u dijalogu sa mladima - Novi Sad dijalogu sa mladima.pdf · 2010-02-08 · · adolescenti svako ko ima izmeðu 10 i 19 godina (pod ovim pojmom podrazumeva se rana, srednja i kasna

u dijalogu sa mladima

u dijalogu sa mladima

PREDGOVOR

Zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, mladi u sukobu sa zakonom i mladi kao graðani su oblasti koje se mogu obraditi istraživanjem tipa "anketni obrazac i olovka", ali ne moraju.

"U dijalogu sa mladima" je istraživanje koje izlazi iz okvira dosadašnjih istraživanja i daje mu sasvim novu dimenziju. Radionice kao okvir istraživanja, prijatno su osveženje i nisu neoèekivan metod s obzirom na organizacije koje su ga sprovele. Sam dvosmerni kanal komunikacije omoguæava rezultate koji se mogu sagledati iz više uglova, kao i preciznije dolaženje do relevantnih podataka.

Rezultati istraživanja bili su jedna od osnova za izradu Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini, a šta mladi misle o gore navedenim temama neæete saznati iz mog, veæ njihovog pera.

Treba napomenuti, pre išèitavanja knjige, da se Savez izviðaèa Vojvodine javnosti napokon predstavlja u pravom svetlu: ne samo kao tradicionalna organizacija èije su aktivnosti dobro znane svima, veæ i kao organizacija koja se brine o položaju mladih u društvu uopšte.

Vladimir Kozbašiæpomoænik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu,04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Nosilac projektaSavez izviðaèa Vojvodine - Dunavski Park bb21 000 Novi [email protected]

Partneri u projektuPRONI-Institut za socijalnu edukacijuŽarka Zrenjanina 4, Novi Sadtel/fax: 021 614 983e-mail: [email protected]: www.proni.seITAKA Beèej / Udruženje za unapreðenje kulture i kulturnog životaJNA 25, Beèejel: 021 811 582fax: 021 811 971e-mail: [email protected]: www.itaka.org.yuCERAM Centar za rad sa mladimaVladimira Nikoliæa 8, Novi Sade-mail: [email protected]: www.ceram.org.yu

Koordinatorka projekta

Zorica Skakun, Savez izviðaèa Vojvodine

Saradnici na projektu

Milana Dželetoviæ, PRONI Institut za socijalnu edukacijuSever Džigurski, ITAKA BeèejNenad Maletin, CERAM Centar za rad sa mladimaSilvester Domonji, Savez izviðaèa Vojvodine

05

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Stvarnost

I shvata š Da se pretvara u prah Živiš u svetu zablude Drugi ti pokazuju put kojim æeš iæi Oni misle za tebe, Ti radiš za njih To je današnja poštena razmena Shvatio si odavno da ne možeš sam, a u tebi je plam I želja tigra za slobodom Živiš kao u cirkusu Hra ne te lažnom istinom I šibaju obeæanjima Znaš I ako pobegneš ne bi opstao u tom svetu pripitomljenih ljudi

Bojana Vuèiniæ

19 godina, Panèevo

stihovi na temu: Kako je biti mlad u devedesetim godinama XX veka (tema obraðivana u okviru Programa Pasoš za Evropu, Evropskog skautskog regiona)

UVODNA REÈ AUTORA

«U dijalogu sa mladima» je istraživaèki projekat koji se bavi potrebama mladih ljudi 1u našoj sredini, i plod je zajednièke je inicijative nekoliko nevladinih organizacija koje

se bave mladima. U novije vreme u Vojvodini nije sprovedeno istraživanje ovog tipa, a posebnost potreba mlade populacije u našem društvu još uvek nije prepoznata na pravi naèin. Mi smo naèinili prvi korak i sa mladima u 11 gradova i sela u Vojvodini zapoèeli važan dijalog o njihovoj sadašnjosti i buduænosti.

U periodu od decembra 2002. do marta 2003. godine održano je 13 šestoèasovnih radionica na kojima su 172 devojaka i mladiæa iz cele Vojvodine imali priliku da razgovaraju o svom obrazovanju, zdravlju, problemu zapošljavanja, o svojoj ulozi u društvu, ali i o sukobu sa njim.

Želeli smo, takoðe, da naš rad ima obrazovni karakter, da uèesnici u radionicama nauèe nešto novo i probaju da izraze svoj stav o trenutku u kojem žive, kao i da sami definišu najakutnije probleme sa kojima se suoèava njihova generacija.

Zato je osnovna tema ove knjige odnos mladih u našem društvu prema iskušenjima tranzicije. Oni odrastaju u burno vreme promena. Pred njihovim oèima menja se i društveni sistem zemlje u kojoj žive i njen odnos prema svetu. Raskid sa prošlim bolan je i za njih, pogotovo ako u svojoj sredini ne vide perspektivu za bolju buduænost. U društvu u kojem se tek stvaraju stabilne institucije i zdrave društvene norme nije lako sazrevati i èiniti prave izbore.

Ova knjiga je moguæi putokaz. Ona je sažetak rezultata našeg rada i svojevrstan izveštaj koji organizatori projekta podnose Mladom èitaocu/èitateljki, ali i svima onima koji žele da ga bolje razumeju. Jer, “generacija tranzicije” je upravo “mlada generacija”.

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Savez izviðaèa Vojvodine PRONI Institut za socijalnu edukacijuITAKA Beèej CERAM Centar za rad sa mladima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

društveno priznata grupa sa svojim specifiènim pravima i obavezama i nemaju uticaj na procese odluèivanja u svojoj sredini.

Ako se pitaš ko sve spada u ovu društvenu grupu, odnosno koje su njene uzrasne granice, evo kako ih definišu Ujedinjene nacije, koje prepoznaju sledeæe kategorije:

· deca svako ko ima manje od 18 godina· adolescenti svako ko ima izmeðu 10 i 19 godina (pod ovim pojmom podrazumeva se rana, srednja i kasna adolescencija)· mladi svi koji imaju izmeðu 15 i 24 godine· mladi ljudi svi koji imaju izmeðu 10 i 24 godine

Uèesnici naših radionica bili su pomalo zbunjeni ovom podelom. Najviše reakcija bilo je od strane onih koji imaju više od 24 godine («To znaèi da ja više nisam mlad?»). Kao i u drugim zemljama u tranziciji, i kod nas su ove uzrasne granice pomerene. Taènije, gornja granica od 24 godine se pomera. Ako je kriterijum za ulazak u svet odraslih osamostaljivanje mlade osobe (u smislu finansijske nezavisnosti i odlaska iz roditeljskog doma), onda se u ovu kategoriju kod nas mogu ubrajati mladi do 30, pa i

3više godina! Na nivou Vojvodine u toku je rad na dokumentu Politika za mlade i 4Akcionog plana implementacije ove politike , u kojem pojam «mladih» obuhvata uzrast

od 14 do 29 godina.

ODNOS MLADIH PREMA TRANZICIJI KOD NAS

Pre i tokom perioda tranzicije, region Jugoistoène Evrope napustilo je oko 1.000.000 mladih ljudi. I u našoj zemlji mladi se èesto odluèuju da svoju buduænost grade negde drugde, u stabilnijim društvenim sistemima. Uporedo sa veæom slobodom kretanja i otvaranjem zemalja bivšeg Istoènog bloka prema razvijenim

5zemljama Zapada, dolazi i do pojave koja se žargonski naziva «odlivom mozgova» . Mladi ljudi odlaze da se školuju u inostranstvu, ali zbog nesigurne društvene situacije ili nemoguænosti zapošljavanja u sopstvenim zemljama, odluèuju da ostanu u inostranstvu i tamo zapoènu svoj profesionalni život. Ovo je vrlo ozbiljan problem i u našem društvu.

Može se reæi da je situacija u kojoj se danas nalaze mladi u našoj zemlji još specifiènija i teža. S obzirom da su odrasli u uslovima rata, ekonomskih kriza, sankcija i potpune izolacije od ostatka sveta, mnogi od tvojih vršnjaka se i ne seæaju «normalnog» života. Teško je nakon takvog iskustva verovati u stabilne promene.

Zato smo i želeli da saznamo koliko mladi danas veruju u promene i kako one utièu na njihove živote. Naše istraživanje pokazuje da mladi u Vojvodini sa pesimizmom posmatraju vreme u kojem žive. 90% uèesnika naših radionica opisuje ga kao “nestabilno i teško”, “vreme bez razumevanja, tolerancije i perspektive”. Alarmantan je podatak da samo 10% njih ima pozitivno mišljenje o vremenu u kojem živi, prihvatajuæi ga više kao izazov i priliku da se sazna nešto novo i izbori za bolji život. Ovo su neke od izjava uèesnika u našim radionicama na temu Vreme u kojem živimo:

Mada tadašnja SFRJ (što ukljuèuje i Državnu Zajednicu Srbije i Crne Gore) nije bila pripadnica pomenutog bloka, njeno društveno ureðenje poèivalo je na istim ideološkim i ekonomskim principima.

