Trofej80

7/28/2019 Trofej80

1/36

7/28/2019 Trofej80

2/36

Ribolova~kiTROFEJ 3

SADR@AJ

RE^ UREDNIKA: ^IGRA I OLI

VERALEZI LEBU DA TE JEDEM![

ARAN: ENGLESKA TRAVA[

ARAN: BOILE IZ DOMA]E KUHINJEPLOVAK: GEGULEDRUGI PI[U: T

T

W PRI^E

SO

M: STOKIL

A[ U BEKST

VUVODENI PUTOKAZ: PECA

J I SLIKA

JLOV PLI

VA

JU]IM DUBOKORONCI

M

ARAPALINA PERJ

ANICA[

TUKA: NI Z

A GLAVU, NI ZA REP...M

A[INICE: BOEING 747SO

M: ISKRC

AVANJE U NORM

ANDIJISO

MOVIJADA 2006: ISPOD DUGEPRE

TPL

ATA I IMPRESUM

56

10142030

3

438404648586

46874

U OVOM BROJU:

7/28/2019 Trofej80

3/36

Ribolova~ki TROFEJ 5

RE^ UREDNIKA

Nije zgoreg ponoviti, i ispravitinepravdu, treba da se zna i dase zapamti: prvu medalju nanekom me|unarodnom takmi~enjuza Srbiju osvojili su na{i ribolovci izKru{evca - îgri je svirano Boèpravde i dizana zastava na jarbol!Svaka ~ast na{oj Oliveri za srebrnu umaratonu, ali ona je druga. Uostalom,srebro je tek iza zlata. Jeste da obi~nopecanje nije olimpijski sport, ali jestesport (kod nas spada u sportove tre}ekategorije). Plovkarenje nije maraton,ali red je red (a jed je jed kako peva\ole) i treba da se zna istina: îgra

je osvojila zlatnu medalju na prvenst-vu sveta (klupskom) u Osijeku 2006. itako su postali dvostruki prvaci, u pe-canju i {to su prvi doneli medalju.

A da li }e moj imenjak iz Kru{ev-ca uspeti da skrpi za put u Portugalijui da tamo povede na{e takmi~are... koto zna, bi}e ~upavo. Ko i uvek, kad suu pitanju mali sportovi. Dokle }e sena male gledati s nipoda{tavanjem?

A ti mali i male (tj. velike), Jasnei Olivere, su nas i proslavile po svetu!

I naravno mali sportovi, kao odboj-ka, ko{arka i VATERPOLO! Njih se, sizuzetkom ko{arka{a, setimo tek kadanam medalju donesu. I malu Nata{usmo zaboravili, pa je zato Ma|arima ane nama izveslala silne medalje. Jermi smo fudbalska nacija. Ajde?!

A u stvari smo pecaro{ka, zabaci-mo i uìvamo. Ko se sunca krije boljeda ga nije. Samo, {e{ir na glavu! Vi{ene vaì ono: ~izma glavu ~uva, jer

je ovo sunce postalo opasno. Ozonskerupe sve ve}e (~uh nedavno da se kaoozonski omota~ oko planete obnavlja,da }e 2047. biti kao {to je bio 1965.).Mo`da, ali dotle sombrero na glavu.

U pro{lom uvodniku strpah i sebe,tj. Trofej, pored îgre. Jedan odnajboljih brojeva do sada napisah - iostadoh iv! Sad, kad bolje pogledamsa istorijske distance od mesec danapriznajem gre{ku. Jer ako je 79-ti naj-bolji, {ta je onda ovaj jubilarni, 80-ti?Me|utim, i nisam pogre{io jer kod naspostoji ~etiri stepena komparacije pri-deva: dobar, bolji, najbolji ... E, pro{li

je najbolji, a ovaj je dobar u p. m.

Samo da nije horor-mladice (vidislede}e strane) pomislio bi neko (ko onama zna samo preko CNN-a i ostalihistinoljubivih medija) da je u Srbiji rajopet zavladao, uìva se na sve strane -od \erdapa pa do Zvorni~kog jezera...Uh, ne{to mi je to kratko! Evo zato is-pravke: od \erdapa pa do Pelagi}eva!

Ali o tom internacionalnom nadmeta-nju najve}ih svetskih znalaca iz {aran-dìjske bran{e ~ita}ete detaljno u sle-de}em (jo{ boljem?) broju...

A u ovom, sve po starom - idemo idalje ka (nedosti`nom) cilju: totalnomkvalitetu. Jer: totalni kvalitet je najvi{ioblik patriotizma!

80 brojeva! Malo li je? Za mene jei previ{e ali kad zdravo volem ovo {toradim, pa ne umem da stanem. Kaùneki previ{e je intelektualan. Ajde?!To je, izgleda, neka mana?! Uostalom,nije cilj samo nau~iti o pecanju nego ine{to o fotografiji; zavoleti i prirodu iotad`binu. Trofej jeste malo uvrnut,ali je jedini patriotsko-demokratskia nezavisan magazin, jer ga ure|uje...

Diktator

7/28/2019 Trofej80

4/36

Nisam kriv - majke mi! Povodza ovaj osvrt su silne alopoj-ke trgovaca ribolovnom opre-mom i ribolovaca - prvi kukaju da ne-ma kupaca; drugi da nema ribe, ali ni{ta da se kupi?! Pa {ta je onda istina?

Uzimam za primer Novi Sad, kojije nekada imao (kaù) preko trideset,a sad samo dve, prodavnice riboopre-me?! U stvari, ima ih vi{e, ali u samodve (tri) moète satima da razgledate,

toliko je {iroka i raznovrsna ponuda!U ostalim moète da kupite gliste, akoima - i crvi}e. Eto to je istina. A istina

je i da nema... novaca!

Za{to je ove sezone tako kriti~no?Pa, prvo su bile velike vode, prevelikei prudugo. Pa onda taman kad su se usvoja korita reke vratile, po~o fudbal- skoro dva meseca su nas mrcvarili, aniko nije pecao, nego pio pivo! Ondak

je i to pro{lo, ali sad nema novaca. Jersvi su u{li u laki ke{. Laki ke{ - ratate{ka! Sad otpla}uju, otpla}uju... morekamate! I jo{ dugo }e...

Ali kako se to, onda, Yu-Hungu

isplati da otvori ~ak dve veeelike pro-davnice i to u istom gradu? Ajde da semalkice poigramo brojkama - velikimbrojevima! Matematika kaè slede}e:

Ako ima{ lager vredan milion evraa pravi{ promet samo dva posto odlagera, to je 20.000. Dvadeset hiljadaevra dnevno! Malo li je?

U redu, ajde da ra~unamo da je jo{manji promet, da je samo 0,5% na dan(od lagera). To je onda 5.000 dnevno.E tu je odgonetka, u tih 5.000 eura, jerve}ina prodavnica nema ni toliki lager(mnogima je lager samo 2-3000 eura),a hteli bi da prave promet?! E ne more

bolan - da more, svi bi i{li na more!Ve}ina ne}e ili ne moè da uloì uve}i lager, kaù zarobljena sredstva.Ta~no, ribooprema nije leb i pivo, pa


BEZ ANESTEZIJEBEZ ANESTEZIJE

da se brzo obr}e, ali za onoga ko èlida mu ribooprema bude leb - mora dauloì! NE MO@E se lagerom (ta~nije:restlovima, odaaavno neprodata roba,zastarela...) od 2.000 evra praviti nekiznatniji promet. Uostalom, to je ~istaekonomija, a ko je od na{ih trgovaca -ekonomista?

Mogu uzeti za primer i Beograd -pri~a je ista. Recimo, Mati} je godina-ma ìvotario, prodavao mamce, a tek

pone{to od (jeftinije) opreme. Sada jeza ne prepoznati! - prodavnica punako oko - i robom i mu{terijama. Imasvega, ali i mamaca, ko i uvek. Plus, i

na pivce il kaficu se tu svrne. Svrnemi ja jednom mese~no, ali popijem sam- Mati} je uvek prezauzet, mu{terije...

Nema narod para! Ajde?! Narodnema, ali ribolovci skrpe. Jer {ta ondato prodaje Vlajko Enigma, kineske{tapove ili Rod Hutchinsone? Da li seu Formax Store ide samo zbog toga{to je jeftino ili i zato {to ima i skupljebrand name robe?

Dinki} je uveo (i uvodi) red - prvo

stabilan dinar, sada PDV! Naravno daje te{ko svima, ali najvi{e onima kojine veruju u sebe, pa ne smeju da zag-rizu. Jer, nije li pametnije da sam ulo-

ìo 5.000 eura u nov polovan auto, ane u foto-opremu? Mo`da, ali onda nebi Vi mogli da gledate lepe fotke, a to

je va`nije - ja verujem u budu}nost, unju ulaèm. Uzdam se u sebe, Mirka iZubu, Mi{iku, Andreja... u Trofej; uVas se uzdam - vas, od Vardara pa doTriglava i {ire, i ne pada mi na pametda Slovencima prodajem - remitendu!Ja nisam lezilebovi}.

Uostalom, i svi moji ogla{iva~i su,

uglavnom, proizvo|a~i. I oni veruju usvoj rad, i â~ani iz Costa.Co, i MikiStreamer; i bra}a Steel i dve Orke- iz Rume i Ba~ke Palanke, i...

LEZI LEBU DA TE JEDEM...

[TA I[TE TR@I[TE - NA[E SLIKE I PRILIKE

âri ribolova - foto: M. Buza{

7/28/2019 Trofej80

5/36

BEZ ANESTEZIJEBEZ ANESTEZIJE

A {ta tek kaète na ovo? (Skinutosa sajta www.varalicar.com pa je za-to slika neo{tra, ali vidi se dovoljno.)Vidite {ta se ovde u oglasima (javno!)prodaje: aparat za lov ribe na akumu-lator i jo{ sa s ve brojem telefona...

Vi{e me ni{ta ne ~udi, pa ~ak ni to

kad se na televiziji (ozbiljnoj televizijia ne nekoj lokalnoj!) prikaè emisija olepotama prirode, ekologiji, zdravomna~inu ivota, i u sklopu nje razgovors dvojicom momaka koji ko{araju(!), i

jo{ nam potanko obja{njavaju da jeribe sve manje?! A autor priloga iz teemisije pojma nema da je to KRIVO-LOV, pa ih jo{ àli {to se toliko pate?!Jeste zanimljivo - ali ka`njivo! Nazivemisije je Ovo je Srbija.

Zaista, i jeste...

Pomenuh internet. I tu ima svega,ali ne{to mora ostati i za drugi broj, nemoè sve stati u jedan - ima kod nasmaterijala i tema i dilema, za bezanestezije koliko èlite. Recimo kakose sudi na Carp Cup-ovima i {ta seo tome po sajtovima diskutuje; ili o

forama i fazonima sa istih takmi~enja:kako jednog te istog - izmerenog papu{tenog - {arana moète vi{e putaizmeriti... ili kako se vrsne { arandìjedovijaju da ih ne prevare oni koji nap-rasno napecaju...

Ili kako se peca (sudi i kontroli{e)mladica na Svetskom prvenstvu; ili- ama ima toga koliko ho}ete! Svegaima u Srbiji - ali najvi{e lezilebovi}akoji ~ekaju da kom{iji crkne krava...

Dragan Jovanov

Drugi razlog kuknjave (nema ribe)je, naàlost, zaista argument koji ide uprilog nezadovoljnih. Jer, {ta mi vrediShimano i Daiwa, Alexi i Orke... akonema ribe?

E, i tu smo opet sami kriv(c)i, jerko je ribu izlovio, istrebio, pobio, po-

jeo ili prodao? Mi! Naravno ne ba{ mitrofejci, ali...

Pogledajte ove horor-fotke! Dobroih pogledajte!!! Eto, ovo je dìnovska

mladica ubijena na Drini! Da li je jad-na sopstvenu utrobu izbacila zbog ek-sploziva ili nekog klena namam~enogna samicu... nije ni bitno, sad je to svekasno. Mrtvu jadnicu je na{ao stranaci do ~amca je privukao ~akljom, da binapravio ove fotografije, a fotografije

je poslao Brane Pik iz Loznice, kojisa svojim prijateljima (od prodatih ka-rikatura) tu istu Drinu - poribljava! I,sad, ko je kriv {to Slovenci imaju vi{emladice nego mi? Ali ne samo Slove-nci, i na Uni je ima neuporedivo vi{enego u Drini! Vi{e, ali uskoro }e biti ive}ih, jer ova mladica je bila duga~kaoko 130 centimetara...

7/28/2019 Trofej80

6/36

Svake godine {arandìje se neiz-be`no sre}u sa situacijama kadatreba pecati na zatravljenim de-lovima, bilo na povr{ini bilo na dnu.U junu i avgustu {aran prosto oboàvada se sun~a {partaju}i me|u ostrvcimavodenog rastinja koja su prepuna nje-gove prirodne hrane. Na nekim od vo-da na kojima sam pecao {aran je sati-ma znao da, pomaljaju}i veoma ~estole|a iznad povr{ine vode, krstari iz-

me|u olova na sistemu i marker plo-vaka nesvestan opasnosti, pomeraju}iih ba{ kao {to to ~ini sa stabljikama icvetovima vodenog rastinja kada ponjima traì puève i ra~i}e. A vodenorastinje i te kako zna da ko{ta ìvacaribolovce, pogotovo kad izgube mno-go riba zbog izbora pogre{ne taktike.

