Radomir Putnik

TUCINDANSKATRAGEDIJA

Dokumentarna drama u dva dela

8 Radomir Putnik

RADOMIR PUTNIK, kwi`evnik i dramaturg, ro|en je 1946.godine u Oyacima. Studirao je na Filolo{kom fakultetu i Aka-demiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu.

Urednik je u Umetni~kom programu Televizije Beograd. Bio jedirektor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, pozori{nikriti~ar ,,Politike’’ i glavni urednik ~asopisa ,,Scena’’.

Objavio je vi{e kwiga pesama, kwigu pripovedaka, kao i dvekwige dramatur{kih ogleda i prikaza: ^itaju}i iznova i Pri-bli’avawe pozori{tu.

Pozori{ni komadi prikazivani su mu u pozori{tima u Beo-gradu, Somboru, Zaje~aru, Zenici i Vr{cu, a desetak radio dramana programima radio stanica pre|a{we Jugoslavije.

Napisao je televizijsku seriju Kraj dinastije Obrenovi}.

LICA:

De{ava se 1890. godine u Novom Sadu

Tucindanska tragedija 9

Radomir PUTNIK

TUCINDANSKA TRAGEDIJADokumentarna drama u dva dela

JA[A TOMI], novinar

MILICA TOMI], wegova ‘ena

SVETOZAR MILETI], Milicinotac

JOVAN JOVANOVI] ZMAJ, pesnik

LOBMAJER, predsednik suda

JEZDIMIROVI], sudija

AUREL POPOVI], tu`ilac

VLADISLAV ZOMBORI, branilac

MI[A DIMITRIJEVI], novinar

ANA DIMITRIJEVI], wegova‘ena

NIKOLA JOKSIMOVI], novinar

dr MLADEN JOJKI], lekar

dr MILAN BO@ESKI, advokat

@IVKO VULETI], agronom inovinar

GAVRA PLAV[I], apotekar

MILAN JOVANOVI], profesor

SAVA STOJKOVI], ~izmar

ZARIJA STANKOVI], sve{tenik

AMALIJA STRATIMIROVI]

KATARINA VLADISAVQEVI] –KNI]ANIN

DR JOVAN VELIMIROVI], lekar

JOSIF HANDLER, no`ar

MARKOVI], trafikant

DIMITRIJE DIMITRIJEVI],Mi{in otac

Ko~ija{

Gra|ani na peronu, publika u sudnici,gosti u kafani “Kod To{e", sudskislu`benici, policajci

PRVI DEO

Scena predstavqa, u osnovi, sudnicu; gledaoci u dvorani istovremeno sui publika u sudnici. Scensko zbivawe }e, me|utim, te}i simultano i nadrugim neophodnim prostorima, {to }e biti nazna~eno na po~etkuscene.

1.

Sudnica. Za sudijskim stolom sede sudije: predsednik suda Lobmajer isudija Jezdimirovi}. Na mestu za optu`ene sedi Ja{a Tomi}, ispred wegabranilac Vladislav Zombori. Nasuprot wima sedi tu`ilac AurelPopovi}. Tu su, dakako, i zapisni~ari. Sa strane stoje svedoci koji }edocnije dati iskaze.

LOBMAJER: Danas, 10. marta 1890. godine pristupamo ko-na~noj raspravi u krivi~noj stvari Ja{e To-mi}a i opomiwem sve one koji su pred sudpozvani da ~ine svoje iskaze u potpunom skladusa istinom. Naro~ito opomiwem svedoke da }eukoliko bude nu`no, morati da se zakunu, tezato neka daju iskaze tako da se mirne du{ezakleti mogu. Neka se sada svedoci povuku.

Sudski slu`benik izvodi svedoke.

LOBMAJER: Dimitrije Dimitrijevi} dao je molbenicu ukojoj i{te, da se i on, radi ostvarivawa svojeod{tete, pozove na raspravu.(Pauza)Molim gospodina kraqevskog tu`ioca daiznese optu`bu.

POPOVI]: Slavni sudbeni stole! Ove godine, 4. januara,uboden je no`em na na ovda{woj `elezni~kojstanici, na wenom peronu Mi{a Dimitrijevi},vlasnik lista “Branik”, i za kratko vremeizdahnuo je na licu mesta. Ja{a Tomi}, koji senalazi u pritvoru, priznao je otvoreno svojedelo u toku krivi~ne istrage. Priznao je da jeMi{u Dimitrijevi}a, sa napred promi{qenomnamerom, umorio. U toku istrage ispitani

10 Radomir Putnik

svedoci podupirali su pojedinosti ovogapriznawa, i tako je na osnovu izvr{ene istragepodignuta protiv optu`enika od stranedr`avnog tu`ila{tva, koje ja zastupam,optu`ba zbog umorstva, koja se sa paragrafom278. na{eg Krivi~nog zakonika kosi, i slavnisud je prihvatio moj predlog optu`be i u tomsmislu doneo optu`nu odluku, koja je – po{tooptu`eni protiv we nije hteo apelovati –postala pravovaqana. Optu`bu pridr`avam imolim da se zapo~ne dokazni postupak.

LOBMAJER: Pre nego {to zapo~nemo s postupkom, pozva-}emo Dimitrija Dimitrijevi}a u vezi s we-govim zahtevom.

Sudski slu`benik uvodi Dimitrija Dimitrijevi}a.

LOBMAJER: Va{ advokat prijavio je sudu da ste radi pri-likom dana{we rasprave da podignete svojaprava. Recite kakva prava na od{tetu imate ina osnovu ~ega ih tra`ite?

DIMITRIJEVI]: Meni je moj sin Mi{a Dimitrijevi} davaomese~no pedeset forinti.

LOBMAJER: Zakon nare|uje da samo oni imaju pravo naod{tetu za ~ije je izdr`avawe umrli bio du`anda se brine. Nije li va{e imovno stawe takvoda mo`ete normalno `iveti? Koliku penzijuimate kao biv{i sudski poslu`iteq?

DIMITRIJEVI]: 169 forinti na celu godinu.

LOBMAJER: Koliku od{tetu `elite?

DIMITRIJEVI]: Ne znam da li ovaj ubica {to...

LOBMAJER: To ne spada ovamo, nego recite da li {tatra`ite i koliko.

DIMITRIJEVI]: (Posle pauze)Toliko od{tete tra`im, koliko sam od sinamoga dobijao.

LOBMAJER: Dakle, 600 forinti godi{we. Recite, da liznate {ta o smrti svoga sina?

DIMITRIJEVI]: Samo to {to je po listovima bilo.

Tucindanska tragedija 11

LOBMAJER: Mo`ete i}i.

Slu`benik izvodi Dimitrijevi}a.

LOBMAJER: Optu`eni, ustanite.

Ja{a Tomi} ustaje.

LOBMAJER: Kako se zovete?

TOMI]: Ja{a Tomi}.

LOBMAJER: Koliko vam je godina?

TOMI]: Trideset ~etiri.

LOBMAJER: Koje ste vere?

TOMI]: Pravoslavne vere.

LOBMAJER: Jeste li o`eweni?

TOMI]: Jesam.

LOBMAJER: Imate li dece?

TOMI]: Nemam.

LOBMAJER: [ta ste po zanimawu?

TOMI]: Novinar.

LOBMAJER: Imate li kakvog imawa?

TOMI]: Nemam.

LOBMAJER: Jeste li sudski ka`wavani?

TOMI]: Jesam, zbog novinskog ~lanka na tri mesecadr`avnog zatvora.

LOBMAJER: Opomiwem vas da pred sudom morate re}i pot-punu istinu.(Pauza)Kada ste se posledwi put sreli sa Mi{omDimitrijevi}em i gde?

TOMI]: Na `elezni~koj stanici, ~etvrtog januara.

LOBMAJER: Ispri~ajte {ta se tamo desilo.

TOMI]: Ja sam tamo Dimitrijevi}a probo.

LOBMAJER: Kako ste tamo dospeli? Kako ste doznali da jeon tamo?

12 Radomir Putnik

TOMI]: Slu~ajno sam opazio kako je on sa svojom `enomu jednim kolima i{ao u pravcu `elezni~kestanice. Tada sam se odvezao za wim i izvr{iodelo.

LOBMAJER: Ispri~ajte kako se to dogodilo.

TOMI]: Hteo bih da postavim jednu principijelnuprimedbu. Istina, da sam ga probo, priznajem.Da izme|u wega i mene pre toga ne be{e izmenare~i, priznajem tako|e . Ali, pojedinihmomenata ne se}am se jasno. Imam izvesne utis-ke kako se to desilo. Ako, me|utim, svedocikojima se mo`e verovati reknu “Nije tako kao{to je on pripovedio”, dopusti}u i sam da nijetako bilo.

LOBMAJER: Dobro. Po~nite o doga|aju ispo~etka.

2.

Redakcija lista “Zastava”. Jednostavno ure|ena soba, s dva pisa}astola. Za stolom sedi Ja{a Tomi}, nasuprot wemu pop ZarijaStankovi}. Tomi} i Stankovi} su vr{waci. Tomi} je namr{ten,Stankovi} zbuwen. Piju kafu. Tomi} pali dugu cigaru “Viryiniju”.

TOMI]: (Uzbu|en)Reci mi, Zarija, tamo, u tvom ^eneju, ne govorise ni{ta?

STANKOVI]: O ~emu, Ja{o?

TOMI]: Zar ne zna{ da se po Novom Sadu i Be~kerekuraznose pisma moje `ene Milice, i da ih ve} ipiqarice ~itaju? To se vi{e ne mo`e podneti!

STANKOVI]: Kakva pisma?

TOMI]: Ka`u mi da je u redakciji “Branika” naprav-qena izlo`ba Mili~inih pisama! Da se toinkriminisano pismo u prepisu kolportira. Daga ~itaju novosadske gospo|e na ~ajankama,posle badem – torte!

Tucindanska tragedija 13

STANKOVI]: Ne re~e mi kakvo pismo, Ja{o.

TOMI]: Jedno, ka`u, {to ga je jo{ kao devojka pisala.(Pauza)Na mene vr{e pritisak oni iz “Branika” i nebiraju sredstva. Sva{ta su probali da me skloneiz “Zastave”, pa nisu uspeli. Nisam reagovao nina kakve klevete i opawkavawa.(Pauza)Pa i to zna{ kakve su la`i o meni pisali u“Braniku” – nije me jednom ~ika Jova Zmaj bra-nio od wih.

STANKOVI]: [ta im je ciq?

TOMI]: Da uni{te “Zastavu”, kao glasilo vojvo|anskihradikala. Oni misle, da kada bi uni{tili“Zastavu” i mene, da bi wihova Liberalnastranka dobila na izborima i da bi timepostali naslednici Svetozara Mileti}a iwegovog pokreta. A srpski narod u Vojvodinidobro zna da su oni za nagodbu sa Ugarskomvladom, da su kompromiseri... Ne}e narod swima. Ono, ho}e jedan broj bogata{a koji ne`ele da se i{ta mewa. A narodu je dosta svihbogata{a, narod ho}e da se re{i pitawe hleba!

STANKOVI]: To je socijalisti~ka agitacija.

TOMI]: Neka bude ~ija mu drago. Pitawe hleba jeosnovno pitawe koje treba re{iti, uz, razume se,ono glavno – slobodna Vojvodina od Ma|ara. Toje na{a misao. A da bi se do we do{lo, mora sere{iti, pre svega, pitawe hleba.(Pauza)Vidi{, Zarija, tu se razilazimo mi iz “Zastave”i oni iz “Branika”. Tu se razilaze Ja{a Tomi} iMi{a Dimitrijevi}.

STANKOVI]: A Mihailo Polit Desan~i}?

TOMI]: Mi{a i on su glavni. Vi{e Mi{a nego Polit.(Pauza)Mi{a ho}e moju glavu, na tawiru.(Pauza)On je smislio to sa pismom. Oni nemaju ~oveka,osim Mi{e, sposobnog da smisli takvu pakost.

14 Radomir Putnik

STANKOVI]: Smiri se, Ja{o. Ne sme{ biti plahovit. Sve }ese zaboraviti kada pro|e vreme.

TOMI]: Ne mogu, zbog Milice. Ona pla~e po celu no}.A ni{ta nije kriva. Ja moram da branim wenu~ast.

STANKOVI]: Ne znam, nisam pametan kako da te savetujem.(Pauza)Razgovaraj s ~ika Jovom. Ja moram u ^enej, imamdanas dve sahrane.

Stankovi} se pozdravqa s Ja{om, obla~i kaput i izlazi. Ja{a ostajesam, seda za sto, hvata pero u ruku, uzima ve} napisan list hartije ipo~iwe da rediguje tekst. Posle nekoliko trenutaka ruka mu zastane uvazduhu, pa klone na hartiju. Ja{a za`muri. Prene se, uhvati kutiju scigarama, otvori je. Kutija je prazna. Ja{a ustaje, izlazi iz kancelarije,izlazi na ulicu. Ulazi u prodavnicu duvana. Do~ekuje ga prodavac.

MARKOVI]: Dobar dan, gosn Ja{o. Ta vi bez kaputa i {e-{ira po ovoj hladno}i {etate...

TOMI]: Da, da...

MARKOVI]: Je l kao obi~no, jednu kutiju cigara?

TOMI]: Jeste.

MARKOVI]: (Pru`aju}i kutiju Tomi}u)O}ete li za Bo`i} negdi putovati? Mnogi sespremadu na put u Pe{tu ili barem u Sabatku.

TOMI]: Ne}u nikuda.

MARKOVI]: A kako je gospodin Mileti}? Je l dobro sazdravqem?

TOMI]: Onako.

MARKOVI]: Pozdravite ga puno s moje strane. A {ta onka`e za pisawe “Branika”? Za ono {to vamispo~itavadu?

TOMI]: Gospodine Markovi}u, ostavite se zaludnihpri~a.

MARKOVI]: Ja ko velim, kad pi{edu toliko...

Tomi} pla}a, klimne glavom, izlazi. Stoji na ulici. Otvara kutiju scigarama, vadi jednu. Prilazi mu gospo|a Amalija Stratimirovi}.

AMALIJA: Ja{o...

Tucindanska tragedija 15

TOMI]: (Prene se)Dobar dan milostiva...

AMALIJA: (Pru`a Ja{i ruku, on je poqubi)Kako vam je ruka hladna, Ja{o... Da niste bo-lesni?

TOMI]: Nisam gospo|o Stratimirovi}.

AMALIJA: Vi ste nekako, u osobitom stawu, Ja{o... O~i suvam tako crvene, kao da ste bili na promaji.

TOMI]: Da, ovih dana sam na promaji, gospo|o Amalija.

AMALIJA: (Stavqa Ja{i ruku na ~elo)Vi ste vreli, kanda ste u groznici.

TOMI]: Boli me glava.

AMALIJA: Odmah da ste i{li ku}i i legli. Manite seredakcije i `urnalizma. Bolestan ~ovek nije zaposao.

TOMI]: (Posle pauze)Ta vi znate sve! [ta da radim, gospo|o Amalija,{ta da radim!? ^etiri no}i Milica pla~e. Jawu zavaravam da sam zaspao, ali je ~ujem. Onakrije suze od mene, ali vidim ih!(Pauza)Prokleto pismo! Ne znam, milostiva, {ta daradim!

AMALIJA: Prvo da ste legli. Milica da vam spremi ~aj. Paonda da se ispavate. Sve }e pro}i, Ja{o, sve. Azdravqe kada izgubite – onda vi{e ni{ta nijeva`no.(Pauza)Pozdravite Milicu. Ja }u do}i posle podne, davidim da li vam je boqe.

Ja{a poqubi ruku Amaliji, ona odlazi. Ja{a je prati kao ukopan. Udubini vidi kako prolazi fijaker u kome su Mi{a Dimitrijevi} iwegova `ena. Ja{a, zbuwen i revoltiran, prati ih pogledom. Utr~ava ukancelariju, sa ~iviluka skida kaput, obla~i ga. Stavqa {e{ir naglavu, izlazi na ulicu. Po~iwe da tr~i.

TOMI]: Fijaker! Fijaker!(Ja{a ulazi u fijaker)

KO^IJA[: Dobar dan, gosn Ja{o. Di }emo voziti?

16 Radomir Putnik

TOMI]: Na `elezni~ku stanicu. Samo brzo.

KO^IJA[: (Pokazuje Ja{i yepni sat)Pre jedanaest i frtaq nema voza, a ondak ideonaj za Sentu. A sada je tek polak jedanaest. Misti`emo na {taciju za {est minuta. Ajd, ri|o!

