Tehnoloki procesi 1 TEHNOLOKI PROCESI 4.1. Tehnoloki sistem i karakteristike sistemskog pristupa Sobziromdaiuprirodiidrutvupostojioptapovezanostobjekataipojava,potrebnojepri posmatranjubilokogsistemaizvritinjegovoizdvajanjeodspoljnesredine.Uobiajena definicijasistemajedadasistempredstavljaskupelemenata,njihovihatributairelacijakoje postoje izmeu njih. Karakter sistema praktino imaju najrazliitije kategorije: proizvodni proces, preduzee u celini, privreda a istovremeno i atom, molekul, elija i ljudski organizam.Osnovnielementiikriterijumizaidentifikacijuiklasifikacijusistemasu:struktura,promenljive sistema, informacije i funkcije koje obavlja. Sistemskipristupsesveviekoristiuprouavanjurazliitihpojavaurealnomsvetu.On obuhvataznanja,metodologijuizakonitostiOpteteorijesistemakojiseprimenjujeu sagledavanju raznovrsnih pojava dinamike prirode u realnom svetu. Sistemski pristup se koristi usmisluprimeneosnovnihkoncepatapostulataOpteteorijesistema.Sistemskipristup podrazumeva: a) odreeni nain razmiljanja; b) metod ili tehniku analize; c) pristup upravljanju sistema. Najznaajnijeoblastiukojimaseprimenjujuirazvijajumetodisistemskogpristupasu savremena tehnologija, sloeni sistemi upravljanja i modeliranje intelektualnih aktivnosti. Veliki broj problema u savremenoj nauci i praksi u oblasti organizacije i upravljanja ne mogu se uspenoidokrajaefikasnoreavatibezprimenesistemskogpristupa.Sistemskipristupse razviouskladusapromenamaidostignuimanauno-tehnikerevolucije,tejesamimtim postaonjenneodvojivideo.Ogromnepromeneurazvojutehnologije,posebnouproizvodnom domenu,dovelesudoprelaskasapojedinanihtehnolokihureajaisredstavanasloene tehnolokesisteme(zamasovnuilananuproizvodnju),tojeuslovilosveveusloenost komunikacija,kompleksniproblemipraenjaiupravljanjatakvimtehnolokimiproizvodnim sistemima.Sveveasloenostkomunikacija,kompleksniproblemipraenjaiupravljanja ekonomskimparametrimaproizvodnje,auztoisveveaopasnostodnenadoknadivih materijalnih gubitaka usled neadekvatnog ili pogrenog projektovanja, planiranja, organizovanja i upravljanja sloenim sistemom doveli su do toga da se kao imperativ budueg razvoja namee reavanje niza pitanja i problema. Meu tim problemima su razvijanje optimalnih organizacionih oblika naune delatnosti, zadaci zatite ovekove ivotne sredine, razvijanje metoda i naina da seupravljasamimaspektimabuduegrazvoja.Tojedovelodorazvojanovihnaunih disciplina,prodoraunovenauneoblastimatematike,dolazidorazvojametodaoperacionih istraivanja,razvojateorijesistemaisistemskogpristupa.Utomsmislu,sistemskipristupje nastaoizpotrebedaseurazmatranjeianalizusvesloenijihproblemavezanihzadelovanje ovekanapriroduidrutvo,ukljuitoveibrojrazliitihfaktora,dasesagledanjihova dinamikaiponaanjekakobisesvesnomakcijommoglodelovatinanjih.Dabisetehniki mogaoostvarititakavcelovitviefaktorskipristupsaobiljempodatakakojiseprateiobrauju, neophodnajenovatehnologija,informacionatehnologija,kojajesvakakoveomamnogo doprinelausvajanjusistemskogpristupaidaljemusaglaavanjumetodaitehnikakojimaseta metodologija koristi. Sistemski pristup kada je re o problemima, oblastima kojima se bavi, nainu pristupa, prouava celinu kroz interakciju njenih delova. Cilj koji eli da se postigne primenom sistemskog pristupa opredeljuje i komponente i osobine sistema koji se ukljuuju u analizu, opredeljuje aspekte koji se uzimaju u obzir prilikom posmatranja sistema. Tehnoloki procesi 2 Sistemskaanalizapredstavljametodologijusistemskogpristupazaprouavanjekompleksnih problema i to sa dva mogua aspekta, matematiki i logiki. Matematikipristupjeprisutankadaseuspostavljasistemmatematikihilogikihjednaina koje treba da odraavaju kompleksne meuzavisnosti i ponaanje realnog sistema. Logikiaspektsistemskeanalizeobuhvatazadatkeuvezisadonoenjemodluka,zajednosa analizom eksternih uslova i ogranienja.Sistemskaanalizasemoesvestinaracionalizacijuintuicijeuaktivnostiupravljanjaina traenje racionalnih puteva i naina za pojednostavljenje kompleksnih problema. Opte karakteristike koncepcije sistema: osistem treba posmatrati kao integralnu celinu meusobno povezanih elemenata, osistem se na specifian nain vezuje i predstavlja jedinstvo sa svojim okruenjem, ou vezi sa prethodnim, sistem se najee posmatra kao element sistema vieg reda, oelementi sistema koji se posmatraju mogu da se analiziraju kao sistemi nieg reda. Poznavanje sastava, odnosno elemenata sistema, ne znai i ne prua uvid u njegovu strukturu. Strukturasistemajeznaajnakarakteristikasistemainepredstavljasamorasporednjegovih elemenata,veotkrivaosnovnekarakteristikeikomponentesistemaitokrozanalizunjegove stvarnedinamikeiponaanja.Strukturasistemajenjegovadinamikaosobina.Elementi strukture su odabrani, pre svega, na osnovu njihove uloge u okviru celine i na osnovu funkcije koju obavljaju u dinamici ponaanja sistema. Element bi se u skladu sa tim mogao da definiekaominimalnakomponentasistemailimaksimalnoogranienjenjegovedekompozicije sobziromnaciljiaspektprouavanja.Naovajnainseistiebitankaraktersistemskog pristupa, koji podrazumeva dinamiki pristup pojavama kroz njihovo funkcionisanje. Vremenska dimenzija je prisutna u sistemskoj analizi i to kao vreme funkcionisanja sistema.

4.2. Tehnoloki sistem i okruenje Svakaproizvodnja,kaoisvakiorganizovaniljudskiradukorisnesvrhepredstavljaumanjojili veojmerisloensistem.Intenzivanrazvojtehnologijeutokuposlednjihdecenijadoveojedo nastankakompleksnihtehnolokih procesakojisenemogudokrajaodreditinitiizuavatibez sistemskogprilazaproblemu.Tehnologijadanasposebnoprouavaprojektovanjeracionalnih proizvodnih tehnolokih procesa, gde se u njihovoj optimizaciji posebno uzima u obzir tanost i kvalitet, proizvodnost i ekonominost. Poseban znaaj u projektovanju proizvoda i projektovanju tehnolokih procesa ima odnos zahtevane tanosti, tehnoloke cene i izbora vrste obrade.Sistemskipristupprouavanjupojavaurealnomsvetu,kaotojevenapomenuto, podrazumevapresvega,izdvajanjasistemaizokoline,odreivanjegranicasistema,toje neposredno povezano sa ciljem i zadatkom istraivanja koja se obavljaju. Usled toga je i pojam sistemaiodnospodsistemasasvimrelativiziraniuslovan,svakipodsistemukolikoseizolujei prouava samostalno moe da predstavlja celinu i da poprimi karakteristike sistema u kome bi se mogle izdvojiti grupe meusobno povezanih elemenata koji imaju sve odlike sistema. Tehnolokisistemposvojojprirodiseubrajauvetake,otvorene,dinamikeistohastike sisteme. Vetaki je jer je nastao pod delovanjem svesne ovekove aktivnosti, u njemu postoji razmenamaterija,energijeiinformacijasaokolinom(usledegajeipovezansasvojim okruenjem),savremenomstanjetehnolokogsistemasemenja,bilopoduticajemodreene upravljakeakcije,bilodasestanjepoprirodnojstrukturielemenatailipoddelovanjem okruenja menja.Tehnolokisistemsemoedefinisatikaoskupobjekata(alata,materijala,sredstavazarad, projektovanetehnologije,ljudskogradaigotovihproizvoda)sarelacijamakojepostojeizmeu ulaznih elemenata (alata, materijala, sredstava za rad, projektovane tehnologije, ljudskog rada) sajednestraneiizlaznihelemenata(gotoviproizvodi)sadrugestrane,posmatranihpreko njihovihatributa(cene,koliineikvaliteta).Uskladusanavedenomdefinicijomtehnolokog Tehnoloki procesi 3 sistema,naslici4.2pomoublokdijagramaematskijeprikazanoptimodeltehnolokog sistema.Uokvirutehnolokogsistemaizdvajasetehnolokiprocesukomeseobavlja transformacija ulaza sistema u eljeni