Vojska Srbije nije uspela da u|e uposed teniskih terena u Po`arevcu

Gra|ani „oterali“ sudskeizvr{itelje

Strane IV - V

Godina ~etrnaesta, broj 661, dodatak za Brani~evski okrug

Predsednik Op{tine Veliko Gradi{te o vodosnabdevanju

Imaju vodu i za izvoz

Strana II

P E TA K , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 , b r o j 7 2 6 3 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Grad Po`arevac donirao opremu saobra}ajnoj policiji PU Po`arevac

Sredstva skupljena od kazni Strana VII

Po`arevac - Ubrzano se radi na ure|e-nju centralnih saobra}ajnica grada Po-`arevca uo~i skorih Ljubi~evskih ko-nji~kih igara a radove je posetio i gra-dona~elnik Bane Spasovi} sa saradni-cima. U toku su radovi na uglu Lenji-nove i Takovske ulica, a vrednost oveinvesticije iznosi oko 14 miliona dina-ra. Pored ure|enja kolovoza o~ekuje sei sre|ivanje trotoara, a pre ovih radovasvoj deo posla su odradile JP „Toplifi-kacija“ i Elektrodistribucija Po`arevac.

Funkcioneri su obi{li i ulicu Lole Riba-ra koja je zavr{ena, a vrednost izvede-nih radova iznosi 6,5 miliona dinara. Uulici ^ede Vasovi}a rade se trotoari, avrednost radova je 16 miliona dinara.

Pored toga, povodom nabavke ka-miona za odno{enje sme}a kao i novih130 kontejnera, u prostoru Recikla-`nog centra odr`ana je konferencija zamedije {to je bila prilika da se gra|ani-ma predo~e napori na odr`avanju ipobolj{anju higijene u gradu Po`arev-

cu. Grad je preko Fonda za za{titu `i-votne sredine izdvojio zna~ajna sred-stva od 22 miliona dinara za Javno ko-munalno preduze}e „Komunalne slu-`be“ Po`arevac. Grad }e tako do krajanedelje, imati 100 manjih kontejnerakapaciteta od jednog kubnog metra i30 kontejnera od po pet kubika. Novikamion sme}ar od 15 kubika }e, tako-|e znatno doprineti kvalitetu uslugaJKP „Komunalne slu`be“. Z. V.

Strana III

Posle nezapam}ene su{e, nevremedesetkovalo rod u delu Brani~evskog okruga

Grad „zaledio“ prinosna 2.000 hektara

Trnov~ani se povrtarstvom bave vi{e odsto godina, ali ovakav led i {tetu ne pamteod 1969. godine Strana VI

Ubrzano se radi na ure|enju i opremanju grada uo~i Ljubi~evskih konji~kih igara

Ulice u novom ruhu i bolja oprema za ~isto}u

KR^KALO SE 135 KOTLI]A U PO^AST „GRADI[TANCU“Veliko Gradi{te - Tradicionalna kulinarsko-turisti~ka manifestacija „Pasuljijada“ okupila je u Velikom Gradi{tubrojne vrhunske kulinare i ljubitelje doma}e kuhinje, koji veoma rado u~estvuju u ovoj gastronomskoj fe{tiiniciranoj u po~ast „najslavnijeg srpskog pasulja“ ~uvenog gradi{tanca, koga su stru~njaci selektirali od sortiponiklih upravo sa ovog podru~ja u zale|u u{}a reke Pek u Dunav. Ove godine najukusniji specijalitet bio je onaj izkotli}a Dragana Pe{inovi}a. Sasvim u skladu sa na{im poslovi~nim inatom, usled ote`anih meteorolo{kih prilika,gradi{tanac je ove godine kuvan sa mnogo vi{e entuzijazma i upornosti, a potpaljeno je ~ak 135 kotli}a. Tre}emesto osvojio je Dragan Ti{anovi}, druga je bila ekipa kojom je rukovodio Slavoljub Prvulovi}. Z. V. Strana IV

II p e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Veliko Gradi{te - Dok Srbija mu~i mu-ku i tra`i re{enje kako da obezbeditigra|anima ispravnu vodu za pi}e, teprobleme op{tina Veliko Gradi{te ne-ma, po{to su pro{irenjem postoje}eg iizgradnjom jo{ jednog izvori{ta obez-bedili gra|anima, u ove vrele dane gdevladaju paklene vru}ine, uredno snab-devanje i, kako ka`u u ovoj op{tini,imaju vodu i za izvoz.

U Velikom Gradi{tu izgra|eni suklju~ni objekti za snabdevanje gra|a-na ispravnom vodom za pi}e: Vodoi-

zvori{te Jelak, Rezervoar za vodu iz-nad Kumana i jedan od najve}ih pro-jekata u Srbiji 2015. godine, Vodoizvo-ri{te Ostrovo. Vodoizvori{te „JelakSmonice“, na levoj strani Peka, u apri-lu 2015. godine je pu{teno u rad, na-kon zapo~etih radova na njegovompro{irenju u novembru 2010.

Sada je re~ je o jednom od savreme-nijih postrojenja u Srbiji, kapaciteta 50-150 l/s, i rezervoarskim prostorom od1.000 kubika. Izgradnja ovog postroje-

nja ko{talo je 108 miliona dinara. Sred-stva su obezbe|ena iz republike i op-{tinskog bud`eta Velikog Gradi{ta, pre-ko JP Direkcija za izgradnju. Novo po-strojenje sada obezbe|uje u letnjem pe-riodu oko 65 l/s vode odli~nog kvalite-ta i zadovoljava potrebe Velikog Gradi-{ta, Po`e`ena, Kusi}a i Belog Bagrema,{to se i pokazalo u subotu 5. avgusta2017, kada je bila zabele`ena najve}apotro{nja vode u istoriji Gradi{ta, ali senije ni osetila. Tako|e, obezbe|en je iagregat kako bi se obezbedilo snabde-

vanje prilikom nestanka elektri~neenergije. Ovim povodom predsednikop{tine Veliko Gradi{te Dragan Mili}rekao je da i pored izuzetne velike tem-perature u zadnjih mesec dana vodo-vod veoma dobro funkcionisao.

- Najve}a potro{nju od kada Vodo-izvori{te postoji, bilo je blizu 70 l/s i ni-je pretila opasnost da do|e do nesta{i-ce, {to dokazuje da investicije kojesmo imali sada su se u potpunostiopravdale. Mi imamo jedno savreme-

no Vodoizvori{te na Jelaku, i ono jesad ove godine dalo pun rezultat. Evoo~ekujemo da jo{ jedan bunar koji zasada nije u funkciji, gde ima odre|e-nih problema i gde su bili predstavni-ci Jaroslava ernija, i koji }emo da sta-vimo u funkciju ovih dana, tako da }e-mo da budemo potpuno bezbedni, ka-zao nam je Mili} i dodao:

- [to se ti~e vodovoda koji je preu-zet od strane „JP Dunav“, a pre svegamislim na vodovod u Kumanu i Carev-cu koji su po zakonu preuzeti, a ovihdana bi}e preuzet u Topolovniku i Tri-brodu. Za Carevac i Kumane mogu daka`em da tamo ima problema sa nesta-{icom vode. Carevac ima veoma dobroVodoizvori{te, me|utim, prema infor-macijama ljudi iz tog sela, jedan brojdoma}instva koristi vodu za zalivanjeba{ta. Vodoizvori{te koje je veoma bo-gato to ne mo`e da izdr`i, i mi smo nakolegijumu dogovorili da se od 8. avgu-sta 2017 godine, krene sa isklju~iva-njem tih ljudi sa vodovoda i protiv njih}e biti preduzete drasti~ne mere. U Ku-manu je slab kapacitet Vodoizvori{ta i

isto se tako koristi nenamenski. Ovihdana trebao bi da se o~isti rezervoar zavodu u Kumanu, naglasio je Mili} iovom prilikom se zahvalio svima iz „JPDunav“, koji su dali maksimum u spar-nim danima oko organizovanja vodo-snabdevanja, i ujedno apelovao na gra-|ane, da koriste vodu za svoje potrebe,bez zalivanja ba{ta i povr}a.

Rezervoar za vodu iznad sela Ku-mana koji je deo projekta Vodoizvori-{ta Ostrovo, je kapaciteta 1.200 kubi-ka. U 3. fazi predvi|eno je da obezbe-|uje vodu i za okolna sela u podno`juKonglavice koja nisu priklju~ena navodovodnu mre`u. I ovo je jedini re-zervoar u Srbiji koji }e se napajati elek-tri~nom energijom iz solarnih panela.

Vodoizvori{te Ostrovo je najve}i in-vesticioni projekt koji je op{tina VelikoGradi{te i Direkcija za izgradnju reali-zovala. Ura|eni su bunari, fabrika vo-de i ura|eno je osam kilometara cevo-voda koji prolazi ispod Srebrnog jeze-ra. Vrednost ovog projekta je 4.4 mili-ona evra, finansirala ga Evropska uni-ja, a implementirala Austrijska razvoj-na agencija kroz projekat „Socioeko-nomski razvoj dunavske regije u Srbi-ji“. Projekat predstavlja deo generalnogprojekta vodosnabdevanja op{tine Ve-liko Gradi{te i predstavlja prvu fazu re-{avanja problema vodosnabdevanja nateritoriji op{tine Veliko Gradi{te, uklju-~uju}i i seoska naselja.

