vinarija (kraca verzija)

8/4/2019 vinarija (kraca verzija)

1/20

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

MEGATREND BEOGRAD

PREDMET: MENADZMENT OPERACIJA I KVALITETA

TEMA: PROGRAM OBEZBEDJENJA KVALITETA I PROCESPROIZVODNJE VINA U VINARIJI

Beograd, jun 2007.god


2/20

Vinarija oka je osnovana 1903 godine i od tada pa sve do danasje uspela da bez obzira na promene i burnu istoriju odri tradicijuproizvodnje autentinih vina potiskog regiona.Hronika vinarije poinje imenom grofa Marcipana, veleposednika.

Njegovo imanje protezalo se na vie hiljada hektara.

Gajio je voke i cvee pa je oka poetkom XX veka bila poznata po ruama ije su sadnice stizale ak do Holandije, Finske iEngleske.Taj itni alkohol kupovali su Danci i Englezi za pravljenjeestokog dina.Grofove poduhvate podupirao je inenjer Artur Lederer. Oenio segrofovom erkom ubrzo posle dolaska u oku i kao zet se pokazaoi dokazao, irio je vinograde i podizao podrum.Lederer je potsticao okane da podiu vinograde i otkupljivao im

je grode i vino. Tako je vinova loza irena i na njive ratara. Uilisu da je neguju i da prave domae vino. Vinarija je u narednom

periodu doivela pun razvoj i prosperitet.Vinarija u oki bila je na glasu i posle Drugog svetskog rata.Podizane su plantae visokorodnih sorti za kvalietna vina i ona su

prodavana irom Jugoslavije.U skladu sa promenama koje su se deavale u zemlji deavale su se

promene i u vinariji. Tokom svih burnih deavanja vinarija je

ponudila tritu vino drepeva krv koje je ubrzo postalovodea robna marka i takorei zatitni znak vinarije i ovog regiona.

Posrtanje vinarije poelo je devedesetih godina. Kombinat oka,kome je ona pripadala, naao se na nizbrdici, isto kao i veina kuahrane u Vojvodini


3/20

Brigu o vinariji od poetka 2001 vodi subotika firmaVinoprodukt

Istorija vina

Nije poznato od kada tano postoji vino, ali se veruje da je primitivni ovekimajui potrebu da sauva hranu onih meseci kada je nema, izmeu ostaloguvao i divlje grode, stavljajui ga u upljine stena, gde bi onofermentiralo i penuava tenost se pretvarala u vino.

Najraniji zapisi govore da se u Aziji vino pravilo pre ak 12.000 god.Postoje takoe crtei na zidovima egipatskih grobnica, koji datiraju 2.000pre nove ere.Vinova loza iz Azije je prvo preneta u stari Egipat, Grku, Rimsko carstvo, a

potom se irila po celom svetu.

Tajne vina

U antiko doba vino se smatralo piem i lekom, imalo je gotovo natprirodan

ugled. Trideset vekova pre Hrista, vino je bilo jedino pie dostojno da ispratifaraone na onaj svet. Nekoliko stotina amfora s vinom je naeno ugrobovima slavnih Egipana.ovek je od vina napravio simbol ivljenja. Interesantan je podatak da jevino uz krv i mleko smatrano za najsloeniju tenost na svetu.

Proizvodnja vina u svetu

Najpoznatiji proizvoaci vina su Francuska, Nemaka i Italija. Francuska sasvojim Bordo, Burgundi, Loara, lzak, Ron i ampanj regionima, spada unajvee proizvoae vina u svetu. Poznata je po kvalitetnim vinima inaravno ampanjcima


4/20

Nemaka vina su poznata bez obzira to se uglavnom za njihovuproizvodnju koristi moderna tehnologija.Tradicija proizvodnje vina u Italiji datira jo pre vladavine Rimskog carstva iona je danas od vodeih proizvodaa vina u svetu, tu reputaciju je stekla

proizvodnjom crnih vina. Italiji je poznata po izvozu jeftinih vina ali nudi imnoga kvalitetna vina koja nose imena velikih imanja jo iz doba Rimskogcarstva.

Podrum je 1903 zapoet i zavren 1912 sa kapacitetom od 2000vagona.Podrum je originalno i jedinstveno zdanje i ubraja se u jedan odnajlepih u bivoj Jugoslaviji.U podrum se ulazi kroz golema vrata ispred kojih se nalazi drvenistub to je sluio za sputanje i izvlaenje buradi. Sputajui se

dubokim stepenitem u vinski deo podruma nailazimo na inicijale biveg vlasnika A.L. i natpis IN VINO VERITAS .A onda,iznenadjenje, ispred nas iskrsava prostrani podrum ispunjengolemim drvenim buradima.


