Predmet:

TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE Lab.vezba: 2

List br: 1

SABIJANJE

Obrada sabijanjem predstavlja zapreminsko oblikovanje materijala na presama i ekiima. Moe biti

slobodno i u kalupima. U zavisnosti od brzine deformisanja, postoji dinamiko i statiko sabijanje. Na ekiima

se ostvaruje dinamiko sabijanje i naziva se kovanje, a na presama, gde su brzine deformisanja male,

ostvaruje se statiko sabijanje tj. presovanje.

Pri slobodnom sabijanju bez trenja telo posle deformisanja zadrava slian geometrijski oblik. Meutim, na eonim povrinama izmeu materijala obratka i povrine pritiskivaa, odnosno stola maine, postoji

spoljanje kontaktno trenjekoje ometa bono irenje materijala.

Na telu koje je deformisano sa trenjem, uoavaju se tri zone deformisanja (sl.1). Zona I predstavlja zonu

ometanog irenja zbog kontaktnog trenja, zona II predstavlja zonu bonog irenja i zona III predstavlja glavnu

zonu deformisanja.

sl.1

Ako se u preseku deformisanog tela posmatraju vlakna materijala, onda se mogu uoiti prevojne take.

Skup ovih taaka na gornjem i donjem delu obratka definiu dva konusa (sl.2). Ovi konusi priblino odgovaraju

zoni ometanog irenja i nazivaju se klizni konusi. Na samim ivicama konusa, koji skoro kao kruta tela prodiru u

materijal, kod materijala koji nisu pogodni za obradu kovanjem, mogu se pojaviti pukotine. Za povrinu alata sa

visokim kvalitetom obaene povrine i za dobro podmazivanje izmeu alata i materijala, klizni konusi se

smanjuju pa mogu ak u pojedinim sluajevima da potpuno nestanu.

sl.2

Reg.broj Prezime i ime Grupa k.god. Datum Pregledao:

Predmet:

TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE Lab.vezba: 2

List br: 2

ISPITIVANJE PLASTINIH DEFORMACIJA PRI OBRADI SABIJANJEM

METODOM KRUGOVA

1.Pripremak je kruni cilindar od olova raseen uzduno po preniku. Mehanikim ili elektrohemijskim postupkom se, na jednu

etvrtinu preseka, nanose jednaki krugovi.

2.Povezivanje polutki u celinu , npr. rastopljenom Vudovom legurom.

3.Obrada slobodnim sabijanjem, usled ega se utisnuti krugovi deformiu u elipse.

4.Rastavljanje polutki plastino deformisanog dela, zagrevanjem do temperature topljenja Vudove legure.

5.Merenje deformisanih prenika krugova u dva meusobno upravna pravca:

s-pravac sabijanja

i-pravac upravan na pravac sabijanja.

Reg.broj Prezime i ime Grupa k.god. Datum Pregledao:

Predmet:

TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE Lab.vezba: 2

List br: 3

PRIKAZ REZULTATA MERENJA

Mere pripremka:

60ed mm=

56eh mm=

9,52od mm=

12s mm=

Promena oblika kruga u elipsu prilikom dejstva sile:

Relativna deformacija:

100o sso

d dd

= % 100o iio

d dd

= %

Tabelarni prikaz rezultata merenja:

1 2 3 4 5 6 7 8 9

[ ]sd mm 8,28 8,29 8,54 7,28 6,77 7,07 7,21 7,02 6,92

[ ]id mm 10,29 10,42 10,12 10,08 11,48 11,26 10,16 10,31 11,30

[ ]s % 13 12,9 10,3 23,5 28,9 25,7 24,3 26,3 27,3

[ ]i % 8,1 9,4 6,3 5,9 20,6 18,3 6,7 8,3 18,7

Reg.broj Prezime i ime Grupa k.god. Datum Pregledao:

Predmet:

TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE Lab.vezba: 2

List br: 4

Dijagramski prikaz rezultata merenja:

1 2 3

4

7 8 9

65

51020 152530

30

25

20

15

10

5

5

10

15

20

25

30

302520151050

0

0

0

Krugovi 1,2 i 3, koji se nalaze u zoni ometanog irenja, su pretrpeli manje deformacije od ostalih krugova.

Teorijski gledano krugovi 4 i 7 bi trebalo da su pretrpeli vee deformacije u poprenom pravcu u odnosu na

pravac sabijanja s' obzirom da se oni nalaze u zoni bonog irenja. Eksperiment je pokazao odreena

odstupanja od teorije. Krugovi 5,6,8 i 9 su pretrpeli najvee deformacije, to se slae sa teorijom prema

kojoj se ovi krugovi nalaze u zoni glavnog deformisanja. Razlog odstupanja eksperimenta od teorije moe

biti: slabo utisnuti krugovi, oteenje krugova prilikom skidanja Vudove legure itd.

Reg.broj Prezime i ime Grupa k.god. Datum Pregledao: