Svetlosni saobracajni znakovi

U svetlosne saobracajne znakove spadaju :

1. svetlosni saobracajni znakovi za regulisanje saobracaja motornim vozilima

2. svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja namenjeni samo pesacima

3. svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou

4. svetlosni znakovi za tramvaje

5. svetlosni znakovi za oznacavanje radova na putu i drugih prepreka i ostecenja na kolovozu koja predstavljaju opasnost za ucesnike u saobracaju

Svetlosne oznake su : smerokazi sa reflektnim staklima ili reflektujucim materijama , metalni elementi sa ugradjenim reflektujucim materijama , svetlosni stubovi i druge slicne svetlosne oznake

Uredjaji kojima se daju svetlosni saobracajni znakovi za regulisanje saobracaja nazivaju se semafori .

Mogu biti postavljeni horizontalno, ali najcesce su postavljeni vertikalno. U oba slucaja imaju isto znacenje.

Upaljeno svetlo na semaforu oznacava :

CRVENO SVETLO - Zabrana prolaza

ZUTO SVETLO UPALJENO ISTOVREMENO SA CRVENIM SVETLOM - sluzi za upozorenje ucesnika u saobracaju na skori prestanak zabrane prolaza i na pojavu zelenog svetla .

ZELENO SVETLO - slobodan prolaz za sva vozila

ZUTO SVETLO - zabrana prolaza , osim za vozila koja se , u casu kad se zuto svetlo pojavi , nalaze na tolikoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu na bezbedan nacin zaustaviti ispred njega na zadato mesto , a za ostale ucesnike – zabrana prolaza , osim za pesake koji su vec poceli da prelaze kolovoz .Zuto svetlo najavljuje skoru pojavu crvenog svetla .

. Ako je uredjaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova za regulisanje saobracaja na raskrsnici dodat jedan ili vise dopunskih znakova u obliku zelene svetlece strelice , vozac moze vozilom da prodje svetlosni znak i da krene u pravcu oznacenom zelenom svetlecom strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili zuto svetlo , pri cemu ne sme da ometa saobracaj vozila koja se krecu po putu na koji ulazi i mora da propusti pesake koji prelaze preko kolovoza .

Zelene svetlece strelice , ako su na uredjaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova , znace da se vozila smeju kretati samo u pravcu koji pokazuje strelica .

Ukljucivanje i iskljucivanje vozila u saobracaju

Kao ukljucivanje u saobracaj smatra se polazak sa vozilom sa mesta gde je ono bilo zaustavljeno ili parkirano, izlazenje sa vozilom na put iz dvorista, garaze, parkiralista ili neke druge slicne povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj. Prilikom ukljucivanja u saobracaj vozac je duzan da propusti vozila i pesake koji se krecu glavnim putem, da postuje pravila saobracaja i saobracajne znake. To cini tako da ukljucenje vrsi u prvu najblizu saobracajnu traku i da pritom ne ometa druga vozila.Ukljucivanje u drugu saobracajnu traku preko pune linije nije dozvoljeno.

Vozac vozila na motorni pogon kad se ukljucuje u saobracaj iz dvorista, garaze ili druge povrsine, ako mu je vidik bilo cime zaklonjen ili mu je vidljivost znatno smanjena zbog vremenskih ili drugih prilika, duzan je da na mestu gde se ukljucuje postavi lice koje ce mu omoguciti bezbedan izlazak vozilom na put. Vozac koji vozilom prelazi preko trotoara duzan je da propusti pesake, kao i sva vozila koja se krecu putem na koji se on ukljucuje.

Iskljucenje sa kolovoza preko pune linije na parking mesto ili neku drugu povrsinu nije dozvoljeno.

Kada se vozilom ukljucuje sa zemljanog puta ili sa neke druge povrsine, vozac vozila to sme ciniti samo ako time ne ometa druge ucesnike u saobracaju, odnosno, ako je slobodna traka na glavnom putu.Vozac vozila koji se ukljucuje sa zemljanog puta to mora izvesti na takav nacin da tockovima svog vozila ne iznosi blato na put sa savremenim kolovozom, tj. da ocisti blato sa vozila pre izlaska na kolovoz.

Iskljucenje sa kolovoza na zemljani put je dozvoljeno preko isprekidane linije uz propustanje vozila iz suprotnog smera .

Ukljucivanje sa sporednog na glavni put, dozvoljeno je ako je saobracajna traka slobodna i kad se propuste vozila koja idu glavnim putem.

Ukljucivanje na auto-put vrsi se trakom za ukljucivanje i kad je slobodna krajnja desna traka.

Iskljucenje sa auto-puta vrsi se trakom obelezenom za iskljucivanje vozila sa auto-puta.

UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ VOZILA JAVNOG GRADSKOG PREVOZA

Za vreme voznje u naselju, vozac je duzan da vozilu javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obelezenom vozilu kojim se vrsi organizovani prevoz dece omoguci ukljucivanje u saobracaj kad to vozilo izlazi sa stajalista koje se nalazi van kolovoza, odnosno sa prosirenja saobracajne trake koja sluzi za stajaliste.

Na zadnjoj strani autobusa moze biti postavljena nalepnica plave ili zute boje koja podseca vozace na navedenu zakonsku odredbu.

Ako vozilo javnog gradskog prevoza putnika (AUTOBUS, TROLEJBUS) vrsi ukljucivanje na kolovoz sa STAJALISTA IZGRADJENOG NA KOLOVOZU, vozac ovog vozila mora da propusti vozila koja se krecu kolovozom.

Vozac vozila koje se krece pored vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se vrsi prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na stajalistu, mora da se krece smanjenom brzinom tako da ne ugrozava lica koja u to vozilo ulaze, odnosno iz njega izlaze.

Ako je stajaliste na sredini kolovoza, vozac mora da zaustavi svoje vozilo iza vozila javnog gradskog prevoza putnika, kad lica, ulazeci, odnosno izlazeci iz tog vozila, moraju da predju preko saobracajne trake, kojom se vozilo krece.

UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ VOZILA ZA PREVOZ DECE

Vozilo za prevoz dece mora biti obelezeno posebnim znakom samo kad se vozilom prevoze deca.

Znak koji upozorava na prevoz dece kvadratnog je oblika 40x40cm, postavlja se na levoj polovini prednjeg i zadnjeg dela vozila. Posebno obelezeno vozilo, namenjeno za prevoz dece, pri ukljucivanju sa staljalista ima prednost u odnosu na sva ostala vozila koja se krecu kolovozom.

Vozila koja se krecu iza vozila kojim se prevoze deca, kao i vozila koja tom vozilu dolaze u susret na putu sa dve saobracajne trake, duzna su da se zaustave, dok deca ulaze ili izlaze iz tog vozila. Kad je vozilo za prevoz dece zaustavljeno na kolovozu radi ulaska ili izlaska dece, na njemu moraju biti istovremeno ukljuceni svi pokazivaci pravca.