M. V.

V E L I K O G R A D I [ T E Ove priloge je sufinansirala Op{tina Veliko Gradi{te

Gradi{tanska izvori{ta vode zadovoljavaju sve potrebe stanovni{tva ove op{tine

Imaju vodu i za izvoz

Dogodine jo{ tri sela na mre`iOp{tina Veliko Gradi{te, trenutno nema sredstava za zavr{etak ovog projekta, ali poku{ava da kodEvropskih fondova obezbedi sredstva i da se u skorije vreme zdrava pija}a voda obezbedi za sva na-selja u op{tini. Ove godine konkurisali su kod Ministarstva poljoprivrede, tako da se o~ekuje da sedo kraja ove godine, ili po~etkom naredne, na vodovodnu mre`u priklju~i Kumane, Topolovnik uOstrovo. Tako|e treba da bude ura|en vodovod i da se vodovodna mre`a dovu~e prema Rudarevo,vikend naselju kod Kisiljeva.

Rezervoar iznad sela Kumana jedini u Srbijenapaja}e se strujomiz solarnih panela

Veliko Gradi{te - Op{tina Veliko Gra-di{te uskoro bi, po svoj prilici, prva uSrbiji trebalo da izgradi energetskopostrojenje na biogas u naselju Po`e-`eno na obali Dunava, navedeno je utekstu plana koji se nalazi na javnomuvidu. Uz elektri~nu struju proizvodi-}e se i toplotna energija kao i organsko|ubrivo.

Po~etna sirovina bi}e poljoprivred-na biomasa iz vi{e lokalnih izvora. Zaulaganje u takvo postrojenje zaintere-sovana je kompanija D&D Energy izBeograda, a kako bi se stvorili uslovi zaizgradnju, izra|en je planom detaljne

regulacije. Kako je navedeno u tomdokumentu, planirana je izgradnjapostrojenja „kapaciteta 999 kWA ak-tivne snage, koja }e se predavati u di-stributivni sistem“. Nosilac plana jeOp{tina Veliko Gradi{te, a investitorkompanija D&D Energy iz Beograda.

Elektri~na energija }e se proizvodi-ti sagorevanjem biogasa dobijenog odbiomase primenom procesa anaerob-ne digestije. Uz elektri~nu energiju,proizvodi}e se i toplotna energija, kaoi organsko |ubrivo. Po~etna sirovinabi}e poljoprivredna biomasa, pore-klom iz vi{e lokalnih izvora. Za odvi-

janje tehnolo{kog procesa proizvodnjeelektri~ne energije iz biomase planira-na je izgradnja skladi{nih objekata ukoje }e se u kontinuitetu dopremati si-rovina neophodna za tehnolo{ki pro-ces (sila`a sirka, te~ni stajnjak...). Pla-nirani su i objekti za pripremu i odvi-janje tehnolo{kog procesa, kao i zasme{taj motora, generatora, ure|aja,trafostanica. Pored instalacija energet-skog postrojenja na biogas, bi}e izgra-|en i plato, pristupne saobra}ajnice,radionice, servisi i hangari, kao i po-trebni prate}i sadr`aji.

Z. V.

Prva bioelektrana u Srbiji kod Velikog Gradi{ta

Struja iz biogasa sa obale Dunava

Po`arevac - Poljoprivredna savetodav-na i stru~na slu`ba je organizovala tra-dicionalni Dan polja hibrida kukuru-za i suncokreta na oglednim poljima

imanja KPZ Zabela i Miodraga Petro-vi}a na Beogradskom putu.

Prisutne poljoprivredne proizvo|a-~e pozdravio je direktor PSSS Po`are-

vac Aleksandar Stojanovi} koji je rekaoda dana{nje okupljanje kao i svih pret-hodnih godina ima za cilj da unapredigajenje ovih kultura u Brani~evskomokrugu i pomogne proizvo|a~ima dapobolj{aju uslove i kvalitet proizvoda.

Na ogledom polju kukuruza nalazese 45 hibrida kukuruza razli~itih FAOgrupa, iz devet selekcionih ku}a. Kadaje u pitanju suncokret, na oglednompolju proizvo|a~i su mogli da pogle-daju 15 hibrida, iz ~etiri selekcione ku-}e. Po re~ima savetodavaca PSSS u Po-`arevcu, rezultate prinosa poljopri-vredni proizvo|a~i dobi}e putem bil-tena a tako|e sve informacije mogu sedobiti i u samoj slu`bi.

Z. V.

Dan polja hibrida kukuruza i suncokreta

Unaprediti ratarstvo i kvalitet proizvoda

POKO[ENA [TETNA AMBROZIJA NA TULBIPo`arevac - U okviru akcije sistematskog suzbijanja ambrozije na podru~ju grada Po`arevca,poko{ena je ova alergena biljka kod Doma Crvenog Krsta na brdu Tulbi. Prema re~ima {efa [taba zasistematskog suzbijanja ambrozije na podru~ju grada Po`arevca, Dejana Raki}a, ove godine grad jeizdvojio tri miliona dinara za uni{tavanje ove alergene biljke. Kod Dugoro~ni cilj ovog programa jesuzbijanje ambrozije, kao invazivne vrste korova, smanjivanje njene populacije iz godine u godinui dovo|enje njene brojnosti na tolerantni nivo. Slede}a akcija ko{enja ambrozije bi}e na potezu hipo-droma u Po`arevcu izme|u ulica Sti{ke i Ilije Gojkovi}a. Z. V.

Mogu}i izgled bioelektrane

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac izdvojio 22 miliona dinara za JKP „Komunalne slu`be“

Kupuju kamion sme}ar i 130 novih kontejneraPo`arevac - Povodom nabavkekamiona za odno{enje sme}akao i novih 130 kontejnera, uprostoru Recikla`nog centraodr`ana je konferencija za me-dije {to je bila prilika da se gra-|anima predo~e napori na odr-`avanju i pobolj{anju higijene ugradu Po`arevcu.

Grad Po`arevac je prekoFonda za za{titu `ivotne sredi-ne izdvojio zna~ajna sredstvaod 22 miliona dinara za Javnokomunalno preduze}e „Komu-nalne slu`be“ Po`arevac. Grad}e tako, }e do kraja nedelje,imati 100 manjih kontejnerakapaciteta od jednog kubnogmetra i 30 kontejnera od po 5kubika. Novi kamion sme}arod 15 kubika koji }e, tako|e,znatno doprineti kvalitetu usluga JKP„Komunalne slu`be“ Po`arevac, bi}enabavljen tokom teku}e sedmice. Ina-~e, Grad je i pro{le godine izdvojio

zna~ajna sredstva za nabavku kontej-nera i kamiona.

- Grad je pro{le godine preko Fon-da za za{titu `ivotne sredine, izdvojiozna~ajna sredstva za kupovinu kontej-

nera i kamiona sme}ara, a akcija je na-stavljena i ove godine, rekao je grado-na~elnik Bane Spasovi} prilikomobra}anja. Kako je jo{ istakao, po{to

grad Po`arevac ima problema i sa de-ponijom gra|evinskog {uta, trenutnose radi na re{avanju tog problema.

- Na{li smo jednu odgovaraju}u lo-kaciju na IGMI (Industrija gra|evin-

skog materijala), koja }e biti predvi|e-na za te namene. Nadam se, da }emotokom ove godine re{iti sve imovinskopravne probleme oko te lokacije, tako

da ne}emo imati taj neki prazan hod,{to se ti~e re{avanja gra|evinskog {utana teritoriji grada Po`arevca, rekao jejo{ Spasovi}

Z. V.

Po`arevac - Saradnja ovogodi{njih Lju-bi~evskih konji~kih igara sa najpoznati-jim brendom Apatinske pivare, „Jelenpivom“, donela je reklamu Po`arevcu~ak i njihovoj etiketi. Od nedavno je ve}jasno da se Jelen pivo uklju~ilo u promo-ciju 54. Ljubi~evskih konji~kih igara.

To se prvi put dalo primetiti kadasu se pojavili kao suorganizatori kon-cerata Riblje ~orbe i Kerbera, koji seodr`avaju 20. odnosno, 25. avgustakao svojevrsna najava 54. Ljubi~ev-skih konji~kih igara. Da tu nije krajnjihovog sponzorskog aran`mana, upojedinim marketima u gradu moglisu se uveriti kupci koji su u fri`ideri-ma primetili ovo pivo sa natpisom Po-`arevac. Sli~nu akciju ova kompanijaimala je i sa Saborom truba~a u Gu~i.

- Ovog leta smo `eleli da priredimorazli~ita nesvakida{nja iznena|enja na-{im sugra|anima {irom Srbije, a gra|a-ne Po`arevca smo obradovali novometiketom. Jelen je brend sa dugom tra-dicijom i posebno smo ponosni na po-kroviteljstvo konji~kih igara koje pre

svega neguju duh dobre tradicije i za-jedni{tva. @elimo da negujemo lokalnespecifi~nosti i prepoznamo afinitete na-{ih potro{a~a u lokalnim zajednicama,izjavila je Olivera Nikodijevi}, direktormarketinga u Apatinskoj pivari. Poredodli~ne muzi~ke zabave i dobro rashla-|enog Jelen piva, potro{a~i u Po`arevcuima}e priliku da osvoje i karte za bazeni ulaznice uz osve`enje za Ljubi~evskekonji~ke igre. M. V.

Povodom narednih Ljubi~evskih konji~kih igara

Po`arevac na etiketi „Jelen piva“

Ubrzano ure|enje gradaUbrzano se radi na ure|enju centralnih saobra}ajnica gradaPo`arevca uo~i skorih Ljubi~evskih konji~kih igara a radoveje posetio i gradona~elnik Bane Spasovi} sa saradnicima. Utoku su radovi na uglu Lenjinove i Takovske ulica, a vrednostove investicije iznosi oko 14 miliona dinara. Pored ure|enjakolovoza o~ekuje se i sre|ivanje trotoara a pre ovih radovasvoj deo posla su odradile Javno preduze}e „Toplifikacija“ iElektrodistribucija Po`arevac. Funkcioneri su obi{li i ulicu Lo-le Ribara koja je zavr{ena, a vrednost izvedenih radova izno-si 6,5 miliona dinara. U ulici ^ede Vasovi}a na levoj strani ra-de se trotoari od benzinske pumpe do kru`nog toka, a vred-nost radova je 16 miliona dinara.

