Svetske Religije i Mistika

SOCIOLOGIJA____________________________________Svetske religije i mitologija

Teme:

1. Mit1.1. Pojam mita, njegov nastanak i razvoj1.2. Sadraj mitskih pria

2. Religija2.1. Opta podela religija2.2. Jevrejstvo2.3. Islam

2.4. Budizam

2


Mit

1.1 Pojam mita, njegov nastanak i razvoj

Najjednostavnije je odgovoriti da je mit (od grkog mithos) u osnovi pria koja govori o istoriji nadljuckih bia, bogova, o naim precima. Kako su u mnogo emu mitovi slini bajkama, legendama, vilinskim priama, lanovi jedne zajednice veruju u istinitost mitskih pria na slian nain kao to deca veruju u bajke i basne. Najee mit govori o nastanku sveta, o poreklu smrti i unitenju oveanstva bilo potopom, bilo na drugi nain. U ranijim vremenima kada je mit nastao, prianje mitova je poveravano naroitoj vrsti obdarenih ljudi date zajednice. Ovi kazivai mita bi sa posebnom umenou i govornim darom, ali i zahvaljujui svom autoritetu, govorili sadraj mita u tano planiranom vremenu. Zatim bi prianje mita pratio i odreeni verski ritual. Najee se biralo vreme porodine ili plemenske sveanosti, naprimer za vreme obreda inicijacije, kada su se sluaoci mita nalazili u povienom raspoloenju, u transu (zanosu), u ekstazi (ushienosti), nadahnuu. Tada bi sluaoci bili sasvim obuzeti onim izvorima o kome mit pripoveda, podajui se svim svojim biem mitskom heroju, pretku, od koga veruju da vode svoje poreklo. Jedno od najpopularnijih odreenja pojma mita nalazimo u radu savremenog teoretiara religije Mira Elijedera.

Mit sainjava povest dela nadnaravnih bia.Ova povest se smatra potpuno istinitom (jer se odnosi na stvarnost) i svetom (jer je delo nadnadarenih bia).

Mit se odnosi uvek na stvaranje, on saoptava kako je neto nastajalo postojati, ili kako su nastali naini ivota, ustanove, odreen nain rada; stoga mitovi sainjavaju postanak svakog znaajnog ljudskog ina.

Upoznavanjem mita upoznaje se izvor stvari, i tada se njime moe ovladati i rukovati po volji. Ne radi se o spoljanjem apstraktnom saznanju ve o saznanju koje se proivljava putem

3


rituala, bilo sveanim prianjem mita, bilo izvodei ritual kijem slui kao opravdanje.

Na jedan ili drugi nain proivljava se mit, tako da je svako obuzet svetom, zanosnom snagom dogaaja kojih se prisea i koje ponovo oivljava.

Saimajui ono to je kazano, zakljuujemo da se pomou mita ponitava profano tj. istorijsko vreme i ovladava se takozvanim svetim vremenom, venou, pa se tako preko mita dospeva na poetak vremena, ili do ne-vremena, i tako ponovo prisustvuju zanosnim dogaajima stvaranja. U nauci je prevladalo miljenje da je mit nastao na prelazu iz plemenskog naina ivota oveka u robnovlasniki sistem, i da je trajao, priblino kroz itavu antiku epohu, u kojoj su se ve jasno poeli da iz mita izdvajaju filozofija, umetnost i nauka.

Kada A.Frankfort kae da je mit manje-vie briljivo izabrano ruho za apstraktnu misao svejedno to mit nema sveoptnost i jasnou jednog teorijskog uvoda, time izlae opte prihvatljivu ideju o mitu kao specifinom nainu objanjavanja sveta i oveka. Meutim, mit jo nije sasvim racionalno miljenje i svetu, niti je mistika predstava liena iluzije i praznoverice. Ustvari mit i nestaje kao posledica izvesnih pukotina u samom saznanju. Malinovski je s pravom utvrdio da mitovi vie slue za to da prikriju izvesne nedoslednosti u istorijskom dogaaju nego da te dogaaje registruju. Upravo se zbog toga veoma vana drutvena i moralna funkcija mita i sastoji u tome da uvrsti i uravnotei drutvenu zajednicu.

