03.2012.

Maksimalna 24h konc. 5.5 µg/m3 izm. 11.03.2012.

Grafički prikaz rezultata na mernom mestu u ul. cara Dušana daje se u nastavku na slici 5.1-1



Broj ugovora / 3741


List / 41

Revizija /

Slika 5.1-1-Grafički prikaz kvaliteta ambijentalnog vazduha, merno mesto u ulici Cara Dušana

Tabela 5.1-2 Merno mesto Vatrogasni dom

SO2 NH3 NO2 Uk. ugljovodonici nemetanskog tipa

H2S

GV(24)=125µg/m3 GV(1h)=350µg/m3 bez prekoračenja

- GV(24)=85µg/m3 GV(1h)=150µg/m3 bez prekoračenja

- GV(24)=150µg/m3 bez prekoračenja

Ukupan broj (24h) merenja =31

- Ukupan broj (24h) merenja za=26

- Ukupan broj (24h) merenja=31

Sr. mes. konc.=15,9 µg/m3 - Sr. mes. konc.=11,8µg/m3

- Sr. mes. konc.=1,7µg/m3

Maks. 24h konc. 46,3 µg/m3 Izmerena 16.03.2012.

- Maks. 24h konc. 20,6 µg/m3 izm. 22.03.2012.

- Maks. 24h konc. 4,0 µg/m3

izm. 22.03.2012.



Broj ugovora / 3741


List / 42

Revizija /

Slika 5.1-2 Rezultati ambijentalnog vazduha merno mesto Vatrogasni dom

(Po novoj Uredbi GV(24h) za H2S=150 µg/m3, a po starom Pravilniku je bila vrednost GVI (24h) za H2S = 8 µg/m3)



Broj ugovora / 3741


List / 43

Revizija /

Tabela 5.1-3 Merno mesto Vojlovica SO2 Benzen Toluen Xilen Susp. mat. PM10


GV(god)=5µg/m3 TV=7 µg/m3 na godišnjem nivou

Toluen bez prekoračenja GV (7dana) GV(7dana)=0,26 µg/m3

- 14 prekora čenja GV (24h)>50

µg/m 3 TV=70 µg/m 3


Ukupan broj (24h) merenja 29




Sr. mes. konc.=14, µg/m3

Sr. mes. konc.=4,8 µg/m3

Sr. mes. konc.=3,0µg/m3

Sr. mes. konc. =1,2 µg/m3

Sr. mes. konc.=53,2µg/m3

Maks. 24h konc. 34,1 µg/m3 izm. 08.03.2012

Maks. 24h konc. 12,2 µg/m3 izm. 23,03.2012.

Maks. 24h konc. 8,7 µg/m3

Maks. 24h konc. 3,1 µg/m3 Izm. 22.03.2012.

Maks. 24h konc. 149,9 µg/m3 izm. 10.03.2012



Broj ugovora / 3741


List / 44

Revizija /

Slika 5.1-3 Rezultati ambijentalnog vazduha merno mesto Vojlovica



Broj ugovora / 3741


List / 45

Revizija /

Tabela 5.1-4 Merno mesto Star čevo SO2 Benzen Toluen Ksilen NH3 Susp. mat. PM10


- - - - 25 prekora čenja GVI (24h)>50 µg/m 3


- - - - Ukupan broj (24h) merenja 28

Sr. mes. konc.=15,5 µg/m3 - - - - Sr. mes. konc.=87,3µg/m3 Maks. 24h konc. 26,3 µg/m3 izm. 08.03.2012

- - - - Maks. 24h konc. 175 µg/m3 izm. 11.03.2012.

Slika 5.1-4 Rezultati ambijentalnog vazduha merno mesto Starčevo

Prikazani rezultati merenja ambijentalnog vazduha za mart 2012. godine, pokazuju znatna prekoračenja, parametra „suspendovane materije“ (PM) i to na mernim mestima Vojlovica i Starčevo.



Broj ugovora / 3741


List / 46

Revizija /

Podaci o kvalitetu voda i zemljišta, kao i o nivou buke, dati su u osnovnoj studiji i tim podacima nije potrebno ažuriranje. 5.2 Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štet ni uticaji na životnu sredinu Štetni uticaji na životnu sredinu mogu se registrovati kroz pogoršanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta ili povećanje nivoa buke. Za svaku od navedenih oblasti, postoje odgovarajući pravilnici ili uredbe, kojima su definisane granične vrednosti štetnih parametara kao i načini i rokovi merenja štetnih parametara. Vazduh Za parametara životne sredine na snazi su:

• Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/2010 i 75/2010.)

• Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS 71/2010.)

• Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS 75/2010.)

• Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) • Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za

njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 67/2011.) Iz novog pogona za proizvodnju vodonika, očekuje se emisija dimnih gasova iz ložišta novih procesnih peći kao tačkastog (stacionarnog) izvora emisije. Ne očekuje se prekoračenje zagađujućih materija na dimnjaku CA-5001 postrojenja za proizvodnju vodonika ali redovno treba pratiti pored protoka dimnih gasova sledeće parametre koji su važni za očuvanje zdrave životne sredine:

• Ukupne praškaste materije • Neorganske gasovite materije (SO2, NO2, O2, CO2) • Sadržaj vlage u dimnim gasovima

Laboratorija RNP će se kontinuirano baviti kontrolom kvaliteta ulaznih goriva (gasovitih, i povremeno TNG-a u slučaju prekida dovoda prirodnog gasa) u procesnu peć-reformer BA-5001 novog postrojenja za proizvodnju vodonika. Sadržaj polutanata u dimnim gasovima će se pratiti u skladu sa Uredbom o GVE zagađujućih materija u vazduh (Sl. gl. RS br. 75/2010.) od strane ovlašćenih pravnih lica. Voda Novo postrojenje za proizvodnju vodonika u okviru modernizovane Rafinerije nafte Pančevo, imaće ispust otpadnih voda koje će se uklopiti u sledeće sisteme RNP:

• -novo postrojenje za tretman otpadnih voda S-4900 • -procesne otpadne vode iz novih postrojenja će se uklopiti u postojeći sistem predtretmana

otpadnih voda u API separatoru, pre otpreme u FOV u HIP „Petrohemija“ • -atmosferske vode sa slivnih površina oko novih postrojenja će se skupljati u tri nova

retenziona bazena



Broj ugovora / 3741


List / 47

Revizija /

Zaštita životne sredine će se obezbediti pribavljanjem vodoprivrednih uslova od JVP „Vode Vojvodine“, što će obezbediti izradu Glavnog projekta po zadatim uslovima a potom izvođenje potrebnih radova na osnovu glavnog projekta koji će imati vodoprivrednu saglasnost organa koji je izdao vodoprivredne uslove JVP „Vode Vojvodine“. U sadašnjoj praksi obavezno se vrši analiza kvaliteta otpadnih voda na ulazu u FOV (nakon primarnog tretmana) i na izlazu pre ispuštanja u kanal azotare odnosno u recipijent. Mere se sledeći parametri: pH, ulje, fenoli, sulfidni sumpor, merkaptidni sumpor, HPK, BPK5, miris, mutnoća (NTU), TOC, BTX. Poštovanje navedene procedure do dobijanja vodoprivredne saglasnosti i dalje do vodoprivrednih uslova, obezbediće zaštitu površinskih voda, reke Dunav, kao i podzemnih voda. Zemljište U toku gradnje novog objekta postrojenje za proizvodnju vodonika, izvršiće se iskop zemlje za temeljne jame novog objekta. Sektor za upravljanje rizicima, NIS ad, uradio je „Elaborat o iskopu, prihvatu, rekultivaciji i odlaganju zemlje u RNP“. Tokom izgradnje, izvođač radova je dužan da se u svemu pridržava ovog elaborata u cilju ispitivanja kvaliteta zemlje, razvrstavanje na zagađenu i nezagađenu, otprema do odlagališta po vrstama, prekrivanje zagađene zemlje, remedijacija zagađene zemlje, vraćanje dela zemlje na objekte i na kraju rekultivacija odložene zemlje i formiranje zelenog zaštitnog pojasa na prostoru između RNP i naselja Vojlovica. Iz novih pogona modernizovane rafinerije nafte Pančevo biće novih vrsta i povećanih količina istrošenih katalizatora, ali se ne predviđa njhovo trajno deponovanje već vraćanje proizvođaču na reciklažu. Kod katalizatora koji predstavljaju opasan otpad postupiće se po važećim propisima. Neće biti zagađivanja zemljišta tako da se ne predviđa program praćenja uticaja na zagađenje zemljišta. Buka Za uticaj buke i vibracija na okolinu novih pogona nakon modernizacije RNP neće biti potrebno posebno praćenje osim merenja na početku eksploatacije pogona kod tehničkog prijema postrojenja i njihov uticaj na najbliža naselja oko pogona. To se posebno odnosi na rad baklji i na rad kompersora. Saglasno Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl. gl. RS br. 36/2009. i 88/2010.) „buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk. Saglasno članu 9, istog zakona, Obaveze subjekta zaštite su sledeće: „-Subjekti zaštite životne sredine od buke, odgovorni su za svaku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost buci iznad graničnih vrednosti. -Pravna i fizička lica koja obavljanjem svojih deltnosti utiču ili mogu uticati na izloženost buci dužna su da obezbede: učešće u troškovima zaštite od buke u životnoj sredini u okcviru investicionih, tekućih i proizvodnih troškova; praćenje uticaja svoje deltnosti na buku; sprovođenje odgovarajućih mera zaštite od buke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine“. Iz prethodnog proizilazi obaveza NIS ad da izvrši merenje buke na ogradi rafinerije nafte Pančevo prema obližnjim kućama na adresi Pančevački put 167 do 183 i to pre puštanja u rad postrojenja za proizvodnju vodonika S-5000 (nulto stanje). Nakon puštanja postrojenja S-5000 u rad, potrebno je ponovo izvršiti merenja nivoa buke i ako se pokaže da je potrebno izvršiti ugradnju odgovarajućih zvučnih barijera u cilju zaštite stanovnika od prekomerne buke odnosno dovođenje