izlaz. Tehnoloki proces predstavlja u stvari povezivanje tehnolokih operacija radi pretvaranja niih u vie upotrebne vrednosti uz svrsishodno delovanje oveka. Slika 4.2 Opti model tehnolokog sistema [LEV99] 4.2.1.Tehnoloki sistem kao podreeni sistem (podsistem) Tehnoloki sistem kao otvoreni dinamiki sistem je u vezi sa okruenjem. Polazi se od injenice dajetehnolokisistemodreenkaodeoiregproizvodnogsistema,aovajkaoelemenat poslovnogsistema.Poslovnisistemuorganizacionomsmislu,moedadelujekaozasebni privrednisubjekat(preduzee).irisistemodposlovnogsistemajedrutveno-ekonomski sistem.Hijerarhijskiodnosi(sistem-podsistem)kojipostojemeunavedenimsistemimapredstavljeni su na slici 4.3. Slika 4.3 Hijerarhija sistema u okruenju tehnolokog sistema Preduzeesemoeposmatratikaoposlovnisistemkojiobuhvatapodsistemenabavke, prodaje,proizvodnjeitd.,iporedmaterijalnih,energetskihiinformacionihtokova,sadrijoi novanetokove.Poslovnisistem,kaoirikompleks,poreddrugihsistema,obuhvatailisadri jedan ili vie proizvodnih sistema. Proizvodnjasemoeizdvojitiuposebanproizvodnisistem.Uokviruproizvodnogsistema izdvajajusedeloviodnosnopodsistemi:zaliha,odravanja,transporta,kontrolekvaliteta, pripreme proizvodnje, konstrukcije, tehnoloki sistem, itd. Ceo proizvodni sistem obuhvata jedan ilivietehnolokihsistema,naprimer:grupamainazamainskuobradudelovarezanjem, grupa maina za mainsku obradu delova plastinim deformisanjem, i dr.Tehnolokisistemijijeosnovnismisaouobradi,transformacijimaterijalaizjednogoblikau drugi,odniihkaviimupotrebnimvrednostima,neposrednoodreujekarakterproizvodnog Tehnoloki procesi 4 sistema, Proizvodni sistem, sa tehnolokim sistemom ostaje u domenu materijalnih, energetskih i informacionih tokova. Drutveno-ekonomskisistem,kaosveobuhvatni,podrazumevakarakteristikedrutveno-ekonomskogureenja,odnosnovlasnitvanadsredstvimazaproizvodnju.Naslici4.4 ematski su predstavljeni odnosi navedenih sistema i podsistema. Slika 4.4 Hijerarhijska struktura poslovnog sistema Meusobna uslovljenost i zavisnost tehnolokog sistema od okruenja ogleda se u injenici da tehnoloki,iakopredstavljaintegralnu,zasebnucelinu,funkcionalnopredstavljasamodeo iregproizvodnogsistema.Naslici4.5predstavljenajeuzajamnapovezanostizmeu navedenih sistema odnosno podsistema. Slika 4.5 pokazuje meusobnu povezanost i uslovljenost tehnolokog, proizvodnog, poslovnog i drutveno-ekonomskogsistema,itonesamouticajipovezanostneposrednogviegsaprvim niim nivoom, ve meusobno povezanost i uslovljenost svakog nivoa sa svim ostalim. Slika 4.5 Povezanost tehnolokog sistema i okruenja Konstrukcionisistemi,sistemizaliha,unutranjegtransporta,odravanjaitd.sumeusobno neposrednopovezaniiostvarujuproizvodnufunkcijuuproizvodnojorganizaciji.Njihova meusobnauslovljenostizavisnostogledasekrozinformacionetokove,materijalnei energetsketokove.Svipodsistemiuokviruproizvodnogsistema,asamimtimitehnoloki podsistem, deluju jedan na drugi, a proizvodni sistem u celini, sa svojim ciljevima utie, sa svoje strane na sve podsisteme, meu kojima je i tehnoloki podsistem. Poslovni sistem kao iri sistem od proizvodnog sistema takoe kroz veze meusobne zavisnosti i uzajamne uslovljenosti ostvaruje odnos sa svim podsistemima. Tu su prisutni i novani tokovi Tehnoloki procesi 5 takodafinansijskasredstva,mogunostinvesticijaizraenakrozpolitikuraspodeledohotka kojasevodinanivouposlovnogsistema,delujenasamproizvodnisistemasamimtimina tehnoloki sistem. Politikacena,kvalitetikvantitetproizvodaznaajnisuzafunkcionisanjeposlovnogsistemai delujunamogunostostvarenjaciljevatogposlovnogsistema.Poslovnisistemjetakoeu velikojmerideterminisanokruenjemitopripadnouodgovarajuojprivrednojgraniiire, karakteromdrutveno-ekonomskogsistema.Uticajokruenja,izraenkrozuticajtrita nabavkeiprodajeproizvoda,naposlovnisistemjeveliki.Poslovnisistemostvaruje odgovarajueposlovnerezultate,pozitivneefekte,zahvaljujuidobromfunkcionisanjupre svega proizvodnog a u okviru njega i tehnolokog sistema.Pritome,sistemskipristupimazaciljdasvukompleksnostodnosaiuticajaprisutnihusvim navedenimsistemimapovee,uzmogunostprimenejedinstvenemetodologijezaanalizu, kvantifikovanjeiobjanjavanjeodgovarajuihpojavasakrajnjimciljemdasetoboljei uspenije ostvari upravljaka funkcija, koordinacija i kontrola svih procesa.

4.2.2.Tehnoloki sistem kao nadreeni sistem (nadsistem) Tehnolokisistem,jedeoiregsistemaalijerezultatintegralnogdelovanjaljudiuraznim vrstama radnih (obradnih) procesa. Pa se tehnoloki sistem ne posmatra samo kao podsistem, veizdvojenokaosistem,s'obziromnasveveusloenostzadatakakojitrebadasereeu okvirutehnolokogsistema.ematskiprikaztehnolokogsistemakaopodsistemaikao nadsistema dat je na slici 4.6. Strukturatehnolokogsistemazavisipresvegaodprirodetehnologije,sloenostiproizvodai delom od sistema upravljanja. Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora i to: sloenost tehnologije, sloenost proizvoda i sistem upravljanja. Slika 4.6 Meusobni odnos sistema u poslovnom sistemu [KAL02] Unutartehnolokogsistemapojavljujesenajmanjejedanobradnisistem.Proizvodnisistem obuhvatavietehnikotehnolokihinilaca,uzneophodnupodrkuidrutvenoekonomskih inilaca,asaciljempodizanjavrednostipolaznommaterijaluusmisludobijanjagotovog proizvoda.Sastojiseodelemenataukojimazapoinjedefinisanje koncepcijeproizvoda,dabi sezavriosaelementimaukojimasedobijagotovproizvodspremanzatrite.Preduzee, fabrika ili pogon mogu biti odreen proizvodni sistem, zavisno od nivoa aktivnosti koji se u njima izvode. Tehnolokisistemjeobuhvaenproizvodnimsistemom.Sadrikompleksiliskupinilacau kojima se od polufabrikata ili drugih sirovina dobijaju gotovi delovi ili sklopovi. To je, na primer, linija ili grupa maina gde se izvode odreene aktivnosti i operacije, tako da se od polufabrikata dobije gotov deo. Tehnoloki procesi 6 Obradni sistem u okviru tehnolokog sistema je maina alatka ili grupa maina alatki koja izvodi skup odreenih operacija. ili,drugim reima, maina alatka ili grupa maina sa radnikom koji vri upravljanje,predstavljaobradnisistem.Jasnojedaiautomatskamaina,saautomatskim upravljanjem, predstavlja jedan obradni sistem.Zaidentifikacijutehnolokogsistemapotrebnajeprethodnaidentifikacijaobradnogsistemai postupaka rada kojima se odreeni proces rada realizuje. Tehnoloki sistem nije jedna maina ilinekidrugipojedinanielemenatsistemaobradeveiskljuivonjegovaintegralnasadrinai povezanostsvihelemenatauostvarivanjuodgovarajuegcilja.Osimmainaalatki,alata, ureaja,elementitehnolokogsistemasusirovineidrugiulaznimaterijali,energija,kadrovi, projektovana tehnologija, gotovi proizvodi i tehnoloki proces u kome se obavlja transformacija ulaza u izlaz.Sutinatehnolokogsistemajemeusobnauslovljenostimauzavisnostsvihelemenata (objekatasistema)priobavljanjuodgovarajuefunkcijetransformacijematerijalaizjednog oblika u drugi korisniji oblik. Tehnoloki sistem se javlja kao podsistem ireg poslovnog sistema inemoeseposmatratiizolovanoodekonomskihidrugihzadatakakojitrebadaseostvare. Tehnolokideoposlovnogsistemaposmatraseizdvojenokaosistemkojizadovoljava kriterijume i opte karakteristike sistema u pogledu analize, merenja, regulacije i upravljanja. Tehnoloki sistemi podrazumevaju visoki stepen efikasnosti i pouzdanosti merenja, regulacije i upravljanja to uslovljava niz korisnih efekata kako na planu uspenog upravljanja tehnolokim sistemom tako i ire, upravljanja poslovnim sistemom u celini.