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Politika za mlade (Youth Policy) je predlog dokumenta nevladinog sektora u Vojvodini kojim se definišu osnovni principi politike za mlade na pokrajinskom nivou. Akcioni plan zasniva se na Politici za mlade, razraðujuæi konkretna organizaciona rešenja.Pogledaj: Ovaj termin je bukvalni prevod engleskog termina 'brain drain'.

www.omladina.org.yu

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

3

4

MLADOM ÈITAOCU / ÈITATELJKI,

Istraživanje koje smo sproveli ima za cilj da stavove i potrebe mladih ljudi poput tebe uèini javnim. Možda æe ti se na trenutak uèiniti nesvrsishodnim da se o potrebama jedne tako široke kategorije kao što su “mladi” govori na ovaj naèin. Ko sve zapravo spada u tu kategoriju? Možda æeš pomisliti i da su “potrebe” nešto individualno, lièno, što ne podleže generalizacijama. Nadamo se da æeš nakon ovih stranica uvideti da to ipak nije sasvim taèno i da su tvoji problemi slièni problemima tvojih vršnjaka, kao i da ih je važno razumeti da bi se rešavali. Èesto imaš prilike da èuješ da su vremena teška i da je društvo u kome živiš u “tranziciji”. Kakve to veze ima sa tobom? Šta je tranzicija? Èini li se i tebi ponekad da ljudi oko tebe malo znaju o tom procesu, i kao da samo èekaju da “proðe”? Da li i ti spadaš u njih? Da li se i tebi èini da su tvoji problemi i problemi tvoje porodice nerešivi? Kako bi se aktivnije mogao ukljuèiti u proces tranzicije? Da li znaš ko bi imao sluha za tvoje ideje? Možeš li da kažeš u kojoj meri ti društvo duguje pomoæ i koje konkretne institucije treba ili mogu da se bave ovim problemima? Da li je mišljenje nekih drugih mladih ljudi iz Vojvodine i tvoje mišljenje? Nadamo se da æeš o tome razmisliti. Mi æemo pokušati da ti damo osnovne smernice (u razmišljanju o tome kakav je tvoj trenutni položaj u našem društvu), a zatim i da te upoznamo sa stavovima mladih iz raznih delova Vojvodine.

ŠTA JE, DAKLE, TRANZICIJA?

Najkraæe reèeno, termin tranzicija ili društvena tranzicija odnosi se na proces promene društvenog ureðenja u zemljama Istoène Evrope (pripadnicama bivšeg

2Istoènog bloka) . Taènije, period tranzicije odnosi se na period izmeðu sloma nedemokratskog i uspostavljanja novog, demokratskog politièkog ureðenja u ovim zemljama, koji podrazumeva i potpunu transformaciju ekonomije, kako bi se njeno funkcionisanje prilagodilo zakonima tržišne privrede.

Važno je naglasiti da se radi o procesu koji se odvija u etapama i o èijem se trajanju još uvek špekuliše u raznim teorijama. On zapoèinje demokratskim promenama , ali period uèvršæivanje demokratskih vrednosti (graðanskih sloboda i prava) i izgradnja civilnog društva, koji nastupa nakon politièke reforme društva, traje najduže.

Naše društvo nalazi se na samom, uvek bolnom poèetku tog procesa. Promena društvenog u privatno vlasništvo, ili proces privatizacije, èesto povlaèi za sobom i socijalna previranja i ekonomsku neizvesnost. Iskustva drugih zemalja u tranziciji slièna su našim, a stanovništvo tih zemalja iskusilo je teškoæe vrlo sliène onima na koje nailaze svi slojevi društva kod nas.

MLADI KAO POSEBNA DRUŠTVENA GRUPA

Važno merilo razvijenosti jednog demokratskog društva je i njegov odnos prema mladoj populaciji. U naprednim demokratskim zemljama, mladi su danas priznati kao posebna društvena grupa koja ima svoja prava i specifiène potrebe. Oni èine 16% ukupne populacije sveta i od njih zavisi buduænost svakog društva.

Na žalost, u našoj zemlji takav odnos prema mladim ljudima još uvek ne postoji. Zato i ne postoje institucije (odgovarajuæa ministarstva, sekretarijati) na svim državnim nivoima, koje bi se bavile iskljuèivo pitanjima mladih. U isto vreme mladi nisu zvanièno

2

5

Neki od problema koje ispitanici navode uobièajeni su za mlade adolescente svuda na svetu. To su svakodnevni problemi koji se odnose na pogoršanje komunikacije sa roditeljima i autoritetom uopšte, burne emotivne reakcije, te oseæanje neshvaæenosti i sputanosti.

U drugu grupu problema spadaju oni koji su povezani sa situacijom u društvu i današnjim «poremeæenim sistemom vrednosti». Tu spada i briga koju mladi ljudi oseæaju zbog neefikasnosti sistema (naroèito obrazovnog i zdravstvenog) i neizvesne buduænosti. Oni primeæuju i problem netolerancije prema manjinskim grupama i diskriminacije mladih uopšte. Sve to èesto u njima izaziva oseæanje bezvoljnosti i zateèenosti.

Ono što je zajednièko za veæinu uèesnika i što najviše istièu, jesu poteškoæe

finansijske prirode.

Da li prepoznaješ sliènost sa svojim razmišljanjima? Da li si razmišljao na koji naèin bi mogao uticati na rešenje problema?

O ISTRAŽIVANJU

PRIKUPLJANJE PODATAKA

Istraživanje je raðeno u periodu od decembra 2002. do marta 2003. godine na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, Republika Srbija, u sledeæih 11 mesta: Panèevo, Vršac, Sremska Mitrovica, Ruma, Kula, Kanjiža, Subotica, Baèka Topola, Novi Sad, Kikinda i Glavica Fruška Gora (savetovanje naèelnika izviðaèkih jedinica Saveza izviðaèa Vojvodine).

OPIS UZORKA

Ispitivanje je vršeno na uzorku od 172 uèesnika radionica, uzrasta 14-29 godina. Uzorak je podjednako obuhvatio mlade oba pola. U njemu su srazmerno zastupljeni studenti, uèenici, zaposleni i nezaposleni. Uzorak obuhvata 35% društveno aktivnih mladih ljudi koji uèestvuju u javnom životu svoje zajednice, kroz angažovanje u NVO ili politièkim partijama, i 65% onih koji nisu društveno aktivni. Procentualna zastupljenost uèesnika pripadnika nacionalnih manjina u Vojvodini odgovara procentualnoj zastupljenosti ovih etnièkih grupa u samoj pokrajini. Znaèajno je i to što su u istraživanje ukljuèeni i mladi sa posebnim potrebama i mladi koji su u sukobu sa zakonom. Svi ovi kriterijumi obezbedili su zaista reprezentativan uzorak mlade populacije u Vojvodini.

O UZORKU PO KATEGORIJAMA

Vreme puno stresa, opasno i zamorno, u kome sve više mrzimo i ne poštujemo prirodu

Vreme socijalne i finansijske nestabilnost i nesigurnosti

Èini se da u svetu nema tolikih problema kao kod nas. Katastrofalno je, zagaðena nam je okolina, na samoj smo periferiji života.

Vreme je izuzetno teško za mlade ljude, puno neizvesnosti i sa malo moguænosti.

Depresivno je, konfuzno, nedovoljno podsticajno. Narkomanija, kriminal... Sa druge strane, ovo je i vreme promena, razvoja tehnologije, modernih komunikacija, težnji ka otkrivanju novog.

Veoma je teško i žalosno, pogodno za poroke, gubljenje identiteta, propadanje.

Izuzetno je teško za mlade ljude, puno neizvesnosti i malo moguænosti. Ovo je vreme u kome nam drugi kreiraju živote.

Vreme u kome (ne)živimo je bez posebnih kvaliteta. Ima puno ambicija, ali je vreme potpuno beznadežno. Postoji puno potencijala za neku umerenu nirvanu, ali zapravo potpuno antihedonistièko, izreklamirano, komercijalno, isfolirano i bez pravih ideologija.

Bolje je u odnosu na prošlo, postoji veæa sloboda mišljenja i više se poštuju prava mladih.

Vreme prolazi u «nadi» da æe biti bolje! A to «bolje» nikad da doðe!

Nema izgleda za buduænost...apatija... Mladi ne mogu da se izraze. Vlada loša materijalna situacija...mrtvilo u gradu u kojem živimo.

Nesigurno je, standard je nizak, odrastanje prebrzo. Malo je tolerancije, perspektive su slabe.

Teško je, hladno, konfuzno, bez nade. Ovo je vreme borbe za opstanak prirode, za slobodu individualnosti.

Baèka Topola

Glavica

Kanjiža

Kikinda

Kula

Novi Sad

Panèevo

Panèevo

Ruma

Ruma

Sremska Mitrovica

Subotica

Vršac

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

kategorija ženski pol muški pol kategorija kategorija kategorija

broj 68 104 70 45 30

kategorija nezaposlen/a aktivan/nau NVO

aktivan/nau politièkoj

partiji

nacionalnamanjina

ostalo

broj 26 110 12 54 11

Uzrast

Broj uèesnika 2 8 10 28 25 14 16 11 10 10 6 17 6 3 2 4

14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29

Panèevo, 30. novembar 2002. godine Kanjiža, 29. decembar 2002. godine

Lokalni organizator: Zoran Markoviæ, Odred Lokalni organizator: Denis Kaposta, Odred izviðaèa »Tamiš« izviðaèa »Kanjiža«Broj uèesnika: 18, uzrasta od 18 do 25 Broj uèesnika: 8, uzrasta od 20 do 22 godina, godine.

