UDK: 338.43 ISSN 0350-5928 (Print) ISSN 2335-0776 (Online)

AGROEKONOMIKA

Godina 43. Broj 63-64

Novi Sad, 2014.

AGROEKONOMIKA

ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA UNIVERZITETA

U NOVOM SADU Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahović

Uređivački odbor:

dr Nebojša Novković dr Veljko Vukoje dr Radovan Pejanović dr Vladislav Zekić dr Vesna Rodić dr Dejan Janković dr Nedeljko Tica dr Todor Marković dr Branislav Vlahović dr Tihomir Zoranović Redakcijski odbor:

dr Adrian Stancu, Faculty of Economic Sciences, Ploiesti, Rumunija dr Dragi Dimitrievski, Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje,

Republika Makedonija, dr Miomir Jovanović, Biotehnički Fakultet, Podgorica, Crna Gora. dr Aleksandar Ostojić, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Republika

Srpska, BiH. dr Ivo Grgić, Agronomski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska. dr Tinca Volk, Ekonomski institut Slovenije, Ljubljana, Slovenija. dr Stanislav Zekić, Ekonomski fakultet, Subotica dr Radojka Maletić, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun, dr Vesna Popović, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, dr Biljana Veljković, Agronomski fakultet, Čačak

Adresa uredništva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovića br. 8, 21000 Novi Sad, Tel: 021 458 138, Fax: 021 6 350 822.

Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq No.8,21000 Novi Sad,Serbia, Ph:+38121458138,Fax:+381216350 822

Web: http://agroekonomika.rs Email: redakcija@agroekonomika.rs

Sekretar redakcije: Mr Nataša Vukelić

Tehnički urednik: Dr Tihomir Zoranović

Tiraž: 100 primeraka

AGROEKONOMIKA God 43. Broj 63-64

Sadržaj

Popović Vesna, Grujić Biljana ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE.............................................................. 1

COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION OF SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS.................... 12

Vlahović Branislav, Puškarić Anton MEĐUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRĆA – STANJE I TENDENCIJE ........................................................................................................ 13

INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN VEGETABLES – SITUATION AND TENDENCIES ....................................................................... 22

Пејановић Радован O (НЕ)УСПЕШНОСТИ НАШИХ ТРАНЗИЦИОНИХ РЕФОРМИ ................. 23

ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL REFORMS ............................................................................................................. 38

Maletić Radojka, Popović Blaženka RANGIRANJE OPŠTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU ............................................................. 39

RATING VOIVODINIAN MUNICIPALITIES BASED ON THE EFFICIENCY OF THEIR SMEs IN AGRIBUSINESS ........................................ 49

Dejan Janković, Jasmina Miladinov, Vesna Rodić, Danica Bošnjak DIVERZIFIKACIJA NA GAZDINSTVIMA: STUDIJA SLUČAJA U OPŠTINI NOVI KNEŽEVAC ............................................................................................... 50

FARM DIVERSIFICATION: THE CASE STUDY OF NOVI KNEŽEVAC MUNICIPALITY.................................................................................................... 62

Matijašević-Obradović Jelena, Kuzman Boris, Kovačević Maja ZNAČAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA SRBIJE ................................................................................................................... 63

THE IMPORTANCE OF LEGAL FRAMEWORK IN THE FIELD OF RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA .............................................................................. 74

Nedeljko Tica, Vladislav Zekić, Dragan Milić OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUŠTAVA U LIKVIDACIJI I STEČAJU ............................................................................................................... 75

PROFIT TAXATION OF COMPANIES IN LIQUIDATION AND BANKRUPTCY ..................................................................................................... 83

Bošnjak, Danica, Rodić, Vesna, Karapandžin, Jelena ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH ULAGANJA U PROIZVODNJI SOJE ............................................................................................ 84

AN ANALYSIS OF ACHIEVED RESULTS AND MATERIAL INPUTS IN SOYBEAN PRODUCTION .................................................................................. 92

Zekić Vladislav, Džinić Natalija, Tica Nedeljko, Tomović Vladimir, Milić Dragan EKONOMSKA OBELEŽJA POSTROJENJA ZA PRERADU MESA ................ 93

ECONOMIC FEATURES OF MEAT PROCESSING PLANTS ......................... 100

Veljko Vukoje, Nemanja Pajić EKONOMSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE ULJANE REPICE......... 100

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF RAPESEED PRODUCTION .............. 109

Otović Slavica, Miličić Željka MARKETING ISTRAŽIVANJE: PROIZVODNJA MEDA KAO VID ZAPOŠLJAVANJA ŽENA NA SELU .................................................................. 110

MARKETING RESEARCH: HONEY PRODUCTION AS A WAY OF EMPLOYMENT OF WOMEN IN THE COUNTRY............................................ 124

Rodić, Vesna, Perić, Lidija, Pavlovski, Zlatica STAVOVI PROIZVOĐAČA KONZUMNIH JAJA PREMA REGULATIVI ZA OBEZBEĐENJE DOBROBITI NOSILJA ................................................................ 125

ATTITUDES OF TABLE EGGS PRODUCERS’ TOWARDS LAYING HEN WELFARE REGULATION .................................................................................. 135

Vlade Zarić, Julijana Mijajlović STAVOVI POTROŠAČA PREMA ORGANSKI PROIZVODIMA U OPŠTINI KRALJEVO ........................................................................................................... 136

CONSUMER ATTITUDES ON ORGANIC PRODUCTS IN KRALJEVO MUNICIPALITY ................................................................................................... 144

Prdić Nedeljko ISTRAŽIVANJE STAVOVA POTROŠAČA O KUPOVINI NA PIJACAMA ... 145

THE RESEARCH ON CUSTOMERS’ ATTITUDES ABOUT THE PURCHASES AT MARKETPLACES .................................................................. 153

Matkovski Bojan, Đokić Danilo PODRŠKA PROIZVODNJI DUVANA U SRBIJI ............................................... 154

SUPPORTING TOBACCO PRODUCTION IN SERBIA .................................... 164

Vlahović Branislav, Šojić Sanja KREIRANJE IMIDŽA BRENDA ORGANSKIH PREHRAMBENIH PROIZVODA .........................................................................................................

165

CREATING IMAGE FOR A BRAND OF ORGANIC FOOD PRODUCTS .... 178

UPUTSTVO AUTORIMA ................................................................................... 181

1

UDK: 339.564 Originalni naučni rad Original scientific paper

ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA

POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE1

Popović Vesna2, Grujić Biljana3

Rezime

Poljoprivreda i prehrambena industrija su u strateško planskim i razvojnim doku-mentima označene kao jedan od sektora na čijim komparativnim prednostima će se zasnivati ekonomska politika zemlje u narednom periodu i od kojih se očekuje otpo-činjanje novog investicionog i razvojnog ciklusa. U radu se analiziraju robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije u periodu 2009-2013. godine i njegova regionalna orijentacija i na osnovu toga izdvajaju tržišno propulzivni sektori u kojima treba koncentrisati napore ekonomske politike za povećanje konkurentnosti i izvoza.

Ključne reči: poljoprivreda i prehrambena industrija, robna struktura izvoza, regionalna distribucija izvoza, konkurentnost.

1. Uvod U Fiskalnoj strategiji za 2014. godinu, sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu Vlade Republike Srbije (Sl. glasnik RS, 97/2013) poljoprivreda i prehrambena industrija su označene kao jedan od sektora na čijim komparativnim prednostima će se zasnivati ekonomska politika zemlje u posmatranom periodu i od kojih se očekuje otpočinjanje novog investicionog i razvojnog ciklusa.

Učešće bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede (poljoprivredna proizvodnja, lov i uslužne delatnosti i ribarstvo) i prehrambene industrije (proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvanskih proizvoda) u BDV nacionalne ekonomije je visoko i dalje se povećava poslednjih godina, sa 14,5% 2009. na 15,8% 2011. godine. Doprinos

1 Rad je realizovan u okviru projekta III 46006 Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji

ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS u projektnom periodu 2011-2014.

2 Dr Vesna Popović, naučni savetnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.

3 Biljana Grujić, istraživač saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.

2

BDV poljoprivrede ukupnoj BDV u 2011. godini iznosio je 10,3%, prema 9,1% u 2009. godini (RZS, 2013a).

Prema podacima iz trećeg kvartala 2014. godine, u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva zaposleno je 533.833 lica, odnosno 21,6% ukupno zaposlenih u privredi (RZS, 2014d).

Iako su rezultati restrukturiranja i privatizacije u sektoru poljoprivrede i industrije inputa daleko ispod očekivanih, neosporno je da je sa liberalizacijom trgovine poljo-privrednim proizvodima i razvojem tržišta zakupa zemljišta i kredita došlo do akti-viranja procesa ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava, naročito na teritoriji AP Vojvodine. Krupna gazdinstva se lakše odlučuju za nabavku kvalitetnijih inputa i savremene tehnike i tehnologije u proizvodnji, koji garantuju veće prinose i bolji kva-litet proizvoda, odnosno veću konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu (SEEDEV, 2012).

Uočava se koncentracija proizvodnje u stočarstvu (živinarstvo, svinjarstvo) na polјo-privrednim gazdinstvima pravnih lica i velikim porodičnim polјoprivrednim ga-zdinstvima4. Ipak, iako 3% gazdinstava, prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine (RZS, 2013b), raspolaže posedom veličine preko 20 ha i koristi 44% korišćenog polјoprivrednog zemlјišta (KPZ) ne treba zaboraviti da još 48% gazdi-nstava sa posedom veličine 2–20 ha koristi 48% KPZ i da od njihove finansijske i stručne sposobnosti za usvajanje navedenih pozitivnih trendova zavise proizvodni i izvozni rezultati sektora u celini.

Učešće BDV prehrambene industrije ukupnoj BDV u 2011. godini iznosilo je 5,5%, prema 5,3% u 2009. i 5,2% u 2010. godini (RZS, 2013a). Prehrambenu industriju karakteriše veliki broj sitnih i mali broj krupnih privrednih subjekata. Postojeći kapaciteti su nedovoljno iskorišćeni. Najveći deo krupnih privrednih subjekata u prehrambenoj industriji je privatizovan i potom modernizovan (šećerane, mlekare, konditorska industrija, uljare). Mali broj klanica poseduje izvozne dozvole. Nedostaju savremeni kapaciteti za preradu voća i povrća, a značajne izvozne mogućnosti nisu iskorišćene u industrijskoj preradi kukuruza.

Tržišni lanci su u velikoj meri vertikalno integrisani i zatvoreni za sitne proi-zvođače, koji ne uspevaju da ispune zahteve otkupljivača u pogledu kontinuiteta isporuke i kvaliteta proizvoda. Nedostatak modernih skladišnih i doradnih kapa-citeta za pripremu proizvoda za maloprodajne lance i izvoz je evidentan. Od države se očekuje konzistentna politika agrarne podrške, obezbeđenje efikasne tržišne infrastrukture, unapređenje investicione klime i zaštita konkurencije.

Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajno učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje. Kretanja na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda5, napori za 4 Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014-2024 (Sl.

glasnik RS, 85/2014), čak 20% svinja i 37% živine gaji se na polјoprivrednim gazdinstvima pravnih lica. Gazdinstva pravnih lica čine 0,4% poljoprivrednih gazdinstava u zemlji (RZS, 2013b).

5 Očekuje se intenziviranje trgovine poljoprivrednim proizvodima u svetu do 2050. godine, posebno u zemljama u razvoju, uz održavanje cena na relativno visokom nivou U srednjem

3

restrukturiranjem sektora i liberalizacija trgovine sa Evropskom unijom, CEFTA i Ruskom Federacijom doveli su do rasta izvoza i ostvarivanja suficita u spoljno-trgovinskoj razmeni srpske poljoprivrede od sredine protekle decenije6.

Prednosti integracija su: privredna i politička stabilnost u regionu; lakši pristup fondovima Evropske unije; veće tržište za polјoprivredno – prehrambene proizvode i bolјi pristup tržištu Rusije, oštrija i zdravija konkurencija i brže uvođenje međuna-rodnih standarda u proizvodnji hrane (Tomić et al., 2010).

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 2013. godini realizovan je u vrednosti od 2,800 mlrd. USD (19,2% ukupnog izvoza), dok je uvoz iznosio 1,624 mlrd. USD (7,9% ukupnog uvoza). Ostvareni suficit, u iznosu od 1,176 mlrd. USD, doprineo je smanjenju deficita ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, koji je 2013. godine iznosio 5,939 mlrd. USD (RZS, 2014a).

U prvih devet meseci tekuće, 2014. godine, izvoz u ovim sektorima vredeo je blizu 2,2 mlrd. dolara i za 14% je veći od vrednosti izvoza ostvarenog u istom periodu 2013. godine. Kako je pritom uvoz stagnirao, ostvareni suficit je veći za 35% u odnosu na suficit iz perioda januar-septembar 2013. godine (RZS, 2014b).

Prema bilansima osnovnih poljoprivrednih proizvoda Republika Srbija ostvaruje značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni pšenice, kukuruza, sojinog i sunco-kretovog ulja, šećera, jabuka i višanja. U sektoru goveđeg mesa ostvaruje se suficit, ali ostaju značajne neiskorišćene izvozne mogućnosti, pre svega u okviru odobrene kvote za izvoz junetine u EU. Rastući deficit prisutan je u trgovini svinjskim mesom (MPZŽS, 2014).

Analize konkurentnosti srpske poljoprivrede ukazuju na dobru konkurentsku poziciju kukuruza i industrijskog bilja u proizvodnji i izvozu. Voće, takođe, ima dobru pozi-ciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povrća različita od proizvoda do proizvoda - najbolje su pozicionirani šargarepa i crni luk, a najlošije krompir. Stočarski proizvodi, izuzev donekle ovčijeg mesa, su slabo pozicionirani (SEEDEV, 2012).

Analiza robne i regionalne strukture izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i stanja u domaćoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji omogućava fokusiranje ekonomske politike na tržišno propulzivne sektore u cilju daljeg rasta proizvodnje i izvoza.

2. Robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Kako je napomenuto u uvodu, od sredine prošle decenije Republika Srbija u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaruje značajan suficit, koji od 2010. godine prelazi milijardu dolara.

roku, očekuje se rast cena i biljnih i stočarskih proizvoda, a najviše će rasti cene mesa i sirovina za biogorivo (Alexandratos, Bruinsma, 2012, OECD-FAO, 2013).

6 Pritom, treba imati u vidu da pristupanje Srbije EU podrazumeva poništavanje sadašnjih ugovora o slobodnoj trgovini, uključujući i sporazum sa Rusijom i CEFTA (EurActiv, 2014).

4

U 2013. godini, u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije realizovan je izvoz u vrednosti od 2,800 mlrd. USD. Hrana je činila 74,9% izvoza poljoprivrednih proizvoda, pića i duvan 11,4%, sirove materije, nejestive, osim goriva 6,9%, a životinjska i biljna ulja i masti 6,7%. Učešće poljoprivrednog u ukupnom izvozu je visoko (24,1% u 2012. godini; 19,2% u 2013. godini) i ukazuje, kako na komparativne prednosti poljoprivrede i proizvodnje hrane u izvozu, tako i na spori izlazak ostatka privrede iz tranzicionih reformi.

U izvozu su najzastupljenije sledeće grupe proizvoda: žita i proizvodi na bazi žita i povrće i voće, zatim pića, šećer i proizvodi od šećera, i čvrste biljne masti i ulja. Učešće navedenih pet grupa proizvoda opada poslednjih godina i u prvih devet meseci 2014. godine iznosi 66,7% (prema 73,4% 2011. godine).

Čvrste biljne masti i ulja u 2014. godini se ne nalaze među prvih pet grupa proizvoda u izvozu, a ispred njih su razni proizvodi za ishranu i prerađevine, meso i prerađevine od mesa i duvan i proizvodi od duvana. Meso i prerađevine od mesa i životinjska ulja i masti beleže i najveće indekse rasta izvoza u prva tri kvartala 2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine, od 213,1% i 203,3%, respektivno.

Ukoliko se ovaj trend nastavi to će biti ohrabrujući znak da, pored rasta poljoprivrednog izvoza, počinje i dugo očekivani proces unapređenja njegove strukture u pravcu većeg učešća proizvoda veće dodate vrednosti (stočarski proizvodi i proizvodi viših faza prerade) (tabela 1).

Među prvih 15 proizvoda u ukupnom izvozu zemlje, prema vrednosti izvoza, u 2013. godini nalaze se četiri poljoprivredna proizvoda - pšenica, obična, ostalo; maline, smrznute, bez šećera; rafinisani šećer; i kukuruz, ostali, a među prvih 50 proizvoda još i: suncokretovo ulje, rafinisano; ostali proizvodi za ishranu; cigarete koje sadrže duvan; pivo od slada; slatki biskviti, vafli i oblande; i bezalkoholna pića, ostala (RZS, 2014c).

5

Tabela 1. Struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije, 2009-2014.

Table 1. The structure of agricultural and food export of the Republic of Serbia, 2009-2014. U mil. USD

2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IX)

2014/13 (I-IX)

0 Hrana i žive životinje 1509,0 1768,1 2091,5 2095,4 2097,7 1689,3 118,9 00 Žive životinje, osim odseka 03 56,6 66,6 74,1 59,3 47,4 31,2 82,6 01 Meso i prerađevine od mesa 64,5 59,5 58,8 63,6 70,8 109,3 213,1 02 Mlečni proizvodi i ptičja jaja 64,3 68,9 90,7 86,0 83,0 86,8 136,4 03 Ribe, lјuskari, mekušci i prerađ. 5,4 4,3 4,4 4,1 5,0 4,3 148,0 04 Žitarice i proizvodi na bazi žit. 477,3 578,6 731,8 834,5 664,0 526,5 124,2 05 Povrće i voće 452,4 528,9 657,6 538,8 669,9 551,6 117,0 06 Šećer, proizvodi od šećera i med 158,6 215,8 187,3 195,3 207,8 111,9 85,9 07 Kafa, čaj, kakao, začini i proizv. 83,7 84,1 84,9 77,9 80,0 57,9 107,0 08 Stočna hrana (osim žita u zrnu) 61,6 74,0 102,1 132,1 126,6 100,2 113,4 09 Razni proizv. za ishranu i prerađ. 84,4 87,3 99,6 103,6 143,2 109,5 112,3 1 Pića i duvan 249,0 231,8 273,9 286,1 320,4 281,8 116,3 11 Pića 193,0 176,5 215,0 213,0 214,4 174,0 105,0 12 Duvan i proizvodi od duvana 56,1 55,3 58,8 73,1 106,0 107,8 140,5 2 Sirove mat, nejest., osim goriva 63,0 96,6 130,4 126,3 193,1 112,4 90,9 21 Kože i krzno,sirovi 13,7 28,0 36,6 38,6 52,9 32,1 84,8 22 Ulјano semenje i ulјani plodovi 23,2 42,0 61,1 57,8 101,8 49,2 80,8 29 Životinjske i bilјne sirove mat. 26,1 26,6 32,7 29,9 38,4 31,1 124,8 4 Živ. i bilјna ulјa, masti i voskovi 121,9 144,3 200,9 195,8 188,8 104,2 79,5 41 Životinjska ulјa i masti 1,5 1,6 3,3 3,1 3,6 4,7 203,3 42 Čvrste bilј. masti i ulјa, sir., raf. 115,7 137,9 189,1 184,4 177,8 95,1 77,1 43 Živ. i bilјne masti i ulјa, prerađ. 4,6 4,8 8,5 8,3 7,3 4,3 80,2 Izvoz polјoprivrede i prehr. ind. 1942,9 2240,8 2696,7 2703,6 2800,0 2187,7 114,1 Ukupan izvoz 8344,3 9794,5 11779,5 11227,9 14611,4 11253,7 106,2 Uvoz poljoprivrede i prehramb. ind. 1002,1 1205,4 1404,7 1492,0 1624,0 1175,7 100,4 Bilans ST razmene polj. i prehr. ind. 940,8 1035,4 1292,0 1211,6 1176,0 1012,0 135,5 Učešće u ukupnom izvozu 23,3 22,9 22,9 24,1 19,2 19,4

Izvor: RZS. Spoljnotrgovinski robni promet Republike Srbije, po tekućem kursu USD (ST12). Saopštenja br:196(2011),197(2012),188 (2013),194(2014),297(2014).

3. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u EU-28, članice CEFTA i Rusku Federaciju, sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini7, činio je 93,5% izvoza ovog sektora 2013. godine (Tabela 2).

Najznačajniji partner Republike Srbije u trgovini poljoprivrednim proizvodima je Evropska unija, sa kojom se razmena odvija na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 83/2008). Od Sporazuma se očekuje krucijalan doprinos unapređenju konkurentosti domaće proizvodnje i izvoza, harmonizaciji standarda u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, diversifikaciji ponude kvalitetnih prehrambenih proizvoda po nižim cenama i povećanju stepena tržišnosti 7 Sporazumi o slobodnoj trgovini zaključeni su i sa zemljama EFTA, Turskom i preostale dve

članice Evroazijske carinske unije (pored Ruske Federacije) – Belorusijom i Kazahstanom, ali je njihovo učešće u ukupnom izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije nisko (EFTA 1,1%, Belorusija 0,5%, Turska 0,4%, Kazahstan 0,1% u 2013. – RZS, 2014c).

6

proizvodnje, koji uključuje smanjenje broja sitnih učesnika u lancu i povećanje prihoda na nivou sektora (Tomić et al., 2013). Tabela 2. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije RS, 2013.g. Table 2. Regional distribution of agricultural and food export of the Republic of Serbia,

2013.

Ukupno, mil. USD

EU-28 CEFTA** Ruska Fed.

U mil. USD

% uk. izvoza PPI*/

sektora/ odseka

Mil. USD

% uk. izvoza

PPI/ sektora/ odseka

Mil. USD

% uk. izvoza PPI/

sektora/ odseka

Polј. i prehrambena industrija 2800,0 1468,0 52,4 963,4 34,4 188,7 6,7 0 Hrana i žive životinje 2097,7 1152,2 54,9 673,9 32,1 172,7 8,2 00 Žive životinje, osim od. 03 47,4 0,4 0,9 45,9 96,9 0,0 0,0 01 Meso i prerađevine od mesa 70,8 4,9 6,9 59,7 84,3 4,7 6,7 02 Mlečni proizvodi i ptičja jaja 83,0 7,8 9,4 52,4 63,1 20,1 24,2 03 Ribe, lјuskari, mekušci i prerađ. 5,0 0,9 18,7 4,0 79,7 0,0 0,6 04 Žitarice i proizv. na bazi žitarica 664,0 386,0 58,1 259,5 39,1 7,4 1,1 05 Povrće i voće 669,9 439,2 65,6 53,7 8,0 129,2 19,3 06 Šećer, proizvodi od šećera i med 207,8 192,6 92,7 12,5 6,0 0,4 0,2 07 Kafa, čaj, kakao, začini i proizvodi 80,0 16,4 20,6 59,9 74,9 0,3 0,4 08 Stočna hrana (osim žita u zrnu) 126,6 57,0 45,0 60,1 47,5 4,1 3,3 09 Razni proizv. za ishranu i prerađ. 143,2 46,8 32,7 66,1 46,2 6,3 4,4 1 Pića i duvan 320,4 67,3 21,0 185,1 57,8 7,6 2,4 11 Pića 214,4 38,9 18,1 162,2 75,6 7,4 3,4 12 Duvan i proizvodi od duvana 106,0 28,4 26,8 22,9 21,6 0,2 0,2 2 Sir. mat, nejestive, osim goriva 193,1 127,1 65,8 37,2 19,3 8,4 4,3 21 Kože i krzno,sirovi 52,9 36,6 69,2 9,6 18,2 0,0 0,0 22 Ulјano semenje i ulјani plodovi 101,8 71,4 70,2 18,3 18,0 2,9 2,8 29 Životinjske i bilјne sirove materije 38,4 19,1 49,6 9,2 24,0 5,5 14,4 4 Živ. i bilјna ulјa, masti i voskovi 188,8 121,4 64,3 67,2 35,6 0,1 0,0 41 Životinjska ulјa i masti 3,6 2,4 66,6 1,1 31,3 0,1 1,9 42 Čvrste bilјne masti i ulјa, sir., raf. 177,8 115,4 64,9 62,3 35,0 0,0 0,0 43 Život. i bilјne masti i ulјa, prerađ. 7,3 3,6 49,0 3,7 50,9 0,0 0,0

* Poljoprivreda i prehrambena industrija; **Bez UNMIK Kosovo. Izvor: RZS. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka, avgust, 2014.

Carine i dažbine sa jednakim dejstvom na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije su ukinute, osim na uvoz žive junadi i junećeg mesa, šećera, penušavog i vina od svežeg grožđa, i pastrmke i šarana, za koje su utvrđene godišnje kvote sa prefere-ncijalnim carinskim stopama, a za pastrmku i šarana i snižene carinske stope van utvrđenih kvota (kao i za ukupne količine konzervirane i prerađene ribe)8. Na uvoz povrća i voća, koji je pored ad valorem carine opterećen i specifičnom carinom, ukinuta je ad valorem carina. Carine na uvoz prerađenih polјoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU, sadržanih u Aneksu I Protokola 1 Sporazuma, utvrđene su na nultom nivou. 8 Godišnje kvote za navedene proizvode iznose: za živu junad i juneće meso 8.700 tona, šećer

180.000 tona, penušavo vino i vino od svežeg grožđa u bocama od 2 litra i manjim 53.000 hl. i vino od svežeg grožđa u bocama većim od 2 litra 10.000 hl., pastrmku 15 tona i šarana 60 tona.

7

Na tržište EU-28 u 2013. godini je plasirano više od polovine (52,4%) izvoza sektora poljoprivrede i prehrambene industrije – gotovo celokupan izvoz šećera, oko 70% izvoza uljanih semenja i uljanih plodova i koža i krzna sirovih, dve trećine izvoza životinjskih ulja i masti, blizu dve trećine izvoza voća i povrća i čvrstih biljnih masti i ulja i nešto manje od 60% izvoza žita i proizvoda na bazi žita. U uvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU najzastupljeniji su voće (maline i višnje, smrznute), žito (pšenica i kukuruz, merkantilni), šećer (šećer od šećerne repe, čvrst, rafinisan) i biljna ulja (ulje od suncokreta, sirovo i rafinisano, sojino ulje, sirovo) (RZS, 2014c).

Zemlje članice CEFTA, posebno bivše jugoslovenske republike - Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija su drugo veliko tržište za plasman proizvoda srpske poljoprivrede i prehrambene industrije. Na osnovu jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi iz 2006. godine – CEFTA 2006 (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 88/2007) i Dodatnog protokola iz 2011. godine (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 8/2011) Srbija je u potpunosti liberalizovala trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa preostalim CEFTA partnerima (po ulasku Hrvatske u EU).

