IV KORPA 26-36 lekcija

26.Rezultat da je tražnja za faktorom monopolskog preduzeća manja od tražnje za faktorom konkurentskog preduzeća je posledica činjenice da je: granični prihod manji od cene

26.Uzvodni monopolista proizvodi input x uz granični trošak c i prodaje ovaj input nizvodnom monopolisti po ceni k. Nizvodni monopolista koristi ovaj faktor za proizvodnju autputa y. Proizvodna funkcija je y=x. Nizvodni monopolista se suočava sa funkcijom tražnje p=a-by. Ravnotežna cena autputa (p) je: p=(3a+c)/4

26. U slucaju monopsona inverzna kriva ponude proizvodnog cinioca:Je manje strma od krive granicnih izdataka (troskova) za taj proizvodni cinilac

26. U slucaju monopsona: Granicni trosak angazovanja radne snage je visi od optimalnog nivoa najamnine

26. U slucaju monopsona, sa povecanjem elasticnosti ponuda rada:Smanjuje se razlika izmedju granicnih izdataka (troskova) za rad I najamnine

26. U slučaju monopsona postoji samo jedan kupac.

26. U slučaju monopsoniste kriva ponude proizvodnog činioca je manje strma od krive graničnih izdataka (troškova) za taj proizvodni činalac.

26. Ukoliko je monopolista suočen sa konkurentskim tržištem rada, on će upošljavati radnu snagu sve do tačke za koju je granični prihod pomnožen sa graničnim proizvodom jednak nadnici

26. Monopolista koji je suočen sa horizontalnom pravom ponude rada upošljavaće manje radnika nego ako deluje u konkurentskim uslovima.

26. Monopolista koristi samo jedan proizvodni faktor, rad. Postoje konstantni prinosi na obim ulaganja. Postoji kriva tražnje za njegovim proizvodom koja je prava linija negativnog nagiba koji je jednak 1. Monopolista je suočen sa sa horizontalnom krivom ponude rada. Ako monopolista bira obim proizvodnje koji mu maksimizira profit, onda:

vrednost graničnog proizvoda rada premašuje nadnicu

26. Monopolista upošljava faktor do tačke u kojoj je:granični prihod puta granični proizvod jednak ceni faktora

26. Ako je preduzeće konkurent na tržištu diferenciranog proizvoda, a monopsonista na tržištu faktora, tada pri maksimizaciji profita monopsona važi ( je elastičnost ponude rada) :

27.U modelu cenovnog liderstva agregatna funkcija tražnje je . Funkcija

ukupnog troška za satelita je , a za lidera je . Obim

proizvodnje koji maksimizira profit lidera je:

27.Kartel maksimizira profit ako važi:

i

27. U Bertranovom modelu savko preduzece veruje da ukoliko promeni cenu:Konkurent nece menjati cenu

27. Lider u Stakelbergovom duopolu polazi od pretpostavke da ce njegov satelit prilagodjavati svoje poteze potezima lidera tako da: Se maksimizira satelitov profit

27. Pojam ‘varijacija u nagadjanju’ odnosi se na:Procenu cene ili kolicine za koju jedan duopolista veruje da ce biti ponudjena od strane drugog

27. Duopol u kome su dva identicna preduzeca uvucena u Bertranovu konkurenciju, imace ravnoteznu cenu identicnu onoj koja se formira u: Savrsenoj konkurenciji

27. Ako je kriva traznje pravolinijska tada Stakelbergov lider ostvaruje:Veci nivo profita nego kada deluje kao Kurnoov duopolista

27. U Kurnoovoj ravnoteži svako preduzeće bira onaj obim proizvodnje koji maksimizira profit, uz pretpostavku da je količina konkurenta nepromenjena.

27. Pretpostavimo da je kriva tražnje u grani prava sa negativnim nagibom. Tada, što je veći broj identičnih preduzeća u Kurnoovoj ravnoteži, to je niža cena proizvoda.