1.2 Sadraj mitskih pria

Ve smo upozorili na osobenost i strukturu primitivne svesti, odredivi taj oblik saznanja kao opaajno miljenje. Videli smo da je to miljenje obavijeno slikama, i da ovek u ranijim vremenima uspostavlja takozvani lini odnos prema svetu i prirodi, u formi: "ja-ti". Mnogi naunici su zbog toga smatrali da u mitskom

4


miljenju ne dostaje upravo ona kritika distanca prema svetu koja odlikuje moderno nauno miljenje. Drevni narodi shvatili su mitske prie kao veoma ozbiljna kazivanja. Oni ih nisu priali sami da bi zabavili svoje padoznale sluaoce.

Upravo zbog tog lino obojenog ovekovog odnosa prema svetu i mitovima, kao prvim nagovetajima filozofskog miljenja i iznoenja istine o biu, jo ne zapaamo vrste, pojmovno odreene odnose meu stvarima i pojavama sveta, ve slikovite predstave. Drugim reima, iako je ovek na stupnju animizma uoavao razliku izmedju due i tela, on jo nije doao i do njihovog linog i apstraktnog razlikovanja, ve je odnos due, na jednoj, i tela, na drugoj strani, doivljavao u ulnim predstavama, kao odnos dveju osnovnih snaga, najee kao muko-ensko. Otuda svaka mitologija, koja se moe odrediti i kao oblik preruene filozofije, ne govori apstraktnim jezikom, dakle, pojmovno, o dui i telu, ve se slui slikama, govori, na primer o odnosu dve snage: muskog i enskog. U mitologiji se te dve moi: duh i telo, kao musko i ensko, pojavljuju kao iva bia, tanije kao na pozornici, u obliku boanskog para. U egipatskoj mitologiji to su Oziris i Izida, kod Grka Uran i Gea, odnosno Zevs i Hera, kod Kineza Jang i Jin, kao Nebo (musko) i Zemlja (ensko), jedno i mnotvo. I dabome svaki od ovih mitova govori o stvaranju sveta, o tome kako je sve poelo i nestalo upravo iz odnosa ovog boanskog para.

Pogledajmo, na primer, kako se u mitovima na slikoviti nain objanjava ovekova smrtnost. ovek je smrtan jer je neki njegov predak "glupo" izgubio besmrtnost. O tome govori i staro zavetni, biblijski mit i Adamu i Evi. Bog ih je stvorio i podario im rajski, veni ivot, ali je naredio da se uzdravaju od prekomernih elja, tanije, zabranio im je da beru plod sa stabla Tajne ivota. Meutim lukava zmija je uspela da nagovori Evu, te ova prekri zabranu (tabu), ubere jabuku, koju je potom jo i podelila sa Adamom. Bog ih je zbog tog prestupa kaznio. Izgubie besmrtnost i behu izgonjeni iz raja. Tada bog izree Adamu i Evi kaznu.

5


Adamu: "Sto si poslusao enu i okusio s drveta skojega sam ti zabranio... zemlja da je prokleta s tebe; s mukom e se od nje hraniti do svojega vijeka.-... Sa znojem lica svojega jee hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet, jer si preh, i u prehu e se vratiti".

Evi presudi: "Tebi u mnoge muke zadati kad zatrudni, s mukama es djecu raati, i volja e tvoja stajati pod vlau mua tvojega, i on e ti biti gospodar."(stari zavet, 1, 3, 17, 19, 16).

I drugi mitovi imaju isti sadraj: gubitak besmrtnosti. Oni na primer govore kako je boji glasnik zaboravio poruku, ili je pak, zbog svoje lenjosti stigao sa neba prekasno, upravo u asu kada je ovozemaljski ovek poeo da gubi besmrtnost. U poznatom epu o Gilgameu, mitskom vladaru sumerske civilaizacije, govori se o njegovim nevoljama i iskuenjima. Proganja ga boginja Itar, koja je zaljubljena u njega. Gilgame dolazi na ostrvo na kome ivi besmrtni ovek koji mu, ilii da mu pomogne i oslobodi ga bremena, "smrtnosti", poklanja naroitu travu za podmlaivanje. Ali, kako to ve biva u mitovima, na putu ka rodnom gradu, zmija mu ukrade travu i Gilgame opet postade smrtno bie.