Izvoz na tržište zemalja članica CEFTA u 2013. godini činio je 34,4% izvoza poljo-privrednih i prehrambenih proizvoda. Zemlje CEFTA iz Srbije najviše uvoze žito i proizvode na bazi žita (pšenično brašno) i pića. Najveći deo izvoza živih životinja, mesa i prerađevina, ribe i prerađevina, pića, kafe, čajeva, kakaa i začina, mlečnih proizvoda i prerađenih životinjskih i biljnih masti i ulja realizuje se na tržištu ovih zemalja.

Sporazum CEFTA 2006, Prelazni trgovinski sporazum sa EU, sporazum sa Turskom i sporazum sa državama EFTA sadrže institut dijagonalne kumulacije porekla, čija primena doprinosi razvoju trgovine između zemalja partnera. Sabiranje porekla i/ili zadržavanje porekla ostvarivo je u kretanju proizvoda kroz kumulativnu zonu formiranu oko EU kroz Proces stabilizacije i pridruživanja (SAP zona)9, kao i u okvirima sporazuma CEFTA i EFTA, saglasno izdatim obaveštenjima (Ministarstvo finansija – Uprava carina, 2014). Srbija je, takođe, jedna od potpisnica Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM konvencija) (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 7/2013). Dijagonalna kumulacija predviđena PEM konvencijom svakako će pospešiti povratak Srbije na tržišta Bliskog istoka i Severne Afrike10.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evroazijske carinske unije je liberalizovan, osim za živinsko meso, određene vrste sireva, beli šećer, penušavo vino, nedenaturisan etilalkohol i cigarete, kako je definisano sporazumom o slobodnoj trgovini sa

9 EU, zemlјe Zapadnog Balkana, uključene u proces stabilizacije i pridruživanja EU, i Turska.

Dijagonalna kumulacija porekla između Srbije, EU i Turske nije moguća za poljoprivredne proizvode (uključujući proizvode sa visokim sadržajem šećera), ugalj i čelik.

10 Postojeća matrica SAP kumulacije (2012/C 154/07) ostaje na snazi do pune primene PEM konvencije, koja će omogućiti dijagonalnu kumulaciju porekla robe između: EU, Albanije, Alžira, BiH, Egipta, Farskih ostrva, Islanda, Izraela, Jordana, Kosova, Libana, BJR Makedonije, Crne Gore, Maroka, Norveške, Srbije, Švajcarske (uključujući Lihtenštajn), Sirije, Tunisa, Turske i Zapadne obale i Pojasa Gaze (strane ugovornice PEM Konvencije) (2013/C 110/04).

8

Kazahstanom (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 11/2010) i dodatnim protokolima uz sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i Belorusijom iz 2011. godine (Sl. glasnik RS–Međunarodni ugovori, 8/2011). U preferencijalnim trgovinskim odnosima Srbije i Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana kumulacija porekla je moguća u okviru i između zemalja Carinske unije i Srbije.

Izvoz u Rusku Federaciju u 2013. godini činio je 6,7% ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Rusija iz Srbije uvozi najviše voće i povrće, koje je 2013. činilo 68,5% uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (19,3% ukupnog izvoza voća i povrća Srbije) i u manjem obimu mlečne proizvode (10,6% ruskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i 24,2% srpskog izvoza mlečnih proizvoda). Rusija je u 2013. godini bila najveći uvoznik srpskih jabuka, šljiva, breskvi i nektarina, jagoda, krušaka i dunja, grožđa i vina, zatim svežeg paradajza, mladog krompira, kupusnog povrća i krastavaca i kornišona. U Rusiji se realizuje i značajan deo izvoza trešanja i višanja (RZS, 2014c).

4. Potencijali za rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Republika Srbija je veliki proizvođač i izvoznik žita, posebno kukuruza, čija proi-zvodnja i površine konstantno rastu poslednjih godina, na račun pšenice, čija proi-zvodnja stagnira. Značajni potencijali za stabilizaciju proizvodnje pšenice na nivou višem od sadašnjeg i dalji rast proizvodnje kukuruza postoje u rastu prinosa, posebno u uslovima navodnjavanja (kukuruz). Razvoj terminskog tržišta i privatnog skladištenja, i uvođenje sistema klasiranja po kvalitetu doprineli bi unapređenju konkurentnosti, uz oslobađanje dela zasejanih površina za proizvode sa većom dodatom vrednošću.

Proizvodnja i prinosi šećerne repe i uljarica nastavljaju da rastu, posebno soje, kod koje dolazi i do značajnijeg povećanja setvenih površina. Razvoj navodnjavanja doprineo bi daljem povećanju prinosa ovih kultura. Izvozom šećera, sojinih prera-đevina i suncokretovog ulja ostvaruju se značajni devizni prihodi. Prerađivački sektor je u velikoj meri monopolizovan i diktira uslove otkupa. Kapaciteti su u rukama stranaca, potpuno (šećerane) ili delimično, zajedno sa malim brojem velikih domaćih kompanija (uljare). Nedostaje pouzdan sistem kontrole kvaliteta u otkupu.

Poslednjih godina je intenzivirana plantažna proizvodnja jabučastog i koštičavog voća u zemlji. Proizvodnja na plantažama sa sertifikovanim sadnim materijalom, kontrolisanom upotrebom đubriva i pesticida, savremenim uređajima i opremom za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, ULO hladnjačama i modernim skladištima sa pogonima za klasiranje i pakovanje voća obezbeđuje visoke prinose, ujednačeni kvalitet i kontinuitet isporuke. Veliko rusko tržište i neiskorišćeni potencijali za plasman na tržište EU, kao i proces supermarketizacije domaćeg tržišta otvaraju prostor za povećanje investicija u ovom sektoru. Objedinjavanje ponude i formiranje jakih i funkcionalnih udruženja i zadruga, koje bi participirale u vlasništvu skladišnih i doradnih kapaciteta, je preduslov jačanja pregovaračke pozicije malih proizvođača u otkupu i pristupu izvoznim kanalima i domaćim maloprodajnim lancima.

Proizvodnja povrća za izvoz na tržište Rusije i zemalja u okruženju i maloprodajne lance odvija se na posedima malog broja specijalizovanih krupnih proizvođača (kompanija i privatnih gazdinstava). Veliki broj sitnih gazdinstava bavi se bašte-nskom i plasteničkom proizvodnjom povrća, koju plasira na gradske pijace u okru-

9

ženju, diversifikujući proizvodnju i prihode na gazdinstvu. Nedostaju savremeni sistemi za navodnjavanje, skladišni i doradni kapaciteti i jaka udruženja proizvođača, koja bi objedinila i unapredila ponudu i nastup prema otkupljivačima i prerađivačima. Neophodno je ubrzati sertifikaciju, ojačati fitosanitarnu kontrolu, promovisati inte-gralnu i organsku proizvodnju i modernizovati prerađivačke kapacitete.

Na listi Zavoda za intelektualnu svojinu je 49 domaćih proizvoda sa zaštićenim geogra-fskim poreklom (Radović, 2014). Poljoprivredno zemljište korišćeno za organsku proizvodnju zauzima preko 11.000 ha (7.222 ha u organskom statusu i 3.877 ha u periodu konverzije), a zajedno sa površinama korišćenim za sakupljanje divljeg jago-dičastog i bobičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja 829 hilj. hektara. U organskom režimu je najviše površina pod voćnjacima (šljive, jabuke, maline, višnje, jagode) i ratarskim kulturama (pšenica, kukuruz, soja). U organskoj stočarskoj proizvodnji najviše je košnica pčela i živine, a zatim sitne i krupne stoke (Marz et al., 2013). Mogućnosti plasmana ovih proizvoda, specifičnog, višeg nivoa kvaliteta su u izvozu na tržište EU (organsko voće, povrće, soja za ishranu stoke u organskom režimu uzgoja), u tržišnim nišama velikih gradova, kao i u zaštićenim područjima u sprezi sa razvojem održivog turizma.

Proizvodnja mesa ima dugu tradiciju u Srbiji i neki od najvećih uspeha u izvozu poljoprivrednih proizvoda u prošlosti ostvareni su u ovom sektoru (izvoz svinja pre II svetskog rata, izvoz junećeg mesa iz SFRJ). Međutim, vremenom se mnogo toga promenilo u strukturi i metodama proizvodnje, kao i u funkcionisanju tržišta mesa i prerađevina (Grujić, Rajnović, 2012). Mala popunjenost kvote za uvoz junećeg mesa u EU posledica je skupe i usitnjene proizvodnje, dok neispunjavanje veterinarsko-sanitarnih zahteva i spora registracija objekata za klanje i preradu mesa onemogućava, odnosno otežava izvoz svinjskog i živinskog mesa i prerađevina na tržište EU i Rusije. Proizvodnja za maloprodajne lance i izvoz koncentrisana je na specijalizovanim farmama velikih trgovinskih kompanija i prerađivača. Veliki broj malih uzgajivača, naročito u svinjarstvu, lako ulazi i izlazi iz sektora, izazivajući oscilacije u proizvodnji i cenama (SEEDEV, 2012). Neblagovremene isplate budžetskih podsticaja naterale su proizvođače da stoku prodaju zanatskim klanicama, koje odmah isplaćuju preuzeta grla, zbog čega je znatno opao stepen korišćenja radne snage i kapaciteta za preradu mesa u industrijskim klanicama (Grujić et al., 2012). Mlekare su uglavnom u vlasništvu stranaca, a u toku je prestrukturiranje sektora proizvodnje mleka, pri čemu veliki broj malih proizvođača ostaje van organizovanog otkupa usled neispunjavanja higijenskih standarda i standarda kvaliteta i okreće se zanatskoj proizvodnji tradicionalnih mlečnih proizvoda i njihovom plasmanu na lokalnim pijacama.

Rast ruske tražnje za poljoprivrednim proizvodima iz Srbije po obustavljanju uvoza iz EU tokom ukrajinske krize, posebno tražnje za svinjskim mesom i mlečnim proizvo-dima značajni su za rast proizvodnje i izvoza. Postoje dobri izgledi za povratak na tržišta Bliskog istoka i Severne Afrike (juneće i jagnjeće meso, pšenica, stočna hrana, konditorski proizvodi) i SAD (konzervirana šunka, lekovito bilje, organska hrana).

10

5. Zaključak

Kretanja na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda, liberalizacija trgovine sa Evropskom unijom, CEFTA i Ruskom Federacijom i napori za restrukturiranjem sektora i unapređenjem konkurentnosti doveli su do rasta izvoza srpske poljoprivrede tokom protekle decenije. Prostora za povećanje izvoza na ovim tržištima ima, kao i za povratak na tržišta Bliskog istoka, Severne Afrike i SAD. Izvozni rezultati će zavisiti od sposobnosti sektora da odgovori zahtevima za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a naročito onima vezanim za poštovanje standarda bezbednosti i kvaliteta proizvoda.

6. Literatura 1. Alexandratos, N., Bruinsma, J. (2012). World Agriculture Towards 2030/2050.

The 2012 Revision. ESA Working Paper, 12-03. FAO Agricultural Development Economics Division.

2. EurActiv (2014). Pripremiti se za promenu trgovinskih sporazuma zbog EU, http:// www.euractiv.rs/pregovori-sa-eu/7955-pripremiti-se-za-promenu-trgovinskih-sporazuma-zbog-eu, (23.10.2014).

3. Grujić, B, Kljajić, N, Vuković, P. (2012). Livestock production capacity in CEFTA agreement countries. I International Conference Competitiveness of agro-food and environmental economy, 8-9.11.2012, Bucharest. Thematic Proceedings, pp. 70-77.

4. Grujić, B., Rajnović, Lj. (2012). Legislation and trade. In D. Cvijanović, B. Bekić, M. Jeločnik, eds., Solutions and interventions for the technological transfer and the innovation of the agro-food sector in South East regions - TECH. FOOD PROJECT, IAE, Belgrade, pp. 62-76.

5. Marz, U., Kalentić, M., Stefanović, E., Simić, I. (2013). Organska poljoprivreda u Srbiji 2013. Serbia Organica, GIZ, 2013.

6. Ministarstvo finansija – Uprava carina (2014). Poreklo robe, http://www.uprava carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/PorekloRobe/Stranice/PorekloRobe.aspx, (29.10. 2014).

7. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – MPZŽS (2014). Bilansi, http://www.mpzzs. gov.rs/strana/8151/bilansi, (20. 06. 2014).

8. OECD-FAO. (2013). Agricultural Outlook 2013-2022. Highlights. OECD, Paris. 9. Radović, Z. (2014). Zaštićeno je 49 srpskih proizvoda, samo tri i u inostranstvu.

Večernje novosti online, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno. 290.html:473928-Zasticeno-je-49-srpskih-proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu, (18. 01. 2014).

10. Republički zavod za statistiku. (2013a). Statistički godišnjak Republike Srbije 2013.

11. Republički zavod za statistiku. (2013b). Popis poljoprivrede u Republici Srbiji 2012. Baza podataka, http://popispoljoprivrede.stat.rs/popis/wp-content/themes/ popis2012/ sadrzajcir.htm, 22.09.2014.

12. Republički zavod za statistiku. (2014a). Statistika spoljne trgovine. Saopštenje br. 194, god. LXIV, 16.07. 2014.

11

13. Republički zavod za statistiku. (2014b). Statistika spoljne trgovine. Saopštenje br. br. 297, god. LXIV, 31.10.2014.

14. Republički zavod za statistiku. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx, 29.09.2014.

15. Republički zavod za statistiku. (2014d). Anketa o radnoj snazi. Saopštenje br. 295, god. LXIV, 31.10.2014.

16. SEEDEV. (2012). Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu.

17. Tomić, D., Popović, V., Tandir, N. (2013). Effects of SAA Import Liberalization on Serbian Agriculture. 135th EAAE Seminar Challenges for the Global Agricultural Trade Regime after Doha. Thematic Proceedings, pp. 323-348.

18. Tomić, D., Popović, V., Vlahović, B. (2010). Implikacije primene Prelaznog trgovinskog sporazuma na agroprivredu Srbije. M. Ševarlić, D. Tomić, ured. Agroprivreda Srbije i evropske integracije. DAES, PK Vojvodine, str. 27-58.

12

COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION OF SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS1

Popović Vesna2, Grujić Biljana3

Summary Agriculture and food industry are marked in the strategic planning and development documents as sectors on whose comparative advantages the Serbian economic policy in the future will be based. They are expected to initiate a new investment and development cycle. The authors analyze the commodity structure of agriculture and food industry exports from the Republic of Serbia in the period 2009-2013, and its regional distribution. On the basis of these results, the authors highlight the propulsive sectors in which it is necessary to concentrate economic policy efforts to increase competitiveness and export.

Keywords: agriculture, food processing, commodity export structure, regional distribution of export, competitiveness.

Primljen/Received:29.09.2014. Prihvaćen/Accepted:20.10.2014.

1 The work was executed within the project III 46006 Sustainable agriculture and rural

development used to achieve the strategic goals of the Republic of Serbia within the Danube region, funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia in the project period 2011-2015.

2 Vesna Popović, PhD, principal research fellow, Institute of Agricultural Economics, Volgina Street no. 15, 11060 Belgrade, Serbia, e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.

3 Biljana Grujić, research assistant, Institute of Agricultural Economics, Volgina Street no.15, 11060 Belgrade, e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.

13

UDK: 339.142 Originalni naučni rad Original scientific paper

MEĐUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRĆA – STANJE I TENDENCIJE

Vlahović Branislav1, Puškarić Anton 2

Rezime

U radu je analiziran međunarodni promet smrznutog povrća. Determinisane su pro-mene u međunarodnom prometu, apostrofirani su najveći izvoznici i uvoznici i pro-metni tokovi. Izvore podataka predstavljaju statističke baze Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization – FAO) i Međunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), u vreme-nskom periodu 2009-2013. godina. Prosečan svetski izvoz smrznutog povrća iznosio je 5,1 miliona tona, sa tendencijom značajnog rasta po stopi od 5,35% godišnje. Vre-dnosno iskazano iznosio je 5,5 milijardi US dolara. Najveći svetski izvoznik je Belgija sa 1,1 miliona tona i učešćem od 22% u svetskom izvozu. Ova zemlja ujedno pre-dstavlja najvećeg evropskog proizvođača smrznutog povrća. Svetski uvoz raste nešto intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,70%). Navedeno ukazuje na izvesnu ekspanziju tražnje na međunarodnom tržištu. Najveće uvozno tržište jesu zemlje Evropske unije. Najveći svetski uvoznik smrznutog povrća su Sjedinjene Američke Države sa 659 hiljada tona i učešćem od 13% u svetskom uvozu. U narednom periodu može se očekivati blagi rast međunarodnog prometa. Svetski trend jeste konzumira-nje raznih vrsta mikseva smrznutog povrća, ohlađenih i polugotovih smrznutih ob-roka, ohlađenih i smrznutih supa od povrća i sl.

Ključne reči: smrznuto povrće, međunarodni promet, izvoz, uvoz.

1. Značaj problema i cilj istraživanja

Osnovni cilj istraživanja je da se sagledaju karakteristike međunarodnog tržišta smr-znutog povrća, odnosno determinišu najznačajniji učesnici u međunarodnoj razmeni. Osnovne izvore podataka predstavljale su statističke baze Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu – FAO (Food and Agriculture Organization) i Međunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), za vremenski 1 Dr Branislav Vlahović, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića

8, Novi Sad, Srbija, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs 2 Dr Anton Puškarić, naučni saradnik, Institut za Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina

15, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com

14

period 2009-2013. godina uz primenu standardnih statističko-matematičkih metoda. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem stopa promena prime-nom funkcija sa najprilagođenijim linijama trenda originalnim podacima. Stabilnost pojava izračunata je primenom koeficijenta varijacije (CV). Takođe, korišćeni su i rezultati dosadašnjih istraživanja navedene problematike. Smrznuto povrće je proizvod dobijen od svežih plodova ili delova plodova povrća, posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih temperatura (smrzavanjem). Temperatura smrzavanja mora biti -35oC ili niža tako da se u središtu proizvoda, odno-sno jedinice pakovanja obrazuje temperatura od -15oC ili niža (Popov, Raljić, 2013). Zamrzavanje svežeg povrća ima dugu tradiciju u svetu. Na niskim temperaturama čuva svežinu, miris, ukus, i nakon nekoliko meseci čuvanja u takvom stanju. Vreme-nom, sa razvojem tehnologije, došlo je do inovacija u samom procesu smrzavanja kao i modifikacija pakovanja koja dodatno pomažu očuvanju namirnica. Povrće se može blanširati pre samog procesa smrzavanja, radi boljeg očuvanja (http://progre-ssivemagazin.rs).

Sam proces konzerviranja hrane zamrzavanjem odvija se kratkim i brzim postupkom obrade, čime se značajno produžava vek namirnica, osiguravajući pritom njihov vi-sok kvalitet. Ova metoda konzerviranja bazira se na tome što se, sniženjem tempera-ture namirnice i kristaliziranjem u hrani prisutne vode, zaustavljaju hemijski, biohe-mijski i mikrobiološki procesi. Ipak, dobro je znati i kako mikrobiološka inaktivacija zamrzavanjem nije ista za sve mikroorganizme pa se tako neke bakterije mogu ra-zvijati i na temperaturama do -8oC, kvasci od -7 do -10oC, a plesni čak i na -12oC. Upravo stoga zamrzavanje se uobičajeno sprovodi na temperaturama od oko -18oC. Prednost smrznute namirnice jeste u tome što ima znatno očuvaniju boju, ukus i sa-stav od namirnica konzervisanih drugim metodama, kao što je hlađenje, sušenje ili sterilizacija. Ipak, treba voditi računa da se može zamrzavati samo potpuno zrela i zdrava sirovina (Vukušić, 2011).

Ozbiljnija primena rashladnih postrojenja za hlađenje i čuvanje povrća započela je tek početkom 20. veka u istočnim državama USA. Industrijsko zamrzavanje povrća počinje 1929. godine u Oregonu (USA). Uporedo su se razvijala i znanja o hemijskim i biohemijskim procesima u povrću tokom hlađenja, zamrzavanja i čuvanja. Nastojalo se da se pronađe najpovoljniji postupak koji će stvarati najmanje degradativnih promena. Danas postoje tri tipa zamrzavanja: individualno brzo zamrzavanje, zamrzavanje u kontejneru (sa statičnim vazduhom ili ventiliranjem hladnog vazduha) i imerzija sa zamrzavajućim sredstvima (rastvor soli, tečni azot, tečni ugljen-dioksid). Mašine iz dana u dan postaju sve savršenije pogotovu uvođenjem savremenih sistema za regulaciju i automatizaciju procesa hlađenja i zamrzavanja voća i povrća. Značajan aspekt je razvoj CA (kontrolisana atmosfera) i MA (modifikovana atmosfera) za čuvanje povrća. Ove tehnologije koje su postale aktuelne poslednjih dekada dvade-setog veka, a pogotovu razvojem naučno utemeljenih činjenica vezanih za biohe-mijske i fiziološke procese koji se dešavaju u povrću nakon branja (Jašić, 2012).

15

2. Rezultati istraživanja

2.1. Izvoz smrznutog povrća

U međunarodnim okvirima promet smrznutog povrća je značajan. Osim očuvane nu-tritivne vrednosti, smrznuto povrće nudi još niz pogodnosti; dostupno je tokom čitave godine, može dugo da se čuva, naravno, na niskim temperaturama, često je jeftinije od svežeg povrća, potrebno je manje vremena za pripremu jer je već delom obrađeno (blanširanjem) pre samog procesa zamrzavanja i sl. Razvijena prerađivačka industrija uslov je značajne proizvodnje i izvoza. U strukturi svetskog izvoza dominiraju: smr-znuti grašak, boranija, kukuruz šećerac, mrkva, brokoli, paprika, pečurke, razni mi-ksevi od više vrsta povrća i sl.

U istraživanom vremenskom periodu (2009-2013) prosečan izvoz smrznutog povrća u svetu iznosio je 5,1 milion tona. Isti ostvaruje tendenciju značajnog povećanja po prosečnoj stopi od 5,35% godišnje. U odnosu na početnu, izvoz se u poslednjoj godini analiziranog perioda povećao za 27%, te je dostigao nivo od 5,9 miliona tona. Ovo ukazuje na dinamičnu međunarodnu razmenu. Od ukupne svetske proizvodnje u promet dospeva jedna trećina smrznutog povrća. Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 5,9 milijardi US dolara, što ga svrstava u proizvode sa visokim uče-šćem u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih proizvoda. U poslednjoj godini, u odnosu na početnu, izvoz je povećan za 1,2 milijarde dolara.

Analizirano po zemljama najznačajniji izvoznik smrznutog povrća u svetu je Belgija čiji prosečan izvoz iznosi 1,1 milion tona, što čini 22,2% svetskog izvoza. Belgija predstavlja najvećeg evropskog proizvođača smrznutog povrća i daje četvrtinu ukupne proizvodnje smrznutog povrća Evropske unije (CBI, 2009). Izvoz beleži tendenciju značajnog rasta po stopi od 5,15% godišnje (tabela 1). Izvozi se skoro 80% ukupne domaće proizvodnje smrznutog povrća. Izvoz ima značajnu podršku Vlade, i odgovarajućih institucija, a zahvaljujući dobrom kvalitetu i marketinškim aktivnostima neprestano se širi na nova tržišta. U analiziranom periodu, od izvoza smrznutog povrća Belgija je prosečno zaradila 1,2 milijarde dolara godišnje. Najzna-čajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (26%), Nemačku (24%), Veliku Britaniju (14%), Holandiju (6%) i Italiju (6%). Evidentno je da je najveći izvoz usmeren u zemlje Evropske unije. Navedene zemlje apsorbovale su tri četvrtine izvoza sm-rznutog povrća iz Belgije (2009-2013). Tabela 1. Najveći izvoznici smrznutog povrća u svetu (2009-2013) Table 1. The largest exporters of frozen vegetables in the world (2009-2013)

Država Prosečna vrednost (000 tona)

Učešće u svetu (%)

Stopa promene (%)

Prosečna vrednost (mil. $)

Belgija 1.156 22,5 5,15 1.252 Kina 818 15,9 2,79 864 Poljska 372 7,2 7,16 274 Španija 355 6,9 6,52 413 Meksiko 317 6,2 3,32 342

Izvor: Obračun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org

16

Na drugom mestu nalazi se Kina čiji prosečan izvoz iznosi 818 hiljada tona, što čini 15,7% svetskog izvoza. Ova zemlja predstavlja i najvećeg svetskog proizvođača smrznutog povrća (FAO, 2013.). Izvoz beleži tendenciju umerenog rasta po stopi od 2,79% godišnje, mada u poslednjoj godini ostvaruje neznatan pad izvoza (grafikon 1). Vrednost izvoza iznosi 864 miliona dolara godišnje. Prema Shields i Wu Huang (2004) jedan od najbrže rastućih segmenata izvoza prerađevina iz Kine jeste smrznu-to povrće, čiji izvoz se povećao više nego petostruko između 1992. i 2001. godine, a ako se izuzme pripremljeni smrznuti krompir (uglavnom pomfrit), Kina je drugi po veličini svetski izvoznik smrznutog povrća, posle Belgije.

Najznačajniji izvoz ostvaruje se u Republiku Koreju (30%), Japan (26%), USA (12%), Veliku Britaniju (4%) i Australiju (3%). One su apsorbovale tri četvrtine iz-voza smrznutog povrća iz Kine (2009-2013). Sledi Poljska čiji prosečan izvoz iznosi 372 hiljade tona, što čini 7,2% svetskog izvoza. Izvoz beleži tendenciju značajnog porasta po stopi od 7,16% godišnje, što je najintenzivniji porast u odnosu na ostale najveće svetske izvoznike. Navedeno je rezultanta značajnog rasta domaće proizvodnje. Poljska predstavlja drugog po značaju evropskog proizvođača smrznutog povrća (ispred Španije i Francuske). Vrednost izvoza iznosi prosečno 274 miliona dolara godišnje. Evidentno je da i pored značajnog količinskog izvoza, isti vrednosno zaostaje za Španijim i Meksikom (tabela 1). Najznačajniji izvoz ostvaruje se u Nemačku (24,3%), Rusku Federaciju (22%), Francusku (10%), Veliku Britaniju (7%) i Belgiju (6%). Navedene zemlje apsorbovale su 69% ukupnog izvoza smrznu-tog povrća iz Poljske. Više od polovine izvoza usmereno je u zemlje Evropske unije.