3.

U sudnici.

LOBMAJER: Vi ste, dakle, u{li u fijaker i odvezli ste sedo `elezni~ke stanice?

TOMI]: Da.

LOBMAJER: [ta ste onda uradili?

TOMI]: Platio sam ko~ija{u. U{ao sam u zgradu itra`io Dimitrijevi}a u ~ekaonici. Tamo ganije bilo, pa sam izi{ao na peron.

4.

Peron `elezni~ke stanice. Tomi} istr~ava iz zgrade stanice. Osvr}ese. Na peronu ima qudi; Ja{a ugleda grupu koju ~ine Mi{a Dimitrijevi},wegova `ena, Joksimovi} i jedno dete. Ja{a `urno prilazi grupi, odgurneJoksimovi}a koji mu se na{ao na putu, desnom rukom uhvatiDimitrijevi}a za rame a levom – u kojoj je no` – zamahne i probodeDimitrijevi}a. Sve se to odvija bez re~i. Za~uje se krikDimitrijevi}eve `ene. Joksimovi} obuhvata Tomi}a rukama, a Tomi}zamahne jo{ jednom, me|utim ne uspeva da ponovo probode Dimitrijevi}a,ve} no`em okrzne Joksimovi}a. Narod se pribrao, ~uju se uzvici,zapomagawe.

JOKSIMOVI]: Udri mene!

TOMI]: S tobom nemam ni{ta.

DIMITRIJEVI]KA: Upomo}, qudi! Spasavajte!

Tucindanska tragedija 17

Qudi polako prilaze, me|u wima i policajac. Tomi} odgurne Joksi-movi}a. Dimitrijevi}, bled, stoji, naslowen na stub.

POLICAJAC: [ta se ovde doga|a?

TOMI]: Vodi me u policiju. Ubio sam ~oveka.

Policajac je zbuwen, uzima no` koji mu pru`a Ja{a. Drugom rukom hvataJa{u za mi{icu i odvodi ga.

5.

U sudnici. Ispitivawe je preuzeo sudija Jezdimirovi}.

JEZDIMIROVI]: Kojim ste od ova tri no`a izvr{ili delo?

TOMI]: Ovim drugim.

JEZDIMIROVI]: Kako ste do no`a do{li?

TOMI]: Ako mi bude dopu{teno, hteo bih da ukratkoispri~am sve kako je bilo.

JEZDIMIROVI]: Molim.

TOMI]: Ho}u da iznesem u kakvim sam li~nim i po-liti~kim odnosima bio sa gospodinom Dimi-trijevi}em. S wim sam se upoznao pre {estgodina u Novom Sadu. Bilo je to onda kad jejedan deo Mileti}eve stranke s doktorom Ni-kom Maksimovi}em na ~elu hteo da napustiopoziciono dr`awe i da se pribli`i vladi.Protiv te struje vojevali smo zajedno ja i Mi-{a Dimitrijevi}. Za to vreme Dimitrijevi} jeradio u listovima koje sam ja ure|ivao, prvo u“Srpskom kolu” a zatim u “Zastavi”. Za tihgodinu dana svakog dana smo se sastajali irazgovarali. Mogu re}i da smo jedan drugogpo{tovali, ali nismo bili li~ni prijateqi.Do razlaza izme|u nas dvojice do{lo je 1885.godine, kada se sazivao na{ narodno – crkvenisabor. Prilikom jednog sastanka kod Dimi-trijevi}a, zahtevao je doktor Ilija Vu~eti} dau na{im listovima, “Srpskom kolu” i “Za-stavi” pru`imo ruku doktoru Niki Maksi-

18 Radomir Putnik

movi}u. Ja sam izjavio da u Maksimovi}a nemampoverewa, da ne}u wega da propagiram i da ne}uu tom smislu pisati. Onda me je Dimitrijevi}upitao: “A da li biste primili ~lanak, kad bihga ja napisao?” Odgovorio sam: “Ne!” i to “Ne”nas je razdvojilo. Na saboru je rascep postaojo{ ve}i.

LOBMAJER: Politi~ke stvari koje sada dodirujete, mo`eteizneti prilikom va{e odbrane. Sud sada ho}esamo da konstatuje sam ~in ubistva. Sud pozivasvedoka Anu Dimitrijevi}.

Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi} do mesta za svedoke/

JEZDIMIROVI]: Ho}ete li dati va{e podatke?

DIMITRIJEVI]KA: Ana Dimitrijevi}, ro|ena Aradski. Stara 38godina, pravoslavne vere, udovica. Rodom izSente.

JEZDIMIROVI]: Izvolite re}i {ta znate o ubistvu va{egamu`a.

DIMITRIJEVI]KA: Znam samo toliko koliko sam videla na`elezni~koj stanici. Bili smo na peronu, mojmu` je stajao predamnom. Odjednom, primetimkako je Tomi} desnom rukom uhvatio moga mu`a,a levom ga probo. Pa je zatim hteo i po drugiput da ga probode. Ali ga je gospodin Joksi-movi} dr`ao. Ja sam stra{no vriskala. Do{lisu i drugi i predupredili drugi ubod.

JEZDIMIROVI]: Dakle, samo ga je jednom udario?

DIMITRIJEVI]KA: Jeste. Ali je hteo i drugi put.

JEZDIMIROVI]: A odakle je do{ao Tomi}? Vi ste stajali naperonu. Je li i on bio napoqu?

DIMITRIJEVI]KA: Odjednom je do{ao, tako da ga u brzini nisam niprimetila. Videla sam samo ruku i kako jeperorezom udario.

JEZDIMIROVI]: Je li va{ mu` odmah pao u nesvest?

Tucindanska tragedija 19

DIMITRIJEVI]KA: Odmah je pobledeo, ali je jo{ stajao. Onda, kadase Tomi} udaqio, mu` mi je jo{ kazao da mu jeperorez probo samo kaput. Zatim sam videlakako se srozao.

JEZDIMIROVI]: Znate li za{to je Tomi} to uradio?

DIMITRIJEVI]KA: Znam onoliko koliko sam ~itala u “Braniku”.Pitala sam mu`a, {ta je u stvari, ali on jeodgovorio: “To nije za `ene, }uti!”

JEZDIMIROVI]: Je li va{ mu` onda, kada se taj `alostan do-ga|aj desio, imao pri sebi kakvo oru`je?

DIMITRIJEVI]KA: Jeste, imao je bokser.

JEZDIMIROVI]: Niste li prethodno o tome {ta znali?

DIMITRIJEVI]KA: Nisam. Da je moj mu` imao bokser, to mi jekazao istra`ni sudija.

JEZDIMIROVI]: Znate li {ta o onom pismu koje se spomiwalopo novinama?

DIMITRIJEVI]KA: Ne znam.

JEZDIMIROVI]: Niste nikad ni videli to pismo?

DIMITRIJEVI]KA: Nisam. Kad mi je istra`ani sudija poru~io damu treba pismo, onda sam ga potra`ila me|uspisima moga mu`a. Na{la sam ga i pro~itala.

JEZDIMIROVI]: Pre toga niste ga videli?

DIMITRIJEVI]KA: Nisam.

JEZDIMIROVI]: Optu`eni je rekao da ste vi rasprostirali topismo i da ste ga prilikom jedne u`ine ipokazivali.

DIMITRIJEVI]KA: To nije ta~no. U`ine kod mene nije ni bilo.

JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, odlu~no tvrdite da ste pismoupoznali tek onda kad ga je istra`ni sudija odvas zatra`io? Pre toga pismo niste ni videli?

DIMITRIJEVI]KA: Nisam.

JEZDIMIROVI]: Zahtevate li od{tetu?

DIMITRIJEVI]KA: Ne. Ubica mi ne mo`e povratiti ono {to samizgubila

20 Radomir Putnik

LOBMAJER: Hvala. Ispratite gospo|u. Neka pristupi sve-dok doktor Jovan Velimirovi}.

Sudski slu`benik dovodi doktora Jovana Velimirovi}a.

JEZDIMIROVI]: Dajte ime i ostale podatke.

VELIMIROVI]: Doktor medicine, Jovan Velimirovi}, iz NovogSada, imam 39 godina, o`ewen. Vere pravo-slavne. Do sada nisam osu|ivan.

JEZDIMIROVI]: Ispri~ajte {ta se dogodilo 4. januara pre pod-ne.

6.

Peron `elezni~ke stanice. Mete` oko Dimitrijevi}a. Povici “Zovitedoktora!”, “Ubi{e ~oveka!”

JOKSIMOVI]: Ima li doktora? Zovite doktora!

Iz grupe qudi izlazi Velimirovi}.

VELIMIROVI]: Ja sam doktor. [ta se desilo?

JOKSIMOVI]: Tomi} je ranio Dimitrijevi}a.

Velimirovi} prilazi Dimitrijevi}u koji, bled, stoji naslowen na stubplinskog osvetqewa.

DIMITRIJEVI]: Nije se ni{ta dogodilo, nije mi mogao ni{ta.Ja imam zimski kaput na sebi. Ali, Joksimovi}je rawen.

Velimirovi} se osvr}e ka Joksimovi}u. Joksimovi} mu pokazuje okrvav-qenu {aku, Velimirovi} je detaqno zagleda. Vadi iz yepa maramicu iho}e Joksimovi}u da obmota dlan. Ali, tog trenutka pogleda Dimi-trijevi}a i vidi da se ovaj quqa. Velimirovi} prihvati Dimitri-jevi}a, ali ovaj jednostavno sklizne na zemqu. Velimirovi} ~u~ne krajwega.

VELIMIROVI]: Moram da vas raskop~am, gospodine Mi{o.

Velimirovi} s naporom otkop~ava Dimitrijevi}ev kaput. Ana Dimi-trijevi} jau~e. Velimirovi} otkop~ava Dimitrijevi}ev sako. Na belojko{uqi vidi {irok krvavi trag.

Tucindanska tragedija 21

VELIMIROVI]: Dajte vode i kowaka.

DIMITRIJEVI]: Da li je rana opasna?

VELIMIROVI]: Nije.

DIMITRIJEVI]: Da li je do{ao voz?

VELIMIROVI]: Jo{ nije, ali svakoga trena mo`e da stigne.

DIMITRIJEVI]: Gde je Ana? Ne vidim je.

VELIMIROVI]: Gospo|a je tu.

Jedan ~ovek pru`a Velimirovi}u bokal s vodom i bocu s kowakom.

VELIMIROVI]: Vi ste u {oku. Popijte malo kowaka da sepovratite.

Prislawa Dimitrijevi}u bocu na usta. Dimitrijevi} s mukom pijegutqaj – dva. Velimirovi} kvasi Dimitrijevi}evu maramicu vodom istavqa je na Dimitrijevi}eve grudi, na mesto gde je ubod. Iz Dimi-trijevi}evog yepa ispada bokser.

DIMITRIJEVI]: Mi }emo otputovati.

Dimitrijevi}u klone glava. Umro je. Velimirovi} mu zaklopi o~i.Velimirovi} ustane. Nemo gleda Anu Dimitrijevi}. Ana krikne i klekneuz Dimitrijevi}a. Zagrli ga.

7.

U sudnici.

LOBMAJER: O uzroku dela ne znate ni{ta?

VELIMIROVI]: Ne.

LOBMAJER: Pomenuto pismo niste ~itali?

VELIMIROVI]: Nisam. U stvari, o pismu znam kao {to znaju sviu Novom Sadu. Samo o tome se pri~a.

LOBMAJER: Hvala vam. Neka pristupi svedok Josif Han-dler.

Sudski slu`benik ispra}a Velimirovi}a i uvodi Handlera.

JEZDIMIROVI]: Ime i prezime?

22 Radomir Putnik

HANDLER: Josif Handler, no`ar. Rimokatoli~ke vere, 42godine, do sada sudski neporo~an.

JEZDIMIROVI]: Mo`ete li se setiti da li je prvih dana ovegodine u va{oj radwi kupqen jedan od ovihno`eva?

HANDLER: Jeste, ovaj.

8.

U Handlerovoj no`arskoj radionici. Handler majstori{e, ulazi Ja{aTomi}.

HANDLER: Dobar dan. Moli}u, gospodine.

TOMI]: Treba mi jedan dobar no`.

HANDLER: Imam no`eve raznih vrsta. Za {ta vam treba?

TOMI]: Za jelo. Treba mi ja~i no`. Danas prave takoslabe no`eve da dva godi{we potro{im.

HANDLER: Moli}u, evo nekoliko razli~itih, pa izaberite.

TOMI]: Evo, ~ini mi se da }e ovaj odgovarati. Po{toje?

HANDLER: Dve ipo forinte. To je unikat, gospodine. Dobiosam ga za mustru, ali ako vam odgovara da}u vamga po nabavnoj ceni.

TOMI]: Mo`e. Uze}u ga.

HANDLER: Ho}ete li da ga posebno nao{trim?

TOMI]: Dovoqno je o{tar.

HANDLER: Da li ho}ete da ga po{aqem na va{u adresu?

TOMI]: Ne, pone}u ga.

Handler pakuje no`. Ja{a mu daje novac. Uzima no` i polazi.

HANDLER: Hvala vam gospodine. Jeste li vi odavde?

TOMI]: Nisam, dodu{e, Novosa|anin, ali ve} vi{e go-dina `ivim ovde. Ja sam Mileti}ev zet.

HANDLER: Klawam se, po{tovawe gospodine. Uvek sam nausluzi.

Tucindanska tragedija 23

9.

U sudnici.

JEZDIMIROVI]: Poka`ite nam, da li ovde vidite ~oveka koji jeod vas kupio no`.

HANDLER: To je bio ovaj gospodin.(Pokazuje na Tomi}a)

JEZDIMIROVI]: (Tomi}u)Optu`eni, vi ste rekli da ho}ete jedan no` zase~ewe hrane?

TOMI]: (Prigu{eno)Ne se}am se.

LOBMAJER: Mo`ete i}i. Neka pristupi svedok Nikola Jok-simovi}.

Sudski slu`benik odvodi Handlera i u sudnicu uvodi Joksimovi}a.

LOBMAJER: Dajte podatke sudu.

JOKSIMOVI]: Nikola Joksimovi} iz Zemuna. Star 33 godine,neo`ewen, pravoslavne veroispovesti, sudskineka`wavan.

LOBMAJER: Recite {ta znate o doga|aju od 4. januara ovegodine.

JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} je hteo da putuje u tazbinu uSentu. Ja sam do{ao na stanicu da ga ispratim,te smo bili na peronu. Tu smo stajali i najed-nom se pojavio optu`eni Tomi} koji prvo sveobi|e, a onda do|e Dimitrijevi}u i udari ga.

LOBMAJER: ^ime?

JOKSIMOVI]: Tada nisam video {ta ima u rukama. Video samtek kad je izvadio no` i hteo drugi put daudari. Tada sam stupio pred wega.

LOBMAJER: Onda ste ga odgurnuli?

JOKSIMOVI]: Da, tri-~etiri koraka. On je no` ovako dr`ao.(Pokazuje)

LOBMAJER: [ta je bilo daqe? Je li udario levom ilidesnom rukom?

24 Radomir Putnik

JOKSIMOVI]: Levom.

LOBMAJER: Levom je udario, a desnom pridr`avao Dimi-trijevi}a?

JOKSIMOVI]: Jeste. Ja sam ga ovako dr`ao, na to do|e neko koga je {~epao.

LOBMAJER: [ta mislite, {ta je bio uzrok ovome delu? [taznate o onome {to je tom delu prethodilo?

JOKSIMOVI]: Sigurno je to bila ona afera u kojoj sam biopoverenik.

LOBMAJER: Kakva je to bila afera?

JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} je imao kod sebe pismo u kome segovorilo o okolnostima u kojima se nalazi“Zastava”, list koji je Tomi} ure|ivao. Dakle,pismo politi~kog sadr`aja o tome kako se sa“Zastavom” postupalo, kako su se urednici utome listu tra`ili i kako su se na~ela nepre-stano mewala. To je Dimitrijevi} ~esto u “Bra-niku” napomiwao i to u politi~kom delu. Na toje Tomi} napisao jedan uvodni ~lanak u kome jenapao Dimitrijevi}a i tvrdio da to pismonikako ne postoji. Onda je Dimitrijevi}napisao bele{ku da pismo zaista postoji i da jeza wega samo politi~ka strana tog pisma odzna~aja.

LOBMAJER: Pozva}emo vas kasnije da svedo~ite kada budere~i o tom pismu. Hvala.

Sudski slu`benik odvodi Joksimovi}a.

