Tehnologija Rada Rasporednih i Ranzirnih Stanica-Predavanja Do 22.01.2011. Sa Zadatkom

ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД – СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

17.12.2010.

РАНЖИРНЕ СТАНИЦЕ

Назив ранжирна станица долази од немачке речи rangeren што значи маневрисати, сортирати. Ове станице служе искључиво теретном саобраћају и представљају техничке станице за обављање функција теретног саобраћаја. У њима се врши делимично или потпуно расформирање приспелих теретних возова, ранжирање кола по правцима и станицама њиховог упућивања и формирања нових теретних возова. Осим тога оне обављају и операције са возовима без прераде (транзитни возови). У ранжирним станицама се обично обавља велики маневарски рад око ранжирања кола (тзв. прерада кола и возова) па у вези с тим имамо у показатељ експлоатационог рада U прераде (у колима), затим врше се оправке кола, сервисирање возова и пошиљака, снабдевање хладњача ледом и друге операције.

Главни задатак ранжирних станица састоји се да од кола из расформираних возова који пристижу из локалних робних станица, индустријских зона и прикључних пруга формира нове сабирне и директне возове а у одређеним случајевима и тзв. маршрутне возове (техничке маршрутне возове или пошиљаовчеве маршрутне возове) којима се достављају кола од суседних ранжирних или распоредних станица без икаквих успутних измена у саставу тих возова.

Сабирним возовима достављају се кола за међустанице до суседних распоредних или ранжирних станица, док се директним теретним возовима кола достављају до суседних распоредних или ранжирних станица бз успутних измена у свом саставу.

Маршрутни возови прелазе без измене све успутне ранжирне станице док стигну до станице у којој треба да се истовари бруто.

У ранжирним станицама врши се и пропуштање возова који се не прерађују (тзв. транзитни возови) већ се само обавља смена локомотива и особља а код неких возова се неврши ни смена.

Ранжирне станице се обично налазе у оквиру великих железничких чворова у којима се сустиче (слива) више пруга или у местима где се врши масовни утовар и истовар робе, а то су обично велики индустријски центри или робно транспортни центри, дистрибутивни центри, рударски центри или велика лучка и речна пристаништа.

ТЕХНОЛОГИЈА РАДА РАНЖИРНИХ И РАСПОРЕДНИХ СТАНИЦА 1


КЛАСИФИКАЦИЈА РАНЖИРНИХ СТАНИЦА

Класификација ранжирних станица се врши у зависности од:- Начина обављања маневарског рада- Броја ранжирних комплета колосечних паркова- Узајамног распореда колосечних паркова- Улоге и значаја на железничкој мрежи

Према начину обављања маневарског рада ранжирне станице се деле на две основне групе, и то:

- Гравитационе- Негравитационе

Гравитационе ранжирне станице имају облик и постројења која омогућавају ранжирање кола коришћењем силе гравитације или земљине теже. Маневарски рад у овим станицама се обавља помоћу маневарских локомотива и помоћу силе гравитације. Гравитационе ранжирне станице миогу бити изведене у две варијанте, и то: а) као тоталне (потпуне) гравитационе станице које се у целости налазе у одређеном паду и код њих се за цео маневарски рад користи сила земљине теже б) ранжирне станице са ранжирним брегом (спушталицом) код које се само процес ранжирања обавља применом силе гравитације.

У погледу броја спушталица ранжирне станице могу бити са једном спушталицом (главном спушталицом) и са другом помоћном спушталицом за ситно ранжирање и састављање сабирних возова по редоследу станица на станичној групи колосека или пак могу постојати две спушталице за ранжирање возова, једна за ранжирање у зимским условима експлоатације (са већом енергетском висином ранжирног брега због повећаних отпора кола у зимским условима експлоатације) а друга за ранжирање у летњим условима експлоатације ( са мањом енергетском висином ранжирног брега због мањих отпора кола у летњим условима експлоатације).