Kula, 08. decembar 2002. godine Kanjiža, januar 2003.

Lokalni organizator: Adorjan Kurucz, ITAKA, Lokalni organizator: Varadi Etelka i Piroška Kula Apro, »Svetlosna barka«Broj uèesnika: 7, uzrasta od 18 do 23 Broj uèesnika: 5, uzrasta od 16 do 29 godina. godina.

Na ovoj radionici uèestvovali su mladi ljudi Subotica, 15. decembar 2002. godine sa teškom, lakom i umerenom mentalnom

retardacijom, i Daunovim i Klinefelterovim Lokalni organizator: Slaðana Spasojeviæ, sindromomPRONI Institut za socijalnu edukacijuBroj uèesnika: 18, uzrasta od 17 do 27 Kikinda, 21. februar 2003. godinegodina.

Lokalne organizatorke: Marijana Rodiæ, Ruma, 16. decembar 2002. godine Distrikt 0230 i Dijana Subotièki, Post

Pesimisti KikindeLokalni organizator: Zoltan Fridman, Broj uèesnika: 15, uzrasta od 16 do 28 Gradsko pozorište godina. Broj uèesnika: 11, uzrasta od 15 do 25 godina. Novi Sad, 24. februar 2003. godine

Vršac, 21. decembar 2002. godine Lokalni organizator: Jovan Živanoviæ, Odred izviðaèa »Ivo Lola Ribar«

Lokalna organizatorka: Vesna Kukiæ, ITAKA Broj uèesnika: 26, uzrasta od 15 do 19 Vršac godina. Broj uèesnika: 9, uzrasta od 14 do 28 godina. Panèevo, 25. februar 2003. godine

Sremska Mitrovica, 21. decembar 2002. Lokalni organizator: Saša Janoš, Drugi godine centar - Panèevo

Broj uèesnika:12, uzrasta od 16 do 27 Lokalna organizatorka: Jelena Skakun, godina.CERAMBroj uèesnika: 9, uzrasta od 17 do 25 Glavica - Fruška gora, 15. mart 2003.godina.

Lokalni organizator: Silvester Domonji, Baèka Topola, 28. decembar 2002. godine Savez izviðaèa Vojvodine

Broj uèesnika: 25, uzrasta od 16 do 29 Lokalna organizatorka: Aniko Varmuža, godina. Odred izviðaèa »Petefi Šandor«Broj uèesnika: 9, uzrasta od 18 do 26 godina.

METODOLOGIJA U svrhu istraživanja organizovano je 13 šestoèasovnih radionica èiji su organizatori

i voditelji mladi ljudi obuèeni za ovu vrsta rada sa grupama. Na ovim radionicama 6primenjivane su interaktivne metoda rada (rad u malim grupama, oluja ideja ,

7debatovanje, igranje uloga ...) u kombinaciji sa upitnicima koje su uèesnici pojedinaèno popunjavali, a Istraživanje potreba i oèekivanja mladih u Vojvodini uraðeno je prema ideji Vodièa za diskusiju: »Mladi ljudi u društvima u tranziciji«, koji su

8zajedno priredili i izdali UNICEF i Svetska organizacija skautskog pokreta WOSM .

O radionicama...

Radionice su održavane po jedinstvenom modelu, obraðujuæi sledeæih pet tema:

Uèesnici radionica dobijali su relevantne informacije iz navedenih oblasti, a zatim im je pružena prilika da izraze sopstvene stavove o onome što su saznali, kao i o konkretnim problemima svoje sredine u vezi sa svakom od ovih tema.

prevod termina na engleskom jeziku 'brainstorming'prevod termina na engleskom jeziku 'roleplay'prevod ove publikacije na srpski jezik može se naæi na zvaniènoj internet prezentaciji Saveza izviðaèa Vojvodine: www.v-scout.org.yu

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1678

Obrazovanje

Zdravlje

Zapošljavanje

Konflikti sa zakonom

· Mladi kao graðani

PODACI O UÈESNICIMA I ORGANIZATORIMA RADIONICA (PO MESTIMA)

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

04mladi o zdravlju

1. Pušenje

Pušenje zauzima najviše mesto na lestvici zdravstvenih rizika u našem društvu. Po nekim svetskim istraživanjima, naša zemlja nalazi se na drugom mestu po broju pušaèa u Evropi, odmah posle Turske. Ipak, mnogi ljudi nisu svesni ozbiljnosti posledica pušenja i smatraju da se mogu rešiti ove loše navike kad god to požele. To ipak nije tako lako. Pušenje stvara jaku psihofizièku zavisnost i poveæava rizik od mnogih teških oboljenja.

2. KONZUMIRANJE ALKOHOLA

U našoj kulturi konzumiranje alkohola smatra se normalnim i veoma je zastupljeno. Pije se u mnogim prilikama, i kada se slavi i kada se tuguje. Najèešæe se olako prelazi preko èinjenice da alkohol može da izazove ne samo trenutne, veæ i dugotrajne zdravstvene probleme. On narušava koncentraciju i koordinaciju, utièe na promenu raspoloženja i naravi, a u sluèajevima stalnog i dugotrajnog konzumiranja, može dovesti do fizièkih i psihièkih oboljenja, kao što su depresija ili trajno ošteæenje jetre. Odavanje alkoholu poèinje sa epizodiènim opijanjem, ali trenutak zavisnosti, kada se bez alkohola ne može izaæi na ispit ili priæi devojci ili mladiæu, nije daleko. Ubrzo zatim i jedan jedini dan bez alkohola postaje nezamsliv.

3. DROGA

Prema nekim istraživanjima, u 95% sluèajeva motiv za uzimanje droge je radoznalost i želja za “dokazivanjem u društvu”. Nakon prvog puta, u 76% sluèajeva mladi nastavljaju sa uzimanjem droga da bi iskusili oseæanje prijatnosti ili euforije, karakteristiène za konzumiranje ovih supstanci. Druga, takoðe brojna brojna grupa zavisnika (njih oko 22%) nastavlja sa uzimanjem droge navodno želeæi da, pod njenim dejstvom, »prošire svoje duhovne vidike«.

4. AIDS

9 10HIV (humano imunodeficijentni virus) je virus koji izaziva SIDU ili AIDS (steèeni sindrom slabljenja imuniteta). Imuni sistem obolelih od ove bolesti postepeno slabi, te na kraju nije u stanju da zaštiti organizam ni od najbezazlenijih infekcija. HIV-a se najèešæe prenosi seksualnim odnosom bez zaštite. Prezervativ, ili, popularno, kondom, jedino je kontraceptivno sredstvo koje može da zaštiti od ove bolesti, ali ni takva zaštita nije potpuno sigurna. Zrelo i odgovorno seksualno ponašanje koje podrazumeva upuštanje u intimne odnose uz korišæenje prezervativa, izbegavanje seksualnog odnosa sa nepoznatim osobama, ili pod dejstvom alkohola ili droga, najbolja je zaštita.


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Naziv bolesti potièe od akronima preuzetog iz francuskog jezika - Syndrome de l'Immuno-Déficience Humaine

Ova varijanta naziva potièe od akronima preuzetog iz engleskog jezika - Acquired Immuno-Deficiency Syndrom

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

MLADI O ZDRAVLJU

Da bi normalno funkcionisao, uèio, radio, družio se, važan preduslov je da budeš zdrav, da se dobro oseæaš. Evo kako Svetska zdravstvena organizacija definiše pojam zdravlja:

Sa pojmom zdravlja tvoji vršnjaci povezuju harmoniju duha i tela, dobro raspoloženje, odsustvo bolesti, uredan život bez poroka.

Uèesnike radionica pitali smo šta za njih znaèi biti zdrav. Evo kako su odgovarali:

Ne samo nedostatak bolesti, nego i psiho-fizièko i socijalno blagostanje. 40% ispitanika

Biti pre svega nasmejan i siguran, zbog svesti o važnosti slobode i ljubavi, kao i važnosti uèenja, rada i prilagoðavanja. 18% ispitanika

Harmonija duha i tela. 12% ispitanika

Voditi uredan život, bez poroka sa kojima se sreæemo svaki dan. 10% ispitanika

Zdravlje je najveæe bogatstvo, bilo kao osnova ljudskog biæa ili kao najveæa božija milost. 6% ispitanika

Živeti sa drugima i prirodom. 5% ispitanika

Ne bolovati ni od jedne bolesti i biti otporan. 5% ispitanika

Biti vedar i raspoložen, imati redovan seksualni život, ne oseæati da te telo ogranièava. 2% ispitanika

Da se sa 20 godina ne oseæaš kao pedesetogodišnjak. 2% ispitanika

Koji su najveæi rizici po zdravlje mladih?

Zdravstvene potrebe mladih u periodu adolescencije veoma su specifiène. One su uslovljene naglim rastom i telesnim razvojem adolescenata, ali su povezane i sa psihologijom ovog delikatnog životnog doba. Adolescencija je kljuèan period za izgradnju zdravog životnog stila. To je period koji sa sobom nosi mnoge rizike. Navike koje pojedinac stièe na ovom kritiènom prelazu iz detinjstva u doba zrelosti imaju i neposredne i dugoroène posledice na njegovo fizièko, mentalno i socijalno blagostanje.

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

2

Zdravlje je stanje potpunog fizièkog, mentalnog i socijalnog sklada, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti!