LOBMAJER: Mislim da smo priveli kraju ispitivawe osamom ~inu ubistva. Optu`eni Tomi}u, naosnovu iskaza svedoka i utvr|ivawa ~iwe-ni~nog stawa, da li vi jo{ imate {ta daizjavite o samome doga|aju?

TOMI]: Imam. Moja afera se bitno razlikuje odsli~nih afera sa nekavaqerskim postupawem.Pismo je bilo javno izlo`eno u “Braniku”.Nisu bili jo{ zvani~no izjavili da je izlo`bazavr{ena, a pretilo se jo{ da }e se pismo{tampati u “Braniku”. Ja sam hteo to da

Tucindanska tragedija 25

spre~im. Da je neko oti{ao i rekaoDimitrijevi}u: “To je ne~asno {to radi{, da~ast jedne `ene po sokacima iznosi{”... Ali,niko se u celome Novom Sadu nije na{ao da tou~ini. Zbog velike uvrede, a naro~ito bojaznida se pismo iznese u javnost – do{la mi jegrozna pomisao, da svoga protivnika ubijem.Prijateqi su mi saop{tili 31. decembra da jeodbijen moj poziv Dimitrijevi}u na dvoboj i na~asni sud; tada sam oti{ao u gvo`|arnicu ikupio no`. Tim no`em sam hteo daDimitrijevi}a ubijem na sokaku ili gde gana|em. Moj prijateq doktor Mita Luki}zamoli me da posetimo srpskog pesnika doktoraJovana Jovanovi}a Zmaja, koji se nalazio uNovom Sadu. Zmaj, ~im me je spazio, upitao me je{ta je upravo u celoj stvari izvesno, po{to se uNovom Sadu samo o tome govorilo. Kad sam musve verno ispri~ao, morao je primetiti da samuzbu|en, pa me je upitao {ta mislim sada daradim. Ja sam okoli{e}i odgovorio. On me jemolio da ne pravim skandal. Govorio mi je da jesastanak Srpskog narodno – crkvenog sabora napragu, molio me je da se kako znam umirim i jasam, pod uticajem pesnikovih re~i, taj no`odbacio.

JEZDIMIROVI]: Prvi no` koji ste kupili?

TOMI]: Jeste. No} uo~i Nove godine isuvi{e sam nemir-no proveo. Te no}i oka nisam sklopio. Ali, biloje jo{ nekoga ko nije spavao: to je bila moja`ena. Woj nisam ni{ta o toj stvari govorio, noona je morala od nekoga ~uti, jer sam cele no}islu{ao kako se gu{i u jecawu. Ujutro sam ustaoranije nego obi~no. Preko od mog stana prote`ese livada prema `elezni~kom nasipu. Po tojlivadi sam {etao i razmi{qao. Dva glasaborila su se u meni. Jedan govora{e: “Ti gamora{ ubiti, jer on to ho}e, on ne}e druk~ije.”A drugi glas je govorio: “Zaboga, u~ini svedrugo, samo to ne.” I, slavni sude, uvek samnalazio da mi samo dva izlaza ostaju: sve ilini{ta!

26 Radomir Putnik

(Pauza)Ni{ta da ne u~inim, to ne mogoh, i ja sam u~iniosve.(Pauza)Postajao sam sve razdra`eniji, te odem u Petro-varadin i kupim drugi no`. Ne ovaj koji le`i nastolu. Mnogo je ve}i i od ovog najve}eg. Taj samno` jo{ pri povratku u promenadi bacio. Kadsam istog dana – prvog januara – do{ao uuredni{tvo “Zastave”, svi su govorili samo otome kako se pismo javno pokazuje, i ja odem itre}i no` kupim. Sutradan doznao sam da jeDimitrijevi} pismo i svojoj `eni dao, a da jegospo|a Dimitrijevi} prilikom jednog “jauzna”posle “kompota” i ovo pismo iznela na sto.Dabome, nije to r|av ukus posle “badem – torte”pojesti i ~ast jedne `ene. Gospodin SavaStojkovi} re~e mi na pijaci da se pismo ponovosadskim sokacima raznosi, da je isto pismoapotekar Plav{i} kod gospodara Gavrilovi}adoneo. Na dan 4. januara ~itao sam “Branik” iuverio se da je Dimitrijevi} moju `enunajgroznije napao i uvredio. Ono {to mi je onu~inio – udario na ~ast moje `ene i na moju ~ast– a da nije pru`io satisfakciju – bacilo me je unajve}u jarost. I ako sam, videv{i ga u fijakeru,po{ao za wim, to zna~i da druk~ije nisam mogao.

LOBMAJER: Da li ste vi Dimitrijevi}a pre toga tra`ili?Niste li tra`ili priliku da se s wimsukobite?

TOMI]: Jesam. Kad sam prvi no` kupio, tra`io sam ga.Zatim sam taj no` bacio. Kad sam drugi no`kupio, onda ga nisam tra`io. Kad sam tre}ino` kupio, onda sam ga ba{ tra`io.

LOBMAJER: Jeste li ga u pivnici “Kod To{e” tra`ili?

TOMI]: Kad god sam ga tra`io, uvek sam ga tamo tra`io.

LOBMAJER: I uvek s namerom da ga ubijete?

Tucindanska tragedija 27

TOMI]: Priznajem da sam samo zbog toga i{ao “KodTo{e”, da Dimitrijevi}a ubijem. Tokom ta ~eti-ri dana, ja sam se neprekidno borio. Bilo jetrenutaka, gde bih zacelo, izvr{io ubistvo, a tosu trenuci kada sam o~ajavao {to ne mogu da gana|em. Ali, bilo je i takvih trenutaka gde nisamna to pomi{qao, a to su trenuci kada samodbacivao no`eve.

LOBMAJER: Kada vam je pala na um misao da delo izvr{ite?

TOMI]: Kad sam video onaj ~lanak u “Braniku”...

LOBMAJER: To je bilo 4. januara?

TOMI]: Mo`e biti. Ili kada sam spazio svogaprotivnika. Jer to me je moralo u`asnouzbuditi, a naro~ito wegov plan da ode iz NovogSada, te da mi onemogu}i svaku satisfakciju ilipravdawe, a da pismo zadr`i kod sebe.

LOBMAJER: Kakvih imate dokaza da je Dimitrijevi} rastu-rao pismo, da ga je davao da ga mnogi ~itaju?

TOMI]: Prvi dokaz je “Branik” sam. U “Braniku” setvrdilo: pismo je rastureno, celom svetu je ve}poznat wegov sadr`aj. A Dimitrijevi} je predmojim svedocima, gospodom Bo`eskim iVuleti}em ta~no ozna~io i broj, koliko postojiprepisa pisma. Rekao je da ih ima dvadeset, akose ne varam.

LOBMAJER: A imate li drugih dokaza?

TOMI]: Istragom se utvrdilo da se original nalazi urukama Dimitrijevi}a, istragom se dokazalo daje on pismo izlo`io i da ga je pokazao mojimprijateqima i jo{ trojici gospode koji su onog~asa bili u uredni{tvu. On je to pismo pokazaoapotekaru Plav{i}u i profesoru Jovanovi}u, ato je isto kao da je pismo {tampano u“Pe{tanskom Lojdu”. Za pola sata znala je celavaro{ sadr`aj.

LOBMAJER: Vi ste u jednom `enskom dru{tvu spomenuli daje gospo|a Dimitrijevi} pismo rasprostirala.Pred istra`nim sudijom imenovali ste i jednugospo|u. Ko je ta gospo|a?

28 Radomir Putnik

TOMI]: Gospo|a Kni}aninova. Meni je weno ime reklajedna druga gospo|a ~ije ime ne mogu odati.Kada sam od te gospo|e tra`io dokaze, ona mi jerekla: “Dokaze ne}ete imati, jer ni jednagospo|a ne}e ni{ta priznati. Jedna jedina,mo`e biti, da }e re}i, a to je gospo|aKni}aninova.” I danas ja ne mogu ni jedno drugoime da ka`em osim wenog. Ako ona ne}e daprizna...

LOBMAJER: Sud je cene}i va{u izjavu istra`nom sudijipozvao gospo|u Kni}aninovu da svedo~i. Nekapristupi gospo|a Kni}aninova.

Sudski slu`benik uvodi gospo|u Kni}anin.

JEZDIMIROVI]: Gospo|o, va{e ime i prezime.

VLADISAVQEVI]KA: Katarina Vladisavqevi} – Kni}anin. Pravo-slavne vere, udata, imam jedno dete.

JEZDIMIROVI]: Vi ste pozvani kao svedok. Opomiwem vas dagovorite pravu i ~istu istinu. Ako sud zanu`no na|e, mora}ete se zakleti na svoj iskaz.

VLADISAVQEVI]KA: Molim.

JEZDIMIROVI]: Da li poznajete gospo|u Dimitrijevi}?

VLADISAVQEVI]KA: Jeste, poznajem je.

JEZDIMIROVI]: Iz vi|ewa? Ili ste bli`e s wom poznati?

VLADISAVQEVI]KA: Iz bli`e nisam sa wom poznata. Poznajem jesamo onako, sa sokaka, ili kad sam se s womesastala. No, to je bilo vrlo retko.

JEZDIMIROVI]: Niste li se sastajali s wom na u`inama? Nemo`ete se setiti?

VLADISAVQEVI]KA: Ne.

JEZDIMIROVI]: Mislim, kod gospo|e Dimitrijevi}.

VLADISAVQEVI]KA: Ja nikada nisam bila u wenoj ku}i.

JEZDIMIROVI]: A na drugom mestu?

VLADISAVQEVI]KA: Ne, nigde.

JEZDIMIROVI]: U wenoj ku}i, dakle, nikad niste bili?

Tucindanska tragedija 29

VLADISAVQEVI]KA: Samo kad je Dimitrijevi} mrtav le`ao, prenikako.

JEZDIMIROVI]: Drugo pitawe je ovo: da li ste ~uli ne{to onekakvom pismu koje se nalazilo u uredni{tvu“Branika”, a koje je pisala gospo|a Tomi}kajo{ kao devojka?

VLADISAVQEVI]KA: Ne. Samo onoliko koliko se u novinama u po-sledwe vreme o nekom pismu govorilo.

JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, to pismo niste videli?

VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj!

JEZDIMIROVI]: Gospo|a Dimitrijevi}ka, nije vam pismo po-kazala?

VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj! Ja ne znam ni{ta. Mogla bih sezakleti, da to pismo nisam videla i da ga nisam~itala.

ZOMBORI: Da li su vam drugi pismo ~itali?

VLADISAVQEVI]KA: Nisu.

JEZDIMIROVI]: Niste li o tome slu{ali, da se pismo drugima~italo?

VLADISAVQEVI]KA: Ja sam sada u “Zastavi” ne{to ~itala.

JEZDIMIROVI]: To je ne{to drugo.

VLADISAVQEVI]KA: Od pre, ne znam ni{ta o pismu.

LOBMAJER: (Tomi}u)Je li to ta gospo|a na koju ste se pozvali?

TOMI]: Ja ovu gospo|u nikada nisam video. Ja je nepoznajem.

LOBMAJER: Molim. Sud u Novom Sadu nije na{ao nekudrugu gospo|u Kni}aninovu. Svedok mo`e daodstupi.

Sudski slu`benik izvodi Vladisavqevi}ku.

LOBMAJER: Mi }emo sutra{wu raspravu u celosti da posve-timo osvetqavawu uzroka koji su doveli doubistva. Istra`i}emo preko izjava svedoka sve{to je prethodilo samome ~inu ubistva.

30 Radomir Putnik

(Tomi}u)Da li vi imate jo{ {to re}i?

TOMI]: Delo sam izvr{io u trenucima kada sam bioizuzetno uzbu|en. Pojedini momenti govoreba{ to. Zar bih takav no` kupio da nisam biouzbu|en? A da li bih takvim no`em mogao daizvr{im ubistvo; ja sam u~io anatomiju, ali ida je nisam u~io – svaki na{ seqak zna toliko –kad udara u grudi i ho}e da na|e srce, moravi{e levo da udara a ne desno, ja sam sa desnestrane udario, ja sam levak. S otvorenim no`emja sam pro{ao kroz ~ekaonicu kao besna zver.Da u tim trenucima nisam bio uzbu|en, moraobih videti da onde ima qudi, da moj protivnikima na sebi zimski kaput, morao bih videti daje no` mali i po svoj prilici bih rekao:“^ove~e, okani se }orava posla, ve} idi ku}i,metni revolver u yep, a kupi revolver i vrebajzgodnu priliku – ovde sada mo`e biti samorusvaja i ni{ta vi{e. Tako bi svako uradio,tako bih i ja uradio da sam mogao razborito damislim. A da je ubistvo ispalo ovako, to je bilosasvim, sasvim slu~ajno. Ja velim da tu nijedelala samo moja ruka, tu je, ako mogu slobodnoda govorim o Bogu, u ovoj stvari delala i nekasvemogu}a ruka. Od hiqadu slu~ajeva, gde bi sepoku{alo da na taj na~in uzmemo `ivot ~oveku,mo`da bi jedan uspeo. Sve to pokazuje da sammorao da budem uzbu|en.

JEZDIMIROVI]: Rekli ste, na po~etku rasprave: “^uo sam krikgospo|e Dimitrijevi} i to je u~inilo da do|emsebi.” Objasnite {ta to zna~i.

TOMI]: Jasno se se}am dva momenta. Prvo, kada samudarao, onda sam ~uo krik gospo|e Dimitrijevi}.Mogu re}i da sam u be~kom dvorskom pozori{tu~e{}e imao prilike da ~ujem tragi~ni krikgospo|e Volterove, i taj krik je u`asan. Alikrik gospo|e Dimitrijevi} bio je tako grozan,da kada sam ga ~uo, da sam se nekako zbunio i tome je osvestilo. Drugo ~ega se se}am jeste da mise svet sklawao s puta i da su qudi vikali. To me

Tucindanska tragedija 31

je upla{ilo; video sam no` u svojoj ruci iosetio sam stid.

JEZDIMIROVI]: U policiji, kod velikog kapetana, vi ste izja-vili da ste u~inili ono {to bi i on, u istomslu~aju, kao ~ovek od ~asti morao u~initi idodali ste: “[teta je samo {to nisam imao re-volver kod sebe.”

TOMI]: Mogu}no je da sam i to rekao. Moja su se}awa nadoga|aj nekako maglovita.

LOBMAJER: Skre}em pa`wu i tu`iocu i odbrani da }emodanas zavr{iti raspravu o samom ~inu. Da bi-smo stekli jo{ boqi uvid u doga|aj, sud jepozvao kao svedoka i srpskog pesnika i doktoraJovana Jovanovi}a. Molim da pristupigospodin Jovanovi}.

Sudski slu`benik uvodi Jovana Jovanovi}a Zmaja do mesta za svedoka.

JEZDIMIROVI]: Recite, molim, svoje li~ne podatke.

ZMAJ: Jovan Jovanovi} – Zmaj, rodom iz Novog Sada.Pravoslavne vere, do sada neosu|ivan. Udovac.Imam 57 godina.

JEZDIMIROVI]: U kakvim ste odnosima sa optu`enim Tomi}em?

ZMAJ: Poznajem Tomi}a od pre osam godina, jo{ izBe~a. Zatim smo bili 1885. godine zajedno po-slanici u karlova~kom saboru. Wegovkwi`evni rad cenio sam, no isto tako nisam seustru~avao da mu opet zbog wegovih pretera-nosti zameram. Dakle, ne mogu re}i da smo biliu nekom naro~itom prijateqstvu, a kad uzmemorazliku na{im godinama, ne mo`e o tome nigovora biti. Mnogo vi{e, a kroz vi{e godina,sastajao sam se sa Dimitrijevi}em.

LOBMAJER: Znate li {ta o novinarskoj borbi izme|u Di-mitrijevi}a i Tomi}a, odnosno izme|u “Bra-nika” i “Zastave”?

ZMAJ: Znam, ~itao sam, ali vi{e no {to je u novinama,ne znam.

LOBMAJER: Kad ste bili posledwi put s Ja{om Tomi}em?

ZMAJ: 31. decembra 1899. godine. Toga dana sastali smose u To{inoj pivnici, a pre toga u mome stanu.

32 Radomir Putnik

10.

U To{inoj pivnici. Podne. Za stolom sede Zmaj i Milica Mileti}. Zmajpije pivo iz krigle, Milica iz ~a{e.

MILETI]: Brine me, doktore, to {to se de{ava sa Ja{om.Nekako je rastresen.