У зависности од опреме гравитационе ранжирне станице могу бити:- немеханизоване- механизоване- полуаутоматске- аутоматске

Код немеханизованих ранжирних станица постављање скретница и формирање путева вожње врши се ручно а за успоравање, кочење и заустављање кола при њиховом спуштању низ спушталицу користе се ручне папуче.Механизоване ранжирне станице опремљене су уређајем за централно управљање скретницама и ручним управљањем колосечних кочница.



Полуатоматизоване ранжирне станице опремљене су постројењима за аутоматизовано управљање путевима вожње док се колосечним кочницама рукује и управља ручно.Аутоматизоване ранжирне станице имају уређаје за аутоматско постављње путева вожњи (обавља се према унапред састављеним програмима уз примену процесних рачунара) као и уређаје за аутоматско извршавање многих других операција при ранжирању (примена светлосне сигнализације и релејних уређаја, централизовано постављање скретница, примена радио везе, уређај за контролу попуњености ранжирних колосека и утврђивање преостале слободне дужине колосека, примена радара, разних детектора и мерача почев од утврђивања брзине ветра до утврђивања тежинске класе и отпора кола и разних других електронских уређаја за програмирање и аутоматско ранжирање)

Негравитационе ранжирне станице су ранжирне станице без спушталице и у овим станицама се маневарски рад обавља преко извлачњака помоћу маневарских локомотива.Такође, постоје и ранжирне станице са извлачњацима код којих су извлачњаци у паду па се на тај начин и код ових ранжирних станица може делимично користити сила гравитације за процес ранжирања.

Према значају и функцији на железничкој мрежи ранжирне станице се деле на:- Основне ранжирне станице- Помоћне или реонске ранжирне станице

Основне ранжирне станице се обично налазе у великим железничким чворовима у којима се сустиче више главних пруга са већим обимом теретног саобраћаја. У овим ранжирним станицама је рад на расформирању и формирању возова веома велики. Ове ранжирне станице имају битну улогу и значај за целу железничку мрежу.

Помоћне или реонске ранжирне станице су ранжирне станице са мањим обимом рада и углавном служе као испомоћ основним ранжирним станицама у извршавању ранжирних задатака на мрежи.

По броју колосечних комплета ранжирне станице се деле на:

- једностране ранжирне станице

- двостране ранжирне станице

Једностране ранжирне станице су оне ранжирне станице код којих колосечни паркови служе истовремено за све смерове кретања брута и правце упућивања.

Двостране ранжирне станице су оне које имају раздвојене паркове са посебном наменом за одређени смер кретања брута и правце упућивања.



СРЕДСТВА ЗА УСПОРАВАЊЕ БРЗИНЕ И ЗАУСТАВЉАЊЕ КОЛАПРИ МАНЕВРИСАЊУ

Средства за успоравање брзине и заустављање кола при маневрисању обухватају више различитих врста средстава која имају сврху да обаве процес процес кочења, успоравања или потпуног заустављања кола при обављњу маневарских вожњи или ранжирања или одбацивања кола (појединачних кола или групе кола).За ту сврху служе:

1) ручне односно притврдне кочнице на колима2) ручне папуче чије се дејство заснива на трењу између точка, шине и постављене

папуче на шину која заблокира котрљање точка3) механизоване папуче које се на колосек испред одбачених кола постављају

одређеним механизмом аутоматским или механичким путем управљањем са централне поставнице

4) Колосечне кочнице (ретардери) су једно од најсигурнијих средстава за успоравање кретања возила, а уз то омогућавају повећање брзине састављања и растављања возова. Уграђују се у ранжирним станицама са спушталицом као посебан систем сталних колосечних кочница.

Колосечне кочнице се састоје из два пара гвоздених полуга односно плоча које су постављене поред сваке шине на дужини од 12-18 метара. Стављањем ових полуга или плоча у покрет захватају се бочне стране точкова и услед трења успорава се брзина кретања возила. Попуштањем полуга односно плоча возила настављају даље кретање и долазе до одређеног места заустављања на колосеку на којем се спуштају.