Pozitivna novina u našoj zemlji je što je konaèno stupio na snagu zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima.

problemiPravilno 45% je pod stresom60% se nepravilno hrani60% se ne rekreira70% je pod stresom10% ne žele da se menjaju

75% konzumira alkohol85% konzumira alkohol i50% drogu70% se ne rekreira i60% je pod stresomPravilno se hranimPravilno se hranim82% konzumira alkohol

VršacSuboticaRumaKulaPanèevo

S.MitrovicaB.Topola

Kanjiža

Novi Sad

Kikinda

pozitivni primeri92% se rekreira100% kontroliše svoj bes90% ne konzumira drogu60% se pravilno hrani67% redovno proveravasvoje zdravlje90% ne konzumira drogu70% ne puši

70% ne puši

85% nije pod stresom

70% kontroliše svoje zdravlje

Novi Sad 88% ispod 19 godina starostikonzumira alkohol

Moj odnos prema zdravlju

Pravilno se hranimVežbam/ Rekreiram seImam seksualni odnossa stalnim partneromPod stresom samPušimKonzumiram alkoholKonzumiram droguKontrolišem besPijem kafuRedovno kontrolišem zdravlje

da (%)446760)

41486731756954

da (%)563340

59523369253146

Od koga mladi u Vojvodini oèekuju podršku?

Uèesnici naših radionica izražavali su spremnost da više brige posvete svom zdravlju, te da menjaju svoje loše navike. U tome im treba pomoæi. Zanimalo nas je u koga imaju najviše poverenja i od koga oèekuju najviše podrške. Rezultati našeg istraživanja kazuju da su oèekivanja mladih najviše usmerena na roditelje, zdravstvene institucije i prijatelje, a manje na neke druge društvene institucije i organizacije.

Kakvu vrstu pomoæi oèekuju?

Od roditelja mladi oèekuju pomoæ u vidu saveta ili razgovora. Kao važne preduslove za izgradnju zdravog životnog stila navode porodiènu harmoniju, roditeljsko razumevanje, ispravno vaspitanje, pažnju, pravovremena upozorenja, uzorno ponašanje samih roditelja, roditeljsku kontrolu, ukazivanje poštovanja od strane roditelja i njihovu materijalnu pomoæ.

Od prijatelja mladi takoðe oèekuju najpre savet ili razgovor. Od njih oèekuju pomoæ kroz druženje i zabavu. U odolevanju porocima veoma važnim smatraju oseæanje zajedništva, odnosno zajednièko sticanje i razmenu iskustava.


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima



04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

5. Ostali rizici

Pušenje, alkoholizam, narkomanija i AIDS su u mnogim društvima prepoznati kao glavne opasnosti po zdravlje, ali nisu i jedini izvor opasnosti. Urbani naèin života i nemaran odnos prema prirodi, takoðe, u velikoj meri narušavaju naše zdravlje. Stres, nepravilna ishrana, fizièka neaktivnost sve èešæe su uzroènici mnogih oboljenja. Oni su, svakako, direktno povezani sa životnim standardom u jednom društvu, ali i sa liènom neodgovornošæu i neobrazovanošæu, ili nedostatkom svesti o važnosti zdravog životnog stila.

Kakav je odnos mladih u Vojvodini prema zdravlju?

Prema našem istraživanju tvoji vršnjaci prepoznaju brojne opasnosti po zdravlje u našem društvu. Na prvo mesto stavljaju narkomaniju (èak 95%), pa alkoholizam (80%), zagaðenje životne sredine (42%), ali i stres (40%), fizièku i mentalnu neaktivnost (34%), nasilje, agresivnost i mržnju (17%).

Zanimljivo je to što mladi opasnost po zdravlje vide i u poslu (8%), izlascima do kasno (7%), u delovanju nevladinih organizacija, lošem društvu, laži, demokratiji, konformizmu (4%).

Evo kako uèesnici naših radionica ocenjuju svoj odnos prema zdravlju:

Neki od ovih podataka trebalo bi da nas zabrinu, s obzirom da su oko 70% naših ispitanika maloletnici i mlaði punoletni, a podaci govore da 48% njih puši, 31% konzumira drogu, a èak 67% konzumira alkohol!

Veæina njih, meðutim, kažu i da su spremni da menjaju svoje loše navike. Veæi je procenat onih koji bi radije poèeli zdravije da se hrane ili da redovno kontrolišu svoje zdravlje, nego što bi ostavili kafu, alkohol, cigarete ili drogu. Takoðe bi se radije odrekli kafe i cigareta, nego droge i alkohola.

Šta možeš da zakljuèiš na osnovu ovih podataka? Izjave uèesnika naših radionica upuæuju na to da su svesni štetnosti navedenih navika. Ipak, podaci o stilu života koji vode obeshrabruju. Treba li, na kraju, biti optimista?

Zanimljivi su podaci o razlièitom odnosu prema zdravlju u razlièitim mestima, a naroèito oni koji se znaèajno razlikuju od proseka u Pokrajini. O problemima i pozitivnim primerima u lokalnim zajednicama govori sledeæa tabela.

2

"Svaka grupa ljudi (skoro) može da pomogne (i treba da pomogne) na svoj naèin i prema svojim moguænostima." - uèesnica iz Vršca


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Od škole mladi oèekuju uvoðenje seksualnog vaspitanje u nastavne programe, predavanja koja bi ih bolje upoznala sa odreðenim temama iz oblasti zaštite zdravlja, veæe zalaganje nastavnika, bolju komunikaciju sa nastavnicima i njihovo razumevanje i poštovanje, kao i adekvatne savete školskih psihologa. Naši ispitanici su, takoðe, izrazili želju da škole otvorenije pristupe rešavanju odreðenih problema i obezbede bolju motivaciju za rad uèenika. Ispitanici su kao važne naveli i bolju ishranu u školama, više kontrole od strane nastavnika, a neki èak smatraju da bi bilo dobro obezbediti u školama posebnu prostoriju za pušenje.

Od zdravstva naši ispitanici oèekuju posebne obrazovne programe, savete, edukaciju o merama prevencije, efikasnost zdravstvenih institucija, angažovanje struènjaka u kreiranju posebnih obrayovnih programa o zaštiti zdravlja, terapije, organizovanje psiholoških savetovališta i predavanja, veæu povezanost sa školama i medijima, besplatne preglede i lekove.

Od politièara mladi oèekuju donošenje odgovarajuæih zakona (npr. zabranu

kupovine alkohola licima mlaðim od 18 godina), veæe zalaganje na polju zaštite zdravlja, organizovanje kampanja u cilju širenja svesti o važnosti staranja o zdravlju, osnivanje odgovarajuæih ustanova i savetodavnih i informativnih službi, kao i obezbeðivanje bolje ekonomske situacije u zemlji.

Od NVO mladi oèekuju rad na obrazovanju mlade populacije i širenju svesti o važnosti zdravog životnog stila. Od nevladinog sektora oèekuje se da informiše javnost o postojanju problema, da izvrši pritisak na odgovarajuæe državne institucije upozoravajuæi na te probleme, ali i organizovanje kampanja, radionica, seminara, tribina i predavanja koji bi se bavili ovom temom, kao i podrška institucijama formalnog obrazovanja.

Od medija mladi oèekuju stalnu angažovanost, uèestvovanje u organizovanju odgovarajuæih kampanja i informisanju javnosti, kao i produkciju specijalnih obrazovanih emisija, organizovanju javnih diskusija i sl.

Kada smo ih pitali kojim od problema bi se trebalo najpre pozabaviti, ispitanici su ih na sledeæi naèin rangirali:

1. narkomanijom 2. alkoholizmom3. polno-prenosivim bolestima4. pušenjem5. trodnoæom kod maloletnica 6. depresijom 7. lošom ishranom

2

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

04mladi o obrazovanju

Šta mladi u Vojvodini misle o obrazovanju?

U razgovoru sa tvojim vršnjacima o tome šta za njih znaèi obrazovanje, dobili smo razlièite odgovore. Veæina smatra da je obrazovanje, pre svega, sticanje znanja i informacija iz raznih oblasti, koje mogu praktièno da se primene.

Evo šta neki mladi ljudi u Vojvodini povezuju sa pojmom obrazovanja:

Obrazovanje je nešto èiju važnost ne shvatamo dovoljno, jer nas smara i dosaðuje. Novi Sad

Lakši naèin za zbližavanje ljudi = razumevanje Glavica

Hodati svetom otvorenih oèiju Baèka Topola

Obrazovanje je neophodna stavka za sticanje moæi. Kula

Nešto što se nameæe a ne brine o individui Novi Sad

Bežanje iz škole, kupovina diplome, levaæenje profesora Novi Sad

Status Panèevo

Obrazovanje je kad ideš u školu i uèiš neke gluposti koje ti ne trebaju, ali moraš. - Kikinda

Veæina uèesnika naših radionica takoðe smatra da je obrazovanje proces koji traje ceo život. Veæina njih prepoznaje da je uèenje proces koji se odvija u raznim situacijama i koji nije iskljuèivo povezan sa obrazovnim institucijama. Obrazovni proces vezuju i za porodicu, medije, NVO, klubove mladih, radno mesto, prirodu, putovanja, politièke organizacije, kulturne dogaðaje, internet. Oni, takoðe, uèenje povezuju sa svakodnevnim iskustvom i veruju da se uèimo na sopstvenim greškama u raznim situacijama i kroz komunikaciju sa drugima.