ZMAJ: Jutros, kad je bio kod mene, pitao sam ga o tomenesre}nom pismu. A Ja{a nikako da se skrasi.Jednako {eta po sobi tamo-amo. Ja ga pitam, aon i daqe nemiran. U jedan mah veli: “Ne znam{ta da radim”. Tada se naglo okrete i re~e:“Zbogom” i ode.

MILICA: Te{ko mu je u du{i. Zna se za{to.

Stolu prilazi Ja{a.

TOMI]: Dobro ve~e.

MILICA: Vidite kako je moj Ja{a zbuwen, da nam ka`e“dobro ve~e” umesto “dobar dan”.

Ja{a sedne za sto, iz unutra{weg yepa sakoa izvadi jednu dugu cigaru“Viryinija”, skida s we omot i pripaquje. Stolu prilazi kelner.

ZMAJ: Ja{o, {ta }ete piti?

Ja{a }uti.

MILICA: Ja{o, pita ~ika Jova {ta }e{ piti.

TOMI]: (Prene se)Aha... Da, da...(O~ito je da je Ja{a odsutan duhom)

11.

U sudnici.

JEZDIMIROVI]: Je li istina da vam je Plav{i} govorio osadr`aju onog pisma?

Tucindanska tragedija 33

ZMAJ: Jeste, istina je. Kada sam do{ao u Novi Sad danpre, dakle 30. decembra, oti{ao sam u gostio-nicu “Kod bele la|e”. Odatle sam hteo oti}i uuredni{tvo “Branika”, da vidim ho}u li mo}ipro~itati ono pismo, no odgovori{e mi –“Izlo`ba je ve} zatvorena”.

LOBMAJER: Ko je to rekao?

ZMAJ: Gospodin Joksimovi}. Zatim sam oti{ao u ka-fanu “Kod carice Jelisavete”. Kad sam se otudvra}ao ku}i, na|em se sa gospodinom Plav{i-}em. Wegova ku}a nije daleko od moga stana, pasmo i{li u istom pravcu i u putu mi je govorioo pismu, i to tako govorio, da mi se ~inilo kaoda ga zna napamet. Govorio je {ta ima u pismusasvim te~no, te mi izgleda{e kao da navodisadr`inu od re~i do re~i. Me|utim, to je samomoje subjektivno mi{qewe. Mo`e biti da samse i varao, ali mi je upalo u o~i da je on ondasasvim te~no govorio, a znam da ina~e ne govorite~no. Rekao je da ima jo{ jedno pismo kojeTomi}a jo{ ja~e kompromituje.

ZOMBORI: Mo`ete li se setiti kako je Plav{i}, kad ste swim i{li, kod jednog zapaqenog fewera izva-dio iz yepa neko pismo?

ZMAJ: Kad smo, vra}aju}i se iz kafane, stigli dowegove ku}e, htedoh da se s wim oprostim, no onmi re~e da ho}e da me otprati do moga stana. Uputu do moga stana tako je govorio da mi jeizgledalo kao da ima pismo kod sebe u yepu. Dali ga je hteo pokazati ne mogu se setiti.

LOBMAJER: Po ~emu ste sudili da ima pismo kod sebe?

ZMAJ: To ne znam, samo smo zastajkivali skoro kodsvakog fewera.

ZOMBORI: Otkuda znate da vam je Plav{i} izgovorio celopismo?

ZMAJ: Nije on izgovorio celu sadr`inu, ve} samodoti~no mesto.

34 Radomir Putnik

LOBMAJER: Dakle, mesto koje se odnosi na pred`ivot go-spo|e Tomi}ke?

ZMAJ: On je jo{ jedno pismo spomenuo, koje bi jo{vi{e diralo u ~ast gospo|e Tomi}ke.

ZOMBORI: U razgovoru s Tomi}em, vi ste ga pitali {tamisli da radi. Za{to?

ZMAJ: Ja sam znao da }e, kad se stvar sasvim zao{tri,morati do}i ili do o{tre pismene izjave, ilida }e Tomi} Dimitrijevi}a napasti. Molio samga da bude miran, jer mogu}no je da bi se na{loizlaza, a sam bih rado intervenisao da spre~im,mo`e biti, kakvo delo.

ZOMBORI: Vi ste predvi|ali, kad ste pro~itali izjavu od31. decembra, da mo`e do}i do uvrede.

ZMAJ: Jesam.

ZOMBORI: I po{to ste videli da je gospodin Tomi} raz-dra`en, hteli ste da interveni{ete, da ne do|edo kakvog ishitrenog dela. Jeste li na{likakav izlaz?

ZMAJ: To je bilo vrlo te{ko u onim prilikama na}i,upravo nije bilo mogu}no na}i.

ZOMBORI: Dakle, niste na{li izlaz?

ZMAJ: Sve {to sam u po~etku poku{avao – nije mipolazilo za rukom.

ZOMBORI: Vi ste, zna~i, odmah u po~etku hteli dainterveni{ete?

ZMAJ: Tu bismo morali sve brojeve moga tada{weglista uzeti. Skoro u svakom broju sam gledao daprona|em kakav modus vivendi, da sti{am sva|u iuklonim nekorisni razdor.

ZOMBORI: Jo{ ne{to. Gde vam je Joksimovi} rekao da jeizlo`ba pisna ve} zatvorena, i kad vam je torekao?

ZMAJ: Kod “Bele la|e”, 30. decembra uve~e.

Tucindanska tragedija 35

ZOMBORI: Mo`ete li se setiti da je Tomi}, kad je bio kodvas, rekao: “To je atentat na moj porodi~ni`ivot i mir, ja ne znam vi{e {ta }u da radim”.

ZMAJ: To je rekao nekoliko puta.

ZOMBORI: A jeste li primetili kod wega du{evnu borbu ida se neprestano sam sa sobom borio?

ZMAJ: Primetio sam, i to jako. To je nesporno.

ZOMBORI: Niste li primetili da ste ga va{im save-tovawem umirili?

ZMAJ: To ne mogu nasigurno re}i. Jo{ ne{to bih daspomenem. Kad je polazio od mene, rekao je: “Vi,dakle, prestajete sa va{im listom. Znao sam jato, ~ika Jovo. Imate potpuno pravo; gde se onak-vo oru`je u borbi upotrebqava, sasvim je pri-rodno da ~ovek izgubi svaku voqu da se daqebori, tu prestaje sve.”

ZOMBORI: Je li time ciqao na kompromituju}e pismo?

ZMAJ: Jeste.

ZOMBORI: Otkuda to znate?

ZMAJ: Onda kada sam ja prestao da izdajem svoj {aqivilist, samo se o tome pismu govorilo.

LOBMAJER: Hvala vam, gospodine doktore.

Zmaj odstupa s mesta za svedoke, sudski slu`benik ga izvodi iz sudnice.

LOBMAJER: Na zavr{etku dana{we rasprave sud konstatujeda je dokazano, priznawem okrivqenog iizjavama svedoka, da je optu`eni izvr{io ubi-stvo na dan 4. januara ove godine na `elezni~kojstanici u Novom Sadu, gde je no`em probopokojnog Mi{u Dimitrijevi}a, a {to jeka`wivo po paragrafu 278 Krivi~nog zakonika.Sud ceni okolnosti koje su dovele do ovog ~ina,i zato }e u sutra{woj raspravi istra`iti svedoga|aje koji su prethodili ubistvu. Sudkonstatuje da je zna~ajnu ulogu u svemu imalojedno pismo kojim je Dimitrijevi} vr{iopritisak na okrivqenog. To je pismo `eneoptu`enoga, koje je ona, jo{ kao devojkanapisala. Zbog va`nosti, pro~ita}e se pismogospo|e Milice Mileti}, udate Tomi}.

36 Radomir Putnik

ZOMBORI: Vele{tovani gospodine predsedni~e! Vi ste}utke pre{li preko sadr`ine pisma kad je owoj bilo re~i i izvoleli ste prekinuti iz-lagawe optu`enoga na tu temu. Sadr`ina pismaje tako delikatna, da ona nije za {iru publiku.Po{to pak vre|a ~ast jedne osobe koja stoji vanove parnice, i po{to je ono, kao {to jedokazano, porodi~ni mir jedne ku}e htelo darazru{i, slobodan sam umoliti da isto u tajnojsudnici pro~itati izvolite.

LOBMAJER: [ta ka`e kraqevski dr`avni tu`ilac?

TU@ILAC: Ne protivim se.

LOBMAJER: Ispraznite sudnicu. Sud }e pro~itati pismo.Publika neka izi|e. Molim da izvedete op-tu`enoga.

KRAJ PRVOG DELA

Tucindanska tragedija 37

DRUGI DEO

12.

U stanu Milice i Ja{e. U sobi: Mileti} le`i na krevetu, potpunoodsutan. Za stolom sede Milica i Jovan Jovanovi} Zmaj. Piju ~aj.

MILICA: Pla{im se, ~ika Jovo. Mislim da Ja{a posledana{we rasprave nije ostavio dobar utisak nasudije.

ZMAJ: On je bio iskren, Milice. A osim toga, govorioje istinu. Sa gledi{ta lekara, Ja{a je govorioistinu o gubitku pam}ewa u tim okolnostima.

MILICA: Tamo odlu~uju sudije, a ne doktori, ~ika Jovo.

ZMAJ: Sutra }e biti re~i o pismu, Milice. Sutra }ese spomiwati intimne stvari, koje nisu zajavnost.

MILICA: Ja nemam ~ega da se stidim. Kada sam napisalato pismo, Ja{u nisam ni poznavala. ^ika Jovo,vi dobro znate u kakvoj sam nevoqi bila. Tata ubolnici, mama nesposobna za bilo kakvu od-luku, Slavko jo{ maloletan, |ak... Osim toga, jasam pismo pisala svome vereniku...

ZMAJ: Taj ~ovek, Branko zvani [andor Petrovi} ko-me ste pisali, ko je to?

MILICA: Tada sam mislila da je on ~astan ~ovek. Ispri-~a}u vam sve. Upoznala sam Branka kao studentaprava u Pe{ti. Bio je siroma{an, pa je primaostipendiju Tekelijanuma. O wemu se staraoadvokat iz Be~kereka, Milo{ \or|evi}.

ZMAJ: Onaj {to ga zovu “Gusak”.

MILICA: Branko i ja smo se verili. Ja sam se vratila uNovi Sad, a on je ostao u Pe{ti da zavr{istudije. Dopisivali smo se, kao {to je obi~ajverenika i verenice. Kada je okon~ao studije,vratio se u Be~kerek, svome principalu \or|e-vi}u. I daqe smo se dopisivali. I onda sam,kada se tata jako razboleo, napisala tonesre}no pismo. Podsetila sam ga na wegovu

38 Radomir Putnik

re~ i obavezu. Znaju}i za wegovo imovno stawe,spomenula sam mu i “Zastavu”, gde bi postaourednik i odmenio tatu. Nisam, me|utim, znalada je Branko u me|uvremenu zaveo \or|evi}evu`enu, da je sa wom i wenim malim sinom po-begao iz Be~kereka u Srbiju, u Beograd i tamodobio slu`bu. Ja sam ostala na cedilu.

ZMAJ: Nemojte se qutiti, ali da li u pismu ima jo{ne{to?

MILICA: O, ~ika Jovo! Ima!(Pauza)Kao sve zaqubqene devojke, i ja sam pisalaBranku kako ga bezmerno qubim... Kako ~eznemza wegovim poqupcima... Eto, pred vama nemamtajni.

ZMAJ: Da li je to pismo ~itao Ja{a?

MILICA: (Gorko)Dimitrijevi} mu je preporu~enom po{tom po-slao prepis pisma. Ali Ja{a zna, da on kako samwega upoznala, drugog ~oveka nisam pogledala.U Ja{i sam na{la sve o ~emu devojke sawaju.

ZMAJ: A otkuda onda to pismo kod Dimitrijevi}a?

MILICA: Poslao ga je \or|evi}. Jer, taj \or|evi} je zao~ovek. A osim toga, on je liberal, kao i Dimi-trijevi} i Polit – Desan~i}. On je procenio da}e pismo na{koditi Ja{i i svakako je suge-risao Dimitrijevi}u da pismo iskoristi.

ZMAJ: Je li priznao da je poslao pismo?

MILICA: Taman posla! Da sam sebe optu`i! On zna da jeka`wivo koristiti tu|a pisma.

ZMAJ: Sada je kasno biti pametan i re}i da nijetrebalo uraditi ovo ili ono. ^ini mi se Mi-lice, da ste vi bili preo{tri u va{oj bro{uri“Nekoji prijateqi Mileti}evi”, te da je sav tajDimitrijevi}ev bes otuda planuo.

MILICA: Morala sam da ka`em svima kakvi su licemeriDimitrijevi} i Polit. Vi znate za ugovor kojije mama morala da potpi{e sa Dimitrijevi}em,

Tucindanska tragedija 39

dok je tata bio u bolnici. Dimitrijevi} nas jeopqa~kao.(Uzbu|ena, vadi iz fijoke hartije)Gledajte samo, Dimitrijevi} je ugovoromostavio vlasnike “Zastave” skoro bez prihoda!Za tatino le~ewe nije ostalo ni pare! A me-se~no je trebalo pla}ati 120 forinti!Zdru`i{e se pravi prijateqi u Novom Sadu ivama su slali novac, ~ika Jovo, a vi ste ga upla-}ivali bolnici u Be~u, gde ste smestili oca! Akada se tata oporavio i vratio u Novi Sad,video je taj {teto~inski ugovor. Znate li {ta jerekao? Kazao je: “Ta to je nitkovski, li{iti meba{ svega. Zar ja da padnem na tu|u milost?”Umirila sam ga re~ima da je dobro {to je onozdravio, pa }e ponovo preuzeti “Zastavu”. “Sadami vi{e nije neophodan gospodin Dimitrijevi},rekao je tata, sa takvim uslovima kojiprevazilaze snagu ”Zastavinu". Vaqda }e se na}ijo{ prijateqa koji }e se posvetiti borbi zanarodne stvari i kojima }e biti pre~i narodniinteres od li~ne koristi. Ovako kao {to je sad,daqe ne mo`e i}i!" I tata je raskinuo ugovor sDimitrijevi}em. A kakav je Dimitrijevi}srebroqubac, eto vam podatka: nije uzeo ni jednunovosadsku gospo|icu, ve} se o`enio bogatomudovicom iz Sente, koja mu je donela lance ilance zemqe. Eto za{to sam bila o{tra ubro{uri.

ZMAJ: Pa ipak, Milice, ne treba odbacivati pri-jateqe.

MILICA: Dimitrijevi} nikada nije bio prijateq domaMileti}a. Od Ja{e sam nau~ila da se pritvor-nost ne isplati.

ZMAJ: Da je Mileti} zdrav...

MILICA: Boqe {to nije...

Zmaj prilazi Mileti}evom le`aju. Mileti} mirno le`i i zuri ni u{ta. Zmaj mu meri puls. Mileti} ne reaguje.

40 Radomir Putnik

13.

U sudnici. Isti raspored lica kao u prvom delu.

LOBMAJER: Molim mir u sudnici. Danas, 11. marta, sud }eispitati svedoke u vezi sa pismom koje je po-stalo uzrok zlo~ina. Neka pristupi svedokNikola Joksimovi}.

Sudski slu`benik dovodi Joksimovi}a.

LOBMAJER: Vi ste ju~e po~eli da dajete iskaz, a danas }etenastaviti. Sud interesuje na koji na~in jepismo gospo|e Tomi} – a u vreme kada je napi-sano gospo|ice Mileti} – moglo da uti~e naodnose izme|u Dimitrijevi}a i Tomi}a.

JOKSIMOVI]: Pismo je Dimitrijevi} tuma~io kao pismo po-liti~kog sadr`aja, jer se u wemu vidi kako se sa“Zastavom” postupalo, kako su se urednici tomlistu tra`ili i kako su se politi~ki pogledi uwemu stalno mewali. O tom je Dimitrijevi} ipisao u “Braniku” u svojim politi~kimkomentarima. Zbog toga je Tomi} napisao jedanuvodni ~lanak u “Zastavi” gde je napaoDimitrijevi}a i tvrdio da to pismo nikako nepostoji. Posle toga Dimitrijevi} je, opet u“Braniku” doneo bele{ku da pismo zaistapostoji i da je ono za wega zanimqivo samo sapoliti~ke strane. Zatim su do{la dvagospodina, doktor Bo`eski i Vuleti} da videto pismo, jer je Dimitrijevi} u bele{ci na-pisao da se pismo kod wega mo`e videti. Oba sugospodina bila kod mene, u uredni{tvu“Branika”, no pismo nije bilo kod mene, ve} kodDimitrijevi}a. Ja sam gospodi rekao da pismone mogu pokazati jer nije u uredni{tvu, nego daoni do|u u dva sata.