6


Religija

Za sve sto nazivamo religijskim karakteristian je pojam natprirodnog. Pod tim se razume svaki poredak stvari koji prevazilazi domaaj naeg razuma: natprirodno to je svet misterije, nesaznatljivog. Religija bi bila neka vrsta spekulacije o svemu to izmie nauci, i uopte distinktivnom miljenju.

Pojam boga se vie ne smatra dovoljnom odredbom religije. Jer, postoje velike religije u kojima ideja boga nije prisutna, jednom rei ima religija bez boga. U prvom redu budizam uopte ne priznaje boga od koga ovek zavisi. Tako bi minimalna definicija religije glasila: verovanje u duhovna bia.

Religijske pojave se svrstavaju u dve osnovne kategorije: verovanja i obrede (rituale). Verovanja su stvar svesti i sastije se od ideja i predstava, dok su obredi odredjeni neini deljenja, izvoenja praktinih radnji.

U svakoj religiji razlikujemo postojanje profanog, na jednoj strani, i svetog, nadrugoj. Verovanja, mitovi, dogme ili legende su predstave ili sistemi predstava koji izraavaju prirodu sverih srvari... Pos svetim stvarima ne treba razumeti naprosto ona personalna bia koja se nazivaju bogovima ili duhovima; neka stena, stablo, izvor, kamiak, komad drveta, kua - jednom rei, bilo koja stvar mogu da budu sveti. Sveto i profano bi se mogli najkrae odrediti kao za oveka uzvieno i nisko. Drugi pojam kojim se profano odredjuje je prosto, banalno bez dubljeg znaaja za oveka.

Religija je iskljuivo drutvena ustanova. U religiji ima neto veno emu je sueno da nadivi sve pojedinane simbole u koje se religijska misao redom zaodevala. Ne moze biti drutva koje ne osea potrebu da u pravilnim razmacima odrava i jaa kolektivna oseanja i kolektivne ideje koje tvore njegovo jedinstvo i osobenost. A to moralno obnavljanje moe se postii samo putem zborova, skupova i sabira na kojima pojedinci, tesno priblieni

7


jedni drugima, zajedniki iznova potvruju svoja zajednika oseanja.

U prolosti zbog nedovoljno razvijene nauke, religija je esto preuzimala njenu ulogu tumaasloenih prirodnih i socijalnih fenomena. U budunosti, s'intezivnim razvijem nauke, moze se oekivati da se religija postepeno povlai pred naukom u meri u kojoj ova postaje sposobnija da preuzme njen zadatak. Proizala iz religije, nauka tei da je zameni u svemu to se odnosi na saznajne i intelektualne funkcije.

2.1 Opta podela religija

Postoje dve podele religije:politeistike (grko poli mnogo i theos bog, dakle

mnogobotvo) kao verovanje u vie bogova (kakav je sluaj sa mitologijama, kao prirodnim religijama);

monoteistike koje pretpostavljaju veru u jednog boga (grko monos jedan i theos bog). Ranije prostonarodne religije su bile vezane za kult prirode, i u tom smislu za oboavanje drveta, a naroito za kult kamena.ovi drevni kultovi postepeno ustupaju mesta lokalnim boanstvima, zbog jaanja gradskih centara, a posebno zbog razvoja trgovine. To je omoguilo dodir sa ve vladajuim monoteistikim religijama, ime je pripremljen put ka monoteizmu.

Druga osnovna razlika izmeu politeistikih i monoteistikih religija jeste u tome to su politeistike ili mnogoboake religije mahom narodne religije, dok su monoteistike nadnacionalne i univerzalne, dakle ne ograniavaju se samo na jedan narod. Monoteistike religije su nastajale u periodu od VI veka pre nove ere do VII veka nove ere. To su jevrejska religija (koja nosi i elemente narodne religije), budizam, hrianstvo i islam.

