TEORIJE LIČNOSTI

“Nema osobe koja nije, u svakom trenutku, ono što je bila i ono što će biti” Oskar Vajd

Teorije ličnosti Šta je ličnost? Opšti utisak- pars pro toto Pojam određen je izborom teorijskog okvira, nivoa

objašnjenja, jedinice analize Šta je teorija? Naučni sistem koji sa svojim definicijama, opisima i

objašnjenjima, terminologijom i metodologijom ima funkciju formiranja konceptualnog okvira za selekciju i organizaciju informacija, njihovu integraciju i interpretaciju i olakšava komunikaciju i razmenu saznanja

Teorije ličnosti Teorija ličnosti Saznanja o mentalnom životu uobličena u

celovit sistem- definisanje i povezanost elemenata strukture i objašnjenje dinamike i razvoja ličnosti

Ličnost- Karakterističan način mišljenja, osećanja i ponašanja

Različitost u odnosu na druge i konzistentnost u odnosu prema sebi

Definicija ličnosti- Olport

Ličnost Dinamička organizacija psihofizičkih sistema

unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i mišljenje

Crte ličnosti Neuropsihička struktura sposobna da draži učini

funkcionalno ekvivalentnim i vodi dosledne oblike adaptivnog i stilskog ponašanja

eksplanatorna širina- utiču na sličnost ponašanja u mnogim specifičnim situacijama

Elementi teorije Elementi- jedinice analize Tipovi- sve bitne karakteristike neke

klase, grupisanje svojstava u skupove Struktura- sklop, povezanost osnovnih

svojstava Dinamika-unutrašnji faktori koji pokreću i

integrišu ponašanje-motivi, interakcija strukturalnih jedinica,

Razvoj-neprekidan proces promene, faktori uticaja, stadijumi

Stanje u oblasti teorija ličnosti

Teorijski pluralizam- psihodinamske, humanističke, teorije crta, teorije učenja (socijalno-kognitivne), interpersonalne

Preklapanja-kontradikcije-specifičnosti Metateorijski okvir: Empirizam- kumulativni fragmentalizam Konstruktivizam- alternativni modeli Eklekticizam-različita saznanja bez sinteze Personalizam-idiografski pristup

Problemi Obuhvatnost – složenost fenomena,

multidisciplinarnost, Građenje teorije-proizvoljnost, stvaralaštvo Problem merenja-interakcijski uticaji Doslednost- promenljivost ili stabilnost atributa

koji određuju ponašanje u situaciji Normalnost- odredjivanje kriterijuma i granica

razdvajanja normalnog i patološkog, Istinitost- paralelna egzistencija konkurentskih

modela-kriterijumi validnosti Individualna specifičnost pojedninca 

Građenje teorije Izvori saznanja psihometrijske studije i interpersonalna

posmatranja, klinička posmatranja iz psihijatrijske i

psihoterapijske prakse druge psihološke teorije- opšta i

kognitivna psihologija, teorije razvoja, teorije drugih nauka- genetika, fiziologija,

filozofija- interdisciplinarnost

Građenje teorije Istorijski kontekst društvena zbivanja, naučna saznanja Ličnost tvorca biografija, crte, stavovi, vrednosti

Perspektive neuronauke-neurofiziološke osnove-

redukcionizam bihevioralna genetika- nasleđe i iskustvo psihodinamska- uloga nesvesnih nagona –

biološki determinizam, prošlost bihevioralna-naučeno ponašanje- situacioni

determinizam kognitivna- prijem i obrada informacija socio-kulturna- kulturološke razlike ekološka – interakcija sistema filozofska-fenomenologija, determinizam

Građenje teorije Istorijski kontekst društvena zbivanja, naučna saznanja Ličnost tvorca biografija, crte, stavovi, vrednosti

Razlike u pristupima

Adaptivna funkcija- bio-socijalni determinizam

Ponašanje- objektivizacija-bihevioristi Interpersonalna situacija- izolovana

ličnost je fikcija Ljudska situacija- izbori, kreativost,

proaktivnost (svrhovitost, smisao)