LOBMAJER: I {ta je bilo u dva sata?

JOKSIMOVI]: U me|uvremenu, ja sam oti{ao Dimitrijevi}u ustan i on re~e da pismo ne daje iz ruku. Tada musaop{tih da sam gospodi kazao da do|u u dva

Tucindanska tragedija 41

sata. On je odgovorio da mo`e i da }e do}i uuredni{tvo. Pre dva bio je u uredni{tvu,gospoda su do{la i zatim ~itala pismo.

LOBMAJER: On je, dakle, gospodi pokazao pismo?

JOKSIMOVI]: Jeste.

LOBMAJER: [ta je bilo po{to su gospoda pro~itala pi-smo?

JOKSIMOVI]: Posle pola sata gospoda su oti{la, a ja sam saDimitrijevi}em ostao u uredni{tvu “Branika”.Oba gospodina su se zatim vratila i reklaDimitrijevi}u da imaju nekoliko re~i nasamo swim da govore. Ja ga ne htedoh ostaviti sama, tesam jo{ pozvao gospodina Plav{i}a da nam sepridru`i, te smo ostali u prvoj sobi, a u drugojsu bili gospoda sa Dimitrijevi}em i tu su sezadr`ali oko pet minuta.

LOBMAJER: A da li su gospoda izazivala Dimitrijevi}a?

JOKSIMOVI]: Znam ono {to mi je rekao Dimitrijevi}. On jekazao da su ga izazivali.

LOBMAJER: [ta je on radio?

JOKSIMOVI]: On je mene i doktora Jojki}a imenovao za svojepoverenike.

LOBMAJER: Dakle, vas dvojica i wih dvojica... [ta su ta~etiri poverenika radila?

JOKSIMOVI]: Mi smo se slede}eg dana sastali u ~etiri popodne. Prvo se konstatovalo da je ono pismopravo, odnosno autenti~no, zatim smo pitaligospodu {ta upravo oni ho}e. Oni su zahtevalizadovoqewe i to dvoboj.

LOBMAJER: I onda?

JOKSIMOVI]: Mi smo odgovorili da je Dimitrijevi} pismospomiwao samo sa politi~ke strane i da je topismo pisala gospo|a Tomi}ka, te o nekoj zado-voq{tini ne mo`e biti govora. Na to su To-mi}evi poverenici zahtevali ~asni sud.

LOBMAJER: [ta ste vi zakqu~ili u tom pogledu?

42 Radomir Putnik

JOKSIMOVI]: Mi smo se udaqili, po{to smo imali nalogsamo da re{imo pitawe dvoboja. Zatim smogovorili s Dimitrijevi}em, a sutradan smo sesastali i rekli: “^asni sud ne!” Sastavili smozapisnik da se ne mo`emo sporazumeti irazi|osmo se.

LOBMAJER: Da li ste vi bili urednik “Branika” kada sepisalo o toj stvari?

JOKSIMOVI]: Jeste.

LOBMAJER: Kako to da onda od vas nije tra`eno zadovo-qewe?

JOKSIMOVI]: Ne znam. Ja sam tra`io pismo od Dimitri-jevi}a, no on mi ga ne htede dati. Hteo je da nasebe uzme svu odgovornost.

LOBMAJER: Pretpostavqam da je zato pismo bilo u we-govim rukama.

JOKSIMOVI]: Gospoda su znala da pismo nije kod mene. Ja samga hteo uzeti od Dimitrijevi}a, ali on ga nehtede davati iz ruku.

LOBMAJER: Pismo je, dakle, uvek bilo u Dimitrijevi}evimrukama?

JOKSIMOVI]: Jeste.

LOBMAJER: Kada je kogod hteo da ~ita pismo, nije ga mogaona}i u uredni{tvu “Branika”?

JOKSIMOVI]: Nije. Uvek je bilo kod Dimitrijevi}a.

LOBMAJER: [ta mo`ete re}i o rasprostirawu pisma? Dali je pismo Dimitrijevi} ili ko drugi raspro-stirao?

JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} nije pismo rasprostirao. Samoona dva gospodina {to su do{la i gospodinPlav{i} koji je tako|e bio prisutan, jer jeDimitrijevi} `eleo da ima jednog svedoka, sa-mo su ta tri gospodina pismo ~itala.

LOBMAJER: Vi ste bili prijateq s Dimitrijevi}em. Zarniste znali ili zar niste slutili da }eoptu`eni Tomi} ne{to u~initi s Dimitrijevi-}em?

Tucindanska tragedija 43

JOKSIMOVI]: On je mislio da }e ga Tomi}, mo`e biti, javnoinsultirati, ali nije slutio da }e ovako {tabiti.

JEZDIMIROVI]: Vi ste urednik “Branika”. U kakvom ste odnosustajali prema Dimitrijevi}u kao vlasniku li-sta?

JOKSIMOVI]: U onom u kom se nalazi urednik prema vlas-niku.

JEZDIMIROVI]: Da li ste vi bili ovla{}eni da primate pri-hode i da wima raspola`ete?

JOKSIMOVI]: To je bio posao uprave. S tim nisam imaoni{ta.

JEZDIMIROVI]: Otuda proizilazi da ste vi bili pla}eni.

JOKSIMOVI]: Jeste.

JEZDIMIROVI]: Ko vas je pla}ao?

JOKSIMOVI]: Postoji udru`ewe.

JEZDIMIROVI]: Ko vas je ispla}ivao?

JOKSIMOVI]: Kada je Dimitrijevi} bio u Novom Sadu – on,ina~e neki drugi ~lan dru{tva.

ZOMBORI: Kada se u ~lanku u “Braniku” kazalo da to pismokompromituje Tomi}a, kako to da niste hteli nio kakvom zadovoqewu da znate?

JOKSIMOVI]: Zato {to je u ~lanku samo politi~ka stranadodirnuta, da ga ono samo politi~ki kompro-mituje.

LOBMAJER: (Tomi}u)Imate li vi pitawa za svedoka?

TOMI]: Imam. Gospodin Joksimovi} tvrdio je da su onihteli ovim pismom da poka`u, kako su seurednici “Zastave” tra`ili. [ta se to meneti~e? U vreme kada je pismo napisano nisam biourednik “Zastave”. Svedok veli da me se pismoti~e, politi~ki. Kako je mogu}no da se meneti~e pismo koje je pisala vlasnica “Zastave”onda kada mene jo{ nije ni poznavala! Molimsvedoka – a on zacelo ima te brojeve “Branika” –da poka`e u brojevima izri~ito gde se ka`e: mi}emo pokazati kako se manipulisalo “Zastavom”.

44 Radomir Putnik

Ja tvrdim da se nikada u “Braniku” nijegovorilo o manipulisawu “Zastavom”.

LOBMAJER: Vi po postoje}im propisima imate pravo dasvedoku postavqate pitawa. Ja vam dopu{tam dapostavqate pitawa, ali ne dozvoqavam da seprepirete sa svedokom.

TOMI]: Ja sam svedoka pozvao da poka`e, ako mo`e, masamo jedan primerak “Branika” pre izlo`bepisma, a gde stoji: mi ho}emo da poka`emo kakose sa “Zastavom” manipulisalo! Neka ga po-ka`e! On ga ne mo`e pokazati!

LOBMAJER: Imate li jo{ pitawa za svedoka?

TOMI]: Je li gospodin Plav{i} bio prisutan kada jeDimitrijevi} pokazao pismo mojim poverio-cima?

JOKSIMOVI]: Jeste. On je bio Dimitrijevi}ev svedok; to samve} pomenuo.

TOMI]: Molim da se to konstatuje, jer gospodin Plav-{i} to pori~e u istrazi.

LOBMAJER: Zavr{ili smo sa ispitivawem svedoka. Hvalavam. Neka sudu pristupi svedok doktor MilanJojki}.

Sudski slu`benik izvodi Joksimovi}a i uvodi Jojki}a.

JEZDIMIROVI]: Molim va{e podatke.

JOJKI]: Mladen Jojki} iz Novog Sada, doktor medicine,star pedeset godina, o`ewen, otac petoro dece;pravoslavne vere, sudski neporo~an.

JEZDIMIROVI]: Vi ste bili Dimitrijevi}ev svedok? U kojojstvari?

JOJKI]: U subotu 28. decembra zamolio me je pokojniDimitrijevi} da se posle podne u wegovoj stva-ri primim posredovawa: Ja{a Tomi} je, naime,poslao dva svoja poverenika da od wega tra`ezadovoqewe.

JEZDIMIROVI]: Za{to je on tra`io zadovoqewe?

JOJKI]: Usled pokazivawa jednog pisma poverenicimaJa{e Tomi}a.

JEZDIMIROVI]: Za{to? Je li to pismo nekoga vre|alo?

Tucindanska tragedija 45

JOJKI]: Ja{a Tomi} je mislio da to pismo unekolikovre|a wegovu porodicu.

JEZDIMIROVI]: [ta je posle bilo?

JOJKI]: Ja se primim zadatka, te javismo poveriocima dase sutra, u nedequ 29 decembra, sastanemo u dvasata popodne u uredni{tvu “Branika”. Tako je ibilo. Tada su do{li i poverenici Ja{e Tomi}a.

JEZDIMIROVI]: Vuleti} i doktor Bo`eski?

JOJKI]: Jeste.

14.

Kancelarija – uredni{tvo lista “Branik”. Za stolom sede Jojki}, drBo`eski, Joksimovi} i Vuleti}.

JOJKI]: Gospodo, ovako stoje stvari: od strane gospodinaTomi}a poslata su gospoda Bo`eski i Vuleti}, aod strane gospodina Dimitrijevi}a tu smogospodin Joksimovi} i ja. Imam pitawe zaprotivnu stranu. Da li ste vi, gospodo, do{likao yentlmeni bez obzira na politi~ku stranu~iji ste ~lanovi, ili ne?

VULETI]: Gospodine doktore, pazite na svoje re~i.

JOJKI]: Molim. Da li ste do{li da pregovarate? Naosnovu ~ega?

VULETI]: Na osnovu uvida u pismo.

JOJKI]: Da li pismo koje ste ju~e ~itali smatratepravim, odnosno autenti~nim?

BO@ESKI: Da. Mi priznajemo da je pismo pravo. Ba{ zbogtoga {to je gospodin Dimitrijevi} kori{}ewemprivatnog pisma pogodio gospodina Tomi}a iwegovu `enu, mi tra`imo zadovoq{tinu.

JOKSIMOVI]: Molim vas, gospodo, mi dr`imo da te ovde nestoji, jer gospo|a Tomi}ka ni na koji na~in nijejavno spomenuta. Nigde ne stoji weno ime.

JOJKI]: Tako|e, ni na neki drugi na~in nije bilaspomiwana.

BO@ESKI: Ali, mi smo pismo videli...

46 Radomir Putnik

JOJKI]: Vi ste videli, ali to nije javno prikazivawepisma. Osim toga, vi ste se uverili u auten-ti~nost pisma.

JOKSIMOVI]: A time se ne dira Tomi}ev privatan `ivot. Ni`ivot gospo|e Tomi}ke.

VULETI]: Zbog ~ega onda “Branik” pravi aferu oko pi-sma?

JOJKI]: To su, gospodine Vuleti}u, politi~ke stvari.

VULETI]: Ne razumem kakve su politi~ke stvari u pri-vatnom pismu koje nije upu}eno Dimitrijevi}u,ve} nekom tre}em?

JOKSIMOVI]: Gospodo, cela stvar je zapo~ela od kada je “Bra-nik” stupio u `ivot. Na politi~ki pravac“Branika” gospodin Tomi} nije mogao da odgo-vori argumentima, te je podmetnuo svoju gos-po|u, zato {to je ona k}erka Mileti}eva, da seza wega, Tomi}a, bori i da napi{e jednubro{uru u kojoj je bilo najgrubqih i najgorihuvreda za gospodina Dimitrijevi}a.

JOJKI]: Dimitrijevi} je na wenu bro{uru odgovoriosvojom bro{urom i rekao je tu, da se `ena, kadastupa samostalno u politi~ki `ivot, li{avasvih obzira koje smo prema woj du`ni. Ipak,Dimitrijevi} nije wu jako napao, ve} moralnogvinovnika, Tomi}a i ovome vratio ono {to jewemu, Dimitrijevi}u, gospo|a Tomi}prebacivala.

BO@ESKI: Vi, gospodo, kao Dimitrijevi}evi poverenicine dajete zadovoq{tinu?

JOJKI]: Ne, jer joj nema mesta. Ovo nije privatan spor,ve} politi~ki. A u politi~kim stvarima nemamesta dvoboju.

BO@ESKI: Onda tra`imo da se u Novom Sadu formira~asni sud od uglednih qudi pred kojima }e serazre{iti sukob.

JOJKI]: Mislite da pred ~asni sud iznesete slu~aj?

BO@ESKI: Dabome.

Tucindanska tragedija 47

JOJKI]: Da vidimo, da li se ~asni sud uop{te bavitakvim sporovima?

JOKSIMOVI]: Mi, doktore Jojki}u, nemamo prava da pregova-ramo o ~asnom sudu, jer nam gospodin Dimi-trijevi} za to nije dao mandat.

VULETI]: [ta }emo onda?

JOJKI]: Da se sretnemo ponovo sutra uve~e u {est sati,a dotle i vi i mi da razgovaramo: vi sa gospo-dinom Tomi}em, a mi sa gospodinom Dimi-trijevi}em.

Rukovawe, Bo`eski i Vuleti} odlaze. ^im izi|u, u kancelariju iz drugesobe ulazi Dimitrijevi}.

DIMITRIJEVI]: Sve sam ~uo. Radite, gospodo, {ta znate, ja vamapoveravam tu stvar, pa kako vi uredite ja }ubiti zadovoqan. A da bih vam olak{ao situa-ciju, ja sam napisao jednu izjavu koju mo`etedati Tomi}evim poverenicima.

JOKSIMOVI]: (Uzima hartiju i ~ita)“Ne `ele}i da okrivim nedu`ne, ovim izjav-qujem da u svome ~lanku u ”Braniku" nisam hteoda vre|am gospo|u Tomi}ku, nego se moj natpisodnosio na gospodina Ja{u Tomi}a po{to je onkriv. Vlasnik “Branika” Mi{a Dimitrijevi}".

15.

U sudnici.

JEZDIMIROVI]: Zbog ~ega je Dimitrijevi} dao tu izjavu?

JOJKI]: Da bi se razgrani~ilo ko je, u stvari, kriv i nakoga se odnose aluzije o pismu.

JEZDIMIROVI]: A {ta je bilo u {est sati?

JOJKI]: Ta~no u {est do{li su poverioci.

48 Radomir Putnik

16.

Kancelarija – uredni{tvo Branika. Prisutni su Bo`eski, Jojki},Vuleti} i Joksimovi}.

JOJKI]: Gospodin Joksimovi} i ja ovla{}eni smo odstrane gospodina Dimitrijevi}a da vampredamo wegovu pismenu izjavu gde izri~itotvrdi da nije imao nameru da vre|a gospo|u To-mi}ku.

VULETI]: Mi takvu izjavu ne mo`emo primiti. GospodinTomi} insistira da se stvar iznese pred ~asnisud. Ako va{a strana na to ne pristane, onda minismo spremno daqe da pregovaramo.

JOKSIMOVI]: To je ultimatum!

BO@ESKI: Na{a ovla{}ewa idu dotle, daqe ne.

JOJKI]: Za ~asni sud, posle ove izjave gospodina Dimi-trijevi}a, nema osnove.

VULETI]: Mi }emo poneti izjavu gospodina Dimitri-jevi}a i preda}emo je gospodinu Tomi}u.

JOKSIMOVI]: Bez prava objavqivawa u “Zastavi”.

VULETI]: Mi vam takve garancije ne mo`emo dati, alisvakojako }emo nastojati kod Tomi}a da se iz-java ne {tampa.

JOJKI]: Pa onda, gospodo, predla`em da napravimo za-pisnik, da u pismenoj formi konstatujemo da senismo sporazumeli.

BO@ESKI: Mi smo saglasni. Dajte divit, gospodine Jok-simovi}u.

Joksimovi} donosi pero i mastionicu i list hartije. Sva ~etvoricasedaju za sto. Bo`eski po~iwe da pi{e.

Tucindanska tragedija 49

17.

U sudnici.