27. Štakelbergov lider ostvariće najmanje onoliki profit, koliki bi ostvario da deluje kao Kurnoov duopolista.

27. Oligopolisti nemaju podsticaj da razbiju kartelski sporazum ako je:sadašnja vrednost kartelskog sporazuma veća od sadašnje vrednosti varanja

27. Ravnoteža Štakelbergovog duopola se ostvaruje:u tački u kojoj je kriva reakcije satelita tangenta izoprofitne linije lidera

29.Dva uslova koja treba da budu ispunjena za postojanje konkurentske ravnoteže su:

preferencije su konveksne ili je broj potrošača relativno mali

29.Pretpostavimo da je osoba A monopolista koji sprovodi savršenu (prvostepenu) diskriminaciju cena i diktira cene osobi B i da je ostvarena finalna alokacija u kojoj su iscrpeni svi dobici od razmene. U ovom slučaju kriva indiferentnosti osobe B koja prolazi kroz finalnu alokaciju prolazi: kroz početnu alokaciju

29.U kontekstu opšte ravnoteže, konkurentska ravnoteža nastaje kada se odredi takav skup cena tako da: tražnja jednaka ponudi na svakom tržištu

29. Preuređivanjem budžetskog ograničenja za potrošača A i B i sumiranjem ovih preuređenih izraza u cilju dokazivanja Valrasovog zakona dobijamo :

29. Valrasov zakon kaže da, za bilo koje pozitivne cene p1 i p2, za svaku individualnu tražnju xi

j , i = 1, 2 dok je j = A, B , i svaku individualno raspoloživu količinu inicijalno raspoloživih resursa ωi

j , uvek važi relacija: p1(x1

A + x1B – ω1

A – ω1B) + p2(x2

A + x2B – ω2

A – ω2B) = 0

29. O odnosu parcijalne I opste ravnoteze mozemo reci sledeci:Teorija parcijalne ravnoteze bavi se ravnotezom na jednom trzistu, dok se teorija opste ravnoteze bavi ravnotezom ne vise trzista istovremeno

29. U teoriji opste ravnoteze jedna alokacija je izvodljiva alokacija ako:Je ukupna kolicina koja se trosi jednaka ukupnoj ponudjenoj kolicini

29. Iz Valrasovog zakona sledi da, na trzistu sa dva dobra, ukoliko je traznja jednaka ponudi ne jednom trzistu, onda:

Traznja mora da bude jednaka ponudi na drugom trzistu

29. Ukoliko primenimo pretpostavke prve teoreme ekonomike blagostanja, I ukoliko se privreda nalazi u stanju konkurentske ravnoteze, tada: Svaka realokacija koja nekome pogoduje mora da pogorsa polozaj nekog drugog

29. Ukoliko postoje eksternalije u potrosnji:Konkurentska ravnoteza nije nuzno optimalna u Paretovom smislu

29. Ukoliko je vektor cena (12,27) vektor cena konkurentske ravnoteze, onda je I vektor cena: (24,54) takodje vektor cena konkurentske ravnoteze

29. Prema prvoj teoremi ekonomike blagostanja:Ako je privreda u stanju konkurentske ravnoteze, ne postoji nacin da se neko prevede u za njega bolji polozaj

29. Privreda sa čistom razmenom je privreda u kojoj se razmenjuju dobra, ali u toj privredi ne postoji proizvodnja.

29. Iz Valrasovog zakon sledi da, na tržištu sa dva dobra, ukoliko je tražnja jednaka ponudi na jednom tržištu, onda tražnja mora da bude jednaka ponudi na drugom tržištu.

29. Ukoliko primenimo pretpostavke prve teoreme ekonomike blagostanja, i ukoliko se privreda nalazi u stanju konkurentske ravnoteže, tada svaka realokacija koja nekome pogoduje mora da pogorša položaj nekog drugog.