5/20

U 7 ulica vina, kako se zovu njegovi prostrani ogranci, na 10m podzemljom, poreano je oko 130 hrastovih buradi od 1.500 l do11.000 l , mnoga su stara i itav vek.Podrum je graen na kilometar od mrtve Tise , a sadanji tok

reke udaljen je svega oko etri kilometra. U tom predelu visokihpodzemnih voda, podrum je od njih zatien drenanim kanalima.Iskopani su oko podruma i povezani tako da vodu odvode usabirne bunare odakle se izbacuje pumpama.Pesak sa Tise posipa se u tankom sloju po podu podruma da upijeviak vlage. Sutradan, vlaan pesak se kupi i iznosi na suenje, anovi, suvi, iri po podu. Zahvaljujui drenanim kanalima i pesku,

podrum je uvek suv, sa stalnom temperaturom od 12 do 14 stepeni

Celzijusa.Stalna vlanost i temperatura pruaju idealne uslove za negukvalitetnih vina.To je podrum tradicije vinski grad s uliicama i bavama .Podrum je proiren od 1907 do 1912 i u tom periodu je izgraeno18 betonskih cisterni koje su obloene staklenim ploicama, tidinovski sudovi su mogli da prime od 33.000 do 67.000 litaravina.

Najvei sud prati neobina pria. Prostran, kao manja dvorana,nekada je sluio za gospodske sedeljke. Uz najbolje okanskovino, s kartama na stolu, vodili su se i poslovni razgovori. Moe serei da su mnoge sudbine tog dela potisja reavane u staklenoj sobiza 67.000 litara.

Najpoznatija je ulica Merlota, a od buradi tzv. Simino bure u komese uvek nalazi najbolje vino.


6/20

Vinogradi i vina u oki ulepali su istoriju toga kraja Potisja naijim se ravnicama najvie gaje penica, kukuruz, suncokret.Dvadesetih godina prolog veka kada su se vinogradi irili na 250

ha, podrum je bio pun vina i ona su stizala ak u Nemaku,

Dansku, Holandiju i Englesku.

Cenjeni lokaliteti potiskog regiona koje pokriva oka su : Jato,Pano, Batka, Budak, Macahunka.Danas na povrini od cca 150 ha, pored reke Tise, gde galopirajurazigrani konji i greje toplo banatsko sunce rastu rodni vinogradi :caberneta, merloa, rajnskog i italijanskog rizlinga.Tu su i ostale moda manje atraktivne sorte, ali sve one nose jedan

zajedniki imenitelj, razbuktalost duha koji je karakteristian zaovo podneblje.

Bistrenje vina


7/20

Vreme potrebno da se vino samo od sebe izbistri i dostigne stabilnu kristalnubistrinu, kree se i do 2 godine. Vina koja nisu namenjena tritu ve zalinu potronju, ne moraju se podvrgavati bistrenju, dodavanjem odreenihsredstava. Meutim, vina koja su proizvedena radi prodaje i to, pre svega,kao razlivena u boce, ili vina koja se ele vise godina uvati, potrebno je da

poseduju stabilnu i kristalnu bistrinu koja se postie bistrenjem.

Pod bistrenjem podrazumeva se dodavanje vinu raznih sredstava kojima sevri odstranjivanje estica mutnoe vina, kao i onih materija koje bi mogleda izazovu muenju vina. estice mutnoe maskiraju ukus i miris vina, paono bistrenjem postaje izraenijeg i "istijeg" ukusa i mirisa, a time

pogodnije za sazrevanje i ostavljanje za due uvanje u bocama. Ne treba

suvie rano bistriti vina, jer e se ona kasni sigurno mutiti. Potrebno jesaekati da protekne odreeni vremenski period u toku kojeg se, poddejsvom alkohola novog vina, prirodnim putem istaloe sluzaste materije(tzv. zatitni koloidi), koje oteavaju, ili u potpunosti onemguavaju

bistrenje vina. Vina koja e se ranije potroiti treba bistriti najranije u tokumarta meseca, neposredno pre drugog pretakanja, a visoko kvalitetna vinanamenjena za uvanje u toku leta, ili, ak, u jesen. Vino neposredno

bistrenja mora biti mirno i stabilno bez ikakvog izdvajnja ugljendioksidakoji nastaje, bilo zbog naknadnog vrenja kao posledica mikrobiolokih

procesa, jer u takvom stanju ono ne moe da se izbistri. Sredstva za bistrenjemoraju potpuno ista, da ne menjaju hemijski sastav vina, niti da menjajuukus i miris.