Broj ugovora / 3741


List / 48

Revizija /

na nivo granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru u skladu sa Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje 5.3 Mesta, način i u čestalost merenja utvr đenih parametara Rafinerija nafte Pančevo ima službu zaštite životne sredine koja je dobro organizovana i koja redovno prati sve parametre na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na životnu srednu. Pored toga, RNP je pod stalnim nadzorom nadležnih inspektora za zaštitu životne sredine iz Ministarstva rudarstva, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Zadatak ove ažurirane studije je, da se predvide mesta, način i učestalost merenja utvrđenih parametara za nova postrojenja S-5000, S-22600 i S-9900/S-9950, koja će se izgraditi projektom modernizacije RNP a kojua su premet ažuriranja stuije o proceni uticaja projekta modernizacije RNP na životnu sredinu. Predlog programa pra ćenja stanja životne sredine tokom izgradnje i nakon puštanja u rad novih objekata modernizovane rafinerije nafte Pan čevo Praćenje emisija u vazduh Postojeće aktivnosti monitoringa će se odvijati bez prekida na delu rafinerije koji ne prekida rad zbog izvođenja radova na modernizaciji RNP: -kontinualno praćenje emisije na visokim emiterima u postojećim procesnim pećima RNP -praćenje aerozagađenja odnosno kvaliteta ambijentalnog vazduha na mernim mestima Vatrogasni dom, ulica Cara Dušana, Vojlovica i Starčevo; Nakon završetka izgradnje postrojenja za proizvodnju vodonika S-5000 preduzeti sledeće mere: 1) Izvršiti garancijsko merenje nakon završetka izgradnje postrojenja za vodonik u cilju dobijanja dozvole za rad a potom nastaviti sa periodičnim merenjem emisije na dimnjaku CA-5001, iz nove procesne peći-reformera BA-5001 i to na sledeće zagađujuće materije: sumpor dioksid (SO2), ugljenmonoksid (CO), azotne okside izražene kao NO2, suspendovane materije, udeo kiseonika, sadržaj vlage kao i količinu dimnih gasova a sve u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh (Sl. gl. RS 71/2010.); 2) Podrazumeva se obaveza Operatera (nosioca projekta) da se obezbedi propisni priključak za merenje emisije sa odgovarajućom pristupnom platformom; Prema članu 39 navedene Uredbe, merno mesto se uspostavlja tako da bude dovoljno veliko, lako dostupno i opremljeno tako da je merenje moguće vršiti na propisan način i bez opasnosti za izvođača merenja i da su izvršena merenja reprezentativna za emisije iz datog postrojenja i u odnosu na meteorološke uslove; 3) Pojedinačno merenje emisije vrše ovlašćena pravna lica, koja u saradnji sa Operaterom izrađuju i Plan merenja emisije; Praćenje emisije buke Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. gl. RS br. 75/2010.) vršiti redovna