4.3. Inenjerski procesiOsnovnafunkcijasvakogsistemaseostvarujekrozodgovarajuiproces.Inenjerskiprocesi sadresveaktivnostiodusvajanjakoncepcijeproizvodaprojektovanjaikonstruisanja, prorauna i provera, projektovanja tehnolokih procesa, obrade i oblikovanja delova, merenja i kontrole,montaeizavrnogispitivanjagotovogproizvoda,zatiteipakovanja,ukljuujuii aktivnosti koje se odnose na transport i tok materijala u procesu proizvodnje, kao i odravanje proizvodne opreme. Inenjerskiprocesipredstavljajuskupilikompleksmeusobnopovezanihaktivnosti,pomou kojihseizvravatransformacijainformacija,energijeimaterijalapridobijanjugotovogdelaili proizvoda od polufabrikata ili sirovine. Prema prethodno opisanim sistemima procesimogu biti:oproizvodni procesi, otehnoloki procesi, i oobradni procesi. Proizvodniprocespredstavljaskupmeusobnopovezanihaktivnostipomoukojihsevri poveanjevrednostipolaznommaterijaluilidrugimreima,transformacijompolufabrikataili sirovine dobija se gotov proizvod. Sastoji se od jednog ili vie tehnolokih procesa i odvija se u proizvodnom sistemu. Uproen model proizvodnog procesa prikazan je na slici 4.7. Proizvodni procesobuhvataaktivnostikojeseodnosenadefinisanjeproizvoda,konstrukcijuiproraun elemenataicelogproizvoda,zatimaktivnostikojeseodnosenaorganizacijuproizvodnje, pripremusredstavazaproizvodnju,snabdevanjeiuvanjesirovinaipolufabrikata,fazno oblikovanjeiobradudelova,spajanjeimontaudelova,tehnikukontroluusvimetapama proizvodnje, proces zatite, farbanje i pakovanje gotovog proizvoda, kao i sve ostale aktivnosti koje su u vezi dobijanja gotovog proizvoda. Slika 4.7 Uproen model proizvodnog procesa Tehnoloki procesi 7 Prema dejstvu aktivnosti na dobijanje gotovog proizvoda, proizvodni proces se moe podeliti na sledee procese:odirektne ili osnovne procese, oindirektne ili posebne procese, odopunske procese, i opomone procese. Direktni ili osnovni procesi sadre aktivnosti koje se odnose direktno na dobijanje gotovog dela ili proizvoda. Oni obuhvataju konstrukciju proizvoda, projektovanje tehnolokog procesa, izradu delova,spajanjeimontaupodsklopovaisklopova,konanumontauproizvoda,zatitui pakovanje. Indirektni ili posebni procesi sadre aktivnosti koje se odnose na unutranji transport materijala, kontrolu i klasiranje delova, ispitivanje proizvoda. Dopunski procesi sadre aktivnosti koje se odnose na izradu pomonih pribora, specijalnih alata, otrenje alata, remont tehnoloke proizvodneopreme.Pomoniprocesiobuhvatajuaktivnostiuokviruproizvodnogprocesakoje seodnosenanabavkumaterijala,dovoziodvozmaterijala,kaoisvedrugeaktivnostikoje potpomau proizvodnju.Tehnolokiprocesjedeoproizvodnogprocesaisastojiseodskupameusobnopovezanih aktivnostisaciljemtransformacijepolufabrikataugotovedelove,podsklopoveisklopove.Na slici4.8prikazanjeuproenmodeltehnolokogprocesa.Tehnolokiprocesi,kaodeo proizvodnihodnosnoinenjersihprocesa,predstavljajuosnovuzaplaniranje,organizacijui realizacijuproizvodnogprocesaistvaranjepotrebnogproizvodnogambijentakrozplaniranje proizvodnihkapaciteta,nabavkuisnabdevanjematerijalaialata,veliinuibrojserija,rok zavretka izrade, cenu, rokove isporuke, kontrolu itd. TEHNOLOKI SISTEMTEHNOLOKI PROCES GOTOV DEO POLUFABRIKAT Slika 4.8 Uproen model tehnolokogprocesa Obradniprocesjedeotehnolokogprocesakojisesastojiodskupaaktivnosti,kojeulazni materijal transformiu u smislu promena fiziko hemijskih svojstava, oblika, mera, izgleda i dr., a u saglasnosti sa tano propisanim tehniko tehnolokim zahtevima. U obradnom procesu, iji je osnovni model dat na slici 4.9 a koji se izvodi u obradnom sistemu, ulazni materijal koji se definie kao pripremak, transformie se u izradak. Materijal ili deo u toku transformacije,odnosno,utokuueauobradnomprocesu,predstavljaidefiniesekao obradak.Inae,ukolikosetehnolokiprocessastojiodsamojednogobradnogprocesa,tada izradak postaje gotov deo. Slika 4.9Uproen model obradnog procesa Obradniprocesi,kaoosnovnefunkcijeobradnihsistema,predstavljajuosnovnutehnoloku komponentu tehnologije mainogradnje, te od njihovog pravilnog postavljanja i komponovanja u potrebantehnolokiproces,raspolauineophodnimsredstvimazaproizvodnju,prvenstveno zavisiispunjenjetehnikotehnolokihzahtevakojekonstruktorpostavljatehnologijiodnosno proizvodnji. Tehnoloki procesi 8 4.4. Tehnoloki procesi Tehnoloki procesjetanoodreenipostupak,redosled,pokojemseizraujepododreenim uslovima deo (proizvod, sklop) iz osnovnog materijala (sklopova, delova) sa odreenim alatima i ureajima na odreenim mainama (radnim mestima) u odreenom vremenu [GA90].Naosnovuliterature[TOD04]moeseizvestiisledeadefinicijatehnolokogprocesa. Tehnoloki proces izrade proizvoda je deo proizvodnog procesa u kome se vri izmena oblika, dimenzija,estetskogizgleda,unutranjihosobinamaterijala,kaoikontrola,kojizazadate uslove daje najpovoljnije tehnike i ekonomske efekte.Nova,skorosvakodnevna,saznanjavezanazatehnikuitehnologijusudoprineladajednom postavljen tehnoloki proces bude izloen promenama. To zahteva od tehnologa da stalno prati idaproirujesvojaznanjanovimtehnolokimsazananjima kojekodprojektovanja tehnolokih procesa primenjuje. Jedan od zadatka tehnologa je da stalno poboljava tehnoloki proces. To stalnosagledavanjeipoboljanjetehnolokogprocesa,kakoufaziprojektovanjaodnosno razvoja tako i u fazi implementacije ine ga iterativnim. Predtehnolokiprocessepostavljajutrivrstezahtevakojetrebazadovoljiti(slika4.10). Tehnikizahtevi,kaopolaznataka,proizilazeizkonstrukcionedokumentacijeodnosno funkcijepojedinihdelova.Tosupresvegaoblik,dimenzijetolerancije,kvalitetobraene povrine, sastavitd. Druga vrsta zahteva su ekonomski zahtevi. Potrebno je da se tehniki zahtevi postignu i ostvare sa najmanjim trokovima. Za projektovanje optimalnog tehnolokog procesa odnosno optimalne varijante,estojepotrebnouporeditivieekonomskihvarijanti,jerjeuoptenomogue proizvesti neki proizvod u vie alternativa. Ovakav nain posmatranja tehnolokog procesa ini ga i varijantnim.Ogranienjakojanosemainealatke,alati,pomonipribori,materijalalataidela,metode obrade su tehnoloki zahtevi i predstavljaju treu vrstu zahteva koje tehnoloki proces treba da zadovolji. Slika 4.10 Faktori koji utiu na tehnoloki proces 4.4.1. Projektovanje tehnolokih procesa kao logiki procesProjektovanje kao logiki proces obuhvata tri faze [ZRN90] : -analizu problema, -sintezui -ocenu (vrednovanje) alternativnih reenja. Tehnoloki procesi 9 Ovefazesepojavljujuviestrukoipritomesesvakisledeiciklusrazlikujeodprethodnog manjimstepenomoptostiiveomdetaljizacijom.Uliteraturiovetrifazesedefiniukao divergencija, transformacija i konvergencija. Proirivanjegranicaprojektnogzadatka,saciljemobezbeivanjadovoljnoinformacijaza pronalaenje reenja je karakteristika prve faze. Osnovniciljdrugefazejedasenaosnovuprethodnihanalizaidefinisanihciljeva,granica, znaajnihparametaraitd.napravimodeltehnolokogprocesadovoljnotaanzavrednovanje. Obinosepredlaenekolikovarijantiodkojihsvakaobezbeujedostizanjeprihvatljivog rezultata. Treafazaprojektovanjajefazavrednovanjaalternativa,uciljusmanjenjaneopredeljenosti brojamoguihvarijantiiusvajanjakonanevarijantekojaeseimplementirati.Konana varijantatehnolokogpostupkatrebaaobezbediizadovoljipostavljenezahteve:vezaneza kvalitetdefinisannacrteudela,vezanezaostvarivanjedovoljnovisokeproizvodnostiucilju ispunjenjaobimaproizvodnjeudatomroku,vezanezaniskeproizvodnetrokove,zahteve vezanezaunapreenjeradnihuslovaipromovisanjetransferanovihproizvodnihtehnologijai inovacija. Projektovanje tehnolokih procesa se moe definisati kao sled aktivnosti (koji se moe promeniti u odreenim sluajevima) i to: -analiza tehnike (konstruktivne) dokumentacije, -izbor pripremka, -izbor tehnolokih procesa, -odreivanje redosleda operacija, -odreivanje tehnolokih baza, -izbor maina, -izbor alata, -odeivanje dodataka za obradu i tehnolokih mera, -izbor reima i odreivanje vremena obrade i trokova i -izrada dokumentacije (tehnoloki postupak i operacioni list). Znanjapotrebnazaprojektovanjetehnolokihprocesamoguseklasifikovatiusledee kategorije: -znanja o delu/proizvodu (mere, tolerancije i kvalitet obraene povrine, tolerancije poloaja i oblika obraene povrine, materijal), -znanjaoobradnimprocesima(mogunostipojedinihprocesa:oblikiveliina, tanost i kvalitet koji se mogu postii, geometrijska i tehnoloka ogranienja), -znanja o mainama i alatima (mogunosti i ogranienja), -znanja o obradljivosti (parametri reima reima obrade). 