Sredstva koja se koriste za bistrenje vina mogu se podeliti na organska imineralna, ili rastvorljiva i nerastvorljiva. Organska sredstva su: elatin,


8/20

tanin, belance jajeta, obrano mleko itd., a u mineralna spadaju bentonit,kaolin i dr.Pre nego to se objasni postupak bistrenja vina pojenih od navedenihsredstava, potrebno je ukazati na sledee: ukoliko se ira pre alkoholnogvrenja tretira relativno veom koliinom bentonita (oko 200 g/hl), a pre togaobavi njenotaloenje, svi metalni delovi sa kojima ona dolazi u kontakt budu zatieni iukoliko se vrenje obavi do kraja (u vinu ne zaostane ni najmanja koliinaeera), tada ovakvo vino (pogotovo ako se uva na niim temperaturama)

postiestabilnu bistrinu pre letnjih meseci, a u toku jeseni (nakon godinu dana)moe biti bez bistrenja razliveno u boce.

BISTRENJE VINA ELATINOM

elatin se dobija kuvanjem ivotinjskih koica i ila uz odgovarajuapreiavanja. U trgovini se elatin prodaje u obliku listia ili u samlevenomstanju. Treba da je bezbojan, a jaa uta boja znak je njegove nedovoljneistoe. elatin se, obino, koristi za bistrenje ruiastih i crnih vina, a vonavina (bogata u oporim, taninskim) materijama (naroito opore sorte kruakadaju ovakva vina), takoe se bistre ovim sredstvima. Ukoliko se eli postiisamo bistrina ovih vina, ona se tretiraju sa 10 do 15 g/hl elatina, a ukoliko

su jae opora (skupljaju usta), treba ih tretirati sa 20 do 30 g/hl elatina, priemu se opore materije eliminiu i, pored bistrine, postie se i pitkost imekoa na ukusu. Bela vina se ne bistre elatinom, ali se mogu bistriti injime ukoliko im se pethodno doda tanin. Meutim, ovo nije za preporuku

jer je povezano sa nizom tekoa i rizika od tzv. prebistravanja.

Da bi se tano ustanovila potrebna koliina za bistrenje ruiastog ili crnogvina, potrebno je postaviti ogled u malome. On se izvodi na taj nain to seuzme 6 istih belih hoca i u njih nalije po 1 litar vina koji treba bistriti.Prethodno se pripremi 1% rastvora elatina u destilovanoj vodi. Odmeri se1g elatina i sipa u specijalnu staklenu au od 100 ml, ili u emajliranu

posudicu (loni) u koje se prethodno sipa oko 50 ml (pola dl) destilovanevode, ostavi nekoliko sati da elatin nabubri, pa potom zagreje do najvie40C. Meanjem treba sav elatin da se rastvori (moe u toku meanja da sedoda malo vode) i potom da se prelije u posudu sa oznakom od 100 ml (1 dl)i dopuni do 100 ml destilovanom vodom. Ovako pripremljen rastvor je 1%-


9/20

tni, tj. sadri 1 g elatina. Od ovako pripremljenog rastvora specijalnomstaklenom pipetom odmeravaju se sledee koliine ovog rastvora elatina idodaju u boce sa vinom koje treba da se bistri.

Odmah nakon dodavanja rastvora elatina, boce se to bre dobroizmukaju, kako bi se elatin to bre i bolje izmeao sa vinom. Nakon 2dana, sav elatin sa esticama mutnoe legne na dno boce u talogu vina.Tada se tankim crevom ili laganim naginjanjem boce vino naliva u ae.Treba paziti da se ne pomea redosled boca (one treba da, budu oznaene) iiz svake boce se u po jednu au sipa vina (oko pola ae) i posmatra se ukojoj je ai vino najbistrije. Takode se vri i proba vina na ukusu. Najmanjakoliina elatina kojom se postie zadovoljavajua bistrina, uzima se za

bistrenje celokupne koliine vina. Nakon utvrdivanja potrebne koliineelatina, vri se glavno bistrenje vina. Odmeri se potrebna koliina elatina,