Renovirano i oplemenjeno de~je odeljenje Bolnice

Nesebi~ni donatoriza mali{anePo`arevac - Dru{tveno odgovorne fir-me nastavljaju saradnju sa zdravstve-nom ustanovom u kojoj se, po potre-bi, le~e pacijenti iz svih op{tina Brani-~evskog okruga pa je ovom prilikom,

zahvaljuju}i donacijama renovirano jede~ije odeljenje Op{te bolnice u Po`a-revcu. Podovi, kupatilo, molerski ra-dovi, dr`a~i za temperaturne liste, na-bavljena klima, televizor, novi panoiza mali{ane, rezultat su tih donacija.Ukra{en je i hodnik koji vodi do de~i-jeg odeljenja sa likovima iz poznatihcrtanih filmova.

Kako je rekao direktor bolnice drDanko Nikoli} u akciji sre|ivanja po-red donatora, uklju~ila se i sama bolni-ca koja je zamenila stolariju u vredno-sti od 140 hiljada dinara. Donatori ko-

ji su pomogli renoviranje su „Marketparket“ Po`arevac koji je donirao pod,17 no}nih sto~i}a donirao je UniverSavi}, zatim „Pronova plus“ je pomo-gla kupovinu 20 dr`a~a za liste materi-

jal za molerske radnje donirala je TR„Family Kal~i}“ Po`arevac, DM Inter-nacional Bratinac donirao je podneplo~ice, tu{ kadu i kupatilski materijal.Modna ku}a „Luna“ Po`arevac naba-vila je Samsung televizor, kompanijaSBB kablovsku televiziju, dok je klimaure|aj za odeljenje donirala }evabd`i-nica „Bucko“. Zidove krase panoi{tamparije „Kompromis dizajn“, doksu hodnik koji vodi do odeljenja, po-znatim likovima crtanih filmova ulep-{ali vaspita~i PU „Ljubica Vrebalov“.

Z. V.

KLUB ZA PRIPADNIKE „TRE]EG DOBA“ Petrovac na Mlavi - Staranje o starijim licima je stalna aktivnost ljudi u op{tini Petrovac na Mlavipa je u skladu sa tim otvoren poseban Klub namenjen gra|anima koji su u „tre}em `ivotnom do-bu“. To }e biti kutak za susrete i dru`enja, kao i mesto gde }e mo}i da provere zdravstveno stanje idobiju druge usluge za kojima imaju potrebu. Klub se nalazi u prostorijama Crvenog Krsta i prvi jeovog tipa na teritoriji op{tine. Pored samog boravka, korisnicima }e pru`ati i odre|ene zdravstveneusluge poput preventivnih pregleda i merenja krvnog pritiska a sve }e biti besplatne. Sredstva zaopremanje u iznosu od 250.000 dinara opredelila je lokalna samouprava a klub je sve~ano otvoriozamenik predsednika op{tine Petrovac na Mlavi Goran Risti}. Z. V.

Po`arevac - U okviru stalne podr{keMinistarstva omladine i sporta, koje upartnerstvu sa resurs centrima pookruzima i ove godine poma`e pro-gram „Mladi su zakon“, odabrano je11 projekata mladih iz Brani~evskog iPodunavskog okruga. Tako }e ve} od

teku}eg meseca pa do kraja oktobramladi sa ovog podru~ja realizovatiprojekte za{tite prirode, ure|enja jav-nih povr{ina, promovisanja humano-sti i sli~ne aktivnosti.

Najvi{i iznos pripao je neformalnojgrupi „Gimnazijalci“ iz Velike Plane ko-

ja za realizaciju projekta ure|enja javnihpovr{ina, „Zelena oaza“ na raspolaga-nju ima 74.000 dinara. Ideja po`areva~-ke grupe „Mali veliki ~uvari prirode“ dase kroz program „LimEnKo“ bave za{ti-tom `ivotne sredine podr`ana je sred-stvima u iznosu od 67.500 dinara.

Smederevski PATOS je za projekat„uLICE kulture“ i organizovanje ak-tivnosti za mlade u javnim prostorimadobio 65.000, Udru`enje mladih iz Pe-trovca na Mlavi za projekat „Mladi uetru“ 64.185 dinara, a „Dobrice“ izDobre za ure|enje javnih prostora55.000 dinara. „Grupa za kulturni raz-voj“ Golupca }e razumevanje, toleran-ciju i jednake {anse promovisati uz„\erdapske pri~e“ i sredstva od50.000, a „Omladina rekreacije izsporta“ iz istog grada za adaptaciju te-rena za sportove na pesku ima 48.200dinara. Za sli~nu ideju „Desetke“ izVelike Plane bi}e odvojeno 44.200 di-nara. Odred izvi|a~a Mlava za „Ku}i-ce solidarnosti“ dobio je 45.000 dina-ra, koliko i „Zeleni ambasadori“ izSmederevske Palanke, a „UrbS TeaM“iz Po`arevca 42.400 za promovisanjezdravih stilova ivota. Z. V.

Uskoro radovi na novoj bolniciZahvaljuju}i se donatorima dr Nikoli} je izrazio nadu da }e ovakav humani gest donatora podsta}i idruge ljude da pomognu bolnici. Po njegovim re~ima pre dva dana je potpisan Sporazum o preko-grani~noj saradnji, vezan za nastavak i zavr{etak takozvane nove bolnice u Po`arevcu i pripremniradovi }e ubrzo krenuti.

Podr{ka Ministarstva omladine i sporta mladima iz Brani~eva i Podunavlja

Odabrano 11 projekata

Predstavnici lokalnesamouprave iJavnog preduze}a

U~esnici me|unarodnog volonterskog kampa

IVp e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 . b r a n i c e v o

brani

Kr~kalo se ~ak 135 kotli}a u po~ast pasulju „gradi{tancu“

Najukusniji specijalitet Dragana Pe{inovi}aVeliko Gradi{te - Tradicionalna kulinar-sko-turisti~ka manifestacija „Pasuljija-da“ okupila je u Velikom Gradi{tu brojnevrhunske kulinare i ljubitelje doma}e ku-hinje, koji veoma rado u~estvuju u ovojgastronomskoj fe{ti iniciranoj u po~ast„najslavnijeg srpskog pasulja“ ~uvenoggradi{tanca, koga su stru~njaci selektira-li od sorti poniklih upravo sa ovog pod-ru~ja u zale|u u{}a reke Pek u Dunav.

Ove godine najukusniji specijalitet bioje onaj iz kotli}a Dragana Pe{inovi}a.

Sasvim u skladu sa na{im poslovi~-nim inatom, usled ote`anih meteorolo-{kih prilika, gradi{tanac je ove godinekuvan sa mnogo vi{e entuzijazma i upor-nosti, a potpaljeno je ~ak 135 kotli}a.

@iri je ocenjivao izgled pasulja, njegovukus, gustinu, raskuvanost i zalju}enost,a presudan je bio, naravno, ukus tradici-onalnog specijaliteta. Kako ki{a nije sta-la cele no}i progla{enje pobednika odi-gravalo se u sportskoj hali. Tre}e mestoosvojio je Dragan Ti{anovi}, druga je bi-la ekipa kojom je rukovodio SlavoljubPrvulovi}, a najuspe{niji ove godine bioje kulinar iz Ku~eva Dragan Pe{inovi}.Nakon progla{enja pobednika, odr`an jeveliki koncert ve} legendarne grupe Le-gende koji je odu{evio brojnu publiku,svrstav{i se me|u one umetni~ke do`i-vljaje „za nezaborav“.

[tandovi su bili u etno stilu, a jednaod nagrada dodeljuje se za najure|enijukuhinju. Pri odlu~ivanju `iri je odabrao{tandove ekipa „Lova~ka sekcija Mak-ce“, Udru`enje ena Topolov~anke i eki-

pa folklora iz Velikog Gradi{ta. Ekipe subri`ljivo smi{ljale jedinstvena I {aljivaimena a nagra|en je i najoriginalniji na-ziv. Pobedila je ekipa sa nazivom „Petkobasica sa jajima“. Z. V.

Najlep{e ba{te i balkoni

Vojska Srbije nije uspela da u|e u posed ten

Gra|ani „oteraPrethodno organizovano potpisivanje peticije pKlub }e od Vojske tra`iti naknadu ulo`enih sre

Po`arevac - Pribli`no 200 Po`arevljana,mahom ~lanova i simpatizera Teniskogkluba „Po`arevac“ u utorak nisu dozvo-lili sudskim izvr{iteljima i predstavnici-ma Ministarstva odbrane da u|u u po-sed sportsko-rekreativnog kompleksa uPore~koj ulici, iznad komande garnizo-na. Sudski izvr{itelji, na osnovu pravo-sna`ne presude, trebali su ta u|u u teni-ski kompleks i da taj posed prevedu uvlasni{tvo Ministarstva odbrane.

Me|utim, gra|ani su spre~ili primo-predaju i uz zvi`duke i glasno negodova-nje „oterali“ uniformisane predstavnikevojske, koji su ~uv{i pogrde koje su bileupu}ene njima i vojsci, oti{li u pravcukomande grada, ne ulaze}i u kompleks.Dan ranije u centru grada bila je organi-zovana akcija potpisivanje peticije da sespre~i iseljenje teniskog kluba, a kakotvrde inicijatori, dosad je prikupljenooko 1.000 potpisa gra|ana.

