11www.serbianmirror.comFebruar 2013.

Pi{e: Aleksandra Miti}

Kad se pomene ime AlijeDalipovi}a, prva asocijacija je“Romski Dukat” i obrnuto, jer

vrednosti se lako prepoznaju. Svaki uspehprate lepa i ru`na de{avanja. Ako ka`emoda je to radio koji je druga~iji od ostalih,bi}emo potpuno u pravu. Radio “RomskiDukat” je namenjen ljudima sa prostorabiv{e Jugoslavije, bez obzira na veru iinteligenciju. Po~etkom februara, ovaj radioobele`ava 21. jubilej rada i postojanja.Zato, s pravom zaslu`uje pa`nju i mesto una{em listu.

Romski Dukat/Nostalgiju” slu{aveliki broj srednje i starije generacije koji`ive ne samo u ^ikagu nego i na prostori-ma Indijane i Viskonsina, kao i u delovi-ma Ajove, Mi~igena i Ohaja gde dopirutalasi Wndz 750 am.

Od samog osnivanja “RomskiDukat” je zadr`ao istu {emu koju je osmis-lio Zoran Ostoji}, u to vreme poznati nov-inar, urednik i voditelj B92 i TV Mre`a.Iako se zove romski, radio koristi jeziknacionalne zajednice, koji svi ljudi iz biv{eSFRJ razumeju. Slu{anost je uglavnom sasvih podru~ja odakle poti~emo. Jo{ predesetak godina slu{anost je iznosila blizumilion ljudi. Velika brojka za jedan etni~kiradio, ali je i veliki broj doseljinika sa

prostora biv{e Jugoslavije.Program se emituje subotom od 3

po podne, a u ranijem periodu postojala susvakodnevno i jutarnja i ve~ernja izdanja.Radio se bez prekida emituje, evo ve} 21godinu, bez dana pauze.

Te 1992. godine, u jeku rata,na{i ljudi u ^ikagu nisu dobijali skoronikakve realne informacije iz tada{njeJugoslavije.

Zoran Ostoji} je dobro poznavaopolitiku i sve {to je vezano za medije, Alija

ja poznavao muziku, pa se ideja o stvaran-ju radija brzo rodila i ostvarila. Kako svakonovoro|en~e dobije i ime, kuma je bilagospo|a Slavica Petrovi}, danas vlasnik iurednik ‘’Ogledala’’ koja je onako utrenutku, u njenom stilu predlo`ila: ”Nekase zove, Romski Dukat.”

Radio ‘’Romski Dukat’’ je prvipo~eo saradnju sa Radio Beogradom iRadio Jugoslavijom, {to je bilo ve}zna~ajno ljudima, koji su u Americi 50-60godina i do tada nisu imali priliku da ~uju`ivu re~ iz otad`bine. Radio je od prveemisije ostvario kontakte sa reporterima ipoliti~kim li~nostima iz svih krajeva na{ezemlje. U `ivim uklju~enjima slu{aoci sumogli da ~uju izlaganja Milana St. Proti}a,Dragana Nikitovi}a, Du{ana Trifunovi}a,Zorana Zuze, Srdjana Kne`evi}a i mnogihdrugih. Do sada je u ovo radiju radilo okopedeset afimisanih i neafirmisanih nov-inara, kao i profesionalnih voditelja, sarad-nika i reportera.

Potrebno je sa~uvati ono {to ve}imamo, {to je provereno i prihva}eno. A“Ogledalo“ i “Romski Dukat/Nostalgija“ sudve stvarnosti na{e zajednice u dijaspori.[ta ima bolje od toga?

Ekipa “Ogledala”, gospo|aSlavica Petrovi}, sa svojim saradnicima,me|u prvima, radiju “Romski Dukat” ~esti-ta jubilej, uz najlep{e `elje.

Svaki posao, ukoliko istraje vi{e godina je uspe{an. Radio “Romski Dukat” (koji se neprekidno, vi{e od dve decenije emituje na prostorima severnoameri~kog kontinenta), bez oklevanja mo`e govoriti o jednom ozbiljnom i uspe{nom programskom rezultatu, tim pre {to taj program uz minimalnu pomo} i podr{ku nekolicine ljudi, uredjuje i odr`ava samo jedan ~ovek. Alija Dalipovi}, ~ovek velikog i kao zemaljska kugla

izdr`ljivog i ~vrstog srca, koji `ivi i radi u ^ikagu i koji je muzi~ki poznat {iroj javnosti.

J U B I L E J

Alija Dalipovi} u studiju odakle se emituke emisija Romski dukat

12 Februar 2013.

P O R U K E

13www.serbianmirror.comFebruar 2013.

D O G A \ A J I

PROLE]E U OGLEDALUNa{ list tradicionalno

organizuje veliku kulturnu manifestaciju

PROLE]E U OGLEDALU26. i 27. aprila, 2013.

Ove godine u takmi~arskom delu programa pored peva~a

}e nastupiti i muzi~ari i glumci.

Zato vas pozivamo da se prijavite i poka`ete svoj talenat.

Kandidati peva~i i instrumentalisti, pozovite na{eg muzi~kog

urednika i korepetitora na 708.502.2090Kandidati za glumu i teatar, pozovite

ili tel: 773.744.0373

ili pi{ite na email: ogledalo@gmail.com

Pravo na u~e{}e imaju svi talenti,

iz cele Amerike, bez obzira na godine starosti,

a pobednicima slede nagrade.

Najbolje }e izabrati stru~ni `iri,

Prijavite se, mo`da ba{ Vi svojim talenatom

postanete jedan od pobednika

na ovogodi{njoj manifestaciji.

PROLE]E U OGLEDALU.26. i 27. april, 2013.

Sandy’s RESTORAN TESLA7021 W. Higgins Rd. Chicago

tel: 773.467.4700.

AKCIJA ZA NAJUGRO@ENIJE PORODICE SA KOSOVANova akcija Humenitarnog dru{tva Bo`ur odr`a}e

se 15. Marta u ^ikagu u saradnji sa Unitas Fond

u prostorijama Univerzity Club of Chicago

Sav prihod sa donatorske ve~ere bi}e uru~en deci

bez roditelja, kao najugro`enijim porodicama na

Kosovu i Metohiji, a deo sredstava }e i}i kao pomo}

narodnim kuhinjama za stare i najugro`enije.

Doma}in ve~eri Vuk Jeremi}(President of the 67 Session of the

United Nations General Assembly)

odr`a}e pozdravni govor.Skupu }e prisustvovati veliki broj na{ih poznatih li~nosti iz

kulturnog i javnog `ivota USA.

