teorija saznanja

5/24/2018 teorija saznanja

1/9

1.1Direktno opovrgavanje skepiticizma (Dekart, Mur)

Direktno pobijanje skepticizma podrazumeva prihvatanje pravila igre (koje nameuskeptici) i ostavljanje pojmova u istom znaenju. Ovaj herojski pokuaj odgovara naskeptiki izazov time to otklanja mogunost pogreke.

- da bi se tvrdilo da znamo neko p mora se iskljuiti mogunost pogreke (npr.da sanjamo ili da nas vara zli demon)

- pojmovi koji se dovode u prvi plan jesu pojam znanja (opravdano istinitoverovanje) i pojam spoljanjeg sveta (realistiko shvatanje)

Dekart

!od znanjem Dekart podrazumeva i apsulutnu izvesnost kao nu"an uslov. #stinitost $ogitaispunjava ovaj uslov tj. mo"emo rei da je to znanje. !roblem je to $ogito zavisi samo odsubjektivnih uslova i nema veze sa tim da li postoji neto izvan subjekta (spoljanji svet).%glavnom se smatra da je Dekartovo uvo&enje argumenta o postojanju boga uvedeno samoda bi se reio trenutni problem. On dokazuje da postoji savreno bie (bog) koji nas sigurnone vara pa time odbacuje scenario zlog demona 'uz garanciju bo"ju' a odbacuje i mogunostsanjanja sa argumentom da vreme ide br"e dok sanjamo.

ur

urov pokuaj naziva se zdravorazumskim. On ka"e da odre&ene ilozoske teorije trebapogledati iz ugla zdravorazumskih uverenja i ako se neka teorija radikalno suprotstavljatome onda to vie govori o samoj toj teoriji nego o svetu. *jum je slino uru prilazio

ovom problemu. ur polazi od toga da mnogo toga znamo poeo je od istinitih iskaza(murovski iskazi)+ 'ja sada stojim' 'ja sam sada obuen' 'evo jedne moje ruke'. ,vrdio je dami ove iskaze znamo sa potpunom izvesnou ako ih izriemo u povoljnim uslovima. arazliku od Dekartovog $ogita ovi iskazi se zaista tiu neeg spoljanjeg i oni+

. impliciraju postojanje sp. sveta/. kontigentni su0. poivaju na ulnom svedoanstvu

ur u stvari vraa teret dokaza na skeptike. On od skeptika oekuje da zasnuje svoju sumnjutj da nam da razloge zbog kojih bismo mogli da greimo u datoj situaciji.

1keptik+ ako ne znam da sanjamne zna da stojimur+ ako znam da stojimznam da ne sanjam

Ovaj odgovor na skeptike argumente nije puki zdravorazumski odgovor ve je ilozoskipostavljen+ racionalnije je da prihvatimo to nego da nikad nita ne znamo.

1.2. Pojmovni okvir (Karnap)

a poetak svog odgovora na skeptike argumente 2arnap postavlja tri pitanja+

. Da li postoji spoljanji svet3


2/9

/. Da li postoji paran broj deljiv sa 030. Da li postoje crni labudovi3

4a . oekuje se injeniki odgovor realistiki (5ok) ili antirealistiki (6arkli). /. je istoteorijsko pitanje ali u kontekstu matematike tj. odgovor se odre&uje matematikim

postupkom. Odgovor na 0. se odre&uje empirijskim istra"ivanjem. 1va tri pitanja su uilozoskoj tradiciji smatrana teorijskim kao da se na njim mo"e odgovoriti sa da ili ne.e&utim po 2arnapu . nije teorijsko pitanje.

On zapa"a razliku izme&u unutranjih i spoljanjih pitanja. %nutranja pitanja sepostavljaju unutar nekih pojmovnih okvira+ pitanje /. je unutar matematikog pojmovnogokvira a 0. je unutar okvira uobiajenog iskustva. a 2arnapa spoljanja pitanja nemajuteorijski smisao. 4ema naina da se odgovori na takvo pitanje jer nemamo dovoljno irok

pojmovni okvir za to.a razliku od 2anta koji smatra da je ljudski pojmovni okvir iksiran naim saznajnim

aparatom 2arnam tvrdi da nas nita ne upuuje da mislimo da je pojmovni okvir zaistaiksiran. On smatra da u naelu postoje razliiti pojmovni okviri i da je na nama daizaberemo.

7izikalistiki pojmovni okvir podrazumeva da o izikim stvarima govorimo kao oobjektivno postojeim modusima koji postoje nezavisno od nas.

