Појам прекршајно-процесног субјекта• Прекршајни поступак представља законом регулисани поступак који се води поводом извршеног прекршаја, а у којем прекршајно-процесни субјекти предузимају одређене прекршајно-процесне радње и заснивају одређене прекршајно-процесне односе с циљем доношења правилне и законите одлуке надлежног суда о прекршајној ствари.

Појам процесне функције

Процеснa функцијa - скуп процесних радњи везаних за одређеног прекршајно-процесног субјекта.

Сљедеће процесне функције, и то:

функција гоњења (носиоци су овлашћени органи),

Појам процесне функције

функција санкционисања, односно кажњавања (носилац ове функције је надлежни суд) и

функција одбране (носилац ове функције је окривљени).

Појам прекршајно-процесног субјекта

Физичка или правна лица која учествују у прекршајном поступку.

То су лица која врше одређену процесну функцију на основу које имају одређени фонд права и дужности, а реализацијом тих права у прекршајном поступку остварује се задатак прекршајног поступка (правилно и законито расвјетљење и разрјешење прекршајне ствари).

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

1. Опште карактеристике (специфичне за све прекршајно-процесне субјекте) и 2. Посебне (својствене само неким од прекршајно-процесних субјеката).У опште карактеристике убрајамо:1. Субјект прекршајног поступка је физичко или правно лице.

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

2. Сваки прекршајно-процесни субјект мора имати процесну способност коју чине стварна и оперативна легитимација. А) Стварна легитимација - однос лица према прекршајној ствари.Б) Оперативна легитимација - способност неког лица да својом властитом дјелатношћу непосредно реализује своја права и обавезе у прекршајном поступку (у управном поступку говоримо о постулационој способности).

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

Уколико лице нема процесну способност у смислу постојања стварне легитимације, онда оно нема ни својство процесног субјекта, а уколико неко лице не посједује оперативну легитимацију за учешће у прекршајном поступку, онда оно вршење својих права и дужности може остваривати преко законског заступника.

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

3. Прекршајно-процесни субјект има одређени фонд права и дужности у прекршајном поступку, а што опет зависи од функције коју он у прекршајном поступку врши.

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

4. Прекршајно-процесни субјект је носилац одговарајућих права и извршилац одређених дужности и он може бити непосредни и посредни носилац, односно извршилац тих права и дужности.

Карактеристике прекршајно-процесних субјеката

5. Прекршајно-процесни субјект вршењем својих процесних права у прекршајном поступку доприноси реализацији најважнијег задатка који се у том поступку остварује, а то је расвјетљење и рјешење прекршајне ствари.

Врсте прекршајно-процесних субјеката

Разликују се:1. субјекти чије је учешће у прекршајном поступку обавезно (они без којих се прекршајни поступак не може водити) и 2. процесни субјекти чије учешће у прекршајном поступку није обавезно (то су прекршајно-процесни субјекти који могу, али не морају, зависно од случаја, односно прекршајне ствари, учествовати у прекршајном поступку).

Врсте прекршајно-процесних субјеката

У прву категорију субјеката, које називамо и главним прекршајно-процесним субјектима или носиоцима главних прекршајних функција, убрајамо: 1. надлежни суд који води прекршајни поступак, 2. окривљеног као носиоца функције одбране и 3. овлашћени орган као носиоца функције оптужбе или функције гоњења.

Врсте прекршајно-процесних субјеката

Друга категорија - споредни или помоћни субјекти - врше споредне или помоћне функције у прекршајном поступку. Ова категорија субјеката, има споредан или посредан интерес за разрјешење прекршајне ствари. У ову категорију субјеката спадају оштећени, свједоци, вјештаци, тумачи, преводиоци, стручна лица, законски заступник и др.

Овлашћени орган

Појам овлашћеног органа прецизно је дефинисан законом, тако да се овлашћеним органом сматрају:

1. надлежни полицијски орган БиХ или РС (под појмом полицијски орган подразумијевају се овлашћена службена лица МУП-а РС, те других полицијско-безбједносних агенција, односно тијела БиХ која имају полицијска овлашћења),

Овлашћени орган

2. надлежни инспекцијски органи или

3.министарство, предузеће или друго правно лице које има јавна овлашћења и у чију надлежност спада директно или индиректно спровођење закона или прописа који прописују прекршаје.

