BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COMNA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM

FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

MOZETE

NAS

2

Sadrzaj:Sadrzaj:.......................................................................................................................................................3 1. Uvod.......................................................................................................................................................4 2. Osnovni principi.....................................................................................................................................5 2.1 Sprega preko medjusobne indukcije................................................................................................5 2.2 Univerzalna jednaina EMS.............................................................................................................6 2.3 Struja magneenja i fluks.................................................................................................................7 3. Praktina razmatranja.............................................................................................................................7 3.1 Klasifikacije.....................................................................................................................................7 3.2 Gubici...............................................................................................................................................8 4. Rad na visokim uestanostima...............................................................................................................9 5. Konstrukcija...........................................................................................................................................9 5.1 Jezgro...............................................................................................................................................9 5.1.1 elino jezgro...........................................................................................................................9 5.1.2 Masivno jezgro........................................................................................................................10 5.1.3 Vazduna jezgra......................................................................................................................10 5.1.4 Torusna jezgra.........................................................................................................................10 5.2 Namotaji.........................................................................................................................................11 6. Dizajni transformatora.........................................................................................................................11 6.1 Autotransformatori.........................................................................................................................11 6.2 Viefazni transformatori................................................................................................................12 6.3 Rezonantni transformatori..............................................................................................................12 6.4 Transformatori za merenja.............................................................................................................12 6.4.1 Strujni merni transformator.....................................................................................................12 6.4.2 Naponski transformatori.........................................................................................................13 6.5 Impulsni transformatori..................................................................................................................13 6.6 RF transformatori...........................................................................................................................14 7. Audio transformatori............................................................................................................................14 8. Upotreba transformatora......................................................................................................................15 9. Literatura..............................................................................................................................................16

3

1. UvodTransformator je elektrini ureaj koji transformie energiju iz jednog kola u drugo posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva (ili vie) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa vie izvoda i, u veini sluajeva, magnetnog jezgra koje koncentrie magnetni fluks. Naizmenina struja u jednom namotaju indukuje struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da sputaju ili diu napon, da menjaju impedansu i da obezbede elektrinu izolaciju izmeu kola. Transformator je jedan od najprostijih elektrinih ureaja. Njegov osnovni dizajn, materijali i principi su se malo promenili u poslednjih sto godina, ali opet, dizajn transformatora i materijali nastavljaju da se unapreuju. Transformatori su od vitalnog znaaja za prenos energije visokim naponom koji obezbeuje utedu tokom prenosa energije na velike daljine. Jednostavnost i pouzdanost transformatora i ekonominost transformacije napona u njemu su osnovni inioci u izboru prenosa naizmeninom strujom u Ratu struja kasnih osamdesetih godina 19. veka. U najranijim eksperimentima u razvoju telefona korieni su transformatori audiouestanosti. Dok su neke rane elektronske primene transformatora zamenjene alternativnim tehnikama. Transformatori se jo uvek nalaze u mnogim elektronskim ureajima. Transformatori dolaze u rasponu od malih transformatora sakrivenih u mikrofonima do dinovskih transformatora snage gigavata koji se koriste da poveu velike delove nacionalnih mrea, ali svi rade na istim osnovnim principima i sa velikim slinostima u delovima.

4

2. Osnovni principi2.1 Sprega preko medjusobne indukcijeNajprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara. Ako se vremenski promenljiv napon up prikljui na primar od Np navojaka,struja koja tada tee kroz njega indukuje magnetomotornu silu (MMS). Kao to elektromotorna sila (EMS) tera struju kroz elektrino kolo, tako i MMS tera magnetni fluks oko magnetnog kola. MMS na primaru izaziva promenljiv magnetni fluks p u jezgru (siva boja) i indukuje EMS koja je suprotnog smera u odnosu na up. Prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, indukovan napon kroz primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa:Slika 1 - Princip rada idealnog transformatora

Napon koji je indukovao meusobni fluks kroz sekundar je:

U idealnom sluaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu izjednaiti p i s. Iz ovog sledi:

Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednak odnosu broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja. Odnos struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo 5

vodi najeoj upotrebi transformatora: preobraavanju elektrine energije jednog napona u elektrinu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa razliitim brojem navojaka. EMS u sekundaru, u sluaju da je prikljuen na neko elektrino kolo, izaziva tok struje u njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i tei da poniti fluks u jezgru. Poto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu tee poveana struja. Rezultat poveanja MMS zbog struje u primaru e izjednaiti efekat suprotne sekundarne MMS. Na ovaj nain, elektrina energija dovedena na primar prenosi energiju na sekundar. Na primer, ako je snaga od 50 vata dovedena na transformator iji je odnos broja navojaka 25:2. P = EI (snaga = EMS jaina struje) Kada transformator promeni: 50 W = 2 V 25 A u primaru 50 W = 25 V 2 A u sekundaru U praksi, visokonaponski namotaj ima vie navojaka tanke ice, a niskonaponski malo navojaka debele ice. Poto jednosmerni napon nee dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMS nee biti stvorena i struja koja tee kroz transformator e biti beskonano velika. U praksi, redna veza otpornosti navojaka e ograniiti jainu struje koja moe tei, sve dok transformator ne dostigne termalnu ravnoteu ili bude uniten.

2.2 Univerzalna jednaina EMSAko je fluks u jezgru sinusoidalan, odnos broja navojaka, napona, magnetne idnukcije i povrine poprenog preseka provodnika je dat univerzalnom jednainom EMS:

Gde je:

E kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata napona u namotajima, f je uestanost u hercima (2f je ugaona uestanost u radijanima u sekundi), N je broj navojaka, a je povrina poprenog preseka jezgra, a B je maksimalna vrednost magnetne indukcije u teslama.Vrednost 4,44 je izraunata i sadri u sebi vrednosti nekoliko konstanti.

6

2.3 Struja magneenja i fluksU realnim transformatorima, deo primarne struje se koristi da stvara fluks magneenja da bi namagnetisala jezgro. Zapravo, ovaj je samo rezultujui fluks u jezgru realnih transformatora jer se primarni i sekundarni fluksevi ponitavaju zbog struje optereenja.

3. Praktina razmatranja3.1 KlasifikacijeTransformatori su prilagoeni brojnim primenama i mogu se podeliti na mnogo naina: po snazi (od delova vata do mnogo megavata) po nameni (energetski, za izjednaavanje impedanse, izolaciju kola) po uestanosti (energetski, audio, RF) po naponu (od nekoliko volti do 1000 kilovolti) po nainu hlaenja (vazduno, uljem, vodom) po ulozi (usmeraki, za elektrine pei, za varenje, u izlaznim pojaavaima) po odnosu transformacije: diui sekundar ima vie navojaka od primara sputajui sekundar ima manje navojaka od primara

izolacioni namenjeni transformaciji u isti napon. Dva namotaja imaju priblino isti broj navojaka, iako su este male razlike u broju navojaka da bi se kompenzovali gubici (u suprotnom bi izlazni napon bio malo manji od ulaznog napona). promenljivi primar i sekundar imaju promenljiv broj navojaka koji moe biti podeen bez zamene transformatora.

3.2 GubiciIdealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorienja 100%. U praksi se energija rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata 7

koji se prvenstveno deavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvou). Transformatori obino imaju vrlo visok stepen iskorienja i vei transfomatori (od 50 MVA i vie) imaju stepen iskorienja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u ureajima potroake elektronike imaju manje od 85% efikasnosti. Gubici dolaze od: otpornosti namotaja struja koja tee kroz namotaje izaziva zagrevanje provodnika po Dulovom zakonu, vrtlonih struja indukovana struja tee kroz jezgro i izaziva njegovo zagrevanje, rasipanja nisu sva magnetna polja koja stvara primar uhvaena od strane sekundara. Deo rasutog fluksa moe indukovati vrtlone struje u oblinjim provodnim objektima kao to je kuite transformatora i biva pretvoren u toplotu. Zujanje koje se uje u blizini transformatora je rezultat rasutih linija polja koje izazivaju da kuite vibrira i takoe je od vibracija magnetorestrikcije u jezgru, histerezisa svaki put kada magnetsko polje promeni smer, mala koliina energije je izgubljena zbog histerezisa u magnetnom jezgru. Nivo histerezisa zavisi od materijala jezgra, mehanikih gubitaka naizmenino magnetsko polje izaziva kolebanje elektromagnetne sile izmeu navojaka, jezgra i oblinjih metalnih delova, izazivajui vibracije i buku koje troe snagu, magnetorestrikcije fluks u jezgru izaziva fiziko irenje i skupljanje neznatno od promenljivog magnetnog polja, efekat poznat pod imenom magnetorestrikcija. Ovo se pretvara u gubitke zbog zagrevanja u osetljivim feromagnetnim jezgrima, sistema za hlaenje veliki energetski transformatori mogu biti opremljenim ventilatorima, pumpama za ulje ili vodenim izmenjivaima toplote dizajniranim da odstrane toplotu izazvanu gubicima u bakru i gvou. Energija potrebna za rad sistema za hlaenje se obino smatra kao deo gubitaka transformatora.