Znak „deca na putu“ oznacava mesto u cijoj se blizini nalazi skola i pesacki prelaz koji deca cesto koriste

KRETANJE VOZILA PO PUTU

Vozac mora za kretanje svog vozila da koristi iskljucivo put, odnosno kolovoz ili saobracajnu traku, odnosno stazu namenjenu za saobracaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim u slucaju opasnosti.

Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozac je duzan da vozilo u kretanju drzi sto blize desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobracaja i stanje i osobine puta, ne ugrozava druge ucesnike u saobracaju i ne izlaze sebe opasnosti.

Na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobracaj vozila u istom smeru postoje najmanje dve obelezene saobracajne trake, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi i saobracajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se krecu iza njegovog vozila.

Ako postoji vise saobracajnih traka za isti smer na putu van naselja, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi saobracajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza samo u slucaju preticanja.

Vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja vecu od 40 km/h, teretna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 3.500 kg i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima, moraju da koriste krajnju desnu stranu kolovoza u smeru kretanja, osim kada skrecu ulevo.

Vozac koji namerava da se krece vozilom unazad moze da izvrsi tu radnju samo na kratkom delu puta i ako time ne ugrozava ili ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

Kad se vozac krece vozilom unazad, duzan je da se krece onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao voznjom unapred.Vozac ne sme kretanjem vozila unazad: da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se krece preko prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, niti na prevojima i u krivinama gde je preglednost nedovoljna.

Kad je kolovoz puta klizav usled snega, leda, blata i sl. Vozac je duzan da prilagodi svoju brzinu kretanja uslovima saobracaja i puta , tako da moze vozilo blagovremeno da zaustavi.

Na putu na kome su kolovozne trake fizicki odvojene jedna od druge, vozac ne sme vozilom da se krece kolovoznom trakom namenjenom za saobracaj vozila iz suprotnog smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoji najmanje cetiri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracaj vozila iz surptonog smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da se krece saobracajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila .

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobracajne trake srednja saobracajna traka se koristi za preticanje ili za skretanje u levo.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u jednom smeru, vozac ne sme vozilom da se krece u zabranjenom smeru.Vozac ne sme da menja nacin upravljanja vozilom naglim promenama pravca kretanja ili naglim smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u slucaju neposredne opasnosti.

MIMOILAZENJE

Mimoilazenje je prolazenje vozilom pored drugogo vozila koje se po istom kolovozu krece iz suprotnog smera.

Pri mimoilazenju vozac je duzan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja izmedju svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a po potrebi i da svoje vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.

Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugih ucesnika u saobracaju ne moze da se izvrsi bezbedno mimoilazenje vozac sa cije je strane prepreka duzan je da uspori kretanje svog vozila i da ga po potrebi i zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.

Kad na raskrsnici vozila dolaze is suprotnih smerova i skrecu ulevo, vozac mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nacin sto ga propusta sa svoje desne strane.

Ako je zbog nedovoljne sirine puta ili zbog neke prepreke na putu mimoilazenje onemoguceno, voac, kome je to s ozbirom na osobine puta i okolnosti saobracaja lakse da izvede duzan je da se prvi zaustavi i da, po potrebi, kretanjem, unazad ili na drugi nacin pomeri svoje vozilo i zauzme na putu polozaj koji omogucava mimoilazenje.

Mimoilazenje na putu sa uzduznim nagibom

Na delu puta sa velikim uzduznim nagibom (planinski i dr.) na kome je mimoilazenje vozila nemoguce ili je veoma otezano, vozac vozila koje se krece niz nagib duzan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.

Vozilo koje se krece niz nagib, ako je potrebno, duzno je da se krece i unazad u slucaju da su vozila iste kategorije.

Vozac koji se krece uz nagib duzan je da zaustavi svoje vozilo, ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omogucava bezbedno mimoilazenje i ako bi, u slucaju da tako ne postupi, mimoilazenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.

Ako su vozila iste kategorije u prednosti su uvek vozila koja se krecu uz nagib, osim ako ne postoji prostor za zaustavljanje ili je saobracajnim znakom drugacije odredjeno.

Kretanje vozila pri mimoilazenju na suzenom delu puta regulisano je pravilima saobracaja.

A posebno se regulise saobracajnim i svetlosnim znacima ili postavljanjem lica koja daju znake.

Na putu sa velikim uzduznim nagibom na kome je mimoilazenje onemoguceno, pa jedno od vozila mora da se krece unazad, to ce uraditi:

• svako vozilo koje se susrece sa vozilom koje vuce prikljucno vozilo

• teretno vozilo koje se susretlo sa autobusom

• lako vozilo koje se susrelo sa vozilom vise kategorije

• ako su vozila iste kategorije, vozilo koje se krece niz nagib

ODSTOJANJE IZMEDJU VOZILA

duzan je da drzi potrebno odstojanje tako da ne ugrozava bezbednost saobracaja .

a zavisi od brzine kretanja, vrste i stanja kolovoza, vidljivosti, atmosferskih prilika, stanja vozila i tereta, gustine saobracaja i drugih okolnosti. Potrebno odstojanje mora da bude uvek toliko da

vozac moze na bezbedan nacin da izvrsi zaustavljanje a da pri tom ne izaziva opasnost i ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

Za potrebno odstojanje u normalnim uslovima saobracaja preporucuje se pola brzine kretanja vozila izrazeno u metrima (n.pr. za brzinu 100 km/h, preporucuje se odstojanje od 50 m) ili odredjivanje odstojanja u kretanju metodom „dve sekunde“. trebate da izaberete neki vidljiv znak ispred sebe i kada vozilo koje ide ispred vas prodje taj znak, i Vi trebate proci taj znak, ali tek nakon dve sekunde .

Kada se na javnom putu van naselja, sa dve kolovozne trake za dvosmerni saobracaj, na delu puta na kome nije zabranjeno preticanje, krecu jedno za drugim vozila na motorni pogon, najvece dozboljene mase preko 3500 kg ili duzine vece od 7 m, vozaci su duzni da izmedju tih vozila drze odstojanje najmanje 100 m.

Bezbedno odstojanje izmedju vozila je regulisano i saobracajnim znakom

SAOBRACAJ U TUNELU

Vozac koji se vozilom krece kroz tunel ne sme da zaustavlja vozilo niti da vrsi polukruzno okretanje vozila ili kretanje unazad, a za vreme kretanja kroz tunel mora da drzi na vozilu ukljucena oborena svetla za osvetljavanje puta.

SAOBRACAJ NA PRELAZU PUTA PREKO ZELEZNICKE PRUGE

Ucesnici u saobracaju duzni su da se zaustave pred prelazom puta preko zeleznicke pruge u istom nivou ako je:

• uredjaj za zatvaranje saobracaja spusten,

• ako je taj uredjaj vec poceo da se spusta,

○ ako se daju svetlosni ili zvucni znaci koji upozoravaju da ce taj uredjaj poceti da se spusta, odnosno, da se prelazu puta

preko zeleznicke pruge priblizava voz.