8


2.2 Jevrejstvo

Izrazom "jevrejstvo oznaava se jedna od etiri monoteistike religije. Meutim za razliku od ostalih religija, jevrejstvo nije samo skup religijskih ideja i obreda, moralnih i pravnih naela ve i istorija jevrejske zajednice, koja obuhvata vie milenijuma.

Od nekoliko etapa u razvoju jevrejstva najpoznatije je takozvano biblijsko jevrejstvo. Biblija ili stari zavet jeste pripovest upravo o tom jevrejstvu. Mnogi istraivai smatraju da je biblijsko jevrejstvo prethodna faza u razvoju hrianske religije, izloene u Novom zavetu.

Biblijsko jevrejstvo sadrano u Starom zavetu predstavlja drevnu istoriju i mitologiju jevrejskog naroda. Re je o postanku sveta, o istoriji i rodova i plemena jevrejskog naroda. Karakteristika biblijskog jevrejstva, kao i kasnijih etapa u razvoju, jesu savezi velikana ili mitskih heroja jevrejskog naroda, sa jedne strane, i Boga (Jahve), sa druge. Postojala su etiri takva saveza. Prvi savez pada nakon bojeg stvaranja sveta i izgonjenja Adama i Eve iz raja.

Zatim sledi istrebljenje sveta potopom zbog toga to se na Zemlji umnoilo zlo. Bog je time hteo da kazni ljude zabog moralne izopaenosti. Sklopio je prvi savez sa Nojem. "Noje bjee ovjek pravedan i bezazlen svojega vijeka; po volji Bojoj svagda ivljae Noje". Drugi savez Bog je sklopio sa Avramom, dok se trei vezuje za period Mojsijevog izbavljenja Jevreja iz Egipatskog ropstva. Sa Mojsijem je Bog sklopio savez na Sinaju. etvrti savez je sklopljen izmeu Boga i Davida.

Druga faza u razvoju jevrejstva sledi poto su Vavilonjani 587/6 godine pre nove ere razorili Jerusalimski hram i proterali Jevreje iz Judeje. Odmah zatim nastali su novi religijski centriu Palestini, Egiptu i Vavilonu. Otada postoji snana potreba Jevreja da se vrate u svoju postojbinu, u Cion. Cion oznaava Kanaansku tvravu na bregu Jerusalima, i jeste simbol povratka u prazaviajnost. Od izraza "Cion" nastao je naziv politikog pokreta: cionizam (koji

9


datira iz 1885), koji oznaava tenju rasutih Jevreja po svetu za ujedinjenjem i povratkom u Izrael. U ovom periodu dogodila se jo jedna vana prekretnica u razvoju jevrejstva. Rimljani su 70. godine razorili Irodov hram.

Upravo zbog razorenih hramova u ovom periodu i poinje razvoj takozvanog rabinskog jevrejstva, koje je nastalo kao sinteza vie jevrejskih struja. Cilj rabinskog jevrejstva je obnova verskog ivota bez hrama. To je vreme pojave feriseja, jevrejske religijske stranke u razdoblju Drugog hrama, iji je cilj bio da jevrejstvo kao veru ire ueni mudraci rabini, koji e zameniti svetenike. Rabin na hebrejskom jeziku znai "moj uitelj". Rabin je kolovan tuma Biblije. Status rabina sticao se tek dugogodinjim izuavanjem Biblije i Talmuda, dveju najznaajnijih svetih knjiga Jevreja.

Kao alternativa za razoreni verski hram razvila se sinagoga (grko skuptina, okupljanje), zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u jevrejstvu. U jednoj od Dset bjih zapovesti stoji: "Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluiti." Pa ipak i uprkos toj zabrani, poev od III veka u palestinskim sinagigama, kao i u svim drugim koje su Jevreju u rasejanju (dijaspori) podizali, bio je na freskama, mozaicima i skulpturama prikazivan niz ljudskih scena, kao i ivotinjskih motiva. U savremenim sinagogama, od XVII do XIX vka, u versku slubu se uvode brojne novine: orgulje i muzika, propovedi, svetenika odea.

