Subjekti meunarodnog prava

U Beogradu, 2013.god.

Meunarodna zajednica u irem smislu (drave, me.organizacije, neke nevladine, pacifistike, humanistike organizacie...)U uem smislu podrazumeva subjekte MP-a; precizniji naziv meunarodnopravna zajednica sve vie drava; danas oko njih 200, 193 lanice UN-aZloupotreba termina od strane velikih sila

Pojam subjekta:pravna, poslovna, deliktna i procesna sposobnostOpta podela pravnih subjekata:drave,Subjekti u dravama,Subjekti van drava (druge drave, me. organizacije...).Diferentia specifica subjekata me. prava: nosioci meunarodnopravnih prava i obaveza, zakljuuju ugovore, pravo uea na me. konferencijama...

Elementi meunarodnopravnog subjektiviteta:Pravna sposobnostPoslovna sposobnost (npr. sposobnost zakljuenja me. ugovora)Deliktna sposobnostProcesna sposobnostOstale: aktivno i pasivno pravo poslanstva, sposobnost uea u radu me. konferencija, da bude lan me. organizacija, sposobnost mirnog reavanja sporova...)

Ko su subjekti MP-a?Vrste:Prema trajnosti: trajni i privremeni,Prema apstraktnosti: konkretni i apstraktni (oveanstvo),Obim subjektiviteta: one sa punim (drave) i nepotpunim (ostali subjekti),Da li poseduju teritoriju: teritorijalni (drave) i neteritorijalni,Glavni (drave i MO) i ostali.

Ostali subjekti:kvazidrave,Kvazimeunarodne organizacije,Subjekti sui generis, Pojedinci i grupe.

Subjekti MP-a ua od subjekata me. Odnosa (subjekti MP-a, javno mnjenje, mediji, verski i politiki pokreti...)

Drave:Osnovni subjekt MP-a (sklapaju ugovore i druge pravne poslove, razmenjuju diplomatske misije, uivaju imunitet od strane jurisdikcije)Drave stvaraju me. Organizacije

Konstitutivni elementi drave:Utvrena dravna teritorija,Stalno stanovnitvo,Suverena vlast.

Sposobnost da ulazi u odnose sa drugim dravama i me. organizacijama kao dodatni uslov

Priznanje drave i vlade:Jednostrani akt nekog subjekta MP-a; poseban znaaj ima priznanje nove drave, vlade strane drave ili ustanika kao zaraenih stranaPodela:Individualno i kolektivno,Uslovno i bezuslovno,Izriito i preutno (konkludentnim radnjama),De jure i de facto.

Priznanje s obzirom na subjekte koji se priznaju:1. Priznanje dravePostojanje tri konstitutivna elementa draveNastanak nove drave i reakcija ve postojeih lanova meunarodne zajedniceKonstiitutivna/deklarativna teorija priznanjaPolitiki interesi; sredstvo politikog pritiska i vid protestaSporno i preuranjeno priznanje; esto uskraivano

2. Priznanje vlade:u sluaju protivustavnog uspostavljanja nove vlade ili kada nema pravnog kontinuitetaOdbijanje da se prizna nova vladaVeliki politiki znaaj ovog institutaEstradova doktrinaKolektivno piznanje nove vladeEkonomski, poliiki i drugi interesi

3. Priznanje drugih subjekata:Priznanje nacija,Priznanje ustanika.

Drave kao idealni subjekti MP-aPosebni sluajevi: Realna unija,Federacija,Zavisna drava (vazalna, protektorat, marionetska drava),Nepriznati reimi,Stalno neutralne drave.