4.4.2. Konstrukciona dokumentacija Za projektovanje tehnolokog procesa, polazna taka je konstrukciona dokumentacija odnosno radionikicrtedela.KodsavremenihCADsoftvera,izradaradionikogcrteaje automatizovanairezultatjedobroizmodelovanogdela(slika4.11).Saaspektatehnolokih procesa i tehnologije dobro izmodelovan deo mora da bude i tehnologian, tj. potrebno je jo pri konstrukciji (modelovanju) uzeti u obzir tehnoloke mogunosti sistema, a sve u cilju da ne doe do gubitaka vremena, poveanja trokova proizvodnje, loijeg kvaliteta proizvoda i karta. Ovaj kompromis se reava pravovremenom saradnjom konstruktora i tehnologa. Tehnoloki procesi 10 Pre nego to se krene sa razradom tehnolokog procesa potrebno je proveriti da li su i tehniki uslovipotpunoijednoznanodefinisani.Topodrazumevaproveru:dalijematerijalistanje materijalanakonizradeodreen;svihkotakojedefiniuoblikpredmeta;dalijedefinisana hrapavost svih povrina koje se obrauju skidanjem strugotine kao i povrina koje su dobijene livenjemilikovanjem,odnosnoobradomkodkojeseneskidastrugotina;dalisedimenzije nekih elemenata (npr. rupa, otvora, ljebova), ako nisu, mogu standardizovati da bi se pri izradi mogli koristiti standardni alati i td. Slika 4.113D model homokinetikog zgloba i radioniki crte kuglinog kaveza 4.4.3. Tehnoloke karte Zaprojektovanjetehnolokihprocesaizmeuostalogpotrebnojeraspolagatitehnolokim kartama,kaotosu:mainskekarteinstaliranihmainauproizvodnji,tablicebrzinerezanja, tablice posmaka (koraka) i dubine rezanja, katalozi standardnih reznih alata, specifikacije i crtei specijalnihreznihalata,specifikacijestandardnihpribora,specifikacijespecijalnihpribora, pripremno-zavrnavremenazasvaradnamesta,pomonavremena,formulezaproraun tehnolokih (glavnih) vremena za sve vrste obrade, katalozi standardnih materijala i td. Sarazvojemraunaraiinformacionihtehnologija,tehnolokekarte,supostalesastavnideo tehnolokihbazapodataka.Tehnolokekartesuizlaznidokumentiformiraninaosnovu podatakaiztehnolokihbaza.TehnolokebazepodatakazajednosaCAD,CAM,CAPPi integrisanimsistemimaobezbeujurelevantnopolazitezaefikasnoprojektovanjetehnolokih procesa.Osimtehnolokepripreme,tehnolokebazepodatakakoristeidrugefunkcije preduzeakaotosuplaniranjeiupravljanjeproizvodnjom,magacinskoposlovanje,nabavka itd.Primerkorisnikoginterfejsatehnolokebazepodatakaitehnolokekarteprikazanjena slici 4.12.Tehnoloki procesi 11 Slika 4.12 Izgled korisnikog interfejsa tehnoloke baze podataka i izgled tehnoloke karte 4.5. Tehnoloka priprema Tehnolokapriprema,odnosnoprojektovanjetehnolokihprocesa,zajednosaprojektovanjem proizvodapredstavljatehnikupripremuproizvodnje.Poredtehnike,pripremaproizvodnje obuhvataioperativnupripremuuokvirukojesevriproraunpotrebnihresursaiupravljanje proizvodnjom.Tehnolokapripremapoinjesaradnimzadatkomtj.konstrukcionomdokumentacijoma zavrava se razraenim tehnolokim postupkom. Za reavanje takvog zadatka mora se koristiti sistemskipristupiproimetodian,planskiinaunoobraenputuvieetapa,kojizahteva minimalan troak pripreme rada i vodi do optimalnog reenja. Potrebno je izbegavati, posebno kodsloenijihtehnolokihprocesa,daseodmahnakonupoznavanjasakonstrukcionom dokumentacijom,pristupikonkretnojrazraditehnolokogprocesanaformularimatehnoloke dokumentacije(operacionimlistama).Osnovnaprincipskareenjasuuodgovarajuim granicama,odreenavesakonstrukcijskimreenjem,npr.akojepredmetkaopolazni materijalodlivak,varenakonstrukcija,lim.Zapredmetekojiseoblikujuskidanjemstrugotine, reenjenezavisiodkonstrukcijeidaliepolaznimaterijalbitiipkastiiliotkovak.Tehnolog odreujevarijantukojajeekonominijauodnosunazadatuveliinuserijeiukupnekoliine. Bezobziranaovaosnovnatehnolokareenja,tehnologima,esto,jopunomogunostiza varijante tehnolokog procesa. Razliitekombinacijeodnosnovarijantetehnolokihprocesa,vodedorazliitihmogunosti proizvodnje dela. Nakon sagledavanja i sticanja dobrog uvida u radni zadatak, na bazi slinosti moguseiskoristitiislinetehnologijeodnosnotehnolokiprocesi,pogotovukodsloenihi problematinih sekvenci tehnolokog procesa kao, i u sluaju "brzog" odgovora na ponudu kod skupljih delova odnosno proizvoda. Tek kada se odredi vrsta tehnolokih mogunosti, moe se zapoetisaporeenjemmoguihputevaodnosnotehnolokihvarijanti.Trebanapomenutida seuovomstadijumutehnolokepripremeproizvodnjepotrebnoukljuititimskirad,koji omoguavadaseodgovoarjuipodacivezanizatehnolokiproces,uzavisnostiodprioriteta mogukonsolidovati.Naovajnainradadobijajusevarijantetehnolokogprocesa,pravise njihovredoslediegzaktnimporeenjemsedefiniekonanoreenje.Nakoniznalaenja najbolje tehnoloke varijante zapoinje se sa detaljnom razradom tehnolokog procesa. Sistematskatehnolokareenjautehnolokojpripremi,kaotojeprethodnonaglaeno,su planska,beznepotrebnihlutanjaipredstavljajunaunozasnovanukombinacijupojedinih tehnolokih znanja.Izlazizprojektovanjatehnolokihprocesajetehnolokipostupakkojipredstavljavaan dokumenatzaupravljanjeproizvodnjom,upravljanjekvalitetomproizvodnjeioptimizaciju proizvodnje (slika 4.13). Tehnoloki procesi 12 Slika 4.13 Model projektovanja tehnolokog postupka 4.6. Razrada tehnolokog procesa Naradnommestuneedoidonepotrebnihekanjaigubitakakapacitetaakojetehnoloki proces tako razraen da je sve jednoznano odreeno i definisano. Kao to je ve napomenuto, osnovnipolazniparametarzaprojektovanjetehnolokihprocesajekonstrukciona dokumentacija.Dabiseodredionivotehnolokogprocesa,odnosnonivodetaljisanja (detaljnosti) tehnolokog procesa i opravdanosti dodatnih investicija (npr. za specijalne pribore i alate)poredkonstrukcionedokumentacijekaoparametarjepotrebnaorijentaciona(tana) veliina serije i obim proizvodnje. 4.6.1. Sadraj tehnolokog procesa Sadrajtehnolokogprocesazavisiodnivoatehnolokogprocesa[GA90].Zapojedinanu proizvodnjuseunaeluodreujesamoredosledoperacijasakratkimopisomizvoenja operacijeipriblinimvremenomizrade.Meutimupojedinanojproizvodnjiskupljihdelova odnosno proizvoda (npr. alati za plastiku) gde trini uslovi diktiraju preciznije odreivanje cene kotanja,kaoikodserijskeproizvodnjepotrebnojedetaljnijedefinisanjetehnolokogprocesa koji u tom sluaju sadri: -polazni materijal (polufabrikat), -redni broj operacije sa opisom, -radno mesto mainu, -skicuoperacijekojaeradnikunaradnommestupomoipriizvoenjuoperacije jerjeprikazanizgledpredmetanakonzavreneoperacijeatehnolokefaze operacije (zahvati) se uoljivije obeleavaju (rafiraju),-redosled zahvata unutar same operacije, -kvalitet povrine po pojedinim tehnolokim fazama, -stezne, rezne i merne alate za pojedine faze, -reime obrade za tehnoloke faze, -pripremno-zavrna,pomona,dodatnavremenakaoinormuodnosnokomadna vremena za svaku operaciju. 4.6.2. Polazni materijalPolazni materijal, predstavlja polufabrikat (pripremak ili poluproizvod) koji treba tako odabrati da se obradom zadovolje svi zahtevi sa radionikog crtea a da otpadni materijal bude to manji. Pritometrebateiti,akomogunostitodozvoljavaju,dapolaznimaterijalimatobliioblik konanogdela.Naizborpoluproizvodaznaajanuticajimajuoblikodnosnokonfiguracija proizvoda,dimenzija,funkcijeimaterijalproizvoda,zahtevanikvalitet,tehnologijaobradei veliina serije odnosno obim proizvodnje.U obradi metala rezanjem, najee koriene vrste polaznog materijala su:a)profilni poluproizvodi (ipke, cevi), Tehnoloki procesi 13 b)otkovci, c)odlivci. a)Profilnipoluproizvodisuipkastimaterijaliraznihprofila,cevi,trake,ice,ploeisl. Bitnakarakteristikaprofilajenjihovastandardnadimenzija.Standardnimaterijaliurazliitim profilimaipresecimamogubitivaljaniilivueni,brueniikalibrisani.Daliesekaopolazni materijaluzetivaljanilivuenzavisiodfunkcijesamogdela.Izboromcevikaopolaznim materijalom, moe se kod izrade utedeti i na materijalu i na vremenu izrade.b)Otkovakkaopolaznimaterijalse,najee,birausluajudajepotrebnavea vrstoa polaznog materijala (tehniki razlog) ili ako se proceni da je vea utedau materijalu i vremenuizrade(ekonomskirazlog).Kodotkovakajeposebnoipunjenzahevdajepolazni materijalpooblikutobliigotovomdelu.Postojivievrsta(postupaka)kovanja,odnosno izradeotkovaka.Kodfinogkovanjadodacisutolikomalidanekepovrinenijepotrebno dodatnoobraivatiskidanjemstrugotine.Meutimtakviotkovcisuskupi,pa seisplatetekkod velikih serija.c)Odlivcikaopolaznimaterijal,seodreujuuzavisnostiodkonstrukcijedelai zahtevanogkvalitetamaterijala.Joufaziprojektovanjadelatrebaispotovatiitehnoloki aspekt,jermoesedogoditidajenekideokodmanjihserijajeftinijeizraditiodipkastog materijalanegoododlivka.Takoekodgabaritnihdelovamoebitidajevarenakonstrukcija jeftinija nego livena. Naslici4.14prikazanesurazliitevrstepripremkazaizraduistogproizvodausluaju pojedinane i masovne proizvodnje. Slika 4.14 Pripremci za izradu vratila sa ozubljenjem a): b) u pojedinanoj proizvodnji odseak od ipke c) u masovnoj proizvodnji otkovak [TOD04] Optitehnoekonomskikriterijumzaizborpolaznogmaterijalaodreujekaonajpovoljnijionaj pripremakkojiosimispunjavanjatehnikihzahteva,imanajmanjuzbirnucenupripremkai trokova tehnolokog procesa obrade. 