Pomenuli smo pored Biblije i Talmud, koji znai "uenje", "izuavanje", "prouavanje". Jednostavnije, to je jevrejski zbornik usmenog zakona i predanja, zbirka izreka mudraca, koje se odnose na svakodnevni etiki i religijski ivot ljudi. Postoje dva Talmuda: Jerusalimski talmud (prireen oko 45. god.) i Vavilonski talmud (oko 500. god.). Kao svete knjige Jevreja, oba Talmuda se po svom znaaju nalaze odmah posle Biblije ili Starog zaveta.

Pomenuli smo Hebreje. To je ime za narod koji potie iz XIV veka pre nove ere i nastao je vrlo sloenom sintezom procesa u kojima su uestvovale mnoge civilizacije Orijenta: Asirci,

10


Vavilonci, Feniani, Egipani i Hetiti, ukljuujui i indoevropske narode. Otuda je hebrejska religija rezultat duhovnog procesa brojnih verskih ideja. Sam izraz Hebrej znai "onaj koji stanuje s onu stranu reke" (ibri), svejedno dali je re o Jordanu u Palestini, ili Eufratu u Mesopotamiji. U istom kontekstu pominje se i Izrael, ili "sinivi Izraela" kao ime za narod koji je nastanjivao Palestinu.

2.3 Islam

Islam je jedna od etiri najznaajnije monoteistike religije univerzalnog znaaja. Ova religija se prvobitno odnosila na jednu kompaktnu etniku, narodnosnu grupu, na Arape, tanije na narode istog porekla, pa je utoliko slina jevrejstvu. Sve vernike u islamu povezuje zajedniki arapski jezik, na kome je, uostalom, napisana i najvanija sveta knjiga islama Kuran.

Muhamedu se dakle, kao i Budi i Isusu sam bog otkrio, objavio. Islam se formirao tek u VII veku nove ere, na tlu dananjeg Arabijskog poluostrva. Osniva islama je Muhamed (570 632) koji je ujedinio razbijena arapska plemena, usredsredujui svoj duhovni i verski rad na dva grada Medinu i Meku.

U oblikovanju novog religijskog pogleda Muhamed se oslanjao na drevno boanstvo Hubal, koje je vremenom nazvano Alah (od arapskog Allah svemogu). Sa Muhamedom poinje novo razdoblje arapske civilizacije. Da bi ujedinio arapska plemena, muhamed je poveo borbu protiv mnogoboake religije, stvorivi novi jednoboaki sistem, koji se u mnogome ugledao i oslanjao na hrianstvo i jevrejstvo. Protiv mnogobotva Muhamed kae u Kuranu:

"Alah i njegov Poslanik ne priznaju mnogoboce... Kad prou sveti mjeseci, onda ubijajte mnogoboce gdje god ih naete." (Kuran, IX, 3, 5).

Iskoristio je i ve postojei oblik hodoaa posetu svetom mestu, verskom svetilitu u Kabi, koje je postalo kua Alaha. Ovo

11


vano svetilite islama ima oblik kocke (na arapskom Ka'ba znai kocka), sa crnim kamenom, kao svetim predmetom koji se nalazi u Kabi, ugraenim u jugoistoni ugao graevine. On je desna ruka boga na zemlji. Kamen je najpre bio vaan narodni kult i drevni predmet oboavanja, fetiizacije. U islamu on se poistoveuje s Alahom, kao novostvorenim, jedinstvenim bogom svih muslimana. Godina 622., kada je Muhamed doao u Medinu da propoveda svoje uenje, reuna se za prvu godinu muslimanske ere, i naziva se Hidra. Arapi ujedinjeni pod Muhamedom uspeli su docnije da osvije Siriju i Egipat, delove severne Afrike pa su u osvajanjima 711. godine doli do obala panije i Francuske granice.