êsto pecam na jezeru Tileri u is-to~nom Jork{iru i ono je veoma boga-to podvodnim i povr{inskim vodenimrastinjem, svuda po dnu prostiru se te-pisi trave. Svojevremeno, kada sam utoj vodi ulovio jednog {arana od pre-ko 15kg, trebalo mi je oko sedam (7)sati da ga izvu~em, jer sam morao daga ~upam iz nekoliko pojaseva vode-

ne trave. Najteè mi je bilo kada samga izvla~io iz najudaljenijeg podvod-nog `buna, jer je tada najlon tolikobio nategnut da je i iz savijenog {tapa

isisao svu rezervu snage tako da po-meranjem istog nisam ni{ta dobijao.Ne volim da idem unazad kada je {tapsavijen do krajnjih granica (a pecamkoriste}i monofil), jer se onda izgubiose}aj za doziranje povla~enja - izgu-bim kontrolu nad sistemom koju u no-rmalnim situacijama imam kada {tappovla~im preko ramena. I zato, kadase {tap maksimalno savije do graniceT.C. (test curve), a ne ose}am da ne{to

podièm, tj. privla~im, da se ne{to de-{ava na drugom kraju, to je za meneznak da ga vratim na drà~e (rod pod).

[aran, koji se zabio u travuljagu,ose}a se sigurnim i, prema mom isku-stvu, postoji samo jedan na~in da gaodatle izvu~ete, a to je da mu prepu-stite da sam izabere momenat za to.

Kada veliki {aran pobegne u vode-no rastinje, nepromi{ljeno je jedini iz-laz videti u kidanju sistema. A {arani ite kako znaju da se zaglave u rastinje,koje je karakteristi~no za jezero Tileri.Tanke zelene niti se na pojedinim me-stima pruàju od dna pa sve do povr-{ine i kad {arana privu~ete oblasti ko-

ja je njima obrasla morate nastaviti da

ga energi~no privla~ite besomu~nonamotavaju}i najlon - navla~e}i ributako brzo da nema vremena da primetitravu. Ako je primeti i uputi se ka njoj

- te{ko vama! Poku{avao sam na raz-ne na~ine da ga odatle izvu~em, a kaonajbolje se pokazalo otvaranje preklo-pnika na ma{inici, vra}anje {tapa udrà~e i ~ekanje, ali ba{ pravo prav-cato ~ekanje!

Pokazalo mi se da ~ak i sistem sabejtranerom zateè najlon odre|enomsilom, minimalnom ali dovoljnom da

je {aran oseti i da ga to drì na oprezu.înjenica je i to da riba u ustima ima

udicu i ose}a zatezanje olova, ali sma-tram da ga to ne brine previ{e u tomtrenutku. Ose}aj da ga ne{to vu~e je-ste ono {to ga najvi{e mu~i: ~injenicada mu ne{to ne dozvoljava da ide ta-mo gde on ho}e - to je ono {to zna daga uspani~i.

Svojevremeno sam jednu ribu os-tavio 3 sata da miruje u gustom vode-nom rastinju u koje se zavukla, i tekposle isteka tog vremena ona se pok-renula. Prethodno, ~im je otpor tokomnjenog zamaranja postao suvi{e veli-ki, otvorio sam preklopnik ma{inice,vratio {tap u drà~e i skuvao sebi ~aj.Sre}a moja da sam to uradio, jer samna kraju savladao {arana koji je bio

teàk petnaestak kilograma, izvla~e}iga na opisan na~in iz vi{e podvodnihbusenova. Ne radi se tu o receptu kojiuvek pali kada {aran pobegne u travu,


[ARAN

Ribolova~ki TROFEJ10

ENGLESKA TRAVA

CILJNO PECANJE VELIKIH (III DEO)

7/28/2019 Trofej80

7/36

ali iskreno re~eno, za sve ove godinekoliko se bavim {aranskim ribolovom,taj metod mi se pokazao najboljim.Smatram da imam oko 80% {ansi daizvu~em {arana koji se zaglavio u vo-deno rastinje ako otvorim preklopnikma{inice i ~ekam. Ponekad je {arantoliko ve{t da izbaci udicu ~im stignedo spasonosnog podvodnog {iblja, alimoj savet za takve situacije i dalje os-taje da se isplati biti strpljiv, i da ne

treba insistirati na kidanju sistema ~imse ni{ta ne de{ava desetak minuta.Da bih vam ilustrovao za{to se is-

plati ~ekati duè, ispri~a}u vam pri~uo ribi koju je ulovio jedan drugi ri-bolovac koji tako|e rado peca na tom

jezeru. Jednom prilikom kolega NeilHarrison je pecao nedaleko od mene.Zavr{avaju}i 24-satno pecanje tokomkojeg je upecao 5 {arana, svratio je domene i ispri~ao mi {ta je ulovio. Jasam pecao ve} 48 sati, ali sam uloviosamo jednu ribu pa, ~im sam Neiluvideo le|a, kao {to biste i vi u~inili,spustio sam se do njegovog mesta...

Pro{lo je vi{e od 45 minuta od ka-ko je Neil oti{ao i bar 15 minuta od

kako sam se raskomorio na njegovommestu pre nego {to sam bacio pogledu pli}ak sa strane. Na udaljenosti neve}oj od duìne {tapa pri povr{ini vo-de u vodenoj travi leào je {aran dese-tokila{?! Nije se upla{eno pra}aknuokada me je primetio, ve} je, posle pet-naestak minuta, lagano skliznuo u du-binu i nestao. Kasnije sam doznao da

je jedan sat pre svog odlaska Neil ulo-vio tog {arana i pustio. [aran je stre-lovito krenuo ka otvorenoj vodi ali sezapetljao u travu i tu primirio. Prak-ti~no, {aran je najmanje dva sata bio utravi pre nego {to se pokrenuo.

MONTA@EKevin Ne{ je jednom prilikom napi-sao interesantan tekst o tome kako sis-temi sa kojih se olovo lako otka~inje

jesu najbolje re{enje kada se lovi nazatravljenim terenima, jer su tada {an-se da izvu~ete ribu najve}e. Smatramda je Kevin u pravu, jer bilo {ta da jena najlonu, makar to bila i mala virb-la, postoji {ansa da }e se oko toga na-

ka~iti ~itava bala travuljage kroz koju}ete provla~iti ribu. im se zaka~i pr-va vlat vodenog rastinja, za nju }e seka~iti sve vi{e i vi{e... narastaju}i dosnopa, i tada }e samo najistrajniji us-peti da s takvim ~udom na najlonu iz-vuku i ribu.

@rtvovanje olova na takvim teren-ima je skoro jedini na~in da se efikas-no peca riba. Me|utim, u okolnostimakada se mnogo daje na za{titu ~ove-kove okoline, smatram da je najboljeda i ribolovci, kada god je to mogu}e,izbegavaju da budu prozivani. A sveto ode do |avola kada pro~itate na ne-

kom sajtu kako neki ribolovci poseju ipo nekoliko tuceta olovnih oteànjadok na jako zatravljenom terenu ne iz-vuku {arana! Uprkos tome {to se kodpecanja koriste i olova koja su nerast-vorljiva u vodi (plastificirana i sli~no)smatram da ribolovci, ipak, treba dabudu pozitivci kada god je to mogu}e,te je to glavni razlog da izbegavam ta-kve sisteme, sisteme za sejanje olova

po dnu, sem ako ne postoji nikakva al-ternativa. âk i tada }u `rtvovati naj-manju mogu}u koli~inu olova, pre ne-go {to kaèm: {to je dosta, dosta je!

OMILJEN SISTEM- IN LINE OLOVONa zatravljenim vodama se naj~e{}eopredeljujem za meni omiljeni in-linesistem. Sastoji se od Armaled in lineolova teìne 5oz. I mada i takvo olovo~esto zna da sa sobom pokupi snopo-ve vodene trave, pogotovo ako se pe-ca na jako zatravljenim vodama, ipaksmatram da je to daleko manje nego{to bi bio slu~aj kada bi se koristiloolovo sa virblom, koje se ka~i na sis-

tem preko posebnih kop~i. Pecaju}i inline sistemom na zatravljenim voda-ma u poslednje dve godine nisam us-peo da izvu~em samo jednu jedinu ri-bu. U dva slu~aja sam pokupio popri-li~no trave izvla~e}i ribu, ali smatramda su upravo te ribe bile glavni krivactome, a ne sistem, tj. in line montaà -ribe su beàle u travuljinu ~im bi imse ukazala prilika tokom zamaranja.Bilo koji drugi sistem, uveren sam, nebi mi to omogu}io, verovatnije je dabi se sistem zamrsio kod poku{aja ri-be da se oslobodi.

[ARAN


[ARAN

U doba kada se mogu kupiti ve}pripremljeni sistemi (montaè), kadapostoje video materijali sa instrukcija-ma i detaljni prikazi pravljenja mon-taà u ~asopisima, verujem da neki odnovih {arandìja previ|aju prednostikori{}enja in line olova u situacijamakada se peca na vodama bogatim vo-denim rastinjem, budu}i da su naj~e{-}e preokupirani sistemima s kop~ama.

Izvorno, koncept olova koja se ka-~e na osnovni najlon sa strane, prekopreko kop~i (lead clips), zami{ljen jekako bi se za{titila struna na mestu uzvirblu, u situacijama kada ribolovacdaleko zabacuje. Ali detaljno opisi-vanje takvih sistema, ~ini se, pretvarave}inu ribolovaca pre u `rtvu pomo-darstva nego u uspe{nog {arandìju.

Tokom 2003. god. najmanje dvo-jica ribolovaca su nazvala kancelarijuCarp-Talk i zamolila su mog koleguKev Cliforda da im oslobodi ribu za-glavljenu u vodeno rastinje Motorwej{ljunkare, koja je od kancelarije uda-ljena malo manje od 2km. U oba slu-~aja radilo se o {aranima desetokila-

{ima koji su upecani na sistem sa ka-~enjem olova sa strane. Desilo se toda je, kada je riba povukla, kop~a, za-

jedno sa olovom, os tala prakti~no namestu gde je olovo palo posle zaba~a-

ja, ali je {aran vuku}i predvez za so-bom kroz takvo olovo, tj. njegovu ko-p~u, provla~io i osnovni najlon sa vir-blom kao donjim grani~nikom. [aran

je lako pro{nirao najlon kroz zatrav-ljeni deo sve dok se nije toliko zapet-ljao da vi{e nije mogao ni da mrdne.Izuzetno, kop~a Lockjaw (firme Ar-maled) koja naprosto uklje{ti virblu,

konstruisana je kako bi se eliminisaleopisane peripetije, pokazuju}i se kaonajbolje re{enje koje se trenutno moèna}i na trì{tu. Istovremeno, ta vrstakop~e omogu}ava da se olovo lako ot-ka~i u kriti~nim situacijama, ~emu po-maè i svojevrsni gumeni adapter.

Ali, to {to ho}u da istaknem jesteda ~ak i takav sistem nije toliko efika-san kao in line montaà, pogotovo ne

ako ribolovac peca sa fino pode{enimdrilom, {to raznorazni preporu~uju.Pecanje sa dotegnutom drilom, sa

isklju~enim bait runnerom, kad se znako je gazda, daje ribolovcu najve}umogu}u kontrolu kada peca na zatrav-ljenim terenima i samo ludo smeli ilinemarni ribolovci pecali bi druga~ije.Zamislite kako se pona{a sistem koji

je dotegnut do daske a na njemu pos-kakuje olovo sa kop~om? Tako monti-

rano olovo teì da poni{ti poentu ma-ksimalno na{panovanog, dotegnutogdrila, onemogu}ava maksimalnu ko-ntrolu sistema i prosto priziva nevolje.

A {ta se tek de{ava tokom zamara-nja ribe? Olovo koje je montirano pre-ko kop~e landara}e i oko njega }e se,znatno vi{e nego na in line montaù,ka~iti vodena trava. I mada ni in linemontaà nije ba{ imuna na sakuplja-nje podvodnih otkosa, rezon je taj

da {to je sistem bolje sloèn u linijuve}e su {anse da se izvu~e {aran~inaiz travuljine.

Uprkos ~injenici da takozvane si-gurnosne kop~e osloba|aju olovo ka-da riba sna`no povu~e u suprotnu st-ranu, ja ni s tim ne volim da imam po-sla, pogotovo ne kad je puno preprekasvuda unaokolo, te je to razlog za{tose uvek opredeljujem za in line mon-taù. Ne znam {ta vi o tome mislite,ali vi{e volim da ja budem taj koji }ekod pecanja na zatravljenim terenimakontrolisati situaciju, napreù}i i na-motavaju}i najlon {to vi{e i {to brèmogu. Doznao sam od prodavaca dase olova za in line montaè znatno

slabije prodaju od olova koja su na-menjena za ka~enje na kop~e sistemaza daleka zabacivanja, ali to ne zna~ida za njih ne treba da bude mesta. Tosvakako nije deo opreme koji je u tre-ndu, ali na stranu pomodarstvo, naj-bitnije je da obavlja posao, tim vi{eako i ribolovac poseduje dovoljno str-pljenja za izvla~enje ribe koja se za-glavila u vodeno rastinje.

Simon Crow

7/28/2019 Trofej80

8/36


[ARAN

Jedan od najsre}nijih trenutaka zasvakog {arandìju je kada upeca{arana na mamac koji je sam na-pravio. Da biste sami napravili boilepotrebno vam je malo strpljenja i tru-da, malo alata koji }e vam taj posaododatno olak{ati i komponente od ko-

jih se boile prave. Pre desetak godinaizrada boila nije bila dobro poznatave}em broju ribolovaca, ali sada je tove} prili~no poznatija materija. Ipak, i

dan-danas na vodi sre}em {arandìjekoji su propustili neki broj Trofeja,pa nisu najbolje upu}eni u tu materiju.Zbog njih neke osnovne stvari treba iponoviti. Zato, evo...