4.6.3. Normativ materijalaNormativmaterijalapredstavljaonukoliinumaterijalakojajepotrebnazaizradujedininog dela (proizvoda). Normativ materijala se moe izraziti kao neto i bruto. Neto normativ materijala je koliina materijala koju ima uraeni deo prema konstrukcionoj dokumentaciji. U ovom sluaju teinaseraunailinaosnovuzapreminegotovogdelailikoddelovasloenijegoblika merenjem.Brutonormativmaterijalajenetonormativuveanzaotpadnimaterijal(strugotina) koji je nastao u toku tehnolokog procesa, a odnosi se uglavnom na dodatke za obradu. Bruto normativ se koristi kod izrade kalkulacije cene kotanja dela. Dodatak za obradu je potreban da biseobradomskidanjemstrugotinepostigaozahtevanioblik(dimenzionatanostikvalitet obraenepovrine).Veliinadodatkazavisiodvrstepolufabrikata,veliinedela,oblika, zahtevanogkvalitetaobraenepovrine,odpotrebnevrstetermikeobradeitd.Dodatkeza obradutrebaodreditiipopoprenompresekuipoduini.Zadodatkeobraderazvijenesu tablice (koje su deo tehnolokih baza podataka), a izgled jedne od njih prikazan je na slici 4.15.Tehnoloki procesi 14 Slika 4.15. Izgled tabele sa dodacima za finu spoljanju obradu struganjem i obradu bruenjem [LAZ02] 4.7. Redosled operacija Kod obrade delova skidanjem strugotine, uopteno, vai da se prvo predviaju one operacije sa kojimaseskidanajviestrugotine,odnosnodobijaosnovnioblikdela(predmeta).Operacije bruenjaseskorouvekposlednjeizvode,akoddelovakojisetermikiobraujuoperacija bruenjajenakontermikeobrade.Vezaizmeukvalitetaobraenepovrineipojedinihvsta obrade prikazana je tabelom 4.1. Kod nekih tehnolokih procesa izrade delova redosled dve ili vie operacija nije bitan u odnosu na kvalitet i cenu kotanja. Postoje sluajevi gde redosled izvoenja operacija nije bitan to se tie kvaliteta izrade ali je bitan sa ekonomske strane odnosno trokova obrade. Zato je potrebno da se analiziraju sve mogue varijante redosleda operacija i odredi njihov optimalni redosled. Tehnoloki procesi 15 Tabela 4.1 Klase hrapavosti povrina pri pojedinim postupcima obrade [LAZ02] 0,16 0,32 0,64 1,25 2,5 5 10 20 40 80 160 3200,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50 100 2000,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50VRSTAOBRADEN1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N9 N10 N11 N12 N8GRADACIJEKLASAKVALITETAGRUBA OBRADAPRETHODNAOBRADAFINAOBRADANAJFINIJA OBRADAR , mmaR , mmzR , mmmaxGrubo rendisanjeFino rendisanjeGrubo struganjePrethodno strug.Fino struganjeNajfinije struganjeBuenjeUputanjeProirivanjeFino razvrtanjeNajfinije razvrt.Grubo glodanjePrethodno glod.Fino glodanjeNajfinije glodanjeProvla enje Fino provla enje Grubo bruenjeNormalno bru.Fino bruenjeNajfinije bruenjeHonovanjeFino honovanjeNajfinije honov.Grubo lepovanjePrethodno lepov.Fino lepovanjeNajfinije lepov. 4.8. Reimi obrade Raspoloive metode za odreivanje reima obrade su: 1.iskustvo i procena planera procesa(Najmanje sistemski pristup s najvie rizika. Rizik se ogledakrozmogunostloihprocenailiodsustvaiskusnihplanera.Uoptenoova metodanijenaunoutemeljenaiparametriobradedobijeniovommetodomnisu ekonomski verifikovani.) 2.preporukeiprirunici(Kompilacijaiskustvavieosoba.Obinoizvedeneiz velikog broja sistemski analiziranih podataka o obradi. Najee je zasnovana na laboratorijskimeksperimentima.Iakojekorakisprediskustvenemetode,imai znaajnenedostatke:zasnovanajenanajkritinijemsluaju,optajepane pokriva specifinosti, nema kompatibilnosti s CA aplikacijama.) 3.raunarski sistemi za odreivanje parametara reima obrade (Naroito se poinju razvijati nakon pojave NC i CNC sistema, a pogotovo sa pojavomFMS sistema i razvojemCIMkoncepta.Zasnovanisunasistemimabazapodatakai matematikim modelima sistema.) Tehnoloki procesi 16 Preporuene vrednosti reima obrade zavise od: -vrste obrde (obrda struganjem, glodanjem, bruenjem itd.),-materijalapredmetaobradeitonjegovegrupe(ugljenini,konstrukcioni,legirani elik,siviliv,legurealuminijumaitd.),podgrupe(nisko,srednjeivisoko-ugljenini itd.),stanja(vruevaljan,hladnovuen,aren,kaljenitd.)itvrdoe(skalirane vrednosti), -dubine rezanja, -materijala alata (alat od brzoreznog elika, alat od tvrdog metala, alat od keramike itd.), -geometrije odnosno parametara obrade (na primer prenik buenja) -stanja maine. Preporuenevrednostibrzinerezanjaikoraka,uliteraturiikatalozimaproizvoaa,datesu tabelarnoiuodreenojoblasti(naprimerzakorakod0.03do0,3mm/o).Izgledjednetakve tabele dat je na slici 4.16. Slika 4.16Izgled tabele preporuenih vrednosti reima obrade (uzduno i popreno struganje) [KAL98] Tehnoloki procesi 17 4.9. Tehnoloka dokumentacija Kaorezultatprojektovanjatehnolokihprocesadobijasetehnolokipostupakkaointegralni tehnoloki dokumenat. Naosnovustruktureisadrajatehnolokog postupkadefiniuseisledeitehnoloki dokumenti: -operacione liste, -redosled operacija, -specifikacija alata, -specifikacija steznih pribora, -specifikacija mernih pribora. Operacionilistjeosnovnitehnoloki dokumenatradnogmesta.Onjeizvedeniz tehnolokog postupka i na njemu su uz skicu operacijeprikazanionipodacikojisubitniza radno mesto i radnika na tom radnom mestu. Centralniprostornaoperacionomlistu predvien je za skicu predmeta koji se dobija na kraju te operacije. Primer operacionog lista prikazan je na slici 4.17. Osnovnitehnolokidokumentioperativne pripremeproizvodnjesuredosledoperacija tehnolokogpostupkaispecifikacijaalata (specijalnialati,reznialati,stezniimerni alati).Shodnotomenanjimasenalaze potrebni podaci i to: redni broj operacije, naziv operacije,radnomestomainaalatka, pripremno-zavrnovreme,komadnovreme, oznake alata, potrebne koliine i td. Slika 4.17Prikaz operacionoglista 4.10. Elementi tehnolokog procesa Uliteraturipostojiviepodelaidefinicijaelemenatatehnolokogprocesa.Zamodeliranje projektovanja tehnolokog procesa usvojeni su sledei osnovni elementi i to: -operacije, -zahvati i -prolazi. Operacijajedeotehnolokogprocesakojiseizvodinajednomobradnomilitehnolokom sistemu,sajednomnjegovompripremomijednomstezanjupredmetaobrade.Operacija predstavljaosnovuzaodreivanjenajveegbrojaparametaraproizvodnogprocesaisistema kao to su broj maina i radnih mesta, kao i njihova struktura, potrebne koliine pribora, alata, merila, kao i parametara za odreivanje planova i rokova realizacije proizvodnje [TOD04]. Operacijesesastojeizelementarnihoperacija,kojemogubitiglavne(direktne)ipomone. Zahvati i prolazi su glavne elemntarne operacije, a pomone elementarne operacije se odnose napomoneaktivnosti(postavljanje,stezanjeitd.).Operacijasadriskupdirektnihipomonih dejstavanapredmetobradeujednomobradnomsistemu,iomoguujezavretakjedneceline obradnog procesa. Tehnoloki procesi 18 Zahvatjeosnovnailidirektnaelementarnaoperacijaipredstavljadirektnodejstvoalatana predmetobradeuokviruoperacijeauciljudobijanjajednenovepovrinepremapostavljenim tehnikimzahtevima.Zahvatseizvodijednimalatomujednomilivieprolaza.Sloenzahvat predstavlja deo operacije gde se jednim alatom vri konano formiranje jedne sloene povrine premapostavljenimtehniko-tehnolokimzahtevima.Grupnizahvatjepotpunoilidelimino istovremenprocesformiranjaviepovrinasavieodgovarajuihalatapremapostavljenim tehniko-tehnolokim zahtevima.Prolaz je deo zahvata, koji se izvodi jednim ili sa vie alata (kod grupnih zahvata), i odnosi se naskidanjejednogslojamaterijalasajednimalatomitopriodreenompomeranjusa nepromenjnim reimima obrade. Poslednjim prolazom zavrava se zahvat i proces formiranja i obrade odreene povrine. Grafika, formalna ema elemenata tehnolokog procesa prikazana je na slici 4.18. U literaturi se sreu i sledei elementi tehnolokog procesa: pomone operacije, podoperacije, faze, pokreti.