Vrste pristupa ličnosti Egzistencijalističke- ko sam ja;kakav treba

da budem- etika, spiritualnost Empirističke- šta je čovek- metode

naučnog istraživanja i načini objašnjenja Personološke- presudna uloga unutrašnjih

determinanti Situacionističke- spoljne determinante-

teorija ličnosti “bez ličnosti” Interakcionističke-dvosmerni uticaji, više

metodološki okvir nego teorija

Zajednička polazišta Ličnost je celina, integracija delova Analiza elemenata-crte, konstrukti Elementi-karakteristike i merenje Struktura - povezanost elemenata Dinamika- odnosi i interakcije Postojanost sklopa Sadejstvo ličnosti i sredine Merila ličnosti u celini- adaptiranost,

normalnost, zrelost Ličnosti uopšte- ne pojedinac

DIHOTOMIJE Subjektivno- objektivno (doživljaj- ponašanje) Elementarizam-holizam (celovitost- parcijalizacija) Kvantitativno-kvalitativno (merenje, nauka) Statično-dinamično (aktivnost, motivacija)  Endogeno-egzogeno (nasleđe-iskustvo)  Determinizam- indeterminizam (sloboda izbora-

nasleđe, sredina)  Prošlost-budućnost  Kognitivno-afektivno  Svesno-nesvesno  Interpersonalno-intrapersonalno

TEMPERAMENT Nasleđene dispozicije za

emocionalno i nagonsko ponašanje emocije- brzina i snaga reagovanja,

tipična stanja (raspoloženja) energetski atributi- aktivitet, nagoni Stilističke karakteristike Genetski determinisan

TEMPERAMENT Hipokrat (5 vek pne)-Galen (2 vek pne) Dimenzije intenziteta (jak-slab),

promenjivosti (spor-brz) i kvaliteta (vrste emocija)

Kolerik-jaka osećanja, impulsivnost, bes, Flegmatik- reaguje retko i sporo, neosetljiv, Melanholik-reaguje retko, intenzivno, tuga,

briga, neaktivan, spor Sangvinik- uravnotežen,  

KARAKTER

Osnova socijalnog ponašanjaSkup osobina koje se ogledaju u društvenom ponašanju

Voljni aspekti (upornost, doslednost, samokontrola)

Moralni aspekti ponašanja

Dosledno postupanje uprkos preprekama i u skladu sa moralnim principima

KARAKTER Reguliše ponašanja u odnosu prema:

  Sebi (realizam, kritičnost, volja,

samopouzdanje)   Drugima (otvorenost, poverenje,

altruizam)   Radu (disciplina, odgovornost,

aspiracije)

KARAKTER Tipovi: Teofrast, Frojd, From, Pek, Cloninger,

Razvoj: učenjem iz socijalnih relacija, na

osnovama temperamenta i sposobnosti Porodični uticaji- demokratičnost,

konzistentnost, poverenje, blagost-grubost

SPOSOBNOSTI Ličnost + kognicija Odvojeni deo ili element celine

SAMOSVEST Pojam- saznanja o sebi dostupna svesti

(svest o sopstvenom doživljavanju) Olport - merilo našeg postojanja osnov razumevanja ličnosti Jaspers- samosvest- mesto gde se

sustiču sva doživljavanja u vremenskom toku

IDENTITET Pojam- jedinstven sklop obeležja ličnosti

(svesnih i nesvesnih) Personalizacija-svest o sopstvenosti doživljaja,

subjekat koji doživljava Jedinstvenost- doživljaj osobenosti,

neponovljivosti Jednostrukost-jedan u trenutku Kontinuitet-svest o identitetu- ja sam uvek onaj

isti Granice Ja- drugi svest o sebi nasuprot svesti o

drugima 

INTEGRITET  Pojam Integracija subsistema- mehanizam

povezanosti Intrasistemska (konzistentnost stavova) Intersistemska (kognitivna, afektivna,

bihevioralna) Svaka novina –spoljna i unutrašnja

(razvojna) je izazov za integritet Proces objedinjavanja crta i funkcija

ličnosti u ponašanju

ZRELOST LIČNOSTI 1. Dostizanje optimalnog nivoa razvoja

sposobnosti i funkcija (identitet) 2. Usklađenost u jedinstvenu celinu

sposobnosti i funkcija (integritet) 3. Stepen ravnoteže između potencijala

ličnosti i zahteva situacije (zrelost) postignuti stepen ravnoteže identiteta i

integriteta bitna svojstva (identitet) usklađena

(integrisana) sa socijalnim zahtevima