Tehnika i praksa - vstss. ?· Tehnika i praksa, broj 3, 2010. Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica…

Embed Size (px)

Text of Tehnika i praksa - vstss. ?· Tehnika i praksa, broj 3, 2010. Glavni i odgovorni urednici Ivo...

  • Broj 3, 2010.

    Tehnika

    i praksa

    aak

  • Tehnika i praksa, broj 3, 2010.

    Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica Radisav uki Tehniki urednik Aleksandar Damnjanovi Lektor Ivana Krsmanovi tampa Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak Format 24 x 17 cm Tira 600 CIP - , 62 TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica, Radisav uki. - 2010, br. 3 - . - aak (Svetog Save 65) : Visoka kola tehnikih strukovnih studija, 2010- (aak : Visoka kola tehnikih strukovnih studija). - 24 cm Tromeseno ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa COBISS.SR-ID 174764812

  • Broj 3, 2010.

    Glavni i odgovorni urednici

    Ivo Vlastelica Radisav uki

    Ureivaki odbor

    Slavko Arsovski, Mainski fakultet, Kragujevac Zora Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac Miroslav Bjeki, Tehniki fakultet, aak Slobodan Bjeli, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica Radovan iri, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Vladimir Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Milivoj Klarin, Fakultet tehnikih nauka, Zrenjanin Milo Koji, Univ. of Texas medical center at Houston, USA Miodrag Lazi, Mainski fakultet, Kragujevac Vidosav Majstorovi, Mainski fakultet, Beograd Aleksa Marii, Tehniki fakultet, aak Vladica Mijailovi, Tehniki fakultet, aak Dragan Milanovi, Mainski fakultet, Beograd Bogdan Nedi, Mainski fakultet, Kragujevac Ratko Nikoli, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Petar Niki, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Milan Perovi, Mainski fakultet, Podgorica Nenad Radovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Karlo Raji, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Radomir Slavkovi, Tehniki fakultet, aak Dojilo Sretenovi, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Malia iovi, Tehniki fakultet, aak

    Izdava

    Visoka kola tehnikih strukovnih studija Svetog Save 65, 3200 aak, Srbija

    Tel. +381 (0)32 / 222-321 www.visokaskolacacak.edu.rs

    E-mail: tehnikaipraksa@vstss.com

  • SADR@AJ 1. ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD [TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU [TAMPU.........................1 Vojislav Radonji}, Sne`ana Ordagi}, Goran Simi} 2. UTICAJ TEMPERATURE RAZVIJA^KE SUPSTANCE NA VREME RAZVIJANJA OFSET PLO^A I KVALITET RASTERSKE TA^KE ...............................................................................................9 Aleksandar Damnjanovi}, Milo{ Radovanovi} 3. TEHNOLO[KI POSTUPAK REKONSTRUKCIJE DOBO[A POGONSKOG BUBNJA BTO SISTEMA SA ISPITIVANJEM MODELA ZAVARENOG SPOJA ........................................................................17 Radovan ]iri}, Milovan Radosavljevi}, Igor Savi} 4. PRIMER ISPITIVANJA VU^NOG ^EPA ZA MEHANI^KI SPOJNI URE\AJ VOZILA....................................................................................25 Radovan ]iri}, Petar Nik{i}, Zoran Tanasijevi} 5. IMPLEMENTACIJA KONKURENTNOG IN@ENJERINGA U INTEGRISANIM PROIZVODNIM SISTEMIMA I NEKI EFEKTI PRIMENE ....................................................................................33 Dragan M. Eri}, Vesna Mandi}, Svetislav Lj. Markovi} 6. ANALIZA PRIMENE ELEKTROSTATI^KIH FILTERA U TERMOELEKTRANAMA.................................................................................41 Dragan Brajovi}, Pera Gruji~i}, Nemanja Stojanovi}, Aleksandar Kova~evi} 7. POVE]ANJE SNAGE GENERATORA I SAVREMENE RELEJNE ZA[TITE GENERATORA I BLOK TRANSFORMATORA U TERMOELEKTRANAMA.................................................................................51 Dragan Brajovi}, Branislavka Milo{evi}, Darijo Todori}, Du{ko Tanjevi} 8. AMM SISTEM ZA DALJINSKO O^ITAVANJE I UPRAVLJANJE BROJILIMA ............................................................................61 Nedeljko Bubalo, [}epo Vuji}, Bane \ur|i}, Dragan Brajovi} 9. PRIMENA SVAREMENIH PROGRAMSKIH PAKETA KOD IZBORA OPTIMALNOG RE[ENJA U OSVETLJENJU UMETNI^KIH GALERIJA.................................................71 Dragan Brajovi}, Nedeljko Munjas 10. ISPITIVANJE MIKROPROCESORSKE ZA[TITE SREDNJENAPONSKIH VODOVA......................................................................81 Predrag Aksentijevi}, Branislav Mladeni}, Neboj{a Petkovi}, Dragan Brajovi}

  • 11. ADAPTER ZA MERENJE JAKIH NAIZMENI^NIH STRUJA I VISOKIH NAPONA.............................................................................87 Slavko Vardi}, Milo{ Varagi} 12. REKONFIGURACIJA DISTRIBUTIVNE MRE@E SA ASPEKTA POUZDANOSTI............................................................................93 Doj~ilo Sretenovi}, Vladimir Mitrovi} 13. KOMPENZACIJA REAKTIVNE SNAGE U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA POMO]U FIKSNO VEZANIH KONDENZATORSKIH BATERIJA..................................................................103 Mom~ilo Vuji~i}, Zoran Radonji}, Goran Petrovi} 14. PODR[KA INFORMACIONOG PODSISTEMA ZA PROCEDURU "UPRAVLJANJE NEUSAGLA[ENOSTIMA"................................................109 Nata{a Gojgi} 15. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U ANALIZI INDIKATORA PERFORMANSI NEUSAGLA[ENOSTI ..........................................................117 Nata{a Gojgi} 16. PRIMENA SKLADI[TA PODATAKA U PROCESU PRODAJE ULJA ...........................................................................123 Nata{a Gojgi}, Jelena Plevnik, Milica Jovi~i} 17. TEORIJE MENAD@MENTA I KORPORATIVNA ODGOVORNOST........................................................... 129 Radisav \uki}, Jelena Jovanovi}