Nešto manji izvoznik jeste Španija, čiji prosečan izvoz iznosi 355 hiljada tona, što čini skoro 7% svetskog izvoza. Izvoz beleži tendenciju značajnog rasta po stopi od 6,52% godišnje. Vrednost izvoza iznosi prosečno 413 miliona dolara godišnje. Špa-nija predstavlja značajnog proizvođača smrznutog povrća i velikog izvoznika. Naj-značajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (28%), Veliku Britaniju (16%), Belgiju (14%), Portugaliju (9%) i Nemačku (8%). Navedene zemlje apsorbovale su tri četvr-tine izvoza smrznutog povrća iz Španije (2009-2013.). Evidentno je da dominiraju zemlje Evropske unije.

Na petom mestu u svetu nalazi se Meksiko, čiji prosečan izvoz iznosi 317 hiljada tona, što čini 6% svetskog izvoza. Izvoz beleži tendenciju umerenog rasta po stopi od 3,32% godišnje. Vrednost izvoza iznosi prosečno 342 miliona dolara godišnje. Veliki deo smrznutog povrća čini paprika. Najznačajniji izvoz ostvaruje se u USA koja je apsorbovala 97% ukupnog izvoza, znatno manji izvoz usmeren je u Kanadu, Japan, Nemačku i Kolumbiju.

Zemlje navedene u tabeli 1, imaju apsolutnu dominaciju jer daju više od polovine (55%) ukupnog izvoza. One, praktično, diktiraju uslove na međunarodnom tržištu (cene, uslove prometa, kvalitet i sl.). Imaju savremenu tehnologiju proizvodnje i tra-diciju što je rezultiralo visokim kvalitetom smrznutog povrća. Postoji značajna tra-žnja na svetskom tržištu, tako da se u narednom periodu može očekivati dalja ekspa-nzija izvoza, ali sa umerenijim vrednostima.

17

Grafikon 1. Kretanje izvoza smrznutog povrća najvećih izvoznika (000 tona) Chart 1. The largest exporters' export trends of frozen vegetables (000 tona) Najveće kompanije za preradu povrća na bazi zamrzavanja su: „Ardo“ - belgijska kompanija za preradu povrća. Ima 15 pogona za proizvodnju i pakovanje u osam evropskih zemalja. Svake godine zamrzava i prodaje preko 600 hiljada tona voća i povrća, ostvaruje promet od 644 miliona eura. Ima širok spektar smrznutog povrća i raznih vrsta mešavina povrća i voća (www.ardo.com). Sledi „Bonduelle“, sa sedištem u Francuskoj, ima nekoliko proizvodnih lokacija u mnogim evropskim zemljama. Birds Eye je američki međunarodni brend smrznute hrane u vlasništvu kompanije „Pinnacle Foods“ u Severnoj Americi (USA) i kompanije „Permira“ u Evropi (Ve-lika Britanija). Veliki proizvođači su „Frosta“ (Nemačka), „Findus“ (Švedska), „Hortec“ (Portugal), „Bofrost“ (Italija) i dr.

Promena preferencija i zahteva potrošača značajno utiču na kretanja na tržištu smr-znutog povrća, lansiranje nekoliko novih proizvoda sa dodatom vrednošću, kao što su smrznuti kompletni obroci, miksevi povrća, testenine i povrće u sosu i sl. Demo-grafski faktori, takođe, utiču kretanje na tržištu, što je vidljivo preko lansiranja pako-vanja smrznutog povrća za jednu osobu (single-serving packaging), čiji je cilj posebno usmeren na zadovoljavanje potreba rastuće kategorije samih - mladih i sta-rijih – kupaca, odnosno jednočlanih domaćinstava (Global Industry Analysts Inc., 2007).

2.2. Uvoz smrznutog povrća

Prosečan uvoz smrznutog povrća u svetu iznosio je 5,2 miliona tona, sa tendencijom značajnog povećanja, po prosečnoj stopi od 5,70% godišnje. Na povećanje potrošnje uticala je i potreba za smanjenjem vremena koje je potrebno za pripremanje obroka. Za navedenu posledicu promene načina života u savremenom svetu postoji više razloga. Jedan je i taj što više žena, koje su bile tradicionalno odgovorne za pripremu obroka, sada je zaposleno. Takođe, ljudi duže žive sami, što dovodi do povećanja broja jednočlanih domaćinstava. Sveži i neprerađeni sastojci zamenjeni su prakti-čnijim proizvodima, koji zahtevaju manje vremena za pripremu. Ušteda vremena pri

200

400

600

800

1000

1200

1400

2009 2010 2011 2012 2013

(000 t)

Belgija Kina Poljska Španija Meksiko

18

pripremanju obroka jedan je od najvažnijih trendova kod potrošnje smrznutog po-vrća. Ovo predstavlja dobru mogućnost za plasman sledećih proizvoda: ohlađeni i smrznuti obroci (sadrže miks povrća koji su dopunjeni mesom i krompirom ili teste-ninom sa začinima), ohlađene i smrznute supe, ohlađeni i smrznuti kompletni obroci -„heat and eat“. Najveće uvozno tržište jesu zemlje Evropske unije, a skoro svo povrće uvozi se upravo iz zemalja ove grupacije, sa izuzetkom smrznute paprike, pečurki i špargli. Belgija, Poljska i Holandija glavni su snabdevači Evropske unije povrćem. Turska je glavni snabdevač smrznute paprike i pečuraka, a Kina smrznutih pečuraka i špargle (CBI, 2009). Najveći uvoznik smrznutog povrća u svetu su Sjedinjene Američke Države, sa prosečnim uvozom od 659 hiljada tona, što pre-dstavlja 12,6% ukupnog svetskog uvoza. Ostvaruje tendenciju umerenog porasta, po stopi od 2,9% godišnje (tabela 2). Uvoz smrznutog povrća (uključujući i krompir) ima trend rasta, u periodu od 2000-2008. godine uvoz je u proseku bio skoro tri puta veći od nivoa koji je ostvaren u periodu od 1990. do 1998.godine (USDA, 2012). Prosečna vrednost uvoza smrznutog povrća prosečno iznosi 776 miliona US dolara. Uvoz je rezultanta visoke tražnje, odnosno visoke domaće potrošnje, kao i povećanja asortimana raznim kvalitetnim vrstama smrznutog povrća. Tabela 2. Najveći uvoznici smrznutog povrća u svetu (2009-2013) Table 2. The largest importers of frozen vegetable in the world(2009-2013)

Država Prosečna vrednost (000 tona)

Učešće u svetu (%)

Stopa promene (%)

Prosečna vrednost (mil. $)

USA 659 12,6 2,90 776 Nemačka 534 10,3 2,18 617 Francuska 499 9,6 2,68 577 Japan 421 8,1 6,95 706 V. Britanija 401 7,7 1,66 460

Izvor: Obračun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org Uprkos globalnoj krizi potrošnja je na stabilnom nivou. Jedan od razloga jeste i što razni nutritivni pokreti značajno promovišu potrošnju povrća, kako svežeg, tako i smrznutog. Prema istraživanju Global Industry Analysts Inc. (2007) tržište smrznu-tog povrća u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje ima trend rasta, uprkos nepo-voljnim ekonomskim uslovima. Uvođenje novih metoda pripreme i pakovanja dopri-nelo je porastu potražnje za smrznutim povrćem u poslednjih nekoliko godina. Mo-derna tehnologija i nove kombinacije povrća uspeli su da privuku pažnju potrošača, što je, uglavnom, vođeno superiornom svežinom smrznutih proizvoda nasuprot konzerviranim proizvodima. Trend domaće kuhinje, takođe, koristi ove proizvode, jer kupci pokazuju preferencije za zdravu i brzu pripremu obroka. Isključujući krompir, brokoli čini trećinu smrznutog povrća koje se uveze u USA. Najveći deo uvoza anticipira se iz sledećih zemalja; Meksiko učestvuje sa 46%, Kanada sa 18%, Kina sa 12%, Gvatemala sa 8% i Ekvador sa 3%. Napred navedene zemlje glavni su snabdevači tržišta sa učešćem od 87%. Evidentno je da među najvećim dobavljačima nema evropskih zemalja. Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno od januara 2013. do marta 2014. godine u Sjedinjenim Američkim Državama 76,8% ispitanika predstavlja stalne potrošače smrznutog povrća u USA, dok 21,6% ne konzumira smrznuto povrće (Statista, 2014).

19

Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država (Food and Drug Admini-stration - FDA) uporedila je mnogo vrsta svežeg povrća sa istim vrstama u smr-znutom obliku i ustanovila da imaju relativno istu hranljivu vrednost. Čak u nekim slučajevima smrznuto povrće ima veću hranljivu vrednost od svežeg povrća (www.-prohealth.com). U narednom periodu očekuje se blagi rast uvoza smrznutog povrća od strane Sjedinjenih Američkih Država.

Na drugom mestu među najvećim svetskim uvoznicima nalazi se Nemačka sa nešto manjim uvozom od USA, u količini od 534 hiljade tona i 10,3% ukupnog svetskog uvoza, ali sa umerenijom stopom rasta (2,18%). Prosečna vrednost uvoza smrznutog povrća iznosila je 617 miliona US dolara. Značajan uvoz posledica je visoke potro-šnje smrznutog povrća. U uvozu najviše je zastupljeno smrznuto povrće iz Belgije (45%), Poljske (16%), Holandije (10%), Španije (5%) i Francuske (4%), što čini 80% ukupnog uvoza smrznutog povrća u Nemačku. Najveći deo uvoza ostvaruje se iz ze-malja Evropske unije.

Grafikon 2. Kretanje uzvoza smrznutog povrća najvećih uzvoznika (000 tona) Chart 2. The largest importers' import trends of frozen vegetables (000 tona)

Sledi Francuska sa uvozom od 499 hiljada tona, što čini 9,6% ukupnog svetskog uvoza. Uvoz karakteriše trend umerenog rasta po stopi od 2,68% godišnje. Prosečna vrednost iznosila je 577 miliona US dolara. U uvozu najviše je zastupljeno smrznuto povrće iz Belgije (51%), Španije (17%), Poljske (7%), Holandije (5%) i Portugalije (3%), što čini 83% ukupnog uvoza. Najveći uvoz ostvaruje se iz zemalja Evropske unije.

Četvrti po značaju uvoznik je Japan sa uvozom od 421 hiljade tona, odnosno 8,1% ukupnog svetskog uvoza. Karakteriše ga trend značajnog rasta uvoza po stopi od 6,95% godišnje. To je ujedno i najintenzivniji rast u odnosu na ostale najveće svetske uvoznike. Prosečna vrednost uvoza smrznutog povrća u ovu zemlju iznosila je 706 miliona US dolara. Najviše je zastupljeno smrznuto povrće iz Kine (59%), USA (14%), Tajlanda (9%), Kineskog Tajpeha (7%) i Novog Zelanda (3%), što čini 92% ukupnog uvoza. Evropske zemlje, praktično ne izvoze smrznuto povrće u Japan.

200

300

400

500

600

700

800

2009 2010 2011 2012 2013

(000 t)

SAD Nemačka Francuska Japan V. Britanija

20

Jedan od razloga jesu visoki troškovi transporta i preferencije potrošača prema povrću koje se proizvodi u Kini i zemljama dalekog Istoka. Veliki svetski uvoznik je i Velika Britanija sa uvozom od 401 hiljade tona, što čini 7,7% ukupnog svetskog uvoza. Karakteriše ga trend blagog porasta uvoza po stopi od 1,66% godišnje. To je ujedno najskromniji porast u odnosu na ostale najveće sve-tske uvoznike. Prosečna vrednost uvoza smrznutog povrća iznosila je 460 miliona US dolara. U uvozu najviše je zastupljeno smrznuto povrće iz Belgije (50%), Ho-landije (19%), Španije (12%), Kine (9%) i Poljske (8%), što čini 98% ukupnog uvoza. Evropska unija dominira u strukturi uvoza. Najveći svetski uvoznici, dati u tabeli 2, participiraju skoro polovinu svetskog uvoza (48%). Svi najveći uvoznici imaju tendenciju povećanja uvoza smrznutog povrća, pri čemu prednjači Japan (stopa 6,95%). Načini potrošnje smrznutog povrća variraju u različitim geografskim regionima. Na primer, zemlje Severne Evrope, prosečno, imaju dosta visoku potrošnju smrznutog povrća, izraženo po stanovniku (per capita). Jedan od razloga jeste što je sveže povrće manje dostupno, posebno tokom zime, dok je smrznuto povrće dostupno čitave go-dine. Danas, dostupnost svežih proizvoda značajno je povećana u odnosu na raniji period, ali navike u ishrani se sporo menjaju, što će potrajati još izvesno vreme. Po-trošači zemalja na jugu Evrope, u odnosu na smrznute, tradicionalno više koriste sve-že proizvode u svojoj ishrani. Proizvodi koji smanjuju vreme pripreme obroka više su popularni u severnoj Evropi, naročito u zemljama kao što su Velika Britanija, Irska i Nemačka. Potrošači u južnim zemljama, kao što su Italija, Španija i Grčka, više preferiraju sveže povrće (CBI, 2009). Na bazi ostvarenih tendencija, u narednom periodu može se očekivati dalja ekspa-nzija međunarodne trgovine koja će, pre svega, zavisiti od kupovne moći potrošača, odnosno od ekonomskih faktora tražnje.

3. Zaključak Prosečan svetski izvoz smrznutog povrća u istraživanom vremenskom periodu iz-nosio je 5,1 miliona tona, sa tendencijom značajnog rasta po stopi od 5,35% godišnje. Vrednosno iskazano prosečan izvoz iznosio je 5,5 milijardi US dolara, što ga svrstava u proizvode sa visokim učešćem u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih pro-izvoda. Najveći svetski izvoznik je Belgija sa 1,1 miliona tona i učešćem od 22% u svetskom izvozu. Belgija predstavlja najvećeg evropskog proizvođača smrznutog povrća. Prosečna vrednost izvoza iznosi 1,2 milijarde US dolara. Najveći deo smrznutog povrća (75%) izveze se na tržište Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Italije. Veliki izvoznici su i Kina, Poljska, Španija i Meksiko, koje daju više od polovine (55%) svetskog izvoza smrznutog povrća.

Svetski uvoz raste nešto intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,7%). Najveće uvozno tržište jesu zemlje Evropske unije. Skoro svo povrće uvozi se iz zemalja čla-nica, sa izuzetkom smrznute paprike, pečurki i špargli. Belgija, Poljska i Holandija glavni su snabdevači EU smrznutim povrćem. Turska je glavni snabdevač smrznute paprike i pečuraka, a Kina smrznutih pečuraka i špargle. Najveći svetski uvoznik

21

smrznutog povrća je USA sa 659 hiljada tona i učešćem od 13% u svetskom uvozu. Najveći deo smrznutog povrća (87%) uvozi iz Meksika, Kanade, Kine, Gvatemale i Ekvadora. Veliki uvoznici su i Nemačka, Francuska, Japan i Velika Britanija, koje apsorbuju skoro polovinu svetskog uvoza smrznutog povrća.

U narednom periodu može se očekivati blagi rast međunarodnog prometa koja će biti uslovljen dejstvom ekonomske krize. Svetski trend jeste konzumiranje raznih vrsta mikseva smrznutog povrća i polugotovih jela, ohlađenih i smrznutih obroka (sadrže miks povrća koji su dopunjeni mesom, krompirom ili testeninom), ohlađenih i smrznutih supa od povrća i sl.

4. Literatura 1. CBI (Centre for the Promotion of Imports from developing countries) - Agency of

the Ministry of Foreign Affairs of the Netherlands (2009): Preserved fruit and vegetables - The EU market for frozen fruit and vegetables http://www.cbi.eu/-system/files/marketintel/2009_-_Frozen_fruit_and_vegetables1.pdf. [pristupljeno: 22.09.2014].

2. Global Industry Analysts Inc. (2007): Frozen Fruits and Vegetables: A Global Stra-tegic Business Report, rezultati istraživanja preneti u članku Frozen fruits and vegetables market to hit 22.6 million tons by 2015, http://westernfarmpress.-com/orchard-crops/frozen-fruits-and-vegetables-market-hit-226-million-tons-2015 [pristupljeno: 15.09.2014].

3. Jašić, M. (2012): Povijest i trendovi razvoja tehnologije voća i povrća, www.tehno-logijahrane.com/enciklopedija-2/tehnologija-voca-i-povrca-povijest-i-trendovi [pri-stupljeno: 15.09.2014].

4. Popov, Raljić Jovanka (2013): Distribucija hrane i pića u ugostiteljstvu, www.dg-t.uns.ac.rs/download/distribucija02.pdf [pristupljeno: 15.09.2014].

5. Pro Health (1999): FDA says frozen fruit, veggies just as good for you as fresh, www.prohealth.com/library/showarticle.cfm?libid=1065 [pristupljeno: 05.09.2014].

6. Progressive magazin (2007): Smrznuto povrće, http://progressivemagazin.rs/online-/smrznuto-povrce-2/ [pristupljeno: 22.09.2014].

7. Shields, D., Wu Huang, Sophia (2004): China’s Fruit and Vegetable Trade – po-glavlje u knjizi: Global Trade Patterns in Fruits and Vegetables, United States Department of Agriculture - Economic Research Service

8. Statista (2014): U.S. households: Do you eat frozen vegetables (excluding potatoes)?, www.statista.com/statistics/279336/us-households-consumption-of-frozen-vegeta-bles-excluding-potatoes/ [pristupljeno: 22.09.2014].

9. USDA (2012): Vegetables & Pulses – Trade, United States Department of Agricult-ure – Economic Research Service http://www.ers.usda.gov/topics/crops/vegetables-pulses/trade.aspx#.VDcii1d6gXI [pristupljeno: 20.09.2014].

10. Vukušić, Tomislava (2011): Smrznuta hrana: sezonsko i izvan sezone, www.jatrgo-vac.com/tag/smrznuta-gotova-jela [pristupljeno: 15.09.2014].

11. www.ardo.com/en/sitepages/view/12 [pristupljeno: 15.09.2014]. 12. International Trade Centre - www.intracen.org/trade-support/trade-statistics/ 13. Food and Agriculture Organization - www.fao.org/statistics/databases/

22

INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN VEGETABLES – SITUATION AND TENDENCIES

Vlahović Branislav1, Puškarić Anton 2

Summary

This paper analyzes the international turnover of frozen vegetables. The changes in the international turnover are determined and the largest exporters and importers and turnovers are highlighted. The sources of data are the FAO and the International Tra-de Center – ITC bases, during 2009-2013. The average world export of frozen vege-tables in the researched interval amounted to 5.1 million tons, with the tendency of significant growth of 5.35% annually. Expressed in financial terms, the average ex-port was 5.5 billion US dollars. The largest world exporter is Belgium with 1.1 million tons and participation of 22% in the world export. This country is the most significant European producer of frozen vegetables. The global import increases with somewhat more intensive dynamics than the export (rate 5.70%). This signifies relative growth of demand on the international market. The largest import markets are the European Union countries. The most important world importer of frozen vege-tables is the USA with 659 million tons and participation of 13% in the world import. In the future a slight increase of international turnover can be expected, which will be caused by the economic crisis effect. The global trend is consumption of various types of frozen vegetable mixes and ready-to-cook food, chilled and frozen meals, cooled and frozen vegetable soups, etc.

Key words: frozen vegetables, international turnover, export, import

Primljen/Received:20.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.09.2014.

1 Branislav Vlahović, PhD, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,

Dositeja Obradovića Sq. 8, Novi Sad, Serbia, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs

2 Anton Puškarić, PhD, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Volgina 15, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com

23

UDK: 338.43 Originalni naučni rad Original Scientific paper

O (НЕ)УСПЕШНОСТИ НАШИХ ТРАНЗИЦИОНИХ РЕФОРМИ

Пејановић Радован1

Резиме

Аутор разматра и критички преиспитује како досадашњи концепт транзиције у Републици Србији тако и њен ток и методе. Транзиција заснована на неоли-бералном концепту, са приватизацијом као њеном кључном полугом, није дала очекиване резултате. Напротив, она се показала неуспешном, посебно прива-тизација која не само да није испунила жељене циљеве, већ је довела до ката-строфалних друштвено-економских резултата (социјални проблеми, масовна незапосленост, урушена (агро)привреда, дефицити, задуженост, итд.). Погре-шност концепта дошла је посебно до изражаја у условима глобалне економске кризе, која је, са извесним закашњењем, захватила и наш регион. Нужне су комплексне и радикалне мере економске политике, засноване на другачијем концепту транзиције (социјално-тржишне привреде), како би се превазишло тешко стање у коме се налази нашe друштво и економија.

Кључне речи: транзиција, приватизација, економска криза, реформе, промене.

1. Увод

Од реформи владе Анте Марковића (из 1989) па до најновијег пакета транзи-ционих реформи владе Александра Вучића (из 2014) прошло је четврт века. За то време смо прошли и пролазимо „ход по мукама“. Држава је тонула и тоне у дужничко ропство, незапосленост, социјалну беду, корупцију, криминал и безнађе.

Три одреднице, три процеса који обележавају наш савремени друштвено- економски развој су транзиција, приватизација и корупција (као њихова пратећа појава). За разумевање наше стварности, наших проблема и недаћа у којима се налазимо треба разумети управо ово, и то како аналитички, тако и синтетички, како индуктивно тако и дедуктивно. Као ангажовани интеле-ктуалац, као неко ко се дуго бави (истраживачки и педагошки) овом проблема-тиком, изнећу неке своје ставове, мишљења, поуке и поруке.2

1 Др Радован Пејановић, ред. проф., Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни

факултет, Трг Доситеја Обрадовића 8, Нови Сад, тел: +381 63 600217; e-mail: pejanovic@polj.uns.ac.rs.

2 Рад је део истраживања на пројекту ИИИ 46006 „Одржива пољопривреда и рурални развој у функцији остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру

24

Када је ДОС 2000. године преузео власт у Србији, привреда је била у катастрофалном стању, због економске блокаде деведесетих година прошлог века, незабележене хиперинфлације до 1994. године, НАТО бомбардовања 1999. године, нерегулисаног повраћаја имовине из република бивше СФР Југославије, корупције, неконтролисаног социјалног раслојавања друштва и других проблема и противречности који су пратили трагичне деведесете године прошлог века.

Нова демократска власт приступила је убрзаном процесу транзиције (засно-ваном на неолибералном концепту), као и приватизације као њене кључне полуге. Тај процес је праћен нереалним проценама, погрешним „потезима“, корупцијом и светском економском кризом која је захватила и наш регион, и која је оставила и оставља погубне последице.

2. Досадашњи концепт транзиције Транзиција је процес трансформације државног, административног, биро-кратског, партијског, командног система привређивања у тржишни систем привређивања. Транзиција је процес друштвено–економских промена на макро и микро нивоу. Реч је о следећим процесима: реформским и еволуционим преображајима својине (приватизација), изградњи друштвено-политичког си-стема (демократизација) и конкурентне привреде (економска стабилизација). Заједнички елементи наведених промена треба да буду институционализација, модернизација, рационализација и реструктурирање. Данас ни један од ових елемената није у потпуности остварен.

Транзиција је нужан, дугорочан и сложен развојни процес, који има своје етапе, законитости и развојну логику. Тај процес захтева, поред времена и средстава, уређену државу са јаким институцијама, мудрост, стрпљење, поверење, одрицање, погодну политичку климу, одговарајућу социјалну политику, веру у успех, проучавање туђих успешних модела и примену позитивних решења. Транзиција је последица глобализације као савремене законитости у развоју модерног друштва, са свим њеним позитивним и негативним ефектима. Код нас су, на жалост, превладали негативни ефекти. Уз то, транзиција се одвијала у условима неуређене, запуштене, партократске и добрим делом корумпиране државе.

Суштина процеса транзиције постсоцијалистичких друштава, према еминентним истраживачима природе социјалистичког и капиталистичког друштва (као што су Хајек, Попер, Ојкен, Корнаи, Маџар и други) може се формулисати као прелаз из (1) монистичког у плуралистичко друштво, (2) политичког у економско друштво, (3) затвореног у отворено друштво, (4) партијске државе у правну државу, (5) централно-планске привреде у тржишну привреду, (6) прелаз из једног система вредности у други систем вредности, и

Дунавског региона“, коју финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

25

тако даље. Осим вишепартијског политичког (партократског) система, мало шта је од наведеног код нас остварено.

С друге стране, чињеница је да је капиталистичка привреда настала у 16. веку у земљама Западне Европе, тј. у оним земљама које су прошле Ренесансу, Реформацију, Просветитељство, буржоаске револуције. У којима институција приватне својине има свој континуитет још од старог Рима, које имају дугу традицију парламентаризма и грађанског друштва. А међу овим земљама капитализам се најбрже развијао у оним са протестантском етиком, која рад и марљивост претвара у дужност и према Богу, како то показује чувени социолог Макс Вебер у свом делу „Протестантска етика и дух капитализма“. Земље у транзицији не припадају том цивилизацијском кругу. Од њих их дели мањи (као Чешку, Пољску, Мађарску, Словенију, балтичке земље) или већи јаз (као Русију, Бугарску, Румунију, Македонију, Србију, Црну Гору). Због тога ни процес транзиције једне и друге групе земаља, објективно, није ишао нити је могао ићи истим темпом и на исти начин.

2.1. Приватизација по сваку цену

Концепт приватизације заснивао се на неолиберализму („тржишном фунда-ментализму“) по угледу на тада владајућу англосаксонску економску доктрину.

„Тржишни фундаментализам“ потпуне конкуренције укључује „невидљиву руку“ која треба да омогући остварење максималних индивидуалних интереса и максимум за целокупно друштво. Према тим начелима, држава треба да брине о реду, а да се што мање уплиће у живот, а посебно не у привреду. Једна од значајних импликација те идеологије је да је основни задатак привредног друштва и његовог руководства на микронивоу повећање вредности за његове деоничаре („increasing shareholder value“), што би, према горњој претпоставци, водило ка максималном резултату, дакле повећању благостања за целокупно друштво на макронивоу.3

Међутим, потпуна конкуренција у пракси је неостварљива, то је футуролошка илузија и идеал. Претпоставља, наиме, испуњавање следећих услова: атоми-чност тржишта, хомогеност предмета трговања, отвореност тржишта, покре-тљивост тржишних субјеката. Потребне су једнаке способности за одлучивање: потпуно информисање, материјална, интелектуална, физичка способност за одлучивање и воља. То све заједно немогуће је испунити.

Тако неостварљиве претпоставке развоја постојања потпуне конкуренције на тржишту неумитно воде до великих тржишних осцилација, циклуса и криза, а истовремено омогућавају злоупотребу мање способних (неинформисаних) од стране способнијих (информисаних) или у старту привилегованих. У настоја-њима за сопствени интерес, појединци не бирају средства. Поступају тако да се

3 Milton Fridman либерални поглед изражава реченицом: „Повећање профита властитог предузећа је највише што се може да направи за благостање целокупног друштва“.