Petak 15. mart 2013Recepcija 7:00pm -8:00pm

Vecera 8:00pm-10:00PM

Adresa:

University club of Chicago

76 East Monroe street

Chicago Il 60603

$1,000 per person or couple

Melisa Luburi} Bin, biv{a kongres-menka iz Ilinoisa }e u subotu, 2.marta 2013. godine na Akademiji

Sv. Sava odr`ati svoj 7. po reduSvetosavski bal uz bogatu ve~eru i elegan-tan ples. Ovogodi{nji bal }e se odr`ati uFountain Blue Banquets, banket sali koja senalazi na 2300 Mannheim Road u DesPlaines, severno od Allstate Arena.

Melisa Luburi} Bin (biv{a kon-gresmenka iz Ilinoisa) bi}e po~asni gost igovornik. Ona, zajedno sa drugim eminent-nim li~nostima na{e zajednice, isti~e zna~ajobrazovanja dece u Akademiji Sv. Sava unjihovim daljem uspe{nom napredovanju.

Bal }e po~eti koktel prijemom u18:00 uve~e, a potom sledi ukusna ve~era imuzika u`ivo uz Ne{u Kastelo i LepuSmilju. Takodje, gosti }e imati priliku dau~estvuju u tihoj aukciji i lutriji. Umetni~kiradovi djaka Akademije Sveti Sava }etakodje biti izlo`eni.

Akademija Sveti Sava je neprof-itna, pravoslavna osnovna {kola priSabornom hramu Sv. VaskrsenjaHristovog koja obrazuje decu iz ^ikaga iokoline. Pored programa na engleskom

jeziku, u~enici usvajaju znanja izveronauke i u~e srpski ili ruski jezik. Una{em dru{tvu, podr{ka za dvojezi~noobrazovanje, nastavlja da raste zajedno saAkademijom Sveti Sava koja je ve} vodjau ovoj oblasti.

Za rezervacije, molimo Vas,pozovite Akademiju Sveti Sava na (773)714-0299. Cena je 100.00 dolara po osobi.Donacije se mogu direktno poslati u {kolui nameniti na “St. Sava Academy 2013Ball” ili se mogu poslati po{tom na:

St. Sava Academy, 5701

N. Redwood Drive,

Chicago, IL 60631.

Nadamo se da }emo Vas videti nabalu!

SVETOSAVSKI BAL U ^IKAGU

14 Februar 2013.

I Z M A T I C E

TOLERANCIJA

Kako bi svoj me{oviti brak zapo~eli beztrzavica i zle krvi me|u familijom,

izvesna Maja i njen mu` Domagoj odlu~ilisu da spre~e svaki mogu}i incident na svo-joj svadbi, koja se odigrala u Osijeku.Novope~eni supru`nici su, na ulazu urestoran, oka~ili jednostavan plakat,slede}eg teksta: “Molimo svatove, bez

usta{kih pesama! Ima Srba!”O ~etni~kim pesama nije bilo re~i,

pa pretpostavljamo da zvanicama iz Srbijenije bilo potrebno posebno obave{tenje dabi se pona{ale u skladu sa `eljama mlade-naca.

EUROKREM SA DEPONIJE

J. K. (50) iz Vr{ca, proizvodio je i pro-davao “eurokrem” napravljen od ~oko-

lade sakupljene sa deponije fabrikeSvislajon. Policija je kod njega prona{la1.055 kilograma krema spremnog za proda-ju, a jo{ nije poznato koliko je osumnji~enido sada uspeo da proda. On je sakupljaod`akove sa ~okoladnim otpadom koji sebaca na fabri~ku deponiju, a kasnije u

ku}noj radinosti i nehigijenskim uslovimasmrzavanjem i otapanjem odvajao plastiku,najlone i ostali otpad od ba~ene ~okolade.Potom je od ~okoladnog dela pravio kremi pakovao ga u kantice, pa prodavao poznatno ni`oj ceni od one u radnjama.

Prilikom prodaje J. K. je govorioda ima vezu u fabrici koja mu kremnabavlja ispod ruke, kako kupcima ne bibila sumnjiva niska cena. “Priznajem dasam uzimao ~okoladni otpad s deponije ida sam od toga pravio “eurokrem”. To samradio kako bih zaradio novac. Siguran samda je taj krem bio ispravan jer sam ga japrokuvavao, a pre pakovanja sam pa`ljivoprao kantice.” Policija ima saznanja da sei keks uzima sa te deponije i da se proda-je po Vr{cu, me|utim, nije bilo dovoljnodokaza da se neko procesuira.

LEGALNI ”BRAK ZA PAPIRE”

Uzapadnim zemljama je ~esta pojava dailegalni imigranti sklapaju fiktivne

brakove, koje skupo pla}aju, kako biobezbedili legalan status u toj zemlji. To jenaravno strogo zabranjeno i izvr{iocima

prete velike kazne. Tako je u razvijenimzemljama, a u zemlji ~uda to je savimlegalan brak o kome se javno pri~a. Udnevnim novima objavljena je pri~a oNovosa|aninu (23), koji }e se uskoro, zanadoknadu od 10.000 evra ven~ati saKineskinjom Kei, tvrde}i da ~ini dobrodelo. “Mojoj budu}oj `eni Mei trebadr`avljanstvo, meni treba auto, a majci }uda pomognem da renovira ku}u. To nijeni{ta protivzakonito, a u zemlji kakva jena{a, gde ne mo`emo od plate dapre`ivimo, bolje da ovako zaradim nego dakradem i varam. Podr`avaju me brat idevojka, jedino se mama te{ko miri sa tim.

Pomo}nik na~elnika za gra|anskastanja pri Upravi za op{te poslove uNovom Sadu, Biljana Dragin, ka`e da usklapanju brakova iz koristi nema ni~egneobi~nog i nesvakida{njeg: “De{ava se ida se supru`nici privremeno razvedu,ven~aju se sa nekim drugim za novac ilizbog papira. Prilike u dru{tvu su takve daljudi pose`u i za ovakvim stvarima.Pogotovo, {to brak zbog koristi, odnosnozbog papira, nije nelegalan. Mati~ari ninemaju modus da proverevaju, da li seljudi koji stupaju u brak zaista vole.”

PRVOROTKA U 61. GODINI

Ljubinka M. (61) najstarija je porodiljau Srbiji po{to je rodila svoje prvo dete,

de~aka, u sedmoj deceniji `ivota, iz vrloneobi~ne ljubavi. Ljubinka je pre 40 godi-na na odmoru u Egiptu upoznala Ar~ibaldaiz Holandije, ali njihova ljubav tada nijeopstala, jer su oboje morali da se vrate usvoje domovine. Me|utim, pre tri godineponovo su se sreli i odlu~ili da ovog putane odustaju od svoje ljubavi. Ar~ibald sepreselio kod svoje drage u Smederevo, avezu su krunisali brakom, a sada i sinom.