LOBMAJER: Tako ste, dakle, napravili zapisnik. Da liznate jo{ ne{to o toj stvari?

JOJKI]: Da. Tomi}a sam video 31. decembra u To{inojpivnici, gde je sa vi{e gospode sedeo za stolom.Po{to je to meni bilo neobi~no, istoga danarekao sam Dimitrijevi}u: “Slu{aj, ja mislim date onaj vreba, jer nikad ga nisam video kodTo{e, a danas je bio, pa kad je video da tebenema, oti{ao je”.

JEZDIMIROVI]: Vi ste, zna~i, oti{li Dimitrijevi}u i reklimu: “Onaj te vreba”. Za{to?

JOJKI]: Jer sam za Tomi}a po wegovim na~elima znao daje socijalista, i {to sa, znao da je on u jednoj odsvojih pesama uzdizao Veru Sasuli}evu kao}erku...

LOBMAJER: Molim, to ne spada ovamo!

JOJKI]: Ako me gospodin sudija pita, moram da iznesemsvoje mi{qewe. Ja sam bio uveren da znam To-mi}eve nazore.

JEZDIMIROVI]: I {ta ste iz toga zakqu~ili?

JOJKI]: Da ga vreba.

JEZDIMIROVI]: Za{to ga vreba?

JOJKI]: Svakako zbog one afere.

JEZDIMIROVI]: Vi ste otuda zakqu~ili da ga vreba da bi gazlostavqao?

JOJKI]: To nisam znao. Ja sam samo video da ga vreba.

LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Neka pristupi svedok do-ktor Milan Bo`eski.

Sudski slu`benik izvodi Jojki}a i uvodi Bo`eskog.

JEZDIMIROVI]: Dajte sudu svoje podatke.

BO@ESKI: Doktor Milan Bo`eski, star 33 godine, rodomiz Tisa Sent Miklu{a, pravoslavne vere, o`e-wen, advokat u Novom Sadu, oficir u rezervi.

50 Radomir Putnik

JEZDIMIROVI]: Ka`ite nam {ta znate o razmirici izme|uTomi}a i Dimitrijevi}a.

BO@ESKI: Oko polovine decembra izi{la je jedna bro{urasa naslovom “Prva re~ pred sabor” u kojoj jespomenuto jedno pismo koje bi trebalo da budesramotno po Tomi}a. Tu anonimnu bro{uru“Branik” je doneo u izvodu. No, u pomenutojbro{uri nije prvi put pomenuto pismo;“Branik” ga je pre toga vi{e puta spomiwao. Nato je izi{ao u “Zastavi” jedan Tomi}ev ~lanakkao odgovor na bro{uru. U ~lanku je Tomi}tvrdio da ne postoji takvo pismo koje bi gamoglo sramotiti. “Branik” je potom doneobele{ku da je u uredni{tvu istavqeno to pismoi da ga svako mo`e videti. Kad sam to ~itao,dogovorio sam se sa svojim prijateqem @ivkomVuleti}em da odemo u uredni{tvo “Branika” ividimo to pismo. Tamo nam je Joksimovi} rekaoda pismo nije u wega, ve} u Dimitrijevi}a i da}emo mo}i da ga pogledamo u dva sata. U dva smodo{li ponovo i Dimitrijevi} nam je pokazaojedno pismo na nema~kom jeziku i bilo je, ako sedobro se}am, od 30. ili 31. oktobra 1884. godine.Kada sam pro~itao pismo, izgledalo mi je kaoqubavno; upu}eno je bilo jednom mladom ~oveku.Na kovertu koji nam je Dimitrijevi} pokazao,stajalo je: [andor Petrovi}.

JEZDIMIROVI]: Rekoste da je pismo pisano na nema~kom?

BO@ESKI: Jeste.

JEZDIMIROVI]: (Pokazuje koverat)Pogledajte ovaj koverat i ovo pismo.

BO@ESKI: To ne}e biti to pismo. Mi smo ~itali nekonema~ko pismo.

LOBMAJER: Morate dati precizan odgovor: je li pismo bilona srpskom ili na nema~kom jeziku?

BO@ESKI: Pa, ne mogu ta~no da ka`em. Ono je na menena~inilo utisak qubavnog pisma. Pro~italismo ga obojica. U prvi mah nam je Dimitrijevi}pokazao samo jedan prepis. No, time se nismozadovoqili, pa smo iskali original.

Tucindanska tragedija 51

18.

U uredni{tvu “Branika”. Dimitrijevi} dr`i u ruci koverat. Bo`eskii Vuleti} stoje pored wega, a za stolom sede Gavra Plav{i} i Milan A.Jovanovi}.

BO@ESKI: Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da vi-dimo original, a ne prepis.

DIMITRIJEVI]: Molim, gospodo. Ovo je original, ali vas mo-lim da ga ne o{tetite. Evo, tu su gospoda Plav-{i} i Jovanovi}, kao moji svedoci da sam vamdao da vidite original pisma.

VULETI]: (Po{to je pregledao pismo)Ovde nema potpisa. Samo neka manuproprija.

DIMITRIJEVI]: Docnije }u vam pokazati jo{ neke hartije s timrukopisom i tako }ete uporediti i znati ko jepismo napisao.

BO@ESKI: Je li to ono pismo koje ste spomenuli u “Bra-niku”?

DIMITRIJEVI]: Da.

BO@ESKI: Za mene pismo nije validno, jer nema potpisa.Ko zna ko ga je pisao.

DIMITRIJEVI]: Kasnije }emo o tome, gospodo. Imam dokaze daznam osobu koja je pisala pismo.

BO@ESKI: Dajte da pro~itam pismo.

Dimitrijevi} daje pismo Bo`eskom. Ovaj ~ita.

DIMITRIJEVI]: Gospodine Vuleti}u, dok gospodin Bo`eski~ita original, vi mo`ete ~itati prepis.

Dimitrijevi} daje Vuleti}u prepis.

PLAV[I]: A mi, zar da se provodimo dokono? Dajte i namapismo.

DIMITRIJEVI]: Vama tako|e mogu dati prepis.

Pru`a po jedan prepis Plav{i}u i Jovanovi}u. Svi ~itaju.

BO@ESKI: Pismo je qubavnog karaktera.

DIMITRIJEVI]: Za mene – nije. Ono je politi~kog karaktera.

52 Radomir Putnik

VULETI]: Zahvaqujemo.

PLAV[I]: I qubavnog i politi~kog! I jo{ ima tu po-ne{to, {to se ne vidi u prvi mah.

BO@ESKI: Hvala gospodine Dimitrijevi}u. Zbogom.

Vuleti} i Bo`eski izlaze.

19.

U sudnici.

BO@ESKI: Mi smo oti{li Tomi}u i saop{tili da smo~itali pismo. Kazali smo mu sadr`inu pisma,kako pismo nema potpisa, kako se u pismu To-mi}evo ime ne pomiwe i kako ono po wegovuli~nost nije uvredqivo. Na to nas je Tomi}umolio da odemo i upitamo Dimitrijevi}a {taon misli ko je pisao pismo, i ukoliko biodgovorio da ga je pisala Tomi}eva `ena, dai{te zadovoq{tinu od wega. Mi smo ponovooti{li u uredni{tvo “Branika”.

20.

U uredni{tvu “Branika”. Prisutni su Bo`eski, Vuleti}, Jovanovi},Plav{i} i Dimitrijevi}.

BO@ESKI: Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da savama progovorimo koju re~ nasamo.

DIMITRIJEVI]: Molim. Izvolite u drugu kancelariju.

Dimitrijevi}, Bo`eski i Vuleti} odlaze u drugu prostoriju.

VULETI]: Gospodine Dimitrijevi}u, koga vi dr`ite zapisca pisma? Vama je, verujem, poznat pisac.

Tucindanska tragedija 53

DIMITRIJEVI]: Jeste. Pisac je gospo|a Tomi}ka.(Vadi iz fascikle podsetnice, a iz yepa origi-nal pisma)Evo, uporedite molim, rukopis pisma i ovepodsetnice koje je pisala gospo|a Tomi}ka. Ru-kopisa je, nema sumwe, isti.

Upore|uju rukopise.

BO@ESKI: Isti. Gospodine Dimitrijevi}u, znate li kakvuodgovornost preuzimate na sebe time {topokazujete tu|e pismo? To je uvredqivo.

DIMITRIJEVI]: Znam {ta radim.

VULETI]: Onda smo prinu|eni, da u ime gospodina Tomi}aod vas tra`imo zadovoqewe.

Dimitrijevi} sklawa pismo i druge hartije.

DIMITRIJEVI]: Ja }u, gospodo, imenovati svoje svedoke. Ja pri-mam na sebe odgovornost. Obavesti}u vas po-podne u ~etiri.

Bo`eski i Vuleti} odlaze.

Protok vremena ozna~avamo zatamwewem.

Popodne, istoga dana. U uredni{tvu “Branika” prisutni su Bo`eski,Vuleti}, Jojki} i Joksimovi}.

BO@ESKI: Gospodo poverenici, do{li smo da se sporazu-memo u pogledu zadovoq{tine koju gospodinDimitrijevi} duguje gospodinu Tomi}u.

JOJKI]: Pardon! Zadovoq{tina se daje kada gde imauvrede. A ovde ne vidim da ima ikakve uvrede.

VULETI]: Molim, gospodine Jojki}u, uvreda se sastoji utome {to se jedno privatno pismo javno ko-risti.

JOKSIMOVI]: Ni jedan red iz pisma nije javno {tampan.

BO@ESKI: Ali va{ list je objavio da je pismo slobodnopogledati u uredni{tvu “Branika”. Dakle, ovdese prire|uje izlo`ba pisma.

JOJKI]: Pismo je pokazano samo vama i gospodinu Vule-ti}u i nikome vi{e.

54 Radomir Putnik

VULETI]: Ali, “Branik” je napisao da pismo svako mo`evideti. I vi ste, kao ~asni qudi, du`ni dapismo poka`ete svakome ko bude `eleo da gavidi.

JOKSIMOVI]: Pismo nije nikome osim vama dvojici pokazano.

BO@ESKI: Molim, dok smo Vuleti} i ja ~itali pismo,wega su istovremeno ~itali, ba{ ovde uuredni{tvu, i gospodin Plav{i} i gospodinJovanovi}.

VULETI]: Osim toga, mi ne mo`emo da kontroli{emo dali je pismo i drugim osobama davano na ~itawe.

JOKSIMOVI]: Gospodo, jem~im vam da je “Branik” hteo poka-zati samo to kojim se putem dolazilo douredni~kog mesta u “Zastavi” i ni{ta vi{e.

BO@ESKI: Ako je to bio ciq gospodina Dimitrijevi}a,onda je trebao da poka`e samo onaj deo pismakoji se na tu stvar odnosi,

JOKSIMOVI]: Tu ste u pravu. Ja mislim kao i vi. Kao novinar,ja bih umeo da pismo tako ispunktiram, daizostanu privatna mesta.

BO@ESKI: Da ste tako uradili, onda Tomi} ne bi imaonikakvog razloga da bude kompromitovan.

JOJKI]: Moli}u, gospodo, najboqe bi bilo da se Tomi}razvede od gospo|e! Ja bih, da sam na wegovommestu, tako uradio.

VULETI]: Vi, doktore, ho}ete da na taj na~in izbaciteTomi}a iz politi~kog `ivota. Bez “Zastave”,Tomi} bi bio politi~ki mrtav.

JOJKI]: Mislim da bi to za Tomi}a bilo dobro. Moja`ena, na primer, kada bi napisala takvo pismo,bila bi momentalno mrtva!

BO@ESKI: Dakle, do{li smo do pitawa zadovoqewa kojetra`i Tomi}.

Tucindanska tragedija 55

JOKSIMOVI]: Mi ne nalazimo da ima uvrede. U pismu se nespomiwe ime Ja{e Tomi}a. Za nas su stvarijasne.

VULETI]: Onda preostaje jo{ jedino da se formira ~asnisud i da se wemu prepusti re{avawe pitawa.

JOKSIMOVI]: Mi nemamo ovla{}ewa da prihvatimo razgovoro ~asnom sudu. Na{ je mandat ograni~en.

JOJKI]: Osim toga, po{to nema uvrede, nema ni potrebeza zadovoq{tinom i ~asnim sudom.

BO@ESKI: Onda moramo da sastavimo protokol o ovomrazgovoru. Mi }emo taj protokol dati Tomi}u itime je za nas posao zavr{en.

21.

U sudnici.

ZOMBORI: Molim svedoka da ka`e kada je obavqen raz-govor izme|u Tomi}evih i Dimitrijevi}evihpoverenika.

BO@ESKI: Taj kona~ni razgovor bio je 30. decembra poslepodne. Kada smo napravili zapisnik, oti{lismo Vuleti} i ja u uredni{tvo “Zastave”. Tamosmo na{li Tomi}a i predali mu zapisnik.

JEZDIMIROVI]: Da li vam je poznato da je pismo, po{to jezapisnik {tampan u “Zastavi”, i daqe ras-prostirano?

BO@ESKI: Slu{ao sam o tome. ^uo sam da je gospodinPlav{i}, apotekar, u Gavrilovi}evoj radwipokazivao pismo.

ZOMBORI: A kada je to Plav{i} radio?

BO@ESKI: Dva-tri dana po na{em razgovoru s Dimitri-jevi}evim poverenicima.

ZOMBORI: Jeste li to rekli Tomi}u?

BO@ESKI: Jesam.

56 Radomir Putnik

LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Neka sudu pristupi svedok@ivko Vuleti}.

Uobi~ajena procedura izvo|ewa pre|a{weg i dovo|ewa novog svedoka.

LOBMAJER: Izvolite se predstaviti sudu.

VULETI]: @ivko Vuleti} iz Sokolovca, star 33 godine,o`ewen, otac dvoje dece, pravoslavne vere, sa-radnik “Zastave”, svr{eni agronom, sudski ne-poro~an.

LOBMAJER: Neke stvari sudu jo{ nisu dovoqno obja{wene.Vi ste bili s doktorom Bo`eskim uuredni{tvu “Branika” da pro~itate pismo.Kako je to bilo?

VULETI]: Dimitrijevi} je iz svojih ruku dao doktoruBo`eskom original, a meni prepis da ~itam,vaqda zato da ne dangubimo. Ja ne htedoh da~itam prepis, ve} tako|e original, te rekoh da}u ~ekati dok doktor Bo`eski pro~ita. Kad sami ja pro~itao original, iz mojih ruku pre rukuDimitrijevi}evih, do{lo je u ruke Plav{i}u.

LOBMAJER: Plav{i} je, dakle, bio prisutan?

VULETI]: Jeste. Dok smo Bo`eski i ja ~itali original,dotle je profesor Jovanovi} ~itao prepis, kojije Dimitrijevi}evom rukom bio ispisan.

LOBMAJER: Mo`ete li se setiti da li je pismo napisano nasrpskom ili nema~kom jeziku?

VULETI]: Na srpskom.

LOBMAJER: Vi se, zacelo, se}ate da je pismo na srpskombilo?

VULETI]: Zacelo.

LOBMAJER: Je li bilo potpisa na pismu?

VULETI]: Nije. Bilo je ne{to {to je trebalo da budeslovo M ili N.

LOBMAJER: U istrazi, vi ste izjavili {ta u pismu kom-promituje. Molim da to navedete.

Tucindanska tragedija 57

VULETI]: Ja sam rekao da je to sasvim obi~no qubavnopismo i da se u wemu, pored ostalog, govori i oure|ewu nekih nov~anih neprilika.

LOBMAJER: A {ta je bilo uvredqivo?

VULETI]: Koliko se se}am, govorilo se i o tome da }ejedan tada{wi saradnik “Zastave” biti izabranza profesora u Pan~evu, te da bi prema tomedoti~ni, na koga je pismo upravqeno, mogaoodmah do}i i primiti uredni{tvo.

LOBMAJER: Koliko to {to ste rekli kompromituje gospo|uTomi}?

VULETI]: Gospoda su shvatila tako, da je na mestuurednika “Zastave” mogao makar ko do}i.

LOBMAJER: Vi ste bili prisutni kada je Dimitrijevi}rekao da se ono pismo u prepisima rastura?

VULETI]: Jeste. On je izjavio da zna da se pismo rastura.

LOBMAJER: Nije rekao u koliko primeraka?

VULETI]: Rekao je da se pismo nalazi, mo`e biti, u stoti-nama ruku.

LOBMAJER: Hvala vam. Neka pristupi svedok Gavra Plav-{i}.