PROLAZZAHVAT

POMONE EL. OPERACIJEOPERACIJA TEHNOLOKI PROCES Slika 4.18Grafiki predstavljeni elementi tehnolokog procesa Naosnovupredhodnihrazmatranja,moesetehnolokipostupakizradenekogdela matematiki definisati kao ureeni skup tehnolokhi operacija Oi odnosno: TP = {O1, O2, ..., Oi, ..., Om} Saobziromdasvakutehnolokuoperacijuinejednailivieosnovnihelementarnih operacijaodnosnozahvataijednailiviepomonihelementarnihoperacija,tose operacijamoematematikidefinisatikaounijaureenihskupovaelementarnihi osnovnih operacija odnosno zahvata: Oi = {Zi1, Zi2, ..., Zij, ..., Zik} U {EOi1, EOi2, ..., EOil, ..., EOin}. Svaki zahvat se moe predstaviti kao ureeni skup prolaza Pi, odnosno: Zij = {P1, P2, ..., Po, ..., Pr}. 4.11. Varijante izvoenja tehnolokih operacija i zahvata obrade Usklopuprojektovanjatehnolokihprocesaneophodnojepoznavanjebrojairedosleda tehnolokih operacija kao i njihove strukture [MIT91]. U optem sluaju posmatrano tehnoloka operacijasemoeizvestiizviezahvata,izvieprolazasaviealataitd.Kojienain izvoenjaoperacijabitiprimenjenzavisi,kaotojevenapomenuto,odnizauticajnihfaktora izmeu kojih su kvalitet obraene povrine, tanost, zahtevana proizvodnost i sl. Tehnolokeoperacijekaoinjihovielementarnidelovi(zahvati),moguse,uoptemsluaju, izvoditiredno,paralelnoikombinovano,odnosnoudevetkarakteristinihvarijantikakojeto ilustrovano slikom 4.19. rafirana polja oznaavaju preklopljena vremena obrade. Tehnoloki procesi 19 REDOSLED ZAHVATA REDNI KOMBINOVANI PARALELNI REDNI KOMBINOVANI REDOSLED TEHNOLOKIH OPERACIJA PARALELNI Slika 4.19ema osnovnih varijanata obrade sa j-operacija i i-zahvata [MIT91] Postupakredneobradesastojiseutometosvakasledeaoperacijailizahvatpoinje neposrednopozavretkuprethodneilipoistekuodreenogvremena.Postupakparalelne obradekarakteristianjepotometosevieoperacijailizahvataizvodiistovremeno.Njihov poetakilizavretaknemoradabudeistovremen.Dokpostupakkombinovaneobradeini upravokombinacijurednogiparalelnogpostupka.Optisluajobrademoedasadrij-operacija oznaenih sa O1, O2, ...., Oji i-zahvata oznaenih sa Z1, Z2, ..., Zi.Premavarijantiobrade1 svetehnolokeoperacije izahvatiseizvode redno,priemuje postignutnajveistepen razbijenostiilistepen diferancijacije tehnolokogprocesa.Naslici4.20datje ciklogramobrade varijante1.Naapcisise nanosiglavnovreme obradetg,anaordinati brojtehnolokih operacijajibrojzahvata Slika 4.20 Ciklogram varijante 1 ( j=4, i=16) [MIT91] Tehnoloki procesi 20 i.Ukupnoglavnovreme obradetg(u)jednog predmetaobradeje jednakozbiru glavnih vremena za svaku tehnoloku operaciju ili zbiru glavnih vremena za svaki zahvat. Varijantaobrade2 karakteristinapotome tosetehnoloke operacijeizvoderednoa zahvatikombinovano (redno-paralelno).Naslici 4.21datjeciklogram obradevarijante2.Na prikazanomprimeru usvojenojejedase paralelnoizvodepodva zahvata,paseukupno glavno vreme obrade tg(u) dobijanaosnovuzbira maksimalnih glavnih Slika 4.21 Ciklogram varijante 2 ( j=4, i=16) [MIT91] vremena unutar paralelno izvoenih zahvata. Slika 4.22Ciklogram varijante 3 ( j=4, i=16) [MIT91] Uvarijantiobrade3tehnolokeoperacije seizvoderednoazahvatiuokvirusvake operacijeparalelno.Premaciklogramu prikazanomnaslici4.22uoavasedaje ukupno glavno vreme obrade tg(u), jednog predmetaobrade,jednakozbiruglavnih vremena najduih zahvata u okviru svake tehnoloke operacije.Varijante4,5i6ijisuciklogrami prikazani na slici 4.23 mogu se razmatrati zajednojersusvetrikarakteristinepo kombinovanomredosledutehnoloih operacija. Od ove tri varijante najoptija je varijanta5jersukodnjeitehnoloke operacijeizahvatikombinovane(redno-paralelno).Izciklogramavarijanti4,5i6 se vidi da jeukupnoglavnovremeobradetg(u)jednakozbiruvremenskinajduihrednoizvedenih tehnolokih operacija. Slika 4.23Ciklogrami varijanti 4, 5 i 6 ( j=4, i=16) [MIT91] Tehnoloki procesi 21 Takoeivarijante7,8 i9semoguproanaliziratizajedno jersekod svihtehnoloke operacije izvodeparalelno(ciklogramiprikazaninaslici4.24).Ukupnoglavnovremeobrade),jednog predmeta obrade, tg(u) jednako je glavnom vremenu obrade najdue tehnoloke operacije. Slika 4.24 Ciklogrami varijanti 7, 8 i 9 ( j=4, i=16) [MIT91] Analizomprikazanihciklogramavarijantiizvoenjatehnolokihoperacijaizahvatauoavase, daseprimenomkombinovanihiparalelnihvarijantipostieveakoncentracijaoperacija, odnosnopostieseistovremenoizvravanjepojedinihzahvataunutarodgovarajuih tehnolokihoperacija,kaoiistovremenoizvravanjevietehnolokihoperacijajednog tehnolokog procesa.Stepentehnolokekoncentracijezavisiodvrsteobradeiodvarijanteizvoenjatehnolokih operacijaizahvata,najmanjijekodprveanajveikoddevetevarijante.Stepentehnoloke koncentracije je neposredno povezan sa konstrukcijom i svimeksploatacijskim karakteristikama mainaalatki,alataipomonihpribora.Poveanjestepenakoncentracijeoperacijapopravilu dovodi do uske specijalizacije proizvodne opreme, to smanjuje fleksibilnost sistema i smanjuje mogunost uvoenja novog tehnolokog procesa. 4.12. Varijantnost tehnolokih procesa Kaotojeuuvodnomdeluovogpoglavljanaglaeno,navarijantnostreenjatehnolokog procesauoptemsluajuutiutehniki,tehnolokiiekonomskiparametriodnosno:vrsta pripremka, redosled operacija, sadraj operacija, obradni sistemi, alati, pribori itd.. Varijantnost tehnolokogprocesaznaidajedanproizvodilipoluproizvodsemoeizraditinavienaina. Varijantnostsemoeposmatratisadvaaspekta.Jedan aspekt,jeipitanjekakoseformirajui imesuuslovljenevarijantetehnolokogprocesa,adrugi,kakoizskupareenjaodnosno varijanti, odabrati optimalnu ili neku drugu varijantu. Brojvarijantitehnolokogprocesa,teorijski,jejednakbrojumoguihkombinacija:razliitih tehnologija,vrstapolaznogpolufabrikata(pripremka),razliitihreenjaoperacijanjihovog redosleda i struktura odnosno sadraja u pogledu redosleda i vrsta zahvata.Prostormoguihtehnolokihreenjaukomesevriizboriprojektovanjetehnolokihprocesa izradenekogproizvodagenerisanjesatriosnovneose(slika4.25).Prvaodreujevarijante tehnolokog procesa, odnosno pripremka i operacija, druga redosled i vrstu operacija, odnosno sadraj tehnolokog procesa i trea strukturu odnosno sadraj operacija izrade [TOD04].Tehnoloki procesi 22 Slika 4.25 Prostor tehnolokog reenja prema Kochanu, izvor [TOD04] Ako projektujemo prostor tehnolokih reenja na koordinatnu ravan definisanu osama varijante tehnolokogprocesaisadrajtehnolokogprocesadobijasematricavarijantitehnolokog procesadefinisanakaonaslici4.26.Brojoperacijapojedinihvarijantitehnolokihprocesa,u optem sluaju, nije isti (indeksi j, k, l i v). OPERACIJA 1 2 ....p ...r....f 1 f11f12... f1p ...f1r ... f1j 2 f21f22... f2p ...f2r ... f2k ....... ............ ... ... i fi1 fi2...fip...fir ... fil ....... ............ ... ... m fm1 fm2... fmp ...fmr ... fmv VARIJANTE TEHNOLOKOG PROCESA Slika 4.26Matrica varijanti tehnolokog procesa[TOD04] Koja varijanta tehnolokog procesa, iz prostora tehnolokih reenja za zadate uslove obrade, e bitiusvojenakaokonana,ipokojojesedeoproizvoditi,dobijasenaosnovu tehnoekonomske analizei ocene eksperata. 4.13. Granini broj komada izmeu razliitih varijanti Kada se utvrdi vie varijanti jednog tehnolokog procesa za odreenu veliinu serije, potrebno je pojedine varijante analizirati i odrediti granini broj komada pojedinih varijanti sa ekonomskog aspekta. 4.13.1. Granini broj komada izmeu razliitih varijanti polaznog materijala ipkastimaterijalsepredviakaopolaznimaterijalzaizradurotacionihdelova.Meutimkod veihserija(veiobimproizvodnje)postavljasepitanjeizborapolaznogmaterijala(ipkaili otkovak). Za pojedinanu proizvodnju i male serije kao i male ukupne koliine moe se odmah reidajeotkovakkaopolaznimaterijalneekonomian.Drugiekstremjeserijaodnekoliko hiljadakomadailiobimproizvodnjeodnekolikodesetinahiljadakomada.Izmeuovadva sluaja postoji neka veliina seriji kod koje prestaje da bude ekonomina proizvodnja kod koje jepolaznimaterijalipkaapostajeekonominaproizvodnjakodkojejepolaznimaterijal Tehnoloki procesi 23 otkovak.Brojkomadauserijisezovegraninibrojkomada,idobijaseizuslovajednakosti cene kotanja razliitih varijanti tehnolokog procesa: Ck(ng)= Cko(ng) gde je:Ckcenakotanjapripremkaiz ipke Cko cenakotanjapripremkaiz otkovka n broj komada u seriji ng granini broj komada u seriji. Raunanjemcenekotanjazaodreene veliine serije (n) dobijaju se krive za jednu i druguvarijantutehnolokogprocesa,au njihovompresekugdesutrokovivarijanti isti nalazi se granini broj komada ng kao na slici 4.27. ngOtkovakipkanCkSlika4.27Graninibrojakomada izmeurazliitihvarijantipolaznog materijala [GA90] 4.13.2. Granini broj komada izmeu razliitih tehnolokih varijanti Rotacionidelovisemoguobraivatistruganjemnauniverzalnom,revolveriliautomatskom strugu. Koja tehnoloka varijanta (TV) e se izabrati zavisi od sloenosti dela i od veliine serije. Zaistetrokoveizrade(Ti)razliitihvarijantiodreujesegraninibrojkomadauserijiizmeu pojedinih tehnolokih varijanti. Da bi se izraunali trokovi izrade neophodni su parametri koji se mogudobitisamodetaljnomrazradomtehnolokihpostupakasvihtehnolokihvarijanti. Graninibrojkomadaizmeupojedinihtehnolokihvarijantidobijaseizuslovajednakosti trokova izrade. Za varijante 1 i 2 uslov je: TiV1(ng1/2)= TiV2(ng1/2) a za varijante 2 i 3 uslov je: TiV2(ng2/3)= TiV3(ng2/3) gde su:TiV1, TiV2, TiV3 trokovi izrade za tehnoloke varijante 1,2 i 3 Cko cenakotanjapripremkaiz otkovka n broj komada u seriji ng1/2 granini broj komada u seriji za tehnoloke varjante 1 i 2 ng1/2 granini broj komada u seriji za tehnoloke varjante 2 i 3. ng1/2TV2TV1TV3nTing2/3Slika4.28Graninibrojakomada izmeurazliitihtehnolokihvarijanti [GA90] Raunanjem trokova izrad za odreene veliine serije (n) dobijaju se krive za svaku tehnoloku varijantu,aunjihovompresekugdesutrokovivarijantiistinalazisegraninibrojkomadang kaonaslici4.28.Naosnovudijagramasezakljuujedajedong1/2ekonominatehnoloka varijanta 1 (TV1), od ng1/2 do ng2/3 ekonomina je varijanta 2 (TV2) a od ng2/3 najekonominija je varijanta 3 (TV3).Tehnoloki procesi 24 Naosnovuprikazanognameesezakljuakdakodprojektovanjatehnolokihprocesatreba traititoviemogunosti(varijanti)njihanalizirati,odabratinajpovoljniji,kakobiproizvodbio to jeftiniji. 