OSNOVNI MIKS

Boila je naziv za mamac koji se dobi-ja me{anjem osnovnog miksa (sme{e)sa te~nim i pra{kastim dodacima te sa

jajima, od ~ega se dobija testo, od kogse prave razni oblici mamaca (naj~e-{}e kuglice), a koje se posle kuvaju uvodi i na kraju su{e. Osnovni miks,kako i naziv govori, je osnovna kom-ponenta za izradu boila. Sam miks sesastoji od raznih komponenti koje su

prisutne u odre|enom procentu. Ne-kih ima i 40% a neke komponente suprisutne sa 5%, pa i manje. Svaka odkomponenti ima ta~no odre|enu ulo-gu u miksu i svojim fizi~ko-hemijs-kim osobinama u~estvuje u stvaranjusmese. Da bi mamci od nekog miksabili dobri treba biti ispunjeno nekoli-ko osnovnih uslova:

1. Da miks moè dobro da se ob-ra|uje (mesi i roluje).

2. Dobro izbalansirana hranljivavrednost, odnosno izbalansiran sadr-àj proteina, ugljenih hidrata, masti,vitamina...

3. Atraktivnost (privla~nost).Da ne bi ve} na po~etku napravili

sebi probleme raznim eksperimentimaodlu~ite se za sigurniju varijantu izra-de boila, tj. za izradu boila od gotovihmikseva.

Izbor gotovih mikseva je stvarnoveliki i gotovo svakim moète upecati{arana. Najjednostvanije je boile nap-raviti od takozvanih instant ili cat-cher mikseva. To je sme{a koja sadr-ì sve neophodne sastojke i u nju nijepotrebno (ali moète!) dodavati aro-me, zasla|iva~e, aminokiseline i osta-le atraktore. Dovoljno je samo umuti-ti odre|enu koli~inu jaja koliko proiz-

vo|a~i preporu~uju, pome{ati sa mik-som i napraviti testo od koga }ete kas-

nije praviti kuglice pre~nika po èlji iskuvati ih.

Neke od svojih prvih mamaca sampravio upravo od takvih mikseva, a irezultati su bili sasvim solidni. Ono{to je veoma bitno kod ovih mikseva

je to {to }ete prave}i ih ste}i predsta-vu kako treba da izgleda miks koji sedobro roluje.

Slede}i korak u izradi boila moèbiti prelazak na mikseve koji nemajuizrazitu aromu i koje moète iskoristi-ti da dodavanjem raznih atraktora do-bijete unikatni mamac.

Ovi miksevi su razli~itog sadràjaa po komponenti koja preovla|uje u

njima mogu se podeliti na Fish (gla-vna komponenta miksa riblje bra{no),Bird (hrana za ptice), HNV (miksvisoke hranljive vrednosti, veliki sad-ràj proteina), 50-50 (glavni sastoj-ci kukuruzno i bra{no soje). Na àlost,malo je proizvo|a~a mikseva koji }ena ambalaì nazna~iti hranljivu vred-nost miksa, te sadràj proteina, masti,ugljenih hidrata, minerala, vitamina...

Nedostatak tih podataka, koji nampored ostalog mogu pomo}i da odabe-remo miks prema konkretnoj situacijina vodi, kolikotoliko je nadokna|en

IZ DOMA]EKUHINJE

MAMCI (V DEO)

7/28/2019 Trofej80

9/36


[ARAN[ARAN

mirisi, ~esto upecaju samo ribolovca.O upotrebi aroma moète ~uti mnogoprotivure~nih stavova, od toga da je to~arobni dodatak zahvaljuju}i komelovimo, do toga da su arome potpunonepotrebne i da je to samo komercijal-ni trik onih koji ih proizvode.

I u ovom slu~aju neophodno je danapravite razliku izme|u instant ri-bolova i ribolova gde ste u mogu}nos-ti da predhodno hranite i gde planiratepecanje na duè staze.

Atraktivna boila za instant ribolova bez upotrebe aroma je nezamisliva.Neke arome: Jagoda, Scopex, Vanila,

Anis, Tuti Fruti su naj~e{}e u upotrebii njihovim kori{}enjem }ete pri in-stant ribolovu imati vi{e uspeha. Tosu takozvane instant arome. Lovitiza vikend bez predhodnog hranjenja ikoristiti potpuno nepoznat mamac jeput u razo~arenje.

Mnogo puta sam bio u situaciji dalovim sa istim miksevima, ali razli~itonamirisanima - a da sam ribe dobijaosamo na jednu aromu! Zbog toga na

instant pecanje ne kre}em bez dva-trirazli~ito namirisana mamca.

Za upotrebu odre|enih aroma pre-ma godi{njem dobu (temperaturi vo-de!), mnogo va`nije od toga da li je upitanju vo}na, mesna, za~inska ili kre-masta aroma je to na kojoj bazi je aro-ma napravljena, odnosno koji je nosi-lac arome. Za hladniju vodu su mnogobolje upotrebe alkoholnih aroma, doksu za leto preproru~ljive arome na ba-zi ulja, a sve zbog brzine rastvorlji-

vosti pri odre|enoj temperaturi vode.Korisno je kombinovati arome zbogbrzine rastvorljivosti, ali i zbog na~inana koji se kroz vodu prostiru.

Alkoholne arome brè cure, i krozvodu se prostiru horizontalno, dok suuljane sporije, i vertikalno se {ire krozvodeni stub.

ûlo mirisa {arana je mnogo raz-vijenije nego na{e i zahvaljuju}i tomeon moè brzo i lako da prona|e hranu.Zato ne upadajte u zamku da kvalitetmamca odre|ujete po svom mirisu iukusu!

Svi ribolovci imaju naviku da po-miri{u sastojke od kojih izra|uju ma-mce pa i same mamce, a veliki broj ri-bolovaca svoje boile i zagrize. Me|u-tim, na{a ~ula i ~ula {arana su razli~itai, naravno, ukus i miris doìvljavamodruga~ije, pa ono {to je nama lepo nezna~i da je lepo i {aranu.

Upotreba arome u boilama visokehranljive vrednosti kojima elite duèhraniti i pecati nije neophodna. Ako i

upotrebljavate arome koristite one na-jkvalitetnije, na minimumu propisanekoli~ine i ne koristite one koje s u naj-~e{}e u upotrebi. Va{ mamac treba dabude potpuno druga~iji, osim ako neèlite da od va{eg truda i dugotrajnogprehranjivanja i ostali ribolovci imajukoristi.

Dodatak koji nikad ne zaobilazimpri izradi boila je zasla|iva~. Jednos-tavno, u preporu~enoj dozi ne moèda {teti - ali moè da koristi. SolarovLiquid Candy Sweetener i LMPSENo 1 (Liquid Milk Protein Sweet En-hanse) firme DT su odli~an izbor!

Raznih te~nih i pra{kastih dodata-ka kojima moèmo pove}ati atraktiv-

nost, ali i hranljivu vrednost, ima veo-ma mnogo. Evo nekih koji su naj~e{}eu upotrebi: Robin Red, Betain, amino-kiseline, Green Lipped Mussel Extra-ct, Corn Steep Liquor, Cod Liver Oil,Fish Oil, Sense Appeal itd.

Treba biti ma{tovit i probati raznevarijante, ali ni slu~ajno ne treba pre-terivati kako sa koli~inom, koja trebada bude u granicama propisanim odstrane proizvo|a~a, tako i sa brojemdodataka. Dovoljno je u miks dodatiaromu, zasla|iva~ i neki od pomenu-tih atraktora. [to se ti~e boje, ukulikose peca u veoma bistroj vodi i na ma-njim dubinama treba obratiti pa`nju ina taj detalj.

IZRADA U 10 KORAKA

Da biste uspe{no napravili boile trebaslediti nekoliko koraka:

1. Sa osnovnim miksom pome{aj-te eventualne pra{kaste dodatke.

2. U posudi za testo umutite jaja, ukoli~ini koja zavisi od toga koliko bo-ila èlite napraviti. Svaki proizvo|a~za svoj miks daje orijentacionu koli~i-nu jaja (obi~no 8-10 komada za kilo-gram miksa), ni sva jaja nisu ista...

3. U posudu sa umu}enim jajimadodajte te~ne dodatke i prome{ajte.

uputstvom proizvo|a~a kada i kakokoristiti odre|enim miks. Tako posto-

je miksevi za hladnu vodu, za leto, itd.Ipak, pre nego {to odaberete mikseveposavetujte se sa iskusnijim ribolovci-ma, raspitajte se kod prodavaca (kodonih za koje najbolji miks nije stalnoonaj koga imaju, trenutno, najvi{e nalageru), prelistajte ozbiljne ~asopise iobi|ite internet. Za~udi}ete se koliko}ete razli~itih informacija dobiti o is-

tim stvarima?!Miksevi renomiranih proizvi|a~asu, svakako, najefikasniji - ali i skupi.Najgore (po na{ dèp) je to {to stalnoima novih i novih mikseva, koje vrediprobati. Ipak, nekoliko proizvo|a~a seprili~no izdvojilo po kvalitetu: Solar(Club Mix, Red Haring...), Nutrabaits(3D, Trigga, Trigga Ice...), DT (PukkaFish...). Ukoliko se budete odlu~ili daprobate neki od ovih mikseva sigurnose ne}ete pokajati. A da bi sve bilo sa-vr{eno, prilikom pravljenja mamaca,po{tujte uputstva i preporuke proizvo-|a~a. Prilikom odabira miksa uzmiteu obzir i to da li planirate da duè vre-me hranite i lovite, ili idete na vikend,

ili na jedan dan. Koliko je neki miksdobar i hranljiv {aran ne}e primetitidok ga jede, ali }e primetiti da mu pri-

ja za vreme i posle varenja.Za duè kampanje, ukoliko se eli

uspeh, neophodno je koristiti kvalit-etne hranljive mikseve. U slu~aju daidete na instant pecanje najbitnije je

da miks ima dobre osobine po pitanjucurenja sastojaka i da bude dovolj-no atraktivan da privu~e {arane u {tokra}em roku. Za te namene mogu seuspe{no upotrebiti i jeftiniji, takozva-ni 50/50 miksevi.

ATRAKTORI

U mikseve, radi pove}avanja atraktiv-nosti mamaca, dodajemo i razne adi-tive. Sve ono {to }e pomo}i da na{a

boila bude {to privla~nija (atraktivni-ja) {aranu naziva se su atraktorima.Zna~i, atraktori su arome, zasla|iva~i,aminokiseline, razni vitamiski dodaci.

Atraktori mogu biti prirodni ili ve-{ta~ki, mogu imati hranljivu vrednosta mogu biti i potpuno bez nje, kao {tosu razne arome koje sluè samo da br-è privuku {arana i daju mu signal da

je ne{to {to je mo da hrana u vodi.Sa aromama treba naro~ito biti op-

rezan prilikom doziranja, jer u slu~ajupreterivanja mogu imati sasvim sup-rotan efekat. Probajte jako aromatizo-vanu boilu. I? Prejak ukus? [ta mislitekako je {aranu koji ima drasti~no os-etljivija ~ula ukusa? Ovo se naro~ito

odnosi na boile koje su namenjene zahranjenje. Boila koja se stavlja na udi-cu (dlaku) moè biti malo frizirana,

jer ako i nije ukusna - za {arana }e tosaznanje sti}i prekasno! Evo i jednogprimera sa takmi~enja:

Pre tri godine pecali smo II koloprvenstva u lovu {arana. Koristio sammamce koji su dali odli~ne rezultate uprvom kolu, kada smo se plasirali na~etvrto mesto a samo jedna riba nas jedelila od pobede u tom kolu. Sigurno-st u te boile dodatno mi je davalo to{to sam i predhodnih godina dobro lo-vio na njih. Pored svega toga pro{lo jegotovo 24 ~asa a mi smo bili bez ribe.Probao sam i druge boile ali bez uspe-

ha. Iako je to bilo jedno od ozlogla-{enih mesta na tom jezeru pored nuleu rubrici ulova ~injenica da ekipa po-red nas, na isto tako lo{em mestu imaulove (na delu gde je bila granica iz-me|u na{a dva polja - mamci su nambili na, oko, jedan metar rastojanja!),govorila je da ne{to s mamcima nije uredu. Posle nekoliko bezuspe{nih po-ku{aja da privu~em ribu uspeo sam naslede}i na~in: jedno dvadesetak boilasam prelio istom aromom koja je ve}preovla|ivala u tim boilama. Bilo mi

je muka koliko je to bio jak miris (ra-

di upore|enja: na 1 kg boila se stavlja5ml te arome). A ja sam stavio 10mlpreko - na deset puta manju koli~inu!Miris je bio tako jak da su se sve ma~-ke iz okoline po~ele muvati oko na{egboksa. Zabacio sam sistem sa takvomboilom na dlaci i na isto mesto pra}-kom jo{ par friziranih i desetak redov-nih boila. Rezultat je bilo prvo peca-nje u roku od 5 minuta - uspe{an nas-tavak takmi~enja! Pretekli smo ekipupored nas za 1,5kg i bili prvi u tom

sektoru. Ovo sam primenio nekolikoputa i na slobodnom pecanju, ali nijeuvek bilo uspe{no. Na nekim vodamaradi, a na nekim ima potpuno suprotanefekat.

U specijalizovanim prodavnicamaima toliko vrsti aroma, da je to pravaenigma - ~ovek se jednostavno izgubipred tolikom ponudom! Ma{tovitostproizvo|a~a me svake godine iznena-di novim neodoljivim aromama. I da~ovek samo peca ~itavog ivota te{koda }e sti}i sve da dobro isproba. Raznivo}ni, mesni, kremasti i kakvi sve ne

7/28/2019 Trofej80

10/36

[ARAN

4. Suvi miks, polako, uz me{anje,dodajte umu}enim jajima.

5. Napravite testo pogodno za ro-lanje, ni previ{e tvrdo ni meko.

6. Uz pomo} pi{tolja istisnite ko-basice pre~nika boila koje èlite danapravite.

7. Rolerom izrolajte kuglice.8. Kuvajte u vodi koja klju~a 1 do

3 minuta. Duìm kuvanjem dobi}etetvr|e boile.