Zašto je važna škola?

Na ovo pitanje 25% polaznika odgovorilo je da škola pruža osnove u obrazovanju, prva saznanja i moguænost komunikacije sa drugima. 5% reklo je da je lepo iæi u školu, dok je 10% izjavilo da im škola, ovakva kakva je, nije važna. 35% naših ispitanika vidi školu kao temelj daljeg napretka u životu. 15% kaže da je škola važna da bi se dobio posao i stekla znanja iz raznih oblasti, koja kasnije možemo proširiti, dopuniti i tako primeniti, a 10% ispitanika vidi školu kao naèin da se obezbedi lièna sigurnost, položaj u drušvu, diploma i novac.


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

MLADI O OBRAZOVANJU

Jedna od tema naših radionica bilo je i obrazovanje. Da bi se uspešno nosili sa teškoæama o kojima smo prièali, mladi ljudi moraju na vreme steæi mnoga znanja i veštine. Stoga je odnos prema uèenju veoma važan.Po UNESCO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), postoji èetiri kljuèna tipa uèenja. Oni se nazivaju «stubovima» obrazovanja.

1.Uèiti da bi znao(la) kombinovanje dovoljno širokog opšteg obrazovanja sa temeljnim obrazovanjem u okviru manjeg broja specifiènih oblasti. Ovaj proces takoðe obuhvata i savladavanje veštine uèenja, koja je osnov sticanja znanja u toku celog života.

2.Uèiti da bi delovao(la) sticanje ne samo veština koje se tièu odreðene profesije, veæ i širok spektar veština koje ukljuèuju i meðuljudske odnose, kao i delovanje u okviru tima.

3.Uèiti da bi živeo(la) u zajednici razvijanje razumevanja za druge ljude, poštovanja vrednosti zajedništva, veština važnih za timsko delovanje i rešavanje konflikata, i dubokog poštovanja prema vrednostima pluralizma, meðusobnog razumevanja, mira i pravednosti.

4.Uèenje da bi se lièno izgradio(la) razvijanje karaktera i integriteta u delovanju, sposobnosti donošenja nezavisnog suda i preuzimanja liène odgovornosti. U tom smislu, obrazovanje ne sme da zanemari ni jedan aspekat razvoja potencijala mlade osobe.

Drugim reèima, uèenjem stièeš sve ono što ti pomaže da pronaðeš svoje mesto u društvu i izgradiš svoje stavove. Kao što, verovatno, i sam(a) primeæuješ, pogrešno je povezivati obrazovanje iskljuèivo za instituciju škole. Zapravo obrazovni proces može se podeliti u tri tipa:

1. Formalno «zvanièno» obrazovanje, kao što su škole i fakulteti.

2. Neformalno se odvija u omladinskim organizacijama, klubovima, udruženjima graðana i sl. Takve organizacije ti mogu dati priliku da stekneš specifièna znanja i veštine, kao i priliku da uèiš kroz iskustvo. Ovakvo obrazovanje podrazumeva uèenje kroz razmenu iskustava i timski rad. Prikljuèivanje takvim organizacijama obièno je dobrovoljno.

3. Životno ukljuèuje ono što nauèiš dok si sa svojom porodicom ili prijateljima, èitajuæi knjigu ili novine, gledajuæi TV ili na ulici.

Svaki od ovih tipova obrazovanja daje ti priliku da stekneš raznovrsno iskustvo, nauèiš razne stvari, ili da pojave koje su ti veæ poznate osmotriš iz nekog novog ugla. Tako se razlièiti tipovi obrazovanja meðusobno dopunjuju. Primera radi, ono što uèiš u školi pomoæiæe ti da uèiš iz medija, a ono što nauèiš u omladinskoj organizaciji može ti pomoæi da lakše savladaš školsko gradivo. Zato napredna društva, uz formalno, promovišu i podržavaju neformalne oblike sticanja znanja.

2

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

O savremenoj školi...

Škola je primarno mesto uèenja, ali i socijalna sredina u kojoj mlada osoba sazreva. Ona ima kljuènu ulogu u osposobljavanju mladih ljudi za prelazak iz adolescencije u doba zrelosti, za bavljenje odreðenom profesijom, kao i za razne druge vidove društvenog angažmana. Zato, nije bitno samo da školski plan i program budu ispunjeni i da nastavnici budu adekvatno obuèeni za to, veæ i da samo okruženje u kojem se obrazovni proces odvija bude stimulativno, zdravo i prijatno.Da li misliš da današnje škole ispunjavaju ove uslove? Da li sadržaj i naèin poduèavanja u našim školama odgovaraju savremenim tendencijama i idealima graðanskog društva?Tvoji vršnjaci imali su priliku da o ovome razgovaraju i izraze svoje stavove kao i da ponude svoje ideje za poboljšanje uslova školovanja. Evo šta predlažu:

Moja vizija savremenog školstva

· To je školstvo u kojem profesori zaista brinu o svojim uèenicima i ne pune im glave samo informacijama. Oni bi trebalo da imaju bolju komunikaciju sa uèenicima, da ne koèe natproseène i da nagraðuju sposobnost. - 35% ispitanika


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Zašto mladi napuštaju školu?

Razlozi za ovu pojavu, po mišljenju tvojih vršnjaka, su sledeæi:

Siromaštvo ih èesto navodi da što pre pronaðu posao za koji nije potrebno temeljnije obrazovanje. Zato mladi vide «nadu» i priliku u aktivnostima koje se “više isplate”, a èesto su i «lakše». - 34% ispitanika

Škola nije okrenuta ka potrebama, oèekivanjima i interesovanjima mladih. Dodatni faktori, kao što su loš uticaj porodice, dosadni i zastareli školski sistem, ili loši predavaèi i zastarele metode uèenja odvraæaju ih od daljeg školovanja. - 26% ispitanika

Lenjosti, nedostatak inspiracije, nezainteresovanost. - 20% ispitanika

Nedostatak motivacije jer ne vide perspektivu u buduænosti. - 12% ispitanika

Nedostatak pravih uzora. - 5% ispitanika

Trudnoæa. - 3% ispitanika

2

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Bez škole i profesora jako je teško sakupiti znanje. Naše škole nas puno puta ne uspevaju nauèiti ništa»

uèesnik iz Subotice uèesnik iz Sremske Mitrovice uèesnik iz Sremske Mitrovice

Škola treba da mi da papir sa kojim æu moæi da se zaposlim i živim koliko-toliko normalno

Deset godina na ovom našem ringišpiluod zemlje, pa da vidim ko ostaje u školi!

· Poboljšanje bi se postiglo izbacivanjem suvišnih predmeta iz školskih programa. Mladima treba pružiti moguænost izbora, tj. da uèe od poèetka ono što ih zanima i za šta imaju afiniteta, uz mnogo više prakse. - 30% ispitanika

· Uvoðenje interaktivnih metoda rada i modernijih predavanja - 17% ispitanika· Reforma školstva po dobrim uzorima iz inostranstva i prema potrebama današnjice i mladih kod nas - 9% ispitanika

· Promovisanje sva tri tipa obrazovanja (formalno, neformalno i životno) - 5% ispitanika

· Nemam konkretnu viziju - 4% ispitanika.

Šta mladi misle o neformalnom obrazovanju?

Kroz neformalno obrazovanje dobijaju se zanimljive informacije iz raznih oblasti

Bolje je od formalnog obrazovanja jer nije obavezno i niko ne ocenjuje 21%

Lep naèin da ljudi obogate svoja saznanja i iskustva

Dobra stvar, nadajmo se da æe jednom i kod nas biti priznato

Interesantno, interaktivno i, što je najznaèajnije, ima puno praktiènog i iskustvenog

Pruža priliku da se korisno utroši slobodno vreme

O životnom obrazovanju ...

Sticanje iskustva u raznim situacijama

Veoma je bitno i bez njega formalno obrazovanje, koje je kod nas loše razvijeno, jako malo vredi

To je reka života u kojoj uèimo i dobre i loše stvari, o životu sa drugima i kulturi


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

2

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Želim da imam priliku da nauèim ono što me interesuje, na naèin koji æe me motivisati da to èinim.

uèesnik iz Kule uèesnica iz Kikinde

Ja bih volela da je obrazovanje prilika za svakoga da proširi svoje vidike i stekne korisna znanja.

Veoma je važno, naroèito u procesu socijalizacije

12% polaznika nije dalo odgovor na ovo pitanje

Gde su najviše nauèili?

Uporedivši tri pomenute vrste obrazovanja, mladi smatraju da su o temama o kojima smo razgovarali najviše nauèili kroz životno, a najmanje kroz formalno obrazovanje.

Podaci govore da se u okviru formalnog obrazovanja najviše uèi o tome kako funkcioniše ljudsko telo, èitanje i pisanje, strani jezik i upoznavanje sa nacionalnim herojima i važnim otkriæima. O tome kako voditi tim najviše se nauèi kroz neformalno obrazovanje, dok se kroz životno najviše razvijaju prijateljstvo i meðuljudski odnosi.Zanimljiva je ocena naših ispitanika da su u okviru formalnog obrazovanja malo nauèili o funkcionisanju vlade i države. Da li to znaèi da se o tome malo govori, ili se takve teme obraðuju na neodgovarajuæi naèin?