4. Rad na visokim uestanostimaUniverzalna jednaina EMS pokazuje da e na viim uestanostima magnetna indukcija biti manja za isti dati napon. To nagovetava da jezgro moe imati manji popreni presek i da zato moe biti fiziki kompaktnije, a da ne dostigne zasienje. Iz ovog razloga proizvoai aviona i vojska koriste izvore od 400 herca. Oni su manje zabrinuti zbog efikasnosti, koja je manja na viim uestanostima (najvie zbog poveanih gubitaka usled histerezisa), ali su vie zainteresovani da utede na teini (gvozdenog jezgra).

8

5. Konstrukcija5.1 Jezgro5.1.1 elino jezgroTransformatori koji se koriste na industrijskim i audio uestanostima imaju jezgro nainjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani primarom i sekundarom. Poto je elino jezgro provodno, ono takoe ima struje indukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od oblinjeg sloja da bi se smanjili gubici zbog vrtlonih struja koje zagrevaju jezgro. Uobiajeno slojevito jezgro je napravljeno od limova u obliku latininih slova E i I, to im je dalo ime EI transformatori. Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da spree zasienje. Ovi zazori mogu biti korieni da ogranie struju u kratkom spoju, kao to je sluaj u transformatorima za neonske svetiljke. Magnetni histerezis elinog jezgra znai da ono zadrava statiko magnetsko polje kada se ukloni napajanje. Kada se napajanje ponovo prikljui, zaostalo polje e izazvati veliku struju sve dok se efekat zaostalog polja ne smanji, obino nakon nekoliko ciklusa prikljuene Slika 2 - Transformator sa elinim jezgrom naizmenine struje. Zatite od pregorevanja ureaja kao to su osigurai moraju biti odabrani da dozvole ovoj bezopasnoj navali da proe. Na transformatorima prikljuenim na duge nadzemne vodove, indukovana struja zbog geomagnetnih poremeaja tokom solarnih oluja moe izazvati zasienje jezgra i nepravilno dejstvo zatitnih ureaja transformatora.

5.1.2 Masivno jezgroJezgra od gvozdenog praha se koriste u kolima koje rade iznad glavnih uestanosti do nekoliko desetina kiloherca. Ovi materijali kombinuju visoku magnetnu permeabilnost sa visokom elektrinom otpornou. 9

Na jo veim radio-uestanostima (RF), drugi tipovi jezgra su napravljeni od neprovodnih magnetnih keramikih materijala zvanih feriti. Neki RF transformatori imaju pokretljiva jezgra koji doputaju nametanje koeficijenta sprege (i irinu opsega) kola.

5.1.3 Vazduna jezgraTransformatori na visokim uestanostima mogu takoe imati i vazduna jezgra. Ovo eliminie gubitke usled histerezisa. Takvi transformatori zadravaju visoku efikasnost sprege (mali gubici rasipanja) preklapanjem primara i sekundara.

5.1.4 Torusna jezgraTorusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od dugih traka od silicijumskog elika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvoa u prahu ili ferita, zavisno od radne uestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeuje da su granice traka optimalno poravnate, poveavajui efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminie vazdune zazore ubaene u konstrukciju EI jezgara. Popreni presek prstena je obino kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja jezgra krunog preseka takoe prisutna. Primar i sekundar su esto namotani koncentrino da prekriju celu povrinu jezgra. Ovo smanjuje duinu potrebne ice i takoe obezbeuje zaklon da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija. Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosu na EI su manja veliina (za oko polovinu), manju teinu (za oko polovinu), manje mehaniko zujanje (inei ih superiornim u audio pojaavaima), manjim spoljanjim magnetskim poljem (oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i vie izbora oblika. Glavna mana je vea cena. Nedostatak konstrukcije torusnih transformatora je via cena po namotaju. To za posledicu ima da se torusni transformatori retko sreu iznad nekoliko kilovoltampera. Mali distribucioni transformatori mogu da iskoriste neke prednosti torusnog jezgra delei ga i otvarajui ga, a zatim ubacujui klupko koje sadri namotaje. Kada se nameta torusni transformator, vano je izbei sluajno kratko spajanje kroz jezgro. Ovo se moe desiti ako je elinom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalne delove sa oba kraja, to moe izazvati da opasno velika struja tee kroz stub.