u zavisnosti od koliine vina kojom se raspolae i potopi u hladnu vodutoliko da ogrezne. Ukoliko se elatin nalazi u obliku listia, treba ih najpreiskidati na sitne komadie i potom preliti vodom. Zelatin do sutradannabubri, potom se zagreje 1-2 litra vina u zavisnosti od koliine elatina(moe i vie) na oko 40C, doda se elatin i, uz dobro meanje, rastvori.Tako pripremljeni elatin dodaje se sudu sa vinom, koje bistrimo, a koji smo

prethodno otpraznili 5-10%. elatin rastvoren u vinu dodaje se u sud savinom u tankom mlazu, uz intenzivno meanje nekim tapoms ili uz

produvavanje vazduha preko gumenog creva (ovo drugo dolazi u obzir, ako

se bistrenje vri u manjem sudu, npr. 50 do 70 litara). Nakon 10-14 danavino se otoi sa taloga, a sud dobro opere, ocedi i ako je bure u pitanju, vrise blago sumporisanje spaljivanjem sumpornih traka (u sud do 500 1spaljuje se 2 g sumpora na svakih 100 litara pri emu nastaje 4 gsumpordioksida na 100 litara zapremine suda).

BISTRENJE VINA BELANCEM JAJETA


10/20

Belancetom kokoijih jaja bistre se najee crna, ali i bela vina. Za bistrenje100 litara crnog vina potrebno je 2-3 belanceta, a za bela vina dovoljno je

jedno. Belanca se najpre paljivo odvoje od umanaca. Jaja moraju biti potpuno svea. U nekoj posudi, belanca se dobro izmute brezovommetlicom, tako da se dovedu u stanje pene. Preporuuje se, radi boljegrazbijanja, dodavanje na svako belance oko 1 g kuhinjske soli. Izmuena

belanca se sipaju u kofu u koju se prethodno ulije 8 do 10 litara vina koja ese bistriti. Potom se iz ove kofe vino sa umuenim belancetom preruinekoliko puta u drugu praznu kofu (to bre raditi). Ovako pripremljeno

belance dodaje se u otpranjeni sud vinu koje se bistri u tankom mlazu i unekoliko navrata uz dobro meanje. Nakon 10-15 dana sva mutnoa vinazajedno sa belancem nalazi se na dnu suda u vidu taloga, a bistro vino seodvaja pretakanjem.

BISTRENJE VINA OBRANIM MLEKOM

Za bistrenje vina koristi se obrano kravlje mleko. Kada se unese u vino,belanevina mleka zvana kazein se zgruava (koagulie) i taloi povlaeisobom estice mutnoe. Obrano mleko se, obino, koristi za bistrenje jaeoksidisanih belih vina, koja imaju neprihvatljivu zatvorenu ilibarnu boju iliza tretiranje vina sa stranim mirisom (npr. na petrdleum). Obino se koristi0,25 do 0,40 litara (tj. 2,5 do 4,0 decilitata mleka) mleka na 100 litara vina.

Bistrenje se izvodi na nain opisan kod bistrenja vina belancetom.

BISTRENJE VINA BENTONITOM (KLAROLOM)

Vina razlivena u boce esto su sklona muenju, koje se javlja usled prelaskatermolabilnih belanevina u nerastvorljivo stanje. Ukoliko se ira tretira

bentonitom, u velikoj meri se uklanjaju belanevinaste materije i vino brebistri. Meutim, deo belanevinastih materija prelazi u vino, a jedan deo se

oslobaa iz elija vinskog kvasca. Stoga je neophodno vriti bistrenje vinapre razlivanja u boce, ukoliko su one namenjene duem uvanju. Bistrenjevina bentonitom obino se vri neto pre drugog pretakanja (februar-mart).Koliina bentonita potrebna za bistrenje vina kree se obino od 50 do 200g/hl. Tana koliina bentonita, kojom treba vino bistriti utvruje se ogledomu malom. Pre samog izvoenja ogleda u malom, vino se podvrgavasledeem testu u cilju ispitivanja da li je sklono muenju usled prelaska


11/20

belanevinastih materija u nerastvorljivo stanje: u istu belu bocu od 1 litranalije se vino i ostavi na temperaturi od 60C (u termostatu) u toku 24 asa.Ukoliko se vino zamuti, obavezno se mora bistriti bentonitom. Ogled umalom se sprovodi na taj nain to se uzme 6 boca od 1 litra i naliju vinom.Prethodno se pripremi 10% suspenzija bentonita: 100 g bentonita sipa se u 1litar destilovane vode. Sve se to ostavi do sutradan, pa se dobro izmea takoda ne bude grudvica. U boce se dodaju redom rastue koliine bentonitakako je dato u tabeli.