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

Ù

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

04mladi o zaposljavanju

Kao pozitivne aspekte vremena u kojem živimo, mladi navode dolazak stranog kapitala, otvaranje novih preduzeæa i samim tim i novih radnih mesta. Dopada im se, a u isto vreme ih i plaši, potreba za stalnim usavršavanjem.

SUTRA

Ovaj deo nam je najzanimljiviji i najznaèajniji. Èuli smo zaista mnogo interesantnih ideja o tome šta treba promeniti u buduænosti i kako treba da izgleda tržište rada u našoj zemlji.

U buduænosti bismo voleli da se ideje i kreativnost cene i plaæaju. uèesnici iz Kule

Želimo da se zapošljavamo na osnovu struène spreme, sposobnosti i znanja. Bilo bi dobro da se radi provera sposobnosti. uèesnici iz Kikinde

Mislim da bi profesionalna orijentacija dece od malena puno pomogla. uèesnica iz Panèeva

I nekad i danas prisutna je politièka diskriminacija pri zapošljavanju. Ne želim da toga bude kad se ja budem zapošljavao. uèesnik iz Novog Sada

Želimo da se u buduænosti radnik poštuje. uæesnici iz Novog Sada

Želimo da se zapošljavamo nakon perioda prakse ili volontiranja. uèesnici iz Panèeva

Moja mama je izgubila posao zbog trudnoæe. Ne želim da se to i meni dogodi. uèesnica iz Panèeva

Zaposlene treba motivisati nagraðivanjem truda. uèesnici iz Kikinde

Mladi ljudi su svesni da je, uz motivaciju radnika od strane poslodavaca, važan i timski rad, da bi im posao koji obavljaju prièinjavao zadovoljstvo. Sa druge strane, pak, oni još uvek nisu spremni da èesto menjaju zaposlenja i radije se odluèuju za “sigurnost” kakvu su u prošlosti imali njihovi roditelji. Promena posla tokom radnog veka bila je retka u prošlosti i, èini se da je malo mladih ljudi spremno za novu dinamiku na tržištu rada.

Evo kako su uèesnici naših radionica rangirali svoja oèekivanja od buduæeg radnog mesta:


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima



04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

MLADI O ZAPOŠLJAVANJU

Sa mladima u Vojvodini razgovarali smo ne samo o uslovima zapošljavanja u našem društvu, veæ i o temama kao što su kultura rada, važnost atmosfere na poslu, važnost saradnje, napredovanja i obrazovanja u toku radnog odnosa.

Vreme u kome živimo nosi brojne promene u pogledu zapošljavanja i rada. Ulaskom u tranziciju, mnoge stvari u našoj zemlji se menjaju, pa tako i sistem zapošljavanja. Uvoðenje novih tehnologija u proces proizvodnje kao i reorganizacija poslova uzrokuju pojavu viška zaposlenih. Stoga mnogi ljudi danas postaju tzv. «tehnološki višak» i gube radna mesta. Za neke od njih organizuju se programi do/prekvalifikacije, kako bi se prilagodili novim uslovima poslovanja. Jasno je da, usled ovako krupne reorganizacije sistema, situacija na tržištu rada postaje znatno teža i uliva strah i nesigurnost mladima koji traže svoj prvi posao. To je i razlog zašto Tržište rada, nekadašnji SIZ za zapošljavanje, menja naèin rada i pokušava da naðe metod za rešavanje ovog problema.

Problemi o kojima smo takoðe razgovarali jesu pojave korupcije i nepotizma u današnjem sistemu. Mladi ljudi koji trenutno traže posao, nalaze se u procepu izmeðu «tradicije» zapošljavanja «preko veze», i novih tendencija i reformi sistema zapošljavanja. Zato je možda najvažnija pozitivna tendenciju koju sa sobom nose ove reforme, odluèna borba protiv korupcije i sticanje poverenja u institucije sistema, koje treba da predstavljaju branu takvim pojavama. To je i jedno od najvažnijih oèekivanja mladih u Vojvodini.

Od naših ispitanika tražili smo da uporede vreme pre tranzicije sa današnjom situacijom. Nakon toga smo ih zamolili da opišu kako bi oni želeli jednog dana da se zapošljavaju i kakve uslove rada žele.

NEKAD...

Mladi veruju da je vreme u kojem su se njihovi roditelji zapošljavali bilo bolje, da su plate bile veæe, a posao zagarantovan. Sistem je pružao mladima stabilnost, sigurnost, solidne prihode i druge beneficije, kao što su zdravstveno i penziono osiguranje. Postojala je moguænost da se dobiju krediti i stan. Mladi su mogli ranije da se osamostale.

Sa druge strane, uèesnici naših radionica primeæuju da je postojala politièka diskriminacija (lakše su se zapošljavali èlanovi Komunistièke partije), kao i veoma izražena polna diskriminacija, u smislu da žene nisu mogle biti na visokim položajima (ili se to dešavalo veoma retko).

A SAD...

Današnji sistem zapošljavanja i zakonsko ureðenje radnih odnosa, mladi u Vojvodini ocenjuju uglavnom negativno. Njih na prvom mestu plaši stalni porast nezaposlenosti. Uz to, naši ispitanici navode ugrožena prava radnika, naroèito u privatnim firmama. Smatraju da radnik èesto ostaje sam, bez zakona na svojoj strani. Oni, takoðe, smatraju da je još uvek prisutna diskriminacija na osnovu (ne)pripadnosti odreðenoj politièkoj partiji. Èesto je teško naæi prvi posao pošto se traži radno iskustvo, a zbog nedostatka radnih mesta teško je zaposliti se u struci.

2

dobar timski rad (atmosfera)siguran posaovisoka plataposao u kojem mogu zaistapomoæi drugim ljudima

4.033.853.783.71

1234

ocena rang ocena rang

prilike da sreæem puno ljudiuzbudljiva atmosfera

3.663.46

56

besplatno ili jeftino zdravstveno osiguranjeputovanjesam svoj šefvažan posao u oèima drugihlakoæa rutineslužbeni auto

3.263.122.982.822.662.17

8910111213

besplatno ili jeftino deèje osiguranje 3.40 7

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

04mladi o kriminalu

Prema podacima vodièa za diskusiju «Mladi ljudi u društvima u tranziciji», kriminal u našem regionu u toku tranzicije nije postao samo èešæi, veæ je promenio i svoju prirodu. Prekršaji i prestupi prema svojini vandalizam, kraðe po prodavnicama, provale i slièno, predstavljaju više od dve treæine maloletnièkih prestupa. U porastu je i broj ubistava, silovanja, napada koji za posledicu imaju teške telesne povrede i trajnu invalidnost. Tvoji vršnjaci identifikovali su kriminalne radnje kojima se mladi u njihovom okruženju najèešæe bave, i rangirali ih prema uèestalosti i ozbiljnosti. Na vrhu liste nalaze se trgovina narkoticima, kraðe, vandalizam, tuèe i ubistva. Dalje se pominju vožnja u pijanom stanju, silovanje, remeæenje javnog reda i mira, zlostavljanje neistomišljenika, prostitucija, posedovanje i upotreba oružja, i konzumiranje droga.Alarmantna je èinjenica da se u pojedinim sredinama nasilje u porodici i nad ženama, zloupotreba dece, pretnje nasiljem i protivprirodni blud ili ne tretiraju kao realan problem, ili se ne prepoznaju kao tipovi kriminalnih dela. Ovakav podatak, po našem mišljenju, ukazuje pre svega na neophodnost podizanja svesti o težini ovih prestupa, ali i hitnih promena u pravosudnom sistemu, koje æe omoguæiti da ove vrste nasilja podležu odgovarajuæim sankcijama.

Zašto mladi krše zakon?

Kao što znaš, društveni potresi èesto razaraju same temlje društva, kao što su porodica ili obrazovne institucije. Porodice su pod stalnim pritiskom u borbi za egzistenciju, a u školama se oseæa manjak nastavnog osoblja i finansijskih sredstava. Kao posledica toga, mladi ljudi èesto ostaju bez glavnog oslonca u periodu sazrevanja. Konflikt sa zakonom je neretko neizbežna posledica. Mladi ljudi, kojima je potrebna podrška grupe i oseæaj pripadnosti, èesto nalaze izlaz u prikljuèivanju grupama koje krše zakon, zloupotrebljavaju alkohol i narkotike.

Na pitanje zašto mladi krše zakon, uèesnici naših radionica opredelili su se za sledeæe odgovore:


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

MLADI U SUKOBU SA ZAKONOM

Dogaðanja u protekloj deceniji, ali i promene u svim sferama društva danas, bitno su uticali i utièu na odrastanje i formiranje mladih ljudi. Protekli period obeležili su ratovi i sukobi, govor mržnje i porast nasilja na ulicama, bahatost u svakodnevnoj komunikaciji meðu ljudima, koja je vladala èak i u domenu javne reèi (npr. u medijima). To je i vreme siromaštva, kada su se porodice, pod velikim pritiskom, suoèavale sa inflacijom i nezaposlenošæu. Mladi ovo vreme prepoznaju kao vreme u kojem im nije pruženo ni mnogo razumevanja, ni razloga za optimizam, i u kojem su oni, kao društvena grupa, marginalizovani, odnosno, iskljuèeni iz procesa donošenje odluka koje ih se tièu.