5.2 NamotajiU veini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa vie navojaka provodne ice jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajui veu magnetnu indukciju nego to bi samo jedan navojak uradio. ice susednih navojaka i raliitih namotaja moraju biti izolovane jedne od drugih. Provodni materijal korien za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snaga i signalni transformatori su namotani od ice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad 10

dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili aluminijuma pravougaonog preseka ili uastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori na visokim uestanostima koji rade na uestanostima od stotina kiloherca imaju namotaje od licnovane ice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (povrinskog) efekta. Veliki energetski transformatori takoe koriste pouene provodnike, poto ak i na malim uestanostima nejednaka raspodela struje e postojati u niskonaponskom namotaju (velika struja). Svako ue je izolovano od ostalih, a uad su tako postavljena da na izvesnim takama u namotaju ili kroz namotaj, svaki deo ima drugaiji relativni poloaj u celom provodniku. Ovo premetanje izjednaava struju koja tee u svakom uetu provodnika i smanjuje gubitke usled vrtlonih struja u samom namotaju. Poueni provodnik je takoe vie savitljiv od vrstog provodnika sline veliine. Za signalne transformatore, namotaji mogu biti napravljeni tako da minimizuju isputenu induktivnost i zalutalu kapacitivnost ime se popravlja odziv na visokim uestanostima. Namotaji primara i sekundara energetskih transformatora mogu imati spoljanje prikljuke koji omoguavaju podeavanje odnosa napona.

6. Dizajni transformatora6.1 AutotransformatoriAutotransformator ima samo jedan namotaj, koji ima izveden kontakt. Naizmenini ili pulsirajui napon se dovodi kroz deo namotaja, a vii (ili nii) napon se stvara na drugom delu istog namotaja. Dok u teoriji razdvojeni delovi namotaja mogu biti koriteni i za ulaz i izlaz, u praksi se vii napon dovodi na krajeve namotaja, dok se nii dovodi na jedan kraj i izvedeni kontakt. Na primer, transformator sa izvodom na sredini namotaja moe da koristi 230 volti preko celog namotaja, a samo 115 volti od izvoda do jednog kraja. Moe se prikljuiti na napon od 230 volti da napaja opremu koja zahteva 115 volti ili obrnuto. Kako je isti namotaj koriten i za ulaz i izlaz, fluks u jezgru je delimino poniten i manje jezgro moe biti koriteno. Za odnose napona koji ne prelaze 3:1, autotransformator je jevtiniji, laki, manji i efikasniji nego pravi (dvonamotajni) transformator istih karakteristika. U praksi, gubici transformatora dovode do toga da autotransforamtor nije savreno reverzabilan; onaj koji je dizajniran za sputanje napona e dati malo manji napon nego to je traeno od onog koji je projektovan za dizanje. Razlika je dovoljno mala da dozvoli reverzilnu upotrebu gde taan naponski nivo nije kritian.

6.2 Viefazni transformatoriZa trofazne sisteme, mogu se koristiti tri jednofazna transformatora ili sve tri faze mogu biti povezane u jedan trofazni transformator. Tri primarna namotaja su povezana zajedno i tri sekundarna namotaja su povezana u jedno. Namotaji mogu biti povezani u trougao, zvezdu ili slomljenu zvezdu. 11

Najee veze su zvezda-trougao, trougao zvezda, trougao-trougao i zvezda-zvezda. Vektorska grupa pokazuje raspored namotaja, satni pomeraj faznu razliku meu njima. Ako je namotaj prikljuen za zemlju (uzemljen), taka prikljuenja je obino u sreditu sprege zvezda ili slomljena zvezda. Postoji mnogo konfiguracija koje ukljuuju vie ili manje od est namotaja.