Ljubinka je zatrudnela uz pomo}donacije jajne }elije, a ve{ta~ka oplodnja jeobavljena u ^e{koj, jer ovaj vid doniranjau Srbiji nije dozvoljen. Iako je bila visoko-rizi~na trudno}a, Ljubinka je kao stomaologradila sve do sedam dana pred poro|aj.

AFERA GA]E

Brojne su afere koje su potresale Srbijuprethodne decenije, afere koje su naz-

vane glavnom tematikom – pancir,prislu{kivanje, satelit, Galenika, vakcine,kofer... Ovih dana, pojavila se nova, kojaje pregazila sve moralne granice i koja jeobrukala dr`avu i postidela svakoggra|anina koji u Srbiji `ivi. Afera ga}e.Produkcijska ku}a “Medija vizards” u svo-joj emisiji “Nemogu}a misija”, snimila jeskrivenu kameru u kojoj je `rtva bio pre-mijer Srbije Ivica Da~i}. Pred njim se na{lala`na novinarka provokativno obu~ena,koja je, dok mu je postavljala pitanja, bez

donjeg ve{a izvela “[eron Stoun momenat”iz filma “Niske strasti”. Iako Da~i} nijedao odobrenje, a njegovi savetnici suzabranili emitovanje, snimak je nekako sti-gao do jutjuba i do sada, imao oko 10 mil-iona pregleda.

Me|u mnogim burnim reagovanji-ma koji su osudili takav smisao za humor,

prvi su se oglasili iz Saveta radio-difuzneagencije: “Savet preporu~uje svim emiteri-ma da se uzdr`e od emitovanja ovog, ali isvih sli~nih sadr`aja koji svojom estetikomi etikom ne ispunjavaju elementarne usloveda budu emitovani: vre|aju dostojanstvoli~nosti, ugro`avaju pravo na privatnost, nevode ra~una o za{titi dece i maloletnika.”

Sindikat srpske policije zatra`io jeda se utvrdi odgovornost ljudi zadu`enih zabezbednost premijera Srbije u kojoj je,

kako ka`u u tom sindikatu, premijerizlo`en ruglu. “Ovim ~inom pokazali su dana~elnik koji vodi odeljenje koje se baviposlovima bezbednosti, nije obave{ten, nitise bavi svojim poslom, o nameri produkci-je da se takva emisija snimi i emituje, svedo dana kada je pu{ten insert emisije. Zbog“nerada nadle`nih” moglo je do}i i do te`ih

posledica po bezbednost”, doda-je se u saop{tenju policije.

Nakon zabrane emito-vanja epizode, produkcija“Nemogu}e misije” upozoravada }e, sa dragocenim iskustvomkoje ima, kako tvrde, po~eti dase bavi i istra`iva~kim nov-inarstvom. Tada im ni~iji savet-nici ne}e mo}i da zabranjuju da

emituju dokumentaciju i materijal koji }eprikupljati o korupciji, kriminalu izloupotrebama slu`benog polo`aja dr`avnihfunkcionera i nosilaca javnih funkcija, ka`uuvre|eni autori sramne skrivene kamere.

Snimak je brzinom munje objavl-jen u mnogim evropskim i svetskim medi-jima i na pravi na~in prikazao kako seophodimo prema svojoj dr`avi i kako jeona nemo}na da se za{titi i od ovako malihneslanih {ala.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

26. januar.

Prijatelju, pro{lo je vremeslavlja i krkanja, sadasmo u tihoj kohabitaciji

sa dijetom na{ih nov~anika.Na politi~koj sceni

tu~e, D`aja udario ^ovi}a, Ta~ipreti Da~i}u da }e da ganokautira, Amerika saNemcima nam sprema odmaz-du, ako Srbija nastavi da bude neposlu{na.Njihovi najamnici Albanci su nam poru{ili150 spomenika i grobalja, da bi izbrisalisrpske korene na Kosmetu. Nikoli} trebada se sretne sa Jahjage, predsednicom tetzv. dr`ave. [ta li }e da joj ka`e?

Umesto poslova opet, obe}anja,sada naprednjaci kopaju kanal Beograd-Solun da izadjemo na more, a da za to nisupitali ni Makedonce, ni Grke, ali jesuKineze. Nemci }e probati to da spre~e, jeroni od Dunava prave veliki kanal iauto-put za Bosfor. Bi}e belaja...

Svetog Savu slavimo sa lepimpriredbama i balovima u Beogradu, Parizui Be~u, gde sam promovisao pro{le nedel-je svoju najnoviju knjigu. Bilo je be~ki... Akod ku}e mu~eni~ki.

Do{ao ministar M. Dinki} kod sv.Petra da mu poka`e raj i pakao, gde }e daboravi. I video je raj kao Havaje, a pakaokao Vrnja~ku banju, i odlu~i se da bude sa

narodom u paklu. Kad sesutradan otvore vrata pakla, atamo, beda, gladni ljudi, sme}e.„[ta je ovo, gde je onaj pakaood ju~e“- pita M. Dinki}. „Aono ju~e je bila predizbornareklama” – odgovori mu sv.Petar i gurnu ga u pakao medjusrpski narod.

03. februar

Itakooo, {to bi rekli [umadinci, IvicaDa~i} se slikao sa damom bez donjegve{a. Sada se po Srbiji pri~a da je pre-

mijer video ne{to i da }e u budu}e, jer jezabranio da se prikazuje njegov intervjuskrivenoj kameri i goloj dami, da pri~asamo sa novinarkom Nade`dom Ga}e, jerona nosi donji ve{, makar u prezimenu.

Aca Vu~i} je ovu aferu do~ekao,dodao je pri~u da se Da~i} vidjao sa pri-jateljima narko bosa D. [ari}a i sada talasada budu prevremni izbori, da skine premi-jera. Na izbore bi naprednjaci i{li sa `utima,jer EU ho}e da Srbijom vladaju samo SNSi DS. Mo`e biti, ali ne mora da zna~i.

Ja idem na ven~anje i svadbumoje bratanice u Kraljevo. Re{ila deca danas okupe sve u familiji i provesele...Osta}u valjda trezan... `iveli !

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI

15www.serbianmirror.comFebruar 2013.