○ Pred prelazom puta preko zeleznicke pruge u istom nivou na kome su postavljeni svetlosni saiobracajni znaci, ucesnici

u saobracaju duzni su da se zaustave kad se pojavi crveno trepcuce svetlo ili crveno neprekidno svetlo.

Ucesnici u saobracaju koji prelaze preko zeleznicke pruge u istom nivou duzni su da to cine sa potrebnom opreznoscu i kad svetla na prelazu nisu upaljena, a kada su polubranici

i branici spusteni, vozacima je strogo zabranjen prolaz izmedju njih .

Na prelazu puta preko zeleznicke pruge u istom nivou na kome nema uredjaja za zatvaranje saobracaja niti uredjaja za davanje znakova

kojima se najavljuje priblizavanje voza, ucesnici u saobracaju mogu da predju preko zeleznicke pruge tek posto se prethodno uvere da prugom ne nailazi voz ili neko drugo

vozilo koje se krece po sinama.

BRZINA

Vozac je duzan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobracaja i drugim

saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima, moze da predvidi.

Vozac ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da njegovo vozilo pricinjava smetnju normalnom odvijanju saobracaja , jer spora voznja je isto tako opasna kao i brza

voznja.

Opste ogranicenje brzine u naseljenim mestima jeste 60 km/h, osim ako znakom nije drugacije odredjeno.

Na putu u naselju gde saobracajno-tehnicki elementi omogucavaju ili ne, saobracajnim znakom se moze dozvoliti brzina vozila veca ili manja od 60

km/h.

Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod normalnim uslovima saobracaja, ne sme da se ogranici saobracajnim znakom ispod 40 km/h.

Opste ogranicenje najvece dozvoljene brzine u SRB prema vrsti puta.

Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od:

• 120 kilometara na cas na autoputevima

• 100 km na cas na putevima rezervisanim za saobracaj motornih vozila

• 80 km na cas na ostalim putevima

Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od brzine odredjene saobracajnim znakom postavljenim na putu.

Na putevima brzina kretanja ogranicava se za sledeca vozila:

• na 80 kilometara na cas – za autobuse i autobuse sa lakom prikolicom kao i za teretna motorna vozila cija najveca

dozvoljena masa nije veca od 7.500 kg

• na 80 kilometara na cas – za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan)

•

na 70 kilometara na cas – za autobuse kada se vrsi organizovani prevoz dece, za zglobne

autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 7.500 kg , za teretna motorna vozila sa prikljucnim vozilom, kao i za vozila

kojima se vrsi prevoz opasnih materija .

• na 50 kilometara na cas – za autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji,

pored ugradjenih sedista, imaju i odredjena mesta za stajanje i teretna vozila koja u tovarnom sanduku vrse skupni prevoz lica

• na 40 kilometara na cas za vozila koja vuku neispravno vozilo ( slepovanje )

• na 30 kilometara na cas – za traktore

• Za traktore koji vuku prikljucno vozilo kojim se vrsi prevoz lica

Navedena vozila obavezna su da na levoj polovini svoje zadnje strane nose oznaku saobracajnog znaka koji oznacava najvecu dozvoljenu brzinu kojom se ta vozila smeju kretati.

OBILAŽENJE

Obilazenje je radnja u saobracaju koja podrazumeva - prolazenje vozilom pored bilo kakvog objekta (casa, flasa, kontejner, pesak, avion, kamion, stena, rupa.... ) koji se nalazi u nasoj

saobracajnoj traci i nedozvoljava nam dalje kretanje tom saobracajnom trakom.

Ako se na sredini kolovoza nalazi pesacko ostrvo, ili obelezen prostor za parkiranje vozila, ili neka druga povrsina koja nije namenjena za saobracaj vozila, ili neki objekat, vozila mogu da ih

obilaze na putu :

Sa dvosmernim saobracajem samo sa desne strane

Sa jednosmernim saobracajem sa obe strane

PRETICANJE

Preticanje je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.

Preticanje i obilazenje su uslovne radnje i vozac sme da ih uradi samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za

bezbedno izvodjenje tih radnji.

Vozac kome je dat znak za preticanje s njegove leve strane duzan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza.

Vozac ne sme da povecava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretice.

Ako zbog nedovoljne sirine kolovoza ili njegovog stanja nije moguce preticanje bez ugrozavanja bezbednosti saobracaja, vozac vozila koje se krece sporije nego

vozila koja se krecu neposredno iza njega duzan je da pomeri svoje vozilo sto vise udesno, a ako to nije dovoljno da, cim mu to bude moguce, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi

propustio brza vozila.

Vozac koji pretice duzan je da svoje vozilo drzi na potrebnom rastojanju od vozila koje pretice, tako da ga ne ometa niti ugrozava u saobracaju.

Posto izvrsi preticanje ili obilazenje jednog ili vise vozila, vozac je duzan, cim bude moguce da to izvrsi bez ometanja ili ugrozavanja ostalih ucesnika u saobracaju, da vozilom ponovo zauzme polozaj na saobracajnoj traci kojom se kretao pre preticanja, odnosno

obilazenja.

Preticanje i obilazenje vrsi se sa leve strane. Duzina puta potrebnog za bezbedno preticanje zavisi od ukupnih uslova saobracaja ukljucujuci i brzinu

kretanja vozila.

Preticanje i obilazenje vrsi se i sa desne strane:

Ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav polozaj da zeli da izvrsi skretanje ulevo .

Sinsko vozilo koje se krece sredinom kolovoza, a sa desne strane postoji saobracajna traka

U losim vremenskim uslovima, kada je kolovoz prekriven ledom ili snegom preticanje se vrsi samo ako su ispunjeni uslovi za bezbedno preticanje.

Vozac ne sme vozilom da otpocne preticanje ili obilazenje:

• kolone vozila

• ako je vozac koji se krece iza njega vec otpoceo preticanje

• ako je vozac ispred njega na istoj saobracajnoj traci dao znak da namerava da pretekne vozilo ili obidje prepreku na putu

• ako saobracajna traka kojom namerava da izvrsi preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju

• ako nakon preticanja ili obilazenja ne moze da se vrati i zauzme polozaj na traci kojom se kretao

(npr. zbog lose procenjene situacije ili zbog nemogucnosti sagledavanja situacije ispred vozila koje ima vece dimenzije).