Nakon dodavanja potrebne koliine suspenzije u svaku bocu, nekoliko putase dobro promuka. Posle 24 asa vri se filtriranje vina iz boca preko filter-

papira postavljenog na levak, a ukoliko se sav dodati bentonit staloio ubocama, tada moe i bez filtriranja vina da se proceni kojom se najmanjomkoliinom bentonita postigla zadovoljavajua bistrina. Da li su datom

koliinom bentonita uklonjene nestabilne belanevinaste materije vina, proverava se toplotnim testom. Tretirani uzorci vina koji se ne zamuteoznaavaju koliinu bentonita koju treba primeniti da bi se izvrilastabilizacija vina u pogledu taloenja belanevina. Na osnovu rezultataogleda u malom, odmeri se potrebna koliina bentonita radi bistrenjaraspoloive koliine vina u podrumu za koju je raen ogled u malom: nasvakih 100 g bentonita uzima se litar to meke vode. Bentonit se dodaje uvodu (bez meanja) i ostavi do sutradan, kada se uz intenzivno meanje

prevodi u stanje suspenzije. U tankom mlazu se dodaje u sud sa vinom uz

intenzivno meanje oko 15 minuta (ukoliko se radi o relativno manjimkoliinama vina). Najranije nakon 7 dana, vino se moe odvojitipretakanjem od taloga.


12/20

Sumporisanje vina

Jaina sumporisanja zavisi od osobine i vrste vina, koliine alkohola,ukupnih kiselina i sklonosti ka mrkom prelomu. Za odlinu aromu i buke

vano je da se izbegavaju zakasnela sumporisanja, kada ve ponuoksidativni procesi ili se pojavi vinski cvet.

Sumpor je najstarije i neprevazieno sredstvo za uvanje vina koje sukoristili jo stari Pimljani. Pa i pored vekovnog iskustva strunjaci tvrde dasu u primeni izuzetno este greke.

- Ne radi se samo o neiskustvu ili poetnikim grekama - objanjava mrVladimir Puka, strunjak za vinarstvo na Tehnolokom fakultetu u Novom

Sadu. - Dogaa se i veim proizvoaima da ne zatite vino na vreme, stavemalo ili previe sumpora ili slino. Presumporisanje je esto i ustaljenobiaj. Isto tako se esto izbegava upotreba sumpora, da se ne bi koristila"hemija".

Nauka je odavno utvrdila optimalne tehnoloke granice u kojima je upotrebaovog dobrog starog sredstva delotvorna, a ujedno i zdravstveno bezbedna.Tako je pravilnikom dozvoljeno da vino sadri maksimalno 35 miligramasumpor-dioksida po litri. Strunjaci, meutim, ne preporuuju vie od 30miligrama, jer iznad te vrednosti sumpor umanjuje sortni miris i buke. Jaina

sumporisanja zavisi od osobine i vrste vina, koliine alkohola, ukupnihkiselina i sklonosti ka mrkom prelomu.

Najbolje je da se u jakim i suvim belim vinima odrava 15 mg/l slobodnogsumpor-dioksida. Kada ima manje alkohola a vie kiselina, oko 20, a ako jesmanjen i sadraj kiselina preporuuje se 20-30 mg/l. Maksimalnodozvoljena koliina samo se dozvoljava kada se radi o mrkom prelomu, ilivinu koje je sa dosta neprevrelog eera, uz povean sadraj kiselina ialkohola.

- Uticaj sumpor-dioksida na zdravlje ljudi dobro je prouen, a rezultatiuveravaju da ta vrsta "hemije" ne treba da brine - kae mr Puka. esto dozabune dolazi prilikom odreivanja potrebne koliine zato to se za zatituvina mogu koristiti razliita sumporna sredstva, iji uinak nije isti. Odnosnone oslobaaju istu koliinu sumpor-dioksida.


13/20

Tako je za vrlo slabo sumporisanje sto litara vina mogue primenjivati trigrama kalijum-metabisulfata (vinobrana), treinu sumporne trake ili 30mililitara 5% rastvora sumporaste kiseline. Za srednje jeko sumorisanje istekoliine vina dodaje se 10 grama vinobrana, traka sumpora ili 100 mililitarasumporaste kiseline, a za vrlo jako, 20 grama vinobrana mogu da zamenedve sumporaste trake ili 200 ml sumporaste kiseline.