Realna unija:Zajednica dve ili vie drava koje imaju zajednikog vladaraDanas 40-ak monarhija na elu sa 30-ak vladaraSvaka drava zadrava punu nadlenost u unutranjim pitanjima; spoljni poslovi, odbrana i finansije se poveravaju zajednikim organimaJedinstven subjekat MP-a

Federacija:Savezna drava; podela nadlenosti utvruje se UstavomNadlenost: spoljna politika, me. odnosi, odbrana, platni promet i privreda...Subjekt MP-a, federalne jedinice to nisu; mogu da sklapaju odreene ugovoreKonfederacija

Zavisna drava:Pravno i faktiki zavisne od drugih subjekataa) Vazalna drava:Trajno zavisnaUgovori sizerena je automatski obavezuju; ne zakljuuje samostalno me. ugovore, ne vodi samostalnu spoljnu politiku, ne poseduje aktivno i pasivno pravo poslanstvaesta pojava u doba feudalizma; istorijska kategorijaNpr. Srbija i Bugarska pod Turskom

b) Marionetska drava:Formalno nezavisna; u jakoj politikoj i vojnoj zavisnosti od neke jae draveMarionetska vlada (vlada slabije drave); ucene, uslovljavanje, pretnje...Manduko,NDH, Viijevska Francuska...Marionetska drava nije isto to i marionetska vlada

c) Protektorat:Slabija drava pod pokroviteljstvom jaePravo i dunost jae da zastupa slabiju na meunarodnom planuOstaje subjekat MP-a, odrie se dela suverenostiU prolosti; Rusija nad Gruzijom, VB nad Indijom, SAD nad Kubom...Udruena drava, udrueni lan, pridrueni lan

Nepriznati reimi:Drava koja poseduje konstitutivne elemente, ali nije priznata od strane drugih dravaesto nastaju na teritoriji neke ve postojee drave; stvaraju meudravne sporove, problem razgranienjaPolitiki i pravni razlozi nepriznavanja (npr. sluaj Kosova; strah od domino efekta)Objektivni razlozi:mala teritorija, mali broj stanovnikaImaju odreene elemente pravne sposobnostiNe mogu biti lanice MO, ne mogu da sklapaju ugovore...Krnj,nepotpun subjektivitetUlaze u diplomatske odnose sa dravama koje ih priznaju, lanice su pojedinih MO, kvazidiplomatski odnosi sa treim dravama, sklapaju odreene me. ugovore...

Stalno neutralne drave:Izjava odreene drave da bude stalno neutralna; neophodna je potvrda od strane drugih dravaMeunarodnopravni subjektivitet i ugovorni kapacitet ogranieniGarantovana ili samo priznata neutralnostNe moe biti lan vojnih saveza, ni sistema kolektivne bezbednostiNespojiva sa lanstvom u OUNNeotuivo pravo na samoodbranu od agresije

Osnovna prava i dunosti dravaSkup prava i njima odgovarajuih obaveza koje drave poseduju samim inom postojanjaDelimina kodifikacija u okviru UN (Deklaracija o principima me. prava o prijateljskim odnosima i saradnji drava u skladu sa Poveljom UN 1970.god. I Povelja o ekonomskim pravima i dunostima drava 1974.); na regionalnom nivou regulisana Konvencijom o pravima i dunostima drava iz 1933., kao i l. 9-31 Povelje Organizacije amerikih drava 1948.

Pravo na rat (vekovima smatrano jednim od osnovnih obeleja suverenosti)

Osnovna prava drava:Pravo na suverenostNajvia i nezavisna od svih drugih vlasti na doreenoj teritorijiUnutranja i spoljnaTemelj modernog poimanja koncepta suverenosti od Vestfalskog mira 1648.; prve ideje jo u antikom periodul. 2/1 Povelje UN garantuje suverenu jednakostSuverenost nikada nije bila apsolutna

Ogranienja:Stvaranje meunarodnih obiaja i ugovora,Odricanje dela politike i vojne suverenosti (stupanje u vojno politike saveze i blokove),lanstvo u meunarodnim finansijskim organizacijama (WTO, MMF, Svetska banka...),Pristupanje regionalnim integracijama,U oblasti ljudskih prava, Iznutra (izvrni, zakonodavni i sudski organi ostvaruju saradnju preko granica: terorizam, organizovani kriminal, zatita ivotne sredine...).