Takvo vreme donelo je i porast kriminala, a organizovani kriminal dostigao je svoj vrhunac. Svest o ovako destruktivnom trendu u našem društvu danas je preko potrebna. Ulaskom u period tranzicije, naša zemlja suoèava se sa novim izazovom u borbi protiv nasilja, s obzirom da je poveæana mobilnost graðana iz regiona, a samim tim i moguænost daljeg širenja i jaèanje organizovanog kriminala.

Istraživanja u ovoj oblasti ukazuju da je neophodno zaštiti mlade ljude i raditi na spreèavanju njihovog ulaska u kriminal, a dve prioritetne oblasti delovanja su:

· Rad na smanjenju uzroka ulaska u kriminal· Unapreðivanje svih nivoa prevencije kriminala

2

Ù

Ù

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, procenat trendova u izveštajima o kriviènim delima, presudama i optužnicama za maloletne poèinioce kriviènih dela u SRJ, u poslednjoj deceniji se udvos t ruè i o . Na j èešæe poèinjena krivièna dela bila su uzurpacija vlasništva, ugrožavanje života i telesne povrede, zatim ostala krivièna dela, i na kraju ugrožavanje dostojanstva liènosti i èoveènosti.

8. vršnjaèka edukacija9. institucije zadužene za zapošljavanje10. prijatelji11. crkve

Po mišljenju tvojih vršnjaka, pri rešavanju ovako složenih društvenih problema, svi delovi društva nose svoj deo odgovornosti.

Funkcionalna porodica igra znaèajnu ulogu u životu mlade osobe. Ona je utoèište i izvor osnovnih životnih vrednosti svakog pojedinca. Ipak, u oèuvanju institucije porodice, kao i u okviru brige koju duguje pojedincu, država snosi veliki deo tereta odgovornosti. Od nje mladi oèekuju obezbeðivanje višeg standarda, smanjenje nezaposlenosti i veæu brigu o potrebama mladih kroz podsticanje neformalnog obrazovanja na nacionalnom i lokalnom nivou.

Zakoni treba da se izgrade i realizuju na osnovu zagarantovanog poštovanja ljudskih prava i potreba svakog pojedinca, a o bezbednosti društva treba da brine poštena i korektna policija.

Mladi smatraju da bi rešenju problema doprinelo i osnivanje posebnih službi za prevenciju kriminala, kao i davanje veæih nadležnosti socijalnim i savetodavnim službama. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože više materijalnih sredstava u izgradnju sportskih terena, igrališta i omladinskih klubova, gde bi mladi ljudi mogli da provode svoje slobodno vreme, družeæi se svojim vršnjacima i uèeæi.

Nevladine organizacije treba da zainteresuju mlade za raznovrsne obrazovne sadržaje, te da ih animiraju i podstaknu na društveni angažman.

Odgovornije ponašanje medija, u kojima bi bilo manje nasilja, i koji bi više promovisali pozitivne uzore ponašanja, ima, takoðe veoma važnu ulogu.


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

U razgovoru o porastu kriminala meðu mladima, njegovim uzrocima i posledicama, uèesnici naših radionica pokazali su visoku svest o ozbiljnosti i složenosti problema. Naši sagovornici želeli su da razgovaraju i o psihološkoj strani konflikta. Naime, oni uoèavaju da mnogi mladi ljudi teško kontrolišu snažna oseæanja frustracije, besa ili napetosti, što je èesto direktni uzrok sukoba sa zakonom. Naši razgovori ujedno

pokazuju da, u rešavanju ovako teških problema, mladi ljudi zaslužuju poverenje i važnu ulogu u procesu odluèivanja. Znaèajni podaci koje smo dobili od uèesnika naših radionica, kao i njihovi stavovi u vezi sa njima, dokaz su da bi ovakva vrsta saradnje izmeðu odgovarajuæih institucija i mladih, pružila bolji uvid u uzroke ovih

pojava, ali i najdelotvorniju strategiju borbe protiv njih. O prevenciji kriminala

Uèesnike naših radionica zanimalo je i kakve vrste prevencije kriminala primenjuju razvijena društva u svetu, kao i odnos tih društava prema maloletnim prestupnicima. Spreèavanje kriminala podrazumeva aktivnosti na tri nivoa:

Primarna prevencija

Primarna prevencija kriminala podrazumeva nacionalnu politiku koja pomaže ljudima da poboljšaju životni standard. Obuhvata bolje uslove obrazovanja, zapošljavanja i liènog napretka. Ona, takoðe, ukljuèuje promovisanje organizovanih vanškolskih aktivnosti i podršku društvenim organizacijama koje se bave mladima, te jaèanje društvenih “sigurnosnih mreža”.

Sekundarna prevencija

Sekundarna prevencija krminala podrazumeva stvaranje “sigurnosnih mreža” za mlade koji pripadaju najriziènijim grupama. Sigurnosne mreže ukljuèuju savetodavne službe i ostale vrste socijalnih službi, koje mogu pomoæi mladima i njihovim porodicama.

Tercijalna prevencija

Tercijalna prevencija predstavlja ulaganje napora da se iznaðu alternativna rešenja za lišavanje slobode maloletnih prestupnika, kao što su posebni obrazovni programi. Kada to nije moguæe, tercijalna prevencija ima za cilj poboljšanje uslova života u zatvorima, popravnim domovima, te pomoæ prestupnicima da ponovo izgrade svoj život po izlasku na slobodu.

Za prevenciju kriminala, po mišljenju uèesnika radionica, najodgovorniji su sledeæi segmenti društva:1. policija2. zakoni i država3. porodica i roditelji4. obrazovne ustanove5. NVO6. mediji7. socijalne i zdravstvene ustanove

2

Ù

· Poboljšanje bi se postiglo izbacivanjem suvišnih predmeta iz školskih programa. Mladima treba pružiti moguænost izbora, tj. da uèe od poèetka ono što ih zanima i za šta imaju afiniteta, uz mnogo više prakse. - 30% ispitanika

· Uvoðenje interaktivnih metoda rada i modernijih predavanja - 17% ispitanika· Reforma školstva po dobrim uzorima iz inostranstva i prema potrebama današnjice i mladih kod nas - 9% ispitanika

· Promovisanje sva tri tipa obrazovanja (formalno, neformalno i životno) - 5% ispitanika

· Nemam konkretnu viziju - 4% ispitanika.

Ja bih volela da je obrazovanje prilika za svakoga da proširi svoje vidike i stekne korisna znanja. uèesnica iz Kikinde

Želim da imam priliku da nauèim ono što me interesuje, na naèin koji æe me motivisati da to èinim. uèesnik iz Kule

Šta mladi misle o neformalnom obrazovanju?

Kroz neformalno obrazovanje dobijaju se zanimljive informacije iz raznih oblasti

Bolje je od formalnog obrazovanja jer nije obavezno i niko ne ocenjuje 21%

Lep naèin da ljudi obogate svoja saznanja i iskustva

Dobra stvar, nadajmo se da æe jednom i kod nas biti priznato

Interesantno, interaktivno i, što je najznaèajnije, ima puno praktiènog i iskustvenog

Pruža priliku da se korisno utroši slobodno vreme

O životnom obrazovanju ...

Sticanje iskustva u raznim situacijama

Veoma je bitno i bez njega formalno obrazovanje, koje je kod nas loše razvijeno, jako malo vredi

To je reka života u kojoj uèimo i dobre i loše stvari, o životu sa drugima i kulturi

Veoma je važno, naroèito u procesu socijalizacije

12% polaznika nije dalo odgovor na ovo pitanje

najmanje kroz formalno obrazovanje.

Sledeæa tabela daje podatke o tome koliko mladi ljudi u Vojvodini, po sopstvenoj oceni (od 1 do 5), znaju o pojedinim stvarima i gde su o tome najviše nauèili.

Brojke predstavljaju srednje vrednosti ocena. Crvenim su obeležene najviše vrednosti, a plavim najniže.

Podaci govore da se u okviru formalnog obrazovanja najviše uèi o tome kako funkcioniše ljudsko telo, èitanje i pisanje, strani jezik i upoznavanje sa nacionalnim herojima i važnim otkriæima. O tome kako voditi tim najviše se nauèi kroz neformalno obrazovanje, dok se kroz životno najviše razvijaju prijateljstvo i meðuljudski odnosi.Zanimljiva je ocena naših ispitanika da su u okviru formalnog obrazovanja malo nauèili o funkcionisanju vlade i države. Da li to znaèi da se o tome malo govori, ili se takve teme obraðuju na neodgovarajuæi naèin?


