Literatura - algoritamsko reenje ProraunA AB preseka napregnutih kosim savijanjem1 UVODTower 5, prekospecijalizovanogmodulazadimenzionisanje, omoguavaintegrisanoautomatsko dimenzionisanje armiranobetonskih elemenata. Programom je podran niz nacionalnih standarda: - PBAB87 - EuroCode 2- DIN 1045- BS 8110- SIA- ACI 318- SNiP- MSZ- BSDArmiranobetonskeelementejemoguedimenzionisati premagraninomstanjunosivosti i prema graninomstanjuupotrebljivosti. Dimenzionisanjepremagraninomstanjunosivosti podrazumeva odreivanjepotrebnekoliinepodunei poprenearmatureuABelementima. Zadimenzionisane elemente sa usvojenom armaturom, proraunom prema graninom stanju upotrebljivosti se, na zahtev korisnika, raunaju merodavne veliine irine prslina i ugiba elemenata.Proraun bazira na uticajima automatski generisanih kombinacija optereenja (automatskom generacijomje pokriven spektar svih moguih kombinacija optereenja). Za proraun prema graninomstanjunosivosti seformiraset kombinacijagraninihoptereenja, doksezaproraun prema graninom stanju upotrebljivosti generie set kombinacija eksploatacionih optereenja.Korisniki interface obezbeuje jasan i pregledan prikaz rezultata prorauna, kako u okviru grafikog okruenja, tako i u obliku spremnom za tampanje. Kakoproces dimenzionisanjaABelemenatanijenikadjednoznaanusvomkrajnjemrezultatu, korisnikoveintervencijetokomprocesasepodrazumevaju, zatajekreiranintuitivaninteraktivan korisniki interface.Radimpex 1/86Literatura - algoritamsko reenje ProraunA AB preseka napregnutih kosim savijanjem2 PRORAUN PREMA GRANINOM STANJU NOSIVOSTIU sklopu dimenzionisanja elemenata prema graninom stanju nosivosti, za AB elemente se odreuje potrebna koliina podune i/ilipoprene armature, koja obezbeuje prijem iprenos najnepovoljnijih uticaja koji se mogu javiti u elementu/preseku. Omogueno je dimenzionisanje linijskih i ploastih elemenata, a korisnikim okruenjem su ove dve opcije razdvojene, zbog razliitog seta ulaznih podataka koji su posledica korisnikove intervencije.Rezultat prorauna prema graninom stanju nosivosti je:- za linijske elemente (grede, stubovi):o potrebna koliina podune armature u zadatom rasporedu, io potrebnakoliinapoprenearmature(rezultat sedajeuoblikupotrebnekoliine dvosenih uzengija);- za AB ploe:o potrebna koliina podune armature u zadatim pravcima pruanja.Umodul zadimenzionisanjesu, tamogdejetobilomoguei vremenski prihvatljivo, ugraeni i algoritmi kojima se optimizuje proraun u smislu koliine potrebne armature.2.1 STANDARDIProraun elemenata saglasno graninomstanju nosivosti mogue je sprovesti prema sledeim aktuelnim nacionalnim standardima: PBAB87 ex-Jugoslovenski standardi, EuroCode 2 standardi Evropske unije, DIN Nemaki standardi, BS 8110 Britanski standardi, SIA vajcarski standardi, ACI Ameriki standardi, SNiP Ruski standardi, MSZ Maarski standardi, BSD Bugarski standardi.U pojedinim odredbama nacionalni standardi se pozivaju na odredbe drugih standarda ili podstandarda, koji u prethodnom popisu nisu navedeni. Usituacijamakadapojedinimstandardomnijedefinisanspecifiansegment prorauna, korienasuopte prihvaena reenja iz srodnih standarda.Radimpex 2/86Literatura - algoritamsko reenje ProraunA AB preseka napregnutih kosim savijanjemSpecifinosti primenjenogalgoritmakojesuposledicaprimenerazliitihstandardasudateuokvirusvake stavke prorauna u nastavku.2.2 KOMBINOVANJE OPTEREENJAModul zadimenzionisanjejeucelosti bazirannauticajimaizautomatski generisanihkombinacija optereenja. Pojedinimstandardima je, bilo eksplicitno, bilo posredno, definisan nain na koji se formiraju kombinacije graninih optereenja od definisanih osnovnih sluajeva optereenja. Redovno, re je o linearnoj kombinaciji uticaja za osnovna optereenja umnoenih parcijalnim koeficijentima sigurnosti:i iq gde je:i parcijalni koeficijent za sluaj optereenja i,iq posmatrani uticaj od sluaja optereenja i.Programom se kreira lista svih moguih kombinacija optereenja koje pojedinistandard definie, a koje zadovoljavaju i specifine uslove zadate od strane korisnika u smislu mogunosti kombinovanja pojedinih parova optereenja (mogunost meusobnog iskluivanja istovremenog delovanja pojedinih parova optereenja).Zavisnoodbrojaosnovnihsluajevaoptereenja, teodprimenjenihstandarda, listagenerisanih