9. Boile su{ite na promaji.10. Osu{ene, ukoliko ih odmah nekoristite, stavite u zamrziva~...

Uvek je dobro napraviti i malu ko-li~inu plivaju}ih, pop up boila, upra-vo od miksa od koga pravimo i obi~neboile. To se jednostavno moè uradititako {to }ete od ve} pripremljenog te-sta ru~no ru~no napraviti kuglice okonekog plivaju}eg materijala (stiropor,pluta, ili poseban materijal koji se zatu namenu prodaje u specijalizovanimprodavnicama). Ove boile, koje sluèsamo kao mamac moète, tako|e, do-datno aromatizovati ili obojiti u svet-lilje, uo~ljivije boje. Kuvaju se i i su{ekao i obi~ne boile. Za izradu pop up

boila postoje i posebni miksevi koji semogu kupiti i tada nije potrebno ume-tati plivaju}e materijale, ve} samo do-dati aditive i kuvati (ili pe}i!) premauputstvu proizvo|a~a.

Tvrdo}a mamca zavisi od duìnekuvanja i su{enja. Nekada je neopho-dno da (zbog daljine na koju moramoda zabacimo i puno sitnih riba ili zbog

prisustva rakova) imamo tvrd mamac.Koliko god vam dozvoljava konkret-na situacija, koristite mamce koje }ete

{to kra}e kuvati, a poèljno je probatipecanje i sa nekuvanim testom. Jed-nostavno oko obi~ne, ili pop-up, boileumotajte malo testa, istog onog od ko-

jeg ste te boile i pravili. Mek{i mamciimaju mnogo vi{e prednosti:

[to je duè kuvanje to su svojstvasastojaka vi{e izmenjena, a mnogi sa-stojci duìm kuvanjem gube svojstva.

Duìm kuvanje, i su{enjem, stvara seveoma tvrda kora, koja je sporo rast-vorljiva i veoma lo{e propu{ta mirise.

Isto tako je i s a veli~inom mamca.[aran se u prirodi hrani sitnom hra-nom i vi{e }ete uspeha imati sa sitni-

jim boilama. Idealno je pecati boilamaod 10mm. Me|utim, kada u vodi gdepecate ima mnogo neèljene ribe (ba-bu{ka, cverglan, deverika) bi}ete pri-nu|eni da koristite mamce ve}ih ga-barita. Tako|e, prilikom prihranjiva-nja bolje je u vodi imati 250 boila od10mm nego 50 od 25, jer na taj na~insli~na koli~ina hrane pokriva ve}u po-vr{inu i duè zadrì ribu na spotu.

[to se oblika ti~e, boila mora bitiidealno okrugla jedino kada moramokobrom ili pra}kom hraniti na velikimdaljinama. U slu~aju da hranimo blizu

obale ili iz ~amca oblik je potpuno ne-bitan. Za ribolov na (brìm) teku}imvodama ili na velikim kosinama bolje

je praviti boile u obliku jastu~i}a, jer}e se tako lak{e zadràti na mestu gdeste prihranjivali.

Na kraju, vidite da su mogu}nos-ti kombinovanja neograni~ene. Po~evod izbora miksa, raznih dodataka... pado oblika, tvrdo}e, veli~ine. Na po~et-ku se oslonite na iskustva drugih, ali}e sigurno eksperimentisati i truditi seda bude originalni.

Braca Kova~evi}

7/28/2019 Trofej80

11/36

PLOVAK

Najjednostavnija definicija va-gler ili vegler (waggler) plov-ka glasi da je to svaki plovakkoji je na strunu montiran, pri~vr{}en,samo svojim donjim delom i to u jed-noj ta~ki. Tome i duguje svoje ime jerre~ waggling (na engleskom jeziku)zna~i ljuljanje, geganje, klimanje... Pi-{u}i o plovcima ~esto sam svra}ao i unjihov svet, ~iji su preci bili stari do-bri plovci od pera velikih ptica, naj~e-

{}e gusaka i }uraka, a kasnije i plovciizra|eni od bodlji ameri~kog bodlji-kavog praseta i sli~no.

Mada se holandskim ribolovcimapripisuje prvo masovnije kori{}enjeplovaka od pera ptica fiksiranih samosvojim donjim delom, njihovo lansira-nje u svet ribolova pripisuje se ~uve-noj engleskoj {koli ribolova, koja jezaslu`na za njihovo sofisticiranje. Ta-ko je dobijen plovak oko kojeg se raz-vio danas ve} {irom sveta uobi~ajeniengleski stil pecanja, koji se kod nasupro{}eno naziva me~ ribolov.

Zahvaljuju}i ~injenici da se vaglerplovci fiksiraju za strunu samo svojimdonjim delom, u kojem je koncentri-

san, po pravilu, i najve}i deo njihovogoptere}enja, kod zaba~aja se pona{ajupoput strelica pikada. To ih ~ini savr-{enim pomagalom za pecanje na dalji-nu. Kada se jednom ovlada engleskimna~inom pecanja dobija se tehnika ko-

ja je gotovo univerzalna i, kao takva,vrlo pogodna za rekreativce, jer njo-me mogu da se prilagode najve}embroju situacija na vodi.

VRSTEDanas se ribolovci sre}u sa veoma {i-rokom lepezom vaglera, ali u osnovisvi oni se mogu podvesti pod 4 osnov-na modela. Radi se zapravo o dve os-novne vrste i njihove dve verzije.

Osnovni oblici vaglera jesu: strejt(streight) ili ravan i bodid (bodied), tj.onaj koji je osetno zadebljan u svomdonjem delu. I jedan i drugi model seizra|uju u varijantama koje se razli-kuju po debljini vrha nesrazmerno du-ga~ke antene. Klasi~ne strejt i bodidvarijante vaglera imaju duga~ku ante-nu iste debljine od korena do vrha va-glera, dok podvrste o kojima je re~ navrhu imaju uba~enu (inserted) tanjuantenu u du`ini od nekoliko centime-tara {to ih ~ini osetljivijim. Tako mno-gi autori isti~u da postoje ~etiri osnov-ENGLESKE GEGULE

POPULARNI VAGLERI

7/28/2019 Trofej80

12/36

PLOVAKPLOVAK

mogu menjati, tj. skidati, ili dodavati(slika iznad). Bez obzira o kojoj vrsti

je re~, osnovno pravilo kod vagleraje da se najmanje 2/3 njegove nosi-vosti fiksira u samom korenu plov-ka! Tada }e dobro leteti kroz vazduh ipo padu na vodu zauzeti najpravilnijipoloàj. Tako optere}en vagler obez-be|uje dobru osetljivost.

Kada riba uzima mamac u propa-danju treba pove}avati osnovno ote-ànje vaglera (tj. oteànje u njegovomdonjem delu), ali smanjivati preostalooptere}enje i pravilno ga raspore|ivati

celom duìnom osnovnog najlona, dabi sistem i {to duè i {to ravnomernijetonuo.

Ako se lovi krupnija riba pri dnu,tada treba uraditi suprotno: smanjitimalo teìnu u bazi vaglera a koncen-trisati je iznad predveza, kako bi takavsistem lak{e probio povr{inski slojsa kederima i {to pre propao u dubinu,

ali i tada bi trebalo da najve}i deo ce-lokupnog optere}enja bude koncent-risan uz telo veglera, ~esto ~ak i 90%!

Ipak, ~ak i kada je pravilno opte-re}en, vagler plovak kod nepravilnog

na tipa vaglera: strejt; strejt sa tankimvrhom na anteni (streight inserted);bodied; bodied insertid sa tankim vr-hom na anteni.

Svi druga~iji modeli izvedeni su izpomenutih, a me|usobno se razlikujupo tome od kojeg materijala su izra|e-ni, da li su providni, koliko s u zdepas-ti i sl. Neki se prave da budu {to nepri-metniji i da prave {to manju buku, doksu drugi napravljeni kao bombice ikao pljuskavci su namenjeni peca-nju na ribnjacima gde takva vrsta bu-ke ribu asocira na hranjenje.

Svi ti modeli izra|uju se za razli-~ite nosivosti i jo{ ih je mogu}e premapotrebi fiksno ili klize}e montirati nasistem.

Za snalaènje u {umi takvih plo-vaka umesto Arijadninog konca bolje}e posluìti davanje odgovora na sle-de}a 4 pitanja: Gde je riba? Da li duvavetar? Kolika je dubina na kojoj na-meravamo da pecamo? Koliko je op-rezna riba koju lovimo?

IZBORUpro{}eno re~eno, ako se peca na da-

ljini od 3-4 duìne {tapa (a uobi~ajenaduìna me~ {tapova je 3,9-4,2m) trebakoristiti lagane plovke kako bi se obe-zbedio najbolji kompromis izme|unjihove osetljivosti, uverljive prezen-tacije mamca i lako}e zabacivanja naèljenu daljinu. Analogno tome, ve}edaljine zahtevaju ve}e vaglere.

I mada su savremeni vagleri kon-struisani tako da uticaj pomenutih fa-ktora svedu na minimum, to nikako

ne zna~i da su na njih potpuno imuni.Ukoliko duva jak vetar, ili je prisutno

jako povr{insko strujanje, treba pose-gnuti ne samo za teìm vaglerima ve}i za modelima sa {to duòm antenom.

U tu svrhu proizvode se modeli saveoma tankom i duga~kom antenom,pre~nika jedva 2mm, koja ima ovalnazadebljanja na samom vrhu (sl. dole),

kako bi bila vidljivi a da se istovreme-no elimini{e neèljeni efekat jedra.Podrazumevani modeli plovaka za ta-kve situacije su naravno bodied vagle-ri, i to sa {to zdepastijim telom. Oniimaju ulogu kao te{ka kobilica kod je-drilica da stabili{u plovilo sa viso-kom katarkom.

Kada vagler po zabacivanju padnena vodu on napravi poprili~nu buku izabija se u vodu do odre|ene dubine.

To su, s em ve} pomenutih pljuskava-ca, neèljeni efekti, pogotovo kadase peca pla{ljiva riba u prozirnoj vodiili u pli}aku. U tom slu~aju, suprotnood situacije sa vetrom, treba posegnu-ti za kra}im veglerima, po mogu}nos-ti providnim, a ako se peca na daljinutreba uzeti kra}e bodied vaglere.

Za te{ko pecanje kada riba oprez-

no uzima mamac i kada je neophodnadetekcija najsitnijih trzaja, koriste seinsertid varijante. Takvi strejt vaglerise dobro pokazuju i kad se sistem pri-lagodi za pecanje ribe kada uzima ma-mac u propadanju.

Kako biste bez prevelikih preprav-ki sistema mogli da u svakoj prilici je-dnostavno montirate odgovaraju}i tipi model najbolje je da to uradite prekouniverzalnih kop~i (ili adaptera), kojistalno ostaju na osnovnom najlonu. Tapomagala mogu biti izra|ena od virblisa karabinjerima, od par~eta ner|aju-}e ìce i buìra, ili od silikonske cev-~ice. Svoje vaglere sam prepravio zamontiranje upravo preko adaptera na-

pravljenog od virble i silikonske cev-~ice, jer mi se taj sistem pokazao naj-imunijim na mr{enja (slika gore)

OPTERE]ENJEI ZABACIVANJEPo tome kako se optere}uju, vagleremoèmo podeliti u dve grupe, na mo-dele bez optere}enja i na one koji ve}imaju ugra|eno optere}enje ili oteà-nje u svom donjem delu.

U drugoj grupi razlikujemo mode-le kod kojih je ugra|eno optere}enjefiksno i na vaglere kod kojih se tegovi

ZA[TO SE FALSIFIKUJE ISTREAMER LOGOTIP?

Najbolji odgovor je ova fotografi-ja - poku{ajte da vegler fiksiratesa~micom, a da se ne o{teti tanakmonofil. Zato je Streamer postaosinonim kvaliteta, zato {to je olovokoje on proizvodi mekano upravozbog toga razloga! Za ovu sa~mukle{ta nisu potrebna!

Ali za drugu - jesu, itekako.Kad takva tvrda olova stisnetekle{tima - o{tete monofil. Zato suneki na{i proizvo|a~i bili prinu-|eni da svoja olova pakuju u tu|ekutije pa da na njih nalepe oznakeStreamer!

Kako se od takvih prevaranataspasiti? Miki Stremer kaè:

Najbolje je da ili kupe od me-ne ili pozovu, da ih uputim na mo-

je direktne kupce i distributere.Telefon je: 021 479-0436

7/28/2019 Trofej80

13/36


PLOVAK

Suprotan slu~aj je kada plovak nereaguje, ili to jedva da u~ini, a kad iz-vadite udicu nema mamca! Tada trebaili pribliìti droper ili zameniti maloteìm.

Pomenuti odnos 2/3 i 1/3 odnosno90% i 10% treba, naravno, shvatiti us-lovno, ko polaznu ta~ku za vlastite ek-sperimente na svojoj omiljenoj vodi.Opisan na~in rasporeda olovica je po-godan kada se peca fiksnim plovkomna relativno maloj dubini, pa nije pro-blem da se takav sistem zabacuje. Zapecanje na takvim terenima veoma jeefikasan i sistem nazvan bi~. Kodnjega je gotovo svo oteànje sme{tenouz donji deo vaglera, a na predvezu jemaltene samo olovica koja sluì za in-dikaciju trzaja. Ovaj sistem je odli~anza lov oprezne ribe ali samo ako nemamnogo kedera, koji }e napasti laganopropadaju}i mamac i pre nego {to onpadne na eljenu dubinu...

KLIZE]E VARIJANTEKada se peca na velikoj dubini, pogo-tovo kada ona prema{uje duìnu {ta-pa, koriste se po pravilu teì vagleri sa

zadebljanim donjim delom (bodied) is ugra|enim optere}enjem, ali koji sumontirani klize}e (direktno ili prekoodgovaraju}ih kop~i i adaptera). Bit-no je da alkica na donjem delu plovkaili adaptera bude mala - ali ne previ{e!Da klize}i ~vor (kojim pode{avamodubinu) ne bi prolazio kroz takvu al-kicu, izme|u njih se na osnovni najlonstavlja perlica. To nam omogu}ava daklize}i ~vor bude veoma mali, da bezproblema prole}e kroz brojne karikiceme~ {tapa koje su, po pravilu, malogpre~nika.