Sudski slu`benik izvodi Vuleti}a i uvodi Gavru Plav{i}a.

JEZDIMIROVI]: Recite sudu svoje podatke.

PLAV[I]: Gavra Plav{i}, imam 40 godina, apotekar uNovom Sadu, o`ewen, sudski nisam ka`wavan.

JEZDIMIROVI]: Molim da ka`ete {ta znate o nekom pismu kojeje bilo u uredni{tvu “Branika”, a o kome segovori da ga je pisala gospo|a Tomi}ka.

PLAV[I]: Mi smo bili u uredni{tvu.

JEZDIMIROVI]: Ko je sve bio?

PLAV[I]: Dimitrijevi}, profesor Jovanovi}, urednikJoksimovi} i ja. Nije potrajalo dugo, kad do-|o{e gospodin Vuleti} i doktor Bo`eski izahteva{e pismo od Dimitrijevi}a. GospodinDimitrijevi} izvadio je pismo iz svog

58 Radomir Putnik

~ekme`eta i dao ga je doktoru Bo`eskom da~ita. Kada je Bo`eski pro~itao jedan deo,predao ga je Vuleti}u, a zatim sam ga i ja hteo~itati, ali sam pro~itao samo tri ~etvrtinejedne strane, pa sam onda pismo ostavio, jer jepismo bilo vrlo ne~itko. Posle su gospodaoti{la, pa onda i mi, i ja znam da je jedan odgospode nama rekao, kad smo izlazili, da sepismo vi{e ne pokazuje.

LOBMAJER: Ko je to rekao?

PLAV[I]: To ne znam.

LOBMAJER: Ali koji od gospode?

PLAV[I]: Ili Dimitrijevi}, ili Jovanovi} ili Jok-simovi}.

JEZDIMIROVI]: Dakle, vi ste pismo ~itali?

PLAV[I]: Nisam ga celog pro~itao, ve} samo od prvestrane, mo`e biti tri ~etvrtine.

JEZDIMIROVI]: Daqe niste ~itali?

PLAV[I]: Nisam.

JEZDIMIROVI]: Zato {to je pismo bilo ne~itko?

PLAV[I]: Da.

JEZDIMIROVI]: Znate li {ta o tome da je pismo, pre nego {toste ga vi ~itali, bilo izlo`eno u uredni{tvu“Branika” i da ga je tu svako mogao ~itati?

PLAV[I]: Ne znam.

LOBMAJER: Neki svedoci su kazali da ste pismo vi ~itali.

PLAV[I]: Ja pismo nikada nisam ~itao.

JEZDIMIROVI]: Recite je li to ovo pismo?

PLAV[I]: Na to se ne mogu opomenuti.

LOBMAJER: Je li pismo pisano na srpskom jeziku?

PLAV[I]: Jeste.

LOBMAJER: (Jezdimirovi}u)Pogledajte gospodine kolega, da li je pismone~itko?

Tucindanska tragedija 59

JEZDIMIROVI]: Nije. Mo`e se vrlo lepo ~itati.

LOBMAJER: Gospodin sudija ka`e da se pismo mo`e vrlolepo ~itati. Mo`e biti da ste vi neki drugirazlog imali, da samo prvu stranu ili jedan deopisma ~itate? Koliko ja poznajem slova, pismoje ~itko.

PLAV[I]: I ja sam hteo da doznam sadr`aj, no te{ko mi jepalo da ~itam, za mene je to te`ak rukopis.

JEZDIMIROVI]: Poznato je da apotekari umeju boqe da ~itajute{ke rukopise od drugih.

PLAV[I]: Mo`e biti. Ja sam nau~io da ~itam doktorskerukopise. Ovaj rukopis nije doktorski.

LOBMAJER: Vi velite da niste pismo celo ~itali. Ovdeima svedoka koji tvrde da ste vi celo pismopro~itali.

PLAV[I]: Ja opet ka`em da ga nisam celog pro~itao.

JEZDIMIROVI]: Recite, niste li o pismu nekome docnije govo-rili?

PLAV[I]: Kad se u razgovoru u varo{i o tome govorilo ija sam o tome pri~ao, kao {to se uop{te onda otome govorilo.

JEZDIMIROVI]: Niste li vi i u du}anu Gavrilovi}a govorili opismu?

PLAV[I]: Ako se o toj stvari govorilo, jesam.

LOBMAJER: Jeste li vi o pismu govorili, a naro~ito jesteli u Gavrilovi}evom du}anu o pismu govorili?

PLAV[I]: Jeste, ja sam govorio.

JEZDIMIROVI]: [ta ste govorili?

PLAV[I]: [ta sam od druge gospode u varo{i ~uo, to samgovorio.

JEZDIMIROVI]: Dakle, {ta je to bilo {to ste od druge gospode~uli?

60 Radomir Putnik

PLAV[I]: Da je pismo pisala gospo|a Tomi}ka nekomePetrovi}u, a {to se ti~e sadr`ine, govoriosam ono {to se po varo{i o tome govorilo.

JEZDIMIROVI]: Dakle, ne o onom {to ste sami ~itali, ve} oonom {to ste ~uli?

PLAV[I]: Ta ja to pismo nisam ni ~itao.

LOBMAJER: Ba{ zato. Vi znate o pismu samo toliko kolikoste ~uli da se u varo{i govori?

PLAV[I]: Jeste.

JEZDIMIROVI]: Ne se}ate se od koga ste saznali sadr`aj pisma?

PLAV[I]: Ne se}am se.

JEZDIMIROVI]: (Tomi}u)Imate li vi kakvo pitawe za svedoka?

TOMI]: Svedok sam sebe pobija, te zbog toga molim dase pro~ita prva ta~ka wegove izjave pred is-tra`nim sudijom. Se}am se, on je tada rekao dapismo nikad nije imao u rukama, da ga nikadnije video, da je izi{ao iz uredni{tva kada sudo{li Bo`eski i Vuleti}. Sada izjavqujedruga~ije.

LOBMAJER: Vi ste tada rekli da pismo niste pro~itali.Sada mewate iskaz, velite da ste tri ~etvrtineprve strane pro~itali.

PLAV[I]: Jeste, to sam i istra`nom sudiji rekao.

LOBMAJER: Niste, to nije istina. Rekli ste da vas se to svenije ticalo i da ste izi{li iz prostorijauredni{tva “Branika” kada su do{li Bo`eskii Vuleti}.

TOMI]: Svedok mewa iskaz utoliko {to sada ne tvrdida je oti{ao; naprotiv, ostao je tamo. Kadatreba da se vidi da li je pismo ~itao, svedokka`e “Nisam”, a kada treba Dimitrijevi}apravdati, on veli “Pismo se vi{e ne}e ~itati”.

LOBMAJER: [ta je istina?

PLAV[I]: Ovo {to sada ka`em, jer sam i u istrazi istorekao.

Tucindanska tragedija 61

JEZDIMIROVI]: Da se vratimo va{em govoru o pismu. Vi veliteda ste vi{e puta govorili o pismu u dru{tvu.

PLAV[I]: Pa, u dru{tvu se obi~no razgovara...

JEZDIMIROVI]: Dobro, dakle, u dru{tvu. U kome dru{tvu, to}ete se setiti?

PLAV[I]: Ne se}am se.

JEZDIMIROVI]: Kad vi ka`ete da ste do{li u jedno dru{tvo itu o tome razgovarali – jedno se dru{tvosastoji najmawe od {est do deset osoba – pret-postavqam da ste poznavali bar jednu osobu izdru{tva?

PLAV[I]: Ima mnogo dru{tava.

JEZDIMIROVI]: (Iznerviran)Dobro, ima mnogo dru{tava, u vrlo mnogo dru-{tava ima i vrlo mnogo osoba! To }ete zacelomo}i da spomenete imenom bar jednu osobu!Imenujte jednu osobu!

PLAV[I]: Ja se nisam s jednom osobom razgovarao, negosam slu{ao.

JEZDIMIROVI]: Dakle, koja je osoba govorila kada ste vi slu-{ali?

PLAV[I]: Ne se}am se li~nosti.

LOBMAJER: Svedok }e morati da se zakune na svoj iskaz.Svedok je slobodan. Neka pristupi svedok SavaStojkovi}.

Sudski slu`benik izvodi Plav{i}a i uvodi Stojkovi}a.

LOBMAJER: Dajte podatke sudu.

STOJKOVI]: Sava Stojkovi}, ~izmar, pravoslavne vere, o`e-wen, imam 40 godina.

LOBMAJER: Ispri~ajte sudu sve {to znate o pismu.

STOJKOVI]: Je l mogu sve od po~etka?

62 Radomir Putnik

LOBMAJER: Mo`ete.

STOJKOVI]: Prvi put sam ~uo za pismo u Kamenici, gde jeprofesor Jovanovi} pri~ao {kandalozne stva-ri o pismu koje be{~asti Tomi}a. Drugi putsam ~uo na sala{u kod doktora Ilije Vu~eti}a.I Vu~eti} i wegova gospo|a su pri~ali da suvideli pismo koje ru`no govori o Tomi}u.Tre}i put je bilo u du}anu kod gospodinaGavrilovi}a. Tamo je gospodin Plav{i}sadr`inu ispripovedao. Gavrilovi} je ondarekao da u pismu “ima i mnogo {ta drugo bez-obrazno i gadno, {to se ne da izgovoriti”.

JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, sadr`inu pisma znate samo po tome{to ste ~uli od drugih? Sami niste ~itali?

STOJKOVI]: Nisam. Ja sam oti{ao kod Ja{e i rekao mu za to.On se uzbudio i sav razjaren je rekao: “Tibezobraznici napali su me kao vuci!”

LOBMAJER: Vi ste u istrazi rekli da vam je Tomi} kazao:“Ti qudi }e me upropastiti”. Objasnite tomalo bli`e.

STOJKOVI]: To je bilo jedan dan pre nesre}e. Tomi} jesvratio sa Vuleti}em u moj du}an i tada je torekao.

JEZDIMIROVI]: A vi, da li ste se vi zanimali za sadr`aj pisma?

STOJKOVI]: Ne mnogo, jer su u pitawu stvari koje je pisala`enskiwa, a ~im se u politiku upletu`enskiwe, to ne mo`e vaqati.

LOBMAJER: Hvala vam. Svedok je slobodan.

Sudski slu`benik izvodi Stojkovi}a.

LOBMAJER: Molim dr`avnog tu`ioca da stavi predlog upogledu zakletve svedoka.

POPOVI]: Predla`em da se svi svedoci zakunu. Ne nala-zim me|u wima ni jednoga protiv koga bih imaoprigovora.

Tucindanska tragedija 63

TOMI]: Slavni sude! Ja molim da se Joksimovi} iPlav{i} ne pripuste zakliwawu. Ho}u toukratko da obrazlo`im. Ja sam nekada radio sJoksimovi}em, no posle smo se razi{li, tako danismo jedan drugog pozdravqali niti jedan sdrugim govorili. On je postao moj neprijateq.Pitam sud, mo`e li neprijateq, kada se ti~ewegovog neprijateqa, da govori istinu?Odgovaram: mo`e – ako je kavaqer u potpunomsmislu, ako je ~ovek ~astan od glave do pete.Ovde sada nastaje pitawe za sud, da li je Jok-simovi} ~astan ~ovek; wegov list – list u komeje on glavni urednik, pravi izlo`bu devoja~kogqubavnog pisma. To jo{ nije zabele`eno una{oj dr`avi, nije zabele`eno u Evropi.(Pauza)[to se ti~e gospodina Plav{i}a, i za wegamogu re}i isto. Pokazalo se da je pismo, ako nepismeno, a ono usmeno raznosio, a to je svejedno.

LOBMAJER: Sud odlu~uje da se zakunu svi svedoci, po{tonavedeni razlozi optu`enog nemaju dovoqnute`inu. Ali, sud odlu~uje da jo{ jednom sa-slu{a gospo|u Dimitrijevi}, o pismu.

Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi}.

LOBMAJER: Gospo|o Dimitrijevi}, sud `eli da vam postavijo{ neka pitawa.

DIMITRIJEVI]KA: Molim.

LOBMAJER: Recite nam, kako je pismo do{lo u ruke va{egamu`a?

DIMITRIJEVI]KA: Na{la sam ga me|u hartijama, a kako je do{lodo wega, to ne znam.

LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Zavr{ili smo sa saslu-{avawem svedoka. Molim tu`ioca da podneseoptu`bu.

Ana Dimitrijevi} odlazi.

64 Radomir Putnik

POPOVI]: 4. januara ove godine, uboden je no`em Mi{a Dimitrijevi}na peronu `elezni~ke stanice. Ubrzo je umro. Ja{a Tomi},koji je po~inio delo, uhva}en je na licu mesta. Svoj ~innije poricao, nije ga ni `eleo poricati, jer ga je u~iniojavno i to je u istrazi i priznao. Ja{a Tomi} je i predistra`nim sudijom i pred sudom priznao da je delosmislio, s odlu~nom namerom i da ga je izvr{io. Priznaoje da je izme|u wega i Dimitrijevi}a ovladao nepri-jateqski odnos i to stoga {to je bila re~ o nekom pismukoje Tomi}a be{~asti, usled ~ega je poslao Dimitrijevi}usvoje svedoke koji su se uverili da pismo ne sadr`i u sebini{ta {to bi po Tomi}a bilo obe{~a{}uju}e, ve} bitakvo bilo po wegovu `enu. Pismo je pisala wegova `enadok je bila devojka, a ono sadr`i, po Tomi}evom mi{qewu,takve stvari koje su u stawu da poru{e wegovu porodi~nusre}u i ~ast. Usled toga je bio tako ogor~en da je zakqu~ioda Dimitrijevi}a ubije, po{to tra`eno zadovoqewe odDimitrijevi}a nije dobio. Da li ovde ima umorstvaka`wivog po paragrafu 278 Kaznenog zakonika? Ima! Zaumorstvo se tra`i osim `rtve, i unapred smi{qenanamera. Da je optu`eni unapred smislio svoju nameru, tone mo`e da podlegne sumwi. Jer kada se ko ~etiri danabori sa sobom, uzima no`, baca ga, opet uzima i opet gabaca, naposletku uzima tre}i no` s kojim ~etiri danaostaje i smi{qa odluku da ubije – tu o premeditaciji nemo`e biti sumwe. Da je optu`eni bio uzbu|en, to jeizvesno. I kod sitnije stvari se doga|a, na primer predizla`ewe u javnost, da ~ovekom ovlada uzbu|ewe. Ovde je upitawu da li se sa psiholo{kog oni uzroci koji sutu`enoga rukovodili, mogu smatrati kao olak{avaju}i. Ste strane moram izre}i `aqewe {to sud nije pro~itao svebro{ure i ~lanke koje sam ja podneo. Jer, iz wih bi sevidelo ko je otpo~eo javnu politi~ku borbu, videlo bi seda je `ena tu`enoga, gospo|a Milica Tomi}, napala ujednoj bro{uri Dimitrijevi}a, te je gledala da gaomalova`i i baci u blato. Daqe, govorila je da je Dimi-trijevi} izneverio stranku te da se politi~kikompromitovao.(Pauza)Po{tovani sude! Pri preslu{avawu optu`enog, pokazalose da je on ve{t, o{trouman ~ovek, mo`e biti genijalan.Zato je i udesio svoje istupawe tako da se poveruje da jebranio ~ast svoje `ene. To nije ta~no i to se vidi iz

Tucindanska tragedija 65

pisma, gde Milica Mileti}eva, tada jo{ devojkom, uz svojuruku nudi i uredni{tvo “Zastave” jednom ~oveku. Duzzznopo{tovawe prema li~nosti zzzenskiwe traje i mozzzetrajati samo donde, dok zzzenskiwa izi|e iz te sfere ipo~ne raspravqati dru{tvena pitawa, {to ne spada u wenpoziv, ona sama napu{ta {tit koji je ~uva, sama se izlazzzetome da se wen protivnik posluzzzi istim oruzzzjem. A gdeje povreda ~asti Milice Tomi}? Ma koliko je trazzzio, nemogu da je na|em. Jer na sudu nije dokazano da je pismoprepisivano i u prepisima rasturano. Pa ni svedoci nisuo tome ni{ta svedo~ili. Iskaz sviju wih mozzze se svestina razgovor jednog brbqivca koji je slu~ajno bio onde kadsu bili i Tomi}evi svedoci i koji se na{ao da o tomegovori. A da je osim toga iko drugi video to pismo, da jeono rasprostirano, za to nema dokaza.(Pauza)Po{to za optuzzzenoga nema olak{avaju}ih okolnosti, jaostajem pri optuzzzbi koju sam na osnovu paragrafa 278Krivi~nog zakona protiv wega podneo. Molim da ga sudproglasi krivim za umorstvo i da primeni kaznu na-zna~enu u tome paragrafu. Jednom re~i, molim da se zakonnajstrozzze primeni.