Колосечне кочнице (ретардери) према начину рада могу бити:- механичке- хидрауличне- електромагнетне- аутоматске

Механичким колосечним кочницама рукује се на потег са централног места помоћу одређеног покретног механизма механичким путем помоћу кога се точак кола стеже јаче или слабије и према потреби смањује се брзина кретања.Хидраулична колосечна кочница је такође састављена од два пара полуга или плоча и она дејствује притиском хидрауличне течности у цилиндру хидрауличног механизма.Код електромагнетних колосечних кочница до кочења долази главним делом под утицајем јаког електромагнетног поља.Аутоматске колосечне кочнице имају аутоматско дејство (програмирано аутоматско дејство) и одређивање степена кочења кола а раде у склопу система уређаја за аутоматизацију рада ранжирне станице.



Колосечне кочнице знатно доприносе бржој преради возова. Колосечне кочнице осим успоравања брзине кола служе и за идржавање потребног одстојања између кола која се спуштају низ спушталицу као и времена потребног за пребацивање скретница у формирању маневарског пута вожње како би се избегло сустизање кола и хватање два правца на скретницама.

За успоравање брзине кола и маневарских састава такође служе и ваздушне кочнице у склопу маневарског састава које се стављају у дејство са маневарске локомотиве или са кола у саставу маневарског састава путем помоћне кочнице.

У остала средства и уређаје прилагођене за заустављање возила спадају покретна колица која се крећу заједно с колима и након заустављања кола враћају се на почетну позицију ради преузимања следећих кола. И на крају у скуп свих ових средстава спадају и сигнали који се користе при маневрисању (стални маневарски сигнали и ручни маневарски сигнали).

СРЕДСТВА ЗА МАНЕВАРСКА ПОКРЕТАЊА

Средства за маневарска покретања представљају тзв. маневарске покретаче, а на железници се примењују:

- маневарске локомотиве и друга моторна возила- ручни моторни шински потискивачи којима се кола гурају активирањем погонских

точкова потискивача који се крећу по шинама - локотрактори, трактомобили и друга друмска возила која се повлаче путем ужета- тегљачи помоћу челичних ужади или мотора- чекрци или витла са ужетом на ручни погон- људска и животињска снага

РАНЖИРНА СТАНИЦА КАО СИСТЕМ

Ранжирне станице представљају елементе ранжирног система на железничкој мрежи међутим свака ранжирна станица сама за себе представља одређени техничко-технолошки систем који се шематски може представити као на слици 1, а садржи:

1) своју структуру и елементе те структуре2) релацијске везе између елемената система Sržs

3) два своја дела (извршни техничко-технолошки део и управљајући део)4) улазе у систему Sržs

5) излазе из система Sržs

6) свој процес7) своје функционисање8) своје управљање9) циљ и функцију циља



PS – повратна информациона спрега

{U} {I}

Слика 1

Ранжирна станица као систем може се декомпоновати на више својих међузависних и технолошки повезаних подсистема.

Елементи извршног техничко-технолошког дела су:

- статички капацитети (непокретна постројења – колосечни паркови пријемне, ранжирне и отпремне групе колосека; постројења локомотивског депоа; колоске радионице; сервисне групе)

- динамички капацитети (маневарске локомотиве)


Извршни техничко-технолошки део

Управљајући део


14.01.2011.

Ранжирна станица представља специфичан техничко-технолошки систем који можемо декомпоновати на одређене његове подсистеме са припадајућим елементима као као што је то приказано за ранжирну станицу са спушталицом (ранжирним брегом) и узастопним положајем колосечних паркова на следећој шеми:

где је:

1. UD - улазне деонице пруга у ранжирну станицу

2. PP – пријемни колосечни парк (пријемна група)

3. B – спушталица (ранжирни брег)

4. RP – ранжирни парк

5. IF – завршно формирање (извлачњаци за завршно формирање)

6. OP – отпремни парк

7. ID – излазне деонице пруга из ранжирне станице

Овако посматрана ранжирна станица може се расчланити на одређене подсистеме као што су:

1. „UD – PP – B“ улазне деонице до ранжирног брега

2. „ B – RP - IF“ од ранжирног брега преко ранжирног парка до извлачњака

3. „IF – ID“ излазне деонице (од извлачњака)

4. „UD – ID“ за транзитне возове

Овако посматрана ранжирна станица има своје елементе на којима се обавља опслуживање одређених техничко-технолошких операцијама и они се називају каналима или линијама опслуживања.