29. Alokacija koja karakteriše konurentsku ravnotežu mora biti izvodljiva alokacija.

29. Druga teorema ekonomike blagostanja tvrdi da ukoliko su preferencije konveksne, onda svaka alokacija koja je efikasna u Paretovom smislu može biti dostignuta kao konkurentska ravnoteža, posle izvesne realokacije inicijalno raspoloživih sredstava.

29. U konkurentskoj privredi sa čistom razmenom, ukoliko je ukupna vrednost viška tražnje za svim prehrambenim proizvodima jednaka nuli, onda ukupna vrednost viška tražnje za ostalim proizvodima mora biti jednaka nuli.

29. Svaka alokacija duž ugovorne krive je optimalna alokacija u Paretovom smislu.

29. Ukoliko se početna alokacija nalazi na ugovornoj krivi, onda je ostvarena konkurentska ravnoteža u kojoj se ne odvija razmena dobara.

29. Ukoliko dvoje ljudi imaju identičnu funkciju korisnosti KobDaglasovog tipa, tada u svakoj Paretovoj optimalnoj alokaciji u kojoj oboje troše pozitivne količine dobara, moraju trošiti dobra u istoj proporciji.

29. Za neku situaciju kažemo da je efikasna u Paretovom smislu ako:nema načina da se nečiji položaj poboljša bez istovremenog pogoršanja položaja nekog drugog

29. Zbirni višak tražnje za dobrom 1 je:

29. U stanju ravnoteže mora da važi:

29. Prema prvoj teoremi ekonomike blagostanja:svaka konkurentska ravnoteža je Pareto efikasna.

29. Prema drugoj teoremi ekonomike blagostanja:ukoliko svi učesnici imaju konveksne preferencije, onda će uvek postojati takav skup cena tako da svaka Paretova efikasna alokacijabude tržišna ravnoteža.

29. Preuređivanjem budžetskog ograničenja za potrošača A u cilju dokazivanja Valrasovog zakona dobijamo :

29. Ako postoje dva potrošača i ako je multiplikator uz prvo ograničenje ( korisnost

potrošača B je fiksirana), multiplikator uz drugo ograničenje (ponuda jednaka tražnji

na prvom tržištu), multiplikator uz treće ograničenje (ponuda jednaka tražnji na

drugom tržištu) i ako svi multiplikatori u Lagranžovoj funkciji imaju negativan predznak, tada je:

30.Pretpostavimo da imamo privredu u kojoj postoji proizvodnja i da je Paretov optimum u potrošni ostvaren tako da je granična stopa supstitucije dva potrošača jednaka -2, dok je granična stopa transformacije -1. U ovoj privredi se proizvode samo dva dobra kokos i riba, pri čemu se riba nalazi na horizontalnoj osi. Da bi se ostvarilo Paretovo poboljšanje potrebno je: povećati proizvodnju ribe

30.Ako Robinson može da upeca 10 kg ribe ili da ubere 20 kg kokosa za sat vremena, a reši da radi 10 sati u toku dana, tada je (koksi su na vertikalnoj osi):vertikalni odsečak granice skupa proizvodnih mogućnosti 200, a nagib je -2

30. U problemu opšte ravnoteže sa proizvodnjom uslov prvog reda po je:

30. Ukoliko imamo konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih cinilaca, tada u stanju konkurentske ravnoteze: Profit mora biti jednak nuli

30. Ako Robinson Kruso ima komparativnu prednost u proizvodnji kokosa, a Petko u proizvodnji ribe tada ce skup zajednicke mogucnosti proizvodnje biti:

Prava linija koja se lomi na jednom mestu

30. U efikasnoj privredi, granična stopa transformacije između dva dobra pokazuje nam koliko se moramo odreći jednog dobra da bismo dobili više drugog dobra.

30.Krive indiferentnosti Robinsona Krusoa za kokose i rad su pozitivnog nagiba.