Kada su do{li sudski izvr{itelji, koje jedo~ekala salva zvi`duka i pokli~a: „[ta}ete ovde. Idite sa vojskom na Kosovo itamo se juna~ite. [to nam decu odvla~itesa terena i terate u narkomaniju“, dogo-dila se nesvakida{nja situacija. Me|uokupljenima u kompleksu se oglasila ne-poznata ena koja je izvadila papir sa ne-kakvim re{enjem koje je kroz kapiju pru-`ila izvr{iteljima. Usledila je rasprava gdesu okupljeni od nje tra`ili da iza|e izogra|enog prostora, a ona im odgovori-la da „ima pravo da u|e u svoj posed“.Pod pritiskom okupljenih, ona je vidnonegoduju}i napustila kompleks. Kadasmo je upitali koga i {ta predstavlja, onaje odbila da razgovara sa novinarima. Odsudskih izvr{itelja, kojima je cela situaci-ja oko izvr{enja te{ko pala i kojima je bi-lo vidno neprijatno, saznali smo da je re~o pravnici iz Ministarstva odbrane.

Nakon sa~injavanja zapisnika, izvr{i-telji i predstavnici Ministarstva odbraneudaljili su se od kompleksa i uputili pre-ma Komandi garnizona, rekav{i da }e naslede}e izvr{enje, ako ga bude, na osno-vu slova zakona, do}i u pratnji milicije.Ina~e, nije poznato {ta }e se nadalje de{a-valo u ovoj pravnoj stvari, u kojoj spore-nja traju bezmalo 20 godina. Prema izvr-{noj presudi iz decembra 2016. nalo`enoje iseljenje Teniskog kluba „Po`arevac“sa dela katastarske parcele koja zauzimapovr{inu od oko 1,4 hektara, a na kojoj senalaze tereni i zelene povr{ine.

- Ve} preko trideset godina u graduPo`arevcu postoji Teniski klub ‘’Po`are-vac’’ koji je od sredine osamdesetih godi-na korisnik zemlji{ta u neposrednoj bli-zini autobuske stanice veli~ine 1,40 hek-

tara. Prilikom formiranja kluba dobijenaje saglasnost tada{njeg komandanta gar-nizona Po`arevac za kori{}enje pomenu-te parcele. Me|utim, od 1995. godine po-krenut je spor od strane Vojne direkcijeza imovinu da se teniski klub iseli sa po-menute lokacije, a lokacija proda radi iz-gradnje stanova. Spor je vo|en skorodvadeset godina, ali je 2012. godine izgu-bljen, jer je sud zauzeo stanovi{te da ko-mandant garnizona nije bio ovla{}eno li-

U naselju Medve|ica tradicionalna manifestacija

U subotu Dani proje i @agubica - U naselju Medve|ica, najmanjem uop{tini @agubica, 19. avgusta odr`a}e se turi-sti~ko-privredna manifestacija „Dani proje isira“, jedanaesta po redu. Nakon gastronom-ske izlo`be i degustacije, stru~ni `iri proglasi-}e najukusniju proju i najbolji sir.

Posle progla{enja troje prvoplasiranih u obekategorije, „eksponate“ }e mo}i da probaju iposetioci. Na programu manifestacije bi}e isportska takmi~enja: bacanje kamena s rame-

na, nadvla~enje konopca i {utirangol. Odr`a}e se i nadmetanje u ispna kojem }e pobednik osvojiti titupivopija“.

Celodnevni program odvija}e sigra~a, svira~a i peva~a, u dvori{tu{kole koja je adaptirana u lova~kmanifestaciju organizuje Turisti~kcija op{tine @agubica, pod pokrolokalne samouprave.

U okviru jedne od prate}ih manifestacija,`iri je izabrao najlep{u ba{tu i najcvetnijibalkon grada. Ova akcija traje od aprila i sa-stavni je deo akcije ure|enja varo{i. Komi-sija je obilazila cvetna dvori{ta, ocenjivalaanga`ovanje na ure|enju ba{ti i balkona,zelenila i cvetnih sadnica. U ovu aktivnostsvake godine uklju~uje se sve ve}i broj gra-|ana, koji se motivi{u ne samo na ure|e-nje svojih dvori{ta, ve} i na sre|ivanje ma-lih zelenih povr{ina u okviru svojih zgradai malih skverova, koji od neuglednih }o-{kova postaju prave male zelene oaze. Ukonkurenciji mno{tva lepih ba{ta i balko-na, suo~en sa mnogim dilemama, koja jezaista najbolja, iri je za najbolju proglasioba{tu Zorana Stankovi}a, drugo mesto pri-palo je Ljiljani Petrovi}, a tre}e je Slobodan-ka Milovanovi}. Najlep{i balkon ove godi-ne imala je Branka Jovanovi}, a drugo me-sto pripalo je Slavici @ivkovi}. Nagrade zanajlep{e ba{te i balkon obezbedila je grn~a-rija Pavlovi} iz e{ljeve Bare.

p e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 .

VŸ d a n a s . r s

i~evo

niskih terena u Po`arevcu

ali“ sudske izvr{iteljeprotiv iseljenja teniskog kluba, a dosad je prikupljeno oko 1.000 potpisa edstava, od 150 do 200.000 evra

ce da pokloni zemlji{te na trajno kori{}e-nje. Grad Po`arevac bio je uklju~en uspor preko gradskog pravobranila{tva. O

svim ovim ~injenicama obave{tavali smogradske vlasti u prethodnom periodu ka-ko bi kona~no re{enje bilo sprovedeno uinteresu grada , razvoja sporta i o~uvanjasportskih terena i zelenih povr{ina koji iina~e nedostaju Po`arevcu, podsetio jena istorijat spora izme|u Teniskog klu-ba Po`arevac i Vojske Srbije sekretarovog kluba Zoran Jonji}.

Predsednik pomenutog teniskog klu-ba, Vladan Milovanovi} ka`e da su to-kom dve decenije kori{}enja pomenutogprostora ~lanovi kluba ulagali velike na-pore i uz pomo} pojedinih po`areva~kihi kostola~kih preduze}a i li~nim radom,uspeli da od zapu{tenog i neupotreblji-vog prostora naprave oazu zelenila i

sporta kakvim se mo`e ponositi veomamali broj gradova u Srbiji.

- Klub }e u dogovoru sa pravnicimauskoro podneti tu`bu, kojom }e od Vojsketra`iti naknadu svih sredstava koja su uovom periodu ulagana za izgradnju obje-kata i teniskih terena. Na{e pretpostavkesu da imovina kluba na pomenutom kom-pleksu vredi od 150 do 200.000 evra, ka`epredsednik Teniskog kluba Po`arevac idodaje da su se nadali da }e predstavniciVojske, tj. Direkcije za imovinu imati sluhai sa~ekati da se do|e do dogovora.

- Saznali smo da je Ministarstvo od-brane raspisalo konkurse za prodaju pro-stora {irom Srbije, koji im nisu potrebni.Me|u tim lokacijama je i na{ gradskikompleks teniskih terena. Upoznati smosa ~injenicom da Grad ima pravo pre~ekupovine, ali nismo uspeli da saznamokoja je cena trenutna, jer je nema na sajtu.Bojimo se da bi vlasnik zemlji{ta u nepo-srednoj pogodbi za veoma mali iznosmogao da postane neko ko bi sasvim pro-menio namenu prostora. Zato gra|anePo`arevca pozivamo da nas podr`e u na-{em anga`ovanju da sve to ostane grad-ski prostor za dobrobit generacijama ko-je tek dolaze, rekao je Zoran Jonji}.

On misli da je najpravednije re{enje dase navedeni prostor vrati gradu koji ga jeodlukom tada{nje SO Po`arevac (koju ni-su uspeli da na|u u arhivama) dao na ko-ri{}enje vojsci jo{ davne 1955. godine, aodlukom od 1965. godine dozvolio knji-`enje tada{njem SSNO. Me|utim, na tomprostoru nikada nije bilo vojnih objekataniti je bio kori{}en druga~ije osim kaogradski bazen do ruiniranja ~itavog pro-stora, {to je stanje u kome su ga preuzelipredstavnici novoosnovanog teniskogkluba ‘’Po`arevac’’ davne 1984. godine.

Na kraju protesta rukovodstvo i ~la-novi Teniskog kluba Po`arevac zahvali-li su se prisutnim gra|anima na podr{cikoji su pru`ili u odbrani kompleksa i po-zvali sve ~lanove kluba (biv{e i sada{nje),roditelje dece koja su poha|ala tenisku{kolu, gra|ane kojima je stalo do o~uva-nja malobrojnih zelenih povr{ina u gra-du, kao i sve ljubitelje sporta, da ih podr-`e u daljim naporima da sa~uvaju ovajbiser sporta i zelenila u na{em gradu.

M. Veljkovi}

Klenje - Vlajko Stojadinovi} (67) iz Klenja,op{tina Golubac, ceo ivot radi na pijaca-ma i va{arima u raznim mestima u Srbijigde su njegove pr`ene mekike nezaobila-zan specijalitet. Vlajko i njegova suprugaNada, iako su zanatski penzioneri ve} du-go godina ne miruju. Mogu se videti na ra-znim mestima kako prodaju svoje ~uvenemekike, za koje imaju posebnu tajnu kojune ele da otkriju.

Ovaj bra~ni par koji se ceo radni vek ba-vio pru`anjem ugostiteljskih usluga na va-{arima, raznim manifestacijama i pijaca-ma, se}a se svojih do ivljaja na poslu i od-ricanja ne~ega {to su eleli sebi da priu{te,ali nisu mogli, jer im posao i va{arska {atrato nisu dozvoljavali. Svoj ugostiteljski za-nat preneli su na sina Ra{u i unu~ad Milo-{a i Mariju, koji su sada u ovom poslu.