1.UD 3. B 5. IF 7. ID

ULAZ IZLAZ

2. PP 4. RP 6. OP


У вези са тим на следећој шеми приказан је пример структуре првог подсистема „UD – PP – B“ са структуром његових елемената односно линија опслуживања:

Подсистем „UD – PP – B “

Разликујемо четири канала опслуживања:

1. Технички преглед - TPR (обухвата: време чекања на технички преглед- ;

време за технички преглед - )

2. Комерцијални преглед – KPR

(обухвата: време чекања на комерцијални преглед - ; време за комерцијални

преглед - )

3. Припрема возне композиције за маневрисање – PM (обухвата: време чекања на

припрему возне композиције за маневрисање- ; време за маневрисање- )

4. Обрада докумената и формирање и достава ранжирне листе – OD (обухвата: време

чекања на обраду докумената - ; време за обраду докумената - )


i z l a

z Izlazni tok

n ulazni tok i t o k o v i

TPK ttpr

KPR tkpr

PM tPM

OD tobd

Ranžirni breg trb


Где је:

ttpr – време техничког прегледа

tkpr- време комерцијалог прегледа

tPM – време за маневрисање

tobd – време за обраду докумената

– укупно време потребно за технички преглед и обраду докумената

-

а) код ранжирних станица са узастопним положајем колосечних паркова:

Где је:



-

- време вожње режи лок.

- време потребно за заквачивање локомотиве

- време за потискивање возне композиције

- време потребно за расформирање возне композиције

- време потребно за завршно формирање

б) код ранжирних станица са спушталицом са паралелним положајем колосечних паркова:


tizvlPP

ROP


Где је.

m – број кола у возу

g – број група кола у возној композицији (на колико се група воз раставља)

lv – дужина вагона

Nc – број циклуса

- среднја брзина расформирања воза

22.01.2011.Мр Сандра Касалица

ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ КАПАЦИТЕТА ТЕХНИЧКИХ ТЕРЕТНИХ СТАНИЦА

Задатак 1. Идејним решењем чвора ''К'' поред постројења за путнички саобраћај предвиђена су и постројења за теретни саобраћај и то: робна станица ''Р'', техничка – теретна станица ''М'' и локомотивски депо ''Л''. С обзиром на планирани ред вожње и захтеве привреде у превозу робе, дефинисан је дневни обим рада теретног саобраћаја у техничкој – теретној станици ''М'' који је изражен кроз структуру теретних возова и кола (колских токова) по прикључним пругама (А, Б и Ц) и који је дат табелом:

С обзиром на податке о обиму рада у теретном саобраћају, димензионисати колосечне капацитете за пријем, ранжирање и отпрему возова који се потпуно и делимично

прерађују у теретној станици ''М'' ако станица има 6 ранжирно отпремних



колосека, просечне дужине 600 м, и ако су симулацијом добијени следећи

неопходни подаци:

- просечан коефицијент неравномерности доласка и одласка возова из станице је исти за

све возове и износи 1,5 док просечан коефицијент временске искоришћености

колосека износи 0,70

- просечно време бављења једног транзитног теретног воза са делимичном прерадом

износи 40 min

-за све теретне возове важи да пут пријема воза износи 1750 m, пут отпреме

700 m, а пут маневрисања износи око 200 m при чему брзина пријема износи

30 km/h, отпреме 25 km/h, а маневрисања 5 km/h

- осигурање станице је електрорелејно (податак битан због времена споразумевања и обезбеђења пута вожње)

Прорачунати:

1) потребан број и дужину колосека у пријемној групи ( и )