I kod ove tehnike pecanja vagleri-ma treba ispo{tovati pravilo da najma-nje 2/3 oteànja bude u plovku, a pre-

ostali deo ispod njega, ali vi{e pome-rena (sabijena) uz sam predvez, a nerazvu~ena - kao kada se peca u plitkojvodi. Tako koncentrisane olovne sa~-mice na malom rastojanju od predve-za treba da imaju dovoljnu teìnu da,posle pada sistema na vodu, bez te{-ko}a povuku osnovni najlon kroz kli-ze}i plovak, sve dok ga ne zakuca oklize}i ~vor. [to je najlon tanji to }ese opisano lak{e odvijati!

Naravno da i kod ovog na~ina pe-canja treba koristiti droper, ali i jo{

jedno veoma va no olovce pride!

Radi se o kuglici koja se stavlja iz-me|u olova (koje je iznad predveza) iklize}eg vaglera. Njegova svrha je dane dozvoli plovku da se spusti suvi{enisko, tj. tim olovom pode{avamo ras-tojanje plovka od predveza. Kada sis-tem izvu~emo iz vode, klize}i plovakse spu{ta samo do tog (gornjeg) olov-nog grani~nika. Njime pode{avamoduìnu donjeg dela osnovnog najlonasa predvezom tako da nam je najzgod-nije za zabacivanje, pribli`no na oko 2metra. Ispod tog olovnog gornjeg gra-ni~nika (koji moè biti napravljen i oddve manje kuglice, da se spre~i njego-vo pomeranje), na pola rastojanja doudice (na oko 1 m), stavlja se preostalideo donjeg oteànja (glavni deo 2/3 je

ugra|eno u plovak!!!), stim da se jo{niè - uz sam predvez - tako|e stavljadroper, koji kod sistema sa klize}implovkom moè biti i osetno teì negokad se peca u plitkoj vodi fiksnim.

I jo{ jedna mala (ali veoma bitna!)napomena: kada pecate klize}im sis-temom na velikoj dubini ne zatvarajtepreklopnik ma{inice odmah posle pa-da sistema na vodu! Ostavite ga otvo-renim sve dok se sa {pulne odmotavanajlon, jer }e tek tada mamac biti namestu gde ste i zabacili!

Kada se peca ovim sistemom naj-~e{}a indikacija trzaja je lagano izdi-zanje ili poskakivanje antene, znatno~e{}e nego njeno nestajanje, ili laganozano{enje u stranu!


PLOVAK

zabacivanja moè veoma lako da za-mrsi sistem. Do mr{enja retko kadadolazi tokom samog leta sistema krozvazduh, ve} kada on padne u gomi-lu na vodu. Stoga je neophodno, tre-nutak pre nego {to plovak pljusne opovr{inu vode, zaustaviti (blagim pri-tiskom kaìprsta na obod {pulne) od-motavanje najlona i sistem }e se cim-nuti i pru}iti po povr{ini vode celomduìnom. Prakti~no, vagler, koji svo-

jom teìnom i teìnom najve}eg delaoteànja povla~i sistem za sobom, za-ustavi}e se za deli} sekunde, a inerci-

ja }e predvez sa udicom i sitnim olo-vicama ispucati napred. Kada takoopruèn sistem padne na vodu nemamr{enja i, {to je tako|e bitno, sistempostaje dovoljno osetljiv da se detek-tuju energi~nija izimanja mamca, kadriba jede u propadanju. Ose}aj za opi-sano pravovremeno i mekano zausta-vljanje sistema, tj. pravilno zabaciva-nje sti~e se veoma brzo.

MALO, A BITNODa nastavimo o pravilnom oteàvanjuvaglera: jedno od naj~e{}ih re{enja ra-

sporeda (preostalog dela!) optere}enja(obi~no ne vi{e od 1/3 nosivosti, a ~e-sto ~ak i samo 10%!) jeste da se sitneolovice, bar 5-6 komada, rasporede na

jednakom rastojanju od plovka pa dopredveza - bilo da su jednake teìne,bilo da se niù od teìh ka lak{im.

Neposredno iznad predveza, ili nanjega, ka~i se znatno manja olovna sa-~mica, koja sluì kao indikator trzaja!Iskusni ribolovci, takmi~ari pre s vega,smatraju to olovce najbitnijim eleme-ntom sistema koji se nalazi ispod plo-vka! Veli~ina te sa~mice trebala bi bititakva da njeno odizanje dovodi do vi-dljivog izdizanja antene, u protivnomnema svrhu. Teìna dropera, kako

Englezi nazivaju to olovce, trebalo bida bude u srazmeri sa veli~inom plov-ka. Kako bi olovce koje je indikatortrzaja bilo {to manje i {to neosetljivijeza ribu kada usisa mamac, neophodno

je da i plovak bude {to osetljiviji, daima tanju antenu i da ona bude izra|e-na od vrlo laganog materijala. To je irazlog za{to i takmi~ari prednost dajuvaglerima sa antenama od paunovogpera, mada za rekreativan ribolov, gdene odlu~uje svaki gram, ovakvo cepi-dla~enje nije neophodno. Rekreativciionako koriste (pre)velike udice da bi

im pomenute finese donele ekstra bo-dove. Ipak, jedno od iskustava takmi-~ara nije lo{e usvojiti:

Kad je riba vrlo aktivna, dropertreba pomeriti bliè udici - i obrnuto!Kako bi se tokom pecanja stalno bilou kontaktu sa ribom neophodno je vi-

{e puta pomerati droper gore-dole.Znak da je ovo olovce preblizu udici

jeste to {to iako plovak reaguje nikakoda zaka~ite ribu - kontrirate u prazno.Oprezna riba u trenu oseti sumnjivuteìnu dropera pa ispljune mamac -ba{ u trenutku kada kontrirate!

7/28/2019 Trofej80

14/36


PLOVAK

PRIPREMADva detalja su vrlo bitna pre po~etkasamog pecanja: precizno pode{avanjedubine i utvr|ivanje vremena za kojeplovak zauzima pravilan poloàj.

Dubina se odre|uje klasi~no: naudicu se stavi olovo ili takozvana son-da za merenje dubine i plovak se vi{eputa zabacuje u zonu pecanja, i poslesvakog zabaca pomera du` osnovnognajlona goredole, dok se ne prona|epozicija kada vagleru iz vode viri sa-mo vrh antene, toliko da ga moèmovideti bez ve}e muke. [to vrh antenemanje viri iz vode - sistem je osetljivi-

ji! Zatim se skine sonda pa se sistem ezabaci sa mamcem. Mala je verovat-no}a da }e ga riba odmah uzeti, pa tre-ba odbrojati koliko je potrebno mam-cu da padne na dno, odnosno koliko jepotrebno da vagler sedne kako treba.

Kasnije, tokom samog aktivnog peca-nja, svako odstupanje u vremenu, zakoje je plovak ve} trebao da zauzmesvoju uobi~ajenu poziciju (da njegovaantena viri pod odre|enim uglom i uodre|enoj duìni), jeste znak da je ri-ba uzela mamac, najverovatnije pres-re}u}i ga u propadanju!

Iz ovog se moè zaklju~iti da trebaeliminisati sve druge mogu}e neèlje-ne uticaje na plovak. O tome je ve} bi-lo re~i u prethodnim poglavljima ovepri~e, ali ne i o najbitnijem: o elimini-sanju takozvanog trbuha na vodi, bez~ega je engleski na~in ribolova neza-misliv. Tako dolazimo do jednog odnajbitnijih detalja, do potapanja strunekoja od plovka do vrha {tapa mora bitiispod povr{ine vode, barem kada selovi na staja}im ili veoma sporoteku-}im vodama (a veglerima, po pravilu

strejt varijantama, se uspe{no peca ina teku}oj vodi!).

Potapanje strune, njeno skrivanjeod doma{aja vetra i povr{inskog stru-

janja, izvodi se tako {to se posle za-ba~aja, kada plovak pljusne o vodenupovr{inu, vrh {tapa u duìni od 15 do20 cm uranja u vodu a ru~ica ma{inicese nekoliko puta energi~no okrene, uzto, ako to dozvoljava prostor, vrh {ta-pa se malo cimne unazad. Zbog tak-vog postupka plovak treba uvek zaba-citi 1-2 metra dalje, tj. iza mesta kojeprihranjujemo. Opisanim postupkomstruna se zateè, proseca povr{inskivodeni film i najlon tone ispod njega.

Da bi se ovaj efekat {to lak{e pos-tigao treba koristiti tonu}e monofile,koje valja redovno odma{}avati sred-stvom za pranje su|a i ispiranjem.

Najbolje tonu}e strune, tj. najloni,su fluorokarboni, ali su preskupi i popravilu previ{e kruti. Ali u nedostatkupravih tonu}ih najlona posluì}e i ne-ki umereno kori{}en klasi~ni najlon,pogotovo ako se prethodno {pulna sanjim potopi bar na pola sata u vodu.Zbog delimi~no pohabanog povr{in-

skog sloja takav najlon vi{e upija vo-du i postaje teì, ali i lak{e puca na~voru! Efekat potapanja najlona bolji

je {to je najlon tanji.Bez obzira na to koji najlon koris-

tite on se tokom pecanja ~esto zamastipa prestaje da tone. Stoga nije zgoregna pecanje poneti, u plasti~noj kutijiciili kesici, komad sun|era natopljenogu sredstvo za pranje su|a kojim }emonasapunjati najlon i zatim isprati {pul-nu u vodi. Kada se peca po vetru ili u

jakom povr{inskom strujanju vrh {ta-pa treba stalno dràti potopljen! Ipak,i tada se moè desiti da se plovak po-mera. Ukoliko ne èlite da pokvariteprezentaciju mamca stavljanjem ve-

}eg plovka, probajte da pove}ate du-binu sistema tako da se po dnu vu~epetnaestak centimetara predveza. Ta-da na to par~e predveza dodajte kug-licu olova kao {to je droper, koje }eimati ulogu sidra. Ako ovo ne da re-zultata poku{ajte da jo{ malo pro-duìte deo najlona koji }e se vu}i podnu i da dodate jo{ koju sitnu olovicu.Sve ovo je nu`no zlo, jer koje smanju-

je osetljivost sistema. Ako ni to ne darezultat, pa ~ak ni stavljanje ve}eg va-glera - pre|ite na feeder!

Mirko Kanjuh

7/28/2019 Trofej80

15/36

7/28/2019 Trofej80

16/36

CABELASOsnovana 1961. godine od Dika (Dick) Meri (Mary) iDìma (Jim) Cabela, koji su prodavali ve{ta~ke mu{ice iz-ra|ene za kuhinjskim stolom, firma Cabelas je danas pre-rasla u najve}eg ameri~kog prodavca opreme specijalizo-vane za lov, ribolov i boravak u prirodi. Ovim re~ima TomRolls, menadèr Cabelas-a po~inje intervju koji je sa njimvodio novinar Tackle Trade World magazina, nazivaju}iToma najmo}nijim ~ovekom u bran{i

Cabelas danas {alje na adrese svojih kupaca vi{e od120 miliona kataloga godi{nje - nastavlja pri~u o svojojkompaniji Tom. Te kataloge {aljemo u svih 50 ameri~kihdràva i jo{ u 120 dràva {irom sveta. Trenutno raspolaè-mo sa 14 izlo`beno prodajnih centara, a u najskorije vreme}emo otvoriti jo{ 13, uklju}uju}i i na{ prvi prodajni prostoruzvan SAD u Kanadi, u Montrealu. Prodajemo i preko na-{eg veoma popularnog sajta www.cabelas.com i poseduje-mo vlastitu banku, Worlds Foremost Bank i izdajemo kar-ticu Cabeles Club Visa, koja je ilustracija odanosti firmi.

Kada se kona~no opredelimo za neki proizvod traìmokompanije koje su sposobne da ga izrade po na{im najvi-{im standardima, i u koli~inama koje }e odgovoriti tra`nji.O~igledno je da ne èlimo da u ponudi na{e firme buduproizvodi koji ne zadovoljavaju na{e standarde, da ne razo-~aramo na{e mu{terije. Tako|e ne elimo da se u na{oj po-nudi na|u artikli koje ne moèmo da is poru~imo u dovolj-nim koli~inama. U tom smislu vr{imo i odabir kompanijakoje mogu zadovoljiti te zahteve. Samo ukoliko je proiz-

vod inovacija, spremni smo da u retkim s lu~ajevima maloprogledamo kroz prste, ali u praksi i takve kompanije uspe-vaju da zadovolje na{e zahteve.

Pratimo potrebe na{ih kupaca. Svi koji radimo u nabav-noj slu`bi Cabelas-a pobornici smo boravka na otvorenompa smo i sami korisnici proizvoda, tj. opreme koje nudimoi mu{terijama. To zna~i da imamo dobru predstavu o tomekoliko odre|eni proizvod moè da zadovolji tu vrstu kupa-ca. Ukoliko se ispostavi da postoji mogu}nost da se ugra-dimo u cenu takvog proizvoda, a da ona i dalje bude prih-vatljiva na{im mu{terijama mi ga poru~ujemo i ubacujemou svoju ponudu.