26

окоришћавају на рачун других.4 Требало би да правила то онемогућавају и доприносе да „утакмица“ буде поштена, међутим, у заузимању за свој оптимум („економски дарвинизам“) људи су веома проницљиви. Измишљају увек нове начине стицања користи (и на рачун других), које правила још не уређују односно забрањују. Ради се о познатој трци између „лопова и жандара“ у којој су „лопови“ читаво време корак испред „жандара“ и користе своју предност.5

Приватизација је кључна „полуга“ транзиције. Она је садржај, „језгро“ процеса транзиције. Она је неминовност изазвана економским, правним и со-циолошким разлозима. Економски разлози су: мотивациона функција, контрола и одговорност власника у односу на невласнике, већа флексибилност у пословним односима. Правни разлози су: приватна својина је субјективно грађанско право, док се код друштвене (и државне) својине не зна титулар вла-сништва („свачија и ничија“). Социолошки разлози су: нетржишна економија доводи до спајања економске и политичке моћи и доводи до бирократизације друштва у економији и политици. Ни један од ових разлога није, код нас, у потпуности испунио свој циљ. Ово због тога што је основни ток приватизације био под контролом корумпиране државе, односно у рукама представника поли-тичких партија. Приватизација је постала преовлађујући облик корупције.

Приватизација је, међутим, веома сложен и одговоран подухват. Наша дру-штвено–економска теорија овде се суочила са потпуно новим феноменом, те се нису ни могла очекивати научно утемељена решења. Међутим, искуства тада-шњих постсоцијалистичких земаља пружала су значајну емпиријску грађу за одређена теоријска уопштавања. Поларизација ставова у научним круговима, по овом питању, сводила се на поборнике брзе приватизације („шок терапија“) и поборнике постепене („градуалистичке“) приватизације. Код нас је прво при-мењен (90-их година) други модел, а потом 2001. године први модел. Главни аргумент у прилог брзој и свеобухватној приватизацији био је у томе што би се наводно тако зауставило даље „топљење“ друштвеног капитала и што би се у кратком року створиле претпоставке за тржишну привреду и даље заустављање тзв. транзиционе рецесије. Модел брзе приватизације, праћен корупцијом, пре-творио се код нас у тзв. „пљачкашку“ приватизацију. Томе је допринео, без сумње, Закон о приватизацији из 2001. године, који је био добра „база“ за корупцију и злоупотребе.

Циљ приватизације је био, наводно, креирање одговарајућег тржишног окру-жења, по угледу на развијене земље тржишне привреде. Истицало се да ће се 4 То раде несвесно, али такође и свесно: на пример, увођењем нових изведених

финансијских инструмената финансијски актери најлакше повећавају асиметричност информација у погледу садржаја финансијских пакета, што им служи за превару неупућених, које „намаме“ у финансијске игре.

5 Сјајну критику неолибералног концепта („тржишног фундаментализма) дао је нобеловац Јозеф Стиглиц (Слободан пад, Академска књига, Нови Сад, 2013). Уз сва уважавања тржишта, као нужне, потребне, моћне и незаменљиве институције, Стиглиц с правом подсећа да је човекова економска активност укорењена у социјални миље и увек је средство за остваривање најважнијих друштвених циљева. Стога он истиче да „људи треба да управљају тржиштем, а не оно њима“.

27

приватизацијом „очистити“ привредна структура од односа и наслага волунта-ризма из прошлости, заоштрити услови привређивања и афирмисати здрава пословна логика, као и предузетништво и менаџмент. Ништа мање важан циљ није био и прикупљање недостајућих средстава за државу. Сви ти циљеви су, на жалост, изневерени, а новац од приватизације проћердао.

Следеће питање које је отворила и упозоравала наша друштвено–економска теорија је било: да ли је приватизација спонтан или плански процес? Другим речима, каква је улога државе у процесу приватизације?

Многи наши истраживачи, укључујући и моју маленкост, опомињали су на опасности и високу социјалну цену која би се морала поднети ако се тај велики друштвени пројект препусти „шок терапији“ и неконтролисаним спонтаним токовима (неолиберални концепт). Посебно смо упозоравали на значај и специ-фичности пољопривреде и нужност другачијег, постепенијег и опрезнијег приступа приватизацији. Требало је тада претворити друштвену у државну својину над тадашњим пољопривредним добрима, потом извршити потпуну реституцију, обавити санацију предузећа, па тек на крају ићи на приватизацију. Уместо тога, примењен је метод поменуте брзе приватизације, „по сваку цену“, што је све резултирало катастрофалним стањем наше (агро)привреде и хао-тичним односима унутар ње и око ње.

Како се кретао процес приватизације?

Закон о промету и располагању друштвеним капиталом, те Закон о друштвеном капиталу из 1989. и 1990., донети у СФРЈ на савезном нивоу, као и први закон о приватизацији донет у Народној Скупштини Републике Србије („Закон о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине“) из јула 1991, кроз необавезујућу процедуру, промовисали су акционарство запослених. Потоњи, увођењем нових обавеза, као и државног посредовања у поступку, успоравао је процес приватизације, тако да су до краја 1991. године приватизована само 34 предузећа и 139 предузећа у 1992. години. Услед хипер-инфлације и обезвређивања процењене вредности друштвеног капитала, процес приватизације у 1993. се убрзава, али изменама и допунама закона 1994. у наредне три године (1994-1997) преиначене су готово све до тада извршене приватизације, са намером да се вредност стечених права на акције умањи за ефекат инфлације, па је прописано да сва предузећа изврше ревалоризацију вредности друштвеног капитала и уписаних акција (или удела). Као резултат ових мера, удео акцијског капитала у укупном капиталу друштвених предузећа смањен је за десет пута – са око 40 одсто на око 4 одсто. После ревизије, прива-тизација је наредне три године била готово обустављена, а 436 раније трансфо-рмисаних друштава капитала поново је враћено у статус друштвених преду-зећа.

Средином 1996. доноси се нови закон о приватизацији, сада под називом, „Закон о основама промене власништва друштвеног капитала“. Мотив за његово доношење нису биле неке битне промене у односу на претходне законе, већ његово усклађивање са одредбама новог савезног Закона о предузећима, који је изгласан на истој скупштинској седници.

28

Међутим, уз јачање свести да се мора бити одлучнији у допуштању привати-зације друштвеног капитала, при формалном императиву регулисања овог сегмента транзиције и на републичком нивоу, за само годину дана добили смо и пети по реду закон о приватизацији под називом „Закон о својинској трансформацији“.

Упркос чињеници да је овај закон од свих претходно донетих „најробуснији“, у њему је остало много тога недореченог и нејасног. Закон се формално приме-њивао све до 12. фебруара 2001. године, када је Законом о изменама и допунама закона о трансформацији суспендована аутономна трансформација предузећа. Резултати примене Закона о својинској трансформацији су били симболични. Основни разлог за то је недостатак „искреног консензуса“ за приватизацију како на нивоу предузећа, тако и креатора економске политике. Не може му се оспорити декларативна социјална праведност, али он једноставно није могао „проћи“ у системској корумпираној економији. Осим тога, решења из овог за-кона су била ограничена реалним економским токовима.6

Закон о приватизацији донет је крајем јуна 2001. године7. Закон посебно утврђује да је приватизација обавезна и орочена. Програм је заснован на продаји, а у дебатама економиста у првим годинама примене махом је оцењен као „коректан избор“, посебно са становишта прилива капитала и потенци-јалних изгледа за реструктурирање приватизованих предузећа. Уосталом, још тада је било познато да приватизација путем продаје исказује значајне предности у односу на друге методе, а нарочито ако су купци страни инвеститори8.

Од 2008. године постаје јасно да је највећи проблем новог концепта прива-тизације број раскинутих уговора, који извире из могућности продаја на рате. Продаја на рате омогућила је „купцима“ да плате само део од цене постигнуте на аукцији. Након тога „купац“ доноси одлуку да ли да настави да плаћа или да напусти предузеће ако му се то више исплати. Пре него што напусти предузеће нови власник „тунелује“, тј. пребацује оно што је вредно од имовине на неко

6 У процесу приватизације примењивала се вредност, вишеструко прецењеног,

званичног девизног курса, чиме је атрактивност куповине смањивана. Постојали су и проблеми у погледу промета акција и слично. Када се први наведени проблем отклонио, девалвацијом званичног девизног курса са 6 на 30 динара за 1 DEM од краја новембра до фебруара наредне године десио се прави „приватизациони бум“. Због ове чињенице мишљење је великог броја домаћих аутора да, у међувремену до 2000., није било нових санкција и бомбардовања, модел из 1997. нешто модификован, можда би преживео све промене и био примењен и после смене власти у 2000. години.

7 У жељи да се побољша Закон о приватизацији из 2001. године Народна Скупштина РС је до средине 2014. године донела још осам закона о изменама и допунама Закона о приватизацији. Последња од 12. маја 2014. још једном је одложила одлуку о спровођењу принудног извршења повериоца над имовином субјекта приватизације, тј. предузећа у реструктурирању.

8 Видети шире: Церовић, Б. (2000). Привреде у транзицији: десетогодишње искуство приватизације, у Власничка трансформација предузећа и банака: југословенска и међународна искуства и перспективе, Београд, НДЕЈ.

29

друго правно лице у његовом власништву и оставља празну „шкољку“. Кривичних пријава није било – дакле нема одговорности9.

С друге стране, поједини аутори су од самог конципирања Закона о привати-зацији из 2001. исказивали одређене резерве, које су се показале исправним. Скепса је постојала у погледу ефикасности програма који се ослања на само један доминирајући модел10. У том погледу остаје нејасно због чега се упорно инсистирало само на једној форми приватизације која никако није могла дати очекиване резултате. Оклевало се пред разним видовима докапитализације, заједничких улагања и сличних поступака иако је од почетка било евидентно да се добар део предузећа не могу приватизовати у оквиру постојећег програма, будући да се инвеститори изразито концентришу око најпрофитабилнијих пројеката11.

Не треба заборавити ни на критике које су стизале од стране владиног Савета за борбу против корупције, најпре из домена транспарентности. Савет је истицао да се проблем нетранспарентности приватизације у нас огледа у томе што су Агенцији за приватизацију делегирана велика дискрециона овлашћења. Агенција је самостално доносила одлуке о реструктурирању, о тендеру, о аукцији, без прописаног поступка и објективних мерила за одлучивање12. Епи-лог њихове активности је да су 24 приватизације спроведене у Србији чак резо-луцијом Европског парламента од 29. марта 2012. означене као спорне, а већ од краја 2012. тужилаштво је у том смислу покренуло и опсежне истражне радње.

Да ли су остварени главни циљеви приватизације? Што се тиче самих резултата, евидентно је да процес приватизације у Србији после 2008. нагло замире. Узрок томе је, само делимично, светска економска криза. У портфељу Агенције за приватизацију једноставно није више било фирми које би биле атрактивне инвеститорима.

Након приватизованих 94 предузећа у 2009. години Агенција за приватизацију током 2010. године успева да нађе купца за још 33 предузећа, да би у наредне две године њихов број био смањен, прво на 18, а у 2012. и занемарљивих 12 предузећа. Од тога је на тендерима и аукцијама продато само 2 предузећа у 2011, односно по једно у 2012; остатак је приватизован на тржишту капитала. Током 2013. није ни било приватизација путем тендера и аукција.

Укупно остварена продајна цена свих приватизованих предузећа (путем тендера и аукције) у односу на њихову књиговодствену вредност је већа за само 0,8%, с тим да су у том погледу далеко успешније биле тендерске привати-зације; овде је продајна цена премашивала књиговодствену вредност за 13,7%, 9 О налазима у вези са овим проблемом погледати: Радуловић, Б. (2012), блог др Бранка

Радуловића под називом: www.bradulovic.com. 10 Детаљније о овоме: Увалић, М. (2001), Приватизација у Србији, десет година

касније, у Церовић, ред. 11 Церовић, Б. (2012): Транзиција: замисли и остварења, Центар за издавачку делатност

– Економски факултет у Београду, стр. 681. 12 Шуковић, Д. (2007): Приватизациони и постприватизациони проблеми привреде

Србије, Економика предузећа, стр. 151-158.

30

док је код аукција била нижа за 10,9%. Међутим, у сектору прерађивачке инду-стрије предузећа су у просеку продавана за 9,1% испод књиговодствене вре-дности. И овде је неефикасна аукцијска продаја дошла до изражаја, пошто је продајна цена била чак за 41,2% нижа од њихове књиговодствене вредности (Реформе и развој, 2014).

Не може се рећи да није остварен један од приоритета Закона о приватизацији из 2001. године оличен у намери прибављања што већих прихода од продаје као „амортизера болних транзиционих реформи“. Уз то метод продаје је отво-рио простор за подизање кредибилитета и кредитног рејтинга земље враћањем на глобалну инвестициону мапу. Наиме, калкулација потврђује да укупно реализовани приход од продаје предузећа ни у ком случају није мали, те да се у том смислу примењени концепт приватизације од 2001. може позитивно оценити. Међу европским земљама у транзицији до почетка економске кризе, од Србије су већи прилив приватизације забележиле једино Словачка, Чешка и Хрватска. Истина, највећи број посматраних земаља је у овом периоду приватизацију приводио крају, за разлику од Србије која је процес тек запо-чињала. Међутим и када узмемо у разматрање цео период од почетка транзи-ције до 2008, Србија би била у региону ЈИЕ по per capita приливу од приватизације у самом врху (Николић, И., 2014).

На наредној слици је дат преглед броја приватизованих предузећа и кретање прихода од приватизације по годинама, у периоду 2002-2013. године и за првих шест месеци 2014. године.

Слика 1. Број продатих предузећа и приходи од приватизације по методама

продаје, у периоду јануар-децембар 2002-2013. године и јануар-јун 2014. године

Figure 1: Number of sold companies and revenues from privatization by the methods of sales in the period January-December 2002-2013. and January-June 2014

Извор: слика израђена према подацима Агенције за приватизацију и Министарства финансија

31

Велики број приватизационих уговора је раскинут, нарочито после 2008. године. Од почетка 2002. до краја 2012. раскинут је 671 уговор о приватизацији, што је 41,5% од укупног броја приватизованих предузећа путем тендера и аукција (због неиспуњавања обавеза уговора, у групацији тендерских преду-зећа раскид је 55%). С тог аспекта се приватизација у Србији никако не може оценити успешном. У овим предузећима се налазило 45% свих запослених, а за њих су купци издвојили чак 1,1 милијарду евра. То је 61% укупног износа (без инвестиција и социјалног програма) који је дефинисан у тренутку закључења уговора. Мањи део представља промашену инвестицију, односно, изгубљен капитал некадашњих власника ових предузећа (што је посебно изражено у неиндустријским делатностима, од 2008. године).

Од 671 уговора, узрок раскида је најчешће неплаћање доспелих рата купо-продајне цене (251 уговора), тј. неодржавање континуитета пословања и непо-штовање социјалног програма (250 уговора). Тек потом следи, неизвршење инвестиционе обавезе (89 уговора), недостављање банкарске гаранције за обавезу инвестирања (56 уговора), располагање имовином супротно одредбама уговора (20 уговора), а у пет случајева су купци једнострано затражили раскид (Реформе и развој, 2014).

Нема дилеме да је процес раскидања уговора текао интензивније након испољавања негативних ефеката светске економске кризе. Притом је евидентно да број раскинутих приватизација од 2007. по сваком посматраном индикатору превазилази број приватизованих предузећа из тог периода.

Приватизацију прати драматична редукција запослености. Путем тендера и аукција, приватизоване фирме, нефинансијског пословног сектора Србије су на крају 2013. запошљавале око 130 хиљада или 2/3 мање радника него 2002. го-дине. У просеку је годишње нестајало 12.000 хиљада радних места. Сличним интензитетом је смањиван број запослених и код предузећа у реструктурирању – дакле у предузећима које је Агенција за приватизацију припремала за приватизацију, путем израде и спровођења социјалног програма. И овде је број запослених смањен, за око 130 хиљада, или за око 60% у односу на 2002. годину (Николић, И., 2014).

Према томе, укупан број запослених у фирмама нефинансијског пословног сектора које су биле предмет приватизационог процеса у овом периоду мањи је за око 260 хиљада. То је чак за 30 хиљада више од укупног броја изгубљених радних места у целом овом сектору, током истог посматраног временског интервала.

Слаб резултат до сада приватизованих предузећа се може релативизовати чињеницом да је и сам обим приватизације био ограничен. Из овог процеса су била изузета републичка и локална јавна предузећа која чине добар део привреде. Огромну препреку интензивнијој приватизација је представљала и тзв. аутоселекција, произведена од стране искључиве примене модела продаје. Једноставно речено, најатрактивнија предузећа су приватизована у првој и/или другој години. Касније је остало мање атрактивних предузећа за инвеститоре.

32

Циљ доношења новог закона о приватизацији (2014) је привођење крају приватизације преко 500 компанија, које се налазе на списку Агенције за приватизацију (од којих је око 160 предузећа у реструктурирању).13 Овим процесом ће бити обухваћене и 24 спорне приватизације. У складу са цело-купним изменама, биће уведене и новине у Закону о стечају, како би се омогу-ћило да процес стечаја буде ефикасан и спроводљив. Стечај ће, наиме, пратити овај процес.

Шта се у Србији још може приватизовати и под којим условима? Реч је о три скупа предузећа у реструктурирању. Укупно их је око 154 са 53,8 хиљада запо-слених.14 Међу њима су најзвучнији и највећи свакако: ПКБ, Ресавица, Инду-стрија каблова Јагодина, ХИП Петрохемија, Yumko, Мостоградња...).15 Други подскуп су тзв. остала предузећа – 419 предузећа са 35,5 хиљада запослених. И овде су некадашње „перјанице“ домаће привреде: Симпо, Крушик, ХИП Азотара, Ласта...). Карактеристика наведених предузећа је да су толико преза-дужена да немају капитал, јер су им обавезе веће од вредности имовине. Нека од њих су највећи извозници, дакле имају производ који се може продати. На пример, ХИП Петрохемија је четврти највећи извозник у земљи, у овој (2014) години се очекује да ће се од извоза приходовати 200 милиона евра, следе Железара Смедерево, РТБ Инвест... Међутим, упркос томе ова предузећа нису интересантна инвеститорима јер генеришу губитке.

Трећа група предузећа, су јавна предузећа на републичком и локалном нивоу, која у највећој мери функционишу као природни монополи. Ова одредница је оправдано била битна препрека њихове продаје.

Од 2009. много већи проблем је што се вредност јавних предузећа стрмогла-вљује па новац који би неко за њих и био спреман да плати држави, очигледно није довољан мотив да се крене у продају. Знамо да је и претходна Влада са Дачићем на челу исказивала амбицију да прода капитал, односно да се повуче из управљања појединих јавних предузећа наводимо пример: Ресавице, ЈАТ-а, Галенике, Аеродрома Београд, Чачанске банке, Дунав осигурања. Колико је познато, од свега тога, извесно је једино трансакција везана за Чачанску банку; стари ЈАТ је, преузимајући све раније обавезе, место на тржишту уступио ново-основаном ЈАТ Airways-у, створеном партнерским улагањем Републике Србије и Etihad Airways-а. И приватизација Телекома ће зависити од износа који се продајом може добити. Данас је то свакако мање него што је било пре две године, поготово, пре отпочињања глобалне економске кризе. Претпоставља се да износ који бисмо добили за Телеком у овом тренутку битно не би поправио

13 Од 37 пољопривредних предузећа која су на списку за приватизацију 21

пољопривредно предузеће је из Војводине. На списку су, на пример: „Агробачка“ (Бач), „Долово“, „Дожа Ђерђ“ (Б. Топола), „Алекса Шантић“, „Ратарство Товарник“, „Вршачки виногради“ итд.

14 Број предузећа у реструктурирању је променљив тако да се већ данас може чути да их је тренутно и више од 160.

15 Укупни губици ових форми у 2013. години достигли су око пола милијарде евра. Запошљавају око 90.000 људи. Многе од ових фирми ће у стечај и у ликвидацију.

33

финансијски положај земље. Отуда сумња у могућност продаје Телекома ове (2014) године.

Недавно (2014) је донет нови закон о приватизацији.16 То је добро, јер је постојећи испунио своју мисију, а искључиви метод „укочио“ његову даљу примену. У том смислу је добро што смо добили алтернативу досадашњем мо-делу приватизације у виду: докапитализације, заједничког улагања, опције куповине капитала, па чак и поверавања капитала уз поделу добити. С друге стране, чини се да нови закон о приватизацији мора ићи снажније у сусрет предстојећим мерама фискалне консолидације (нпр. могли бисмо, са садашњих 10%, увећати релативни удео средстава који се уплаћује Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање). Можда је требало разми-слити и око одустајања орочавања завршетка приватизације. Да ли је рок за приватизацију капитала реалан,17 док стално продужавање његовог окончања делује неозбиљно?

Нови закон о приватизацији ће се примењивати, због наведених разлога, на релативно малом броју предузећа. Нити више имамо шта вредно да продамо, нити постоје заинтересовани да то купе. Стога морамо, што пре, променити наш однос према државној својини. Јавна предузећа, пре свега, морају да се корпоративизују, да као и друга предузећа послују према Закону о привредним друштвима, транспарентније и ефикасније. Веровано је да су државна преду-зећа једна од битних, неискоришћених полуга преокрета наше економије. За то ће нам требати политичка воља, знање, време. За почетак, макар би стручна јавност могла да промени свој став о јавним предузећима као перманентном генератору губитака и проблема. Управо из поменутог разлога и проистиче неизбежност приватизације многих од њих.

3. Уместо закључка: Нужност новог концепта транзиције

Транзиција код нас није била успешна. Транзицијом је једино изграђен више-партијски политички систем, кога карактерише перманентна борба за власт и у коме су партијски интереси изнад друштвених интереса.18 Изграђен је, такође, привредни систем (партократски) који је неуспешан, и кога карактерише хро-нични недостатак сопствене акумулације, који се надомешта сталним задужи-вањем (дужничка криза), при чему се страни кредити користе за јавну потрошњу, уместо за производњу и запошљавање. Резултати приватизације су поражавајући. Приватизацијом код нас није постигнут основни циљ – изградња модерне, ефикасне и конкурентне привреде, по угледу и стандардима разви-јених земаља ЕУ. Приватизација, праћена корупцијом, имала је „разорно“ дејство на нашу привреду, посебно агропривреду (пример, наших аграрних

16 Закон о приватизацији, „Службени гласник Р. С.“, Београд, бр. 83/2014, од 5. VIII

2014. 17 Према новом закону „друштвени капитал субјеката приватизације се мора

приватизовати најкасније до краја децембра 2015. године“ (члан 6). 18 „На Балкану вишепартијски систем и слобода штампе и говора погодују искључиво

најгорим...“( Тушта и тма, 2014).

34

комбината, који су приватизацијом уништени). Садашњи проблеми (огроман број предузећа у стечају, енормно висока незапосленост, високи буџетски де-фицит и висока спољна презадуженост) били би знатно мањи да је прива-тизацији претходио поступак санирања предузећа, који подразумева да преду-зеће послује без губитака и да је платежно способно. Да су се предузећа претходно санирала, након тога је требало покренути поступак приватизације. Наравно, постоје и предузећа која се објективно нису могла санирати, њих је требало ликвидирати распродајом имовине. То, на жалост није рађено. Нужно је стога довршити, и исправити (колико је то могуће) негативне ефекте погре-шних, сумњивих и незаконитих приватизација. Треба реанимирати девасти-рану и корупцијом опљачкану привреду.

Ефекат транзиције у Србији, након четврт века, је погубан: БДП је за 30% мањи у односу на период пре четврт века. Перформансе економије су незадовоља-вајуће и она знатно заостаје у односу на главне конкуренте. Све већи дефицит буџета и енормна задуженост државе озбиљне су претње банкротом.19 Сваки пети грађанин је без посла. „Бела куга“ узима све већи данак. Загађеност воде, хране, земљишта и ваздуха је све већа. Неолиберална политика као концептуа-лна платформа транзиције привреде дала је поражавајуће резултате. Нужна је ревизија старих политика (економске, аграрне, пореске). Потребан је нови концепт транзиције заснован на изградњи социјално-тржишне привреде. „Тржишни фундаментализам“ мора бити замењен солидаризмом на свим нивоима привреде и друштва. Солидарност је важна не само због погубних ефеката економске кризе, већ и у нормалним условима, јер „економски дарви-низам“, као садржај неолибералног развојног концепта је неодржив. Солидари-зам подразумева активну редистрибутивну функције државе, у смислу хума-није и праведније расподеле. „Хуманизација“ државном интервенцијом значи већа издвајања за социјалну заштиту, незапослене, социјално угрожене катего-рије, путем редистрибуције, односно прогресивног опорезивања. То посебно треба да дође до изражаја код незапослености и запошљавања.20 Пружити шансу младим незапосленим стручњацима веома је важно. Држава то треба да подстиче, а локална самоуправа да финансира програм „прва шанса“, односно обављање приправничког, волонтерског стажа. Посебну пажњу треба посве-тити пореским стимулансима за подстицај предузетништва, за оне који први пут отпочињу сопствени бизнис. Једном речју, солидаризам као садржај новог концепта транзиције значи социјално одговорну државу. То опет, подразу-мева бригу о благостању људи. Благостање је широк појам који не укључује само друштвени бруто производ по глави становника, већ и низ других инди-катора: стање здравства и могућности његовог коришћења, образовање, ку-

19 Према обрачуну Фискалног савета јавни дуг је крајем јуна 2014. године достигао 21,2

милијарде евра, односно 66 одсто БДП-а (европска граница је 45%). Још је гора ситуација када је у питању спољни дуг (удео спољног дуга у БДП-у виши је од 80 одсто). Србија се бори и са рекордним буџетским дефицитом од 80 одсто БДП-а.

20 Пример локалне самоуправе у Врању треба да следе и остале општине и градови. Запослени у јавном сектору у овом граду, наиме, издвојили су једну дневницу за финансијску подршку радницима „Јумка“, фирме у реструктурирању.

35

лтура, наука, техника, заштита животне средине, сигурност, безбедност, запо-сленост, демографска кретања и низ других ствари које чине човека задово-љним, срећним и који му пружају перспективу и будућност.

Потребне су хитне и свеобухватне нове транзиционе реформе друштва на свим нивоима, како би се избегао суноврат, као и због тога да би се привреда и друштво припремили за европске интеграције. Нужне су, такође, антикору-пцијске мере, на свим нивоима, како би се ова озбиљна системска болест лечила.

Криза у Србији је по свом карактеру вишедимензионална, радикална и структурална. Игнорисање кризе води у негативни сценарио, јер је стање у економији алармантно. Нужне су структурне реформе, што подразумева ко-мплетно сагледавање економских проблема и постојање политичког консе-нзуса у друштву.

