TROVANJE NIKOTINOMMilica Slankamenac

Ljiljana SavićBiljana Risović

Marija JankovićIsidora Tošić

Vladimir MaksimovićBogdan Prolić

Dragana GavrićMilena Jelovac

Tamara ČarapićNina Ivanić

Univerzitet u Novom SaduMedicinski fakultet-farmacija

NIKOTIN: Nikotin je dobio ime po latinskom nazivu biljke

duvana (Nicotiana tabacum), a koji je ime dobio po francuskom ambasadoru u Porugalu Jean Nicot de Villemainu koji ga je promovisao za medicinske svrhe.

Nikotin je prvi put izolovan iz duvana 1828. Njegovu hemijsku empirijsku formulu je prvi

opisao Melsens 1843. a strukturu mu je otkrio Garry Pinner 1893. godine.

Prvu sintezu nikotina izveli su A. Pictet i Crepieux 1904.

NIKOTIN: bezbojna, uljasta tečnost bez mirisa,stajanjem na vazduhu oksiduje,potamni i dobije svojstven miris duvana alkaloid koji se može naći u nekim biljkama iz porodice Solanaceae, služi kao hemijska odbrana biljke od insekata,te se ranije upotrebljavao u vidu insekticida

METABOLIZAM: Nikotin se metaboliše u jetri putem enzima

citohroma P450 Najznačajniji (kao marker) metabolit je kotinin, a

pored njega još i nornikotin, nikotin-glukuronid, 2-hidroksinikotin

Metabolizam u kotinin se sprečava dodatkom mentola u cigarete, tzv mentol cigarete, a samim tim i poluvreme eliminacije nikotina se povećava

Jedan deo nikotina se u nepromenjenom obliku izlučuje preko mokraće

Poluvreme eliminacije – 2h

DELOVANJE NIKOTINA: Pri udisanju duvanskog dima, nikotin

vrlo brzo ulazi u pluća gde se apsorbuje preko plućnih alveola (apsorbcija manjim delom odvija se već u sluzokoži usne duplje), prelaskom u krv širi se celim telom,a deluje na nikotinsko-acetilholinske receptore:

kratkotrajnom stimulacijom koja prelazi u trajnu depresiju

DELOVANJE NA CNS: Samo jedna različita aminokiselina između

moždanih i mišićnih acetilholinskih receptora objašnjava zašto se nikotin aktivira u CNS a ne u skeletnim mišićima gdje bi uzrokovao trenutnu smrt. Stoga je nikotinska zavisnost biološki neuobičajena

Duvanski dim sadrži inhibitore monoaminoksidaze,koji razaraju monoaminske neurotransmitere poput dopamina, norepinefrina i serotonina.

DELOVANJE NA PNS: Nikotin takođe aktivira i simpatički nervni sistem,

delujući preko crevnih nerava na adrenalnu medulu, stimulišući otpuštanje epinefrina. Acetilholin otpušten iz preganglijskih simpatičkih vlakana tih nerava deluje kao nikotinsko acetilholinski receptor, uzrokujući otpuštanje epinefrina (i norepinefrina) u krvotok. Nikotin ima afinitet za tkiva koja sadrže melanin zbog toga što služi kao međuproizvod u sintezi melanina ili zbog nepovratnog vezivanja melanina i nikotina. Ovo mišljenje je izvedeno iz činjenica u vezi povećane zavisnosti od nikotina i manjem broju prekidanja pušenja kod tamnijih osoba.

EFEKTI NIKOTINA:o centralni nervni sistem – tremor, grčevi; o respiratorni sistem – stimulisano disanje, povećanje bronhijalne

sekrecije; o kardiovaskularni sistem – bradikardija, kasnije tahikardija, aritmije,

hipertenzija a posle hipotenzija, vazokonstrikcija koronarnih sudova; o gastrointestinalni trakt – mučnina, povraćanje, povećana a kasnije

smanjena motorna aktivnost želuca i creva, povećana salivacija; o oko – mioza a kasnije midrijaza; o ostali efekti – povećava koncentraciju šećera u krvi, smanjuje

diurezu i sl.