LOBMAJER: Pozivam branioca da uzme re~.

ZOMBORI: Slavni sude! Paragraf 278 Krivi~nog zakona veli: “Koubije ~oveka u nameri napred smi{qenoj, ~ini umorstvo iima se kazniti smr}u”. Do sada, me|utim, ni u nas ni uEvropi, niko nije uspeo da defini{e {ta je to unapredsmi{qena namera, gde ona otpo~iwe, kako se razvija ikada se ima smatrati za izvr{enu. Koliko je godzakonodavnih tela, koliko je god pisaca zakona, svi suobi{li re{ewe ovog pitawa. Pitam se, slavni sude, je limogu}no olako re{iti to pitawe, odnosno, nalaze li sesvi uslovi slobodne odluke u slu~aju mog klijenta? Neosu|ujmo ~oveka zbog wegovih verskih i politi~kihube|ewa. Posedovati ube|ewe ne zna~i istovremeno i ~i-niti krivi~no delo. Dokazano je da je Tomi} ~ovek ~vrstihmoralnih na~ela. Tako|e i politi~kih. Kada su wegovipoliti~ki protivnici poku{ali da mu na{kode, nai{lisu na otpor i nisu mu mogli ni{ta. [ta im je preostalo?Da na|u mesto gde bi Tomi}a mogli raniti, sve do srca. Ito mesto su na{li. Napali su Ja{u Tomi}a preko napadana wegovu suprugu, izlo`iv{i javnoj poruzi pismo koje je

66 Radomir Putnik

ona napisala jo{ kada Ja{u Tomi}a nije ni poznavala. Nataj na~in hteli su da ponize ~oveka koji je svim `aromsvoje du{e qubio odanu suprugu, `enu koja mu je u najte`ojborbi bila veran drug i prijateq. Presko~i}u sve ono{to je Tomi} tada nastojao da uradi, i poziv na dvoboj itra`ewe da spor re{i ~asni sud, osvrnu}u se nanametqivce koji su se pona{ali kako ne dolikuje~estitim qudima. Oni su tu|e pismo ~itali, {tavi{e, owemu po varo{i pri~ali i, razume se, dodavali pismu iono ~ega u wemu nema. Pa kad su bili toliko slabi da~itaju tu|e pismo, neka budu tako hrabri da to i priznaju.Ali, {ta je Tomi} znao raditi? Bio je u groznici, uzbu-|ewu, jer je video da du{mani ne napadaju wega, negowegovu porodi~nu sre}u i da ho}e da ga rastave od `ene.To su i hteli. Hteli su da mu oduzmu jedinu potporu,wegovu odanu `enu, a samim tim da ga istisnu izuredni{tva “Zastave”! To je bio wihov ciq, da takolikvidiraju Tomi}a kao politi~ku li~nost! Sve je toTomi} video i poku{ao je svim sredstvima koja su mustajala na raspolagawu da stvar re{i mirnim putem.Poslu{ao je gospodina Jovanovi}a, velikog srpskogpesnika, bacio je no`. Hteo je da se spor okon~a. Aliwegovi protivnici nisu to hteli. Optu`eni se nepre-kidno nalazio pod lavinom uvreda i spletaka. Qudski ose-}aji su nepouzdani. Ali, svako }e dopustiti, da kad kodi`e no` da osveti sramotu nanesenu svojoj `eni te ubije~oveka koji je be{~asti, da taj prirodni poriv trebapo{tovati. Priroda je tako udesila. Zbog toga smatram dau slu`aju optu`enoga Tomi}a, treba primenitiolak{avaju}e okolnosti iz paragrafa 91 i 92 Krivi~nogzakona. Osim toga, u istom Krivi~nom zakonu stoji iparagraf sedamdeset sedmi koji svakome osigurava pravoda ako ma kojem ~lanu porodice budu dovedeni u opasnostzdravqe ili `ivot, da to mo`e silom odbiti, te ako u~inizlo~in to mu se ne}e ra~unati. Ja slavnom sudu skre}empa`wu i na taj paragraf, mole}i da se on primeni na Ja{uTomi}a.(Pauza)Zavr{i}u re~ molbom slavnom sudu, da uzme u obzir da jeJa{a Tomi} neporo~an ~ovek, ozbiqan porodi~ni ~ovek sugledom u javnosti, ne samo u Novom Sadu, ve} i {iromna{e dr`ave. On je `rtva ose}awa odgovornosti i ose}ajada mora da odbrani ~ast svoje `ene. On po cenu svog

Tucindanska tragedija 67

`ivota nije mogao da zanemari obavezu da brani ~ast svojesupruge. Ko tako postupa, wemu je du{a ~ista. Ovaj se~ovek ne mo`e smatrati ubicom!

LOBMAJER: Ima li tu`ilac {ta da odgovori?

POPOVI]: Molim! Branilac je zaobi{ao jednu temu koju ja sada ho}uda istaknem, smatraju}i da je podsticaj za ubistvooptu`eni na{ao u socijalisti~kim idejama. Da je sudpro~itao spise koje je optu`eni pisao godinama, video bida se on zala`e za socijalisti~ke ideje. Za mene,socijalizam, ako je u dru{tvu s nihilizmom, on je poguban,to je |avo koji dru{tvo u korenu podriva. No` u rukuoptu`enome dale su wegove ideje. Optu`eni je, dakle,ubijao po kwizi.(Pauza)Nije dokazano i ja ne priznajem da je tu`eni uslednapadawa na ~ast wegove `ene do{ao u afekat. Dopu{tamda neko radi ~asti svoje `ene plane, da sko~i na uvrediocai ugu{i ga. Ali da ko mo`e zrelo promi{qati po planu iizvesti umorstvo i da je u afektu, to ne priznajem.(Pauza)Ja se u svemu pridr`avam svoje optu`be i molim da se utome smislu donese presuda.

LOBMAJER: Ima li branilac jo{ {ta da doda?

ZOMBORI: Dr`avni tu`ilac razla`e pitawe kako uzrok delu nijebila uvre|ena `enina ~ast, nego uzrok tra`i u soci-jalizmu i nihilizmu. Ja opet tvrdim da socijalizam inihilizam nemaju nikakve veze sa delom. Hteo sam dadoka`em da na optu`eni~koj klupi sedi pravednik zbogu~iwenog vite{kog dela! Ja ga nisam veli~ao i obasjavaopozori{nom svetlo{}u. Mi smo ozbiqni qudi i skupilismo se ovde da prosudimo jedno ozbiqno delo. Moje je sta-novi{te da je u delu bilo afekta, da nije bilopremeditacije i molim sud da u tome smislu donesepresudu.

LOBMAJER: Optu`eni, da li vi `elite da govorite?

TOMI]: Molim.

LOBMAJER: Govorite. Ali vas opomiwem da se manete politike iiznesete samo ono {to se odnosi na va{u odbranu.

TOMI]: Slavni sude! Vrlo je malo qudi koji su se pre svoje smrtiproslavili. Gospodin dr`avni tu`ilac ulo`io je danas

68 Radomir Putnik

veliki trud da mene bar u nekom smislu jo{ pre moje smrtiproslavi. Po{to je tu`ilac zahtevao da mi se poparagrafu 278 najstro`e sudi, dakle, po{to je za menenajpre zahtevao ve{ala, na podno`ju ve{ala baca mi re~:“To je, mo`e biti, genijalan ~ovek”. Komplimentdr`avnog tu`ioca odbijam, jer bez te jedne re~i“optu`eni je genijalan”, optu`ba uop{te ne bi bila nimogu}na. Da je dr`avni tu`ilac rekao: Ovaj je ~ovek r|av,skroz r|av, pokvaren! – qudi bi se pitali: “Taj ~ovek jehteo jednu stvar ~asti ~asnim putem da re{i, on je tra`io~asni sud” – pa kako se to sla`e s pokvareno{}u toga~oveka? I tu se seti gospodin tu`ilac jedne re~i –“genijalan”, jer tom re~i mo`e da opravda sve i da ka`ekako je sve {to sam preduzimao – tra`io dvoboj, tra`io~asni sud – promi{qena genijalnost, jer sam po kwiziubijao! A {ta da ka`em o optu`bi da sam socijalista?Socijalista u r|avom smislu, kako se danas upotrebqavata re~, ja nisam. Oni koji optu`uju socijaliste, ka`u: “Toje socijalista, to je nihilista! On ho}e da deli, ne pri-znaje porodicu!” Ba{ ti qudi koji mene optu`uju hteli sumoj brak da razru{e, a ja, koga optu`uju da je socijalista,branio sam taj brak, najposle, i no`em!(Pauza)Za svakog ~oveka ima neke granice, dokle mo`e da seuzdr`i. Kada se pre|e ta granica, ~oveku se zacrni predo~ima. To je stawe u kome je ~ovek izgubqen. Niko kopoznaje qudsku prirodu ne}e se usuditi da ka`e: “Kod meneto stawe nikada ne}e nastupiti”. A kod mene, Ja{eTomi}a, to stawe je bilo nastupilo. Ja o svome delu nemogu objektivno da sudim, ali ~ini mi se da nisam takolako kao omot slame planuo, ve} da sam do krajwe granicesnosio sve ono {to po{ten ~ovek mo`e podnositi. Menesu moji protivnici, mirno, smi{qeno, doveli u takvodu{evno stawe, da sam bio prinu|en, ponavqam, prinu|enda u~inim neko o~ajni~ko delo. Moji su protivnici o~eki-vali da to delo u~inim u svojoj ku}i, ali da }u potegnutino` na grudi svoga protivnika koji je uzeo na sebe svuodgovornost za uvredu koju nanosi mojoj `eni – to nisuo~ekivali. Da }u ne{to u~initi, to su pretpostavqali.Neka o mrtvima bude re~eno sve najlep{e, ali ostaje~iwenica da je kod Dimitrijevi}a na|en engleski bokser uyepu. Neka policajci uporede kakve su mogu}nostiupotrebe boksera i no`a koji sam ja koristio. Vide}e se

Tucindanska tragedija 69

da je bokser daleko opasnije oru`je.(Pauza)Pitam slavni sude, za{to je moj nesre}ni protivnik umro?Je li `eleo da umre? Nije – ja sam ga na to primorao. Aza{to sam ga ubio? Jesam li ja voleo da ubijem? Zar je lakoubiti ~oveka? Nije; on me je na to primorao. On je meneprimorao da ga ubijem, a ja wega da umre! Dva su mesecapro{la od onog stra{nog dana, a mo`da i vi{e, a ja sepitam i istovremeno priznajem: ne znam ni dan danas {taje trebalo da uradim! Dok je trajao taj pritisak na mene imoju `enu, ~esto sam dolazio no}u i posmatrao je dokspava. Kao da sam ~uo glas koji veli: “Ta {ta je ovanesre}na `ena u~inila tome ~oveku?” U celom wenom`ivotu nizala se samo nesre}a za nesre}om. Kad su je kaodevojku od 17 godina doveli iz zavoda, odveli su joj oca utamnicu na pet godina. Ona poma`e ocu, brine ovaspitavawu svoga malog brata, ona neguje godinu danasvoga bolesnog oca, a kad mi docnije postade `ena, i kadamene odvedo{e u tamnicu, polazi ona sa mnom i provodikao rob od jutra do mraka svaki dan me|u onim zidinama. Itu `enu koja mi je bila verna i po{tena, hteli su oni da jeja izobli~im! Mo`da ima qudi koji bi to mogli ~initi.Ja, pak, to nisam mogao, morao sam da branim wenu dobrotui wenu ~ast. Tako je do{lo do Tucindanske tragedije!Slavni sude. Ja koji nisam pravnik, vidim jedan pravniapsurd. Da sam izvr{io delo onoga dana kad je pismoizlo`eno, gospodin tu`ilac bi me optu`io samo po ta~ki21, gde se predvi|a daleko lak{a kazna. Ne mogu da razu-mem, gospodo sudije, da }u sada biti stro`e ka`wen zato{to sam poku{ao sve, ama ba{ sve da u~inim {to jedan~ovek mo`e u~initi, da spre~im nesre}u! Po mommi{qewu, a to je rekao i moj branilac, moj ~in je delosamoodbrane. Napadne li me ko, da mi otme novac, mogu tajsvoj novac s no`em u ruci braniti, a kada ko ho}e ~astmoje ku}e da napadne, ne smem to ~initi! Razum mi veli:“Svaki po{ten ~ovek na tvome mestu u~inio bi to isto”.Znam da je moj ~in unesre}io mnogo qudi. Iskreno `alimwegovog oca i moju nesre}nu mater; `alim wegovu i mojuporodicu, `alim za izgubqenom sre}om. Slavni sude!Ho}u da zavr{im. Ja sam imao dobro vaspitawe; kolikoznam, ja sam prvi iz istorije moje porodice koji odgovarazbog zlo~ina. I ako budem osu|en, a nadam se da ne}u, zna}uda sam pao kao `rtva jednog mu~kog napada, a zna}u i to da

70 Radomir Putnik

bih danas bio mnogo sre}niji i zadovoqniji da sam samomalo mawe ~asti u sebi ose}ao. Otac mi uvek govora{e:“@ivot za ~ast!” Da me je ~emu drugom u~io, ne bih danasstajao ovde. Blago wemu {to nije do~ekao ovaj dan. Nawega se ne qutim, on me je samo dobru u~io. [to mi je u`ilama tekla krv, a ne za{e}erena voda, {to ne mogohbiti an|eo, nije on kriv.(Pauza)Slavni sude, sasvim mirno o~ekujem presudu, a kakva god tapresuda bila – ja }u je kao ~ovek umeti da podnesem.

LOBMAJER: Sud se povla~i na ve}awe.

Dok sudije izlaze iz sudnice, pored Ja{e Tomi}a prolaze svedocidoga|aja.

22.

U sudnici, uobi~ajena atmosfera. Prisutni su svi u~esnici i svedocidoga|aja, osim, razume se, Mi{e Dimitrijevi}a. U sudnicu ulaze sudije.

LOBMAJER: U ime wegovog veli~anstva kraqa! Presuda broj 624/B.Novosadski sudbeni sto, kao kaznena vlast, u kaznenojparnici radi zlo~ina umorstva tu`enoga Ja{e Tomi}a,doneo je, po odr`anoj javnoj kona~noj raspravi i posaslu{awu kraqevskog javnog tu`ioca ovu presudu! Ja{aTomi} iz Vr{ca, star 34 godine, pravoslavne vere,o`ewen, bez dece, urednik novina, osu|en bio radi{tamparskog prestupa na tri meseca dr`avnog zatvora,bez imawa, novosadski stanovnik, u pritvoru, progla{ujese radi umorstva, izvr{ena na Mi{i Dimitrijevi}u, poparagrafu 278 Krivi~nog zakona za kriva i osu|uje se raditoga u smislu re~enog paragrafa uz primenu paragrafa 91druge ta~ke Krivi~nog zakona na do`ivotnu tamnicu, aukoliko bi ova u smislu paragrafa 289 Krivi~nog zakonaukinuta bila, na gubqewe politi~kog prava za 10. godina.Du`an je ujedno za kazneni postupak platiti 45 forinti i60 filera parni~kih tro{kova pod teretom svrhe za 15dana po pravosna`nosti presude kraqevskom eraru.O{te}eni Dimitrije Dimitrijevi} upu}uje se sa svojimzahtevom od{tete na put civilne parnice.

Tucindanska tragedija 71

U publici `agor, galama. Milica jedva stoji, pla~e. Zmaj je uz wu.

PLAV[I]: @iveo sud!

LOBMAJER: Protiv ove danas obnarodovane presude, mo`e tu`eni,dr`avni tu`ilac, kao i Dimitrije Dimitrijevi} – ovajposledwi u pogledu od{tete – `albu prijaviti. Presuda jezapisana na sednici kraqevog sudbenog stola u NovomSadu, dana 13. marta 1890. godine.

Ja{a Tomi} stoji, mirno podnosi ~itawe presude. Dok se svetlosni snoppolako su`ava na Ja{ino lice, iz tame dopire glas.

GLAS: Ugarska kraqevska kurija, na tre}em su|ewu u Budim-pe{ti, izmenila je sve do tada izre~ene presude i smawilaJa{i Tomi}u kaznu na 6. godina robije.

KRAJ

72 Radomir Putnik