- Nema dobrog va{ara u Brani~evskomokrugu i Srbiji bez kvalitetnog prase}eg ijagnje}eg pe~enja i njegovog mirisa na ra-`nju, isti~e Vlajko Stojadinovi} ~ija je ugo-stiteljska radnja „Pek“ poznata {irom Srbi-

je. On ka`e da je u poslednjih 40 godina go-di{nje od 365 dana na va{arima provodiopo vi{e od 250 dana i no}i godi{nje. Bio jeu~esnik na preko dve hiljade va{ara i dru-gih va{arskih slavlja.

- Nisam ra~unao, ali verujem da sam is-pekao i prodao preko 25 hiljada prasadi iduplo manje jagnjadi ~ija je ukupna te inaoko 37 vagona, ka`e Vlajko. Uvek samimao od pet do deset zaposlenih ro{tiljd i-ja, konobara, mesara i nikada se ni sa jed-nim nisam posva|ao, jer treba svaki rad-nik da se po{tuje, veli majstor Vlajko.

Oduvek je u poslu Vlajku pomagala, a i

danas mu poma`e supruga Nada. I onapravi i sprema ve{alice i pljeskavice, radi ikao ro{tiljd ija, poma`e u postavljanju sto-lova, prati kako se posao odvija u {atri, or-ganizuje nabavku mesa...

Najve}i va{ari u Brani~evskom okrugui Srbiji su u Rumi, [apcu, Negotinu, Klado-vu, a ne zaostaju ni u Petrovcu na Mlavikao i po`areva~ki „Sedmojulski“.

- Kad nagrne i mlado i staro, do|e i podeset hiljada ljudi u jednom danu prodam

i po 50 prasadi i jagnjadi, ma, to je milinajedna i od para i od veselja. Ba{ zapnemosvi iz petnih `ila, jer mu{terija voli vru}epe~enje i ne eli da ~eka. Glad je glad, a u i-vanje i gurmanluk je posebna stvar i zado-voljstvo, dodaje Vlajko koji nikad nije za-kasnio ni na jedan srpski va{ar,

a danas sa svojom suprugom umestokafane pod {atrom, prodaje svoje ~uvenemekike na pijacama i va{arima u op{tina-ma Golubac, Ku~evo, Veliko Gradi{te i Pe-trovac na Mlavi. Po neki put na|u se i nanekim drugim pijacama i va{arima u ra-znim mestima u Srbiji. Lj. Nastasijevi}

Nezaobilazni specijalitet na svakom va{aru

Majstor Vlajkovemekike Recept za sva vremena

- Sipati toplu vodu u ~iniju, dodati izmrvljensve` kvasac i {e}er i ostaviti da kvasac nabubri.Zatim sipati bra{no i so i umesiti glatko testo.Ne treba preterivati sa bra{nom, da mekike nebi bile tvrde. Ostaviti testo da se udvostru~ioko sat vremena, a zatim ga staviti na radnupovr{inu posutu bra{nom. Razvu}i testo nadeblji list, ise}i pravougaonike, a svaki pravou-gaonik prese}i po sredini. Staviti mekike u vre-lo ulje da se peku i kad porumene sa obe stra-ne, izvaditi ih na papirni ubrus da upiju vi{akulja, otkrio nam je tajnu pripremanja mekikamajstor Vlajko.

Po`arevac - Na ulicamaPo`arevca gra|ani su pret-hodnih dana imali prilikuda vide i ~uju neobi~noguli~nog svira~a, pristiglogiz okoline Ni{a. To je TozaMilenkovi} (73), iz sela Po-povac, koji za ivot zara|u-je tako {to svira violinu {i-rom Srbije. Ka`e da primasocijalnu pomo}, ali od njene mo`e da pre`ivi. Zbogtoga svira gde god stigne, anajvi{e na va{arima. Oba-vezan deo njegovog imid`a su „titovka“ i„kokarda“.

- Niko me ne vre|a zbog kokarde, jo{mi daju neki dinar oni kojima se to svi|a.Ba{ sino} u kafani jedan mi naru~io dasviram „Moravac“ i platio mi pivo i dao500 dinara, pri~a cika Toza. Instrumentkojim zara|uje za ivot, sviraju}i stare na-

rodne pesme i kola, pripadao je njegovomocu Peri, koji je preminuo pre 15 godina.

- Moj otac bio je odli~an svira~, nikadja ne}u mo}i da ga dostignem. Svirao jesa svojim orkestrom po veseljima svudredom... bio je ~uven. On me je i nau~ioda sviram violinu, koju sad ~uvam kaoo~i u glavi, pri~a Toza. M. V

siranje lopte napijanju piva,ulu „najbr`i

se uz nastupnekada{nje

ki dom. Ovuka organiza-oviteljstvom

M. V.

Zna~ajna potra`ivanja od Vojske^lanovi kluba su odlu~ili da na sastanku Upravnog odbora i Skup{tine kluba donesu odgovaraju}e odlu-ke kojima se svi objekti i tereni na pomenutom prostoru poklanjaju gradu Po`arevcu, o ~emu su obave-{tene sve gradske vlasti poslednjih deset godina, uz uslov da se ne menja namena pomenutog prostora.Oni poru~uju da bi visina njihovih potra`ivanja prema Vojsci Srbije za sva ulo`ena sredstva u prethodnomperiodu mogla biti veoma zna~ajna prilikom umanjivanja zahteva u slu~aju eventualne pogodbe.

Podr{ka tenisera i roditeljaNajgrlatiji u protestima protiv sudskih izvr{itelja bio je otac poznate srpske, a najpoznatije po`areva~ke te-niserke, Barbare Boni}, koja se trenutno nalazi na 786 mestu WTA liste, i koja je imala najbolji rejking pretri godina kada je bila me|u 350 najboljih teniserki na svetu. Podr{ku teniskim protestantima pru`ila je iPo`arevljanka Jovana Jak{i}, mlada nada srpskog tenisa kojoj prori~u, na osnovu rezultata koje posti`e usvojoj kategoriji, uspe{nu tenisku karijeru u rangu na{ih teniskih legendi Ane Ivanovi} i Jelene Jankovi}.

Gost iz Ni{a zara|uje sviraju}i na ulici

Nosi i „titovku“ i „kokardu“

VI p e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Posle nezapam}ene su{e, grad „zaledio“ prinose u delovima Brani~evskog okruga

Tu~a na 2.000 hektaraPo`arevac - Nakon nezapam}ene su{eu Brani~evskom okrugu, gde je tem-peratura na mnogim poljima dalekoprevazilazila 40 stepeni, parcele u vi{esela i nekoliko op{tina pogodio je gradkoji je tamo sasvim „zaledio“ prinose

pojedinih ratarskih kultura, povr}a ibostana.

[tab za vanredne situacije op{tinePetrovac na Mlavi je povodom jakognevremena, koje je zahvatilo i deo oveteritorije, proglasio stanje elementar-ne nepogode. Jako nevreme pra}enosna`nim pljuskom i gradom pogodilo

je tokom katastarske op{tine Trnov~e,Dubo~ku, Veliki Popovac, Orljevo, Ra-{anac i Star~evo.

Povr{ina koju je zahvatio grad pro-cenjuje se na 2.000 hektara. Stradali supoljoprivredni usevi gde je pri~injena

ogromna materijalna {teta. Najvi{e jepogo|eno selo Trnov~e gde je {teta nausevima u gotovo stoprocentnom iz-nosu. U nedelju, ugro`ena podru~jaobi{li su i predstavnici op{tinskog ru-kovodstva. Ina~e, me{tani Trnov~anedeljama su se borili protiv su{e i vi-sokih temperatura. Ranili zorom i vra-}ali se po mraku, ulo`ili para i truda dasa~uvaju hektare paradajza, paprike,kupusa, lubenica i ostalog povr}a od~ijeg uzgoja `ive. Taman je stiglo narod, a grad je odneo sve. Pre`ivelo jene{to povr}a u plastenicima, ali svinajloni su izbu{eni i moraju da se me-njaju. Mnogi me{tani jo{ uvek nisuskupili hrabrost da obi|u svoje njive.

U protivgradnom centru Ore{kovi-ca ka`u da su ispaljene sve funkcional-ne rakete sa njihove teritorije, vi{e od130, ali selo Trnov~e nema protiv-gradnog strelca. Mada, stru~njaci ka-`u, da ih ni to ne bi spasilo od oblakakakav je bio.

- Ve} smo formirali komisije koje}e iza}i na lice mesta na teren da svuovu {tetu evidentiraju. Proglasili smove} vanrednu situaciju na delu terito-rije koja je pogo|ena gradom, izjavioje Goran Risti} zamenik predsednikaop{tine Petrovac na Mlavi.

Z. V.

Trnov~ani sepovrtarstvom bavevi{e od sto godina,ali ovakav grad i{tetu ne pamte od1969. godine

Nabavka junica uz subvencijuMalo Crni}e - Op{tina Malo Crni}e raspisala je konkurs za dodelu sredstava za na-bavku junica sto~arima koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Juni-ca nabavljena na ovaj na~in ne mo`e se otu|iti u naredne dve godine a, u suprot-nom, dobijeni novac mora biti vra}en u op{tinski bud`et. Prijave na konkurs pod-nose se do 31. avgusta, po{tom ili na pisarnici Op{tinske uprave. Ovaj konkursraspisan je na osnovu Programa podr{ke za sprovo|enje poljoprivredne politikei politike ruralnog razvoja op{tine Malo Crni}e u 2017. godini. M. V.