Задаци овлашћеног органа

Овлашћени орган има два основна задатка: 1. изрицање прекршајне санкције путем издавања прекршајног налога по поступку и на начин прописан законом и 2. покретање прекршајног поступка против окривљеног подношењем захтјева за покретање прекршајног поступка надлежном суду у оним ситуацијама када није могуће издати прекршајни налог.

Задаци овлашћеног органа

Поред тога, полицијски службеник или друго овлашћено службено лице може лишити слободе лице које је осумњичено за почињени прекршај, затим захтијевати предају пасоша или другог идентификационог документа или полагање јемства од стране таквог лица (наравно, под одређеним, законом прописаним условима), те има низ других права.

Обавезе овлашћеног органа

Треба истаћи и мноштво обавеза које има овлашћени орган, а обавеза присуствовања суђењу, односно усменом претресу представника полиције или другог органа који је покренуо прекршајни поступак је једна од најзначајнијих.

Представник овлашћеног органа

Овлашћени орган треба разликовати од овлашћеног представника овлашћеног органа.

Овлашћени орган има обавезу упутити на усмени претрес свог представника који је дужан приступити на усмени претрес и изложити све оно што се захтјевом за покретање прекршајног поступка ставља на терет окривљеном.

Представник овлашћеног органа

Представник овлашћеног органа на усменом претресу појављује се у улози тужиоца и на њему је терет доказивања да је окривљени починио прекршај.

Представник овлашћеног органа

Представнике овлашћеног органа одређује старјешина, односно руководилац овлашћеног органа (командир полицијске станице, директор ПУ, начелник инспекције), и то могу бити полицајци, инспектори, стручни сарадници који раде на обради прекршајних захтјева и друга лица, под условом да се у конкретном прекршајном поступку не појављују у улози свједока.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Окривљени је правно или физичко лице против кога је покренут и води се прекршајни поступак.

Он је, поред суда пред којим се води прекршајни поступак, главни, односно обавезни прекршајно-процесни субјект и као такав он је носилац функције одбране у поступку.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Окривљени има право да у најкраћем року буде обавијештен о захтјеву за покретање поступка, о прекршају који му се ставља на терет, о природи и разлозима оптужби против њега, те доказима који га терете (подразумијева се право окривљеног да ова своја права остварује на језику који разумије, односно матерњем језику, те да добије бесплатну помоћ преводиоца ако не разумије језик који се употребљава у суду).

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Окривљени по основу права на одбрану има могућност да се брани лично или уз стручну помоћ браниоца по властитом избору.

Окривљеном који нема довољно средстава за ангажовање браниоца, обезбиједиће се бранилац који ће га заступати бесплатно ако то захтијевају интереси правде.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Окривљени има низ права у прекршајном поступку, као што су право подношења и предлагања доказа суду, право стављања приједлога, право употребе и подношења правних лијекова и друга права, а све с циљем остваривања основног права окривљеног у прекршајном поступку, права на одбрану.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Права лица окривљених за прекршаје посебно су прописана у члану 6. Закона, а свако ко је окривљен да је починио прекршај има право да захтијева да о његовој одговорности за почињени прекршај одлучи суд.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Лица окривљена за почињени прекршај имају право да се сматрају невиним док се не докаже њихова одговорност правоснажно донијетим рјешењем о прекршају (претпоставка невиности окривљеног је битно обиљежје окривљеног).

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Окривљени има право да у прекршајном поступку ужива третман достојан човјека, уз пуно поштовање његове личности, а према окривљеном се не смију употријебити сила, пријетња, превара, наркотична средства којима се утиче на његову вољу и сл.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Право на правично суђење сматра се универзалним људским правом (предвиђено је Уставом БиХ и ЕКЉП) и оно се састоји од низа права окривљеног, односно обавеза државне власти:

право на законит, јаван и правичан судски поступак;

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

право на саслушање у разумном року;

право на расправљање случаја у разумном року;

обавезу државне власти да појединцу, односно окривљеном обезбиједи приступ суду и законит и правичан третман пред судом;

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

да добије одговарајуће вријеме и могућности за припрему одбране, те му се због тога мора дати довољно времена за припремање одбране. Ово вријеме се одређује у сваком конкретном случају и зависи од сложености предмета и личности, односно знања и способности окривљеног, при чему треба имати у виду да евентуално краће одређено вријеме за припремање одбране не утиче на праведно суђење.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Одбрану окривљеног, на одређен начин, врши и судија који води прекршајни поступак.