Pose}uju}i razne sajmove {irom sveta tragamo za novi-tetima, za inovacijama koje bih nazvao letenjem ispod do-meta radara i brojni proizvodi iz na{eg kataloga otkrivenisu ba{ po budàcima takvih izlo`bi i sajmova - obja{njavaTom Rolls i nastavlja: S obzirom na to da se bavimo dire-ktnom prodajom, prodajom preko kataloga i interneta, vre-me udovoljavanja èljama kupaca je razli~ito. Naime, od-re|eni proizvodi se u na{em programu, u slu~aju kataloga,nalaze u ponudi posle 6 meseci do 2 godine od njihovoglansiranja. Znatno su kra}i termini kada je re~ o Internetu idirektnoj prodaji preko na{ih prodajnih centara. Atraktivanproizvod za kojim se pojavi tra`nja u stanju smo da ponu-dimo u roku od 7 dana. To je na primer slu~aj s varalicamakoje pobede na ~uvenom Bssmaster Classic turniru i s l. Odkompanija sa kojima sara|ujemo traìmo da usaglase svojproizvod i obim njegove proizvodnje sa reklamnom kam-


TTW PRIÊTTW PRIÊ

panjom koja ga prati. esto se de{ava da pojedine kompa-nije uloè izuzetno velika sredstva u reklamu, ostvare odli-~an marketin{ki uspeh, ali posle nemaju sredstava da zado-volje tra`nju za tim proizvodom. Tu nema saradnje, jer jeposlednja stvar koju elimo to da na{a mu{terija ostane us-kra}ena za proizvod koji èli da kupi i da tako stekne lo{eiskustvo poru~uju}i ga preko kataloga Cabelas-a, a mi ganemamo vi{e u ponudi.

MUSTADTTW magazin u najnovijem broju donosi jo{ mnogo in-teresantnih ~lanaka i informacija, od kojih su mo`da za {iru~itala~ku publiku interesantne one da je ~uveni Mustad lan-sirao novu hemiju za privla~enje riba na bazi sve ~e{}ekori{}enih feromona. Radi se o ~itavoj gami proizvoda, ko-

ja obuhvata: gel, sprej, atraktore, hranu za ribe... Ovipreparati izra|eni po unapre|enoj tehnologiji kori{}enja fe-romona pripremljeni su za 6 vrsta riba: za basa, lososa, pas-trmku, smu|a, soma i za morske ribe. Ovim se pri~a o pri-meni najsavremenijih nau~nih otkri}a u industriji ribolovane zavr{ava. Slede}e poglavlje te pri~e zove se...

NANOTEHNOLOGIJAKao njen promoter u svetu ribolova pojavljuje se tajvanskakompanija Omoto. Radi se o PTFE materijalu od kojeg seizra|uje ode}a i obu}a za ribolov. To je jo{ jedan od tzv.di{u}ih materijala, koji je izuzetno vodootporan. Izra|ujega ameri~ka kompanija Yorktex, a ribolovcima }e ga krozfinalne proizvode plasirati Omoto. Sledi kratko obja{njenjeprednosti nanotehnologije: osobine proizvoda zavise od to-ga kako su raspore|eni atomi unutar materijala od kojeg jeizra|en. Ukoliko se preraspodele atomi uglja, dobi}ete di-

jamant, ukoliko se preraspodele po odre|enom algoritmuatomi u pesku, dobi}ete materijal za kompjuterske ~ipove,a ako se isto to uradi sa prljav{tinom, vodom i vazduhom,dobi}ete krompir! Dana{nja tehnologija je jo{ poprili~no

gruba po tom pitanju, a najbolja ilustracija te ~injenice jeda sve podse}a na slaganje Lego kockica sa bokserskim ru-kavicama na ruci! Kockice }e se svakako uklopiti, ali ne saonom precizno{}u koja je potrebna da se dobije eljeni ob-lik. U budu}nosti nanotehnologija }e biti isto {to i skidanjetih bokserskih rukavica. Ako pitate vode}e ljude u Omoto-u, za njih je takva budu}nost ve} po~ela, a ribolov, tj. izra-da opreme za tu vrstu delatnosti i dalje drì korak sa vode-}im tehnolo{kim trendovima.

NAJLONIDa li }e nanotehnologija kona~no dovesti do revolucije i uizradi pecaro{kog najlona? Verovatno da, pa ne}e vi{e bitipotrebe za ki}enje proizvoda la`nim podacima. Ili je to

povezano sa neophodno{}u preraspodele atoma na{e sivemo`dane mase, odakle mo`da poti~e kod mnogih zakr`ljaoose}aj eti~nosti? Upravo zbog toga se nastavlja krsta{ko-donkihotovski rat EFTTE (Evropske asocijacije trgovacaribolova~kim priborom i opremom) protiv la`nog deklari-sanja najlona, tj. monofila za pecanje. Posle objavljivanjaspiska proizvo|a~a i proizvoda na stubu srama do{lo jedo izvesnih pomaka. Izgleda da su i proizvo|a~i i distribu-teri njihovih proizvoda re{ili da se obra~unaju sa mangupi-ma u vlastitim redovima, tako {to }e odbiti da u~estvuju unjihovoj marketin{koj igri po{teno, pa ko koga zaje...

Kona~no su se otvorila i vrata italijanskog trì{ta za ko-ntroverzan EFTTA program testiranja kvaliteta najlona -ta~nije: za proveru verodostojnosti podataka ispisanih naetiketi. Lineaeffe je jedna od prvih italijanskih kompanijakoja je prihvatila da se njeni najloni, ta~nije: najloni koje

nudi pod za{titinim znakom svog brenda, testiraju, ne bi lidobili EFTTA markicu koja }e ribolovcima garantovati dapodaci na etiketi nisu naduvani. Lineaeffe je dala na tes-tiranje vi{e vrsta najlona o~ekuju}i rezultate koje }e utvrdi-ti nezavisna laboratorija za testiranje, pa }e se takvi najloniprodavati sa dobivenim podacima ispisanim na etiketi i sanaravno EFTTA markicom pride. Da se ne radi ni o kakvojgriì savesti potvr|uju i re~i prve osobe Lineaeffe, gospo-dina Federica Ferraria: Na{e proizvode nudimo kupcima uceloj Evropi i ne elimo da stvaramo probleme na{im mu{-terijama u pojedinim zemljama, poput Nema~ke i Francus-ke, gde je ve}ina najlona korektno deklarisana. Dodajmoovome podatak da se u Francuskoj nekorektno deklarisanjeka`njava!

NAJMO]NIJI ÔVEK U BRAN[II POSLEDNJI MOHIKANAC

Tom Rolls stiè

i da peca...

7/28/2019 Trofej80

17/36


TTW PRIÊ

Bez obzira na pomenuto, ovakav potez Lineaeffe trebapozdraviti, pogotovo {to je to redak primer na trì{tu (itali-

janskom) koje je pretrpano la`nim etiketiranjem i preuve-li~avanjem dobrih karakteristika najlona. Istovremeno to

je i smeo potez, jer nije lako okrenuti plo~u u tako estokojkonkurenciji i marketin{koj halabuci kakva trenutno vladana Apeninskom poluostrvu.

U me|uvremenu mnogi istaknuti proizvo|a~i ({to nika-ko ne treba poistovetiti sa prodavci), najlona isti~u da jeEFTTA program igosanja la`nog etiketiranja ograni~enogdometa, jer podaci o tome nisu prisutni me|u onima koji-ma su prvenstveno i namenjeni me|u kupcima. U stru~-noj javnosti se o tome pone{to i zna, ali kupci su uglavnomneobave{teni. Ili, drugim re~ima: marketing krivotvoriteljapodataka je neuporedivo glasniji od upozorenja EFTTE, amnogi koji bi hteli da se pridruè EFTTA programu testira-nja suo~eni su i sa tro{kovima istog. To je nateralo neke odpredstavnika proizvo|a~a najlona da razmisle o formiranjuvlastite organizacije, koja bi obuhvatila najuglednije firmei postavila vlastite standarde u toj oblasti, podrazumevaju}ida se besplatno obave sva potrebna testiranja, svih najlona,na trì{tu. Ovo }e biti veoma dragoceno za manje distribu-tere, koji ~esto ni ne znaju kakvu su ma~ku u dàku ku-pili. Dodajmo ovome i da su ribolovci sa ex-YU prostora oovome itekako upozoreni, jer je Trofej u vi{e navrata otome pisao...

Ko ne ~ita - nek skita!

[ARAND@IJETrgovci moraju biti izuzetno aktivni u sakupljanju infor-macija o novim proizvodima - poru~uje i ~lanak TTWkoji savetuje trgovcima da se svakako posvete pro{irivanjuponude za takozvani moderan {aranski ribolov, jer je u ne-verovatnoj ekspanziji! Groznica te vrste trese ceo svet, neodolevaju joj ~ak ni tvrdokorni Ameri, koji po~inju da radenezamislivo (~esto ka`njivo!) da vra}aju ulovljene {araneu vodu! Razlog za{to bi prodavci ribolova~ke opreme tre-bali da posvete znatno vi{e pa`nje modernom pecanju {a-rana jeste to da ribolovci te vrste vole da budu dobro opre-mljeni, i da se elementi njihovog pribora naj~e{}e mnoèsa brojem 3 najmanje 3 {tapa, isto toliko indikatora, dr-à~a... Drugi razlog za posve}ivanje ve}e pa`nje toj vrstipecanja jeste i ~injenica da moderne {aran`|ije gotovo i neznaju za prestanak sezone i da na vodi provode dane i no}i,pa su im i potrebe u adekvatnoj opremi neuporedivo ve}e

od rekreativaca, jer njih sa vode ne otera prvi povetarac iliprve kapi ki{e... A ni jutarnji mraz koji je u~inio da opremaposedi. Pri~a o predvezima, tj. o sistemima i mamcimakoji se lako i dugotrajno skladi{te je bez kraja, ali se morabiti u njoj. Moderne {arandìje su uvek gladne noviteta inije lako dràti korak sa njihovim znanjem i znatièljom, asve to postavlja nove standarde pred trgovce.

Me|utim, trgovci ne samo da sve vi{e vremena treba daprovode i uz Internet i stru~nu literaturu, ve} bi na to istotrebali da upu}uju i sve novoprido{le {arandìje, kako bi ih{to bolje informisali o svojoj ponudi - kaè se izme|u osta-log u ~lanku TTW-a, koji poku{ava da pruì odgovor napitanje upu}eno trgovcima: Za{to biste trebali da drìte (i){arandìjski pribor!

JARMO RAPALA - POSLEDNJI MOHIKANACI na kraju pregleda zanimljivijih tema iz najnovijeg brojaTTW magazina, prenosimo udarnu vest: biv{i predsed-nik kompanije Rapala, Jarmo Rapala napustio je kom-paniju i zapo~eo vlastiti biznis!

Nezavisan izvor saop{tio je TTW-u da Jarmo Rapalanije vi{e ni konsultant ni deoni~ar Rapale Oy, ve} da je ku-pio malog proizvo|a~a varalica iz finskog gradi}a Kalkki-nen, odakle poti~e i Jarmova porodica. Taj proizvo|a~ jeizra|ivao varalice pod imenom LGH, po po~etnim slovimanjihovog tvorca Lea Gunara Hacklina, koji je nedavno pre-minuo. Ta kompanija je u me|uvremenu promenila vlasni-ka, a sada ju je (navodno) kupio Jarmo Rapala. Da je Jarmonapustio Rapalu potvrdio je i portparol te kompanije ali nesaop{tavaju}i detalje.

Jarmo Rapala je unuk ~uvenog L aurija, osniva~a danasogromne kompanije, koja se od proizvo|a~a vrhunskih va-ralica sve vi{e preobraàva u trgovca, odnosno kupca dru-gih kompanija iz bran{e. Jarmo je poslednji potomak poro-dice Rapala koji je bio uklju~en u veliku kompaniju, kojojse priklju~io 1983. godine. On je bio odgovoran {to se uproizvodnom programu Rapale 1988. pojavio Rattlin Rap,da bi godinu dana kasnije postao i predsednik kompanije.Sa tog poloàja povukao se 1997. kada na ~elo firme dolaziJorma Kasslin, a kontrolu nad njom preizimaju investitori.Da li je, uslovno re~eno, povratak Jarma Rapale korenima(ukoliko su pomenute informacije ta~ne), pokazatelj kolikose sama kompanija Rapala Oy, udaljila od istih?

TTW i Trofej

www.tackletradeworld.com

7/28/2019 Trofej80

18/36

Ono {to je upravo nama mogloda se dogodi a nije (i sva jeprilika i da ne}e!) narednihgodina/decenija posre}i}e se Italijani-ma i Kataloncima: ima}e somove sto-kila{e kao redovnu pojavu. Za verzi-ranog somolovca XXI veka pomalo~udno zvu~i podatak da u carstvukrupnih somova, u reci Po na severuItalije i Ebru na severoistoku [panije,velikog brke ima tek od nedavno?!Ima ga najvi{e tamo, gde ga Bog nije

sejao, a u te danas popularne somolo-va~ke vode stigao je poribljavanjem.Prvi primerak na Apeninskom poluo-

strvu ulovljen je u reci Ada 1957. go-dine, dok je ekspanzija populacije ureci Po po~ela tek 1970.

[engen-granicu prirodnog rasp-rostranjenja soma ~inili su hidrosiste-mi reke Dub i Rajne (u obema rekamavaìo je za raritet), dok se nativni are-al na istoku pruìo do slivnog podru-~ja jezera Aral. U Danskoj je izumro,vi{e poku{aja reintrodukcije nije ima-lo rezultata; na jugu [vedske i Finskeima ga malo vi{e nego belih vrana, a u

slivu Severnog ledenog mora ni toli-ko; na Britanskom ostrvlju uz pomo}trikova javlja se tu i tamo, na Balkanu

od Vardara pa do Triglava (ako je taalpska planina na Balkanu).