• saobracajnom trakom koja je namenjena za prinudno zaustavljanje

Vozac vozilom ne sme da pretice drugo vozilo osim bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez bocne prikolice na kolovozu sa dve saobracajne trake u oba smera:

• kada su postavljeni saobracajni znakovi

•

neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa kruznim tokom saobracaja, tj. na ukrstanju puteva iste vaznosti i

ukrstanju sa putem sa prvenstvom prolaza

• neposredno ispred i na prelazu puta preko zeleznicke ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili

polubranika

• drugo vozilo koje se priblizava obelezenom presackom prelazu, ili koje prelazi pesacki prelaz ili koje je

stalo radi propustanja pesaka na tom prelazu

Vozac vozilom ne sme da pretice drugo vozilo na kolovozu sa dve saobracajne trake u oba smera kada su na kolovozu oznake:

• puna linija

pocetak pune bele linije

• udvojena puna i isprekidana uzduzna linija i to sa one strane sa koje je puna linija

kod tri saobracajne trake (za oba smera), bez obzira na isprekidanu liniju, krajnjom levom trakom, se ne sme kretati, jer je ona

namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera.

• drugih povrsina obelezenih kao posebne trake za skretanje, parking prostor ili samo srafure

• udvojena puna linija koja razdvaja kolovoz po smerovima

Na kolovozu na kome se saobracaj vrsi u dva smera vozac ne sme vozilom da pretice drugo vozilo:

• ispred vrha prevoja puta kad je preglednost puta nedovoljna

• u krivini puta kada je preglednost nedovoljna

○ kada je ogranicena vidljivost zbog magle, prasine, dima i slicno

○ u tunelu i na mostu

Ukoliko postoji vise saobracajnih traka za jedan smer koje su obelezene isprekidanim uzduznim linijama u pravcu kretanja na kolovozu, vozac sme vozilom preticati ostala

vozila u krivinama i na prevojima , ako time ne ugrozava ostale ucesnike u saobracaju.

Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozac sme da pretice bicikl, bicikl sa motorom, motocikl bez bocne prikolice (ako nije siri od 1,3 m) i vozila koja:

○ skrecu ulevo – preticu se sa desne strane

○ skrecu udesno – i to na nacin koji je bezbedan po sve ucesnike u saobracaju , vodeci racuna da se ne prelazi u traku za

suprotni smer

○ koja se krecu na putu sa prvenstvom prolaza

○ se krecu na semaforizovanoj raskrsnici ili se krecu na raskrsnici koju regulise saobracajni policajac

○ se krecu na raskrsnici sa kruznim tokom

○ na prelazu preko pruge sa branicima ili svetlosnim uredjajima

Na putu za dvosmerni saobracaj sa punom linijom moguce je preticati ako se u preticanju ne prelazi ta puna linija i ne ugrozava preticano

vozilo.

Ne smatra se preticanjem brze kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci, i to na gradskim saobracajnicama sa vise

saobracajnih traka za jedan smer kretanja vozila.

UPOTREBA SVETALA U SAOBRAĆAJU

Od prvog sumraka do potpunog svanuca (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti (magla, sneg, dim, prasina, jaka kisa ...), na vozilu u saobraćaju na putu moraju da budu upaljena

svetla, i to:

• na vozilu na motorni pogon – osim na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne prikolice – najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran

broj crvenih svetala na zadnjoj strani;

• na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne prikolice – najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno

svetlo na zadnjoj strani;

• na biciklu – jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani;

• na zaprežnom vozilu – mora postojati najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani ili samo jedna svetiljka koja je izrađena tako da se sa prednje strane vozila vidi belo svetlo, a sa zadnje

strane vozila – crveno svetlo. Ako se na zaprežnom vozilu jedno svetlo nalazi na prednjoj strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svetla moraju biti postavljena na uzdužnoj osi vozila

ili na njegovoj levoj strani, a ako sena zaprežnom vozilu nalazi samo jedna svetiljka – ona mora biti postavljena na levoj

strani vozila.

Na motociklu, za vreme vožnje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena uvek (noću i danju) oborena svetla.

U toku dana smanjena vidljivost nastaje zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika (magla, sneg, jaka kiša, dim, prašina i sl.). Smatra se da je vidljivost smanjena kad vozač ne može jasno

da uoči druge učesnike u saobraćaju na udaljenosti od najmanje 200 metara na otvorenom putu, a u naselju od najmanje 100 metara.

Zaprežno vozilo mora da ima i dva katadioptera crvene boje, simetrično postavljena na zadnoj strani vozila . Bicikl mora takodje imati jedan, crvene boje na zadnjoj strani, i po jedan žute ili

narandžaste boje na svakoj strani pedale

Od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, moraju da nose upaljena svetla kad se kreću po kolovozu van naselja:

1. grupa pešaka koja se kreće u organizovanoj koloni – najmanje jedno belo ili žuto svetlo na čelu kolone, odnosno povorke i najmanje jedno

crveno svetlo na njenom začelju;

2. vodiči teglećih, tovarnih i jahaćih životinja i goniči stoke – najmanje jedno belo ili žuto svetlo napred i najmanje jedno crveno svetlo pozadi.

Umesto svetla mogu da se upotrebljavaju reflektujuće materije

Kad vozilo na motorni pogon vuče jedno ili dva priključna vozila, na zadnjoj strani poslednjeg priključnog vozila moraju da budu upaljena najmanje dva crvena svetla, a ako širina priključnog vozila iznosi više od 1,60 m, na prednjoj strani prvog priključnog vozila moraju biti upaljena dva

bela svetla.

Izuzetno ne mora da ima upaljena svetla:

• vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne udaljenosti;

• vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno određenim mestima na kolovozu ili van njega, ili na ulici sa slabijim

saobraćajem;

• bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bočne prikolice koji nema akumulator, kad su azustavljeni ili parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza.

Vozilo na motorni pogon čija dužina ne prelazi 8 m, a širina 2 m, i kome nije pridodato priključno vozilo, može da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, upaljeno samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo i sa zadnje strane kao crveno

svetlo i koje je postavljeno na suprotnoj strani vozila od ivice kolovoza uz koju je zaustavljeno ili parkirano.

Velika svetla :

Za osvetljavanje puta vozač vozila na motorni pogon, po pravilu, upotrebljava velika svetla.

Kada se upali veliko svetlo na kontrolnoj tabli vozila pali se postojano svetlo plave boje . Velika svetla osvetljavaju put u duzini od minimum 100 m , a maksimum 200

m .

Vozač vozila na motorni pogon dužan je da umesto velikih svetala za osvetljavanje puta upotrebljava oborena svetla:

• pre mimoilaženja sa drugim vozilom na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila koje mu dolazi u susret, a pri mimoilaženju sa drugim vozilom – kad vozač tog vozila pređe na oborena svetla ili kad naizmeničnim paljenjem i gašenjem svetla upozorava da mu velika svetla

smetaju, a uvek na udaljenosti manjoj od 200 m;

• za vreme kretanja za drugim vozilom na kratkom odstojanju u takvom položaju, da velikim svetlima svog vozila zaslepljuje vozača

vozila ispred sebe;

• za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone ili povorke pešaka;

• kada se kreće putem koji se pruža neposredno pored plovnog puta ili pored železničke ili tramvajske pruge – u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom

koje se kreče po šinama, a koje nailazi iz suprotnog smera.

Noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, vozač vozila na motorni pogon mora, za vreme vožnje, da ima na vozilu upaljena najmanje

oborena za osvetljanje puta.

Oborena svetla za osvetljavanje puta upotrebljavaju se nocu ukoliko je put osvetljen ulicnom rasvetom pa su velika svetla tu suvisna ili pri mimoilazenju sa drugim ucesnicima u saobracaju ,

kao i za osvetljavanje puta u tunelu .

Kada se upali poziciono i oboreno svetlo na kontrolnoj tabli vozila pali se zelena lampica postojane boje .

Prelazak sa velikog na oboreno svetlo za osvetljavanje puta i obratno ostvaruje se jednovremeno i istom komandom .

Svetla za označavanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti kada je vozilo zaustavljeno

ili parkirano na putu.

Na kontrolnoj tabli pali se kontrolna lampa sa zelenim neprekidnim svetlom .

Svetla za označavanje vozila na motorni pogon moraju da budu upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.

Svetlo za vožnju unazad osvetljava put pri kretanju vozila unazad i bele je boje.

Pri magli, vozač vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta ili svetla za maglu, ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu mogu da se

upotrebljavaju samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti, a smeju osvetljavati put najviše 35 m. Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vozila mogu biti bele ili žute boje, a na

zadnjoj strani – crvene boje.

Kada se ukljuce svetla za maglu , na kontrolnoj tabli vozila pali se lampica sa zutim neprekidnim svetlom .

ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE VOZILA

Vozac ne sme da zaustavi niti parkira vozilo na mestu na kome bi ono predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobracaja .

Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj.

Parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju dužem od 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj.

Na javnom putu van naselja vozač je dužan da uvek, kad za to postoji mogućnost, zaustavljeno ili parkirano vozilo postavi van kolovoza i to na označenom parking prostoru ili na drugoj površini.

Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu dužan je da preuzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila i da ga što pre ukloni sa kolovoza.

Ako je vozač zbog neispravnosti vozila, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo zaustavi na šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako je to nemoguće – da odmah preduzme potrebne mere da lica koja upravljaju vozilima koja se kreću po šinama na vreme budu upozorena na opasnost.

Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi , odnosno parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza.

Na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smenu vozač može da zaustavi, odnosno parkira vozilo uz desnu ili levu ivicu kolovoza.

Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač može da se zaustavi ili parkira vozilo uz levu ivicu kolovoza.

Vozač može da zaustavi ili parkira na sredini kolovoza samo ako su mesta obeležena odgovarajućim saobraćajnim znakom ili oznakom na kolovozu.

Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili prestavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka. Nepropisno parkirano vozilo može biti uklonjeno po nalogu policajca o trošku vlasnika.

Na putu , odnosno, prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila, kao i na posebno uređenoj saobraćajnoj površini namenjenoj za kretanje pešaka ne smeju se ostavljati vozila koja se ne upotrebljavaju u saobraćaju ( zbog dotrajalosti) neregistrovana i sl., kao i drugi predmeti kojima se ometa odvijanje saobraćaja i ugrožava čovekova sredina.

Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju se otvarati vrata ako se time ometa kretanje drughih učesnika u saobraćaju ili ako se time ugrožava bezbednost saobraćaja.

Vozač ne sme da zaustavi niti parkira vozilo, naročito na mestima :

• na obeleženom pešačkom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5 m od tog prelaza, kao i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza;

• na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou;

• na i u blizini železničkih ili tramvajskih šina ako se time ometa saobraćaj šinskih vozila,

• na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najbliže ivice poprečnog kolovoza;

• u tunelima, na mostovima, u podvožnjacima i na nadvožnjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i nadvožnjaka;

• na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaženje vozila ne bi moglo izvršiti bez opasnosti;

• na delu javnog puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza ili do neke prepreke na putu bila manja od 3 metra

• na mestu na kome bi zaustavljeno vozilo zaklanjalo postavljeni saobraćajni znak ili uređaj za davanje svetlosnih, saobraćajnih znakova;

• na biciklističkoj stazi, odnosno traci;

• na obeleženom stajalištu vozila javnog prevoza.

Vozač ne sme da parkira vozilo naročito:

• ispred prelaza puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 m od tih prelaza;

• na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obeleženo stajalište za vozila javnog saobraćaja;

• ispred kolskog ulaza i iznad priključka za vodovod i kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih organizacija

• na mestu na kome bi parkirano vozilo onemogućilo drugom vozilu parkiranje ili izlazak sa parkirališta;

• na trotoaru, odnosno na pešačkoj stazi, ako to nije izričito regulisano saobraćajnim znakom. Ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini za kretanje pešaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza.

• Prinudno zaustavljanje i obelezavanje zaustavljenog vozila na putu

•

• Vozač je dužan da motorno vozilo, traktor ili priključno vozilo, osim motocikla bez bočne prikolice, koje je usled kvara zaustavljeno na kolovozu, obeleži posebnim znakom ( SIGURNOSNIM TROUGLOM) :

• SIGURNOSNI TROUGAO se postavlja iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju na udaljenosti ne manjoj od 50 m i 1 m od ivice kolovoza , na putu van naselja .

•

• Ukoliko je vozilo zaustavljeno iza nepregledne krivine , sigurnosni trougao treba postaviti tako da bude uočljiv i da na vreme obaveštava druge učesnike , odnosno pre pocetka krivine .

•

• Ako je u motornom vozilu ugrađen uređaj za istovremeno uključivanje svih pokazivača pravaca, u slučaju prinudnog zaustavljanja vozila, taj uređaj mora biti uključen.

•

• Ako je zaustavljena kolona motornih vozila, postavljaju se uporedo dva znaka na kolovozu (kao i kod skupa vozila i vozila za prevoz opasnih materija).

Ostavljanje vozila na putu

Pre nego što napusti vozilo, vozač koji ostavlja vozilo na putu dužan je da preduzme sve mere kojim se sprečava da vozilo samo krene s mesta ili pak da ga neovlašđeno lice upotrebi:

○ isključi motor,

○ aktivira parkirnu (ručnu) kočnicu,

○ prebaci ručicu menjača u odgovarajući stepen prenosa,

○ zatvori prozore, zaključa vrata i aktivira alarm ( ukoliko postoji ).

Vozilo koje se parkira na uzbrdici ( uz nagib ) mora da ima:

○ prednje točkove okrenute od ivicnjaka,

○ povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

○ ručicu menjača postavljenu i 1. stepen prenosa

Vozilo koje se parkira na nizbrdici ( niz nagib ) mora da ima:

○ okrenute prednje točkove prema ivici kolovoza,

○ povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

ručicu menjača postavljenu u položaj za vožnju unazad

SAOBRAĆAJ NA RASKRSNICI

Raskrsnica je povrsina na kojoj se ukrstaju i spajaju dva ili vise puteva , kao i sira saobracajna povrsina - trg . Raskrsnice obuhvataju i pesacke prelaze i biciklisticke staze ukoliko su na tom mestu .