Svetsko drutvo u fazi nastajanja? Globalna, svetska drava, naddravaIpak opstaje (donoenje zakona, obezbeenje javnog reda i mira, izdavanje novca, voenje spoljne politike...)

2. Pravo na samoodranje: Pravo drave na opstanak:Samoodbrana (pravo nune odbrane od protivpravnog napada),Pravo nude.

Pravo na samoodbranu:Od protivpravnog napada, ukljuujui primenu sile kada je potrebno,Izuzetak od apsolutne zabrane sileMoraju biti proporcionalne napaduTek nakon otpoinjanja rata i samo dok postoji potrebaPreventivni ratl. 51 Povelje UN (sve drave imaju pravo na samoodbranu)Uloga Saveta bezbednosti UNIndividualna ili kolektivna

b) Nuda:Ugroeni vitalni interesi dravePravo na odreene mere samozatite koje bi se smatrale protivpravnimUsled elementarnih nepogoda, epidemija... (suspenzija nekog ugovora, vakcinacija, zatvaranje granica)U ratu pozivanje na nudu nije dozvoljeno

3. Pravo na teritorijalni integritet:l. 2/4 Povelje UN: Svi lanovi se u svojim meunarodnim odnosma uzdravaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti svake draveuniverzalno meunarodno obiajno pravo; opte naelo MP-aPripada samo dravama

4. Pravo na jednakost:Drave su suverene, pravno jednake, ravnopravne, nezavisno od razlika u veliini, ekonomskim, politikim prilikama...Jedno od osnovnih prava svake dravePovezuje se sa pojmom suverenostiNe postoji utvren rang dravaNije uvek obezbeena potpuna jednakost (npr. 5 stalnih lanica SB imaju vea prava, raspolau pravom veta...)Glasanje po principu jedna lanica jedan glas (danas preovlauje)Pravna jednakost razliita od stvarne nejednakosti

5. Pravo na imunitet od strane jurisdikcije:Drava ne moe suditi drugoj (u prolosti apsolutno pravilo); danas se pravi razlika izmeu javnopravnih i privatnopravnih delatnosti dravaApsolutni imunitet od prinudnog izvrenja sudskih odluka

6. Pravo na postovanje:Pravo na potovanje Ustava, dravnih organa, zastave, grba, dravnih obeleja...Ureena meunarodnim pravom i pravilima kurtoazije

7. Pravo poslanstva:Pravo slanja i primanja diplomatskih misijaU prolosti rezervisano samo za suverene draveDanas se ne mogu razdvojiti aktivno i pasivno pravo poslanstva; priznaje se i nekim me. organizacijama, Svetoj stolici...

8. Pravo na sklapanje me. ugovora:9. Pravo na slobodan saobraaj i komunikaciju:Prava koja ureuju me. saobraaj: potansko, vazduhoplovno, pravo telekomunikacija

10. Pravo da bude strana u sporu pred me. sudskim organima:

Osnovne dunosti drava:Da se uzdrava od bilo kakvog ugroavanja druge drave, pretnje, da potuje druge subjekte, ne ometa slobodan saobraaj, ne mea se u unutranje poslove drugih, potuje osnovna ljudska prava...

Zabrana intervencije:Posebno znaajnaU najirem smislu (svako meanje sa strane u poslove neke drave ili MO; ponekad dozvoljena: posredovanje, dobre usluge, mirenje...) i uem (nedozvoljeno, nasilno meanje radi promene ili odranja odreenog stanja)

Podela:Kolektivna ili individualna,Posredna (direktna), neposrena, indirektna,Oruana, finansijska, privredna...

Oruana intervencija:Najtei oblikMoe biti:Direktna ili idirektna,Po pozivu (npr. marionetskih reima) ili samovoljna

Predstavlja agresiju i povlai odgovornostZabranjrena pretnja silom, upotreba sile i svaki oblik oruane intervencijel. 51 Povelje UN dozvoljava neophodne mere samoodbrane, a Glava VII doputa primenu kolektivnih mera

Puno je primera raznih oblika meanja i krenja MP-a (npr, NATO bombardovanje SRJ 1999.)Pokuaj da se nae opravdanje i argumenti (preventivna odbrana, nunost, humanitarna intervencija...)