Потребне су, једном речју, промене у политичком, правном, економском и пореском систему и одговарајућим обрасцима понашања, како би се избегао „велики ризик системског слома“, како то недавно рече наш познати еконо-миста Љубомир Маџар. Да би се то остварило потребан је консенсус на нацио-налном нивоу (о реформама, о визији будућности). Јер консенсус, кога сада очито нема, услов је успешности „болних“ реформи на свим нивоима нашега друштва.21 С друге стране, новоуспостављена политичка елита мораће да заустави наведене негативне друштвено – економске трендове, од чега ће у великој мери зависити будући развој Србије.

4. Литература 1. „Аграр и својинска трансформација”, тематски зборник, уредници: Р.

Пејановић, Л. Михајловић и Б. Влаховић, Агроекономика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, бр. 27/1998.

2. „Трансформација пољопривреде и прехрамбене индустрије у процесу транзиције”, тематски зборник, уредник Р. Пејановић, Агрекономика, Пољопривредни факултет, Нови Сад, бр. 28/1999.

3. Pejanović, R., i sar.: Transitional reforms in agriculture, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivrednik, IRP, Novi Sad, br. 1-2/2005, str. 225-229.

4. World Economic Forum (WEF, 20139: The Global Competitiveness Report 2013-2014, Switzerland, Geneva.

5. Јерговић, М., Басара, С. (2014): Тушта и тма, „Лагуна“, 2014. 6. Николић, И. (2014): Приватизација у Србији – прошлост, садашњост,

будућност, Реформе и развој, зборник радова, Београд, 2014, стр. 89-102.

21 Једна од тих „болних реформи“ је и смањење друштвене неједнакости. Смањење

друштвене неједнакости подразумева прогресивно опорезивање богатих. Тај приступ је једна од главних идеја књиге „Капитал у 21. веку“ француског економисте Пикетија, која се преводи код нас („Академска књига“, Нови Сад).

36

7. Пејановић, Р., и сар.: Приватизација у агропривреди - три године после, зборник радова („Регионални развој и демократски токови балканских земаља”), Економски факултет, Ниш, 2004, стр. 565-582.

8. Пејановић, Р. (2005): Транзиција и агропривреда, Пословна политика, Београд, март, стр. 8-14.

9. Пејановић, Р. (2005): Транзиционе реформе и агропривреда, Агроекономика, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, бр. 34-35, стр. 5-7.

10. Пејановић, Р. (2008): Од сјаја до очаја (шта је донела приватизација у пољопривреди), интервју, „Дневник“, Нови Сад, 10. V, стр. 11.

11. Пејановић, Р. (2010): Ефекти актуелне глобалне финансијске кризе на (агро)привреду Републике Србије, Агроекономика, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, бр. 47-48, стр. 5-25.

12. Пејановић, Р. и сар.: Неуспешност транзиционих реформи у пољопривреди Републике Србије, научни скуп „Пољопривреда у транзицији”, Економика пољопривреде, специјални број, Београд, 3-4/2004, стр. 95-106.

13. Пејановић, Р. и сар.: Проблеми транзиције пољопривреде Републике Србије, тематски број („Стабилизација и развој - како даље?”), СЕСЦГ, Будва, 2005, Економист, Београд, бр. 1/2005, стр. 236-248.

14. Пејановић, Р., и сар. (1998): Шта је циљ приватизације, Привредни преглед, Београд, 8. X 1998, стр. 9.

15. Пејановић, Р., и сар. (2001): Приватизација и реструктурирање, Агроекономика, Пољопривредни факултет, Универзитет Нови Сад, бр. 30, стр. 9-24.

16. Пејановић, Р., и сар. (2002): Нужност транзиције пољо(привреде) Србије и Црне Горе, Агроекономика, Пољопривредни факултет, Универзитет Нови Сад, бр. 31, стр. 1-14.

17. Пејановић, Р., и сар. (2003): Актуелни проблеми и поуке приватизације у пољопривреди, Летопис научних радова, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, бр. 1, стр. 11-23.

18. Пејановић, Р., и сар. (2004): Неуспешност транзиционих реформи у пољопривреди Републике Србије, Економика пољопривреде, специјални број (научни скуп: „Пољопривреда у транзицији“), Београд, бр. 3 - 4, стр. 95 - 106.

19. Пејановић, Р., и сар. (2004): Проблеми приватизације у агропривреди Републике Србије, Ревизија, Београд, бр. 13, стр. 39 - 48.

20. Пејановић, Р., и сар. (2006): Проблеми приватизације у агропривреди Републике Србије, Савремена пољопривреда, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, бр. 1-2, стр. 35-41.

21. Пејановић, Р., и сар. (2006): Регулисање процеса приватизације Републике Србије, Агрознање, Пољопривредни факултет, Универзитет у Бањалуци, бр. 4, стр. 75-84.

22. Пејановић, Р., и сар. (2006): Реструктурирање субјеката у агробизнису, Савремена пољопривреда, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, бр. 1-2, стр. 76-82.

37

23. Пејановић, Р., и сар. (2006): Транзиција (пољо)привреде Републике Србије (домети, ефекти и ограничења), Економика, Ниш, бр. 5-6, стр. 30-36.

24. Пејановић, Р., и сар. (2007): Транзиција, рурални развој и аграрна политика, монографија, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду.

25. Пејановић, Р., и сар.: Пољопривреда и реформе привреде, зборник радова („Тржишна реформа привреде - нови изазови”), Савез економиста Југославије, Суботица, Економист, Београд, бр. 3/2001, стр. 1-14.

26. Пејановић, Р., и сар.: Транзиција пољопривреде у земљама ЦИА, зборник радова („Регионални развој и демократски токови балканских земаља”), Економски факултет, Ниш, 2003, стр. 393-399.

27. Пејановић, Р., и сар.: Транзиционе реформе у агропривреди Републике Србије, Летопис научних радова, Пољопривредни факултет, Нови Сад, бр. 1/2004, стр. 85-96.

28. Реформе и развој (2014): зборник радова, НДЕС, АЕА и Економски факултет у Београду, Београд.

29. Стиглиц, Ј. (2013): Слободан пад, „Академска књига“, Нови Сад. 30. Церовић, Б. (2000): Привреде у транзицији: десетогодишње искуство

приватизације, „Власничка трансформација предузећа и банака: југословенска и међународна искуства и перспективе“, НДЕС, Београд.

31. Церовић, Б. (2012): Транзиција: замисли и остварења, ЦИД, Економски факултет, Београд.

32. Штиблар, Ф. (2009): Утицај глобалне кризе на Црну Гору и Западни Балкан, Подгорица, 2009.

33. Шуковић, Д. (2007): Приватизациони и постприватизациони проблеми привреде Србије, Економика предузећа, Београд.

38

ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL REFORMS

Pejanović, Radovan1

Summary

The author discusses and critically analyzes the current concept of transition in Serbia and its flow methods. The transition based on the neo-liberal concept of privatization as its key lever did not give the expected results. On the contrary, it has proved unsuccessful, particularly privatization, which not only failed to meet the desired goals, but it resulted in disastrous socio-economic outcomes (social problems, mass unemployment, collapsed agribusiness, deficits, debt, etc.). The wrongness of the concept came particularly to the fore in times of global economic crisis, which, with some delay, affected our region. It is necessary to implement complex and radical economic policies, based on a different concept of transition (social-market economy) in order to overcome the difficult situation in which our society and economy are.

Keywords: transition, privatization, economic crisis, reforms, changes.

Primljen/Received:1.09.2014. Prihvaćen/Accepted:15.09.2014.

1 Radovan Pejanović, PhD, Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, phone: +381 63 600217; e-mail: pejanovic@polj.uns.ac.rs.

39

UDK: 63:65.01 Originalni naučni rad Original Scientific paper

RANGIRANJE OPŠTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU1

Maletić Radojka2, Popović Blaženka3

Rezime

Rad predstavlja nastavak istraživanja grupe autora (Maletić i dr., 2011, 2012) na istoj bazi podataka u cilju primene novije statističke metodologije za merenje efikasnosti poslovanja entiteta, kao i za njihovo rangiranje. U tu svrhu je primenjena analiza zasnovana na odstojanju (DBA metoda) kojom je ocenjena efikasnost poslo-vanja agrarnih, malih i srednjih preduzeća u opštinama Vojvodine. Rangiranje opština je najpre izvršeno Ivanovićevim odstojanjem posebno za ulazne i izlazne indikatore, koji su potom normalizovani L∞ metrikom. Krajnja ocena efikasnosti poslovanja MSP, kao i konačan rang opština je definisan deljenjem dobijenih normalizovanih vrednosti.

Uporedna analiza rezultata primenjene dve metododologije (Ivanovićevo odstojanje i DBA metoda) je pokazala da postoje značajna odstupanja i da se rezultati jedne metode ne mogu poistovetiti sa rezultatima druge. Iako statistički pokazatelji ukazuju na relativnu blisku vezu dobijenih rangova, dalja izvodjena su ukazala da su odstupanja značajna. Iz tog razloga, primena neke od ovih metoda zavisi isključivo od donosioca odluke i cilja istraživanja.

Ključne reči: Statističko ocenjivanje efikasnosti, I-distanca, analiza zasnovana na odstojanju-DBA, mala i srednja preduzeća.

1. Uvod Mala i srednja preduzeća bez sumnje, predstavljaju jedan od najefikasnijih segmenta privreda u gotovo svim zemljama sveta. Njihova uloga posebno je došla do izražaja 1 Rad je rezultat istraživanja dva projekta koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja: „Ruralno tržište rada i ruralna ekonomija Srbije-diverzifikacija dohotka i smanjenje ruralnog siromaštva“ i „Razvoj i primena novih i tradiocionalnih tehno-logija u proizvodnji konkurentnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednošću za evropsko i svetsko tržište – stvorimo bogatstvo iz bogatstva Srbije ”

2 Prof. dr Radojka Maletić, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: maletic@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/410.

3 Prof. dr Blaženka Popović, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: blazenka@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/404

40

"u zemljama u tranziciji koje se suočavaju sa problemima visoke nezaposlenosti, niskog stepena privredne aktivnosti, nedovoljne konkurentnosti i nedostatka investi-cija i u kojima su još uvek prisutna velika neefikasna državna preduzeća. Kao stabilan izvor kreiranja novih radnih mesta, mala i srednja preduzeća ostvaruju i važnu soci-jalnu funkciju tako što apsorbuju viškove radne snage nastale u procesima tranzicije i svojinske transformacije državnih i društvenih preduzeća" (Erić i sar. 2012). U svo-jim istraživanjima Pavlović (2009) ukazuje da mala i srednja preduzeća iako su i dalje pretežno usmerena na lokalno tržište imaju sve značajniju ulogu i u medjunarodnim tokovima.

Imajući u vidu fleksibilnost i inovativnost malih i srednjih preduzeća kada su u pitanju proizvodni programi, kao i njihovu sposobnost prilagodjavanja privrednim kretanjima, može se očekivati da ona budu jedan od najvažnijih subjekata podrške razvoja agrobiznisa Republike Srbije. Razvoju jakog i konkurentnog sektora malih i srednjih preduzeća dato je izuzetno značajno mesto u procesu uku-pne tranzicije u Republici Srbiji. Uz adekvatnu agrarnu politiku i povećanje efekata proizvodnje, poljoprivreda u Republici Srbiji može razviti neophodni stepen konkurentnosti i doprineti značajno napretku privrede zemlje. U narednom periodu država bi trebala da ima ključnu ulogu u procesu definisanja kako poslovnog ambijenta, tako i povoljne makroekonomske politike, ali i uslova kao jedinih osnova za podsticaj poljoprivrede, usmerene na restrukturiranje agrosektora, razvoj tržišta i povećanja investicija. Ovo će još više doći do izražaja nakon vlasničke transformacije, jer će relativno mali broj preduzeća biti sposoban da konkuriše sa svojm proizvodnim programima u razvoju privrede Republike Srbije (vidi opširnije Đuran, 2011). Takodje, bitno je utvrditi koji faktori utiču na uspešnost i poslovanje istih preduzeća, jer se ona pretežno finansiraju iz svojih prihoda uz malu pomoć države (Beck & Demirguc-Kunt, 2006). Opstanak, rast i razvoj malih i srednjih preduzeća primarno je determinisan mogućnostima finansiranja iz povoljnih izvora (vidi opširnije Erić, 2012).

Ocena efikasnosti agrarnog sektora je interesantna tema velikom broju autora (Shenngen & Xiaobo, 2002), (Jirong, Eric, & Gail, 1998). Nove tehnologije omo-gućavaju povećanje prinosa, a novi principi upravljanja agrarnim preduzećima pružaju mogućnost povećavanja efikasnosti poslovanja. U uslovima ekonomske krize javlja se potreba za optimizacijom poslovanja i povećanjem efikasnosti, kako bi agrarni sektor bio profitabilan.

Cilj istraživanja ovog rada je statističko ocenjivanje efikasnosti poslovanja MSP u agrobiznisu, a zatim na osnovu dobijenih rezultata rangiranje opština Vojvodine. Merenje efikasnosti poslovanja biće izvršeno primenom analize zasnovane na odstojanju - DBA metoda, na osnovu pokazatelja od kojih svaki na poseban način meri stepen njegove razvijenosti. Zatim bi se napravila komparacija dobijenih rezultata na osnovu ranijih istraživanja primenom I-distance (Maletić i sar. 2011, 2012 i 2013) sa rezultatima primenjene DBA metode. U prethodnim istraživanjima Maletić i sar. (2013) vrše komparativnu analizu dobijenih rangova na osnovu DEA i metode I-distance.

Analiza zasnovana na odstojanju – DBA (Distance Based Analysis) je metoda novijeg datuma. U praksi su je autori koristili za merenje efikasnosti zdravstvenog

41

sistema zemalja članica EU (Jeremić, et al., 2012), za ocenjivanje efikasnosti univerziteta po osnovu naučno-istraživačkog rada (Jeremić, Bulajić, Radojičić, & Marković, 2012) i za ocenu efikasnosti bankarskog sektora (Bulajić, Jeremić, Knežević, & Zarkić-Joksimović, 2012). Kako se radi o "sintetizovanoj" metodi I-distance i DEA metodologije, to je i ona pogodna za primenu i u profitnim i u neprofitnim sektorima. Takodje ocenjuje efikasnost pomoću većeg broja indikatora te se može veoma uspešno koristiti za poredjenje rezultata sa prethodnim metodo-logijama.

2. Materijal i metod rada Za realizaciju definisanog cilja formirana je početna baza podataka. Podaci su dobijeni iz Zavoda za statistiku Republike Srbije a na osnovu završnih računa privrednih subjekata, tj. MSP. Za sve opštine Vojvodine (45) na osnovu trogodišnjeg proseka (2006.-2008. god.) su korišćeni sledeći pokazatelji:

a) ulazni: stalna imovina, obrtna sredstva, broj zaposlenih, broj preduzeća i b) izlazni: ukupan prihod, dobit

Maletić i dr. u prethodnim istraživanjima (2013) za merenje ukupnog diskrimi-nacionog efekta svih ispitivanih indikatora i formiranje konačne rang liste opština u Vojvodini prema stepenu razvijenosti MSP u njima koriste I-kvadratnu distancu. Detalji ove metodologije mogu se tamo videti, a za potrebe ove analize biće uzeti samo konačni rezultati (rangovi). U ovom radu akcenat je na primeni DBA metodologije.

Analiza zasnovana na odstojanju - DBA (eng. Distance Based Analysis) je novi metod namenjen statističkom merenju efikasnosti i predstavlja nadogradnju metode I-odstojanja. Podelom parametara na ulazne i izlazne računaju se dve I-odstojanje vrednosti koje se potom normalizuju L∞ metrikom. Deljenjem te dve normalizovane vrednosti dobija se krajnja ocena efikasnosti.

Kao što je navedeno, metoda I-odstojanja posmatra celokupan skup parametara i na osnovu njih formira jednu sintetizovanu vrednost na osnovu koje definiše ra-ngove entiteta koji se posmatraju. Sa druge strane DBA metod, po ugledu na DEA (eng. DEA – Data Envelopment Analysis) metodu, deli skup pokazatelja na dva podskupa:

• Skup ulaznih parametara • Skup izlaznih parametara

Nad svakim od navedenih podskupova se sprovodi I-odstojanje metoda i dobijaju se dve Ivanovićeve vrednosti (I-odstojanjeulaz i I-odstojanjeizlaz). Koristeći L∞ metriku sve ove vrednosti se normalizuju i svode na opseg od 0 do 1. Konačna ocena efikasnost za svaki entitet se računa po formuli (Jeremić, et al., 2012):

퐸푓 =

(1)

Za posmatrani entitet možemo da kažemo da je efikasan ukoliko mu je izračunati

42

količnik veći ili jednak jedinici.

3. Ocena efikasnosti agrarnih MSP u Vojvodini

Statističko ocenjivanje efikasnosti agrarnog sektora Vojvodine će se vršiti na nivou opština. Primenom Ivanovićevog odstojanja na četiri ulazna i dva izlazna parametra dobijaju se ocene i njima odgovarajuće normalizovane vrednosti (L∞ metrika - služi da svede sve vrednosti na opseg 0-1), tabela 1: Tabela 1. Vrednosti I-odstojanja za ulazne i izlazne parametre DBA metode Table 1. I-distance values for input and output indicators of DBA method

Opština Ulazni parametri Izlazni parametri I- L∞ (I- I- L∞ (I-

Ada 1,930 0,280 0,381 0,080 Alibunar 3,391 0,493 0,557 0,118 Apatin 2,266 0,329 0,616 0,130 Bač 2,826 0,410 0,717 0,152 Bačka Palanka 2,932 0,426 1,143 0,242 Bačka Topola 6,884 1,000 3,173 0,671 Bački Petrovac 3,429 0,498 0,853 0,180 Bela Crkva 2,606 0,379 0,370 0,078 Beočin 0,081 0,012 0,040 0,008 Bečej 6,315 0,917 2,671 0,565 Vršac 2,696 0,392 1,390 0,294 Žabalj 1,946 0,283 0,689 0,146 Žitište 3,366 0,489 0,915 0,193 Zrenjanin 4,04 0,640 3,002 0,635 Indjija 1,583 0,230 0,779 0,165 Irig 0,844 0,123 0,062 0,013 Kanjiža 1,100 0,160 0,366 0,077 Kikinda 3,798 0,552 1,616 0,342 Kovačica 2,937 0,427 1,678 0,355 Kovin 1,391 0,202 0,431 0,091 Kula 3,900 0,566 1,862 0,394 Mali Idjoš 3,212 0,467 0,512 0,108 Nova Crnja 2,105 0,306 0,219 0,046 Novi Bečej 1,558 0,226 0,358 0,076 Nivi Kneževac 1,272 0,185 0,178 0,038 Novi Sad-grad 6,143 0,892 4,624 0,978 Opovo 1,322 0,192 0,148 0,031 Odžaci 3,306 0,480 0,978 0,207 Pančevo 6,847 0,995 4,730 1,000 Pećinci 0,999 0,145 0,183 0,039 Plandište 3,135 0,455 0,410 0,087 Ruma 1,929 0,280 0,829 0,175 Senta 1,918 0,279 0,658 0,139 Sečanj 4,730 0,687 0,948 0,200 Sombor 4,874 0,708 2,792 0,590 Srbobran 4,281 0,622 0,829 0,175 Sremska Mitrovica 3,373 0,480 1,725 0,365

43

Sremski Karlovci 0,027 0,004 0,010 0,002 Stara Pazova 1,710 0,248 0,737 0,156 Subotica 4,077 0,592 2,256 0,477 Temerin 1,416 0,206 0,323 0,068 Titel 1,377 0,200 0,289 0,061 Vrbas 3,733 0,542 2,504 0,529 Čoka 1,790 0,260 0,186 0,039 Šid 2,127 0,309 0,866 0,183

Izvor: Obračun autora

Analizirajući set ulaznih parametara i njihove koeficijente korelacije sa izračunatim vrednostima I-odstojanjeulaz uočava se da je najveći značaj dodeljen obrtnim sredstvima (r=0.857), zatim stalnoj imovini (r=0.810), broju preduzeća (r=0.601) i na kraju broju zaposlenih (r=0.543). Iako postoje razlike u iznosima koeficijenata korelacije, svi su statistički značajni sa pouzdanošću od 99%. Kod izlaznih indikatora najveći značaj se daje ukupnom prihodu (0,997), a nešto manji dobiti (0,873). Tabela 2 . Koeficijenti korelacije Table 2. Correlation coefficients

Parametar r Ulaznih podataka i I-odstojanjeulaz vrednosti

Obrtna sredstva 0,857** Stalna imovina 0,810** Broj preduzeća 0,601** Broj zaposlenih 0,543**

Izlaznih parametara i I-odstojanjeizlaz Ukupan prihod 0,997** Dobit 0,873**

**p<0.01 Na osnovu skupa ulaznih parametara najbolje rangirana opština je Bačka Topola (6,884). Razlozi za visok rang leže u tome što opština ima izuzetno veliku vrednost obrtnih sredstva (četvrta po redu od svih opština), stalnu imovinu (druga najveća vrednost) i broj zaposlenih (samo opština Bečej ima više). Kako su upravo ti parametri označeni kao ključni u ovoj fazi opština je na prvom mestu. Kada se u sledećoj fazi bude posmatrao set izlaznih parametara moći će da se uoči da li opština i tada ostaje efikasna.

Opštine koje slede Bačku Topolu su: Pančevo, Bečej i Novi Sad respektivno sa vrednostima I-odstojanja od preko 6. Kao i u slučaju prethodne opštine, i ove tri opštine imaju visoke vrednosti za sva četiri navedena parametra. Pančevo i Novi Sad imaju najveću vrednost obrtnih sredstava u Pokrajini, a takodje svaka od ovih opština je u vrhu po vrednosti stalne imovine, broja preduzeća i zaposlenih.

Preostale opštine (ukupno 37) imaju vrednosti I-odstojanja u opsegu od 1,1-4,87. Prosečna vrednost svih 45 opština je 2,84. Samo četiri opštine (Pećinci, Irig, Beočin, Sremski Karlovci) imaju vrednosti niže od 1. Ovo je posledica toga što one imaju izuzetno niske vrednosti za sva četiri parametra što ih svrstava na dnu lestvice.

44

Nakon izračunavanja vrednosti I-odstojanjeulaz definisane su i vrednosti I-odstojanjeizlaz. Opštine koje su loše pozicionirane po ulaznim vrednostima I-odstojanja, mogu biti izuzetno visoko rangirane na kraju ukoliko efikasnost nado-meste boljim izlaznim vrednostima, i obratno. Za skup izlaznih parametara dobijene vrednosti pokazuju da je najbolje rangirana opština Pančevo (vrednost 4,73). Kako Pančevo ima najveću dobit u Pokrajini a ukupan prihod ima veći samo Novi Sad, tako Pančevo zauzima prvo mesto. Odmah sledi Novi Sad (4,62) koji ima najveći ukupan prihod i drugu po veličini dobit u AP Vojvodini. Dvanaest od preostalih 43 opština su u opsegu vrednosti I-odstojanja od 1,143 – 3,173. Izlazne ocene efikasnosti su zabeležile znatno niže vrednosti nego ulazne (prosek je 1,12), pre svega jer figurira samo dva parametra pa ne postoji mnogo prostora za povećanje ocene. Ukoliko opština ima male vrednosti dobiti i prihoda imaće i male vrednosti I- odstojanja. To je upravo slučaj sa čak 31 opštinom koje imaju I-odsto-janje vrednosti ispod 1. Na samom dnu lestvice su opet Irig, Beočin i Sremski Karlovci. Nakon dobijanja svih neophodnih podataka može se konstatovati finalna efikasnost opština, primenom DBA formule (br. 1), a nakon toga se može izvršiti rangiranje istih. DBA ocene i rangovi su ilutrovani u tabeli 3. Tabela 3. Rangovi na osnovu DBA metode i I distance* Table 3. Rank lists based on DBA and I-distance methods

Opština Vrednost DBA

Rang Opština Vrednost DBA

Rang DBA I-

distan. DBA I-

distan. Novi Sad – grad 1,0955 1 1 Kovin 0,4510 24 39 Pančevo 1,0054 2 2 Odžaci 0,4305 25 18 Zrenjanin 0,9921 3 6 Apatin 0,3956 26 27 Vrbas 0,9762 4 10 Žitište 0,3956 27 17 Sombor 0,8337 5 5 Bač 0,3692 28 21 Kovačica 0,8315 6 19 Bač.Petrovac 0,3620 29 14 Subotica 0,8053 7 8 Novi Bečej 0,3344 30 35 Vršac 0,7504 8 24 Temerin 0,3320 31 38 Sr. Mitrovica 0,7443 9 15 Titel 0,3054 32 37 Beočin 0,7187 10 45 Sečanj 0,2917 33 7 Indjija 0,7162 11 32 Ada 0,2873 34 34 Kula 0,6948 12 11 Srbobran 0,2818 35 9 Bačka Topola 0,6708 13 3 Pećinci 0,2666 36 43 Stara Pazova 0,6273 14 29 Alibunar 0,2390 37 12 Ruma 0,6255 15 25 Mali Idjoš 0,2319 38 13 Kikinda 0,6192 16 16 Bela Crkva 0,2066 39 23 Bečej 0,6156 17 4 N. Kneževac 0,2037 40 41 Šid 0,5926 18 31 Plandište 0,1903 41 22 Bač. Palanka 0,5674 19 20 Opovo 0,1629 42 36 Sr. Karlovci 0,5390 20 45 Nova Crnja 0,1514 43 26 Žabalj 0,5153 21 33 Čoka 0,1512 44 30 Senta 0,4993 22 28 Irig 0,1069 45 42 Kanjiža 0,4842 23 40

Izvor: Obračun autora * Napomena: rangovi za I-distancu preuzeti iz rada Maletić i sar, 2013.

45

Opština je efikasna ukoliko je DBA ocena veća ili jednaka jedinici. U našem slučaju taj epitet imaju samo opštine Novi Sad i Pančevo. Takav rezultat se mogao pretpo-staviti posle pojedinačne analize ulaznih i izlaznih ocena. Za svaki podskup para-metara ove opštine su beležile visoke rezultate i bile su na vrhu lestvice. Na strani ulaza ovo su opštine koje raspolažu velikim stalnim sredstvima i imovinom u sprezi sa velikim brojem preduzeća i zaposlenih. Takodje, sa strane izlaza ostva-reni poslovni rezultati (dobit i prihod) su veći od preostalih opština, pa je visok rang bio izvestan.

Pored ove dve efikasne opštine tu su još Zrenjanin i Vrbas koje su vrlo blizu granice efikasnosti (0,992 i 0,976 respektivno). Ove dve opštine takodje imaju visoke vrednosti kako za ulazne, tako i za izlazne parametre, ali ipak zaostaju za vodećim.