TRI METERA SOMOVAOd kada je moruna definitivno izop-{tena iz voda na{e sredine, som je po-stao neprikosnoveni {ampion kilaè imetraè. Od svih kod nas prisutnih ri-bljih vrsta jedino on moè da narastesto i vi{e kilograma (a samo Englezi-ma nije jasno za{to insistiramo na ba{toliko, kada 220 funti uop{te ne zvu~i

okruglo. Ali nekad davno i sto je bilomalo! Marsilius, u delu objavljenom1726. godine, pominje dunavskog so-


SOMSOM

ma od 340 kilograma; Berg (1948/49)govori o dnjeparskom brki od 5 me-tara i 300 kg; stru~na literatura stari-

jeg datuma rast somova u Karpatskojkotlini limitira na 250 kila; s tru~njacivremena sada{njeg veruju da i najop-timisti~nije prognoze moraju da se za-ustave na 2,5 metra i oko 120 kila. Zli

jezici se pridruùju toj oceni, i dodajuda su somovi-legende koji gutaju gu-ske i patke, i prevr}u ~amce, umotvo-rine onih koji odli~no poznaju vodu -

ali je nikad ne piju!Da nema legendarisanja o njemu,

sa somom bi sve bilo krajnje jednos-

tavno. Oko njega, bar kad su u pitanjuna{e vode, nema zavrzlame s vrstama.Od 28 familija, koliko ima u svetu, uEvropi ìvi samo jedna, a ~ine je dvevrste. Jedna od njih je ovaj na{ (Silu-rus glanis), a druga je Aristotelov som(Parasilurus aristotelis). Ovaj filozof-ski som ìvi samo u Gr~koj, u senci

je popularnog ro|aka; na osnovu pop-ularnosti i rejtinga me|u ribolovcimai nije za neku pri~u.

Za sve vrste somova karakteristi-

~no je telo bez krlju{ti, vrlo malo le-|no peraje (kod nekih vrsta ga nema),analno peraje dugke osnove (vi{e odpolovine duìne tela), par dugih brko-va na gornjoj vilici (povijeni unazadprema{uju vrh grudnih peraja) i 1 do 2dva para kratkih, na donjoj vilici.

Boja, u zavisnosti od terena, jakovarira: od sivkaste, preko ùto-zelene,do tamnosme|e i gotovo crne, sa mra-morastim {arama koje se prostiru i naanalno peraje. Poznati su i albino pri-merci. Kad ve} spominjemo boje, mo-ramo da razjasnimo da one nisu tak-sonomska karakteristika, iliti: razli~itaobojenost ne svrstava ribu (niti drugoìvo bi}e) u zasebnu vrstu. Obojenostriba odre|uje koncentracija crnosme-|e boje (melanin), ùte (ksantofil), icrvene (eritrofil), dok srebrnasti sjajpoti~e od guanina. Pigment posedujesposobnost da se skupi ili razlije po}eliji. U zavisnosti od boje sredine ukojoj se riba nalazi aktiviraju se }elijesa odgovaraju}om farbom, i riba sena taj na~in veoma brzo utapa u sred-inu. Izuzetak su jako tamne, skoro cr-ne jedinke ne prilago|avaju bojutela sredini {to je po pravilu posled-ica o{te}enog vida, ~esto i slepila. Ta-kva riba vidi a mozak joj misli da

je u mraku! Tako|e je poznata pojavazlatnoùtih jedinki ribljih vrsta koje

ina~e nisu ni crvene ni ùte, ksanto-risti~ni oblici posledica su dominacije}elija sa crvenim i ùtim pigmentom.Odsustvo tih }elija (koà svetlo roze,ili bela, o~i crvene) zove se albinizam.

Toliko o bojama, i o razli~itim vr-stama na osnovu boje - prefarbava-nje somova samo je molovanje tu|iho~iju.

KAD BUDEM BRKAT I DEBOSom nije stekao globalnu popularnostni koloritom ni graciozno{}u da je{aren i lep... pa ba{ i nije. Krasi ga pri-

lagodljivost razli~itim hidrolo{kim us-lovima, solidna otpornost na zaga|e-nja, niske potrebe za kiseonikom i brzrast. Tome doprinosi {irok spektar is-hrane, dobra interna hemija i velikaduìna creva, koja - neuobi~ajeno zagrabljivicu - prema{uje duìnu tela!Som (ni)je probira~: jede sve, ali da jemesnato.

[arolikost njegove ishrane odavnoprivla~i pa`nju ne samo somolovacanego i istraìva~a. Dok ribolovci te-

matici pristupaju s aspekta kvaliteta {ta da mu ponudimo na udici naukapoku{ava da do|e do odgovora veza-nih kako za kvantitet tako i za periodi-ku. Sveobuhvatno pitanje glasilo bi:gde, kada, koliko, ~ega, za koje vremepojede... I usled toga koliki naraste?

Sveobuhvatnog odgovora (gotova-ni mogu da okrenu list!) nema! Ali za-to su tu zapaànja i otkri}a koja obo-ga}uju saznanja, samim tim priblià-vaju nas odgovorima, i {to je veomava`no pobijaju mnoge predrasude.

Istraìvanja na srednjem toku rekeTise, obavljana od 1976. do 1981. go-dine, imala su za cilj da ustanove brzi-nu rasta somova. Ali pre prepri~ava-nje dosadnog tabelarnog prikaza trebada naglasimo da su podaci vaè}i zaodre|eno mesto i vreme, kao i da surezultati iskazani kao prose~ne vred-nosti, jer se unutar generacija javljajuvelika odstupanja:

Somovi stari godinu dana bili suduga~ki 165 mm a te{ki 28 g; 2 go-dine 387 mm/159 g; 5 godina 674mm/2230 g; 8 godina 1 m/9,5 kg; 10godina 1,2 m/14 kg...

Najobimnije istraìvanje u vezi saishranom soma (analizu sadràja elu-ca) obavili su rumunski ihtiolozi Vasi-liu i Banarescu davne 1943. godine,na donjem toku Dunava, na uzorku od

2253 primeraka. Zanimljivo je da su uèlucima somova dominirali re~ni raki larve insekata, a od riba - privrednobezna~ajne vrste. Me|utim, prava po-slastica je podatak da su uzorke somo-va uzimali tokom devet meseci u kon-tinuitetu. Kako god da gledamo kalen-dar i izbacujemo zimske mesece, nemoèmo da elimini{emo sve vanso-movkse periode ostaje nam nove-mbar i mart, ili...? Analiza ishrane ucelogodi{njem ciklusu nije se obavilaisklju~ivo zbog nemogu}nosti pribav-ljanje uzoraka u zimskim mesecima!

STOKILA[U BEKSTVU

LEGENDA KOJA PLIVA

Ovog soma je uhvatio Miroslav Kalanjo{ na Orkin {ed tvister 15cm, {tapom Sportex Carboflex 3m

t. b. 45g, ma{inicom Abu Garcia CD1000S4 i strunom Fireline 0,17mm, posle puna tri sata vo`nje

~amca rekom Nekar u Nema~koj. Som je posle fotogra fisanja vra}en a Acke je s drugarima toliko

slavio da je zaboravio da napi{e koliko je som bio duga ~ak (nije izmeren - toliku vagu nisu imali!)

7/28/2019 Trofej80

19/36


SOMSOM

kapitalnih. U periodu aprilmaj u è-lucima somova nalazio je, isklju~ivo,ribu, ~esto i vi{e komada, i uvek onukoja je bila u mrestu, zna~i: najmaso-vniju i najneoprezniju. Tokom juna,

jula i avgusta, 90% sadràja èluca~inio je rak - bez obzira da li je sombio dvokila{ ili teìo vi{e od trideset.Bilo je godina kada je u pomenutomperiodu u somovima nalazio ogromnukoli~inu larvi insekata i meku{ce. Odseptembra pa nadalje je, pored malogbroja glodara, ponovo prevladala riba.

Ali uvek sitna i masovna! Navodi sa-mo jedan slu~aj da je u somu na{ao{arana kila{a (sa ranije ste~enim vid-nim povredama).

POKLOPAC OD NALIV PERAZalogaji ponu|eni {tuki ili smu|u ukoliko na trenutak zanemarimo vara-

lice uglavnom su identi~ni onome~ime se te ribe i hrane. [arana obi~nolovimo na ono {to ina~e ne jede. So-ma lovimo na ono {to jede - ali mu tezalogaje nudimo na mestima gde ihina~e ne nalazi.

Ve} pomenuti dr Szkely navodipodatak da je na bu}ku i dubinku uza-lud ka~io raka, ~ak i u periodu kada ih

je somovski èludac bio krcat - tih da-na brka je najpre udarao na ìvu ri-bicu. Tako|e je kontradiktorno da so-move u koritu reke lovimo na zelenegliste, durboke, pijavice... organizme

koji ìve na skroz druga~ijim tereni-ma. Rovca mu nudimo na dubinkama,a niko jo{ nije video rovca da roni.

Rovac! Mnogi pasionirani soma-ro{i tvrde da od rovca boljeg mamcaprotiv brke nema. I dodaju: to jeverovatno zato {to li~i na malog raka.Ili na poklopac nalivpera dodajemomi! Po dominantnom uverenju rovacìvi u stajnjaku, i nema veze ni sa vo-dom, ni sa obalom. A gde je, moli}ufino, prebivao dok ~ovek nije po~eoda uzgaja stoku? Prirodno stani{te ro-

vaca je priobalje, mesta na kojima ve-tar i talasi gomilaju biljne ostatke. Ko-pa~i glista ~esto ih nalaze na takvimmestima, i ne treba puno ma{te da za-mislimo {ta se doga|a kada voda pop-lavi takav teren.

Isti je slu~aj i sa zelenim glistama,durbocima, pijavicama... organizmi-ma koji nastanjuju bare u kojima ne-ma somova. Nisu to oduvek bile bare,reka ih je redovno pose}ivala, pa su tudolazili i somovi, samim tim sve su to

zalogaji na koje je navikao. Osim togasom ne nastanjuje samo velike reke,ima ga i u jezerima, kanalima. Obaletih voda imaju iste karakteristike kao ibarske, oivi~ena su {a{om, trskom...

SEKSI UVREDATrska je na mnogim vodama veomabitna za ivot somova. Podlokano ko-renje idealan je zaklon, a sluì i kaopodloga za mrest. (Usput: Koliko mikanala imamao! Jel? A di su brke?)Gdezdo priprema mu`jak, zamasimarepa dubi gnezdo, sve dok ne proviriproprano korenje. Mrest se odigravakada temperatura vode trajno dostigne20 Celziusovih stepeni, a ~in obi~nopo~inje u kasnim ve~ernjim satima itraje do same zore. Some jedan! Vi{eto ne zvu~i kao uvreda, zar ne?

Niti se za soma moè re}i da jeglup. Za razliku od nas koji samonaga|amo on ta~no zna za{to se palina zvuk bu}ke.

Mi{ika Buza{

Ali ono {to nije moglo na Dunavuura|eno je u laboratoriji. Ma|arski ih-tiolozi (Fbin, Molnr i Tlg) 1963.ispituju brzinu varenja somova u zavi-snosti od temperature vode. Konstant-nom broju jedinki doziraju identi~nukoli~inu namenski pripremljene hranena razli~itim temperaturama. Ustano-vili su da pri temperaturi vode od 5Cporciju hrane somovi vare 206 sati;na 10 stepeni 86 sati; zatim na 15stepeni 50 sati; na 20 stepeni 29

sati i na 25 stepeni 20 sati.Zaklju~ak je da pri temperaturi od

25 Celzijusovih stepeni som vari de-set puta brè nego na 5 stepeni, iliti:

jede deset puta vi{e!Rezultati dobijeni u laboratorijama

kao i zapaànja ste~ena na terenu po-tvr|uju da se som i pri veoma niskimtemperatura polakomi na zalogaj. Tu itamo! Ali to ne daje legitimitet boì}-no-novogodi{njim ulovima!!! Somoviulovljeni u zimskom periodu (mesti-mi~no i povremeno) mogu da se po-dvedu pod pojam senzacije, slu~ajno-sti, ili da se objasne lokalnom mikro-

klimom. Ali redovnost udaraca na va-ralicu le|nim perajem i gutanje krozanalni otvor, jalov je poku{aj svrsta-vanja Dìngis kana u top-modele.

KRIV, DOK SE NEDOKA@E SUPROTNOTvrdnje da je som preveliki `deronja,sklon da naudi drugim vrstama, da sukapitalni primerci na duge stazegledano opasni i {tetni... u praksi ni-su nai{le na potvrdu. Pre }e biti da su

posledica dezinformisanosti, predra-suda i glasno izgovaranih deklamaci-

ja lokalnih kvazi-autoriteta. Prilikompotpaljivanja loma~e za krupne somo-ve (somo)lovci na ve{tice redovno po-seù za fotografijama koje prikazujukrupnog brku in flagranti, kako gutakapitalni primerak druge riblje vrste.Previ|aju da su takve fotografije (ma-da stvarno efektne) manje-vi{e izreì-rane, tj. nastale u specifi~nim, ne ba{prirodnim sredinama. Prikazuju sen-zacionalno, a ne svakida{nje. To {toprikazuju ve}ina krupnih somova nijenikada po~inila.

Poljski ihtiolog Horoszewitz je to-kom svojim istraìvanja na Visli usta-novio da su najve}i zalogaji koje jeprogutala {tuka bili duga~ki 38% du-ìne njenog tela, kod smu|a taj odnosiznosi 28%, a kod soma svega 12,7%.

Pre petnaestak godina se u Ma|ar-skoj povela polemika na temu Krup-ni somovi pro et contra. Deùrniihtioprofiteri koji su (po formaciji)bili obavezni da ribe bude reko{e da

je nema jer je (sic!) - previ{e krupnih

somova!? (Izgleda da ni njihovi, kaoni na{i, ne moraju u kom{iluk po dob-re izgovore.) Kada se sukob gledi{tapretvorio u pravi rat mastilom likovaod autoriteta, u pri~u se ubacio, i na-pravio reda, jedan ribolovac. Bio je todr Szkely dm, ina~e autor knjige olovu soma, koju je napisao na osnovutrodecenijskog iskustva.

Tokom trideset godina, love}i navodi koja je usled redovnog poriblja-vanja bila izrazito bogata somom, izradoznalosti zavirivao je u èludaculovljenih riba. Pregledao je vi{e sto-tina somova, me|u njima i pove}i broj

Najmanje trideset glavo~a u somu trokila{u a stradao na {koljku

Dokaz da je za velikog soma dovoljan i mali zalogaj

N AN A !