Nadlenost dravaNadlenost u unutranjem pravu i MP-u (nadlenost nekog dravnog organa, meunarodne organizacije...)Skup ovlaenja koje MP priznaje nekoj draviNije isto to i suverenitet (pripada samo dravama); nadlenost mogu imati i drugi subjektiSuverenitet je jedan, nadlenost mogu imati 2 ili vie drava

Vidovi dravne nadlenosti:Teritorijalna,Personalna,Univerzalna.

Teritorijalna:Iskljuiva vlast drave nad licima i stvarima na svojoj teritorijiIskljuuje svaku drugu stranu vlastU odreenim oblastima ograniena (npr. potovanje privilegija i imuniteta diplomatskih predstavnika)

Personalna:Vlast drave nad njenim dravljanima, ak i kada su van svoje dravne teritorijeOgraniena teritorijalnom nadlenou drave u kojoj odnosno lice boraviIz nje proistie ustanova diplomatske zatite (diskreciono pravo drave)Teorija generalne supstitucije (dolazi do spora javnopravnog karaktera), nakon to su prethodno iscrpljena sva pravna sredstva

3. Univerzalna nadlenost:Nedovoljno precizan termin; u nekim sluajevima drava moe da vri ovu nadlenost u ime cele me. zajedniceU uem smislu (postoji kada se radi o delu koje pogaa interese cele me. Zajednice, a izvreno je na mestu koje nije pod jurisdikcijom nijedne drave); gonjenje noe preuzeti svaka drava, deluje u ima oveanstvaU irem smislu (nastojanja da sepronae reenje po kome drave mogu da gone poinioce tekih meunarodnih krivinih dela); nije prihvatljiva (poiva na ideji da je suverenitet prevazien); mogunost zloupotrebe i vrenje pritiska

Meunarodna odgovornost dravaKrivina se u savremenom MP-u odnosi iskljuivo na individualnu odgovornost pojedincadrave ne mogu biti krivino odgovorneTri vida meunarodne odgovornosti drava:Moralno politika,Politiko pravna,Graanska.

Moralno politika:Kolektivna osuda od strane vie drava ili meunarodne organizacijeRazne mere politike prirode, najee vanpravne (npr. da se odreena drava ne primi u neku meunarodnu organizaciju...)

Politiko pravna:Kao odgovor na ozbiljno krenje MP-aO odgovornosti i sankcijama ne odluuje sud, ve neki politiki organSankcije SB UN-a (suspenzija lanskih prava, iskljuenje iz lanstva, prekid diplomatskih, ekonomskih odnosa...)

Graanska odgovornost:subjektivna:Zasniva se na krivici poiniocaPsihiki momenat; odluka odreenog subjekta da preduzme neku protivpravnu radnju ili propusti da uini sto bi trebalo (nedovoljna panja)Danas u drugom planu

b) objektivna:Obaveza da se nezavisno od postojanja krivice nadoknadi teta koja je priinjena drugom subjektu odreenim protivpravnim radnjamaNe trai se krivica; dovoljno je utvrditi postojanje teteDrave su objektivno odgovorne za sve svoje meunarodno protivpravne aktePonaanje dravnog organa smatra se aktom drave (npr. nezakoniti akti upravnih organa, donoenje presuda koje nisu u skladu sa MP-om...)Direktna (za akte svojih organa) i indirektna odgovornost (akti ili propusti drugih drava)Nije odgovorna za akte privatnih lica

c) Apsolutna:Iz pravno dozvoljenih radnji, bez krenja MP-a(npr. tete nastale na osnovu nuklearnih aktivnosti)Osnov odgovornosti: povieni rizik i teta koju trpe drugi subjektiNesrea u ernobilu