7enomenalistiki pojmovni okvir podrazumeva da iziki objekti ne postoje sasvimnezavisno od nas nego su skupovi aktuelnih i moguih oseta.

a postavljanje pitanja o postojanju konkretnih izikih objekata nema problema ni ujednom od ova dva okvira. 8li bitna je razlika u sledeem pitanju+ 9Da li postoji :3;. ,opitanje je smisleno samo zavisi u kom pojmovnom okviru.

8ko ga postavimo iz perspektive izikalistikog pojmovnog okvira odgovor je trivijalanjer je postojanje sastavni deo znaenja pojmova u tom okviru. !roblem je kada iza&emo iz

tog okvira i postavimo to pitanje kao spoljanje jer onda ne mo"emo da ustanovimoodgovor osim ako ga postavimo iz ugla enomenalistikog okvira a onda je odgovoranalitiki negativan.

!o 2arnapu postupci provere su ve zadati u pojmovnom okviru.,ako 2arnap dolazi do zakljuka da je skeptiki zakljuak besmislen jer pitanje o

spoljanjem svetu nije ni bilo teorijsko mo"emo samo da ga tumaimo kao praktino ilipragmatino pitanje.

1ve ovo ima relativizam za posledicu jer se ne vidi zato bismo uzeli jedan pojmovniokvir a ne neki drugi. !itanje je zato je izikalistiki pojmovni okvir toliko ukorenjen.2arnap smatra da je do toga dolo samo sticajem okolnosti.

2.1. Angerova odbrana skepticizma

8nger tvrdi da je znanje izveden apsolutni pojam a izvesnost bazian apsolutni pojam.8psolutno pojmovi su npr. ravno prazno krug kocka...tj. oni pojmovi sa kojima nema

pore&enja...ako je neto ravno onda nema ravnijeg. #ako apsolutni pojmovi nemaju svojustvarnu primenu (ne mo"emo da nacrtamo savren krug) oni imaju svoju stvarnu upotrebu o kod !latona znanje je istinito verovanje. ,u postoji problem to neko neto mo"e isluajno da pogodi. Dekart pokuava da na&e metodu za razlikovanje istinitih verovanja odla"nih. ,u dolazimo do pojma izvesnosti koji Dekart deinie preko nesumnjivosti. 8li

pitanje je da li je nesumnjivost isto to i nepogreivost.a $ogito ne postoji mogunost pogreke nema razloga za sumnju i zato je to izvesno.

!rihvatiemo istinitim samo ono verovanje kod kojeg se ne poka"e ni najmanji razlog dasumnjamo u njegovu istinitost.


4/9

$.2 'ark!i o materija!izmu

4emamo naina da opravdamo naa verovanja o stvarima koje postoje nezavisno od nas.4e mo"emo ni deduktivno < jer ne mo"emo iz premisa o ulnim svedoanstvima da do&emo

do "eljenog zakljuka a ne mo"emo ni induktivno kao 5ok jer i dalje postoji pretnja odskeptikih prigovora.

6arkli smatra da to to je otklonio problem skepticizma za najveu prednost svojeilozoije. 4jegovo reenje je da drugaije interpretiramo svoja verovanja o spoljanjemsvetu da drugaije ormuliemo svoje iskaze i da promenimo metaiziku pretpostavku takoda se sadr"aj iskaza svede na sadr"aj ulnih svedoanstava. ,ada skeptik vie ne mo"e daormulie problem i ne mo"e da ugrozi takve iskaze i takva verovanja. 6arklijeva ilozoijazaista reava problem skepticizma ali je problem to je u sukobu sa zdravorazumskommetaizikom (realistikom i materijalistikom).

6arkli odbacuje 5okov materijalizam na sledei nain. On kritikuje 5okovu teoriju oprimarnim i sekundarnim kvalitetima. a 5oka primarni kvaliteti su oni koje stvari sadr"e ikada ih mi ne opa"amo tj. postoje objektivno. ,o su npr. oblik i veliina. 1ekundarnikvaliteti ne postoje objektivno ne pripadaju samim stvarima ve postoje samo u interakcijisa nama. 4pr. toplota boja?

6arkli smatra da ne mo"emo povui granicu izme&u ovih kvaliteta on tvrdi da i primarnikvaliteti mogu podlei iluzijama (tap deluje prelomljeno u vodi). a njega i primarni isekundarni kvaliteti postoje samo u svesti onog koji ih opa"a. On odbacuje materijalistikumetaiziku kritikuje pojam materijalne supstancije jer smatra da je razan apstraktan pa aki samoprotivrean jer ne mo"emo da mu pripiemo nijedan kvalitet. a njega biti znai bitiopa"en 9esse est percipi;.

6arkli i iziku i matematiku prevodi u svoj sistem tako da nema materijalnih objekata.