7/28/2019 Trofej80

20/36


VODENI PUTOKAZVODENI PUTOKAZ

Za suprugu, devojku ili dete cenaje upola manja - povedite ih, uìva}e!

U cenu nije ura~unat prevoz!Najjednostavnije je otputovati ko-

lima. Za kola ne brinite, sve je ~uvanoi bezbedno!

Ni za vizu nema problema, dobi-}ete je za nekoliko dana, bez ~ekanjau redu pred konzulatom! Viza ko{ta40 eura.

Neophodna je rezervacija! Zatoza sve {to vas interesuje pozovite:

Telefon/fax: 021 6322-868E-mail: [email protected]

Javite se na vreme, da vam rezer-vi{emo mesto. Za pecanje i odmor naSarule{tiju, ili delti Dunava, vlada ve-liko interesovanje. Ovo je i najbolji inajjeftiniji vrhunski ribolov u svetu!

Te{ko da }ete bilo gde u svetu - pa bi-lo to i u Sibiru - mo}i da za tako malopara toliko upecate, a da istovremenone mislite {ta }ete jesti i gde spavati, ida budete totalno bezbedni i sigurni!îtav objekat i jezero su toliko obez-be|eni da ni sobu s foto-opremom nemorate zaklju~avati, u ~amcima stoje{tapovi i ma{inice danima i no}ima -dok Vi u hotelu degustirate. Ili igratetenis, bilijar... sve besplatno! Zato: Nesanjajte pecanje - upecajte snove!

Moète da pecate smu|a: Sme{tajje u hotelu (tri obroka), ~amac sa mo-torom ~eka vas na molu! Moète dapecate {arane: Dva obroka - doru~ak ive~era - stiù vam redovno kod va{eg{atora, a ako nemate {ator - iznajmite.Svakom {arandìjskom paru sleduje i~amac sa veslima i mala boca butana.Ukoliko èlite da poslednju no} pres-pavate u hotelu pla}a se 15 evra (akoima mesta). Dozvoljeno je pecati na 4

Nema boljeg pecanja a za ma-nje para nego {to je to na deltiDunava ili na jezeru Sarule{ti(Raduta Lake) u Rumuniji! Odmoritese i napecajte toliko da }e vam svi za-videti. I obavezno ponesite foto aparatili video kameru. Riba se vra}a, ali us-pomene ostaju. Ali ako elite da igratetenis - moè. Volite Formulu 1 - moè(svaka soba ima satelitsku televiziju).Volite bilijar - moè - na|ite partnera.

{tapa po osobi, monofilom i predve-zom od pletenice u duìni 10 m. Oba-vezna je safe rig montaà sistema, asme se razvla~iti 150 m od obale. Uhotelu se svaki dan moète istu{irati, apo momcima koji vam donose hranunaru~iti cigarete, pi}e, vodu...

Ukoliko doputujete avionom bi}e-te besplatno transportovani od aero-droma do jezera, i nazad. Na mesto }evas ~amcem ili dìpom odvesti deù-rni momci.

Sarule{ti je poribljeno krupnom{tukom, a susedno jezero somom!

U tom manjem susednom jezeruima mnogo bandara i prili~no smu|a.Somovi su prose~ne teìne od 8 do 12kilograma a ima nekoliko primeraka ipreko 20!

Ali ako vi{e volite divljinu - deltaDunava! Sobe, kupatila, ~amci i opetsatelitska TV - da se napecate {arana-divljaka i {tuka iz snova ali i da se od-morite na pravi na~in. Severni deo nadelti je kanal Kilija (granica sa Ukraji-nom). Tamo od pre dve godine postojihotel (Periprava). Pecajte somove, {a-rane, smu|eve, {tuke, ke~ige...

CENE ZA EX-YU (PO OSOBI):7 dana (od subote do subote)![aran - 500 evra.Smu| - 500 evra u dvokrevetnoj

sobi, 600 evra u jednokrevetnoj;Delta Dunava - 600 evra;

UHVATI-FOTOG

RAFI[I-

PUSTI!

VOBLERIVOBLERI

7/28/2019 Trofej80

21/36

Na minulom EFTTEX-u 2006.u Briselu {tand Costa.Co je uosam navrata imao, {to najav-ljenih {to nenajavljenih, poseta jedneod najpoznatijih svetskih kompanija uproizvodnji varalica. Sam taj podatakdovoljno svedo~i {ta je bio stvarni no-vitet EFTTEX-a, koji proizvod je bio"{pijuniran", ali pobedili su neki drugiartikli. Da li zasluèno, pokaza}e vre-me - vide}emo da li }e duè trajati oniili Alex.

Costa.Co je pored kompletne seri-je Costa i Tango predstavio i modeleRitmo Deep Runner 2,5; 3; 4 i 5 cm, i

vi{e prototipova (Medium i ShallowRunnera) koji }e uskoro u}i u serijskuprozvodnju. Tako|e, pa`nju su privla-~ili i silni dekori Alex voblera (kolikosam uspeo da izbrojim, ukupno ~ak 35razli~itih, {to u boji {to po dekoru)!

Tako je paleta Alex upotpunjena iklasi~nim crankbite voblerima Ritmo,koji su tipi~ne kru{kice. Iako kratkia debeli, odlikuje ih vrlo ìvahna akci-

ja, moglo bi se ~ak re}i: divlja, jer iu mirnoj vodi èstoko vibriraju, a tek

kako rade u teku}oj moète zamisliti!Staro Acino Pa~e je u Alexima dobiloozbiljnog konkurenta, a Ritmo direkt-

no atakuje na najmanje modele (kojisu najvi{e bili cenjeni). Veli~ine (datebez duìne kljuna) su 2,5; 3; 4 i 5 cm,a teìne 3; 4,5; 5,5 i 8,5 grama. Ritmood 5 cm je u katalogu zasebno prika-zan i nosi naziv Ritmo Five, jer je tove} kru{ka a ne kru{kica. Zato jei naoruàn VMC udicama No7, a sab-ra}a veli~inama No14, No12 i No10,tako|e VMC.

Dubine ronjenja su (oko) 1,5; 2,0 i2,4 m, dok Five ve} gazi mu{ki, ~ak

i preko 3 metra, naravno sve u zavis-nosti od debljine strune, duìne hica idrugih parametara.


VOBLERIVOBLERI

No tema ovog teksta nije ni Ritmoni EFTTEX 2006 ve} lov dubokoron-cima, voblerima koji su neverovatnoefikasni, ali su kod nas sve manje po-pularni (iz straha da ih ne pokidamo).Stoga su ove strane posve}ene upravonjima, ubojitim dubokoroncima Alex,

jer za{to da potanko pi{em o drugimakada su Alexi tipi~ni reprezenti takvegrupacije a, realno, mo`da ~ak i perja-nice, jer ko jo{ pravi voblere od balzei sa skroz provu~nom icom, a za tako

sitne novce? Bagley? Jes, ali gde ihkupiti, koliko ih platiti? Nils Masteri,Rapale? Mo`da, al za kolke novce?

Uostalom, najbolje je da kupite ponekoliko Alexa - nisu skupi - cene imse (u na{im maloprodajama) kre}u od400 do 500 dinara (zavisno od veli~i-ne varalice i veli~ine prodavca!), pada u praksi proverite ove hvalospeve,a ne da mi slepo verujete na re~, jer jasam pristrasan! Ali pristrasan je bio i

jedan na{ poznati proizvo|a~ voblera,ali je ipak, kada je prvog Alexa uzeo uruke i detaljno razgledao, promrmljaood ovog se bolje ne moè!

A da li se moè? Verovatno, ali pokoju cenu? Jer, su{tina je u optimumu:maksimum lovnosti - minimum para!

Dubokoronci su izuzetni lovci jerduboko rone, a velike grabljivice vi{evrebaju u dubokoj vodi nego {to izla-ze na povr{inu. Naravno, {tuka i somlove i pri povr{ini, ali smu| ve} re|e.I mladica se radije skriva u dubokomviru, iako i ona zna da se za skobaljemzaleti ~ak i na {ljunkovitu obalu. Zato}e se i paleta Alex upotpunuti srednjei plitkoroncima, ali su dubokoronci tikoji kolo vode. Uostalom, i Pa~i}i subili dubokoronci i jo{ tonu}i, a Alexi

su (za sada) svi plivaju}i (floating).Kod dubokoronca vam prvo pri-

vu~e pa`nju velik (duga~ak) kljun i to{to se alkica za ka~enje nalazi dalje odtela, na kljunu. Poloàj, napadni ugao,kljuna je obi~no skoro u ravni s telom- {to je horizontalniji to vobler ronidublje. (Ovo je najlak{e proveriti akona starom dobrom Abu Hi-Lo modelupomerate kljun: u donjem poloàju jepovr{inac, a kad kljun ispravite premagore postaje plitko ili srednjeronac, alida bi bio dubokoronac morao bi imatii ve}i kljun i drugo mesto za alkicu -na kljunu, podalje od nosa.)

Na slikama vidite koliko se razli-kuju kljunovi na modelima Ritmo MR(medim runner) i DR (deep runnera). I

jo{ ne{to se prime}uje: kljunovi su nadubokoroncima ne samo ve}i, tj. duì,nego i znatno {iri. Glavni razlog za{tosu {iroki nametnula je fizika - tako se

jedino moè lako plivaju}e telo od ba-lze (ili {uplje od plastike) primorati dazaroni duboko. Veliko kormilo primo-rava ogromno {uplje telo podmorniceda brzo zaroni ali, bez obzira na kor-milo dubine, da bi podmornica zaroni-la jo{ dublje mora da napuni tankovevodom. Upravo zbog potiska (Eure-ka! - ko to re~e?) ni plivaju}i voblerine mogu beskona~no duboko, bez ob-zira na veli~inu i ugao kljuna. (Nara-vno, sasvim druga pri~a je ako voblerima paktu, zar ne Biga?) Ovo je svefizika, poznata ~ak i laicima, a kamoliVama trofejcima. Me|utim, u izradideep runner voblera bitnu ulogu igra i- ekonomija! (Ajde?!)

Dubokoronci su vrlo radoznali -vole da zavire iza svakog kamena, iligrane, panja... na dnu! Jes da onda ta-mo ~esto i ulove, ali jo{ ~e{}e budu isami ulovljeni - prepreke su velikisakuplja~i deep runner voblera. Tosve, danas, kad je besparica hroni~na,postaje nere{iv problem za mnoge od

OD OVOGSE BOLJENE MO@E!

ALEX - LOV PLIVAJU]IMDUBOKORONCIMA

RT4 MR

RT3 DR

RT2 DR

RT5 MR

RT5 DR

RT5 MR

VOBLERIVOBLERI

7/28/2019 Trofej80

22/36

VOBLERIVOBLERI

ako je obala odse~ena, pa je dubinaodmah tu, pod nogama varali~ara. Jerako pecamo s obale gde nam je pli}akpod obalom, a reka te~e, ~ak i kad pu-stimo da potisak podigne dubokoron-ca na povr{inu, tok }e ga zaneti nizvo-dno, a ~im poku{amo da namotavamovobler zaroni i zakuca se u pli}ak! Na,recimo, Drini je lov dubokoroncimamogu} ako stojimo na sedri i bacamo

nizvodno, ali sve u svemu dubokroncisu idealni za lov iz ~amca, a sa obalesamo ako je voda duboka a mi stojimona nekom keju, doku, {poru, {lepu...

Za lov dubokoroncima blizu dna, ina samom dnu, potrebno je dobro po-znavanje terena, tj. konfiguraciju dna.(U)peca se na slede}i na~in:

[tap poloèn ka vodi omogu}ava inajve}u dubinu ronjenja vobleru i naj-duì kontakt sa dnom - dubokoronac}e ~ukati, ukoso postavljen, kljinom odno. Kad ~ukne, pustimo ga da se dig-ne - zna da pliva! Posle pauze, u kojojse dubokoronac odlepio od dna, pono-vo namotamo... TAK! Sada je kucnuokljunom u panj! Opet pauza, pu{tamoda se diè, diè... Dubokoronci obi~noisplivavaju s guzicom u vis, unazad, ato je vrlo uo~ljivo u teku}oj vodi: kadga pustite ispliva s guzicom u vis, i tou rikverc! Posle izvesnog vremena gaopet povu~emo - sad }e opet kljunomda takne panj, ali s gornje strane. (Sveto je {ematski prikazano na crteù.) Akad opet pauzirate, posle energi~nonamotajte, {tapom poloènim vrhomka vodi, da bi iza panja {to bliè si{ao,

jer ko zna: mo`da neka manja vrebaiza panja...

Iako vam se od ovakvog jezivogscenarija diè kosa na glavi (zar TUda pecam, TUDA da provla~im mojuskupocenu varalicu?!) poku{ajte - pami javite. Nije tako ni te{ko ni stra{nokako na prvi pogled izgleda. Va`no jesamo da istrenirate ~ula, morate da

jasno razlikujete TAK o dno, granu...od CAP kad riba udari! Jer, ako uda-rite {aba~ku kontra na TAK, moè

se desiti da dubokoranac izgubi ugaopod kojim je kljun - {tit, i da se trokado~epa panja. Uskla|enim priborom i,naro~ito va`no, {tapom koga koristitegodinama, s kojim ste se srodili (a nestalno nekim novim!) brzo nau~ite {ta

je TAK a {ta CAP! I jo{ iz cuga znate,po tipu CAP-a, da li je to atakovala

{tuka, smu|... Najteè }ete razlikovatiCAP kad proguta veliki som pri dnu -tada mnogi misle da su se zapanjili,a u stvari panj ima brkove. I velikanplemi}kog porekla ume da samo ne`-no zaustavi varalicu, tako suptilno dai ne znate da je to ON - baro

Documents

Trofej80