Golubac - Op{tina Golubac objavila jekonkurs za dodelu podsticajnih sredsta-va za razvoj p~elarstva, koja }e se dodelitiiz op{tinskog bud`eta. Podnosioci zahte-va mogu dobiti sredstva za nabavku

maksimalno pet ko{nica, a jedan od uslo-va je da imaju registrovano poljoprivred-no gazdinstvo. Po zavr{etku konkursa, ododeli podsticajnih sredstava odlu~iva}epredsednik op{tine Golubac. M. V.

Kostolac - Na dunavcu kod Kostolca, upodno`ju blokova termoelektrana A,u toku je gradnja pristani{ta vrednog15,86 miliona dolara, ~ije se uklju~enjeu re~ni saobra}aj o~ekuje ve} do krajaove godine. Kako izve{tava regionalnaSat televizija, zahtev za dobijanje gra-|evinske dozvole kostola~ki ogranakje podneo 4. novembra, a dozvola jedobijena 25. novembra 2016. godine.

Ugovor sa izvo|a~em radova, kao iugovor za nadzor potpisani su 9. de-cembra i oba su stupila na snagu prekraja pro{le godine.

Izvo|a~ je uveden u posed 14. marta,~ime su zapo~eli pripremni radovi, a rea-lan rok za zavr{etak ovog projekta je kraj2017. godine. U obim posla spadaju iz-gradnja pristani{ta, nadzor i konsultant-ske usluge, kao i izdizanje dalekovoda.

- Pristani{te „Kostolac“ gradi se kao

re~no teretno pristani{te na plovnomputu reke Dunav. Bazenskog je tipa inalazi se u rukavcu „Dunavac“, koji jekostola~kim kanalom povezan sa Du-navom, izjavio je mr Neboj{a Mi{i},rukovodilac Prve faze projekta TE„Kostolac B“ - Po nameni pristani{te jeindustrijsko, a kao takvo je predvi|enoza potrebe re~nog transporta „TE - KOKostolac“. Pored toga predvi|eni su i

pristani{ni objekti, dve grupe od podva silosa za pretovar gipsa i pepela,pristani{ne instalacije, plovne oznake,navigaciona i druga oprema pristani-{ta na akvatoriji i prilaznom plovnomputu od Dunava, naveo je mr Mi{i}.

Pristani{te „Kostolac“ zahvata vo-denu povr{inu u bazenskom delu pri-stani{ta, u „Dunavcu“, {irine 80 i du-`ine oko 132 metra, ukupne povr{ine1,06 hektara.

- Teritorija pristani{ta definisana jena osnovu potreba za realizacijom pre-tovara vrsta i koli~ina tereta za poznatogkorisnika, „TE - KO Kostolac“. Sme{te-na je na dve operativne obale u bazen-skom delu akvatorije, sa pripadaju}imsaobra}ajnim i administrativno-poslov-nim povr{inama. Ukupno projektovanozauze}e povr{ina pristani{ta iznosi oko5,7 hektara, od ~ega je 2,6 vodene i 3,1hektar kopnene povr{ine, ka`e Mi{i}.

Pristani{te „Kostolac“ predvi|enoje za pretovar razli~itih vrsta roba imaterijala. Planirano je da se tran-sportuje drobljeni kamen, kre~njakkoji se kao agregat koristi u postroje-nju za odsumporavanje dimnih gaso-va izgra|enom u Termoelektrani „Ko-

stolac B“. Potrebna koli~ina kre~njaka,koja bi se transportovala preko prista-ni{ta, jeste oko 170 hiljada tona godi-{nje. U TE „Kostolac B“ predvi|eno jeskladi{te, koje zadovoljava dvonedelj-nu potro{nju kre~njaka, tako da se napristani{tu ne zahteva formiranje de-ponije kre~njaka, kao tehni~ko - teh-nolo{ke rezerve za potrebe odsumpo-ravanja. U krugu TE „Kostolac B“ po-stoji deponija uglja na kojoj se nalaziugalj obra|en i pripremljen za proda-ju velikim potro{a~ima i {iroku potro-{nju. Planirana koli~ina, koja bi setransportovala preko pristani{ta jeoko 50 hiljada tona uglja godi{nje, apredvi|eno je da se realizuje u perio-du od aprila do septembra. Z. V.

NAJVE]I BAGER PONOVO NA KOPU „DRMNO“Kostolac - Na kopu „Drmno“ ponovo je po~eo daradi najve}i Bager 2000 na petom BTO (bager, tra-ka, odlaga~) sistemu nakon ne{to vi{e od dva me-seca remonta, izve{tava EPS Energija. Na ovoj ru-darskoj ma{ini uspe{no je zamenjen reduktorradnog to~ka. Vreme od skoro dva i po meseca is-kori{}eno je i za mnogobrojne radove na osve`a-vanju ma{ine i za pripremu bagera za rad. Time }ese sada pobolj{ati kapacitet otkrivanja le i{ta ugl-ja u skladu sa bilansnim ciljevima za ovu godinu.Ina~e, samoj opravci prisustvovali su i predstavni-ci isporu~ioca opreme „Takrafa“ iz Nema~ke jer jebager i dalje u garancijskom roku. EPS Energija

OBNAVLJANJE TOPLIFIKACIONE MRE@EPo`arevac - Stalno rade}i na {irenju vrelovodau Po`arevcu, Kostolcu i pojedinim okolnim seli-ma kao i na rekonstrukciji dotrajalih delova in-stalacija, Javno preduze}e „Toplifikacija“ tre-nutno je anga`ovano na zameni postoje}eg ce-vovoda u ulici 6. Li~ka u naselju „Busiju“. „Topli-fikacija“ obave{tava gra|ane Po`arevca da seradovi izvode u dve faze. Prva od njih podrazu-meva radove na delu cevovoda koji se prostireizme|u objekata u ulici 6. Li~ka od broja 19 do51. Druga faza obuhvata radove na delu cevo-voda koji se prostire izme|u objekata u ulici 6.Li~ka od broja 1 do broja 17. a o~ekivani krajnjirok zavr{etka radova je 1. oktobar. Z. V.

Konkurs za pomo} p~elarima

Radovi na gradnji pristani{ta u Kostolcu vredni skoro 16 miliona dolara

Po~etak saobra}aja do kraja ove godine

Bitan i pretovar opreme za elektranu„Na pristani{tu }e se pretovarivati i 50 hiljada tona opreme godi{nje za „TE - KO Kostolac“, kao ko-madni - generalni teret, koji se doprema rekom, a dalje }e se otpremati drumskim transportnim sred-stvima do predvi|ene lokacije. Gips koji nastaje kao nusproizvod odsumporavanja u TE „Kostolac B“,a predvi|a se koli~ina od 105 hiljada tona godi{nje, transportova}e se od lokacije TE „Kostolac B“ dopristani{ta vozilima drumskog transporta, pretovarivati u pristani{tu i otpremati plovilima preko re-ke“, istakao je mr Mi{i} i dodao da suvi pepeo, koji se preuzima iz dva silosa u TE „Kostolac A“, pneu-matski }e se transportovati od lokacije do pristani{ta, pretovarivati u pristani{tu i otprema plovilimapreko reke. Na godi{njem nivou se planira otpremanje 157 hiljada tona suvog pepela.

U DVE RE^I

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 . brani~evo

Ministar Vulin u nenajavljenoj poseti poligonu „Peskovi“

Obuka podoficira i vojnikaVeliko Gradi{te - U obilazak poligonakod Velikog Gradi{ta, ministar odbra-ne Aleksandar Vulin je do{ao kako bise uverio u kvalitet obuke. On je bio unenajavljenom obilasku stacionarnoglogorovanja polaznika 11. klase osnov-nog kursa za podoficire u 2. modulu ivojnika na odslu`enju vojnog roka ge-neracije „jun 2017“. Ministar je, u prat-nji dr`avnog sekretara Aleksandra @iv-kovi}a, pratio polaganje zavr{nog ispi-ta 11. klase iz taktike obuke rodova islu`bi KoV - pe{adije, artiljerije, OJ, in-`injerije, ABH, logistike i veze.

- Mi smo danas u nenajavljenoj po-seti da vidimo kako se na{e jediniceobu~avaju, da li sve rade u skladu sapropisima, kakav je kvalitet obuke, re-kao je ministar Vulin i istakao da jeobu~enost u na{oj vojsci na prvommestu:

- Mogu druge armije da budu boljeopremljene od nas, ali ne mogu da bu-du bolje obu~ene i ne mo`emo ni nakoji na~in da ove momke po{aljemona izvr{enje zadataka da nisu pro{linajbolju i najsavremeniju obuku. Na-por i trud koji ula`u stare{ine je za sva-

ku pohvalu i oni svakako daju rezulta-te. Kad god se na{i vojnici nalaze nave`bama sa najmo}nijim i najsna`ni-jim vojskama na svetu uvek donesusve pohvale za obu~enost, za osposo-bljenost i naravno za entuzijazam, ko-jim pristupaju ispunjavanju svojihsvakodnevnih zadataka, kazao je Vu-lin kome se u obilasku priklju~io i pot-pukovnik Milomir Raji}, zamenik ko-mandanta Centra za obuku KoV Po-`arevac, organizator tog stacionarnoglogorovanja, navodi se na sajtu Mini-starstva odbrane. Z. V.

Po`arevac - U prostorijama Odeljenjasaobra}ajne policije izvr{ena je primo-predaja opreme namenjena ovoj jedi-nici policije, koja predstavlja donacijuGrada Po`arevca vrednu oko 300.000dinara. Donacija je obavljena prekoSaveta za bezbednost u saobra}aju.

Ispred ovog saveta primopredaji suprisustvovali Ivan Tirnani}, sekretarsaveta za bezbednost grada Po`arevca,Dalibor Miljkovi}, ~lan gradskog ve}ai Dragan Stanojevi}, predsednik Save-ta za bezbednost saobra}aja grada Po-`arevca. Oprema koja je donirana sa-stoji se od svetle}ih ure|aja (Treptu}eLED uto svetlo i baterijske lampe), fo-to aparati sa blicem namenjeni uvi|a-jima saobra}ajnih nezgoda i crveni na-stavak STINGER.