D R U [ T V O

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada je mar{al Tito proterao izJugoslavije kralja Petra DrugogKara|or|evi}a on se sa majkom

sklonio u Englesku, gde se 1944. o`enio sagr~kom princezom Aleksandrom i narednegodine dobio sina, princa Aleksandra.Rastavio se od kraljice i sina po~etkom{ezdesetih i pre{ao u SAD sredinom {ezde-setih. Tada mu je grupa ravnogoraca, ~iji jebio vrhovni komandant, obe}ala da }e dobitidvor u Njujorku. Bob Vujovi}, tada{njipredsednik crkveno-{kolske op{tine uNjujorku hteo je da mu daruje ku}u na kojojbi pisalo “Ovde stanuje Kralj Petar II”. Ni{taod tog obe}anja nije bilo, jer su se ravnogor-ci i ljoti}evci posva|ali, pa je kralj PetarDrugi bio prinu|en `ivi od skromnog nasle|ai emigrantske milostinje.

Kralj Petar II je imao firmu uAmerici, koja je propala. Kako je imao prob-leme sa alkoholom i jetrom, o njemu su nekovreme u Kaliforniji brinuli gospo|a Mici Loui njen biv{i mu`, lekar Frenki Lou. Oni supredlo`ili da kralju bude presa|ena jetrajedne mlade Amerikanke, koja je stradala usaobra}ajnoj nesre}i. Operacija presa|ivanjajetre u Denveru nije uspela i kralj je premin-uo posle nekoliko nedelja. Nije ta~no da jeotrovan ili umoren u postelji, kako se pri~alopo emigraciji – ka`e danas Mile Petrovi},kraljev poslednji ~uvar.

Dok je kralj Petar II umirao u jesen1970. godine u denverskoj bolnici, za njego-vo telo su se otimale frakcije federalci iraskoljnici iz podeljene srpske crkve uAmerici i `ena od koje je bio rastavljen,kraljica Aleksandra. To je u svojim memoari-ma opisao Petar Salata, biznismen koji je pla-tio kraljevu sahranu u Libertivilu.

– Kralj Petar II Kara|or|evi}umro je 3. novembra 1970. godine. U den-verskoj bolnici, kraj njegove bolesni~kepostelje, nalazili smo se gospo|a Mici Lou ija. Po{to je izvr{ena autopsija, kraljevi posm-rtni ostaci vra}eni su u Los An|eles. Umrlicuje izdalo jedno denversko pogrebno pre-duze}e koje nije raspolagalo potrebnim

podacima o kralju i nazvalo ga je PetromObradovi}em. Otuda i mnoge neta~nosti uumrlici. O tome je druga strana u crkvenomsporu mnogo pisala i govorila prebacuju}ina{em Kraljevskom odboru da nije dovoljnopoznavao kralja i njegov `ivot. Kraljeva smrt

objavljena je 4. novembra, zbog izvesnihmera predostro`nosti – se}ao se Petar Salata.

Princ Tomislav nije dozvolio sinukraljevi}u Aleksandru bude ocu nasahrani.Naime, princ Tomislv i federalci su hteli telopokojnog kralja da odnesu u London i tamosahrane pored majke kraljice Marije. Da onine bi ukrali kraljevo telo iz crkve u Arkadiji,u Kaliforniji, gde je bilo izlo`eno presahrane, FBI je Srbima raskoljnicima daopi{tolje i postavio po~asnu stra`u da {titimopokojnog monarha. Ovo nam je potvrdila iprinceza Eva Marija Kara|or|evi}, suprugapokojnog princa Andreje i biv{a kraljeva pri-jateljica: – Kralj mi je vi{e puta naglasio dane `eli da bude sahranjen u Vindzoru, pored

majke, jer tamo moji Srbi ne}e mo}i da do|ui upale mi sve}u na grobu. A za posetugrobovima na privatnom posedu engleskekraljice mora da se dobije njena posebna

dozvola, {to je kralj Petar znao, zato je itra`io da bude sahranjen me|u svojim Srbimau Libertivilu. Srpske sva|e su pretile da sesahrana kralja Petra pretvori u srpski bra-toubila~ki rat, ali je vladika Irinej u~inio sveda kralj Petar Drugi po~iva u miru – ka`e

princeza Eva Marija Kara|or|evi}.Na sahrani kralja Petra Drugog

u manastiru Sveti Sava u Libertivilu, bilo jevi{e od 30.000 Srba, predstavnika ameri~kedr`ave i vi{e od 400 ameri~kih pilota koje suspasli kraljevi ~etnici tokom Drugog svetskograta. – Neodgovorni Srbi su, me|utim, i tajsveti trenutak iskoristi za svoju korist, jer supokrali kraljeve stvari, odela, pid`ame, knjige,~ak i paso{. Pokradeno je Petrovo ordenje ikraljevska lenta. Znam ko je pokrao mrtvogkralja, ali imena tih ljudi ne}u da ka`em. Zakraljevsku krunu ne znam gde je – rekla namje u poverenju princeza Eva Marija.

^etiri decenije kasnije, prilikomeshumacije posmrtnih ostataka kralja Petra u

manastiru Sveti Sava u Libertivilu prisustvo-valo je svega desetak ljudi – iguman manas-tira Sveti Sava, Tom Karad`i}, advokatporodice Kara|or|evi}, Du{an \or|evi},

vlasnik pogrebnog preduze}a “Sveta Gora” saradnicima i poznati srbski patriota i biznis-men Branko Tupanjac.

– Povratak u otad`binu kraljaPetra Drugog je tre}i deo njegovog `ivotakao monarha. Potomak vo`da Kara|or|a bioje primoran u mladasti da nastavi svoj `ivotu progonstvu. Nateran je da umre i po~iva natu|em tlu. Sada se istorijska nepravda ispravl-ja, kralj Petar Drugi se vra}a me|u potomkei svom narodu, {to ima duboko istorijsko inacionalno zna~enje – smatra DragomirAcovi}, ~lan Krunskog saveta. Posmrtniostaci jedne od najtragi~nijih li~nosti srpskeistorije do~ekani su uz najve}e dr`avnepo~asti na aerodromu “Nikola Tesla”, apotom su prevezeni u dvorski kompleks naDedinju, gde }e privremeno biti pohranjeni uCrkvi Svetog Andreja Prvozvanog. Kov~egsa telom kralja Petra, umotan u srpsku zas-tavu, do~ekali su ~lanovi kraljevske porodice,premijer Srbije Ivica Da~i}, ~lan Komiteta zaprenos posmrtnih ostataka ~lanova Kraljevskeporodice i savetnik predsednika RepublikeOliver Anti}, kao i predstavnici SPC i VojskeSrbije. Prestolonaslednik Aleksandar DrugiKara|or|evi} sa sinovima Petrom, Filipom iAleksandrom i suprugom Katarinom }utke jepogledom pratio kov~eg koji su gardistinosili. Suzama nije dao da krenu. Kolona sakraljevim telom ubrzo se sa aerodroma uputi-la prema Belom dvoru. Pokraj auto-puta ljudisu pozdravljali kolonu na ~ijem je ~elu bioautomobil sa kov~egom, a zastave su vijorilena zgradama i na balkonima pokraj kojih jeprolazila kraljevska kolona. Kolonu su ispredDvora do~ekale stotine gra|ana. U rukama sudr`ali njegove slike, zastave KraljevineJugoslavije... Kov~eg sa pratnjom pro{ao jekroz {palir. Ispred dvorske crkve orkestarGarde odsvirao je himnu “Bo`e pravde”,posle ~ega su gardisti kov~eg sa zemnimostacima kralja Petra II uneli u kapelu kral-jevskog dvora. U tom trenutku je doma}inceremonije Dragomir Acovi}, predsednikKrunskog saveta, uzviknuo: – Prikloniteglave, dolazi kralj! Hor Srpske pravoslavnecrkve zapevao je “Svjati bo`e”. Na vratimakapele kralja je do~ekao patrijarh srp-