30. Ukoliko Robinson može da proizvede 10 kg kokosa ili 5 kg ribe za sat vremena a Petko 5 kg kokosa ili 10 kg ribe za isti period, tada je skup zajedničke mogućnosti proizvodnje: linija koja se lomi na jednom mestu

30. Ukoliko i Robinson i Petko proizvode 10 kg kokosa ili 10 kg ribe za sat vremena, tada je skup zajedničke mogućnosti proizvodnje: prava linija

30. Ako je cena kokosa 1, a najamnina za 1 sat rada w, i Robinson osniva preduzeće Kruso AD, tada Robinson maksimizira korisnost ako je: granična stopa supstitucije jednaka najamnini

30. Ako je cena kokosa 1, a najamnina za 1 sat rada w, preduzeće Kruso AD maksimizira profit ako je: granični proizvod rada jednak najamnini

31.Pretpostavimo da postoje dva pojedinca i da je relevantna funkcija društvenog blagostanja Ničeova funkcija koja je suprotna Rolsovoj funkciji jer društveno blagostanje zavisi od blagostanja najbogatijeg pojedinca. U ovom slučaju maksimiziranje društvenog blagostanja se ostvaruje u tački: graničnog optimuma

31.Pretpostavimo da potrošač A raspolaže korpom (2,2), a potrošač B korpom (6,3). Ukupna raspoloživa količina dobra x je 8, a dobra y 5. Funkcija korisnosti potrošača A je

, a funkcija korisnosti potrošača B je . Ako je za ovu privredu

relevantna Rolsova (minimaks) funkcija društvenog, tada je moguće povećati društveno blagostanje:

a) ako se potrošaču B oduzme jedna jedinica dobra x i dodeli potrošaču Ab) ako se potrošaču B oduzmu dve jedinica dobra x i dodele potrošaču Ac) ako se potrošaču B oduzme jedna jedinica dobra y i dodeli potrošaču Ad) ako se potrošaču A oduzme jedna jedinica dobra y i dodeli potrošaču Be) nijedna preraspodela ne može povećati društveno blagostanje

31. Funkcija društvenog blagostanja kao suma ponderisane korisnosti je data izrazom:

W(u1,...., un) =

31. Lagranžova funkcija za problem maksimiziranja društvenog blagostanja je:

31. Prema Erouovoj teoremi nemogucnosti:Moguce je da drustveno rangiranje alternative bude kompletno, refleksivno, I tranzitivno ako postoji diktatura

31. Neka alokacija je fer ako: Nijedan od odgovora nije tacan

31. Kriva moguce korisnosti je: Granica skupa moguce korisnosti

31. U slucaju glasanja na osnovu rang-liste: Uvodjenje nove alternative utice na ishod glasanja

31. Ukoliko je funkcija društvenog blagostanja rastuća funkcija funkcije korisnosti svakog pojedinca, onda svaka alokacija koja maksimizira funkciju društvenog blagostanja s obzirom na ograničenja izvodljivosti, mora biti Pareto optimalna.

31. Neka alokacija koja dovodi pojedinca u lošiji položaj u odnosu na inicijalni položaj, ne može da bude optimalna alokacija u Paretovom smislu.

31. Ukoliko je alokacija x optimalna u Paretovom smislu, a alokacija y nije, onda je svako u barem onoliko dobrom položaju u x kao što je u y, a neko je u boljem položaju u x nego u y.

31. Ako je neka alokacija pravedna i efikasna u Paretovom smislu onda je to fer alokacija.

31. Postoje tri različita ekonomska stanja: x, y, z. Postoje 3 učesnika glasanja: A, B i C. Oni rangiraju ekonomska stanja na sledeći način. A – x, y, z. B – y, z, x. C – z, x, y. Rezultati većinskog glasanja su pokazali da:

ne postoji ekonomsko stanje koje je najbolje sa društvenog stanovišta

31. Na osnovu sledeće tabele zaključujemo:

Osoba A Osoba B Osoba Cx y zy z xz x y

ako su preferencije pojedinca potpune, refleksivne i tranzitivne, tada ako društvene preferencije zadovoljavaju ista svojstva mehanizam društvene odluke je diktatura