Opština Bačka Topola koja je imala najveću vrednost I-odstojanja pri posmatranju samo ulaznih parametara, ima krajnju efikasnost od 0,67 i tek je na 13. mestu. To je posledica niske dobiti i prihoda koji nisu ispratili visoka ulaganja (obrtna i stalna imovina). Samim tim početna prednost je izgubljena, jer je izostao odgovarajući poslovni rezultat. Slična situacija je i sa opštinama Bečej, Sečanj, Srbobran i dr (tab. 3).

Sa druge strane, nalazi se grupa opština koje su ostvarile niske ocene kako u ulaznom tako i u izlaznom ocenjivanju, ali i pored toga zauzimaju zadovoljavajuće rangove. Pre svega tu su opštine Beočin i Sremski Karlovci koje su bile poslednje pla-sirane. Medjutim, odnos njihovih rezultata i ulaganja je bolji od mnogih opština koje su ostvarile veće poslovne rezultate. Kako efikasnost predstavlja sposobnost entiteta da stvori što veće izlaze pomoću postojećih ulaza, tako je DBA upravo ovim opštinama dodelila visoke rangove.

4. Uporedna analiza rezultata (rangova) DBA metode i Ivanovićevog odstojanja

Vrednost Pearson-ovog koeficijenta nad dobijenim rangovima na osnovu pime-njenih metoda iznosi 0,439 i statistički je značajan. To daje potporu za dublju ana-lizu dobijenih rezultata.

Razlike u dobijenim rezultatima će biti pojašnjene poredjenjem rangova koje su pojedine opštine ostvarile u različitim metodama. Način da se opštine grupišu je sledeći:

1) Opština ima slične ili iste rangove nezavisno od metode i to: a. Opština je visoko rangirana po svakoj od metoda b. Opština je nisko rangirana po svakoj od metoda

2) Rang opštine dobijen metodom I-odstojanja se razlikuje znatno od ranga DBA metode:

a. Opština je bolje rangirana metodom I-odstojanja u odnosu DBA b. Opština je lošije rangirana metodom I-odstojanja u odnosu na DBA

Prvu grupu opština, koje su imaju slične rangove po obe metode, čine Novi Sad, Pančevo, Sombor, Zrenjanini i Subotica kao najuspešnije opštine. Opštine Irig, Novi Kneževac, Ada i Pećinci imaju najlošije rangove. U slučaju prvih pet opština

46

situacija je jasna, to su opštine koje su po pitanju svih poslovnih rezultata uvek bile u samom vrhu u Vojvodini i stoga su ih obe statističke metode prikazale kao najbolje, nezavisno od pristupa. Situacija je slična za četiri, najlošije rangirane opštine jer su ostvarivale najlošije rezultate i ni jedna metoda nije našla način da im omogući više rangove. Ovo znači da u slučaju ovih ekstremnih entiteta, tj. onih koji se znatno razlikuju od ostalih (bilo da su mnogo bolji ili lošiji) obe metode daju iste ili slične rezultate.

Sledeću grupu čine opštine koje imaju mnogo bolji rang dobijen pomoću DBA metode u odnosu na Ivanovićevo odstojanje. To su: Kovačica, Vršac, Sremska Mitrovica, Beočin, Indjija, Stara Pazova, Sremski Karlovci, Žabalj, Kanjiža i Kovin. Razlog je očigledan. I-odstojanje razmatra značaj pojedinih indikatora (u zavisnosti koju količinu značajnih informacija nosi) i na osnovu toga posmatra koja opština je najbolja u odnosu na ostale. Ove opštine nisu imale dovoljno dobre rezultate po ključnim parametrima, dok je DBA metoda pronašla način da ih bolje rangira, tj. DBA je razdvojivši parametre umanjila uticaj dominantnih indikatora i u krajnjem količniku dala bolje ocene. Tako posmatrajući opštine Beočin, Indjija, Stara Pazova i Sremski Karlovci pojedinačno I-odstojanjeulaz i I-odstojanjeizlaz vrednosti, vidi se da ni jedna od ove četiri opštine ne bi bila visoko rangirana, ali deljenjem te dve vrednosti njihov rang znatno raste. To znači da iako nisu dovoljno efikasne ni po ulaznim ni po izlaznim fakto-rima, ove opštine ipak relativno efikasno posluju jer su mali izlazi uskladjeni sa malim ulazima.

Kako se I - odstojanjem posmatraju svi parametri istovremeno, opština koja je ostvarila dobre rezultate po ključnim parametrima biće visoko rangirana, za razliku od DBA metode. Zato je sledeća grupa opština dala više rangove na osnovu I-distance: Bačka Topola, Bečej, Sečanj, Srbobran, Bela Crkva, Alibunar, Plandište, Mali Idjoš i Nova Crnja. Najbolji primer je opština Bečej koja je jedna od ubedljivo najboljih opština po pitanju poslovnih rezultata, što je potvrdilo Ivanovićevo odstojanje (rang 4) i DBA metod kod računanja I-odstojanjeulaz vrednosti (rang 3 i vrednost 6,315). Takodje, Bečej je imao rang 6 kod I-odstojanjeizlaz parametra, medjutim preokret nastaje kod deljenja ovih vrednosti. Da bi opština ostala efikasna i visoko rangirana DBA zahteva da izlazna vrednost I-odstojanja bude veća od ulazne, pa tako i pored pojedinačno visokih vrednosti i rangova, visoka krajnja ocena izostaje i to se upravo desilo ovoj opštini.

Dakle, iako je koeficijenti korelacije na početku analize ukazao na statističku znača-jnost izmedju dobijenih rangova ove dve metode, detaljnijom analizom se uočava da su razlike značajne i da se ne mogu rezultati jedne metode poistovetiti sa rezulta-tima druge ili donositi dalji zaključci. Ono što je i očekivano, je da postoji razlika, jer pristupi metoda nisu isti i to je u ovom radu i dokazano.

5. Zaključak

Slika efikasnosti agrarnog sektora Vojvodine pokazuje da postoji ogroman prostor za napredak. Svega nekoliko opština poseduje MSP koja na kvalitetan način upravljaju svojim resursima i ostvaruju zadovoljavajuće poslovne rezultate. Da bi se povećala

47

efikasnost agrarnog sektora neophodna su veća ulaganja, kako samih preduzeća tako i kroz pomoć države, koja treba da uvidi značaj ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Efikasnost se pored dodatnih ulaganja može povećati i smanjenjem troškova. To je moguće uvodjenjem novih agrarnih tehnologija i primenom savre-menih koncepata menadžmenta. Prirodni uslovi i radna snaga predstavljaju svakako veliku prednosti za agrarni napredak Vojvodine, tako da uz set kvalitetnih i ozbiljnih mera čitav region pa i Srbija mogu postati jedan od vodećih poljoprivrednih proi-zvodjača u Evropi.

Primenjene statističke metode: I-distanca i DBA su u potpunosti opravdale svoju primenu u procesu merenja efikasnosti. Ovo je jedno od prvih istraživanja u agrarnom sektoru gde je primenjena analiza zasnovana na odstojanju (DBA). Na ovaj način se poboljšava metoda I-odstojanja, jer se razdvajanjem parametara omogućava da svi parametri dodju do značaja što često nije slučaj kod običnog I- odstojanja. Neki parametar koji nosi manju količinu informacija bi bio na dnu hijerarhije kod Ivanovića ali bi možda kod DBA metode imao veći uticaj ukoliko se adekvatno rasporedi na stranu ulaza ili izlaza. Takodje, metoda u potpunosti zadržava logiku ocenjivanja Ivanovićeve metode pa kvalitet ulaznih i izlaznih ocena ne izostaje. Medjutim, DBA metoda je osetljiva i donosilac odluke ukoliko želi da dobije najre-alniju i najpouzdaniju sliku efikasnosti svih entiteta, treba da prvo pronadje sve fa-ktore ulaza i izlaza koji su najrelevantniji. Što se adekvatnije parametri uvedu u mo-del i odredi njihova ulazno-izlazna orijentacija i rezultat će biti realniji.

Uporedna analiza rezultata na osnovu primenjenih metoda je ukazala da postoji značajna odstupanja, te se rezultati jedne metode ne mogu poistovetiti sa rezultatima druge. Iako je pokazatelj korelacije ukazao na statistički značajnu i blisku vezu dobijenih rangova, dalja analiza je ukazala da su razlike velike. Stoga, primena neke od ovih metoda zavisi isključivo od donosioca odluke i cilja istraživanja.

Ukoliko je potrebno odrediti rangove odredjenih entiteta i izvršiti njihovo poredjenje u odnosu na neku referentnu vrednost (najbolju ili najlošiju jedinicu) onda se svakako preporučuje Ivanovićevo odstojanje. DBA metoda, kao supstitit dve metode I-distance i DEA metoide, prevazilazi ključne n j i h o v e probleme: ne diskriminiše neke parametre kao Ivanovićevo odstojanje, i ne poredi entitete samo medjusobno kao DEA. Na taj način metoda se dokazuje kao svestrana i pogodna za primenu kako u oblastima metode I-odstojanja, tako i u oblastima DEA metode.

6. Literatura

1. Beck T. & Demirguc-Kunt A. (2006): Small and medium-size enterprises: Access to finance as a growth constraint. Journal of Banking & Finance, Vol. 30, Issue 12, pp. 2931-2943.

2. Bulajić M., Jeremić V., Knežević S, & Zarkić-Joksimović N. (2012): Towards a Framework for Evaluating Bank Efficiency. International Journal of Agricultural and Statistical Sciences, Vol.8, No.2, pp. 377-384.

3. Đuran J. (2011): Preduzetništvo kao faktor održivog razvoja agroprivrede Republike Srbije. Agroekonomika, br. 51-52, str. 165-182, Novi Sad.

48

4. Erić D., Beraha I, Đuričin S., Kecman N., Jakišić B. (2012): Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Privredna komora Srbije. Institut ekonomskih nauka. Beograd, Srbija.

5. Jeremić V., Bulajić M., Martic M., Marković A, Savic G. Jeremić D. (2012): An Evaluation of European Countrie´s Health System through Distance Based Analysis. Hippokratia, Vol 16, Issue 2, pp.170-174.

6. Jeremić V., Bulajić M., Radojičić Z, & Marković (2012): An efficiency assessment of university scientific output. Conference Proceedings –IISES 2012, pp.758-765. Lisbon, Portugal.

7. Jirong, Eric, & Gail (1996): ). A Shadow-Price Frontier Measurement of Profit Efficiency in Chinese Agriculture. American Journal of Agricultural Economics, Vol.78, No 1, pp. 146-156.

8. Maletić R., Maletić P., Kreca M., Popović B. (2013): Comparative analisys of ranking municipalities in Vojvodina using DEA and I-distance methods. Int. J. Agricult. Stat. Sci., Vol. 9, No. 2, pp. 471-480.

9. Maletić P., Kreca M., Jeremić V., Djokovic A. (2011): Rankimg of municiplaties in Vojvodina through development level of SME in agribusiness. XXXVIII Simposium in Operational Research. Procuudings: Symopis 2011, pp. 543-546, Belgrade, Serbia.

10. Maletić P., Kreca M., Jeremić V., Bulajić M. and Djokovic A. (2012): The ranking of municiplaties in Serbia through the development level of SME in agribusiness. Int. J. Agricult. Stat. Sci., Vol. 8, No. 1, pp. 7-13, 2012.

11. Pavlović, N., (2009): Uticaj malih preduzeća na privredni rast. Razvoj i upravljanje, br. 3, str. 40–43, Banja Luka, Društvo za energetsku efikasnost BiH.

12. Shenngen F. & Xiaobo Z. (2002): Production and productivity growth in Chinese Agriculture: New National and Regional Measures. Economic Development and Cultural Change, The University of Chicago.

49

RATING VOIVODINIAN MUNICIPALITIES BASED ON THE EFFICIENCY OF THEIR SMEs IN AGRIBUSINESS

Maletić Radojka1, Popović Blaženka2

Summary

The paper represents continued research by the group of authors (Maletić et al., 2011, 2012) conducted on the same data with the objective to apply new statistical methodologies to measuring entities’ business efficiency and their ranking. For these purposes the distance based analysis (DBA method) was applied in order to estimate the agribusiness efficiency of SMEs in Vojvodina. Ranking of municipalities was first conducted based on Ivanovic distance, separately for input and output indicators, which were then normalized by L∞ metrics. The final estimation of SMEs’ business efficiency and the ranking of municipalities were determined by dividing the obtained normalized values.

A comparative analysis of the results of the two applied methodologies (Ivanovic distance and DBA) showed significant discrepancies, i.e. that they produce inconsistent results. Although statistical indicators indicated relatively close relationship between the resulting ranks, further research showed that the deviations are significant. Therefore, it was concluded that the choice between the two methods depends only on the decision-makers and the research objectives.

Key words: Statistical estimation of efficiency, I-distance, distance based analysis – DBA, small and medium enterprises - SMEs

Primljen/Received:9.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.09.2014.

1 Prof. dr Radojka Maletić, full professor, University of Belgrade, Faculty of Agriculture,

Nemanjina 6, Zemun, e-mail: maletic@agrif.bg.ac.rs, phone: +381 11 2615-315/410. 2 Prof. dr Blaženka Popović, associate professor, University of Belgrade, Faculty of

Agriculture, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: blazenka@agrif.bg.ac.rs phone: +381 11 2615-315/404

50

UDC: 355.432.3 Originalni naučni rad Original scientific paper

DIVERZIFIKACIJA NA GAZDINSTVIMA: STUDIJA SLUČAJA U OPŠTINI NOVI KNEŽEVAC*

Dejan Janković, Jasmina Miladinov, Vesna Rodić, Danica Bošnjak1

Rezime

Diverzifikacija ruralne ekonomije i dohotka ruralne populacije može da utiče na ukupan ekonomski rast i neophodno očuvanje ruralnih područja i njihovih funkcija. Empirijsko istraživanje čiji je deo rezultata prezentovan u ovom radu, sprovedeno je sa namerom da se utvrdi: postojeće stanje i socio-ekonomske karakteristike domaćinstava/gazdinstava na području novokneževačke opštine u AP Vojvodini, najvažniji problemi koji stvaraju rizik od siromaštva, mogućnost generisanja dodatnog prihoda, najčešći oblici diverzifikacije aktivnosti i prihoda, osnovni push i pull faktori koji utiču na odluke o diverzifikaciji i mogućnost unapređenja efika-snosti domaćinstava/gazdinstava u pravcu razvoja ruralne ekonomije.

Autori se u radu bave analizom dela rezultata dobijenih u empirijskom istraživanju koji pokazuju da u istraživanom području novokneževačke opštine poljoprivreda predstavlja osnovni izvor prihoda i kao takva u velikoj meri obezbeđuje socijalno-ekonomsku stabilnost domaćinstava/gazdinstava. Značajan broj analiziranih doma-ćinstava/gazdinstava ne namerava da menja svoju delatnost, a sopstveni biznis i preduzetništvo su slabo prisutni. U uslovima nedovoljne diverzifikovanosti lokalne ruralne ekonomije i slabe ponude radnih mesta, mali su izgledi da će se i u budu-ćnosti diverzifikovanost u posmatranom području povećavati.

Ključne reči: diverzifikacija na gazdinstvima, ruralna domaćinstva/gazdinstva ru-ralni razvoj, opština Novi Kneževac

1. Uvod

Diverzifikacija ruralnih gazdinstava/domaćinstava podrazumeva sticanje dodatnih prihoda na gazdinstvu ili van njega sa ciljem poboljšanja životnog standarda,

* Rad je deo istraživanja na projektima III 46006 i O 179028 finansiranih od strane Mini-

starstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 1 Doc. dr Dejan Janković, M.Sc Jasmina Miladinov, Prof. dr Vesna Rodić, Prof. dr Danica

Bošnjak; Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: jankovic@polj.uns.ac.rs; e-mail: jmiladinov@gmail.com; e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs;

51

smanjivanja ranjivosti domaćinstva u smislu prihoda, odnosno, bavljenje dodatnim aktivnostima, koje mogu ili ne moraju biti vezane za proizvodnju ili preradu hrane na gazdinstvu. Dosadašnje iskustvo velikog broja zemalja pokazuje da glavni oslonac ruralnoj ekonomiji više ne može biti samo poljoprivreda, već širok spektar aktivnosti zasnovanih upravo na neaktiviranim potencijalima ruralnih područja (Bogdanov 2007: 23).

Pojedini autori (Chaplin, Davidova and Gorton 2004) diverzifikaciju određuju upravo u tom pravcu, kao proces smanjivanja zavisnosti od poljoprivrede. U zavisnosti od mnogih faktora koji su prisutni na gazdinstvima, ali i u lokalnoj zajednici, regionu i društvu u celini moguće je očekivati veći ili manji stepen diverzifikacije na gazdinstvima/domaćinstvima u ruralnim područjima. Davis and Pearce (2000) naglašavaju sledeće faktore od uticaja: sastav domaćinstva (dostu-pnost dodatne radne snage, rodni obrasci i ograničenja, odgovornost u donošenju odluka), obrazovanje i veštine (koje se čini da značajnije utiče u zapošljavanju van farme nego u aktivnostima na farmama); pristup finansijama (koji može, ali i ne mora uvek biti povezan sa zemljištem i veličinom gazdinstva), infrastruktura (koja može da podstakne rast i zapošljavanje – pristup radnim mestima), socijalni kapital (kao vertikalne i horizontalne mreže i različiti uslovi njihovom pristupanju, zbog različitog socio-ekonomskog statusa). Takođe, ističe se (Chaplin, Davidova and Gorton 2004) i mogući uticaj drugih faktora poput: obrazovanja u poljoprivredi, saradnje sa savetodavnom službom, stepena specijalizacije na gazdinstvu, razvije-nosti saobraćajne infrastrukture i sl.

Istraživanja pokazuju da značajan broj farmera kombinuje poljoprivredu sa drugim aktivnostima koje donose prihode (Ellis, 2000; van der Ploeg et al. 2000; van der Ploeg 2004; 2008; Chaplin, Davidova and Gorton 2004; Connor et al. 2006; Davis 2006; Davis et al. 2007; Winters, Davis, Carleto 2009). Međutim, u istraživanjima rađenim u zemljama Centralne Evrope, došlo se do zaključka da je nivo diverzi-fikacije u ovim zemljama relativno nizak i da je mala verovatnoća da farmerska gazdinstva stvore dovoljno novih radnih mesta da reše problem visoke ruralne nezaposlenosti (Chaplin, Davidova and Gorton 2004).

Evropska poljoprivreda se decenijama nakon drugog svetskog rata razvijala zahvaljujući relativno stabilnoj agrarnoj politici i usmerenju na modernizaciju farmi i jačanje farmerskih organizacija (udruženja, zadruga). Pored modernizacije, još od Agende 2000. godine, prisutne su mere u politici ruralnog razvoja koje su ciljale, između ostalog i sveobuhvatni razvoj ruralnih oblasti, a time i diverzifikaciju. Politikom ruralnog razvoja od 2007 do 2013. godine putem Evropskog poljo-privrednog fonda za ruralni razvoj finansirane su mere za unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i promociju diversifikacije aktivnosti, kao treća osa politike ruralnog razvoja (Bogdanov 2004; Bogdanov 2007). U šest prioriteta politike ruralnog razvoja u EU za period 2014-2020. podrška diverzifikaciji nalazi se uglavnom u okviru Promocije socijalne inkluzije, smanjivanja siromaštva i ekonomskog razvoja u ruralnim područjima, u smislu njene promocije i kreiranja novih malih preduzeća i novih poslova u ruralnim područjima.

52

Jedan od osnovnih ciljeva ovog rada je ukazivanje na stanje i mogućnosti diverzifikacije aktivnosti i prihoda domaćinstava/gazdinstava, iskorišćavanja pote-ncijala radne snage i prirodnog okruženja i smanjenja rizika od siromaštva u novo-kneževačkoj opštini. Empirijsko istraživanje na stratifikovanom uzorku od šezdeset gazdinstava (čisto poljoprivrednih, mešovitih i nepoljoprivrednih) sprovedeno je sredinom 2013. godine u mestima Novi Kneževac, Banatsko Aranđelovo, Srpski Krstur i Đala. Ispitanici su bili donosioci odluka u domaćinstvu/gazdinstvu. Podaci su obrađivani primenom odgovarajućeg statističkog softvera (Statistika).

2. Značaj i osobenosti diverzifikacije u poljoprivredi

Značaj diverzifikacije dohotka i (ili) aktivnosti u domaćinstvima u ruralnim podru-čjima je veliki, naročito diverzifikacije poljoprivrednih gazdinstava, čije se transfo-rmacije u toku vremena mogu posmatrati preko strukture porodičnog budžeta kao sintetičkog pokazatelja. Poljoprivreda je, kao delatnost, u globalnim i ruralnim eko-nomijama razvijenih zemalja izgubila na značaju koji je nekada imala. Ipak, ona i dalje ima veliki uticaj na ekonomiju i razvoj ruralnih područja u ovim zemljama, bez obzira na mali udeo farmerske populacije. Međutim, veliki broj gazdinstava ne može da obezbedi zadovoljavajući nivo kvaliteta života samo iz poljoprivrednih prihoda i nalaze se u situaciji da moraju ili žele da diverzifikuju svoje aktivnosti i prihode.

Značaj poljoprivrede za ruralna područja ogleda se pre svega u proizvodnji hrane (kao trajnoj i nužnoj aktivnosti i funkciji poljoprivrede i ruralnih sredina), u oblikovanju ruralnog-prirodnog prostora i njenog uticaja na način života u ruralnim područjima, ali i u delatnostima direktno ili indirektno vezanim za poljoprivredu. U svakom slučaju, veliki deo ruralnog prostora podrazumeva obradive površine koje poljoprivreda koristi, što implicira značaj zemljišta, šuma i voda, kao prirodnog, ali i ekonomskog resursa i upućuje na nezaobilazan značaj svojinskih-zemljišnih i drugih odnosa koji u velikoj meri mogu da profilišu određene tendencije razvoja u ruralnim područjima. Ne čudi činjenica da se, usled dejstva ovih faktora, ali i modernizacije u poljoprivredi, ruralni razvoj i dalje značajno razmatra u odnosu na poljoprivredna gazdinstva i njihov razvoj, kao i njihov direktan ili indirektan uticaj na ruralnu ekonomiju (sastavljenu od poljoprivrednih i nepoljoprivrednih dela-tnosti) i ruralno-prirodno okruženje (kao jedan od najznačajnijih resursa ruralnih područja).

Generalno posmatrano, iako postoje različite klasifikacije i podele diverzifikacije (Ellis, 2000; Davis and Pearce 2000; Davis and Bezemer 2003 i dr.) mogu se identifikovati dva osnovna modela diverzifikacije u odnosu na to koji su faktori uticali na odluku o diverzifikaciji:

prvi model diverzifikacije - privučen potrebom (engl. demand-pull) u kom napredniji slojevi ruralne zajednice radi povećanja dohotka, kvaliteta života i sl. koriste prilike i razvojne mogućnosti u okviru ruralne nepoljoprivredne ekonomije

drugi model diverzifikacije – nemaštinom pritisnut (engl. distress-push) koji najčešće koriste siromašniji slojevi ruralne zajednice, gde se zapošljavanje van

53

farme javlja kao strategija preživljavanja i opstanka jer na samoj farmi ne postoje prilike i mogućnosti (Davis and Pearce 2000: 8; Davis and Besemer 2003; Bogdanov 2007).

U pravcu ovih modela, Dejvis i Pirs (Davis and Pearce 2000: 8) navode čitav niz tzv. push i pull faktora diverzifikacije.

Donekle na sličnoj liniji razlikovanja je i podela na dva tipa diverzifikacije (koja se međusobno ne isključuju): diverzifikaciju dohotka – koja se vezuje se za relativno siromašnija domaćinstva i diverzifikaciju aktivnosti – za koju se opredeljuju domaćinstva koja već imaju akumulirane neke resurse i koriste prilike koje postoje, svoje eventualne komparativne prednosti i sl. (Davis and Pearce 2000; Bogdanov, 2007).

Pomenuti autori napominju da je za kreatore agrarne i ruralne politike veoma važno da razlikuju ove modele jer svaki od njih može zahtevati drugačiji odgovor tj. adekvatne političke mere za podršku. Pored toga, zadatak politike usmerene na podršku diverzifikaciji je da pruži potrebne informacije i smanji barijere za pristup tržištima znanja, kapitala, inputa i outputa, naročito kada su u pitanju mala poro-dična gazdinstva. Prema Elisu (Ellis, 2000), diverzifikacija ruralnih domaćinstava ima nekoliko ključnih determinanti među kojima su sezonost, tržište rada, kreditno tržište, strategije za izbegavanje rizika, strategije za adaptaciju i suočavanje sa okolnostima, strategije za sticanje sredstava.

Ukoliko se stvari posmatraju nešto šire, u kontekstu modernizacije poljoprivrede, diverzifikacija se mora sagledavati kao jedna forma ruralnog razvoja (posmatranog na nivou gazdinstva), koja ima svoje različite oblike i prakse, a koji su nastali kao rezultat različitih strategija, definicija i operacionalizacija ciljeva koje farmeri (i njihove porodice) sebi postavljaju u okvirima istih ili sličnih strukturalnih uslova (Janković i Novakov 2014). Modernizacija, tržište i tehnološka utakmica (tzv. „tehnološki mlin“) prouzrokovali su pritisak na farmere, koji su posmatrano iz ugla modernizacije, morali da povećavaju obim proizvodnje, tehničku efikasnost, ubrzano usvajaju nove tehnologije i prilagođavaju marketing strategije i strategije upravljanja farmom. Na toj hipotezi mnogi autori (van der Ploeg et. al 2000; Wiskerke 2004; O’Connor et al. 2006 i dr.) smatraju da se tu zapravo radi o dvema različitim paradigmama: s jedne strane, paradigmi modernizacije poljoprivrede, koja se ogleda u principima „ekonomije veličine“ („economy of scale“), „koja je dosegla svoje intelektualne i praktične limite“ i s druge strane, paradigmi ruralnog razvoja, koju ovi autori posmatraju mnogo šire od prostog dodatka postojećem obrascu razvoja (modernizacije) poljoprivrede i koji je, na nivou gazdinstva, najčešće analiziran preko diverzifikacije i sličnih procesa.

3. Neke od specifičnosti diverzifikacije u Srbiji

Značajniji odgovor novije srpske politike na pitanje razvoja nepoljoprivredne ruralne ekonomije u Srbiji vezuje se za 2006. godinu, kada je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo mere u okviru Programa ruralnog razvoja kojima se nastojalo uticati na uravnoteženje regionalnih nejednakosti, kao i mere za marginalna tzv. LFA područja, ali i za diverzifikaciju aktivnosti na

54

poljoprivrednim gazdinstvima (Bogdanov 2007). Ovo je potpuno opravdano s obzirom na visok stepen ruralnog siromaštva u Srbiji i nisku mogućnost generisanja dodatnih prihoda na mnogim gazdinstvima.