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

2

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

Ù

04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima


u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

1

04mladi kao gradjani

- Graðanin je onaj ko ostvauje svoje liène interese u skladu sa interesima zajednice. Subotica

- Graðanin je aktivan i odgovoran èlan društva, stanovnik sa svojim potrebama i zadovoljstvima. Sremska Mitrovica

Veæina tvojih vršnjaka prepoznala je znaèaj ljudskih i graðanskih prava. U razgovoru o tome koja prava se najèešæe krše u našem društvu i na koji naèin, dobili smo neke vrlo interesantne odgovore.

pravo kretanja - obavezne vize za ulazak u veæinu evropskih zemalja, ugroženabezbednost na ulicama, zatvaranje kafiæa ranije nego prepravo na identitet - diskriminacija nacionalnih manjinapravo na obrazovanje - visoke školarine, neefikasno školstvopravo glasa i mišljenja - mladima se ne dozvoljava da iskažu svoj stav pod izgovorom da ne poseduju dovoljno zrelostipravo na organizovanje - nedostatak uslova za rad pošto vlast samodeklarativno podržava graðanske inicijative, ali ni na koji naèin ne pomaže radNVOpravo na seksualnu orijentaciju - nemiri na gay paradi u Beogradupravo na leèenje - korupcija u zdravstvu, nedostatak lekovapravo na zaštitu/bezbednost - veliki broj povreda na radu,nepostojanje zakona o nasilju u porodici, nedovoljno policije na ulicama zdrava životna sredina - izgradnja fabrika u gradovimapravo na informisanje - neobjektivni medijipravo glasanja na izborima - neažuriranje glasaèkih spiskovapravo na lièni integritet - sluèajevi zlostavljanja u institucijama vojske i policije

Zanimljivo je da su se neki od uèesnika naših radionica (oko 25%), na samom poèetku razgovora, spremno složili sa važnošæu poštovanja ljudskih prava, ali su, po našem mišljenju, u daljoj diskusiji, pokazali suštinsko nerazumevanje tog pojma. Najosetljivije teme ticale su se prava na nacionalnu pripadnost i prava na seksualnu orijentaciju. Tako, na primer, jedan od uèesnika u diskusiji, iako sebe smatra osobom koja pošuje pravo na nacionalnu pripadnost, u daljem razgovoru spominje pripadnika druge nacije uz izraženi negativni stav (npr. »komšiju Šiptara koji ima 100 maèaka«). Naèin na koji su neki od uèesnika komentarisali incident na gay paradi u Beogradu 2001 takoðe je èesto bio neprimeren. Da li i ti misliš da se seksualna orijentacija može smatrati jednim od osnovnih ljudskih prava, a da se pri tom homoseksualno opredeljenje smatra “nenormalnim”?

Primetili smo da tvoji vršnjaci èesto zaboravljaju da graðani, pored prava, imaju i neke obaveze. Stoga smo dalje razgovarali i o njima. Evo šta su sve uèesnici naših radionica smatrali graðanskim obavezama:

Ù Ù

Ù

Ù Ù

Ù

Ù Ù Ù

Ù

Ù Ù Ù

Ù Ù Ù Ù


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima



04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

MLADI KAO GRAÐANI

U poslednje vreme u našoj zemlji puno se govori o graðanskim i ljudskim pravima. Graðanin nije samo stanovnik grada, kao što su neki uèesnici naših radionica mislili. Biti graðanin civilnog društva znaèi imati odreðena prava i obaveze, ali, pre svega, to znaèi imati razvijenu svest o njima i aktivno uèestvovati u njihovoj zaštiti. Pojam “graðanina” se, dakle, odnosi na pojedinca kao politièko biæe, odgovornog èlana društva, koji ne prepušta odgovornost za dobrobit svoje zajednice politièarima. I mada se pravo izbora zasniva na postojanju graðanske svesti, pojam graðanske svesti ne svodi se samo na podršku ili pripadnost odreðenim politièkim grupacijama. Ona podrazumeva, na prvom mestu, samoinicijativu pojedinca koji shvata zaštitu kvaliteta života svih drugih pojedinaca u svojoj sredini kao svoju liènu obavezu.

Ovo su neki od odgovora uèesnika naših radionica na pitanje šta za njih predstavlja pojam graðanina:

- Graðanin je osoba koja živi u gradu i taj grad èuva, uživajuæi u svojim privilegijama i pravima. Baèka Topole

- Graðanin je stanovnik države (sveta) koji bez obzira na rasu, pol ili nacionalnu pripadnost ima jednaka prava i obaveze kao i svi ostali sa kojima živi u zajednici. Glavica

- Graðanin je osoba koja u državi u kojoj živi ostvaruje svoja prava i ispunjava svoje obaveze, dajuæi svoj doprinos razvoju zajednice. Ruma

- Graðanin je èovek koji brine za svoju okolinu, koji prihvata zakone i poseduje prava, koji miroljubivo živi u kolektivu. Kanjiža

- Graðanin je svaki èovek ovog sveta bez obzira kakav je. Ono biæe koje se bori za svoja prava i svoje slobode. Kikinda

- Graðanin je stanovnik zajednice, koji uèestvuje u njenim aktivnostima i poštuje njene zakone Kula

- Graðanin je osoba svesna svojih prava i dužnosti. Novi Sad

- Graðanin je osoba koja živi i radi u gradu; slobodna i individualna osoba sa svojim pravima. Panèevo

- Graðanin je stanovnik grada sa svojim pravima i obavezama, svestan sebe i okoline. Vršac

2

Ù plaæanje poreza èuvanje prirodevojna obaveza obaveza staranja o deci i starimaosnovno školovanje vaspitanje i usmeravanje dece poštovanje zakona glasanje na izborimanošenje liène karte biti nasmejanpoštovanje javnog reda i mira lojalnost državitolerancija / neugrožavanje

slobode drugih graðana

Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù Ù


04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima



04

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

Kao što vidiš, oko graðanskih obaveza postoji dosta zabuna. Meðu navedenim odgovorima ima i netaènih. Da li pretpostavljaš koji su od njih netaèni i zašto?

U toku diskusije na našim radionicama najviše nedoumice bilo je oko toga da li je glasanje na izborima pravo ili obaveza. Na veæini radionica, uèesnici su ga svrstavali u obe kategorije. U nekim državama (Novi Zeland, npr.) glasanje na izborima je graðanska obaveza, a njeno kršenje sankcioniše se novèanom kaznom. Ipak, u našoj zemlji glasanje je pravo, a ne obaveza. Dakle, ovo je jedno od graðanskih prava sa kojim se ne raðamo, veæ ih stièemo vremenom (kod nas sa napunjenih 18 godina).

Razgovarali smo i o graðanskom aktivizmu, odnosno o tome koliko su mladi ljudi spremni da se dobrovoljno angažuju za dobrobit zajednice i na kakve sve probleme nailaze u tim prilikama.

Tvoji vršnjaci smatraju da mladi i dalje nemaju adekvatnu priliku da se ukljuèe u razvoj civilnog društva. Sa druge strane, biti aktivan graðanin znaèi donositi odluke, a svako donošenje odluka nosi odgovornost. Na žalost, i dalje je mali broj mladih koji su spremni da preuzmu potpunu odgovornost za svoje postupke i na taj naèin dokažu svoju zrelost, a samim tim, i da zavreðuju priliku da aktivno uèestvuju u donošenju odluka koje se tièu njihove sredine.

Pitali smo ih i šta najviše utièe na odluke koje donose, i evo koje su faktore naveli i kako su ih rangirali :

1. moje mišljenje/stav2. situacija u kojoj donosim odluku3. posledice odluke4. tuðe mišljenje/stav

2

Izdato u okviru Moba Projekta,kojim rukovodi Evropska skautska kancelarija

Svetske organizacije skautskog pokreta, uz podrškuMinistarstva inostranih poslova Republike Francuske

hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh

u d

ija

log

u s

a m

lad

ima



u d

ija

log

u s

a m

lad

ima

9

10

Veliko hvala... ITAKA - KulaPetefi Šandora 121, Kula

Uspehu ovog istraživanja doprineli su e-mail: [email protected]ši dragi saradnici i svi oni mladi ljudi koji su se ukljuèili u ovaj projekat PRONI - Institut za socijalnu edukacijuuèešæem na radionicama, Beogradski put 47, Suboticaorganizacijom radionica ili pomoæi pri obradi podataka i izradi ove knjige, Gradsko pozorišteorganizacije i institucije koje su nam Rumaustupile korišæenje prostorija za ITAKA - Vršacrealizaciju radionica, kao i kolege u Vršacnašim organizacijama. [email protected]

Najlepše hvala! Odred izviðaèa »Petefi Šandor«Baèka Topola

·Domaæini radionica (volonteri)Bojana Vuèiniæ, Petar Odred izviðaèa »Kanjiža«Bakalov, Monika Antal, KanjižaSandra Bukumiroviæ, Vesna Gagiæ, Dejan Velièkov, Jelena »Svetlosna barka« - radionica i dnevni Brajkoviæ i Zoran Markoviæ boravak za mentalno zaostala lica(za pomoæ u obradi Kanjižapodataka), Aleksandra Markov i Bojan Šarèev. Distrikt 0230

Kikinda·Podrška [email protected]

Milutin Miloševiæ, Vladimir Kozbašiæ, Dragan Ðorðeviæ, Post-Pesimisti Ksenija Putin, Igor Æuk. Kikinda

Odred izviðaèa »Lola« Donatori Novi SadEvropski skautski region, Moba Drugi Novi Centar Panèevoprojekat, Savez izviðaèa Vojvodine, PanèevoPRONI In [email protected]

Lokalne organizacijeOdred izviðaèa »Tamiš«

Panè[email protected]

Documents

u dijalogu sa mladima - Novi Sad dijalogu sa mladima.pdf · 2010-02-08 · · adolescenti svako ko ima izmeðu 10 i 19 godina (pod ovim pojmom podrazumeva se rana, srednja i kasna