31. U problemu maksimiziranja blagostanja uslov prvog reda za promenljivu

(potrošnja dobra 1 potrošača A) je:

31. Rolsova (minimaks) funkcija društvenog blagostanja je data izrazom:

W(u1,...., un) = min { u1,...., un}

31. Lagranžova funkcija za problem maksimiziranja društvenog blagostanja je:

31. Klasična utilitaristička (Bentamova) funkcija društvenog blagostanja je data izrazom:

W(u1,...., un) =

32.Kouzova teorema tvrdi da:ako su preferencije kvazilinearne tada efikasna količina eksternih efekata (dima) ne zavisi od raspodele svojinskih prava

32.Neka je troškovna funkcija čeličane , gde je s količina

čelika, a x količina zagađenja i neka je cena čelika . Troškovna funkcija ribnjaka

je , gde je f količina ribe i neka je cena ribe . Ako se

čeličana i ribnak spoje profit integrisanog preduzeća je:

a) 36b) 9c) 45d) 48e) 60

32.3. Neka je troškovna funkcija čeličane , gde je s

količina čelika, a x količina zagađenja i neka je cena čelika . Troškovna funkcija

ribnjaka je , gde je f količina ribe i neka je cena ribe .

Pretpostavimo da ribnjak ima pravo na čistu vodu i da može da proda pravo na zagađenje čeličani po ceni od q po jedinici. Ravnotežna cena zagađenja je:

a) 1b) 2c) 3d) 4e) 5

32. Moguci nacini za eliminisanje eksternalija su: Porezi, subvencije I integrisanje preduzeca

32. Piguov porez je namenjen tome da se: Proizvodjac koji vrsi zagadjenje navede da trosi manju kolicinu autputa

32. Ukoliko su preferencije kvazilinearne: Kolicina eksternih efekata ne zavisi od raspodele svojinskih prava

32. Ukoliko vasa potrosnja paste za zube ima pozitivne eksterne efekte kod vasih suseda ( koje vi, inace ignorisete), onda vi: Trosite manje paste za zube nego sto je to optimalno u Paretovom smislu

32. Ako odgajivac ribe ima pravo na cistu vodu I ako je q cena po jedinici zagadjenja, a x kolicina zagadjenja koje proizvodi celicana, tada je problem maksimiziranja profita celicane (ps cena celika, s kolicina celika, a cs (s,x) troskovna funkcija proizvodjaca celika): max pss – qx – cs (s,x)

32. »Tragedija zajedničke svojine« označava tendenciju da se zajednička svojina prekomerno koristi.

32. Ukoliko vaša potrošnja paste za zube ima pozitivne eksterne efekte kod vaših suseda (koje vi, inače, ignorišete), onda vi trošite manje paste za zube nego što je to optimalno u Paretovom smislu.

32. Ako odgajivač ribe ima pravo na čistu vodu i ako je q cena po jedinici zagađenja, a x količina zagađenja koje proizvodi čeličana, tada je problem maksimiziranja profita čeličane gde je ps cena čelika, s količina, a troškovna funkcija proizvođača čelika.

32. Ako čeličana ima pravo da zagađuje do izvesne količine zagađenja i ako je q cena po jedinici zagađenja, a x količina zagađenja koje proizvodi čeličana, tada je problem maksimiziranja profita čeličane gde je ps cena čelika, s količina, a troškovna funkcija proizvođača čelika.

32. Ako su preferencije kvazilinearne količina dima će biti ista u svakoj Pareto efikasnoj alokaciji.

32. Ukoliko se eksterni efekti internalizuju proizvodiće se manja količina zagadjenja negu u situaciji kada eksterni efekti nisu internalizovani.