Podaci o diverzifikaciji na gazdinstvima u Srbiji pokazuju da je mogućnost generisanja eksternog dohotka ili dodatnog prihoda presudan faktor za smanjenje rizika siromaštva članova porodičnih gazdinstava (Cvejić i sar. 2010: 66). Prema rezultatima ovog istraživanja (ibid. str. 66-68), struktura prihoda porodičnih gazdinstava ukazuje na to da dohodak od poljoprivrede nije presudan faktor za razdvajanje gazdinstava u odnosu na definisanu liniju siromaštva, već su to zarade po osnovu zaposlenja u drugim sektorima i različiti oblici socijalnih davanja, posebno penzije.

Najnovije analize rađene na osnovu Popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2011. godine pokazuju da: „prihodi seoskih domaćinstava u Srbiji najvećim delom (35–47%) potiču od prihoda iz radnog odnosa (redovnog i dodatnog), a odmah potom sledi učešće penzija, koje je vrlo visoko i rastuće. Prihodi od poljoprivrede variraju u intervalu 6–9% ukupno raspoloživih sredstava domaćinstava, što je visoko opredeljeno prinosima od poljoprivrede u pojedinim godinama. Istovremeno, vrednost naturalne potrošnje, koja se najvećim delom pripisuje potrošnji hrane proizvedene na gazdinstvu, stabilna je na nivou 12–15%. U svakom slučaju, prihodi koji se ostvaruju od poljoprivrede relativno su niski u odnosu na zarade iz drugih sektora i socijalna primanja, što je jasan indikator niske produktivnosti sektora“ (Bogdanov i Babović 2014: 59).

4. Diverzifikacija u novokneževačkoj opštini: rezultati istraživanja Istraživanje je sprovedeno u četiri naseljena mesta novokneževačke opštine, koja pripada Severnobanatskom okrugu AP Vojvodine. Opština Novi Kneževac je prema kriterijumu ekonomske razvijenosti svrstana u nedovoljno razvijene opštine, u koje se ubrajaju one čiji je stepen razvijenosti ispod prosečnog stepena razvijenosti u Republici Srbiji (II grupa, 80-100 procenata od republičkog proseka). Opština i prema demografskom kriterijumu iz 2009. godine spada u nerazvijene opštine AP Vojvodine (http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs ).

Na osnovu podataka iz popisa od 1948. do 2011. godine, uočeno je značajno sma-njenje broja stanovnika u opštini, za oko 35%. Trenutno opština broji oko 11 hiljada stanovnika. Broj stanovnika se u posmatranom periodu najviše smanjio u Bana-tskom Aranđelovu i Đali, a najmanje u Novom Kneževcu, kao opštinskom središtu.

U sektoru poljoprivredne proizvodnje, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i prirodnim karakteristikama zemljišta, ovo područje ima velikog potencijala. To je izrazito poljoprivredno područje, što ga čini pogodnom bazom za prehrambenu industriju. Ovi kapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, ali bez obzira na to poljoprivredu kao osnovni izvor prihoda vidi najveći broj radno aktivnog stano-vništva. Takođe, neophodno je istaći i činjenicu da se određen broj meštana bavi poljoprivredom kao dodatnom delatnošću, dok osnovni dohodak ostvaruje baveći se nekim drugim privrednim delatnostima, poput trgovine, građevinarstva, industrije i slično. Najveći broj gazdinstva u opštini i dalje spada u kategoriju „manjih“, a

55

nemogućnost da se sa postojećim nivoom i načinom proizvodnje bude konkurentan na tržištu, kao i činjenica da veliki broj mladih ne prihvata da nastavi posao ovog tipa, dovodi do smanjenja broja poljoprivrednika u ovom području.

Na poljoprivrednoj površini opštine Novi Kneževac, koja iznosi 26,7 hiljada hektara, najviše se uzgaja žito i krmno bilje, a najmanje industrijsko bilje. Zastareli način obrade zemlje, depopulacija, starenje poljoprivrednog stanovništva i nepo-pularnost ove delatnosti među mladima, negativno utiču na dostizanje očekivanih rezultata u poljoprivredi. Lovačka udruženja iz Sigeta i Banatskog Aranđelova teže da bar delimično istaknu lovne prednosti ovog kraja, organizovanjem tradicionalnih manifestacija u lovu. Međutim, neuređena infrastruktura za prijem gostiju, nedostatak smeštajnih kapaciteta, neiskorišćenost potencijala koje pruža bogato lovište, ostavljaju nerazvijen lovni turizam (www.noviknezevac.rs; www.banatskoarandjelovo.com). Od prehrambenih i prerađivačkih kapaciteta u ovom kraju posluje svega nekoliko fabrika: AD „Aleva“, DOO Lepenka, AD „8 Mart“.

Šezdeset anketiranih domaćinstava/gazdinstava u uzorku (slučajno odabranih, stratifikovanih u tri stratuma, prema tipu gazdinstva) su pretežno mešovitog tipa (51,7%), zatim slede poljoprivredna (26,7%) i nepoljoprivredna gazdinstva (21,6%). Prosečan broj članova je 3,53. Struktura ispitivanih gazdinstava prema veličini poseda je prikazana u tabeli 1: Tabela 1. Veličina poseda ispitanika u novokneževačkoj opštini (intervali) Table 1. Property size in municipality of Novi Knezevac (intervals)

Veličina poseda koji se obrađuje (ha) Broj gazdinstava Procenat Do 5 ha 12 20,0

6-10 7 11,7 11-15 9 15,0 16-20 7 11,7 21-50 5 8,3

51-100 6 10,0 Više od 100 ha 4 6,7

Ne obrađuje zemlju 10 16,7 Ukupno 60 100

Izvor: proračun autora na osnovu podataka iz istraživanja

Gazdinstva uključena u uzorak prosečno obrađuju značajno veći posed (12,88ha) od proseka u Republici Srbiji (4,5 ha) pa i u severnobanatskoj oblasti (8,9ha). Čak 66,7% ispitivanih gazdinstava koristi više od prosečne površine porodičnog gazdi-nstva u Srbiji. Ipak veličina poseda i tip gazdinstva, odnosno struktura prihoda nisu pokazali statistički značajne veze, kao ni veličina poseda i nastojanje da se u budu-ćnosti poveća udeo iz nepoljoprivrednih delatnosti. Ovo znači da su uzorkom obuhvaćena gazdinstva, nezavisno od svoje veličine, orijentisana na različite strate-gije sticanja prihoda, ali je većina gazdinstava ipak usmerena na poljoprivredne prihode. Ovo i jeste tradicionalna i geografska karakteristika Banata, kao poljopri-vrednog područja, pri čemu poljoprivreda regiona ne dostiže ni izdaleka svoju potencijalnu profitabilnost, zbog zastarelog i energetski zahtevnog načina obrade

56

zemlje, usitnjenosti poseda, depopulacije, starenja poljoprivrednog stanovništva i nepopularnosti delatnosti među mladima (http://www.banat.rs).

Interesantno je da se između procene kretanja materijalne situacije u narednom peri-odu i nastojanja da se povećaju prihodi koji dolaze iz nepoljoprivrednih delatnosti ne dobijaju statistički značajne veze, odnosno, najveći broj ispitivanih donosilaca odluka (68%) ne planira da povećava nepoljoprivredne prihode, nezavisno od toga kako procenjuje da će se kretati njihova materijalna situacija u budućnosti. Ovo može da bude i odraz delovanja strukturalnih faktora (loše tržište rada, uslovi u društvu, regionu, lokalnoj samoupravi), ali i manjka motiva i loših iskustava u prethodnom periodu (preko 66% je pokušavalo da dođe do dodatnih prihoda u proteklih pet godina).

Postoji određena statistički značajna veza između tipa gazdinstava i nastojanja da se poveća udeo prihoda van poljoprivrede u korist mešovitih i nepoljoprivrednih gazdinstava. Senzitivnija analiza u ovom pravcu pokazuje da postoje statistički značajne veze između tipa gazdinstva i procena šansi za bilo kakvim tipom doda-tnog zaposlenja u lokalnoj sredini (χ2=13,620; p=0,009), dok vrednosti koeficijenta kontigencije (C=0,430) i Kramerovog testa (V= 0,337) ukazuju da je ta povezanost srednje jačine. Ovo znači da donosioci odluka u mešovitim i nepoljoprivrednim gazdinstvima uključenim u uzorak češće procenjuju da imaju šanse za diverzi-fikaciju u smislu pluriaktivnosti nego što to smatraju donosioci odluka u čisto poljo-privrednim gazdinstvima. Naime, od ukupnog broja čisto poljoprivrednih gazdi-nstava u uzorku (16 gazdinstava) svega jedno gazdinstvo procenjuje ovakve šanse kao pozitivne i postojeće.

Bez obzira na objektivno tešku situaciju, među ispitanicima je stepen zadovoljstva trenutnom materijalnom situacijom zadovoljavajući. Posmatrano na nivou celoku-pnog uzorka najveći deo gazdinstava ocenjuje materijalnu situaciju na gazdinstvu kao dobru (75%), a svega 16,7% ih smatra da će se materijalna situacija u nare-dnom periodu pogoršavati. Sa druge strane, ispitanici nisu naročito optimistični u pogledu šansi za dodatnim zapošljavanjem i sticanjem dodatnih prihoda. Da takve šanse u lokalnoj sredini postoje smatra 40% ispitivanih gazdinstava, dok 53% smatra da one ne postoje (6,7% ih smatra da šanse postoje, ali da iz nekog razloga oni ne mogu da ih iskoriste).

U ovom uzorku veza između prihodovne orijentacije na gazdinstvima i starosti donosilaca odluka nije dokazana, osim u slučajevima izdavanja zemljišta u zakup (zbog starosti i nemogućnosti obrade, kod svega tri gazdinstva), odnosno prihoda od penzija (koje ima devet domaćinstava u uzorku, od čega su oni najznačajniji kod tri domaćinstva gde su ispitanici stariji od 65 godina).

U prilog slici razvijenosti ostalih delatnosti u lokalnoj sredini govori i činjenica da najveći deo ispitanika nije identifikovao neku posebnu delatnost koja nedostaje (i u koju bi, makar potencijalno, mogli da investiraju svoje resurse). Svega 16,7% ispitanika je izjavilo da je neko od predaka imao neku zanatsku radnju ili slično (koju je svega 2 gazdinstva nasledilo).

57

U proteklih pet godina čak 66,7% gazdinstava je pokušalo da ostvari dodatne prihode i to u najvećem broju preko dodatnog zaposlenja (30%), samozapošljavanja (30%), sezonskog rada (10%) ili usluga mehanizacijom (3,3%). Međutim, minoran je udeo onih koji pokušavaju da ostvare dodatne prihode na sopstvenim gazdi-nstvima (prodajom „tradicionalne“ hrane, vina, rakije, suvenira, proizvoda domaće radinosti), što je slično rezultatima vrednovanja „kulturnog kapitala“ identifiko-vanog u jednom delu regiona (južni Banat) u kontekstu razvoja ruralnog turizma (Bogdanov and Janković 2013), ali i orijentacije na poljoprivredne prihode, koji i u ovom uzorku dominiraju.

Mnoga istraživanja (npr. Davis and Pearce 2000; Davis and Bezemer 2003; 2004; Benjamin et al., 2010; Bogdanov and Janković 2013.) ukazala su da je obrazovanje pozitivno povezano sa učešćem zarade od nepoljoprivredne aktivnosti u ukupnim prihodima. Obrazovna struktura ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem je relativno povoljna, s obzirom na činjenicu da 63,3%, ispitanika (donosioca odluka) ima srednje obrazovanje. Nije zanemarljiv ni udeo onih koji imaju samo osnovnu školu i niže od toga (23,3%), dok više i visoko obrazovanje ima 13.4% ispitanika, što je za sve nivoe obrazovanja nešto bolje stanje nego što je prosek u Pokrajini (Rodić et al. 2013). Analiza tipa gazdinstva i stepena obrazovanja ukazala je na statistički značajnu vezu između mešovitih gazdinstava i višeg nivoa obrazovanja, odnosno, poljoprivrednih gazdinstava i nižeg nivoa (χ2=18,777 (p=0,043), dok vrednosti koeficijenta kontigencije (C=0,488) i Kramerovog testa (V= 0,396) ukazuju da je ta povezanost srednje jačine. Ovo znači da donosioci odluka u mešo-vitim i nepoljoprivrednim gazdinstvima uključenim u uzorak imaju više nivoe obrazovanja od donosioca odluka u poljoprivrednim gazdinstvima, što ukazuje i na pozitivnu korelaciju obrazovanja i orijentacije ka diverzifikaciji. U istraživanju nije utvrđena veza nivoa obrazovanja u poljoprivredi i tipa gazdinstava.

Činjenica da svoju budućnost u poljoprivredi vidi više od polovine anketiranih gazdinstava (53,3%) ne ide u prilog diverzifikaciji u ovom području. Svega trećina donosioca odluka perspektivu svog domaćinstva vidi kroz zapošljavanje članova porodice van poljoprivrede. Tu su, pored nepoljoprivrednih i ona mešovita gazdi-nstava koja imaju poljoprivrednu proizvodnju, ali veći prihod ostvaruju kroz zaposlenje u lokalnim preduzećima ili pak imaju mlađe članove koji svoju perspe-ktivu ne vide na porodičnom imanju.

Iako je u uzorku svega oko jedna četvrtina poljoprivrednih gazdinstava (ostatak su mešovita i nepoljoprivredna), prihode iz poljoprivrede svojim najvažnijim prihodom smatra 60% gazdinstava, , dok je za 23% anketiranih to zaposlenje van gazdinstva, što je verovatno posledica nadprosečne veličine poseda ovih gazdi-nstava. Samo dva gazdinstva, odnosno 3,3% ostvaruje prihode od zanatske dela-tnosti. O značaju poljoprivrede govori i činjenica da 31% gazdinstava navodi da im i prihodi od delatnosti van gazdinstva služe za investiranje u poljoprivrednu proi-zvodnju. U tom kontekstu je jasan i podatak da svega 6,25% domaćinstava koja poseduju gazdinstvo, svoju budućnost vidi u postepenom napuštanju poljoprivredne proizvodnje. Čak 70% ih očekuje isti ili sličan obim i intenzitet proizvodnje kao i dosada, dok 23% njih očekuje čak i postepeno povećavanje poljoprivredne proi-

58

zvodnje na gazdinstvu. S toga ne iznenađuje podatak da od ukupnog broja mešovitih gazdinstava, čak 29% planira postepeni razvoj i dalja ulaganja u kapa-citete gazdinstva za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno, od ukupnog broja ispi-tanika koji planiraju dalja ulaganja u kapacitete za poljoprivrednu proizvodnju čak 90% su mešovita gazdinstva. Ovo ukazuje da i ova gazdinstva svoju budućnost i osiguranje kvaliteta života i životnog standarda u domaćinstvu i dalje vezuju za prihode iz poljoprivrede i da ovaj sektor u velikoj meri obezbeđuje socijalno-ekonomsku stabilnost domaćinstava/gazdinstava ovog kraja, obezbeđuje prehra-mbenu sigurnost i smanjuje rizik kojem bi bili izloženi da nemaju posed. Ipak, nije dokazana statistički značajna veza između (ne)zadovoljstva kvalitetom života i očekivanja (planova) daljeg razvoja gazdinstva/domaćinstva.

Prema Bogdanov and Janković (2013) polovina gazdinstava koja su diverzifikovala svoje aktivnosti dodatne prihode stiče pružanjem usluga mehanizacijom. Najnoviji podaci iz Popisa poljoprivrede u Vojvodini takođe potvrđuju značaj ovog vida diverzifikacije jer pokazuju da svako peto gazdinstvo (20,4%) kao dodatnu aktivnost ima upravo ugovoreni rad u oblasti poljoprivrede (usluge mehanizacijom) (Bogdanov i Babović 2014: 64). Međutim, gazdinstva obuhvaćena ovim istraži-vanjem svoje prihode malo diverzifikuju na ovaj način. Gazdinstva koja obrađuju veće površine teže ka obnavljanju mehanizacije i kupovini jačih i gabaritnijih traktora, ali je poljoprivredna mehanizacija u celini stara i nedovoljno iskorišćena, odnosno ne koristi se u mogućoj meri za pružanje usluga.

5. Zaključak

Zapadno-evropske studije diverzifikaciju prepoznaju kao način da domaći-nstvo/gazdinstvo postepeno smanjuje svoju zavisnost od poljoprivrede. Pritom dive-rzifikacija može odigrati ključnu ulogu u apsorbovanju dela viška poljoprivredne radne snage i tako sa jedne strane omogućiti rast produktivnosti u poljoprivredi, a sa druge doprineti mogućnosti razvoja alternativnih prihoda (Chaplin, 2004).

Diverzifikovanost u ispitivanom području, odnosno u opštini Novi Kneževac je niska i mali su izgledi da će se to u budućnosti menjati. Poljoprivredna proizvodnja, za čiji razvoj objektivno postoje dobri uslovi, je veoma zastupljena i značajna. O tome svedoči činjenica da je poljoprivredu svojim glavnim izvorom prihoda smatra čak 60% analiziranih gazdinstava iako je učešće poljoprivrednih gazdinstava u uzorku svega oko 26%. Domaćinstva, baveći se poljoprivredom, obezbeđuju za sebe i svoju porodicu prehrambenu i egzistencijalnu sigurnost. Zato ne treba da čudi da jedna trećina ispitanika i u narednom periodu očekuje orijentaciju na poljo-privredu, dok jedna trećina čak i prihode koje stiče van poljoprivrede investira u poljoprivrednu proizvodnju. Velika većina anketiranih očekuje i u budućnosti sličan (70%) ili čak i veći (23%) obim i intenzitet poljoprivredne proizvodnje.

Ovome svakako doprinosi i činjenica da je tržište rada i lokalna ekonomija u celini nedovoljno nerazvijena i diverzifikovana. Iako to nije bio predmet istraživanja, može se pretpostaviti da je u opštini prisutna visoka prikrivena nezaposlenost i „ranjivost“ radnih mesta, što sigurno utiče na opredeljenje za tradicionalnu poljo-privrednu proizvodnju u kojoj se vidi određena sigurnost. S obzirom na to da

59

raspoloživo zemljište predstavlja određenu garanciju prihoda, a time i egzistencije, većina ispitanika visoko vrednuje ovaj resurs i nije spremna na njegovu prodaju. Što se pak tiče radne snage kao resursa, ispitanici njen značaj nisko ocenjuju i veštine i sposobnosti svojih članova ne prepoznaju kao svoje prednosti.

Kada se govori o niskom nivou diverzifikovanosti to se odnosi kako na pružanje usluga mehanizacijom (koje je Vojvodini jedan od najčešćih vidova diverzifikacije dohotka, ali je malo zastupljena praksa među gazdinstvima obuhvaćenim ovim istraživanjem), tako i na zanatske i druge delatnosti. Pored toga, iako u uzorku preovlađuju mešovita i nepoljoprivredna gazdinstva, preduzetništvo nije dovoljno razvijeno i malo je učešće prihoda iz sopstvenog biznisa. Nešto su veći prihodi od dodatnog zapošljavanja pojedinih članova, pružanja usluga, nadnica, penzija i stoga bi se moglo reći da je prisutna tzv. distress push diverzifikacija, odnosno diverzifikacija dohotka, a ne diverzifikacija aktivnosti. Članovi ispitivanih domaći-nstava su primorani da se povremeno angažuju u dodatnim aktivnostima da bi doprineli prihodima domaćinstva, ali ta angažovanja nisu stabilna i značajna jer se radi o sezonskim poslovima, a ne o stalnom zaposlenju. Posmatrano prema tipu gazdinstva zainteresovanost za diverzifikaciju (u smislu pluriaktivnosti) pokazuju pre svega mešovita i nepoljoprivredna gazdinstva i obrazovaniji donosioci odluka.

Iako se po svojoj zavisnosti od poljoprivredne proizvodnje i usmerenosti na nju, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti, uzorkom obuhvaćena domaćinstva/gazdi-nstva razlikuju od stanja u Pokrajini i zemlji u celini, ohrabruje činjenica da je stepen zadovoljstva postojećom situacijom relativno visok. Tako, 70% ispitivanih ruralnih domaćinstava ima pozitivnu sliku o svojoj materijalnoj situaciji i očekuje da situacija u budućnosti ostane bar ista, ako se i ne popravi.

6. Literatura

1. Benjamin, D., Winters, P., Carletto, G., Covarrubias, K., Quiñones, E., Zezza, A., Stamoulis, K., Azzari, C., and Stefania, DiGiuseppe (2010): A Cross-Country of Rural Income Generating Activities. World Development 38 (1): 48-63

2. Bogdanov, Natalija (2004). Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije. DAEJ. Beograd.

3. Bogdanov, Natalija (2007). Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija. UNDP. Beograd.

4. Bogdanov, N. and D. Janković (2013). Territorial capital of rural areas: an example of analysis of the potential for rural tourism development in Serbia. In Škorić, D.; Tomić, D. and V. Popović (eds.) Agri-food sector in Serbia - state and challenges. Serbian Association of Agricultural Economics & Serbian Academy of Sciences and Arts. Belgrade.

5. Bogdanov, N. i M. Babović (2014). Radna snaga i aktivnosti poljoprivrednih gazdinstava. Republički zavod za statistiku.

6. Chaplin, H., Davidova, S. and M. Gorton (2004). Agricultural adjustment and the diversification of farm households and corporate farms in Сentral Europe. Journal of Rural studies. Vol. 20:61-77

7. Connor, D, Renting, H, Gorman, M. and J. Kinsella (2006). The evolution of rural development in Europe and the role of EU policy. In Connor, D, Renting,

60

H, Gorman, M. and J. Kinsella (ed). Driving rural development: policy and practice in seven EU countries. Van Gorcum. Assen.

8. Cvejić, S., Babović, Marija, Petrović, Mina, Bogdanov, Natalija i Olivera, Vuković (2010). Socijalna isključenost u ruralnim oblastima Srbije. UNDP. Beograd.

9. Davis, J. and D. Pearce (2000). The Rural Non-farm Economy in Central and Eastern Europe. Natural Resources Institute. Discussion Paper No. 2000/04. UK.

10. Davis, J. (2006). Rural non-farm livelihoods in transition economies: emerging issues and policies. eJADE. FAO.Rome. Vol.3.No.2. P.180-224.

11. Davis J. R. and D.J. Bezemer (2003). Key emerging and conceptual issues in the development of the RNFE in developing countries and transition economies. Natural Resources Institute, DFID, World Bank. Report II. UK

12. Ellis, F. (2000). The Determinants of Rural Livelihood Diversification in Developing Countries. Journal of Agricultural Economics. Vol.51(2):289-302

13. Janković, D. and M. Novakov (2014). Modernization of agriculture and rural development: a case of the farm diversification. Thematic proceedings from the International Scientific Conference „Sustainable agriculture and rural development in terms of the republic of Serbia strategic goals realization within the Danube region“ – rural development an (un)limited resources. Institute of Agricultural Economics. Belgrade. pp. 225-242.

14. Ploeg, J.D. van der (2004). Mobilizing local actors: Stakeholder activities and networking in rural areas. In European Committee. DG VI (Ed.). Planting seeds for rural futures. Rural policy perspectives for a wider Europe. Second European Conference on Rural Development. Salzburg. (November 2003). European Commission.

15. Ploeg, J. D. van der (2008). The new peasantries. Struggles for autonomy and sustainability in an era of empire and globalization. Earthscan. London.

16. Ploeg, J. D. van der, Renting, H., Brunori, G., Knickel, K., Mannion, J., Marsden, Terry, de Roest, K., Sevilla-Guzmán, E. and Flaminia, Ventura (2000). Rural development: from practices and policies towards theory. Sociologia Ruralis. Vol 40 (4). P. 391-408.

17. Rodić, V., Bošnjak, D., Janković, D. and J. Karapandžin (2013). Demographic Characteristics of Rural Populations in Vojvodina as a Factor of Rural Economy Diversification, Book of Proceedings of the Seminar Agriculture and Rural Development – Challenges of Transition and Integration Processes, Belgrade. pp 112-123.

18. Winters, P., Davis, B., Carleto, G., Coverrubias, K., Esteban J.,Quiñones, Zezza, A, Azzarri, C. and K. Stamoulis (2009): Assets, Activities and Rural Income Generation: Evidence from a Multicountry Analysis. World Development. Vol.37(9): 1435-1452.

19. Wiskerke, J.S.C (2004). Rural sociology in the Netherlands: past, present and future. Agrarwirtschaft und Agrarsoziologie. 02/04. P. 39-63.

20. http://www.banat.rs/dokumenta/RRS_Banat.pdf - Regionalna razvojna strate-gija Banat 2009-2013 (13.11.2014)

61

21. http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/uploads/contpics/OdlukaOpstineLat.pdf (13.11.2014 )

22. www.noviknezevac.rs (13.11.2014) 23. www.banatskoarandjelovo.com (13.11.2014)

62

FARM DIVERSIFICATION: THE CASE STUDY OF NOVI KNEŽEVAC MUNICIPALITY*

Dejan Janković, Jasmina Miladinov, Vesna Rodić, Danica Bošnjak1

Summary

The diversification of the rural economy and rural population incomes may affect the overall economic growth and the necessary preservation of rural areas and their functions. Empirical survey, whose results have been partially presented in the paper, was conducted with the intention to determine: existing situation and socio-economic characteristics of households in the municipality of Novi Knezevac in Vojvodina, the most important problems that create risk of poverty, the possibility of generating additional income on farms, the most common forms of diversification of activities and income of rural households, the main push and pull factors that influence decisions about diversification and the possibility of improvement of the efficiency of farms towards the development of the rural economy. In this paper, the authors deal with the analysis of part of the results obtained in mentioned empirical study showing that in the study area, Novi Knezevac municipalitie, agriculture is the main source of income and as such largely provides socio-economic stability of households. A significant number of households do not intend to change their business. Own business and entrepreneurship in general are poorly developed. Having in mind insufficient diversification of the local rural economy and underdeveloped job market, there is little prospects that diversification of rural economy in the study area will increase in future.

Keywords: farm diversification, rural households, rural development, municipality of Novi Kneževac

Primljen/Received:29.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.10.2014.

*This paper is part of the research conducted under the frame of projects No. III 46006 and

O 179028 financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

1 Dejan Janković, PhD, Assistant professor, Jasmina Miladinov, MSc, Vesna Rodić, PhD, Professor, Danica Bošnjak, PhD, Professor; University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and rural Sociology, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: jankovic@polj.uns.ac.rs; e-mail: jmiladinov@gmail.com; e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs.