2) просечан број кола у возу (у једној отпреми) – m3) просечно време накупљања за станицу у целини – Tnak(sr)

4) број и дужину основних колосека у р-о парку под условом да се за сваки ранжирни задатак обезбеди најмање један колосек. У прорачуну узети да је tfin.op= 35 min, a tot= 7 min.5) упоредити постојећи број и дужину ранж-отпр. колосека станице 'М''са прорачунатим и из тога извући закључак да ли је садашњи капацитет ранж-отпр. парка задовољавајући или му недостају колосечни капацитети (дужина и број).6) време задржавања кола у ранжирно отпремном парку7) укупно време задржавања кола која се прерађују у станици tteh ако бављење у пријемном

парку са потискивањем и расформирањем износи 75 минута (1,25 часа)

8) број колосека у транзитној групи

Решење задатка :

1) потребан број и дужина колосека у пријемној групи колосека: 1.1 потребан број колосека



За прорачун броја колосека у пријемној групи потребно је знати колико возова је приспело у станицу у току 24 часа, број приспелих возова за расформирање по правцима (овај податак није константан и разликује се на дневном и месечном нивоу).

За прорачун броја пријемних колосека користи се образац:

где је:

- број пријемних колосека у пријемном парку

-сума времена задржавања (заузетости колосека) у пријемном парку (број возова неке

врсте пута време задржавања за ту врсту воза)- коефицијент временског искоришћења,

- коефицијент неравномерности приспећа воза, може се израчунати а креће се

од 1,3 до 1,6 ( )

- време рада станице, =1440 минута

(минута)

где је: - број возова одређене врсте (директни, сабирни, деонички)

- просечно време заузетости колосека одређеном врстом воза (директни, сабирни,

деонички)

(минута)

где је:

- време потребно за пријем воза у пријемну групу колосека

- време бављења воза у пријемном парку пре саме прераде због обраде докумената (део

технолошког процеса који обухвата техничко комерцијални преглед воза и састављање ранжирне листе)

- време потребно за пребацивање МС-а на постројења за прераду воза (ово време

зависи од броја кола у МС-у)

(минута)

где је:

- време потребно за постављање пута вожње

- дужина пријема

- брзина пријема, = 25 - 30 km/h

- време потребно за споразумевање



(минута)

где је:

- време потребно за постављање пута вожње

- дужина маневрисања (дужина маневарског пута вожње)

- брзина маневрисања

(метара)

где је:

- дужина скретничке лире, =150 - 200 m

- дужина маневарског састава

Подаци из задатка:

= 1 минут

= 1750 метара

= 30 km/h

= 0,5 минута (реално време споразумевања је 2 минута)

(минута)

минута

=0,5 минута

= 5 km/h

=200 метара

=250 метара

метара

=1410 минута

= 0,7

=1,5



1.2 минимална потребна корисна gужина колосека у пријемном парку Ранжирни колосеци треба да буду дугачки тако да се на њих могу сместити састављени возови са предвиђеним бројем кола, као и онај број кола који ће пристићи та време док траје састављање и завршно формирање постојећег воза до момента отпреме воза или пребацивања у отпремни парк (у случају када су одвојени ранжирни и отправни парк).

Број и дужина колосека у ранжирно отпремном парку (РОП) зависи од:1. Броја ранжирних задатака (броја ранжирних реона и група (возова) који се

формирају у станици према расподели маневарског рада на мрежи односно плана формирања возова.

2. Технологије рада на растављању возова3. Начина растављања возова (да је грбина или извлачњак)4. Организације отпремања возова односно распореда паркова5. Времена укупног задржавања кола у ранжирно отпремном парку које се састоји из

времена накупљања кола, времена потребног за састављање воза и времена трајања финалних (завршних) операција пред отправљање воза

6. Од јачине тока за поједине ранжирне реоне

где је:

– потребна корисна дужина колосека

- број локомотива

- дужина локомотива (усваја се да је )