35.Tri pojedinca A,B i C imaju sledeća vrednovanja javnog dobra , ,

. Trošak nabavke javnog dobra je 180, tako da su troškovi nabavke za svakog

pojedinca isti . Ako svaki pojedinac govori istinu koja od osoba je

ključni akter: C

35.Neka cene privatnog i javnog dobra za osobe A i B iznose 1. Pretpostavimo da je

granični trošak proizvodnje javnog dobra . Ako je i

, tada: je moguće ostvariti Paretovo poboljšanje

35. Reci da preferencije imaju jedan ekstremum znaci da:Postoji jedan preferirani nivo izdataka za javna dobra koji se razlikuje od potrosaca do potrosaca

35. Glasacki ciklusi se ne mogu javiti, ako preferencije: Imaju jednu ektremnu vrednost (jednovrsne)

35. Klarkov porez se koristi: Za otkrivanje traznje kod javnih dobara

35. Ako se primenjuje Klarkov porez: Ljudi imaju podsticaj da istinito iskazuju svoje preferencije

35. Porez koji je nametnut zagađivačima da bi oni dobili podsticaj za efikasno smanjivanje zagađenja naziva se Piguov porez.

35. Ukoliko se javno dobro obezbeđuje dobrovoljnim donacijama, ekonomska teorija predviđa da će, u opštem slučaju, premalo javnog dobra biti ponuđeno.

35. Paretova optimalna količina javnog dobra je prikazana na crtežu (sa količinom javnog dobra na x osi) tačkom u kojoj je vertikalni zbir krivih graničnih stopa supstitucije jednak krivi graničnih troškova

35. Pareto efikasna količina javnog dobra se odredjuje maksimiziranjem

uz uslove i x1 + x2 + c(G) = w1 + w2.

35. Dovoljan uslov koji treba da bude ispunjen da bi nabavka javnog dobra predstavljala Pareto poboljšanje zahteva da je

35. Ako je osoba indiferentna između nabavke javnog dobra i situacije u kojoj ne nabavlja javno dobro tada važi (w je bogatstvo pojedinca, dok r predstavlja rezervacionu cenu).

35. Ako je µ multiplikator uz prvo ograničenje (korisnost drugog pojedinca je fiksirana), a multiplikator uz budžetsko ograničenje, tada pri određivanju optimalne količine javnog dobra važi:

35. Ako je µ multiplikator uz prvo ograničenje (korisnost drugog pojedinca je fiksirana), a multiplikator uz budžetsko ograničenje, tada pri određivanju optimalne količine javnog dobra važi:

36.Pretpostavimo da je vlasnik dobrog polovnog automobila spreman da ga proda po ceni od 2000$, a vlasnik «krša» je spreman da ga proda po ceni od 1000$. Sa druge strane, kupci su spremni da plate 2400$, za dobar polovni automobil i 1200$ za «krš». Pretpostavimo da je učešće dobrih polovnih automobila q, a «krševa» 1-q. Ravnotežna vrendost q, koja ne dovodi do istiskivanja sa tržišta vlasnika dobrih polovnih automobila je:

36.Pretpostavimo da je kvalitet automobila uniformno raspoređen u intervalu od 1000$ do 2000$. Drugim rečima, postoji jedan prodavac koji je spreman da proda automobil po ceni 1000$, jedan koji je spreman da proda po ceni 1001$, jedan koji je spreman da proda po ceni 1002$, itd. Kupac je spreman da plati 300$ više od iznosa koji traži prodavac. Nakon prve runde trgovine sa ovog tržišta će izaći prodavci koji vrednuju svoje automobile više od: 1300

36.Ravnoteža u slučaju negativne selekcije (lošeg odabira) i moralnog hazarda podrazumeva: racionisanje u slučaju moralnog hazarda i mali obim transakcija u slučaju negativne selekcije

36.Granični proizvod rada je 2 i cena autputa je 1. Trošak za radnika od ulaganja napora x

je . Ako radi na drugom mestu stiče nivo korisnosti . Optimalna šema

podsticaja za nadničenje ima oblik:

a) b) c) d) e)