Vozač koji se približava raskrsnici mora da vozi sa povećanom opreznošcu koja odgovara uslovima saobraćaja i da vozi takvom brzinom da se može zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

Vozac na raskrsnici sme da izvrsi skretanje , polukruzno okretanje i prolazenje pravo kroz raskrsnicu , naravno ako je to dozvoljeno saobracajnim pravilima i postavljenom signalizacijom .

Pre otpocinjanja svake od ovih radnji , vozac je duzan da se pre same raskrsnice :

○ prestroji za zeljeni smer kretanja kroz raskrsnicu

○ da se uveri da li moze na bezbedan nacin da izvrsi zeljenu radnju ( izvrsiti provere u vozacka ogledala i okretanjem glave preko ramena – mrtvi ugao )

○ na dovoljnoj udaljenosti obavestiti druge ucesnike u saobracaju o svojoj nameri

○ pristupiti izvodjenju zeljene radnje

Saobracajni znaci koji upozoravaju na priblizavanje raskrsnici :

PRAVILA PROLAZA VOZILA SU ISTA ZA SVE TIPOVE RASKRSNICA

Prema obliku raskrsnice mogu biti :

„Krstasta raskrsnica“ „T“-raskrsnica

Raskrsnica s kružnim „Y“-raskrnica tokom saobraćaja

Saobraćaj na raskrsnici može biti regulisan:

○ Pravilima saobraćaja – Pravilo desne strane

○ Saobraćajnim znacima

○ Svetlosnim saobraćajnim znacima

○ Znacima koje daju ovlašćena lica

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj pravilima saobraćaja

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj saobraćajnim znacima

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj svetlosnim saobraćajnim znacima

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj znacima koje daju ovlašćena lica

KRETANJE PEŠAKA

Pešak ne sme, po pravilu, da se kreće i zadržava na kolovozu. Ako se pešak kreće po kolovozu, mora to da čini što bliže ivici kolovoza, i to veoma pažljivo i na način koji ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.

Pesak se sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga površina pogodna za kretanje pešaka ili ako postoji trotoar a pešaci ga ne mogu koristiti iz bilo kog razloga .

Pesaci su dužni da se kreću jedan iza drugog ako bezbednost saobraćaja to zahteva , a naročito u slučaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraćaja vozila .

Ako se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara. Organizovana kolona pesaka krece se desnom stranom .

Pešak koji se kreće po kolovozu van naselja dužan je da se kreće uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, a može da se kreće i uz desnu ivicu ako je takvo kretanje za njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija, itd.).

Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće po tim površinama.

Pešak koji gura :

• ručna kolica,

• bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl,

• lica koja se kreću pomoću pokretnih stolica za nemoćna lica,

• kao i organizovana kolona pešaka,

moraju da se kreću uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja.

Pešacima nije dozvoljeno kretanje na putevima rezervisanim za saobraćaj motornih vozila i autoputevima.

Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze ili trake prelazi pažljivo i najkraćim putem, pošto se pre stupanja na kolovoz uveri da to može učiniti na bezbedan način.

Pešak koji namerava da pređe preko kolovoza na mestu na kome ne postoji obeležen pešački prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraćaj vozila.

Na putu koji ima obeležene pešačke prelaze ili posebno izgrađene prelaze, odnosno prolaze za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazima, odnosno prolazima ko oni nisu od njega udaljeni više od 100 m.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za pešake, pešak je dužan da postupa prema tim znakovima.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ni znacima koje daje ovlašćeno lice, pešak je dužan da pre stupanja na pešački prelaz obrati pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se približavaju.

Ako je saobraćaj vozila regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za vozila ili znacima koje daje ovlašćeno lice, pešaci mogu da prelaze preko kolovoza samo dok je datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza.

Obaveza je vozača da posveti pažnju pešacima koji se nalaze na kolovozu ili na njega nailaze . Vozac je duzan da u zavisnosti od potrebe smanji brzinu kretanja ili zaustavi svoje vozilo , a posebnu paznju mora da posveti na kretanje i ponašanje :

○ dece ( lopta je izletela na put ,sigurno i dete trci za njom ),

○ invalida ( potrebno im je vise vremena da predju kolovoz ) ,

○ starih i nemoćnih osoba,

Vozač ne sme vozilom da preseca :

kolonu dece,

vojnika,

pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku građana koja se kreće po kolovozu.

Kad prilazi obeleženom pešačkom prelazu, vozač mora da vozi posebno pažljivo i ako treba zaustavi vozilo ispred prelaza.

Na delu puta na kome se kreću deca ili su postavljeni saobraćajni znakovi o učešđu dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošđu i takvom brzinom da može vozilo zaustaviti u slučaju potrebe.

Kada postoje dve ili vise saobracajne trake u jednom smeru i ako je vozac vozila u desnoj saobacajnoj traci zaustavio svoje vozilo radi propustanja pesaka , to mora uraditi i vozac drugog vozila , jer nije dozvoljeno prolaziti i obilaziti zaustavljeno vozilo ispred pesackog prelaza .

Vozač koji skreće na bočni put, na čijem ulazu ne postoji obeležen pešački prelaz, dužan je da skretanje izvrši smanjenom brzinom i ne sme da ugrozi pešake koji su već stupili na kolovoz.

Ako je saobraćaj na obeleženom pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima ovlašđenog lica vozač je dužan da:

zaustavi svoje vozilo ispred pešačkog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz,

ne ometa kretanje pešaka koji su već stupili na pešački prelaz i kad mu je datim znakom prolaz dozvoljen.

Skreće smanjenom brzinom i porpusti pešake koji prelaze bočni kolovoz, i kad je dozvoljen prolaz.

Vozac ukoliko naidje na deo kolovoza koji je prekriven vodom ( bara ) mora da uspori kretanje i da polako prodje tu neravninu .Ukoliko bi velikom brzinom prosao kroz tu neravninu - baru , rizikuje da osteti vozilo jer nema predstavu kolika je dubina te neravnine i isprskace pesaka i time ugroziti njegovu bezbednost , a vozac ne sme da ugrozava bezbednost pesaka ni na koji nacin.

SAOBRAĆAJ BICIKALA, BICIKALA SA MOTOROMI MOTOCIKALA

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjena je vožnja bicikla deci mlađoj od 12 godina.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne sme da skida ruke sa upravljača, da se pridržava za drugo vozilo, da prevozi, vuče ili gura predmete koji mogu da ga ometaju u upravljanju vozilom ili da ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju.

Biciklom u saobraćaju na lokalnim putevima mogu upravljati i deca sa navršenih 7 godina ako ih prati lice koje je starije od 16 godina.

Biciklom sa motorom u saobraćaju ne sme upravljati lice koje nije navršilo 14 godina.