Obaveza naknade tete:Naknada moralne tete (zadovoljenje, satisfakcija; sveano izvinjenje...)Naknada materijalne tete; ne odgovara za tetu nastalu u unutranjim pobunama (ni ustanika, ni dravnih organa); izrie se u korist drave

Sukcesija dravaIdentitet drave (skup svih obeleja koja ukazuju da je re o jednoj istoj dravi): konstitutivni elementi drave, ali i naziv drave, glavni grad, kulturno naslee...Putem odreenih dravnih simbola drava izraava svoju individualnost, dravnost i suverenitet; dravni znaci i simboli zatieni su me. pravomPojedine promene ne utiu na identitet drave

Kontinuitet drave (neprekinuto i nepromenjeno postojanje kao posebnog subjekta MP-a, bez obzira na unutranje ili spoljne promene)Najee zavisi od politikih momenata

Sukcesija:Promena suvereniteta nad celokupnom teritorijom neke drave (potpuna sukcesija) ili nad nekim delom teritorije (delimina)Prenos prava i obaveza sa prethodne na dravu sukcesoraUsled spajanja dve ili vie drava, raspada drave na vie njih, ocepljenja dela teritorije...Regulie pravne odnose u vezi sa promenom suvereniteta; pitanje kontinuiteta odnosi se na meunarodnopravni poloaj odreene drave (da li opstaje ili ne nakon promena)

Pravni izvori: Beka konvencija o sukcesiji drava u odnosu na ugovore 1978. i Beka konvencija o sukcesiji drava u oblasti dravne imovine, arhiva i dugova 1983.Konkretna i sporna pitanja se najee reguliu ugovorom, na bazi kompromisaPitanja od posebnog znaaja:javna dobra i imovina, javni dugovi, unutranji pravni poredak, privatnopravne obaveze, stanovnitvo

javna dobra i imovina:U sluaju nestanka cele drave, celokupna imovina prelazi na dravu sukcesora ili se deli na vie njih ukoliko je vie sukcesoraSecesija dela teritorijeJavni fondoviPosebno je pitanje imovine koja se nalazi izvan teritorije odnosne drave

2. Javni dugovi:Ako je prethodna drava nestala, drava/e naslednice preuzimaju itav dug

3. Unutranji pravni poredak:Prekida se veza sa ranijom dravom i njenim pravnim poretkomPojedini prethodni propisi i dalje ostaju na snazi, postepeno se zamenjuju propisima drave sukcesora

4. Privatnopravne obaveze:Tri naina da drava preuzme obaveze u svom privatnopravnom kapacitetu: meunarodnim ugovorom, privatnopravnim propisima ili jednostranim aktom draveKoncept steenih prava

5. Stanovnitvo:U prolosti je dolazilo do automatske promene dravljanstva; u savremenoj praksi se daje pravo opcije

Kvazidrave

Po mnogo emu lie na drave, ali im neto nedostaje da bi bile takve u potpunostiesto se radi o graninim pojavama

Tipovi:Prividne drave (personalna unija, konfederacija),krnje, nepotpune drave; propale drave,Zavisne teritorije (kolonije, nesamoupravne teritorije),Federalne, autonomne i sline jedinice,Vlade u izbeglitvu,Ustanici i oslobodilaki pokreti,Teritorija pod meunarodnom upravom (mandati, teritorije pod starateljstvom i internacionalizovana podruja)

Prividne drave:Personalna unija:Isti vladar na elu dve ili vie nezavisnih dravaNajvie primera u Srednjem veku (Litvanija i Poljska, Engleska i Hanover, Holandija i Luksemburg); danas 16 lanica Komonvelta na elu sa britanskom kraljicomDrave spaja samo linost vladara; vri odvojeno svoje funkcije u svakoj od drava unijeSvaka zadrava svojstvo subjekta MP-a i nezavisnostMeusobni odnos se odvija na osnovu MP-a

Konfederacija:Dravni savez, zajednica dve ili vie nezavisnih drava (npr. vajcarski savez do 1848., Sjedinjene holandske oblasti 1579.-1795...)Svaka drava zadrava meunarodnopravni subjektivitet i zadrava suverenitet

Zasniva se na me. ugovoruOsnovni ciljevi povezivanja su pitanja odbrane i zajedniko istupanje prema drugim dravamaNije nova drava, ve meunarodnopravna tvorevinaZajednika skuptina (osnovni, esto jedini zajedniki organ)Konfederalni ugovor (obim nadlenosti i odosi lanica)Korak ka stvaranju federacije (SAD, vajcarska...)