36. Ogranicenje kompatibilnosti podsticaja zahteva da: Korisnost za radnika ako bira nivo truda koji maksimizira profit principala je veca od korisnosti bilo kog drugog nivoa truda

36. Na trzistu na kome postoji signalizovanje, ako ekonomski akteri razdvajaju svoje odluke kao potrosaci od odluka koje donose kao proizvodjaci, tada postoji:

Nijedan od odgovora nije tacan

36. Sta je od sledeceg najbolji primer pogresnog izbora: Ljudi koji su suoceni sa rizikom najverovatnije ce kupovati osiguranje

36. Koja od sledećih šema podsticaja ne omogućava da se zadovolji uslov da je granični prihod jednak graničnom trošku, na nivou angažovanja faktora od x* (optimalan obim angažovanja): napolica

36. Osiguravajuće društvo mora voditi računa o mogućnosti da neko kupi osiguranje od požara, a zatim podmetne požar. Ovo je primer moralnog hazarda.

36. Društvo koje daje životno osiguranje mora da vodi računa o mogućnosti da ljudi koji kupuju životno osiguranje mogu da budu manje zdravi od ljudi koji ovo osiguranje ne kupuju. Ovo je primer negativne selekcije.

36. Na tržištima na kojima postoji razdvajajuća ravnoteža, različite vrste ekonomskih aktera imaju različite izbore svojih postupaka.

36. Na tržištima na kojima postoji grupna ravnoteža, različite vrste ekonomskih aktera biraju iste postupke.

36. Izrazom je prikazana šema podsticaja za rentu.

36. Izrazom je prikazana šema podsticaja za napolicu.36. Napolica ne omogućava da se zadovolji uslov da je granični prihod jednak graničnom trošku, na nivou angažovanja faktora od x* (optimalan obim angažovanja).

36. Ako je i tada je ispunjeno ograničenje participacije za .

36. Ograničenje kompatibilnosti podsticaja je dato izrazom:

36. Ograničenje participacije je dato izrazom:

36. Šema podsticaja za nadničenje je:

36. Šema podsticaja za uzmi-ili-ostavi je:

ako je

36. Principalova zarada y je funkcija radnikovog napora x, y = f(x). Ugovor koji sadrži podsticaje je funkcija s(y) koja određuje zaradu radnika kada je principalova zarada y. Rezervaciona korisnost radnika je . Troškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c(x). Radnik je uložio napor x = x* koji maksimizira principalovu zaradu. Principal treba da izvuče što je moguće veću rentu, a da mu pri tome radnik prihvata posao, dakle R treba da zadovoljava uslov:

R = s(f(x*)) – c(x*) –

36. Principalova zarada y je funkcija radnikovog napora x, y = f(x). Ugovor koji sadrži podsticaje je funkcija s(y) koja određuje zaradu radnika kada je principalova zarada y. Rezervaciona korisnost radnika je . Troškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c(x). Radnikov napor x = x* maksimizira principalovu zaradu. Nadničenje je zasnovano na ugovoru tipa (K je paušalno plaćanje, w nadnica za uloženi napor x):

s(x) = wx + K , pri čemu je w = f ’(x*)

36. Principalova zarada y je funkcija radnikovog napora x, y = f(x). Ugovor koji sadrži podsticaje je funkcija s(y) koja određuje zaradu radnika kada je principalova zarada y. Rezervaciona korisnost radnika je . Troškovi radnika u izrazima njegove korisnosti su c(x). Radnikov napor x= x* maksimizira principalovu zaradu. Uzmi-ili-ostavi ugovori: izaberi x = x* i bićeš plaćen paušalni iznos B*, ili izaberi x x* i bićeš plaćen nula.Korisnost radnika prilikom izbora x x* je – c(x), pa će izabrati x = x*:

B* je izabrano tako da je radnik indiferentan između prihvatanja i odbijanja posla