Osnovi Kurana Islam kao vera muslimana izloen je u Kuranu. Islam znai "predavanje bojoj volji", potinjavanje Bogu i uspostavljanje mira. Pojam mir ima isti koren kao i islam (selem). I ova vera polazi od ideje o dolasku "carstva boijega", pa je oslonjena na proroke objave koje su primili Mojsije i David u jevrejskoj religiji. Meutim, Muhamed nije nikakvo ovaploenje Boga, ili Svetog duha, kakav je sluaj sa Hristom, odnosno Bogom. Jednostavno reeno, Muhamed je ovozemaljsko bie, nastalo iz sjedinjenja oveka i ene, a ne iz sinteze Svetog duhai Isusove majke, iz ega sledi Marijino bezgreno zaee Hrista. Muhamedu je aneo Gabrijel (slian biblijskom Gavrilu), u pustinjskoj peini saoptavao boju istinu, iitavajui mu je u vie navrata sa boanskog originala na nebu. Ime Kuran na arapskom znai "recitovati", "itati naglas". To je zbirka otkrovenja koju je primio Muhamed. Dakle, Muhamed nije poput Hrista, nikakav posrednik izmeu ljudi i Boga. Kuran sadri i filozofske i politike poglede, ali i veru u moral, pravila ponaanja, osnov sudskog zakona. U islamskoj veri ne postoje svetenici kao u hrianstvu i budizmu, ve samo ueni ljudi uleme koji tumae verske spise u damiji. Uleme se jednim delom mogu porediti sa jevrejskim rabinima.

U islamu se ne sme sumnjati u sledee dogme:1. verovanje u postojanje jednog Boga Alaha,2. verovanje u anele,

12


3. u svete knjige,4. u Alahove poslanike,5. u kraj sveta,6. u predodreenje sveta,7. vaskrsenje mrtvih.

Osnovni stav Kurana je: Nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed je njegov prorok.

Pripadnik islama veoma lako se postaje. Potrebno je da pojedinac u prisustvu nekolicine vernika jednostavno izjavi: "Svedoim da nema drugog boga osim Alaha i da je Muhamed njegov prorok". Obaveza je vernika ove religije da se u toku dana pet puta moli Alahu, uz prethodno obredno pranje, zatim, da posti mesec dana u vreme ramazana, koji pada devetog meseca takozvane muslimanske meseeve godine. U to vreme svaki vernik od izlaska do zalaska sunca mara da se uzdrava od jela, pia i seksualnih odnosa. Od posta su izuzeti deca, starci i iznemogli. Vernik mora da daje prilog siromanima i bar jednom u toku svog ivota poseti sveti grad Meku. Vera doputa i muslimanima da imaju etiri ene i vei broj nevenanih ena (konkubina). Svinjsko meso je zabranjeno. Osnovni praznici su: Kurban-bajram, Uzara-bajram i Melvud.

Muslimani se mole u damiji. Prva damija je sagraena u Jerusalimu. Za damiju je karakteristian minare, osnovno obeleje arapske crkve arhitekture, a osnovna likovna odlika verskoh hramova su arabeske. U hramu nije doputeno likovno prikazivanje Boga. Re je o praksi koja inae postoji i u hrianskim bogovima, u kojima se na slikama, ikonama i u skulpturi predstavljaju scene iz Hristovog ivota, iz Starog zaveta.

2.4 Budizam

Pre pojave budizma kao monoteistike religije u drevnoj Indiji je bio razvijen bramanizam (kasnije hinduizam i neohindinizam), indijska religija ije je glavno naelo bilo postojanje najvie ili