ZAGONETKA STARA ^ETIRI DECENIJEKako je umro kralj Petar Drugi u Americi 1970. godine

@ivot u emigraciji poslednjeg jugoslovenskog kralja bio je pra}en protivure~nostima, provokacijama, sumnjivim podelama i raskolima, ali i li~nom dramom

SAHRANA U MAJUPrestolonaslednik Aleksandar i patrijarh Irinej su se dogovorili da kralj

Petar Drugi bude sahranjen u porodi~noj grobnici na Oplencu u maju, posle

redovnog godi{njeg zasedanja Sinoda SPC. Tada bi iz Engleske i Gr~ke treba-

lo da pristignu kov~ezi sa posmrtnim ostacima kraljica Marije i Aleksandre.

Sahrana bi bila organizovana i odr`ana krajem maja za sve troje srpskih

monarha.

16 Februar 2013.

K U L T U R A

Svuda u svetu godinama {undpotiskuje kulturu, po~ev odknji`evnosti, muzike, filma…

Sre}om, svetlo u mraku upalila je grupavolontera, koja u ^ikagu ve} 8 godinasvojim entuzijazmom ~uva i gaji pravevrednosti srpske kulture.

To je jedino srpsko pozori{te naprostoru Sjedinjenih ameri~kih dr`ava,Srpsko amatersko pozori{te “MiraSrem~evi}”. Osnovala ga je 2006. godineu ^ikagu, veliki zanesenjak i obo`avalacpozori{ta, nekada{nji ~lan amaterskihpozori{ta iz Beograda Mira Srem~evi}, pokojoj pozori{te sa ponosom i nosi ime.Osnovano je sa ciljem da se odigra samonekoliko predstava, ali pozori{te je raslo,svake godine sa brojnijim ~lanstvom ipublikom, i od romati~ne zamisli prerasloje u ozbiljno amatersko pozori{te, saveoma kvalitetnim i raznovrsnim reper-toarom, od klasi~nih do savremenih srp-skih predstava.

U re`iji Mire Srem~evi} odigranesu i prve tri predstave: Vlast, Pokondirenatikva i “Balkanski kabare bre” predstava ukabare stilu, a za koju je ona napisalatekst. Nakon prerane smrti, gospodjaSrem~evi} je za sobom ostavila nekolikobrilijantnih uloga i mnogo lepih se}anjakolega i publike na njen radid i vedradru`enja sa njom.

Dotada{nji asistent MireSrem~evi}, gospodja Ankica Ratarac stajena ~elo pozori{ta i tako se nastavlja rad uovom malom, ali vrednom pozori{tancu.Slede}ih 5 godina, pod vo|stvom i u re`ijigospodje Ratarac izvedeno je jo{ desetakpredstava i nekoliko kulturnih ve~eri poez-ije. Za to vreme Srpsko pozori{te gostuje unekoliko gradova Amerike i u~estvuje nasusretu amaterskih pozori{ta SAD i Kanadeu Otavi. Obnavlja se pozori{na sala ipro{iruje pozornica u tada{njem Kulturnomcentru Sveti Sava, koji kasnije postajeSrpsko-ameri~ki muzej, {to je i danas.

U poslednjih nekoliko godina,odnosno nakon povla~enja gospo|eRatarac, direktor pozori{ta i re`iser jeSlavica Petrovi}, koja je i jedini profe-sionalac u toj dru`ini i ~ovek iz pozori{ta.Pored nekoliko odli~no odigranih likova,Slavica je najvi{e upam}ena po brilijantnoodigranom liku ~uvene Nu{i}eve“Gospodje ministarke”, koja je bila dalekonajtra`enija i najizvo|enija predstava srp-skog pozori{ta. Tim povodom Matica isel-jenika Srbije, 2008. godine, priredila je~ak i susret dveju “Ministarki”. Naime, uHotelu Moskva u Beogradu upoznale su seglumice Radmila @ivkovi} i SlavicaPetrovi}, pa je to preraslo u prijateljstvokoje se i dan-danas odr`ava i iz koga jedogovorena saradnja BeogradskogNarodnog pozori{ta i malog pozori{tancaiz ^ikaga.

Grupu entuzijasta, ~lanovapozori{ta sa~injavaju ljudi razli~itih profi-

la i godi{ta. Svi su volonteri i pored svo-jih velikih obaveza i razdaljina u ovom

velikom gradu, uspevaju da se okupe dvaputa nedeljno na probama i pripreme novu

predstavu. Njihova dru`enja uz rad suveoma prijatna i {ire mnogo pozitivneenergije i na sve one koji posete pozori{te.Obi~aj glumaca, da se u pozori{tu pre inakon probe dru`e uz muziku, {alu idobro zabave, kulminira na premijerama,reprizama i nakon svake odigrane pred-stave, {to i publika ve} dobro zna, padolazi ne samo da vidi predstvu, nego daprovede jedno prijatno ve~e.

Sa velikim zadovoljstvom i pono-som iz pozori{ta najavljuju nove prestave.Tako je za mart 23. predvidjena premijeranove predstave “Emigranti” po ~uvenomMro`ekovom tekstu, a slede}i poduhvat jeodli~na istorijska drama “@anka”, koju je

pisao na{ uspe{ni knji`evnik i dramskipisac Miodrag Ili}.