6.3 Rezonantni transformatoriRezonantni transformator je onaj koji radi na rezonantnoj uestanosti jednog ili vie svojih namotaja. Rezonantni namotaj, obino sekundar, se ponaa kao induktor i povezan je na red sa kondenzatorom, Ako se primarni namotaj napaja izvorom periodine naizmenine struje, kao to su pravougaoni ili testerasti talasi, svaki impuls struje pomae u stvaranju oscilacije u sekundarnom namotaju. Zbog rezonancije, vrlo visoki napon se moe razviti kroz sekundar, osim ako nije ogranien nekim procesom kao to je elektrini proboj. Zato se ovi ureaji koriste da stvaraju visoke naizmenine napone. Struja dobijena iz ovih tipova namotaja moe biti mnogo vea od elektrostatikih maina kao to su Van de Grafov generator i Vimshartova maina. Oni takoe rade na vioj radnoj temperaturi nego standardni transformatori. Transformator za regulaciju napona koristi rezonantni namotaj i dozvoljava delovima jezgra da uu u zasienje u svakom ciklusu naizmenine struje. Ovaj efekat stabilizuje izlaz regulacionog transformatora, koji se moe koristiti za opremu koja je osetljiva na varijacije priljuenog napona. Zasieni transfomatori obezbeuju prost metod da se stabilizuje izvor napajanja. Ipak, zbog histerezisnih gubitaka koje prate ovakve operacije, efikasnost je mala.

6.4 Transformatori za merenja6.4.1 Strujni merni transformatorStrujni transformator je tip transformatora koji se upotrebljava za merenje struja velikih vrednosti koje bi inae bilo teko meriti nekom direktnom metodom. Odnos primarne i sekundarne struje je obrnuto srazmeran odnosu broja primarnih i sekundarnih namotaja. Nominalna vrednost sekundarne struje i iznosi 5A za strujne transformatore za merenje i 1A za strujne transformatore za relejnu zatitu. Nominalna vrednost primarne struje zavisi od mesta primene strujnog transformatora i moe da uzima vrednost od 10A do par hiljada ampera. Razlikujemo strujne transformatore (ST) za niski napon i ST za vie naponske nivoe. ST za niski napon su najee izvedeni sa izolacijom od epoksidne smole i to u vidu tzv. obuhvatnog transformatora. Strujni transformatori su obino konstruisani tako da obuhvate jedan primarni navojak (izolovan provodnik ili bakarnu inu) kroz dobro izolovano torusno jezgro obmotano sa mnogo navojaka ice. Strujni transformatori koji se koriste u industriji su projektovani da obezbede 5 ampera koji su na ampermetrima koji su propisno badareni da pokazuju izmerenu primarnu struju. Ovi transformatori su oznaeni njihovim odnosom ulaznih i izlaznih struja (400:5, 200:5). 12

Mora se obratiti velika panja da sekundar strujnog transformatora nikad ne sme biti otvoren dok tee struja kroz primar, jer se u tom sluaju na krajevima sekundara indukuje napon koji je opasan po ivot.

6.4.2 Naponski transformatoriNaponski transformatori su drugi tip transformatora za merenje. Koriste se kada je potrebno izmeriti visoke napone koje bi bilo teko izmeriti direktno metodom. Dizajnirani su da imaju taan prenosni odnos da precizno snize napon tako da se moe meriti na bezbednom naponu (tipino 100 volti). Dizajnirani su tako da predstavljaju neznatno optereenje naponu koji se meri.

6.5 Impulsni transformatoriImpulsni transformatori su oni transformatori koji su prilagoeni za odavanje pravougaonih elektrinih impulsa (tj, pulseve sa kratkim vremenima rasta i opadanja i sa konstantnom amplitudom). Male verzije zvani signalni tipovi i koriste se u digitalnim kolima. Vrednosti srednjih snaga sa koriste u kolima za upravljanje . Verzije za vee snage se koriste u distribuciji elektrine energije za povezivanje kola sa malim naponima sa visokonaponskim ulazima snanih poluprovodnikih ureaja kao to su trijak, IGBT tranzistor, tiristor ili MOSFET. Specijalni visokonaponski pulsni transformatori se takoe koriste za generisanje impulsa za radare, akceleratore estica ili druge primene gde se koriste impulsni izvori. Da bi se smanjilo izoblienje oblika impulsa, pulsni transformator mora da ima malu vrednost propusne induktanse i deljene kapacitivnosti i velike induktanse u otvorenom kolu. U snanim pulsnim transformatorima, niska kapacitivnost sprega (izmeu primara i sekundara) je vana da bi zatitilo kolo sa primarne strane od velikih prelaznih reima koje stvori napajanje. Zbog istog razloga, potrebni su velika otpornost izolacije i visok probojni napon. Dobar kratkotrajan odziv je potreban da bi se odrao pravougaoni oblik signala na sekundaru, jer e impulsi sa sporijim ivicama izazivati gubitke prebacivanja u snanim poluprovodnicima. Proizvod maksimuma napona impulsa i trajanja impulsa (ili preciznije integral naponvreme) se esto koristi da karakterie pulsne transformatore. Uopteno, to je vei ovaj proizvod, vei je i skuplji transformator.