Broj ugovora / 3741


List / 49

Revizija /

merenja buke na ivici kompleksa Rafinerije nafte Pančevo prema stambenim objektima na adresi Pančevački put br. 167 do 183, kako je već naglašeno u tački 5.2. Predlog pra ćenja kvaliteta otpadnih voda Praćenje kvaliteta otpadnih voda iz fabrike otpadnih voda (FOV) u HIP Petrohemija, vršiti preko ovlašćenih laboratorija prema Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. gl. RS 67/2011.) i Uredbi o graničnim vrednostima prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovi za njihovo dostizanje (Sl. gl. RS 35/2011.) odnosno budućom vodnom dozvolom koju će RNP dobiti za postrojenje otpadnih voda u HIP Petrohemija. Obavezno je pratiti sledeća mesta ispuštanja ili nastanka: 1) povremeno praćenje kvaliteta otpadnih voda posle predtretmana kao i posle tretmana u FOV a neposredno pre ispuštanja u recipijent; 2) praćenje kvaliteta otpadnih voda koje se ispuštaju u Dunav; 3) povremena kontrola kvaliteta podzemne vode koja se pojavi tokom iskopa zemlje za temelje; Predlog pra ćenja nastanka otpada O nastanku i kretanju otpada u RNP, treba da se vodi evidenciona lista nastanka i kretanja opasnog i bezopasnog otpada, koju vodi ovlašćeno lice za zaštitu životne sredine. Za opasni otpad se radi Prijava otpadaka koji imaju svojstva opasnih materija, mesečni list evidencije i evidencija skladištenja opasnih otpadaka, a sve u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. gl. RS br. 36/2009. i 88/2010.). Zaklju čak Autori ažuriranja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta modernizacije rafinerije nafte Pančevo, urađene maja 2012., na osnovu postojećeg stanja životne sredine i razmatranih značajnih uticaja i predloženih mera u cilju sprečavanja, smanjenja i gde je to moguće, otklanjanja značajnih štetnih uticaja na životnu sredinu, ocenjuju, da je predviđena gradnja objekata postrojenja za proizvodnju vodonika S-5000, merno regulacione stanice za prirodni gas S-22600 i redukcionih stanica za prirodni gas S-9900/9950, neophodnih za kompletiranje projekta modernizacije rafinerije nafte Pančevo, prihvatljiva, uz uslov da se poštuju mere zaštite životne sredine predviđene ovom ažuriranom studijom kao i mere predviđene osnovnom studijom.



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C. PRILOZI – GRAFIČKA DOKUMENTACIJA



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C1. PRILOZI – TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C1a – Spisak propisa iz zaštite životne sredine, ko ji je stupio na snagu u me đuvremenu od usvajanja studije avgusta 2010. do ažuriranja studi je maja 2012.



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C1a – Spisak propisa iz zaštite životne sredine, ko ji je stupio na snagu u me đuvremenu od usvajanja studije avgusta 2010. do ažuriranja studi je maja 2012.

1. Zakon o upravljanju otpadom, (Službeni glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) 2. Uredba o odlaganju otpada na deponije (Službeni glasnik RS br. 92/2010.) 3. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Službeni glasnik RS br. 36/2009. i 88/2010.) 4. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 67/2011.) 5. Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovi za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 35/2011.) 6. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS 71/2010.) 7. Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS br. 75/2010.) 8. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. gl. RS br. 11/10 i 75/10.)



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C1b – Izveštaj o izvršenoj stru čnoj kontroli Studije opravdanosti i Idejnog projekt a „Izmene i dopune Idejnog projekta modernizacije Raf inerije nafte Pan čevo i integracija novih postrojenja i instalacija“



Broj ugovora / 3741


List / Revizija /

C1c – Zaklju čak skupštine grada Pan čeva i tekst primedbi zainteresovanih fizi čkih lica u postupku izmene Plana generalne regulacije kompleks a HIP „Petrohemija“, HIP „Azotara“ i NIS „Rafinerija nafte Pan čevo“

Documents

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU PROJEKTA ...bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2013/12/Studija-izvodljivosti.pdf · projekat studija o proceni uticaja na Životnu