- максималан број кола у возу

- дужина кола

r- резерва


= 1 локомотива

= 25 м

= 40 кола

= 15 кола



r= 5 м

4) Прорачуна броја и дужине основних колосека у ранжирно отпремном парку под условом да се за сваки ранжирни задатак обезбеди најмање један колосек. У прорачуну узети да је tfin.op= 35 min, a tot= 7 min. Потребна дужина појединих ранжирно- отпремних колосека прорачунава се посебно за сваку групу односно ранжирни реон или правац а зависно од ранжирног задатка по следећем обрасцу:

где је:

- потребна дужина колосека за одређену групу или правац у

ранжирно – отпремном парку

- просечан број кола за један воз односно просечан број кола у једној групи (возу)

- просечна дужина кола

– коефицијент просторног искоришћења заузетости ранжирно-отпремног парка и

- дневни колски ток одговарајућег ранжирног реона односно укупан број кола која у

току дана долазе на тај ранжирно-отпремни колосек према одговарајућем ранжирном задатку

- време које протекне од накупљања последњих кола у групи (возу) до његове отпреме

односно ослобађања одговарајућег колосека тј. време које је потребно за технички састав – формирање воза, финалне (завршне) операције и отпрему воза

где је:

- време потребно за формирање (технички састав) воза и зависи од броја кола у возу

али и од тога да ли се саставља директни воз или сабирни воз

- време потребно извршење финалних (завршних) операција код воза

– време потребно за отпрему воза



где је:

- број кола у возу

- време које просечно отпада на састављање једних кола у возу и износи

- за кола за директни воз

- за кола за сабирни воз

Ранжирни задатак станице „М“ Табела 1

редни број (ранжирни задатак)

правац- група (ранжирни задатак)

максимални дневни колски ток (N'k)

број отпремљених возова у току дана (N'v)

1 директно бруто за "А" 243 72 сабирно бруто за "А" 255 83 директно бруто за "Б" 231 64 сабирно бруто за "Б" 171 55 директно бруто за "Ц" 207 66 сабирно бруто за "Ц" 186 6УКУПНО 1293 38

2) просечан број кола у вози (у једној отпреми) – m

где је:

- укупан број кола која се прерађују у станици

- укупан број возова који се отпреме из станице

Подаци из задатка (подаци из горње табеле):

= 1293 кола

= 38 возова



3) просечно време накупљања за станицу у целини – Tnak(sr)

где је:

- просечно време накупљања за станицу у целини

– параметар накупљања (ако је процес накупљања непрекидан и равномеран онда је

c = 9 – 12, а за оријентациони прорачун може се узети да је c = 12)

– просечан број кола у возу

- укупан број кола која се прерађују у станици

- број праваца (ранжирних реона) за које се сатављају и упућују возови,

у нашем случају

Подаци из задатка:c = 12

Дужина колосека за сваки правац упућивања Табела 2редни број (ранжирни задатак)

Ln (m)

nk

1 914 1

2 890 1

3 989 1

4 836 1

5 875 1



6 787 1

Укупно 5291 6

где је:

правац упућивања из табеле 1, и то:

- директно бруто за "А"

- сабирно бруто за "А"

- директно бруто за "Б"

- сабирно бруто за "Б"

- директно бруто за "Ц"

- сабирно бруто за "Ц"

- број отпремљених кола за одређени правац

Просечна дужина једног ранжирног колосека

5) упоредити постојећи број и дужину ранж-отпр. колосека станице 'М'' са прорачунатим и из тога извући закључак да ли је садашњи капацитет ранж-отпр. парка задовољавајући или му недостају колосечни капацитети (дужина и број).

Постојеће стање:Постојећи број колосека у станици 'М'' је 6 колосекаПросечна дужина колосека у станици 'М'' је 600 метара.

Прорачунато стања:Потребан број колосека у станици 'М'' је 6 колосекаПотребна просечна дужина колосека у станици 'М'' је 882 метара

Упоређујући постојећи број и дужину ранж-отпр. колосека станице 'М'' са прорачунатим потребним бројем и дужином колосека закључујемо да ли је садашњи капацитет ранж-



отпр. парка задовољавајући у броју колосека али да је прорачуната потребна просечна корисна дужина колосека већа за 282 метра од постојеће дужине колосека.