o Smrt zbog nikotina nastaje kao posledica paralize respiratornog centra kojoj skoro uvek prethodi značajni stepen blokade neuromišićne transmisije na nivou disajne muskulature

TOKSIČNOST I KANCEROGENOST: Mnogo je otrovniji od kokaina, ipak nije

moguće predoziranje nikotinom pušenjem cigarete, zbog male koncentracije, ali je moguce istovremenim žvakanjem duvana i primenom flastera i guma nikotina

Medjunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) nikotin, nezavisno od duvana, ne svrstava u kancerogene supstance

UPOTREBA: kao otrov protiv glodara Insekticid (sprašen) antiparazitik u veterini odvikavanja od pušenja (putem nikotinskih

žvakaćih guma, flastera, sprejeva ili električnih cigareta)

Primeceno je takodje da pušači u manjoj meri obolevaju od Alzhajmerove bolesti zbog stimulativnog dejstva na mozak

Primećeno je da je većina osoba kod kojih je dijagnostifikovana shizofrenija pušila duvan. Pretpostavlja se da je procenat shizofreničara koji puše između 75% i 90%. Smatra se da je povećana učestalost pušenja kod shizofreničnih pacijenata uzrokovana željom za samoizlečenjem putem nikotina.

LEKOVI I NIKOTIN: • Kod pušača dolazi do ubrzanog metabolizma

nekih lekova (antipirin, imipramin, lidokain, oksazepam, fenacetin, teofilin…)

• Dijabetičari koji uzimaju insulin imaće otežano iskorišćavanje insulina ako puše, jer pušenje smanjuje cirkulaciju - protok krvi kroz kožu i potkožno tkivo

• Žene, pušači, koje uzimaju kontraceptivne pilule mogu oboleti od bolesti krvnih sudova

SASTAV CIGARETE:

nikotin** 0,8–3 mg

Ugljik dioksid 45–65 mgugljik monoksid** 10–23 mg

PODELA TROVANJA NIKOTINOM:

1. AKUTNO TROVANJE

2. HRONIČNO TROVANJE

AKUTNO TROVANJE: Akutna trovanja su sada retka. Ranije su se događala

češće jer su ljudi o tome manje znali. Događaju se kada se iz bilo kojih razloga popije voda u kojoj je kuvan duvan ili kad se tom vodom prave klizme.

Simptomi: bol u grlu, vrtoglavica, mučnina, jaka dijareja i povraćanje, ubrzan ili usporen rad srca, hladan znoj i pad telesne temperature

LECENJE:golicanje resice,davanje sredstva za izazivanje povraćanja,ispiranje debelog creva i stavljanjem zagrejanih boca na telo otrovanog

HRONIČNO TROVANJE: hronično trovanje duvanom je relativno vrlo često i

dešava se manje-više kod svih pušača koji mnogo puše. Simptomi: povećana razdražljivost, slabljenje

pamćenja, glavobolja i poremećaj spavanja Siguran simptom je nemogućnost normalnog života

pušača bez duvana Lečenje: prestanak pušenja kada simptomi nestaju

relativno brzo po prestanku konzumiranja duvana  Pušači slabije volje mogu se u tu svrhu pomoći

ispiranjem usta rastvorom lapisa 1 na 1000, koji se dobija u svakoj apoteci.

• Većina slučajeva trovanja nikotinom su nenamerni i obično uključuju konzumiranje proizvoda koji sadrže velike količine nikotina

• Do trovanja može doći i prilikom upotrebe preparata za odvikavanje od pušenja koji su na bazi nikotina

• Nije poznat antidot nikotinu, tako da se lečenje trovanja sprovodi simptomatski

• Indukovati: ispiranje želuca i koristiti medicinski ugalj• Ukoliko je potebno primeniti i respiratornu i

kardiovaskularnu podršku• Ako pacijent preživi prva 4 časa nakon trovanja

nikotinom obično se u potpunosti oporavi

DIJAGNOSTIFIKOVANJE: Povecan nivo nikotina ili kotinina u

urinu ili u krvi  0.5-1.0 mg/kg - letalna doza za

odrasle 10 mg – letalna doza za decu

HVALA NA PAŽNJI!!!