4.14. Vremenski normativi u strukturi tehnolokog procesa Problematikatehnikognormiranjaradovapredstavljavaanisloensastavnielemenat tehnolokepripremeproizvodnje.Smanjenjenormativaradadovodidoskraivanjarokova tehnike pripreme proizvodnje to je od znaajnog interesa za smanjenje trokova proizvodnje. Osnovnizadataktehnikognormiranjajeutvrivanjevremenskenormeilinormevremena odnosnoukupnogvremenaizradeproizvoda.Uuslovimametalopreraivakeindustrije odnosnoobrademetalaskidanjemstrugotine,vremenskanormasevezujezaproizvodnu operaciju koja ini osnovni elementjednog tehnolokog procesa. Strukturuukupnogvremenaizradeineonavremenakojasemoguutvrditibilosnimanjemili odreenommetodomunapredodreenihvremenakaoiprimenomodgovarajuihfaktorai koeficijenata odrediti njihova vrednost.Vremepotrebnozapripremanjeiraspremanjeradnogmestapredstavljapripremno-zavrno vremeiodnosisenaceluseriju.Podpripremno-zavrnimvremenompodrazumevasevreme odreenozapripremuiizvravanjeodreenihradnji,neophodnihdaseceloradnomesto,tj. maina,pribori,alatiradnik,pripremezaizvrenjezadatakaporadnomnalogu.Utokuovog vremena radnik upoznaje radni nalog i potrebnu tehnoloku dokumentaciju, preuzima materijal zatimpotrebnepriboreialate,pripremaradnomesto,predajeodnosnoodlaeradnikomad, popunjavaradnulistu,raspremaradnomestoodnosnodovodigaupredhodnostanjeitd. Veliinapripremno-zavrnogvremenasedefinietehnolokimprocesom,sloenouposla, uvebanouradnikaistepenomorganizacijeproizvodnje.Pripremno-zavrnovremesedaje naosnovuproceneodnosnoocenjivanjem.Utabeli4.2datesuorijentacionevrednostiovog vremena za pojedine vrste obrade. Tabela 4.2Pripremno-zavrno vreme PRIPREMNO-ZAVRNO VREME VRSTA OBRADE OPIS VREMENA OKO/OD |min| DO |min| NAPOMENA STPripremanje maine za stezanje izmeu iljaka10 STPripr. maine za stezanje na steznoj ploi16 STPripr. maine za stezanje pomou stoera12 STPripr. maine za stezanje u stezau10 STPostavljanje podupiraa6 ST Pripr. maine za rezanje noem za grubu ili zavrnu obradu 2 STPripr. maine za rezanje bonim noem2.5 ST Pripr. maine za rezanje noem za spoljnu zavojnicu 6 ST Pripr. maine za rezanje noem za unutarnju zavojnicu 8 STPripr. maine za rezanje noem za usecanje3 ST Pripr. maine za buenje burgijom u stezau nosaa alata 2 ST Pripr. maine za rezanje ureajem za kopiranje konusa 12 BUPromena visine stola2 BURegulisanje broja obrta glavnog vremena1 BURegulisanje brzine autom. pomonog kretanja1 BURegulisanje ureaja za rezanje zavojnice6 BUPripremanje stezaa materijala1.5 BUPripremanje manjeg pomonog pribora3.5 BUPostavljanje burgije za buenje1 GLZa mainu pripremljenu za stezanje stezaem2132 GL Za mainu pripremljenu za rad sa jednostavnijim pomonim priborom 2132 Tehnoloki procesi 25 GL Za mainu pripremljenu za rad sa sloenijim pomonim priborom 2636 BR Regulisanje br. obrta rad.pred., brzine aksijalnog pomonog kretanja, radijalnog primicanja, podeavanje graninika 18 BRPostavljanje tocila5 BRPostavljanje nosaa iljaka i podupira2 REPodeavanje duine hoda1.0 REPodeavanje pomonog kretanja0.5 Sobzirom,kakojevenapomenuto,daseovovremeodnosinapripremnozavrneradnje radnogmestazaizradulansiranekoliinez,uodreenojseriji,deljenjemtogvremenasa brojem komada z dobija se deo tog vremena koji otpada na komadno vreme izrade tk. Najvanijideoukupnogvremenaizradepredstavljenjeglavnimiliefektivnimvremenom(tg). Unutar ovog vremena vri se tehnoloko oblikovanje radnog komada. Glavno vreme obrade, u zavisnostiodnainaobradeutvrenogtehnolokimprocesom,moesepojavitikaoglavno mainsko vreme (tgm), glavno mainsko runo vreme (tgmr) i glavno runo vreme (tgr). Glavnomainskovreme(tgm)jevremezakojeseradnikomadmainskioblikujebezuea rada oveka. Glavno mainsko-runo vreme (tgmr) je vreme za koje se radni komad oblikuje na maini posredstvom ovekovog rada (npr. obrada kod koje se runo upravlja pomakom alata). Glavno runo vreme (tgr) je vreme u kome se radni komad runo oblikuje, obrauje ili sastavlja (npr. runo turpijanje, zakivanje, montaa i slino). Sagleditanainaobrade,zaodreivanjeglavnihvremenarazvijenesuiodgovarajue formule,nomogrami i td. Pomonovreme(tp),definisanokaovremepotrebnozaizvoenjeglavnogvremena,moese ponavljatipriizradisvakogradnogkomadailipriizradiodreenekoliineunutarjedne operacije, ili naloga. I kod pomonih vremena razlikujemo, kao kod glavnog vremena, pomono mainsko vreme (tpm), pomono mainsko runo vreme (tpmr) i pomono runo vreme (tpr). Pomonomainskovremeobuhvatapomonavremenakojaseostvarujupomoumainskih ureaja,kaotosutransportnetrake,priemusenpr.automatskoskladitenjesprovodibez oveijegrada.Pomonomainsko-runovremeobuhvatapomonavremenatokomkojihse istovremenoobavljajumainskiiruniradovi.Upomonarunavremenasvrstavajuse vremenazaoneradovekojiseobavljajuruno.Pomonavremenasupotrebnazaizvoenje sledeih aktivnosti: nametanje, skidanje, stezanje i otputanje radnog komada; razna kontrolna merenja;ukljuivanjeiiskljuivanjemaine;promenareimaobradeutokurada;primicanjei odmicanje alata; zamena alata (van pripreme); prazan hod alata ili maine i sl. U tabeli 4.3 date su orijentacione vrednosti ovog vremena za pojedine vrste obrade. Tabela 4.3Pomono vreme POMONO VREME VRSTA OBRADE OPIS VREMENA OKO/OD |min| DO |min| NAPOMENA STStezanje izmeu iljaka0.51.5 STStezanje u stezau sa tri ape0.30.8 STStezanje na plou za stezanje1.02.0 STStezanje navlaenjem na stoer2.03.0 STManjanje broja obrta glavnog vremena0.15 BUPostavljanje i stezanje manjih radnih predmeta0.10.5 BUPripremanje alata: uvlaenje u auru za buenje0.2 BUPripremanje alata: centriranje prema gnezdu iljka0.5 GLVreme potrebno za pokretanje stola 0.163.5 GL Vreme za stezanje radnih predmeta i vreme potrebno za ienje pomonog pribora od strugotine 13 BRStezanje predmeta obrade izmeu iljaka0.40.8 BRPrimicanje i merenje1.86.0 Tehnoloki procesi 26 REVremena su kao kod glodalica Smanjenjepomonogvremenapostiesedobromrazradomtehnolokogprocesa,dobrom organizacijom radnog mesta, kao i sistematskim prouavanjem pokreta radnika. Dodatnovreme(td)obuhvatavremezaorganizacionoopsluivanjeradnogmesta,vreme tehnikog opsluivanja radnog mesata i vreme za odmor i line potrebe radnika. Dodatno vreme izmeuostalogjeprouzrokovanoineplanskimprekidimaradnogprocesa(gubicivremenakoji nastaju usled organizacijskih, tehnikih i linih uzroka u proizvodnom procesu), kao to su sitni kvarovimainailiureaja,lomalataidrugo.Organizacionomvremenuopsluivanjaradnog mestapripadajuradnjekaonpr.ienjeradnogmestaipredajasmene.Primerizatehniko vremeopsluivanjasupodmazivanje,zamenaalatazatupljenogzavremeradnogprocesa, odstranjivanjestrugotinesamaine.Vremepotrebnozaprirodnepotrebeiodmorradnika, najeedelomzavisiodradnihuslova,aliiodvrsteproizvodnje,nainaobradeisloenosti, zahtevanogkvalitetaiveliineproizvoda,odnosnoradnogkomada.Veliinaovogelementa vremenaizraenajeilivremenskimjedinicamailiprocentomukupnogvremenaizradeili propremno-zavrnog vremena, tj. odreuje se studijom rada, analizom radnog mesta, odnosno merenjem za razliite radove. Naosnovuizloenogoptiizrazzaproraunkomadnogvremenazabilokojitipproizvodnje moe da se pie u obliku: tk = tg + tp + td + tpz . U svakom sluaju, ispravni zakljuci o produktivnosti, efektivnosti, ekonominosti itd., mogu se donositijedinonatemeljuanalizeostvarenihveliinaiuskladusatimizvritieventualno potrebni adekvatni zahvati. Upraksiseesto,uslednemogunostiizraunavanjaimerenjapojedinihdelovavremena izrade,vregrupisanjaelemenatavremena,anepoznateveliineprocenjujunaosnovu iskustvenih podataka za odreenu vrstu proizvodnje. Pojednostavljennainizraunavanjaukupnogvremenaizradesvodisenaproraunglavnog (tehnolokog)mainskogvremenapomouformularazvijenihizteorijerezanjainakorienje tabela za ostale delove vremena (pre svega pripremno i pomono vreme). Sobzirom, da su tabelama obuhvaene skoro sve radnje vezane za pripremu i vraanje radnog mesta u prvobitno stanje kao i tabele pomonih vremena na temelju uobiajenih pokreta koji se javljaju pri pojedinim vidovima obrade rezanjem, a da su svi nepredvieni zahvati vezani sa tim radnjamadatiuvidudopunskihkoeficijenata,pojednostavljennainproraunazadovoljava potrebe prakse. Opisaninainproraunaukupnogvremenaizradejepojednostavljen,alikakojenaglaeno zadovoljava praktinu primenu. Zato uvek trebanastojati da se ukupno vreme izrade izrauna tosavesnijeitanije,pomogustvuralanitodetaljnije,alinaravno,tolikokolikojeto tehniki i ekonomski u odreenoj sredini i uslovima mogue, a i opravdano. 4.15. Osnovni elementi sa obrascima za proraun glavnog vremena pri obradiskidanjem strugotine Glavno vreme obrade, u okviru vremenskog normativa, je jedino vreme koje se moe egzaktno izraunatinaosnovuobrazaca.Naosnovuliterature[LAZ02],[STA83]i[GA90],elementii obrascizaproraunglavnogvremenaobradesusistematizovaniipreglednoprikazaniu tabelama 4.4, 4.5, 4.6, 4.7, 4.8 i 4.9.