6) време задржавања кола у ранжирно отпремном парку

где је:

- просечно време по једној отпреми (једном возу) потребно за завршно формирање

(састављање) воза и завршне операције пре отпреме воза

Табела 3Редни број (ранжирни задатак)

Број возова у отпремиNv (мин)

1 7 84-7 77 мин 7·77=5392 8 90-7 83 мин 8·83=6643 6 88-7 81 мин 6·81=4864 5 94-7 86 мин 5·86=4305 6 84-7 77 мин 6·77=4626 6 88-7 81 мин 6·81=486Укупно 38 486 3067

Или преко броја кола у једној отпреми:



Просечно задржавање кола у ранжирно-отпремном парку је 3,24 часова

7) укупно време задржавања кола која се прерађују у станици - t teh

Укупно време задржавања кола у станици је време задржавања у пријемном парку и време задржавања у ранжирно – отпремном парку.

где је:

- време задржавања кола у пријемном парку ранжирне станице

где је:

- време задржавања до расформирања (од момента заустављања па до потискивања на

грбину ради растављања)

- време потребно за потискивање састава ради расформирања воза


8) број колосека у транзитној групи -

За пријем и отпрему транзитних возова потребно је обезбедити потребан број колосека било да се транзитни возови примају у засебној транзитној групи (парку) или у пријемно-отпремној групи (парку). Број колосека за пријем и отпрему транзитних возова рачуна се по обрасцу:

где је:

-укупно време заузетости колосека транзитним возовима у станици

- радно време станице



– коефицијент временског искоришћења

- коефицијент неравномерности приспећа воза

где је:

- време заузетости колосека сваким транзитним возом понаособ

– број транзитних возова

(minuta)

где је:

- време пријема транзитног воза

- време бављења транзитног воза

- време отпреме транзитног воза

где је:

- втреме потребно за постављање пута вожње

- дужина отпреме

- брзина отпреме

- време потребно за споразумевање

где је:

- дужина скретничке лире

- дужина воза

Минимална дужина колосека у транзитној групи:ТЕХНОЛОГИЈА РАДА РАНЖИРНИХ И РАСПОРЕДНИХ СТАНИЦА

22


где је:

– потребна корисна дужина колосека у транзитној групи

- број локомотива

- дужина локомотива (усваја се да је )

- максималан број кола у возу

- дужина кола

r- резерва

Тип 1 – заузетост колосека транзитним возом због смене особља и локомотиве Подаци из задатка:

(исто као и у пријемном парку)



Тип 2 – заузетост колосека транзитним возом због појења, ледарења, избацивања кола

(исто као и у пријемном парку)

број колосека у транзитној групи (по Типу 1 и Типу 2)

Минимална дужина колосека у транзитној групи



Задатак 2 . Идејним решењем предложено је да теретна станица ''М'' буде распоредна станица са паралелним распоредом колосечних паркова и извлачњацима као прерадним постројењима који су паралелни са прикључним пругама. На основу података о обиму рада из претходног задатка извршити проверу прерадног постројења у техничкој – теретној станици ''М'' и дати коментар (или скицу) о међусобном положају колосечних паркова и изабраног прерадног постројења. Познати су следећи подаци: - дневни колски ток за робну станицу ''Р'' која је посебним колосеком повезана са техничком – теретном станицом ''М'' износи 100 кола/дан (просечно 5 достава (МС-а) са по 20 кола)

- од транзитних возова који улазе у теретну станицу ''М'', над 2 % ових возова се врши

додавање и скидање теретних кола у процесу прераде

- над 5 % директних теретних возова се накнадно обављају операције формирања

- коефицијент вишеструке прераде износи просечно 1,5

- за просечно време расформирања једних кола усвојити код отквачивања 0,9 min/kola,

а формирања код заквачивања 1,5 min/kola

- време прекида процеса прераде због намиривања локомотиве и смене особља износи

укупно 120 min/dan док укупно време прекида процеса прераде уласцима и

изласцима теретних возова у процесу расформирања износи 120 min/dan, а у процесу

формирања 70 min/dan

Решење задатка

Постројења за прераду возова у техничкој теретној станици – извлачњаци

Број извлачњака зависи од броја композиција за прераду и од броја кола у истим, а такође и од дужине трајања маневрисања при расформирању и формирању возова.