  • ANALIZA IZRADE BAKARNOG I HROMNOG SLOJA KOD TAMPARSKOG CILINDRA ZA DUBOKU TAMPU

    Vojislav Radonji1, Sneana Ordagi1, Goran Simi1

    REZIME Cilindar za tamparsku formu za tehniku duboke tampe se izrauje postupkom elektrolitikog nanoenja slojeva: nikla, bakra i hroma u elektrolitu. Formiranje tamparske forme se izvodi elektromehanikim graviranjem na kliografu. Raster elije se formiraju udubljivanjem pomou dijamantskih igala, razliitih oblika. Jedan impuls za dejstvo dijamantske igle se dobija na osnovu oitavanja reflektovane svetlosti na optikom delu kliografa sa digitalnog predloka. Kvalitet dobijenih slojeva (bakra i hroma) u elektrolitikom kupatilu zavisi od: gustine struje, sastava i temperature elektrolita, brzine rotacije cilindra, vremena trajanja procesa. Kljune rei: bakarisanje, osnovni sloj bakra, tirana kouljica, hromiranje, raster elija, gustina struje, tvrdoa, hrapavost, vreme rada.

    THE COPPER AND CHROME PLATING PROCESS ANALYSIS

    FOR THE GRAVURE PRINTING CYLINDERS

    ABSTRACT The copper gravure cylinders are produced in the electrolytical baths. The nickel, copper and chrome coatings are applications in the electrolytical bath. The printing forme for the rotogravure is produced on the unit for the electromechanical engraving. The gravure screens are formed by the diamond engraving needles. The reflected light from the film copy produces impulse for the diamond engraving needle. The quality of copper and chrome coatings depends on: current density, electrolyte components concentration and temperature, cylinder rotary speed and working process time. Key words: copper- plating, copper coating, Ballard layer, chrome-plating, gravure screen, current density, hardness, roughness, working process time.

    1. UVOD Kvalitet tampanog proizvoda zavisi od izrade tamparske forme. Zato je jako bitno da sam proces izrade tamparske forme bude kontrolisan i da se odravaju konstantnim odreeni parametri, jer svaka promena moe uzrokovati neeljene pojave. Uz upotrebu merne opreme i prisustvo dobro obuenog kadra, mogue je proces odrati konstantnim, a samim tim smanjiti gubitke pri proizvodnji.

    1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

  • 2 Tehnika i praksa, Broj 3, 2010. 2. BAKARISANJE (IZRADA TIRANE KOULJICE) Radni sloj bakra (Balardov plat) slui za izradu elemenata za tampanje. Debljina radnog sloja bakra iznosi od 0,1 do 0,25 mm. Za bakarisanje se koriste posebno konstruisane kade ili kupatila. Radni sloj mora da ispunjava odreene uslove u pogledu strukture, odnosno tvrdoe. Naime, on mora da poseduje odreenu tvrdou koja mora da se odrava u odreenim granicama tolerancije. Razlike u tvrdoama imaju veliki uticaj na kvalitet otiska u reprodukciji, to e se kasnije videti. Iako se dve dodatne osobine, kao to su lomljivost i unutranji napon, mogu uzeti kao pravilnije procene, tvrdoa bakra ipak ostaje najznaajniji faktor. Da bi proces bakarisanja funkcionisao kvalitetno, potrebno je sve parametre odravati konstantnim i u istim uslovima rada.

    Valjak se montira na odgovarajue adaptere i prenosi u kadu za odmaivanje gde se kontrolie i eliminiu neistoe. Posle eliminisanja neistoa i odmaivanja, valjak se prenosi u kadu za bakarisanje, gde se izlae procesu elektrolize. Cilindar se povezuje kao katoda, a anode su od elektrolitikog bakra. Analizom je utvren sastav elektrolita: 62,26 g/l H2SO4, 227,10 g/l CuSO4, 57,78 g/l Cu

    Gustina struje 32 A/dm2 standard za jedan cilindar Iskorienost struje: 99 100 % Materijal: Ti/PP Anoda: elektrolit Cu (bez P) Rastojanje izmeu anode i katode: 4 cm Potopljenost: 50 % Brzina obrtanja cilindra: 90 m/min Temperatura: 40C Napon: 10 V

    3. HROMIRANJE

    Hromiranje cilindra ima znaajnu ulogu u procesu izrade cilindra za duboku tampu. Hromna prevlaka slui da zatiti od habanja u tampi inae mekanu povrinu bakra. Od kvaliteta hromne prevlake zavisi vek cilindra, ali i kvalitet otiska. Za hromiranje se koriste galvanska kupatila sa elektrolitom estovalentnog hroma. Potencijal taloenja hroma i kritina gustina struje zavise od sastava elektrolita. Glavni deo struje utroi se na izdvajanje vodonika i stvaranje trovalentnog hroma, tako da je iskorienje struje 16 - 18%.

    Analizom je utvren sastav elektrolita: 275 g/l CrO3 i 2,12 g/l H2SO4 Gustina struje 55 A/dm2 standard za jedan cili