kombinacija optereenja moe biti vrlo dugaka (esto i vie hiljada kombinacija optereenja). Kako je vreme prorauna zavisno od broja kombinacija na koje pojedini preseci/elementi moraju biti proraunati/provereni, to se u sluaju kompleksnih konstrukcija sa velikimbrojemoptereenja preporuuje minimiziranje broja osnovnih sluajeva optereenja (grupisanje srodnih optereenja).Korisnikujeostavljenamogunost daelement/konstrukcijudimenzionienauticajesamozadate kombinacije optereenja ili anvelope zadatih kombinacija optereenja (tekui sluaj optereenja). Ovaj pristup se preporuuje samo u situacijama kada je merodavna kombinacija optereenja izvesna, a u cilju skraenja vremena prorauna. Zaobjanjenjenainanakoji seumoduluzadimenzionisanjekreiralistamoguihkombinacija optereenja, neophodno je definisati sledee termine:- Sluaj optereenja. Listu sluajeva optereenja kreira korisnik, a broj sluajeva nije ogranien (treba imati na umu gornju primedbu o duini prorauna). U okviru jednog sluaja optereenja grupiu se sva dejstva iste prirode, za koje se podrazumeva da deluju simultano. Nazive pojednim sluajevima optereenja daje korisnik. Modul za dimenzionisanje koristi listu optereenja koja je kreirana ranije za potrebe strukturalne analize konstrukcije. Svaki sluaj optereenja je odreene vrste. Mogue je (esto i neophodno) kreirati vie sluajeva optereenja iste vrste.- Vrsta optereenja. Lista vrsta optereenja je definisana izabranim standardom. Potreba da razliite vrste optereenja u postupku kombinovanja imaju razliit tretman je uslovila klasifikacijusvihoptereenjaugrupevrste. Korisnikzasvaki odsluajevaoptereenja definie vrstu optereenja. Ovde je mogue pojedina optereenja iskljuiti prilikom dimenzionisanja tako to nekom sluaju optereenja nee bitidodeljena vrsta (nedefinisano optereenje).- Vrsta kombinacije optereenja. Lista vrsta kombinacija optereenja je definisana izabranim standardom prorauna.Zasvaku vrstu kombinacije optereenja propisuju serazliiti setovi parcijalnih koeficijenata sigurnosti.- Parcijalni koeficijenti sigurnosti za optereenje. Definisani su standardima za svaku vrstu kombinacije optereenja. Ovim koeficijentima se mnoe uticaji pojedinih sluajeva optereenja. Radimpex 3/86Literatura - algoritamsko reenje ProraunA AB preseka napregnutih kosim savijanjem- Parcijalni koeficijenti zamaterijal. Pojedini standardi, poredparcijalnihkoeficijenataza optereenja, propisuju iparcijalne koeficijente za materijale, kojima se redukuju mehanike karakteristikebetonai elikazaarmiranje. Ovi koeficijenti suzavisni odvrstekombinacije optereenja.Optereenjastalnogkaraktera, saglasnoinjenici dauvekdeluju, morajubiti prisutnausvakoj od kombinacijaoptereenja. Zasluaj njihovogpovoljnogdelovanjapropisujuseparcijalni koeficijenti povoljnog delovanja stalnog optereenja.Usluaju povoljnogdejstvanekogne-stalnogoptereenja, merodavnakombinacija optereenjane sadri uticajetogoptereenja(parcijalni koeficijent jenula). Izuzetaksuoptereenjaalternativnog karaktera, kada je jedan od smerova delovanja optereenja izvesno nepovoljan (drugi je povoljan).***U nastavku su date specifinosti kombinovanja optereenja definisane pojedinim standardima.2.2.1 PBAB87Specifinost kombinovanjagraninih optereenjapremaPBAB87 jeupromenljivimvrednostima parcijalnih koeficijenata sigurnosti zavisnimod naponskog stanja u najvie zategnutomvlaknu armature.2.2.1.1 Vrste optereenja: stalna (g), povremena (p): "ostala" (o), seizmika (s), incidentna (i).Zbog specifinosti kombinovanja pojedinih stalnih i povremenih vrsta optereenja, lista vrsta optereenja je sledea:1. Stalna optereenja;2. Optereenja prednaprezanjem;3. Korisna optereenja;4. Optereenja vetrom;5. Ostala povremena optereenja;6. Ostala optereenja;7. Seizmika optereenja;8. Incidentna optereenja.Optereenja 1 2 su stalna, a 3 5 povremena.2.2.1.2 Vrste kombinacija: - kombinacije stalnih i povremenih optereenja (g + p),- kombinacije stalnih, povremenih i ostalih optereenja (g + p + o),- seizmike kombinacije (g + p + s),- incidentne kombinacije (g + p + i).2.2.1.3 Pravila za kombinovanje: - kombinacije stalnih i povremenih optereenja za nepovoljno, odnosno povoljno dejstvo stalnog optereenja:1.6 1.8 za0.0031.9 2.1 za0aag pg p + > + + + + + +