Predsednik saveta za bezbednostsaobra}aja Po`arevca Dragan Stanoje-vi} istakao je da su ova sredstva za sa-obra}ajnu policiju prikupljena od ka-zni nesavesnih voza~a i da se 30 odstosredstava od napla}enih saobra}ajnihprekr{aja daje lokalnoj samoupravi za

unapre|enje bezbednosti u saobra}a-ju. Savet izdvaja sredstva za horizon-talnu i vertikalnu signalizaciju, una-pre|enje bezbednosti dece kod {kola,izradu projekata za biciklisti~ke i pe-{a~ke staze, auto sedi{ta za bebe i jo{mnoge druge promotivne aktivnosti.

U narednom periodu bi}e izdvoje-

na sredstva u iznosu od 500.000 dina-ra za nabavku motocikla (skutera) zasaobra}ajnu policiju. Policijski savet-nik, na~elnik saobra}ajne policije uPo`arevcu Dragan Risti}, zahvalio seGradu na donaciji i istakao odli~nu sa-radnju sa Savetom za bezbednost .

Z. V.

Kragujevac, Po`arevac - Re{enjemApelacionog suda u Kragujevcu kojeje donelo ve}e tog suda, kojim je pred-sedavala sudija Olivera Bojovi}, uva`e-na je alba prvostepeno osu|enih Ne-nada Risti}a (38) iz Starog Kostolca,

op{tina Po`arevac, Mi{e Markovskog(29) iz ]irikovca, op{tina Po`arevac, irumunskog dr`avljanina Alina Tirzi-ua, zvanog Aca Rumun(27). Tom od-lukom ukinuta je prvostepena presu-da Vi{eg suda u Po`arevcu, kojom sunavedena lica osu|ena zbog vi{e kri-vi~nih dela razbojni{tva i te{kih kra|a,i nalo`eno je novo su|enje.

Presuda je ukinuta zbog: bitnih po-vreda odredaba krivi~nog postupaka,pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~i-

njeni~nog stanja, povreda krivi~nogzakona i odluke suda o krivi~nimsankcijama i drugim odlukama. Kri-vi~no ve}e Vi{eg sud u Po`arevcu, ko-jim je predsedavao sudija Zoran Jan-kovi}, u martu 2017 godine doneo jeprvostepenu presudu kojom je Risti}aosudio na sedam i po godina zatvorezbog toga {to je izvr{io pet razbojni-{tva i tri te{ke kra|e, kao i zbog nedo-zvoljene proizvodnje, dr`anja, no{enjai prometa oru`ja i eksplozivnih mate-

rija. Tom presudom Mi{a Mirkovskiza pet razbojni{tva i tri te{ke kra|e do-bio je sedam godina zatvora, dok jeRumun Aliu Tirziu za ~etiri razbojni-{tva i jednu te{ku kra|u osu|en na petgodina. Oni su u grupi, prema optu-`nici koju je zastupala zamenik Vi{egtu`ila{tva Dragana Jovanovi} Gagovi},ova krivi~na dela po~inili u periodu odjula pa do kraja oktobra 2015. godine,kada su uhap{eni i pritvoreni. U pri-tvoru se nalaze neprekidno od 2. no-vembra 2015. godine pa do danas.

Pomenuta grupa razbojnika, premaoptu`nici, plja~kali su stovari{ta, {ljun-kare i benzinske pumpe. Prilikom svo-

jih pohoda, u koje su i{li naoru`ani i ma-skirani fantomkama, bili su veoma agre-sivni i surovi. Oru`je koje su koristili uplja~kama nabavili su tako {to su 17. ju-la 2015. godine obili streljanu „Strelac“u Dragovcu iz koje su odneli nekoliko pi-

{tolja, jednu lova~ku pu{ku-krate i iz-vesnu koli~inu municije. Svoje prvo raz-bojni{tvo izvr{ili su 6. 09. 2015. u Ljubi-~evu na separaciji Neimar-Puta, tako {tosu prvo savladali ~uvara i od njega oteli17.000 dinara, mobilni telefon sekiru ijedan no , dok su iz radnih ma{ina isto-~ili 450 litara nafte u prethodno donetekanistre. Nakon plja~ke oni su ~uvaravezali i zaklju~ali u jednoj prostoriji.

Po sli~nom scenariju oplja~kali su15. 09. {ljunkara Branka Moravca, kada

su od ~uvara oteli 20. 000 dinara i mo-bilni telefon, kao i izvesnu koli~inu ala-ta i, oko, 300 litara nafte. Slede}e razboj-ni{tvo izvr{ili su 14. oktobra iste godine,kada su poharali benzinsku pumpuAtlantik 2. Po istom scenariju upali suna pumpu maskirani fantomkama i sapi{toljima u rukama i savladali prestra-{enog prodavca goriva. Plen im je bio„mr{av“, jer su odneli samo 35. 000 di-nara dnevnog pazara i 48 paklica ciga-reta. Nezadovoljni slabim plenom Mar-

kovski je ispalio jedan metak u psa kojije le`ao na ulaznim vratima i ubio ga.Drugi metak je ispalio u ekran televizo-ra. Nakon toka Risti}evim autom uda-ljili su se u nepoznatom pravcu. Drugapumpa koju su oplja~kali bila je pumpaKnez-Petrol u Maloj Krsni. Pod pret-njom oru jem, vuku}i za kosu prodava-~icu i dr`e}i pi{tolj uperen u glavu pro-davca, od njih su iznudili da im daju pa-zar u iznosu od oko 44.000 dinara. Tomprilikom razbojnici odneli su 77 paklicacigareta i 16 pakovanja vaka}ih guma.Ovo je opis samo nekoliko razbojni{tvai te{kih kra|a, koja je ova opasna grupapo~inila dok nisu uhap{eni. M. V.

Ponovno su|enje razbojnicima koji su plja~kali benzinske pumpe i {ljunkare

Ukinuta prvostepenapresuda iz Po`arevca

Posebna surovost u plja~ki separacijePosebnu surovost ovi razbojnici ispoljili su prilikom plja~ke separacije Bager-bet, kada su sle|a pri-{li ~uvaru i udaraju}i ga pi{toljem oborili na zemlju, gde su nastavali da ga tuku rukama i nogama.Od njega su oteli lova~ku pu{ku marke „toz 63“ od 16 milimetra, mobilni telefon, dok su iz radnihma{ina isto~ili 200 litara nafte.

Zahtev za ukidanje pritvoraZanimljivo je to {to niko od ovih razbojnika, pre po~injenih razbojni{tava, nije bio osu|ivan.Branilac Nenada Risti}a, poznati po`areva~ki advokat Goran S. Petrovi}, koji svog klijenta zastupa poslu`benoj du`nosti, ka`e da je zadovoljan {to mu je Apelacioni sud uva`io `albu i da se nada da }eu ponovnom postupku njegov klijent dobiti adekvatnu kaznu onoliku koliku je zaslu`io, a ne ovakovisoku koju je albom oborio. Ujedno je rekao da }e tra`iti da se Risti}u ukine pritvor u kojem se ne-prekidno nalazi od novembra 2015. godine, jer za to vi{e ne postoje zakonski razlozi.

Grad Po`arevac donirao opremu saobra}ajnoj policiji PU Po`arevac

Sredstva skupljena od napla}enih kazni

U 18 UDESA 15 POVRE\ENIHPo`arevac - U periodu od 7. do14. avgusta 2017. godine nateritoriji policijske uprave uPo`arevcu, evidentirano je 18saobra}ajnih nezgoda. Dva lica sute`e, a 13 lak{e povre|ena. U petsaobra}ajnih nezgoda pri~injena jesamo manja materijalna {teta.Zbog upravljanja vozilom poddejstvom alkohola zadr`ana su~etiri voza~a, jedan sa 2,09promila alkohola u krvi. Policija jepodnela 28 zahteva za pokretanjeprekr{ajnog postupka i izdato je211 prekr{ajnih naloga, uglavnomzbog neprilago|ene brzine. M. V.

VIII p e t a k , 1 8 . a v g u s t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Projekat ULIS „Barili“ uo~i Ljubi~evskih konji~kih igara

„Po`arevac u srcu“ kao druga~ija kolonijaPo`arevac - Povodom predstoje}ihLjubi~evskih konji~kih igara, u ba{tiporodi~ne ku}e gde je sme{tena i Gale-rija „Milena Pavlovi} Barili“, po~eo jeProjekat pod nazivom „Po`arevac u sr-cu“. Pred {tafelajima na{li su se slikariiz Velikog Gradi{ta, Petrovca na Mlavi,Beograda i Po`arevca, a ve} afirmisa-nim umetnicima, zavr{nog dana reali-zacije Projekta, koji je planiran za po~e-tak septembra, priklju~i }e se i talento-vani u~enici osnovnih i srednjih {kola.

- Re~ je o jednoj vrsti zamene Li-kovne kolonije koja se odr`avala sva-kog leta, isti~e Goran Stevi}, zamenikpredsednika Udru`enja likovnih stva-ralaca „Milena Pavlovi} Barili“ iz Po-`arevca koje realizuje Projekat - Te-matika je vezana za znamenitosti Po-`arevca, odnosno, sve ono {to na{ grad~ini interesantnim i zna~ajnim, te senadamo da }e okupljeni umetnici pre-poznati vrednosti i na sebi svojstvenna~in ih preto~iti u likovna dela.