“Emigranti” je predstava punatragi-komi~nih sitacija, o `ivotu ljudi kojiu Ameriku dolaze, iz razli~itih razloga, upotrazi za boljim `ivotom. Pozori{te jeuzelo slobodu, pa je tekst adaptiralo i odnjega napravilo na{e, srpske emigranete.Uloge intektulaca koji zbog neslaganja sare`imom napu{ta svoju zemlju i ~ovekabez zanata koji otad`binu napu{ta izekonomskih razloga, tuma~i}e Vlatko@drale i Milenko [i{arica u re`iji SlavicePetrovi}, u ulogu inspicijenta i {apta~apreuze}e Mi{a Petkovi}. Muziku }e raditimladi talentovani kompozitor i muzi~arDalibor Tojagi}.

Slede}a predstava koju svakakomorate pogledati je prestava “@anka” onajve}oj srpskoj glumici @anki Stoki}, ukojoj se pravi paralela izme|u vremenaBranislava Nu{i}a i sada{njosti. Predstavase bavi pitanjem odnosa umetnika i teku}ihpoliti~kih procesa, ta~nije ugro`enostvelikog umetnika koga svaka vlast ho}e daprive`e za sebe i upotrebi u svoje svrhe.Lik ~uvene glumice koja je imala 40 godi-na blistave pozori{ne karijere, tuma~i}eSlavica Petrovi}, u ~ijoj }e se re`iji raditiova predstava. Ostale likove }e tuma~itinovi ~lan pozori{ta i debitant VladimirMulina i dugogodi{nji glumac ovogpozori{ta Mi{a Petkovi}. Za muziku imuzi~ke efekte pobrinu}e se, tako|eDalibor Tojagi}.

U aprilu mesecu, ljubiteljipozori{ta }e imati priliku da u ^ikaguvide i dve profesionalne predstave iveoma bogat kulturni program sa Kosova.Na sceni Srpskog pozori{ta gostova}eprvak Ni{kog Narodnog pozori{ta i profe-sor glume na Akadeniji za pozori{te ifilm, Dean Cicmilovi} i prvakinjapozori{ta “Srbika”, kao i ~lan Narodnogpozori{ta iz Beograda, JasminaStojiljkovi}. Ova dva odli~na glumca }enam odigrati odli~nu komediju “Volim tedo smrti” – Antoana Anuia, kao i programkoji nam donose sa Kosova, pod nazivom“Kosovo u srcu”, obojenim pesmama,monolozima i obi~ajima sa Kosova, kao ikratkim dokumentarnim filmom “Kad jeGnjilane gorelo” i monografijama.Takodje }e odigrati I jednu de~iju pred-stavu “Rajski vrt”, koju su ove godineigrali u Hramu Svetog Save, na Vra~aru,na Badnji dan, a ~ije se reprize sa velikimnestrpljenjem o~ekuju u Patrijar{iji uBeogradu.

Bi}e to jo{ jedna bogata sezonamalog Srpskog pozori{ta u ^ikagu.

Za sve one koji ne znaju Srpskopozori{te se nalazi pri Srpsko-Ameri~kommuzeju Sveti sava, na adresi:

448 W. Barry Ave, u ^ikagu,asve bli`e informacije mozete pozvati773.744.0373 ili posetite web sajtpozori{ta: www.srpskopozoriste.com

NOVA SEZONA SRPSKOGPOZORI[TA IZ ^IKAGA

Predstava “Emigranti”, Vlatko @drale i Milenko [i{avica

Slavica Petrovi} u ulozi “Ministarke”

Jasmina Stojiljkovi} i Dean Cicmilovi} u predstavi “Rajski vrt”

17www.serbianmirror.comFebruar 2013.

D R U [ T V O

ski Irinej sa sve{tenstvom i uneo ga udvorsku crkvu. Kov~eg je polo`en na odarkoji je postavljen u sredini kapele premaikonostasu. Zastava Srbije na kov~egu koji jestigao iz Amerike zamenjena je li~nom zas-tavom kralja Petra. Preko te zastave ikov~ega unuci poslednjeg jugoslovenskogkralja postavili su kraljevske insignije. Unukprinc Petar postavio je zlatnu krunu, unukprinc Filip dijamantsku sablju i unuk princAleksandar kraljevsko `ezlo. Patrijarh srpskiIrinej sa protama Savom Jovi}em i RadmilomPani}em odr`ao pomen, a crkveni hor jeotpevao sve~ane liturgijske pesme. Potom sepoglavar SPC patrijarh Irinej obratioprestolonasledniku AleksandruKara|or|evi}u, premijeru Ivici Da~i}u i~lanovima porodice Kara|or|evi}.

- Evo tu`no-radosnog dana odistorijskog zna~aja, ne samo za dinastijuKara|or|evi}, ve} i za srpski narod i njegovuistoriju. Povratak kralja Petra II u otad`binunakon 72 godine, delo je Bo`ije pravde, kojaje spora ali dosti`na – rekao je, izme|u osta-log, patrijarh. Za povratak kralja u Srbiju izmuzejske arhive uzeta je zlatna sablja kraljaAleksandra sa dijamnatima, da bude izlo`enapored tela pokojnog kralja u kapeli na kral-jevskom dvoru.

– Ova sablja, poznata kaodimiskija, poklon je hercegova~kog narodakralju Aleksandru Kara|or|evi}u. Poznatapod nazivom dijamanstka sablja, jer ima 47dijamanata i dva rubina. Kako sablja pred-stavlja simbol dr`avne i vladarske mo}i, sim-bol duhovnog ma~a i narodne pravde, ali i

simbol kontinuiteta kraljevske porodiceKara|or|evi} ~esto je bila u rukama sina,kralja Petra Drugog, koji je nosio tokomslu`benog protokola, ali i na prijemima. KraljPetar Drugi je jo{ kao dete i kasnije kaomladi} ~esto pozirao slikarima i fotografimasa ovom porodi~nom sabljom – rekao nam jeistori~ar Dragan Relji} iz Zadu`bine kraljaPetra Prvog.

Sam kralj Petar Drugi posedujesablju koza~kih atamana, koju je dobio napoklon od Kozaka. Pored kraljevske dija-mantske sablje kraj kov~ega kralja PetraDrugog u kapeli na Kraljevskom dvoru bi}eizlo`ene i kraljevske insignije. Vladarskeinsignije ~ine kruna, pla{t, skiptar, orb ikop~a za pla{t. Kraj kov~ega bi}e i ordenKara|or|eve zvezde, orden JugoslovenskeKrune, orden Svetog cara Lazara.