Vozač bicikla ili bicikla sa motorom ako je stariji od 18 godina sme da prevozi samo dete do 7 godina starosti, i to ako na ovakvom vozilu postoji posebno ugrađeno sedište ispred vozača. Vozač motocikla sme da prevozi samo lice starije od 7 godina, ali samo na sedištu namenjenom za prevoz lica i to tako da je ovo lice opkoračilo vozilo.

Vozač motocikla ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola ili koje ne može sobom da vlada.

Bicikl, bicikl sa motorom i motocikl u saobraćaju na putu mogu imati prikolicu sa dva točka priključenu tako da je obezbeđena stabilnost vozila. Ova prikolica ne sme biti šira od 0,8 m, a na zadnjoj levoj strani mora imati trouglasti katadiopter. U prikolicama kao iu tovarnom sanduku tricikla, tricikla sa motorom i motocikla na tri točka ne smeju se prevoziti lica.

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je učenje vožnje na biciklu i biciklu sa motorom.

Vozač bicikla i vozač bicikla sa motorom dužan je da se kreće što bliže desnoj ivici kolovoza ( najvise 1 m od ivice kolovoza ), a ako postoji biciklistička staza – po biciklističkoj stazi, odnosno traci.

Ako se putem krecu dva ili više vozača bicikala ili bicikala sa motorom , dužni su da se kreću jedan za drugim.

Ako na putu postoji posebno uređena biciklistička staza, vozač bicikla sa motorom i vozač bicikla mora se kretati desnom biciklističkom stazom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na stazama uređenim i obeleženim za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila se moraju kretati desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Vozač bicikla sa motorom ne sme da se kreće biciklističkom stazom, odnosno trakom, brzinom većom od 25 km na čas.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i motocikla može da prevozi druga lica samo ako na vozilu postoje posebna sedišta, a vozač motocikla i u bočnoj prikolici.

Vozač motocikla ili bicikla sa motorom i lica koja se prevoze na tim vozilima moraju da nose zaštitnu kacigu za vreme vožnje na putu.

Od prvog sumraka pa do potpunog svanuća (noću) kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, moraju biti upaljena svetla:

○ na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne prikolice – najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani vozila i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani vozila;

○ na biciklu: jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani (kao i jedan katadiopter crvene boje na zadnjoj strani i po jedan katadiopter žute ili narandžaste boje na svakoj strani pedale).

Na motociklu, za vreme vožnje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena oborena svetla, uvek, tj. danju, noću i u slučaju smanjene vidljivosti.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i zaprežnog vozila, svaku promenu pravca kretanja mora na vreme signalizirati ostalim učesnicima u saobraćaju, odručenom rukom u smeru kretanja.

SAOBRAĆAJ ZAPREŽNIH VOZILA I KRETANJE STOKE

Smatra se da vozač upravlja zaprežnim vozilom ako to čini iz vozila ili ako vodi stoku za povodac idući ispred ili pored nje .

Vozilo se mora drzati što bliže desnoj ivici kolovoza i ne sme da se ostavlja bez nadzora na putu..

Zaprežnim vozilom na javnim putevima može upravljati samo lice starije od 14 godina.

Vozač zaprežnog vozila dužan je da vodi stoku pri prelasku preko puta rezervisanog za saobraćaj motornih vozila i na prelazu puta preko železničke pruge u nivou bez branika ili polubranika.

Zapreznim vozilima nije dozvoljeno kretanje :

• auto – putem

• putem rezervisanim za kretanje motornih vozila

• gde je postavljen saobracajni znak

Vozač zaprežnog vozila koje se kreće iza drugog zaprežnog vozila dužan je da se kreće iza tog vozila na dovoljnom odstojanju, a najmanje na odstojanju od 50 metara, da bi se omogućilo preticanje bržim vozilima.

Licima koja se prevoze zaprežnim vozilom na putu, zabranjeno je stajati u vozilu, sedeti na stranicama vozila i nalaziti se na rudi za vreme kretanja vozila.

Za zaprežno vozilo koje se kreće na putu može biti privezano samo jedno grlo stoke i to sa desne strane zadnjeg dela vozila.

Stoka se ne sme ostavljati na putu bez nadzora goniča stoke. Stoku koja se kreće po javnom putu, gonič stoke mora da drži što je moguće bliže desnoj ivici puta. Preko magistralnih i regionalnih puteva stoka se može pregoniti samo na preglednom delu puta,pri čemu se moraju preduzeti potrebne mere da se ne ometa i ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Na javnim putevima zabranjeno je hranjenje, zadržavanje i ostavljanje stoke.

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je goniti stoku u stadu ili krdu i prikupljati je radi gonjenja na ispašu.

Kad se stoka goni u stadu ili krdu noću, na početku i na kraju stada, odnosno krda, mora se nalaziti po jedan gonič koji je dužan da nosi upaljeno svetlo vidljivo za druge učesnike u saobraćaju koji mu dolaze u susret, odnosno koji se kreću iza njega.

Pod vozilima pod pratnjom, podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika policije ili vojnih lica na posebnim motornim vozilima snabdevenim uređajima za davanje posebnih svetlosnih ( crvene i plave boje ) i zvučnih znakova (zavijajućeg zvuka) i to za vreme dok se ti znakovi daju.

Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom dužan je da :

1. zaustavi vozilo,

2. da se pridržava naredbi koje mu daje lice iz pratnje,

3. da noću umesto velikih svetala upotrebi oborena svetla za osvetljavanje puta

Vozac vozila koji se zaustavio zbog nailaska vozila pod pratnjom , svoje kretanje moze nastaviti tek pošto prođu sva vozila pod pratnjom.

Pri nailasku vozila pod pratnjom, pešaci se moraju ukloniti sa kolovoza dok ta vozila prođu

Vozila pod pratnjom ukoliko imaju ukljucene svetlosne i zvucne znake , imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima ovlašćenog lica i na njih se ne primenjuju zabrane:

○ ograničenju brzine kretanja,

○ preticanja i obilaženja kolone vozila , pod uslovom da to moze da se izvede na bezbedan nacin po sve ucesnike u saobracaju

○ presecanja kolone pešaka pod uslovom da time ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Vozila policije i vozila oruzanih snaga , kojima su ukljucena dva rotaciona svetla plave boje i zvuk promenjivog intenziteta , takodje obezbedjuju prolaz jednom ili koloni vozila .Vozaci su duzni da obrate paznju na to vozilo , kao i na vozila kojima se obezbedjuje prolaz , da ih propuste ili da zaustave svoje vozilo .

Vozilo pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza nad vozilima sa pravom prvenstva prolaza.

SAOBRAĆAJ VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA

Vozila sa pravom prvenstva prolaza su vozila: službe hitne pomoći, vatrogasne službe, organa unutrašnjih

poslova, vojske.

Pravo prednosti ovih vozila važi samo onda kada posebnim uređajima daju :

• svetlosne ( rotaciono svetlo plave boje )

• zvučne znake ( zvuk proenjivog intenziteta – zavijajuci zvuk ).

Ovi znaci se moraju dati istovremeno .

Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo sa pravom prvenstva prolaza dužan je da propusti to vozilo , a po potrebi i da se zaustavi dok to vozilo prođe.

Da bi omogućili prolaz vozilima sa pravom prvenstva prolaza, pešaci su dužni da se uklone sa kolovza dok ta vozila ne prođu.

Vozila sa pravom prvenstva prolaza imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila osim:

1. u odnosu na vozila pod pratnjom

2. vozila koja se kreću raskrsnicama na kojima je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, ili znacima ovlašđenog lica.

Na vozilima sa pravom prvenstva prolaza ne primenjuju se propisi:

- o ograničenju brzine, - o zabrani preticanja i obilaženja kolone vozila - o zabrani presecanja kolone pešaka.

Kada se međusobno susretnu vozila sa pravom prvenstva prolaza, među njima važe opšta pravila o prvenstvu prolaza.

TERET NA VOZILU

Vozilo u saobraćaju na putu ne sme da se optereti preko svoje nosivosti koja je upisana u saobraćajnu dozvolu ili preko dozvoljenog opterećenja, ili preko najveće dozvoljene mase ili preko mogućnosti koje dozvoljavaju osobine puta i tehničko-konstrukcione mogućnosti vozila.

Teret na vozilu mora da bude tako raspoređen, i po potrebi, pričvršđen i pokriven da:

- ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu;- ne umanjuje u većoj meri stabilnost vozila i ne otežava upravljanje vozilom;- ne umanjuje vozačku preglednost nad putem;- ne stvara suvišnu buku i da se ne rasipa po putu;

- ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne uređaje na vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu.

Oštećena vozila, predmeti i materije koja mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraćaja ne smeju da se ostavljaju na putu ili bacaju na put.

Vozač je dužan da sa kolovoza ukloni predmete koji sa njegovog vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put.

Ako je mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, vozač je dužan da sa kolovoza ukloni i predmete na koje naiđe u toku vožnje, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome obavesti nadležni organ, odnosno organizaciju koja se stara o održavanju puta.

Teret na vozilu ne sme da pređe najudaljeniju tačku na prednjoj strani vozila više od 1 m.

Ako teret na vozilu prelazi za više od 1 m najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, najisturenija tačka tereta mora da bude označena crvenom tkaninom.

Teret na zadnjoj strani vozila sme da predje najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila za najvise 1.5 m .

Teret koji se prevozi na teretnom i priključnom vozilu može da pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila najviše za jednu šestinu svoje dužine koja je kontinualno oslonjena na tovarni prostor – sanduk vozila.

Najisturenija tačka tereta koji se prevozi teretnim motornim ili priključnim vozilom mora da bude označena tablom kvadratnog oblika, dimenzije 50 x 50 cm, obojena naizmenično kosim trakama reflektujuće narandžaste ( crvene ) i bele boje . Tabla se postavlja upravno na uzdužnu osu vozila.

Dozvoljeno je da teret na teretnom motornom vozilu ili prikljucnom vozilu bocno predje spoljnu ivicu svetla za oznacavanje vozila najvise 40 cm .

Noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, najisturenija tačka na teretu koji se prevozi vozilom mora da bude označena:

1. svetlom i reflektujućom materijom crvene boje;

2. kad teret na teretnom vozilu ili na priključnom vozilu bočno prelazi za više od 40 cm spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za označavanje vozila , teret mora biti oznacen:

- sa prednje strane sa dva svetla i katadioptera bele boje,- a sa zadnje strane sa dva crvena svetla i katadioptera .

TERET na vozilu koji može da nanese štetu putu, objektima ili da ugrozi bezbednost u saobracaju , može da se prevozi samo po posebnom odobrenju .

VUČA PRIKLJUČNIH VOZILA

Vozilom na motorni pogon sme da se vuče samo priključno vozilo koje bitno ne umanjuje njegovu stabilnost.

U saobraćaju na javnom putu, vozilu na motorni pogon mogu da budu pridodata najviše dva priključna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno priključno vozilo za prevoz lica.

Na autoputu i putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila vučnom vozilu može se pridodati samo jedno priključno vozilo.

VUČA NEISPRAVNIH VOZILA

Vozilom na motorni pogon sme da se vuče drugo vozilo na motorni pogon samo ako ono, zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova, ne može samo da se kreće.

Vozilom na motorni pogon ne sme da se vuče motocikl bez bočen prikolice ili drugo vozilo na dva točka.

Vozilo na motorni pogon sme da se vuče noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena crvena svetla za označavanje vozila ili ako ga vuče motorno vozilo koje ima, i pri vučenju koristi, žuto rotaciono svetlo.

Vozilo na motorni pogon na putu može da se vuče :

○ pomoću užeta,

○ krute veze (rude)

○ oslanjanjem ili vešanjem vozila o vučno vozilo.

Vucenje vozila pomocu uzeta

Odstojanje između vučnog i vučenog vozila na motorni pogon, ako se vuče užetom, mora da iznosi 3. do 5. metara.

Pomoću užeta ne sme da se vuče vozilo na motorni pogon na kome su neispravni :

uređaji za upravljanje

uređaji za zaustavljanje

kao i teretno motorno vozilo i autobus.

Vucenje vozila pomocu krute veze ( rude )

Odstojanje između vučenog i vučnog vozila na motorni pogon, ako se vuče pomoću krute veze ( rude ) može da iznosi i manje od 3 m.

Krutom vezom ne sme da se vuče vozilo na motorni pogon koje nema :

ispravan uređaj za upravljanje,

vozilo na motorni pogon teže koje je teze od vučnog vozila,

vozilu kome je neispravna radna kočnica.

Vucenje vozila vesanjem

Vozilo koje ima neispravan uredjaj za upravljanje sme se vuci jedino vesanjem .

Vozilo koje vuče drugo neispravno vozilo ne sme se kretati brzinom većom od 40 km/h.

Za vreme vučenja vozila oba vozila moraju biti označena znakom kojim se označava zaustavljeno vozilo na kolovozu (sigurnosni trougao).

Na motorno vozilo koje vuče drugo vozilo trougao se postavlja s prednje, a na vučeno vozilo – sa zadnje strane.

Za vreme vučenja neispravnog vozila na motorni pogon u njemu se ne smeju nalaziti druga lica sem vozača tog vozila, koji poseduje vozačku

dozvolu za tu kategoriju.

Na autoputu i putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila dozvoljeno je vući neispravno motorno vozilo, desnom krajnjom trakom do prvog priključnog puta kojim će se isključiti, ako je razlog za vuču nastao za vreme kretanja autoputem ili putem rezervisanim za saobraćaj motornih vozila.

Vučenje natovarenog teretnog vozila sa priključnim vozilom ili bez priključnog vozila, odnosno traktora sa priključnim vozilom dozvoljeno je

samo do prvog mesta pogodnogza pretovar tereta, a izuzetno i do prvog mesta na kome se može otkloniti

neispravnost na vozilu.