U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U P O LJ O P R I V R E D N I F A K U L T E T

D E P A R T M A N Z A V E T E R I N A R S K U M E D I C I N U

Brahicefalini sindrom pasa

Inspiratorna dispneja usled:

Produeno meko nepce

Suene nozdrve

Suena traheja

Kolaps larinksa

Suenje respiratornih puteva poveava pritisak neophodan za protok vazduha (Poisonov zakon)

Meko nepce90-100%

Nozdrve80-90%

Traheja 10%

Autor Suene nozdrve Produeno meko

nepce

Evertrirane

laringealne kesice

Kolaps larinksa

Poncent i sar.,2005 84.9% (62/73) 95.9%(70/73) 54.8% (40/73) 69.9% (51/73)

Poncent i sar. ,2006 85.2% (52/61) 100% (61/61) 54.1% (33/61) 63.9% (39/61)

Torrez i Hunt, 2006 42.5% (31/73) 86.3% (&3/73) 58.9% (43%73) 53.1% (34/64)

Riecks i sar., 2007 58.1% (36/62) 87.1% (54/62) 58.1% (36/62) 8.1%(5/62)

Klinika slika Inspiratorna dispneja

inspiratorni zvuni fenomeni, stridor i stretor,

produktivni kaalj

poremeaj i tekoe u gutanju hrane

Cijanoza

Hipertermija

poremeaj spavanja

simptomi se intenziviranju nakon fizikog napora

poveanja temperature i vlanosti vazduha. pogoravaju kod pasa sa prekomernom telesnom masom

Druga oboljenja Anatomski

Hijatusna hernija

Stenoza pilorusa

Funkcionalni

Poremeaji u radu srca

Gastritis

Digestivna oboljenja Kliniki: 75% sa simptomima gastritisa

Endoskopsi : 97.3% sa promenama na jednjaku i eludcu

Histoloki: 98% bioptata pokazuje znake hroninog gastritisa

Povean negativni pritisak u toraksu= gastroezofagalni refluks

Poncet CM, Dupr GP, Freiche VG, et alPrevalence of gastrointestinal tract lesions in 73 brachycephalic dogs with upper respiratory syndrome J Sm Anim Pract 46 : 273-279.

Eventrirane laringealne kesice kod dva psa. A) eventrirane laringealne kesice (strelice). Edem nije prisutan, B) eventrirane laringealne kesice sa prisutnim edemom, C) isti pas nakon sakulektomije

Procena trahealnog dijametra

0,116 za buldoge,

0,157 za ostale brahicefaline pse

0,208 za ostale rase pasa.

Terapija Endoscopi : Respiratory + Digestive

Hirurgija : Rhinoplasty + Palatoplasty

Medikamentozna terapija digestivnih oboljenja

Terapija skradenje mekog nepca palatoplastika,

metoda ekscizije

Terapija skradenje mekog nepca FFP tehnika, folded flap palatoplasty

Dupr G, Findji L. Nouvelle technique chirurgicale : La palatoplastie modifie chez le chien. Le nouveau praticien vtrinaire 2004;20:553-556.

Rinoplastika

Digestivni sistem 1- ubrzati praznjenje jednjaka i zeludca:

Cisaprid : 0.2 mg / kg po TID

2-Terapija oboljenja jednjaka

inhibitori protonske pumpe: Cimetidin, Ranitidin

Mukoprotektanti

3 Metoklopramid

4 - Terapija hroninog gastritisa: chronic gastritis

Antaidi, inhibitori prot pumpe, mukoprotektanti

Postop medikamenti Lekovi:

O2, Deksametazon, Glikopirolat, analgetici

hrana i voda nakon 24 h

Postoperativni monitoring Infekcij, krvarnje i druge standarnde koplikacije

Edem sluzokoe ...intubacija

http://www.vu-wien.ac.at/i105/files/dupre/brachy_students_wien.pdf

Hematom une koljke Hematom une koljke prdstavlja nakupljanje krvi

izmeu hrskavice une koljke i konkavne strane koe uva.