– U emigraciji oca je progonio`al za svojom zemljom, porodicom i naro-dom. Voleo je svoju zemlju, u kojoj jeproveo lepu mladost. Sa rado{}u mi jepokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mije pokazivao sliku Oplenca. ^eznuo je da sevrati svojim korenima. Dobro do{ao ku}i,o~e! – rekao je prestolonaslednik AleksandarDrugi Kara|or|evi}. Tro{kovi eshumacije isahrane ~lanova porodice kneza PavlaKara|or|evi}a na Oplencu iznosili su 37.000evra. Prenos posmrtnih ostataka kralja PetraDrugog ne{to skuplji, zbog udaljenosti SADi iznose vi{e od 40.000 evra. Tro{koveizvr{enja testamenta kralja Petra PrvogKara|or|evi}a, da svi ~lanovi dinastijepo~ivaju u crkvi na Oplencu pla}aju VladaSrbije i Ministarstvo kulture.

nastavak sa strane 15

18 Februar 2013.

P O R U K E

19www.serbianmirror.comFebruar 2013.

P R I ^ E I Z Z A V I ^ A J A

Prije samo nekoliko mjeseci, ~vrstosam, i naivno (kao ve}ina Srba),vjerovao da Krajina nikada vi{e ne}e

biti Hrvatska. Sada sam posve siguran davi{e nikad i ni{ta ne}e biti isto. I da }emozauvjek ostati ljudi bez Zavi~aja. Niko nika-da ne}e mo}i vjerodostojno ispripovjedatinesre}u koja }e boljeti do Kraja.Izgubi}emo, usput, navike i obi~aje i, vre-menom, nesta}e svi tragovi na{eg vjekovnogpostojanja. Osta}emo jo{ samo u knjigama ispominja}e nas samo u aoristu.

Inovacija demokratije u satiranjuljudskih du{a.

A {ta kad izgubi se du{a?- U Centralu se nekad odlazilo na

fakultet, ro|acima, ponekad zbog provoda iliposlom. Ovaj put u koloni bez karata, luk-suznih automobila (njihovi vlasnici sa svo-jim statusnim simbolima, oti{li su znatnoranije), i poklona. Umjesto toga putovalo sena traktorima i sa oskudnim zave`ljajima.Iste slike kao i prije pola vijeka; nekada{njiunuci na istim drumovima za ruke su vodilisvoje unuke. Spojena nesre}a, odavno netako golema na jednom mjestu.

Samo malo druga~ije, opet se vra-tio zeman kad su cvetale tikve.

- Nekoliko sam se dana pitao kakose osje}a ~ovjek koji spava na mom jastukui da li i {ta sanja? Koji li je film prethodneno}i vidio sa mog videa (Bog ga vidio)?Koju li pjesmu pjevu{i uz melodiju sa mogamuzi~kog stuba dok se brije mojimaparatom (koji mi sada tako mnogo nedosta-je)?

[ta li razmi{lja dok lista mojeknjige iz moje biblioteke i gleda moje slikei moje fotografije na mojim zidovima? Da liprebira po mojim `icama i kako u tu|imrukama zvu~i ce-mol na mojoj (vojni~koj)gitari? Da li se moja ma{ina za kucanje“oliveti” poslije desetak godina navikla nanjegove prste? Da li je sit kada jede pr{ut ipije vino iz bri`no okopavanog i podabiranogvinograda moga }a}e i moje matere? Da li…

Onda sam iznenada ~uo na ulici uVelikom Gradu: “Zna{ li da su ti zapaliliku}u?” Tada su prestali svi razlozi da sebipostavljam sli~na pitanja.

- Pamtim od onog petka kolonuo~ajnika, tu`nu i nepreglednu. Bolest, glad,starce, `ene, mali{ane, heroje kojima }e svenarod pozlatiti, ~ak i ra|anje, pa i nehoti~nosamoubistvo nekog djeteta i njegovenesre}ne roditelje u blizini sudbonosneVode… Iza svakog stradalnika, u najmanjuruku – tu`na pri~a.

Ali od svega naj~e{}e mi se (madane znam za{to), na um vra}aju na{i grobovii crkva Svete Trojice u kojoj su (kako su mipri~ali), kr{teni skoro svi moji; ikona Svetog

Nikole – milost ga bilo – koju umalo daponesem; poslednji lave` na{eg psi}a Mikija(koji je ostao da ~uva, a nije uspio dasa~uva na{u ku}u), zbog koga je Acka dugojecala kada je ~ula da su ga ubili; razru{eneprostorije gradskog Radija (kome sam daonajbolje {to sam mogao); i jedna nepoznatadjevoj~ica u izbjegli~kom kampu u Loznici,koja je u predve~erje 7. avgusta, ljetaGospodnjeg ’95, poluglasno pjevu{ila:…tamo je selo moje…

Ona }e zasigurno malo ponijeti usje}anju; a kako }emo mi? Sa dugim dani-ma koje su pojeli skakavci?

Zbogom, Krajino (krvava haljino),nikada Te ne}emo zaboraviti!

- U novinama su se danima re|alaimena “krivaca” za na{u Tugu, a Oni bi ve}sutradan odbijali bilo kakvu odgovornost zasudbinu Srpske Krajine. I ostatak (ne)pok-lanog (na)roda, naravno.

(Ne)istine plasirane od(ne)zvani~nih i (ne)p(r)ozvanih {ire se imno`e i dan-danas. I jo{ }e ih biti. Poslu{nise igraju mukom nesre}nika mu~eni~keistorije. Sve uglavnom u pretpostavkama iprognozama. Na izvjestan na~in, rasprodajabola.

A kako uop{te ispri~ati, kao Rusijuveliku bol u (mojoj, prostoj) du{i (sloven-skoj), kad se tu|a nevolja nikome ne slu{a?

- Bezobrazni lord Dejvid Ovenprogovorio drugim jezikom i druga~ijim~injenicama. Prije njega, isto su u~inili SarusVens, Karington (i on je valljda lord?),ledenigeneral Mekenzi, tragikomi~ni Jasu{iAka{i… I mali ~ovje~uljak Bili, u me|uvre-menu (~udna mi ~uda), optu`en za krimi-nal… (Bo`e neka mi zbog pominjanja nji-hovih imena oproste svi znani i neznaniSveti Velikomu~enici!)

Zaka{njela pokajanja oholih koji suodre|ivali {ta je istina, a {ta ne. Bez veze samoralom, jo{ manje sa prav(d)om.

Ba{ kao i razgovori u Dejtonu koji

su neodoljivo asocirali na neku novu(ne)civilizovaniju Jaltu, u ameri~ko-holivud-skom stilu.

Princip je isti sve su ostalo nijanse.- Nekad, dok smo `ivjeli u Starom

Kraju (i prije, dabome), novinarstvo je bilojedini zanat kojim sam se bavio. Prili~nolako, pisao sam za razne medije (~ak i za“Bazar”), razna {tiva: naj~e{}e za male pare.(Kao da se ikada u novinarstvu pisalo zaveliki novac?) Ipak, nikada protiv svogubje|enja; “pi{em, dakle postojim”.