13


opte due sveta. Ovaj princip naziva se braman. Na drugoj strani se nalazi takozvana pojedinana dua atman, koji poseduje svaka jedinka. Pojedinana dua sklopljena je sa telom, kao ulnim materijalom, prolaznim i konanim biem, i izvor je svakodnevnog zla. Cilj je ove religije da se pojedinana dua oslobodi vezanosti za sve to je prolazno, to ini predmet zla, dakle za telesnost i sjedini s optom duom, uzdiui se tako do bramana. Osnovna boanstva ranog bramanizma su bogovi nastali iz kulta prirode: Agni bog vatre, Aditi majka bogova, Varuna bog vode, Diaus pirat ili Zevs- poter, koji u rimskoj mitologiji postaje Jupiter a kod grka Zevs kao Bog otac. Kasnoje e se pod uticajem budizma u feudalnom dobu bramanizam preoblikovati u novu religiju pod nazivom hinduizam. U hinduizmu kao mnogoboakoj religiji, tri su vrhovna boanstva: Brama stvoritelj, Vinu bog koji odrava taj stvoreni svet, i iva koji stvoreni svet ponovno razara. Vinu i iva odnose se kao pozitivan i negativan princip, kao dobro i zlo, dok je Brama iznad jednog i drugog. Hinduizam je i danas dominantna indijska religija, a naziva se i neohinduizam. Ova religija se odlikuje ustaljenim obiajem hodoaa, tj. poseivanja svetog mesta, u ovom sluaju Benaresa, na svetoj reci gang.

Budizam jedna od etiri najvee religije sveta. Za razliku od bramaizma ili neohinduizma, on je u biti otkrivena roligija, kao to su hrianstvo, islam i judaizam. Ali, od njih se razlikuje po tome to u budizmu ne postoji pojam boga. U nauci je dugo postojala predrasuda da se verovanje u boga esto posmatralo kao sutina svake religije. Izaziva izvesnu nedoumicu injenica to se budizam uzima kao jedna od indijskih religija. Naime, budizam je, zaista roen na indijskom tlu, ali s obzirom na broj vernika, budizam je beznaajna indijska vera, jer u Indiji ima svega 300.000 budista, to je 3.000 deo ukunog stanovnitva. Meutim, budizam je veoma razvijena u ubranjavana religija izvan Indije: u Indokoni, na Tibetu, u Mongoliji, u Kini, Koreju, Japanu. Osniva budizma je Gotama Buda (560 480 pre n.e.). Izraz "buda" znai prosvetljeni. Kao princ, roen u bogatoj porodici, Buda je u 29.

14


godini ivota doiveo veliko preobraenje kraj nekog drveta. Rezvio je tako religijsko uenje koje su mogli prihvatiti svi slojevi naroda i obrazovani i neuki. Po tom uenju, apsolutno blaenstvo, koje se u ovoj veri naziva nirvana, mogu ostvariti svi ljudi, bez obzira na drutveni stale kome trenutno pripadaju. I budizam, slino hrianstvu, polazi od stav da su ljudsko telo, odnosno telesne elje oveka, izvor njegovih patnji, pa se zbog toga glavni smisao ivota sagledava u oslobaanju od elja. To se postie upranjavanjem pravila propisnih u takozvanom osmokranom putu. Vrhunska mudrost je dakle, prosvetljenje koje se neziva nirvana. Kao to u hrianstvu postoji takozvanih Deset bojih zapovesti, tako i budizam potpisuje pet slinih uputstava kojih treba da se pridrava vernik. etiri uputstva od pet, koliko ih ima, sasvim su identina hrianskim. To su: (1) ne ubij, (2) ne kradi, (3) ne vri preljubu, (4)ne lai, i (5) ne uzimaj alkohol. Kao i hrianstvo, budizam je doktrina koja propoveda iskupljenje od sveopteg boga i nudi spasenje.

Grane budizma Postoje bar tri osnovne grane budizma: hinajana na jugu Indije, i mahajana na severu, dok se trea naziva tantrizam, i smatra se da je samo poseban oblik mahajane. Tantrizam je na Tibetu imao specifian razvoj. Naziv tantrizam vodi poreklo od sanskrita i znai "ono to se iri". Naime, to je vera koja vodi osloboenju od reinkarnacije i patnje. Ovde je re o posebnoj vrsti tajnog uzdizanja, o najviem sjedinjenju. U tantrizmu ima znatnih elemenata hinduizma.

15


Literatura

16

Documents

Svetske Religije i Mistika