1) Прорачун обима маневарског рада у процесу расформирања

где је:

- обим рада у процесу расформирања

- број директних возова који долазе у станицу на расформирање

- просечан број кола у директним возовима



- број сабирних возова који долазе у станицу на расформирање

- просечан број кола у сабирним возовима

- број индустријских возова који долазе у станицу на расформирање

- просечан број кола у индустријским возовима

- локо рад у процесу расформирања где је:

- просечан број достава за расформирање

- просечан број кола по достави

- број транзитних возова са делимичном прерадом

- просечан број кола у транзитним возовима са делимичном прерадом

- проценат транзитних возова на којима се врши додавање и скидање кола у процесу

прераде и креће се од 0-2 % (односно 0-0,02)

2) Прорачин обима маневарског рада у процесу формирања

где је:

- обим рада у процесу формирања

- број директних возова који се отпремају из станице

- просечан број кола у директним возовима

- број сабирних возова који се отпремају из станице

- просечан број кола у сабирним возовима

- број индустријских возова који се формирају у станици

- просечан број кола у индустријским возовима који се формирају у станици

- локо рад у процесу формирања где је:

- просечан број достава за формирање



- просечан број кола по достави

- број транзитних возова са делимичном прерадом

- просечан број кола у транзитним возовима са делимичном прерадом

- проценат директних теретних возова који се накнадно формирају у станици и креће се

од 1-5 % (односно 0,01-0,05)

- коефицијент вишеструке прераде кола и креће се од 1,5-2,5

3) Укупан обим прераде кола у станици:

4) Потребан број извлачњака за расформирање возова у станици :

где је:

- потребан број извлачњака за расформирање

- укупно време заузетости извлачњака са расформирањем

- радно време станице (1440 минута)

- сума прекида при расформирању

- коефицијент искоришћења извлачњака тј. Коефицијент прерадне моћи извлачњака,

– време за расформирање једних кола

где је:

-време потребно за смену особља



- време потребно за намирење локомотиве

- укупно време прекида рада због долазећих возова,

и узима се да од 10-15 % (0,1-0,15) долазећих возова омета рад на извлачњаку

-број возова на пријему

- време потребно за пријем воза

- укупно време прекида рада због одлазећих возова,

и узима се да од 20-30 % одлазећих возова омета рад на извлачњаку

- број возова у отпреми

- време потребно за отпрему воза

Време прекида рада на извлачњаку због уласка односно изласка воза

- Време прекида код расформирања воза

- Време прекида код формирања воза

5) Потребан број извлачњака за формирање возова у станици :

где је:

- потребан број извлачњака за формирање

- укупно време заузетости извлачњака са формирањем

- радно време станице (1440 минута)



- сума прекида при формирању

- време за формирање једних кола

6) Потребан број извлачњака обављање целокупне (обједињене) прераде у станици

Обим маневарског рада у процесу расформирања:

Обим маневарског рада у процесу формирања:

Укупан обим прераде кола у станици:

Укупно време заузетости извлачњака са расформирањем



437 кола

= 0,9 мин/кола

Укупно време заузетости извлачњака са формирањем

Потребан број извлачњака за расформирање:

= 1440 мин

(задато у задатку: 120 мин +120 мин)

Потребан број извлачњака за формирање

= 1377 мин

=1440 мин

(задато у задатку: 120 мин +70 мин)

= 0, 8



Потребан број извлачњака обављање целокупне (обједињене) прераде у станици

Или:


Documents

Tehnologija Rada Rasporednih i Ranzirnih Stanica-Predavanja Do 22.01.2011. Sa Zadatkom