Ovog 5. avgusta, dok sam poljed-nji put gledao Glavni grad, pomislio samkako su svi moji tekstovi (i ne samo moji),

bili velika iluzija, i kako vi{e nikad i nigdjeni{ta napisati ne}u. Nikad vi{e, ponavljaosam u sebi.

Sada van na{eg Zavi~aja sa tamno-sivim slutnjama, sasvim nenadano, uz nekudrugu rakiju i na nekoj drugoj ma{ini, savelikim strahopo{tovanjem stavi}u prvi putsvoj potpis ispod redova koji su, u stvari(dok `ivot te~e dalje) opro{taj od Imena iznaslova ovog teksta koje, tako ~esto, sabolom, dozivam u snovima.

P.S. Mora}u, ka`u mi u danimapred nama, da se navikavam na ekavicu.“Jebiga”, sre}om, zvu~i isto i na ijekavici.

Petar B. Popovi}

(J)OJ, KRAJINO (KRVAVA HALJINO)

I tako vrag je odnio, svako ima svoju istinu, i to je ba{ dobro, samo ne znam za{to se zove istinom, jer bi istina morala

biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tu|a istina neistina, zabavnije se `ivi. (Me{a Selimovi})

Iz knjige SPOMENARI PODINARSKIM HAZARDIMA”, 1996. godine

Ro|en je na dan krsne slave grada, Pokrov Presvete Bogorodice, 1958.

godine u Kninu, gdje je poha|ao osnovnu {kolu. Srednju ma{insko-tehni~ku

{kolu zavr{io je u Bugojnu, a diplomirao na FNP-u u Sarajevu. Po povratku u

zavi~aj bavio se novinarstvom. Bio je dopisnik mnogih medija (onda{nje)

na{e zemlje ponosne i stalno zaposlen u gradskom radiju. Sa poslednje

funkcije-glavnog i odgovornog uredenika Srpskog radio Knina i udru`enih

radio stanica Republike Srpske Krajine, jo{ ga niko nije smjenio.

Od avgusta 1995. godine je u egzilu u Beogradu. Folira da tu i `ivi. Pu{i

kad mo`e i pije {ta stigne.

Do sada jo{ ni{ta nije izdao. Objavio je tri knjige.

20 Februar 2013.

Z A K O N

3.9. Vanbra~na zajednica sadr`avljaninom Republike Srbije

- uverenje o slobodnom bra~nomstanju za oba lica (za dr`avljanina Srbije jedovoljan izvod iz Mati~ne knjige rodjenih,ne stariji od {est meseci)

- overena izjava dva svedoka da suu vanbra~noj zajednici ili ukoliko imajuzajedni~ku decu izvodi iz Mati~ne knjigerodjenih,

- uverenje o zaposlenju ili drugidokaz o sredstvima za izdr`avanje

- proveru dr`avljanskog statusana{eg dr`avljana

3.10. Srodstvo sa dr`avljaninomRepubike Srbije

- dokaz o srodstvu sa na{imdr`avljaninom (izvod iz Mati~ne knjige rod-jenih, izvod iz Mati~ne knjige ven~anih idr.)

- proveru dr`avljanskog statusana{eg dr`avljana

3.11. Privatna poseta- proveru dr`avljanskog statusa

na{eg dr`avljana- garancija doma}eg dr`avljanina i

dokaz o posedovanju sredstava za izdr`avan-je

- dokaz o vlastitim sredstvima zaizdr`avanje ukoliko garanciju ne daje na{dr`avljanin

3.12. ^lan porodice stranca naprivremenom boravku

- dokaz o srodstvu sa strancem naboravku (izvod iz Mati~ne knjige rodjenih,izvod iz Mati~ne knjige ven~anih, potvrdaAmbasade i dr. sa prevodom sudskogtuma~a. ^lanovima porodice smatraju sebra~ni drugovi, njihova deca i eventualnoroditelji).

3.13. Akreditovani novinari- akreditacija Ministarstva kulture3.14. Anga`ovanje u NVO (NGO)- pismo kojim MSP potvrduje da

je upoznat sa delatno{}u NVO- ugovor o radu ili pismo NVO da

je stranac anga`ovan kao volonter3.15. Strani sve{tenici- dokaz o registraciji crkve ili

pismo podr{ke Ministarstva vera, kao iNVO ako ta verska zajednica nije reg-istrovana

- ugovor o radu ili pismo crkve daje stranac anga`ovan na verskim poslovimaili radi verske slu`be

3.16. [kolovanje – studiranje –u~enje jezika

- potvrda fakulteta ili {kole kojustranac pohadja

3.17. Obuka i praksa- re{enje o registraciji preduze}a

gde se obavlja obuka, odnosno praksa- uverenje ustanove koja organizu-

je obuku ili praksu, sa ta~nim datumima

po~etka i zavr{etka- ugovor ili uverenje o obavljanju

obuke i prakse3.18. Visokostrucna specijalizacija- potvrda nadle`ne institucije ili

organizacije o specijalisti~kim studijama sanavedenim rokom trajanja specijalizacije

3.19. Zapo{ljavanje lektora i pro-

fesora na univerzitetu- ugovor o radu i dopis fakulteta3.20. Rad u stranom DKP i pri-

vatna poseta osoblju stranog DKP- dopis Ambasade sa ta~no nave-

denim podacima o radnom mestu na komeje stranac anga`ovan i trajanju njegovoganga`ovanja potpisan od strane {efa DKP ilidopis u kome je obrazlo`en razlog i du`inatrajanja privatne posete.

3.21. Le~enje- dokaz o sredstvima za le~enje i

izdr`avanje ukoliko tro{kovi le~enja nisuunapred izmireni

- dopis zdravstvene ustanove sali~nim podacima stranaca, predvidjenomdu`inom trajanja le~enja i na~inom izmiren-ja medjusobnih finansijskih obaveza

3.22. Slu`benici medjunarodnihinstitucija (Svetska banka, MMF...) i kon-sultantskih firmi anga`ovani na realizacijiprojekata u saradnji sa drugim dr`avnimorganima

- dopis nadle`nog ministarstva sapozivom na broj i datum ugovora o donaci-ji ili drugog sporazuma sa obrazlo`enjem opotrebama anga`ovanja stranca i rokom tra-janja

3.23. Imovina nad stambenim iliposlovnim objektom

- dokaz o posedovanju imovine

USLOVI ZA IZDAVANJE ODOBRENJA

ZA PRIVREMENI BORAVAK