Najee se javlja kod pasa posebno kod dugouhih rasa.

Otresanje glavom usled zapaljenja unog kanala (otitis externa), traumatske povrede u meusobnoj borbi.

Terapija moe da bude konzervativna i hirurka.

Konzervativni tretman Podrazumeva aspiriranje sadraja hematoma brizgalicom,

nakon toga se ubrizga kortikosteroid.

Ova terapija uglavnom ne uspeva.

Hirurko leenje Saekati do formiranja ugruka nekad

Meutim danas se preporuuje otvaranje to pre

Hirurko leenje

Prvi korak je pravljenje reza u obliku slova S sa konkavne strane i dreniranje krvi

Krvni sadraj se evakuie

Krvni ugruci i fibrinske naslage se uklanjaju gazom i sl

avovi se postavljaju uzduno, a mogu da probijaju sve slojeve une koljke ili samo kou jedne strane i hrskavicu.

Oboljenja une koljke - hematom

avovi na unoj koljki - levoProfil avova koji probijaju samo kou i hrskavicu - desno

Laceracija une koljke

Shematski prikaz tehnike postavljanja avovakod rekonstrukcije laceracija une koljke

Zavoj za une koljke se postavlja u cilju spreavanja nastanka deformacija oblika koljke koje mogu nastati kao posledica zarastanja

Pre postavljanja zavoja u une kanale je potrebno postaviti tampon od pamuka

Upala slunog kanala

Otitis externa

Hronian proces kod pasa, zadebljanje zida esto i mineralizacija i okotavanje hrskavice

Zatvaranje lumena kanala

Pregled otoskopom je otean

Patologija je esto dermatoloki uslovljena

Primarni faktori

Atopija (hrana, kontaktni dermatitis)

Paraziti (Otodectes, Demodex, Sarcoptes, Notoedres)

Metaboliki poremeaji (seboreja, hipotireoza,

Poremeaji luenja cerumena

Strana tela

Autoimuna oboljenja

Viroze (teneak, FLV, FIV)

Predisponirajui faktori

Oblik i graa uva, sistemska oboljenja, greke u terapiji, preterana vlanost.

Sekundarni faktori

Mikrorganizmi: Staph. intermedius , Proteus spp., Pseudomonas spp., Malassezia pachydermatis, Candida albicans

Resekcija unog kanala Indikacije: uznapredovali otitis externa sa stenozom

unog kanala

RTG okotavanje spoljanjeg unog kanala

Resekcija lateralnog zida slunog kanala

Resekcija (ablacija)vertikalnog dela slunog kanalaVertical Ear Canal Ablation - VECA

Potpuna ablacija slunog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Potpuna ablacija slunog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Potpuna ablacija slunog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Tonzilektomija Primarni tonzolitis (akutni, hronini)

Sekundarni tonzilitis

Rekurentni tonzilitis glavna indikacija

Inhalaciona anestezija tubus spreava ulazak krvi

Tonzila se uhvati pincetom i izvue iz kripte

See se preparirkama rostro aboralno

Deksametazon 1-2mg/kg kod indukcije

U kaudalnom delu je arterija ligirati ili termokauter

Nabori kripti se iju brzoresorptivnim koncem i tekuim avom 3-0, 4-0.

Ostale metode

Ligiranje (transfisacijska ligatura) i isecanje bez zatvaranja kripte

Sa dva forcepsa i torkiranjem

Termokauterizacija

Ciste pljuvanih lezda

Definicija: predstavljaju nakupljanje pljuvake u tkivu lezde ili okolnom tkivu zbog nemogunosti oticanja pljuvake:

Vrste pljuvanih cista: Cervikalna mukokela nakupljanje pljuvake u

donjem delu intermandibularnog prostora.

Sublingvalna mukokela (ranula)- nakupljanje pljuvake u sublingvalnom prostoru.