Krnje, nepotpune drave:Najee drava u procesu promene (ili u fazi nastanka ili faktiki vie nije drava)Nedovrena drava:Drava u nastajanju (poseduje odreene elemente meunarodnopravnog subjektiviteta: uestvuju na nekim me. skupovima, zakljuuju neke sporazume...)Neke MO primaju u svoje lanstvo tvorevine koje nisu suverene draveMnoge su na prelasku iz zavisnih u suverene drave

Propala drava:Isuvie oslabljena drava, nije u stanju da vri svoje ulogeKriminal, propast privrede, masovno krenje ljudskih prava, veliki broj izbeglica...I dalje ostvaruje odreene oblike meunarodnopravnog subjektivitetaNije isto to i zemlja koja se suoava sa prolaznim tekoama

Zavisne drave:Kolinije:Nesamoupravna teritorija podvrgnuta vlasti metropole od koje je najee dosta udaljenaDomorodaki narodiPodela kolonija, poslednja velika izvrena na Berlinskoj konferenciji 1855.Dekolonizacija nakon II svetskog rata

Nesamoupravne teritorije:Termin uveden nakon II sv. rata; teritorije iji narodi jo uvek nisu postigli punu meru samoupravePovelja UN namee obaveze dravama odgovornim za nesamoupravne teritorije: da obezbede ekonomski, politiki, socijalni napredak; pravino postupanje sa stanovnitvom, dostavljanje izvetaja Generalnom sekretaru UN...

Danas se nazivaju prekomorskim teritorijama, prekomorskim zemljama (neka manja ostrva: Kajmanska, Foklandska, Bermuda..., Gibraltar)

Federalne, autonomne i sline jedinice:republike, pokrajine, kamtoni, drave lanice...(mogu da sklapaju odreene me. Sporazume, budu predstavljene na meunarodnom planu..., ali sve u skladu i zavisno od ovlaenja koja ima ustav pripisuje)Neka pitanja reguliu me. ugovori

Federalne i sline jedinice:Savezna drava je jedinstveni subjekat MP-aMeutim, i njene lanice poseduju izvesne elemente subjektivitetaUkrajina i Belorusija meu osnivaima OUN (iako su tada bile u sastavu SSSR-a) i lanice drugih MO, potpisnice nekih me. ugovoraUstav SRJ iz 1992. i Ustavna povelja dravne zajednice SCG 2003.Odreeni meunarodnopravni subjektivitet poseduju i entiteti BiH po Dejtonskom mirovnom sporazumu

Autonomne pokrajine i provincije:Mogu da poseduju neke vidove meunarodnopravnog subjektiviteta (sklapanje me. ugovora, da primaju strane predstavnike, da imaju predstavnitva u inostranstvu...)Hong Kong i Makao; Kanada i Kvebek kao lanice FrankofonijeNeke imaju status pridruenih lanova ili stalnih posmatraa u MOPravo na referendum (npr. Grenland)

Ustanici i oslobodilaki pokreti:U svakodnevnim, redovnim prilikama nemaju meunarodnopravni statusNjihova borba je stvar unutranjih odnosa i unutranjeg pravaMoe da doe do preuzimanja vlasti i formiranja nove vlade i drave

Ustanici priznati za zaraenu stranu:Ova ideja se javlja u XIX veku, danas je opteprihvaenaSa stanovita MP-a, neophodno je ispuniti odreene uslove:Da ustanici kontroliu deo nacionalne teritorije,Da imaju na elu lokalnu vladu koja vri suverena prava na odreenoj teritoriji,Da borbu vode organizovani odredi (potinjeni vojnoj disciplini, da potuju pravila ratnog i humanitarnog prava).Priznanje od strane treih drava, ali i zakonite vlade protiv koje se bore