Окривљени и права лица окривљених за прекршаје

Судија који води поступак, у складу са начелом материјалне истине, дужан је испитати све свједоке и утврдити све чињенице, како оне које терете окривљеног, тако и оне чињенице и свједоке које иду у корист окривљеном.

Бранилац

Сходно члану 6. став 1. тачка д. Закона окривљени има право:да се брани лично или путем браниоца по властитом избору, а уколико нема довољно средстава има право да му се обезбиједи бранилац бесплатно, ако то захтијевају интереси правде.

Бранилац

Бранилац је посебни процесни субјект, односно процесни помоћник или стручни помагач окривљеног који наступа у корист окривљеног и својим правничким знањем и вјештином помаже окривљеном у проналажењу и утврђивању чињеница које окривљеном иду у корист, у примјени најповољнијих прописа и коришћењу процесних права.

Бранилац

Функцију браниоца може да врши само адвокат. Окривљеном браниоца могу узети:његов брачни, односно ванбрачни друг,крвни сродник у правој линији до било ког степена, усвојилац, усвојеник, брат, сестра, хранилац и законски заступник окривљеног, под условом да се он томе изричито не противи.

Бранилац

Поред браниоца кога узима сам окривљени, односно за то овлашћена лица, постоји и бранилац постављен по службеној дужности (поставља га судија који води прекршајни поступак). Судија који одређује окривљеном браниоца по службеној дужности дужан је да води рачуна о искуству и стручности постављеног браниоца (овдје се ради о тзв. праву на компетентног и ефикасног браниоца).

Бранилац

Да би наступао у својству браниоца, ангажовани бранилац је дужан суду предати пуномоћ за заступање окривљеног приликом предузимања прве радње у поступку.

Више окривљених могу имати заједничког браниоца, а окривљени може имати више бранилаца (један од њих има статус главног браниоца, о чему одлучује окривљени).

Бранилац

Бранилац не може бити оштећени, брачни, односно ванбрачни друг оштећеног или представника овлашћеног органа, нити њихов сродник.

Бранилац не може бити нити лице које је у истом предмету поступало као судија или подносилац захтјева, те лице које је позвано на усмени претрес у предмету као свједок.

Бранилац

Окривљени може свог браниоца опозвати, али и од суда постављеног браниоца у свако доба замијенити другим браниоцем кога је сам узео за браниоца (у том случају разрјешава се постављени бранилац).

Бранилац

Бранилац има обавезу да у корист окривљеног предузима све неопходне радње у циљу утврђивања чињеница, прикупљања доказа који иду у корист окривљеног, као и заштите његових права.

Оштећени

Према законској дефиницији, оштећени је правно или физичко лице које је претрпјело штету која је настала чињењем прекршаја, односно лице чије је какво лично или имовинско право прекршајем повријеђено или угрожено.

Оштећени

Да би одређено лице стекло својство оштећеног, неопходно је испуњење два услова:

1. да је извршен прекршај и

2. да је извршењем или чињењем тог прекршаја дошло до повреде или угрожавања неког личног или имовинског права тог лица, односно да је то лице претрпјело штету.

Оштећени

Оштећени нема могућност подношења захтјева за покретање прекршајног поступка (по ранијем закону, он је имао ово право), али има право присуствовања усменом претресу и истицања свог имовинско- правног захтјева.Оштећени има могућност изјављивања жалбе на рјешење о прекршају, и то само у погледу имовинско-правног захтјева.

Кажњени

Кажњени је лице које је коначним прекршајним налогом или правоснажним рјешењем о прекршају оглашено кривим, односно одговорним за одређени, почињени, прекршај, без обзира на то каква му је прекршајна санкција изречена.