Zigomatina mukokela - retko nakupljanje pljuvake ventralno od zigomatinog luka.

Kompleksne ciste kombinacije prethodnih.

Parotidna

Mandibularna

Sublingvalna

zigomatina

Topografija pljuvacnih lezda psa

Cervikalna mukokela

Podjezina mukokela (ranula)

Faringealna mukokela

Ciste pljuvanih lezda Terapija: Medikamentozni tretman aplikovanjem

antiinflamatornih preparata u cistu retko uspeva, kao i evakuacija sadraja pomou prica i igle privremeno reava problem.

Hirurki zahvat obino podrazumeva uklanjanje (eksciziju) pljuvane lezde i pripadajueg kanala.

Mandibularna i sublingvalna pljuvana lezda se uklanjaju zajedno

Uklanjanje mandibularne i sublingvalne pljuvane lezde

Ove dve lezde se uklanjaju uvek zajedno jer imaju zajedniki izvodni kanal, a i anatomski su povezane.

Pacijent se postavi u lateralni poloaj i napravi se rez iznad mandibularne lezde odgovarajue strane.

Rez poinje na bazi unog kanala i protee se ventralno.

lezdu je potrebno ispreparisati od okolnog tkiva pazei pri tome da se ne otete veliki krvni sudovi i nervi.

Terapija ranule:

Marsupilizacija tj stvaranje komunikacije sa usnom upljinom

Rane glave vulnera capitis Razliitog oblika i etiologije.

Najee su u pitanju ekskorijacije, posekotine, razderotine.

Povrede se najee deavaju kod pasa, maaka i konja.

Terpija se izvodi po optem principu terapije rana a sastoji se iz: uklanjanja nekrotinog tkiva i stranih tela, omoguavanja oticanja eksudata, isecanje devitalizovanog tkiva, osveavanje rubova rane, odravanje potrebne vlanosti u rani....

Razderotina na glavi konja

Zavoj za glavu konja

Izgled nakon 110 dana

Prelomi kostiju glave Prelomi kostiju lobanje

Prelomi kostiju lica

Prelomi vilice

Prelom vilice Maksilarne ili mandibularne frakture najee nastaju

usled traume, ponekad i usled periodontitisa ili neoplazije.

Traume su najee polisistemske, pa je potrebno prethodno stabilizovati ivotinju.

Kod ivotinja sa periodontitisom potrebno je pre zahvata na kostima odstraniti zub.

U sluaju neoplazije preporuena je mandibulo-maksiloektomija

Kliniki simptomi:

Abnormalna pokretljivost

Salivacija

Nemogunost zatvaranja usta

Krepitacija

Bolnost

Prelom vilice Dijagnostika

Kliniki simptomi su veoma uoljivi

RTG snimak

Prelomi vilice Tehnika interdentalne fiksacije

Podrazumeva upotrebu ica ili akrilnog materijala za meusobno povezivanje zuba ime se uvrsuje i kost vilice.

Stabilizacija preloma mandibule psa sa akrilnom masom

Stabilizacija preloma kaudalnog dela mandibule povezivanjem

onjaka gornje i donje vilice

Prelom vilice Aplikacija interdentalnih ica

ice se postavljaju oko zuba koji se nalaze na liniji frakture

Prelomi vilice

Tehnika interfragmentarnih ica

Postavljanje ice izmeu fragmenata mandibule

Povezivanje fragmenata pomodu ploica i zavrtnjeva

Povezivanje fragmenata pomodu fiksatora

Ova tehnika se koristi kada je prisutan defekt kosti

Osteogeneza treba da popuni nastali defekt (distrakciona osteogeneza)

Povezivanje fragmenata pomodu fiksatora

Oduzetost nerva lica - Paralysis n. facialis

Etiologija:

centralna paraliza (procesi na mozgu, tumor apsces,

meningitis)

Periferna paraliza (Lezije nerava, neprikladna oprema

oglav, dekubitisi od leanja)