6.6 RF transformatoriZa upotrebu na radio-uestanostima, transformatori su ponekad napravljeni od konfiguracija provodnika, ponekad od bifilarnih ili koaksijalnih kablova, namotanih oko ferita ili drugih tipova jezgra. Ovaj tip transformatora daje izuzetno veliku irinu opsega, ali je ogranien samo brojnim odnosom (kao to su 1:9, 1:4 ili 1:2) koji se mogu postii ovom tehnikom. 13

Materijal jezgra dramatino poveava induktivnost, time poveavajui njegov faktor kvaliteta. Jezgra takvih transformatora pomau u popravljanju impedanse sa 300 oma na 75 oma u FM prijemnicima. Stariji tipovi RF transformatora su ponekad koristili trei namotaj (zvani prekidaki namotaj) da ubaci povratnu spregu u raniji (detektorski) stepen starinskih regenerativnih radio prijemnika.

7. Audio transformatoriTransformatori se ovde koriste za izjednaavanje impedanse. Ovo je potrebnije u ventilskim nego u kolima izraenih od vrstih materijala, poto vrste komponente se mogu koristiti u fleksibilnijim kolima koja eliminiu potrebu za transformatorom. Audio-transformatori su obino faktor koji ograniavaju kvalitet zvuka; elektronska kola sa irokim frekventnim odzivom i malom izoblienjem su relativno prosta za projektovanje. Posebno kritian deo je izlazni transformator audio pojaavaa. Ventilska kola za kvalitetnu produkciju su dugo izraivana bez (meustepenog) audio transformatora, ali izlazni transformator je potreban da spregne relativno visoka impedansa izlaznog ventila sa niskom impedansom zvunika. (Ventil moe da isporui malu struju na visokom naponu; zvunici zahtevaju veliku struju na niskom naponu). Za dobar nisko-frekventni odziv je potrebno relativno veliko jezgro od gvoa; snana manipulisanja poveavaju veliinu potrebnog jezgra. Mala izoblienja zahtevaju gvoe odreenih osobina; specijalna jezgra sa orijentisanim magnetnim domenima se koriste za najbolje rezultate. Dobar visoko-frekventni odziv zahteva paljivo projektovane i izraene namotaje bez suvine propusne induktivnosti i zalutale kapacitivnosti. Sve ovo ga ini skupom komponentom. Ventilski audio pojaavai bez izlaznih transformaotra su mogui, ali su retko korieni zbog svojih nedostataka. Rani tranzistorski audio pojaavai su esto imali izlazne transformatore, ali su oni uklonjeni poto su projektanti doli u posed nove tehnologije.

8. Upotreba transformatoraTransformatori se upotrebljavaju za: Za snabdevanje energijom iz prenosne mree koja koristi naizmeninu struju opreme koja koristi drugi napon. Moe biti praeno ispravljakim kolom ako je potrebna jednosmerna struja. Prilagoavanje elektrine opreme naponu za koji nije predviena. Na primer, amerika oprema je projektovana za 117 volti, a oprema u evropskim zemljama za 220-230 volti. Prenos elektrine energije preko velikih razdaljina. Za visokonaponske prenosne sisteme za jednosmernu struju. 14

Veliki, specijalno konstruisani transformatori se koriste u elektrinim peima tokom proizvodnje elika. Rotirajui transformatori su dizajnirani tako da dok se jedan namotaj okree, drugi miruje. esta upotreba ovoga je bila u glavama video sistema koji se korieni u VHS i Beta video plejerima. Oni mogu da prenesu energiju ili signale od mirujueg do rotirajueg mehanizma.

15

9. Literatura www.wikipedia.com

16