Preporuljivo je da se uvek koristi isto sredstvo, da bi se izbegla greka, asumpor pravilno dozirao. Najjednostavnija je upotreba vinobrana, koju trebarastvoriti u veoj koliini vina, pa sve sipati u bavu. Pri tome samo

polovina odmerene mase prelazi u sumpor-dioksid.

- Za odlinu aromu i buke vano je da se izbegavaju zakasnela sumporisanja,kada ve ponu oksidativni procesi ili se pojavi vinski cvet - dodaje mr

Puka. - Ovim se poveava koliina acetaldehida, supstance koja vezujesumpor i umanjuje mu dejstvo, a vinu daje lo, ustajali ukus.

Kako grode postaje vino

Vino je fermentisani sok od groda. Sok je bogatecerom koji se pretvara u alkohol kada dode u dodir sagljivicama, koje se formiraju na pokoici sazrele bobice.

Priroda se pobrinula da u grou stvori najbolju sirovinuza proizvodnju vina. Ono sadri sve potrebne elemente kao to su voda,ecer, kiseline.Pokoica osim pigmenta sadri i milione mikroorganizama( kvasci ) koji izazivaju fermentaciju, koji sok od groda pretvara uvino.

Nakon berbe, zreli plodovi se dopremaju u muljau gde segrode priprema za fermetaciju tako to se bobice odvajaju od peteljki, azatim odlazi dalje u presu gde se muljaju. Nakon toga u zavisnosti od bojevina, sledi dalji tok proizvodnje. Sa belih bobica se odvaja pokoica, dok

sok iz crnih bobica fermentira zajedno sa bobicom. Da bi se proizveo Rose,pokoica se nakon kratkog vremena fermentacije odstranjuje.

+ Belo vinodobijamo od belog ili crnog groda muljanjem posle ega se odvajaju

peteljke i pokoica. Bela vina mogu biti slatka, suva ili penuava. Kod


14/20

slatkih vina fermentacija se zaustavlja pre no to se cela koliina ecerapretvori u alkohol, ako se eer pretvori u alkohol dobijamo suva vina. Kodpenuavih vina je bitan momenat flairanje vina i sekundarna fermentacijakoja se dogaa u boci.

+ Crno vinose iskljuivo dobija od crnog groda. Postupak u pravljenju vina je isti kaokod belog s tim da se pokoica ne odvaja nego se koristi cela bobica.Pokoica bitno utie na boju vina.

+Rosese dobija od crnog groda, ali se pokoica u odreenom momentufermentacije tj. kada se dobije eljena boja vina, odvaja i proces se nastavlja

bez nje na uobiajni nain. Rose vina su obino suva, ali mogu biti i slatkakao i penuava.

+ Penuava vinaspecifinost ovih vina je u CO2, koji se oslobaa u toku sekundarnefermentacije u boci. Drugi nain je dodavanje CO2 vetakim putem, i tako

dobijena vina zovemo biser vina. Naziv "ampanjac" mogu nositi samopenuava vina proizvedena u podruju ampanj u Francuskoj.


15/20

Graevina Muskat Otonel Vranac

Rajnski rizling Rose


16/20

drebac Zdrepceva krv

Merlot Cabernet sauvignon


17/20

Ciljevikompanije-vinarije "Coka" ukljucuju:

- Uspostavljanje i odravanje kompanijskog sistema upravljanja zatitiomivotne sredine prema standardu ISO 14000;- Obuka zaposlenih radi obezbedenja najboljih kadrova na pravim mestima ukompaniji;- Postizanje i odravanje nivoa zatite ivotne sredine koja ce poboljatireputaciju kompanije kod lokalne zajednice;- Posvecenost stalnom poboljavanju i sprecavanju zagadivanja delovanjemsvih zaposlenih;- Komunikacija o svim problemima i politikama sa zaposlenima,

korisnicima i dravnim aparatom i institucijama;- Stvaranje kvalitetnijeg radnog okruenja.

Svi ciljevi su predmet preispitivanja od strane rukovodstva, a ceomenadment sistem je predmet preispitivanja radi obezbedenja njegoveadekvatnosti sa vaecim poslovnim zahtevima i praksom.


18/20

Izvori i literatura :- "Menadzment operacija i kvaliteta", Dr GordanaKomazec i Dr Maja Levi-Jaksic- "Prirucnik za spravljanje vina", Dr. Slobodan Jovic

- www.vinacoka.co.yu


19/20


20/20

Documents

vinarija (kraca verzija)