Simptomi: centralna paraliza (oputenost miia

usana, obraza, kapaka i unih koljki)

Kapci ne funkcioniu, oko je otvoreno

Oputenost gornjeg onog kapka ptosis

Donji kapak odvojen od konjuktive

Periferna paraliza: donja usna oputena i visi prema

zdravoj strani, otvor usta asimetrian, suenje

nosnih otvora, oteano uzimanje hrane i vakanje

Terapija Kod centralne paralize terapija se svodi na leenje

osnovne bolesti

Kod periferne paralize nastale oteenjem nerva,

potrebno je davati meku i kaastu hranu, aplikovati

vitamin B1, fizikalna terapija (masaa, toplota),

kamfor mast.

Paraliza n. trigeminusa N. trigeminus V modani nerv je uglavnom senzitivan

osim njegove motorne grane n. mandibularis.

Centralna paraliza: oboljenja CNS-a

Periferna paraliza: oteenje nerva (ugriz, povreda,

strangulacija vrata i sl.)

SIMPTOMI: donjs vilica otvorena, usta otvorena,

jezik ispada, refleks gutanja ouvan pa uglavnom

nema znaajnijeg balavljenja (dif. dg. besnilo).

atrofija masetera

Myositis eosinophilica Etiologija: uzrok nepoznat (alergija ???)

Oboljevaju najee nemaki ovari

Zapaljenje masetera, ptergoidnih i temporalnih miia

Obostrana atrofija muskulature

Simptomi: akutni oblik

Mastikatorni miii nateeni

Egzolftalmija sa oteenim kapcima i konjuktivama

Prolapsus treeg onog kapka

Otvarenje usta je bolno

Akutni tok traje dve-tri nedelje

Hronini oblik

Stanje se pogorava

Atrofija mastikatorne muskulature

Uoava se kontura kostura glave (produen kao glava lisice)

Pokretanje donje vilice oteano

Ronjaa oka zamuena

Miina slabost u predelu lopatice i podlaktice

Eozinofilija

Dijagnoza i terapija Klinika slika

krvna slika

Simptomatska terapija

Kortikosteroidi

Antihistaminici

Kalcijum

Analgetici

Terapija oiju: antibiotici, kortizon

Dekornulacija

Operativni zahvat uklanjanja roine i germinativnog sloja koe baze roga i kotanog izdanka (zavisno od uzrasta).

Mlada telad do mesec dana

Telad od 1-6 meseci

Goveda starija od 1 godinu

Goveda sa deformitetom, traumatizacijom i sl.

Razlozi dekornulacije?

DEKORNULACIJA

Lokalna anestezija

Razvoj roga Roni epidermalni pupoljak

U njega urasta procesus kornualis (mesec dana)

U dobi 3-4 meseca pomian

Pneumatizacija izdanka i povezivanje sa eonim sinusom (7 meseci)

Analgezija Sedacija

15-20 minuta pre zahvata ksilazin 2% (0,1mg/kg tm)

Sedacija se izvod pre lokalne anestezije

Lokalna anestezija n.cornualis temporalna regija uz lat rub eone kosti na sredini izmeu lat onog ugla i baze roga (Emerson, Pfeoffer, Westhaus, 1943)

Telad 15 60 dana Kauterizacija germinativnog sloja oko baze ronog

pupoljka

Termokauter

Starija telad 2-6 meseci Sedacija, lokalna anestezija, ketoprofen post op. + dep

antibiotik

Odsei osnovu roga sa prstenom koe oko osnove

Krvarenje se zaustavlja termokauterom

Starija goveda Preventivno odroavanje se ne preporuuje

Vri se odroavanje kod povreda, deformiteta izuvanja roga i sl.

Sedacija, lok. Anestezija

Odroavanje iano pilom 3-5 cm od baze roga

Previjanje roga, ab lokalno i parenteralno

Rog e i dalje rasti

Dekornulacija pomou iane pile