U Projekat „Po`arevac u srcu“uklju~eno je nekoliko desetina u~esni-ka, dok samim radovima dominirajutehnike ulje na platnu i akril. Imaju}i uvidu da }e Projekat biti okon~an u sep-tembru, istog meseca bi}e prire|ena iz-lo`ba nastalih radova, a kako grad Po-`arevac finansira realizaciju, jedan deoslika bi}e poklonjen ustanovama, adrugi }e biti predmet aukcije. ~iji }e pri-hod biti usmeren u dobrotvorne svrhe.

Z. V.

U Galeriji savremene umetnosti otvorena izlo`ba Violete Markovi}

Kaligrafija u doba ra~unaraPo`arevac - U Galeriji savremeneumetnosti na Starom korzou u Po`a-revcu otvorena izlo`ba kaligrafskih ra-dova poznate autorke Violete Marko-vi}, koja je izazvala veliku pa`nju broj-nih posetilaca. Izlo`ba je otvorena dokraja avgusta a ulaz je slobodan.

Autorka je ro|ena 1974. godine uPo`arevcu. Vi{u {kolu primenjenih

umetnosti zavr{ila je u Beogradu. lanje ULIS-a „Milena Pavlovi} Barili“, a upo`areva~koj galeriji sa imenom ~uve-ne srpske slikarke radi kao vi{i vodi~.Do sada je samostalno izlagala {estputa i u~estvovala na vi{e od pedesetkolektivnih izlo`bi.

- Da bi se ova tehnika lepog pisanjaumetni~ki oformila i prenela na delopotrebna je stru~nost i ose}aj, a Viole-ta svakako oba poseduje. Prva znanjatehnike krasnopisa stekla je jo{ uosnovnoj {koli. Kasnije, u drugim vr-stama {kolovanja uobli~ila je i izgradi-la svoj stil. Uglavnom radi na srednjimformatima, koje ispisuje kaligrafskimpismom u srednjem bloku, likovnopredstavlja inicijalom, geometrijskom

i floralnom ornamentikom. Naj~e{}eradi na kartonu, kombinovanom teh-nikom (tu{, tempera, akrilik, kafa,~aj), kombinacijom razli~itih vrsta pe-ra (`ilot, ato, rona, gu{~ije, trska), re-kla je Biljana Milosavljevi} Pi}uri},otvaraju}i izlo`bu.

Po njenim re~ima, Violeta danashoda stazama savremene kaligrafije

koje je trasirao Zaharije Orfelin, predva i po veka, kada je 1777. godine, iz-radio 47 tablica prve srpske kaligrafijei doprineo da se }irili~no pismo priznakao ravnopravno sa savremenim lati-ni~nim oblicima dekorativnih slika.

- Danas u doba ra~unara, veb dizaj-na, improvizacije ideja i mno{tva fon-tova, kaligrafija je zaboravljena tehni-ka. Pored namere da o~uva bogatstvoove tehnike umetnica eli i da probudiradoznalost kod posmatra~a, da uka-`e da }irilica nije ne{to anahrono, izu-mrlo, ne{to ~ega treba da se stidimo,ve} da prihvatimo kao kulturno blago,na{e nasle|e, pismo i jedan od temeljaidentiteta, zaklju~ila je Milosavljevi}Pi}uri}. Z. V.

Po`arevac - Uo~i ovogodi{njih Ljubi-~evskih konji~kih igara, manifestacija„Dan borbe protiv Bele Kuge“, koja seproteklih godina odr`avala u mestuSmoljinac nadomak Malog Crni}a,ove godine }e biti odr`ana u prostoru

etno sela Tulba iznad Po`arevca. Ma-nifestaciju koju je pokrenulo Udru`e-nje privatnih preduzetnika Malo Crni-}e je tokom ~etiri godina postojanjasteklo zavidan renome ne samo zbogteme kojom se bavi ve} i zbog pozna-

tih li~nosti koje su joj dale podr{ku.Kako je izjavio predsednik Udru`enjaSa{a Stevi}, jedan od glavnih inicijato-ra ove akcije, ideja od samog po~etkaje bila da {to vi{e gradova i ve}ih sre-dina od Smoljinca prihvati doma}in-stvo ove manifestacije.

- To je me|u prvima u~inio Po`a-revac i to je razlog {to smo ove godineu ovom gradu. Gradona~elnik Spaso-vi} je maksimalno stao iza organizaci-je i ne sumnjam da }emo ove godinesvi zajedno jo{ bolje organizovati Danborbe protiv bele kuge, naveo je pred-sednik UPP Malo Crni}e, Sa{a Stevi}.

Ove godine manifestacija }e biti odr-`ana 29. avgusta, a centralnom obele`a-vanju prethodi}e i Akademija u malojsali Centra za kulturu, dok je glavni pro-gram predvi|en za 17 ~asova na Tulbi,u prostoru Etno sela i {atora koji simbo-lizuje Po`areva~ki mir. Z. V.

U okviru Kulturnog leta op{tine Malo Crni}e

Duhovne sve~anostiMalo Crni}e - U okviru Kulturnog leta op{ti-ne Malo Crni}e, u porti crkve Svetog Nikole uVelikom Crni}u, na inicijativu sve{tenika Ne-nada Vojinovi}a i Crkvenog odbora uz podr{kulokalne samouprave Malo Crni}e, organizova-na je duhovna sve~anost. Prisutne je pozdra-vila Vi{nja Ognjanovi} i sve njih je podsetila napo~etak izgradnje ove crkve u Velikom Crni}u.- Bo`jom promisli bra~ni par Vesna Nestorovi}Ognjanovi} i njen suprug Sini{a Ognjanovi}dogovorili su se da poklone Brani~evskoj epar-hiji, a crkvenoj op{tini Salakova~ko - Trnjan-skoj deo porodi~nog placa povr{ine 25 ari.Tetka Nade`da Nestorovi}, koja je radila u Pa-

rizu vi{e od 33 godine, za vreme svog ivota jebila upoznata sa ovom idejom, i odlu~ila da fi-nansijski pomogne i podr`i po~etak gradnjecrkve Sv. Nikola. Na dan Svetih mu~enica Ve-re, Nade i majke Sofije, episkop dr prof. Ignja-tije sa sve{tenstvom i gra|anstvom u oltaruCrkve je 2012. polo`io mo{ti sv. mu~enikakneza Lazara i osve{tao crkvu. U toku su rado-vi na freskoslikanju koje }e uz bo`ji blagoslovodobrenje i blagoslov vladike Ignjatija prive-sti kraju gospodin Slobodan Jani}ijevi} iz Ja-godine, rekla je Vi{nja Ognjanovi}.Na ovom duhovnom skupu obratio se i pred-sednik op{tine Mali{a Antonijevi}, koji je ista-

kao da je kulturno leto u op{tini Malo Crni}ebogato manifestacijama raznovrsnog sadr`a-ja i da su zastupljeni svi aspekti kulture, tradi-cije i stvarala{tva. Potom su predstavnici lokal-ne samouprave i gra|ani sa sve{tenikom Ne-nadom Vojinovi}em pogledali unutra{njost cr-kve.U okviru kulturno umetni~kog programa izve-den je recital duhovne poezije. U programu jeu~estvovao i folklorni ansambl KUD-a „\uraJak{i}“ iz Velikog Sela. Na kraju se Dragan Jo-vi}, zahvalio svim prisutnima i pro~itao imenagra|ana koji su pomogli organizaciju ove sve-~anosti. M. V.

Uo~i predstoje}ih Ljubi~evskih konji~kih igara

Dan borbe protiv „bele kuge“ na Tulbi

U op{tini @agubica, pored prirodnih resursa

I arheologija {ansa za razvoj turizma@agubica - Pored izvanrednih pri-rodnih lepota Homolja, me|u koji-ma se izdvaja jedinstveno vrelo rekeMlave u @agubici, ovde {ansu za raz-voj turizma, ne bez razloga, vide i uarheologiji mada je `ivot na ovimprostorima tokom anti~kih vreme-na {irem krugu potencijalnih gosti-ju gotovo sasvim nepoznat.

Upravo zbog toga, Zavi~ajni mu-zej „Homolje“ @agubica radi na ak-tiviranju postoje}ih i otkrivanju no-vih arheolo{kih nalazi{ta na teritori-ji ove op{tine. Njihovo stavljanje ufunkciju sa nau~nog i turisti~kogaspekta uticalo bi na kompletno po-zicioniranje ove destinacije. Istra`i-vanja se sprovode sa istorijskog i ar-heolo{kog stanovi{ta, uz stru~nu sa-radnju Narodnog muzeja iz Po`a-revca.

- Ovo podru~je je bogato nalazi-{tima, od kojih se mo`e izdvojiti

„P~elinji kr{‘’ u naselju Laznica, izu-zetno zna~ajno sa nau~nog stanovi-{ta, potvr|uje dr Gordan Bojkovi},direktor Narodnog muzeja u Po`a-revcu.

Ozbiljna turisti~ka ponuda, ko-jom bi na adekvatan na~in bilo pre-zentovano sve {to podru~je sadr`i,trebalo bi da bude okosnica budu}ihkoraka razvoja turizma i prilika zaukupan dalji razvoj ovog kraja. Sastanovi{ta marketinga u turizmu,prisutnost velikog broja atrakcija nageografski malom prostoru, sa po-sebnim akcentom na prirodne i dru-ge atrakcije kakva su i arheolo{kanalazi{ta, uz o~uvani biodiverzitet,nezaga|enost i etno motive, nepro-cenjiv je i veoma redak resurs zakvalitetno pozicioniranje jedne ova-kve destinacije kakvih ova homolj-ska op{tina svakako poseduje.

Z. V.

Posetioci na otvaranju

Deca su najsimpati~niji u~esnici Ljubi~evskih igara

U~esnici kolonije