Tree drave su u obavezi da ostanu neutralne u odnosu na sukob; odluka o priznanju najee politiki motivisanaPriznanjem za ratujuu stranu dobijaju status koji po MP-u pripada dravi koja je u ratuMeunarodnopravni subjektivitet u ogranienoj meri (vezan za sukob) i privremenUstanici stiu odreena prava, obaveze (da potuju ratno i humanitarno pravo) i odgovornost (za dogaaje na teritoriji koju kontroliu)Postaju legitimna ratujua sila (posledica priznanja)

2. Priznanje ustanika kao takvih:Priznanje kao posebnih subjekata MP-a i MOUnapred dato priznanje nove vlade ili draveDrave koje daju priznanje nisu neutralne, daju moralnu i politiku podrku ustanicimaKarakteristian za graanske ratove

3. Priznanje pokreta za nacionalno osloboenje:Priznanje kao vid podrke njihovoj legitimnoj borbi za nacionalno osloboenjePravo naroda na samoopredeljenje i nezavisnost potvreno je nizom Rezolucija GS UN-a i drugim me. ugovorimaNije vezano za voenje borbi i nije privremenoVid unapred datog priznanja drave u nastajanjuMeunarodnopravni subjektivitet slian onom koji poseduju drave (npr. PLO)Borci za slobodu ili teroristi?

Teritorije pod meunarodnom upravom:Upravu u ime MZ moe da vri jedna ili vie drava (mandati i teritorije pod starateljstvom) ili neko posebno meunarodno telo (internacionalizovana podruja)

Mandati:Podruja pod specijalnom upravom velikih sila ili MOMandatni sistem Drutva naroda (nad kolonijalnim posedima koji su oduzeti Turskoj i Nemakoj)Upravljanje povereno nekoj od lanica DN (drava mandatar)Niz obaveza i ogranienja mandatarimaTri kategorije:Mandati A (Irak, Palestina, Sirija, Liban...); poloaj slian suverenim dravama,Mandati B (posebno u Centralnoj Africi: Kamerun, Togo, Tanganjika...),Mandati C (Jugozapadna Afrika i neka ostrva u Tihom okeanu: Junoafrika unija, Samoa, Maralska, Karolinska i Marijanska ostrva...), mandatar ovlaen da upravlja po svojim zakonima, kao delom svoje teritorije.Prvi korak ka naputanju kolonijalizma

Teritorije pod starateljstvom:Umesto mandatnog sistema DN, nakon II svetskog rata, pod okriljem OUN, radi upravljanja nad odreenim zavisnim teritorijamaOsnovni ciljevi: unapreenje poitikog, ekonomskog i socijalnog napretka stanovnitva, ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti, progresivni razvoj u pravcu samouprave ili nezavisnosti, potovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda...Tri kategorije:One koje su bile pod mandatom DN, a nisu stekle samostalnost, Bive neprijateljske kolonije,Teritorije koje drave odgovorne za njihovo upravljanje dobrovoljno stave pod sistem starateljstva.Putem posebnog me. Ugovora izmeu upravne vlasti (jedna ili vie drava) i GS UN-a (ili Saveta bezbednosti ako je re o strategijskim podrujima)

U interesu stanovnitva odnosne teritorije, u ime UNImaju izvestan meunarodnopravni subjektivitetUkupno 11 teritorija koje su u meuvremenu stekle nezavisnostIstorijska kategorija

Internacionalizovana podruja:Poseban reim nametnut podruju koje nije suverena drava; nije odnos jaeg i slabijegUprava se vri u ime MZ, od strane nekog meunarodnog tela, a ne neke dravePrimeri: Slobodna Teritorija Trsta, Slobodna oblast Jerusalima, Sarska oblast, Dancig...