@lavni prigovor na 6arklijevu ilozoiju+ ta se deava sa predmetima onda kada ih niko neopa"a3 >er mi imamo jaku intuiciju da stvari postoje nezavisno od nas. 6arkli onda slinoDekartu uvodi boga tako da stvari postoje i kad ih mi ne opa"amo jer ih opa"a bo"ja svest.#ako je intuitivno neprihvatljiva 6arklijeva metaizika je koherentna. animljivo je da6arklijev bog vie lii na Dekartovog zlog demona.

6arkli je imao jo jedan predlog za reenje ovog prigovora. On uvodi da su iziki objektine samo skup aktuelnih opa"aja nego i moguih. ,ime on anticipira enomenalizam kakavsreemo kod Ajera.

.1 Deduktivna zatvorenost znanja

4aelo deduktivne zatvorenosti znanja je Dekartova pretpostavka. ,o je u stvari modusponens tj. ako su premise tane i zakljuak mora da bude taan.

nam da pnam da pnam da Bnam da B

#mplikacija je takav veznik da omoguava prenoenje istine sa antecedensa na konsekvenszo je logiki zatvoren i ne samo to nego i epistemiki zatvoren. 8li implikacija nije zatvorenau drugom smeru tj. ne mo"e se zakljuiti sa zakljuka na premise.

,o da ne sanjamo (B) i da nas ne vara zli demon (B) je implicirano bilo kojim iskazom npr.da sam ja ovde (p) a to je ono to mo"emo da otklonimo. Ovo izra"ava strukturu dosta


5/9

skeptikih argumenata. !ravi se scenario takav da nije mogue otkloniti mogunost sumnje uB.

,o se dosta razlikuje od distributivne sumnje (npr nije kreda stvarno bela tako izgledasamo zbog svetla pa mo"emo da proverimo pod drugaijim svetlom)

8ko prihvatimo naelo deduktivne zatvorenosti znanja suoavamo se sa problemom koji ne

mo"emo da otklonimo.1keptik puta da govorimo o znanju na neki nain i da uvedemo neke pretpostavke a onda

pokazuje dokle nas to dovodi. Onda se na to odgovara ili time da skeptiki argumenti nevaljaju ili se menjaju pretpostavke. 4pr. mo"emo da tvrdimo da izvesnost nije nu"na zaznanje.

.2 itgen*tajn o murovskim iskazima

ur je verovao da mi mo"emo sa potpunom izvesnou da znamo murovske iskaze (9evojedne ruke; 9ovo je sto;) i to je pokuavao da doka"e tj. tvrdio je da za to ne postoji dokaz

jer bi za dokaz trebalo dati izvesnije premise a ne postoji nita izvesnije od murovskihiskaza.Citgentajn ipak smatra da nas je ur uskratio za ilozosko objanjenje zato ne moraju da

se doka"u murovski iskazi. Citgentajn je inae smatrao da je priroda ilozoskih problematakva da nastaju usled jezikih konuzija. to se tie murovskih iskaza tu je po Citgentajnukonuzija nastala jer su odre&eni pojmovi preuzeti iz svakodnevnog "ivota i postavljeni uodre&eni ilozoski okvir. # skeptici i ur uzimaju te iskaze u epistemikom smislu er mi imamo jaku intuiciju da stvari postoje nezavisno od nas. 6arkli onda slino

Dekartu uvodi boga tako da stvari postoje i kad ih mi ne opa"amo jer ih opa"a bo"ja svest.#ako je intuitivno neprihvatljiva 6arklijeva metaizika je koherentna. animljivo je da6arklijev bog vie lii na Dekartovog zlog demona.

6arkli je imao jo jedan predlog za reenje ovog prigovora. On uvodi da su iziki objektine samo skup aktuelnih opa"aja nego i moguih. ,ime on anticipira enomenalizam kakavsreemo kod Ajera.

.1 3zvesnost, nepogre*ivost, nesumnjivost znanja

,radicionalna deinicija znanja ima 0 nu"na uslova+ istina verovanje opravdanje. #stina jepojmovno logiki povezana sa znanjem ne mo"emo govoriti o jednom bez drugog. 1luajnoistinito verovanje nije znanje.


8/9

Opravdanje znai da se zasniva na ulnom svedoanstvu tj. da imamo razloga da verujemoda je neto sluaj.

.2 itg. natura!isti%ko obja*njenje

14.1 Apso!utni pojam znanja

8nger tvrdi da je znanje izveden apsolutni pojam a izvesnost bazian apsolutni pojam.8psolutno pojmovi su npr. ravno prazno krug kocka...tj. oni pojmovi sa kojima nema

pore&enja...ako je neto ravno onda nema ravnijeg. #ako apsolutni pojmovi nemaju svojustvarnu primenu (ne mo"emo da nacrtamo savren krug) oni imaju svoju stvarnu upotrebu

Documents

teorija saznanja