Tehnoloki procesi 27 Tabela 4.4Obrada struganjem OBRADA STRUGANJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica)Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min s nLi tg =, min Uzduna obrada Znaenje oznaka: L = l + e, mm hod alata l, mm duina obrade e = 2 5, mm prilaz alata i = o / ( 2 a ) broj prolazao, mm dodatak za obradu a, mm dubina rezanja n, o / min broj obrta s, mm / o korak Tabela 4.4Obrada struganjem (nastavak) OBRADA STRUGANJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica)Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min s nLtg=, min Poprena obrada Znaenje oznaka: L=0.5(Dd+2e),mmhod alata d=0zasluajpotpune eone obrade e = 2 5, mm prilaz alata n, o / min broj obrta s, mm / o korak Izrada navoja s nLz i tg =, min Tehnoloki procesi 28 Znaenje oznaka: ibrojprolaza(i=i1+i2 obuhvataprolazegrubei zavrne obrade navoja) z broj hodova zavojnice L = l + l1 + l2, mm hod alata l, mm duina navojal1~(0.51)s,mmprilaz alata l2 ~ / 2, mm izlaz alata ,mmradijuszaobljenja izlaznog ljeba Tabela 4.5Obrada buenjem OBRADA BUENJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica) Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min s nLtg=, min Buenje Znaenje oznaka: L=l+e+l1,mmhod alata l, mm dubina obrade e = 2 5, mm prilaz alata l1 ~ D / 3, mm izlaz alatal1 = 0 buenje rupa D, mm prenik buenja n, o / min broj obrta s, mm / o korak Tehnoloki procesi 29

Tabela 4.6 Obrada glodanjem OBRADA GLODANJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica) Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min s nLi tg =, min Obimno i eono glodanje Znaenje oznaka: L = l + e + l1, mm hod alata l, mm duina obrade e = 2 5, mm prilaz alata l1, mm izlaz alata i = o/ ( 2 a ) broj prolazao, mm dodatak za obradu a, mm dubina rezanja n, o / min broj obrta s = s1 z, mm / o korak s1, mm / z korak po zubu z broj zuba glodala B irina glodanja D, mm prenik alata Tabela 4.7Obrada rendisanjem OBRADA RENDISANJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica) Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min Rendisanje Lgn sBi t =, min Tehnoloki procesi 30 Znaenje oznaka: B = b + 2 e2, mm hod alata ilipredmetaobradeupravcu pomonog kretanja b, mm irina obrade e2,mmprilaziizlazalatau pravcu pomonog kretanja i = o/ ( 2 a ) broj prolazao, mm dodatak za obradu a, mm dubina rezanja nL,dh/minbrojduplih hodovaalataodnosno predmeta obrade s,mm/dhkorak(pomeranje alatailipredmetaobradeza jedanduplihodpredmeta obrade ili alata) Tabela 4.8Obrada provlaenjem OBRADA PROVLAENJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica) Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min VLtg=1000, min Provlaenje Znaenje oznaka: L=LR+l+2e,mmhod alata LR,mmduinareznogi kalibrirajueg dela provlakaa l, mm duina provlaenja e=25,mmprilaziizlaz alata V, m / min brzina rezanja

Tabela 4.9Obrada bruenjem OBRADA BRUENJEM Opis i osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade (skica) Obrazac za proraun glavnog vremena obrade tg, min Kruno bruenje a rgs nk Li t = , min Tehnoloki procesi 31 Znaenje oznaka: k=1,21,7koeficijent troenja alata L = l + B +e, mm hod alata l, mm duina bruenja B, mm irina tocila e = 2 5, mm prilaz alata nr, o / min broj obrta sa, mm/o ili mm/hod aksijalni korak ibrojprolaza,obuhvata prolaze grubog i finog bruenja (i = ig + if)Brojprolazazapojedine zahvate je i = oj /ajgde su oj i aj,mmdodatakzaobradui dubinabruenjaujednom prolazu(jgrubailifina obrada). a Lugs nk Bi t = , min Znaenje oznaka: k=1,21,7koeficijent troenja alata Bu=b+B+e2,mmhod alata u poprenom pravcu b, mm irina bruenja B, mm irina tocila e2 = 2 5, mm prilaz alata nL,hod/minbrojprostih hodova predmeta obrade sa, mm/o ili mm/hod aksijalni korak i broj prolaza, obuhvata Ravno bruenje, koturastim tocilom prolaze grubog i finog bruenja (i = ig + if)Brojprolazazapojedine zahvate je i = oj /ajgde su oj i aj,mmdodatakzaobradui dubinabruenjaujednom prolazu(jgrubailifina obrada). Tehnoloki procesi 32 a tgs nk Li t = , min Ravno bruenje, lonastim tocilom Znaenje oznaka: k=1,21,7koeficijent troenja alata L = l + e, mm hod alata l, mm duina bruenja e = 2 5, mm prilaz alata nt, o / min broj obrta sa, mm/o ili mm/hod aksijalni korak ibrojprolaza,obuhvata prolaze grubog i finog bruenja (i = ig + if)Brojprolazazapojedine zahvate je i = oj /ajgde su oj i aj,mmdodatakzaobradui dubinabruenjaujednom prolazu(jgrubailifina obrada). 4.17. Proizvodnost tehnolokog procesa Prema[MIT81],proizvodnosttehnolokogprocesaseogledakrozproizvodnostodgovarajue mainealatketj.radnogmesta,imoeseprikazatikaostvarna,teorijskaitehnoloka.Za analizuefekatareinenjeringatehnolokihprocesabieiskoriena stvarnaproizvodnost,koja se moe prikazati izrazom: d pz p g kst t t t1t1P+ + += = , kom/min gde je: tg, min glavno vreme obrade, tp, min pomono vreme, tpz, min pripremno-zavrno vreme, td,min dodatno vreme. Proizvodnost se izraava koliinom obraenih proizvoda u jedinici vremena.Teorijskaproizvodnost predstavlja onuproizvodnostkodkojese kao vremenskiutroakuzima osnovno vreme sainjeno od glavnog i pomonog vremena, i dobija se na osnovu izraza: p gtt t1P+= , kom/min. Tehnoloka(idealna)proizvodnostpredstavljaonuproizvodnostkojabisepostiglabez prisustva bilo kakvih vremenskih gubitaka, odnosno kada bi jedini vremenski utroak bio glavno vreme. Tehnoloka proizvodnost se moe izraziti izraziti odnosom: Tehnoloki procesi 33 git1P =, kom/min. Proizvodnost, kao parametar metode vrednosne analize,je uslovljena vrstom obrade, reimima obrade,stepenommehanizacijeiautomatizacijekaoiorganizacionimnivoomproizvodnih radnih mesta u proizvodnom procesu.Smanjenjeglavnogvremenaizradeodnosnomaksimiziranjeproizvodnostikrozpoveanje stepenatehnolokekoncentracijenijeuvekopravdano,neophodnojeutvrivanjekompromisa izmeuvarijantitehnolokogprocesa,proizvodnosti,trokovaobrade,mogunostiizmene tehnolokog procesa, itd.