63

UDK: 338.43:332.2.21 Originalni naučni rad Original scientific paper

ZNAČAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA SRBIJE

Matijašević-Obradović Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovačević Maja 3

Rezime

Koncept ruralnog razvoja krajem prošlog veka dobija na značaju i u razvijenim i u zemljama u razvoju, uključujući Srbiju. Rad nakon predstavljanja osnovnih postulata ruralnog razvoja u Evropskoj uniji, a potom i Srbiji, analizira pravnu regulativu koja uređuje oblast ruralnog razvoja u Srbiji. Ruralni razvoj je svakako deo koncepta nove razvojne filozofije Evropske unije. Ruralne oblasti u Srbiji se razlikuju u ekono-mskom, društvenom i demografskom smislu. Rad se bavi prednostima ali i slabostima ruralne ekonomije Srbije, kao i šansama i pretnjama ruralne ekonomije Srbije. Cilj ruralnog razvoja podrazumeva ubrzanje i ujednačenje razvoja ruralnih sredina u opštinama i regionu, kroz angažovanje, izgradnju i unapređenje kapaciteta lokalne zajednice i kroz obezbeđenje dvosmernog protoka informacija između centralnog i lokalnog nivoa. Značajnu podršku ruralnom razvoju u Srbiji pruža Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a strateški bitne aktivnosti u ovoj oblasti inkorpo-risao je Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. Oba dokumenta su analizirana u radu.

Ključne reči: ruralni razvoj, Evropska unija, Republika Srbija, pravna regulativa Srbije u oblasti ruralnog razvoja

1. Uvod

Pojam ruralnog razvoja sreće se u privrednoj praksi poslednjih nekoliko decenija, i predstavlja značajan izazov i za razvijene i za zemlje u razvoju. Koncept ruralnog razvoja Srbije treba da doprinese smanjenju pritiska na urbane sredine i ravnomernom razvoju zemlje. Intervencijama država treba omogućiti razvoj drugih

1 Dr Jelena Matijašević-Obradović, docent, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom

Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu; e-mail: jela_sup@yahoo.com – kontakt autor;

2 Dr Boris Kuzman, Naučni saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Volgina 15, 11060 Beograd, Telefon: +381 63 590 129, E-mail: kuzmanboris@yahoo.com

3 Dr Maja Kovačević, docent, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.

64

sadržaja iz domena poljoprivredne proizvodnje, industrije, usluga, turizma i zanatstva.

Prema Đorđević-Milošević i Milovanović (2012), krajem prošlog veka koncept ruralnog razvoja dobija na značaju i u razvijenim i u zemljama u razvoju, uključujući Srbiju. Pogled na politiku društveno-ekonomskog razvoja u celini se drastično menja. U fokusu je ne samo prevazilaženje regionalnih dispariteta i razlika između urbanog i ruralnog razvoja već i koordinacija razvoja poljoprivrede i drugih delatnosti i usluga u ruralnim područjima, da bi se osigurao bolji kvalitet života i unapredio životni standard stanovništva racionalnim korišćenjem resursa i njihovim očuvanjem za buduće generacije. Ovaj integralni pristup je danas osnova svih razvojnih politika država EU, čijem članstvu Srbija teži.

Cilj rada je da nakon predstavljanja osnovnih postulata ruralnog razvoja u Evropskoj uniji, a potom i Srbiji, analizira pravnu regulativu koja uređuje oblast ruralnog razvoja u Srbiji. Uvek je interesantno proučiti pristup jedne države u oblastima bitnim i za njen interni razvoj, ali i bitnim u odnosu sa drugim državama i nadnacionalnim – regionalnim ili međunarodnim tvorevinama (poput Evropske unije). A ruralni razvoj je svakako deo koncepta nove razvojne filozofije EU, koja je uveliko zaživela u ovoj moćnoj regionalnoj integraciji.

2. Ruralni razvoj Evropske Unije

Politika ruralnog razvoja Evropske Unije razvijala se od politike koja se bavi strukturnim problemima poljoprivrednog sektora, ka politici koje se bavi višestrukom ulogom poljoprivrede u društvu, odnosno, sa izazovima sa kojima se susrećemo u širem ruralnom kontekstu.

Oko 57% stanovništva EU živi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju preko 90% teritorije Unije. Prosečna gustina naseljenosti je od 38 stanovnika/km2 u pretežno seoskim regijama, do 125 u naglašeno seoskim regijama i 614 u pretežno urbanim regijama. U udaljenijim ili retko naseljenim oblastima, kao što je severni deo Finske, gustina može biti čak i 2 stanovnika/km2. Ruralne oblasti se po karakteru izuzetno razlikuju: od prigradskih seoskih područja, do pašnjaka na visokim planinama; od mediteranskih maslinjaka i vinograda Portugala, do pašnjaka u tundrama Laponije. Ruralne oblasti su veoma bogate i raznovrsne po zastupljenom predeonom diverzitetu i kulturnom nasleđu, i ogroman su rezervat ljudskih veština i energije. Ruralne oblasti Evrope obezbeđuju veći deo evropske hrane, drvne građe i sl. Ruralna ekonomija Evrope je vrlo raznovrsna, kao i lokalne zajednice koje na njoj zasnivaju svoj opstanak. Ruralne oblasti su i prostor za rekreaciju evropskih građana i domaćin rastućem broju turista, kako lokalnih, tako i onih inostranih (Đorđević-Milošević i Milovanović, 2012).

Prema Miliću (2011), Evropska unija definiše ruralni razvoj kao multifunkcionalni koncept u kome ruralni razvoj, u odnosu na opšte društveni, ima četvorostruku ulogu:

- ekonomsku ulogu - ruralna područja obezbeđuju hranu i druge sirovine poljoprivre-dnog porekla za narastajuće potrebe stanovništva uz ostvarivanje konkurentnog dohotka. Poznat je pojam „seljačka ekonomija“, koja predstavlja društveno uređen

65

sistem porodičnih gazdinstava u kojem je proizvodnja u porodičnim gazdinstvima dominantan tip proizvodnje;

- ekološku ulogu - ruralna područja su pogodna za održivo gazdovanje prirodnim resursima (zemljište, voda, šume), odnosno očuvanje prirode i životnog ambijenta čija je osnovna karakteristika održivost;

- kulturološku ulogu – ruralnu zajednicu obeležava specifičnost kulturnog okvira. Karakteristike konkretne seoske zajednice su specifične, često se ne mogu upore-đivati i ne možemo ih smatrati reprezentantom širih društvenih celina – celokupnog ruralnog društva. Kulturno nasleđe ruralnih sredina veoma je bogato i ima širi, nacionalni i međunarodni značaj. Kulturološki aspekt ruralnog razvoja dobija sve veći i kada je reč o definisanju ekonomskih potencijala ruralnog područja i ruralnih zajednica;

- sociološku ulogu – ruralna područja su poseban tip društvenog sistema u kome ljudi osećaju dublju bliskost i veze sa drugim članovima i područje prepoznaju kao mesto zajedničke brige i delovanja. Ovaj sistem je dugotrajan, ima kontinuitet i očekuje se da opstane. Aktivnosti zajednice zavise od međusobne saradnje sa minimalnim kori-šćenjem sankcija ili prinuda. Sistem je multifunkcionalan. Očekuje se da ostvaruje različite proizvode / usluge i da bude usklađen sa mnogim dimenzijama međusobnog delovanja.

EU je u poslednjoj deceniji prošlog veka započela radikalnije reforme Zajedničke agrarne politike - CAP-a (Common Agricultural Policy, CAP) i modifikaciju sistema agrarne politike. Uvedena su direktna davanja, a politika ruralnog razvoja postala je drugi stub poljoprivredne politike. Agenda 2000 (Agenda 1997) uvela je nova pravila finansiranja, izvršila reorganizaciju mehanizma finansiranja i uvela decentralizovan pristup fondovima. Nova rešenja reformisane CAP u domenu ruralnog razvoja poštuju specifičnosti i nasleđene strukturne probleme novih članica EU, što im daje mogućnost da svoj agrarni sektor prilagode novom ekonomskom i privrednom ambijentu. Agrarni savet EU usvojio je 2005. godine fundamentalnu reformu politike ruralnog razvoja za period 2007-2013. godina. Uspostavljena su dva nova fonda: Evropski garantni fond u poljoprivredi, EAFG i Evropski fond za ruralni razvoj, eAFRD. Strateški pristup EU usmeren je na poboljšanje implementacije programa podrške ruralnom razvoju i fokusira se na zapošljavanje, konkurentnost i inovacije u ruralnim područjima. Za pružanje pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniju uspostavljen je novi okvir, Instrument za pretpri-stupnu pomoć, IPA. Peta komponenta IPA odnosi se na ruralni razvoj i namenjena je zemljama kandidatima da bi se pripremile za implementaciju i upravljanje CAP-om (Janković, 2009).

3. Ruralni razvoj Srbije

Republika Srbija predstavlja izrazito ruralnu zemlju, sa poljoprivrednom proizvo-dnjom kao dominantnom privrednom granom. Postoje različite klasifikacije i podaci, ali okvirno oko 70-80% teritorije Republike Srbije čini ruralno područje (Glavaš-Trbić, et.al. 2010). Ruralne oblasti su opterećene dugoročnim problemima kao što su: starenje stanovništva, migracija u urbana područja, nedovoljne investicije, domina-

66

ntnost poljoprivrede (kao osnovne ekonomske aktivnosti), zapošljavanje, obrazo-vanje, udaljenost od potencijalnih tržišta i dr. Adekvatno rešavanje problema ruralnih oblasti može da omogući zaokret ka integralnom pristupu održivom razvoju u odnosu na ranije dominantni – sektorski pristup (Đekić, et.al. 2011).

Ruralne oblasti u Srbiji se razlikuju u ekonomskom, društvenom i demografskom smislu. Razlika je uslovljena njihovim geomorfološkim karakteristikama (planske, brdske, ravničarske oblasti), promenama u broju stanovnika, ekonomskoj strukturi, infrastrukturi, uslovima sredine, dostupnosti saobraćaja, itd. U nastojanju da se ide-ntifikuju njihove prednosti i slabosti, putem klaster analize izrađena je tipologija ruralnih oblasti u okviru pripreme Plana strategije ruralnog razvoja. Klaster analizom su identifikovane četiri homogene grupe opština - regiona, kao reprezentativni tipovi ruralnih oblasti u Srbiji:

1.) Region 1 – Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda – ovaj region ima povoljne zemljišne i klimatske uslove kao i odgovarajuću strukturu poljopri-vredne proizvodnje kojom dominiraju delatnosti sa intenzivnijim korišćenjem kapi-tala u odnosu na druge ruralne oblasti Srbije. U poređenju sa ostalim delovima Srbije, ovaj region poseduje adekvatno razvijen ljudski potencijal, izraženo preduzetništvo, dovoljno diverzifikovan sektor industrije i dobro razvijenu fizičku i ekonomsku infra-strukturu; kao posledica toga ovaj region ima povoljnije društveno-ekonomske poka-zatelje ukupnog ekonomskog razvoja, integrisaniju i napredniju privredu.

Opštine koje pripadaju regionu 1 su: Sombor, Subotica, Bačka Topola, Kula, Odžaci, Kanjiža, Novi Kneževac, Čoka, Senta, Apatin, Bač, Mali Iđoš, Ada, Kikinda, Novi Bečej, Bečej, Srbobran, Vrbas, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Zrenjanin, Titel, Inđija, Irig, Šid, Sremska Mitrovica, Ruma, Pećinci, Vladimirci, Bogatić, Nova Crnja, Žitište, Sečanj, Plandište, Opovo, Kovačica, Alibunar, Vršac, Bela Crkva i Kovin.

2.) Region 2 – Sektori privrede tipični za manja urbana područja sa poljoprivredom u kojoj se intenzivno koristi radna snaga - ovaj region obuhvata okolinu urbanih centara i većih gradova. Opšta ekonomska struktura i stopa produktivnosti određenih sektora su povoljniji u ovom regionu u poređenju sa drugim delovima centralne Srbije. Uzimajući u obzir blizinu ovog regiona tržištu sa velikim brojem potrošača, struktura poljoprivredne proizvodnje je usmerena ka intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji voća, povrća i proizvoda životinjskog porekla.

Opštine koje pripadaju regionu 2 su: Loznica, Koceljeva, Ub, Lajkovac, Valjevo, Mionica, Ljig, Aranđelovac, Topola, Smederevska Palanka, Velika Plana, Žabari, Svilajnac, Lapovo, Batočina, Rača, Gornji Milanovac, Požega, Arilje, Lučani, Kraljevo, Knić, Vrnjačka Banja, Trstenik, Rekovac, Varvarin, Ćićevac, Paraćin i Ćuprija.

3.) Region 3 – Privredne grane usmerene ka korišćenju prirodnih resursa, uglavnom planinske oblasti – prema svojim geografskim karakteristikama ovaj region je veoma heterogen. Njegova ekonomska struktura se zasniva na eksploataciji bogatih priro-dnih resursa – rudarstvu i poljoprivredi. Nepovoljni demografski trendovi su posebna

67

karakteristika ove oblasti. Ovaj region obuhvata teritoriju Srbije koja ima najvišu stopu ruralnog siromaštva i ukupne nezaposlenosti.

Opštine koje pripadaju regionu 3 su: Veliko Gradište, Malo Crniće, Golubac, Petrovac, Kučevo, Majdanpek, Kladovo, Negotin, Bor, Žagubica, Despotovac, Boljevac, Zaječar, Knjaževac, Soko Banja, Ražanj, Aleksinac, Svrljig, Bela Palanka, Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica, Gadžin Han, Vlasotince, Crna Trava, Surdulica, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac, Preševo, Trgovište, Bosilegrad, Lebane , Medveđa, Bojnik, Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Žitorađa, Merošina i Doljevac.

4.) Region 4 – Veliki turistički kapaciteti i loša poljoprivredna struktura – Ovaj region predstavlja onaj deo Srbije koji ima najveći turistički potencijal i najveću stopu učešća tercijalnog sektora u ekonomskoj strukturi. Struktura poljoprivrede je prilično nerazvijena i uglavnom je zasnovana na korišćenju prirodnih resursa, posebno kod ishrane stoke.

Opštine koje pripadaju regionu 4 su: Mali Zvornik, Krupanj, Osečina, Ljubovija, Bajina Bašta, Kosjerić, Užice, Čajetina, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Ivanjica, Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Raška, Brus i Aleksandrovac (Plan Strategije ruralnog razvoja 2009-2013).

Prema Jankoviću (2012), u pristupu ruralnom razvoju nužno je, pre svega, uvažiti stav da se radi o društvenom procesu koji je dugoročan i različit od dosadašnjih prilično uprošćenih centralizovanih modela planiranja ruralnog razvoja i u bliskoj vezi je sa pitanjima koje društvena teorija danas pokušava da problematizuje: pitanjima regionalnog razvoja i decentralizacije, odnosno, pitanjima (neo)endogenog i teritorijalnog razvoja; problematikom održivog razvoja u socio-ekonomskom, eko-loškom i svakom drugom smislu; mrežama odnosa relevantnih institucija i aktera; različitim strategijama života i rada poljoprivrednih gazdinstava i domaćinstava (farmerskih sistema); pitanjima nivoa i načina participacije, uloge civilnog društva, socijalnog kapitala, značaja socijalne inkluzije, borbe protiv (ruralnog) siromaštva i slično.

U narednim tabelama prikazana je situacija ruralne ekonomije u Srbiji, a prema Nacrtu strategije ruralnog razvoja 2010-2013.

Uzevši u obzir da ruralna područja zauzimaju oko 85% teritorije Srbije i da ruralno stanovništvo čini više od polovine ukupnog stanovništva, evidentna je potreba za daljim investiranjem u ove oblasti sa ciljem poboljšanja društvenih i ekonomskih uslova, kako u izolovanim ruralnim područjima koja se suočavaju sa tendencijom depopulacije, tako i u prigradskim područjima. Investiranje u razvoj ruralne ekono-mije i lokalnih zajednica je vitalni faktor u cilju poboljšanja kvaliteta života u ruralnim sredinama putem poboljšanog pristupa javnim uslugama, izgradnjom infra-strukture i povoljnijeg poslovnog okruženja. Dosadašnje strano investiranje nije bilo povoljno za ruralni razvoj i ima prostora za povećanje. Prema podacima iz Pregleda RS, 2012, u periodu 2001-2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra (ili oko 15 milijardi neto), od čega je oko 40% investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni izdaleka nije bilo dovoljan za vidljiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko

68

35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenljivih dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. grinfild investicije - investicije za koje se sa poslom počinje potpuno od početka, bez prethodne infrastrukture, poslovnih prostora i radnika (Kostić-Stanković, 2013). Tabela 1. Prednosti i slabosti ruralne ekonomije Srbije (prema Nacrtu strategije ruralnog

razvoja 2010-2013) Table 1. Advantages and weakness of rural economy of Serbia

Prednosti Slabosti

Prirodne/klimatske - Srbija je jedna od pet evropskih centara

biodiverziteta - Graniči se sa četiri zemlje članice EU - Poseduje predele izuzetnih prirodnih

odlika - Veliki broj banja i termalnih izvora - Šume, reke, jezera, mogućnost lova,

ribolova Trgovinske/komercijalne - Usmerenost poljoprivrednih gazdinstava

ka izvozu - Sirovine osigurane domaćom

proizvodnjom Strukturne/stav društva - Pojedine snažne domaće kompanije - Potencijali za seoski turizam i druge

specijalizovane oblike turizma - Dinamični proizvođači specijalizovanih

proizvoda - Očuvana lokalna tradicija i seoski predeli Regulatorne/političke - Postoje sistemi oznaka kvaliteta za neke

proizvode - Status zemlje potencijalnog kandidata za

ulazak u EU

Prirodne/klimatske - Neadekvatno upravljanje otpadom - Ekstremne klimatske pojave poslednjih

godina (suše, poplave i sl.) - Starenje stanovništva i depopulacija

ruralnih oblasti Trgovinske/komercijalne - Nerešeni imovinsko-pravni odnosi u

seoskim domaćinstvima (nedostatak katastara)

- Nedostatak preduzetništva i stručnosti u ruralnim oblastima

- Slabo polje istraživanja i razvoja u mnogim kompanijama

- Malo domaće tržište - Slaba diverzifikacija delatnosti u pogledu

ruralne ekonomije - Visoka stopa inflacije u poređenju sa EU Strukturne/stav društva - Nedostatak obima proizvodnje u

poređenju sa konkurentima na svetskom tržištu

- Nedostatak novog nacionalnog prostornog plana

- Neadekvatna infrastruktura (posebno u ruralnim oblastima)

- Nizak nivo obrazovanja i obučavanja u ruralnim oblastima

- Visoka stopa nezaposlenosti u ruralnim oblastima

Izvor: Kostić Stanković Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj – primena marketinga u funkciji uspešnog privlačenja stranih investicija u ruralna područja Srbije, Stalna

konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije, Beograd

Za Srbiju, proces pridruživanja Evropskoj Uniji predstavlja ogroman izazov. Faktori koji degradiraju status Srbije vezani su za "ad hoc" koncept agrarne politike, nedostatak baze kapitala, centralizovan sistem javnih finansija i manjak finansijskih resursa na regionalnim i opštinskim nivoima, variranje obima i kvaliteta sirovinske proizvodnje, slab bankarski sistem, sporu izgradnju privredne infrastrukture, te sporo prilagođavanje zakonodavnog okvira (Drobnjaković, 2012).

69

Adekvatno rešavanje problema ruralnih oblasti može omogućiti usmeravanje na aspekt integralnog pristupa održivom razvoju, a na račun ranijeg, sektorskog pristupa. U ovom procesu poboljšanje konkurentnosti ruralnih oblasti ima veliku ulogu. Da bi pak ovaj korak usledio, potrebno je promovisati održivi ruralni razvoj i stvoriti nove mogućnosti zaposlenja, dalje, poboljšati uslove poslovanja, naročito kroz uvođenje i primenu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologijom. U kontekstu reče-nog veoma je bitna i podrška nepoljoprivrednim aktivnostima u ruralnim oblastima, ali i adekvatna interaktivna usmerenost poljoprivrednih i nepoljoprivrednih akti-vnosti. Tabela 2. Šanse i pretnje ruralne ekonomije Srbije (prema Nacrtu strategije ruralnog

razvoja 2010-2013) Šanse Pretnje

Prirodne/klimatske - Prilike za bolju zaštitu prirodne sredine - Podsticaji poljoprivrednicima u cilju

zaštite životne sredine Trgovinske/komercijalne - Sve veće međunarodno tržište turizma,

seoskog/eko turizma itd. - Novi trendovi stvaraju nove tržišne

politike, npr. sve veća potražnja za organskim i nacionalnim prehrambenim proizvodima i tradicionalnim prehrambenim proizvodima sa oznakom geografskog porekla

- Moguća konkurentna prednost koja proizilazi iz zahteva koji se tiču bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i dobrobiti životinja

- Prilike za različite oblike turizma i rekreacije

- Razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u ruralnim oblastima

Strukturne/stav društva - Udruživanje preduzeća stvara dobru

priliku za povećanje obima na polju proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda/trgovine

- Bolja diverzifikacija ruralnih oblasti - Dostupnost IPA fondova za adekvatna

ulaganja - Prekogranična saradnja i međunarodni

projekti

Prirodne/klimatske - Smanjivanje površina pod šumama - Uništavanje životne sredine Trgovinske/komercijalne - Brze promene u trendovima potrošnje - Sve veća konkurencija na međunarodnim

tržištima - Nedostatak radne snage u nekim

specijalizovanim delatnostima ruralne ekonomije (npr. u turizmu)

- Pritisak na marže profita od strane multinacionalnih kompanija

- Troškovi i poteškoće osnivanja novih firmi

- Pojavljivanje snažnih međunarodnih brendova na integrisanom evropskom tržištu može predstavljati pretnju srpskim uslužnim delatnostima

Regulatorne/političke - Sve više zastoja na polju razvoja

infrastrukture - Sve oštrija ograničenja u pogledu zaštite

životne sredine - Problemi pristupa tržištima zbog brige o

bezbednosti i higijeni

Izvor: Kostić Stanković Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj – primena marketinga u funkciji uspešnog privlačenja stranih investicija u ruralna područja Srbije, Stalna

konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije, Beograd

70

Polazna osnova i solidan temelj mera koje će dalje biti primenjivane u cilju unapre-đenja ruralnog razvoja, obezbeđivanja podrške ruralnom razvoju, trasiranja pravca budućih reformi poljoprivrednog sektora, kao i drugih bitnih aktivnosti u navedenim oblastima, jesu aktuelni zakonski tekstovi, ali i razvojni ciljevi i prioriteti određeni uz puno uvažavanje principa održivog razvoja i nove uloge poljoprivrede u ekonomiji i društvu, sadržani u multifunkcionalnom konceptu razvoja, a uobličeni u strateškom dokumentu iz navedene oblasti.

4. Značaj pravne regulative u oblasti ruralnog razvoja Srbije

Na prvom mestu, predstaviće se značaj Nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.

U nastojanju da se što jasnije trasira pravac budućih reformi poljoprivrednog sektora u sklopu spoljnih i unutrašnjih izazova sa kojima se on suočava, kao i da definiše mere i aktivnosti za obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina, Mini-starstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je pokrenulo izradu ovog strateškog dokumenta. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2014–2024. godine, kao osnovni i dugoročni strateški dokument, definiše ciljeve, prioritete i okvire političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definiše okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odražava razvojno opredeljenje nove Strategije. Ovim dokumentom uspostaviće se temelji nove poljoprivredne poli-tike, definisane u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja resornog Ministarstva za postepeno preuzimanje modela evropske podrške poljoprivredi (Strategija).

Izrada ove Strategije motivisana je potrebom da se novim konceptom poljoprivredne politike reaguje na unutrašnje i spoljne izazove, kao što su:

potreba da se smanji zaostajanje u tehnološkom razvoju za konkurentskim zemljama i omogućio efikasnije suočavanje poljoprivrednog sektora sa efektima klimatskih promena;

neophodnost povećanja efikasnosti prehrambenog lanca i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora;

obezbeđivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruženja za poljoprivrednike i druge preduzetnike;

ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva održivog razvoja, u čemu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto;

spremnost da se odgovori na zahteve proizašle iz procesa priključivanja STO i EU.

Da bi uspešno odgovorila ovim izazovima, Strategija ima za cilj da definiše:

1. pravce budućeg razvoja poljoprivrede i prerađivačke industrije, bazirane na konceptu održivog razvoja, koji snažno afirmiše očuvanje životne sredine i održivo upravljanje prirodnim resursima;

71

2. model podrške koji bi vodio ubrzavanju razvoja poljoprivredno-prehrambenog sektora, koji ima značajne potencijale za povećanje obima proizvodnje i dugoročno održiv rast konkurentnosti u okruženju širem od lokalno-regionalnog;

3. pravce budućih reformi poljoprivredne politike i institucionalnog okvira, u tri najvažnija segmenta:

- Reforma poljoprivredne politike u smislu identifikacije ciljeva i uvođenja instru-menata agrarne politike, koji omogućavaju dinamično restrukturiranje sektora, efika-sno približavanje EU integracijama putem postepenog usklađivanja politike sa princi-pima Zajedničke poljoprivredne politike i modernu ulogu države u upravljanju razvojem poljoprivrede i ruralnih sredina;

- Usvajanje i potpuna primena zakonodavnog okvira koji omogućuje pravnu osnovu kako za izvođenje same Strategije, tako i za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU legislativom – Acquis communautair;

- Institucionalne reforme koje bi reformom postojećih i izgradnjom nedostajućih delova institucionalnih struktura, omogućile ostvarivanje strateških ciljeva, efikasnu primenu odabrane politike i usklađivanje administrativnih struktura sa zahtevima EU (Strategija).

Strategija pored uvodnog dela sadrži i četiri glavne celine:

1. Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima 2. Swot analiza i razvojni izazovi 3. Vizija razvoja i strateški ciljevi 4. Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva.

Strateška dokumenta na koja se Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja oslanja su: Strategija poljoprivrede Republike Srbije iz 2005. godine, Nacionalni program poljoprivrede Republike Srbije za period 2010–2013., usvojen 2010. godine, Nacio-nalni program ruralnog razvoja za period 2011–2013., usvojen 2011. godine, Nacio-nalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje iz 2010. godine, Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije iz 2006. godine, Strategija biodiverziteta Republike Srbije za period 2011–2018 i Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u Republici Srbiji za period 2012–2021 (Strategija).

Usvajanje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja predviđeno je članom 4. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009 i 10/2013 - dr. zakon):

„- Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije određuju se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, pove-ćanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti.

- Strategija se usklađuje sa strateškim dokumentima Republike Srbije. - Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje 10 godina. - Ministarstvo prati realizaciju Strategije i predlaže njeno usklađivanje sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.“

72

Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju uređuju se: ciljevi poljoprivredne politike i način njenog ostvarivanja, vrste podsticaja u poljoprivredi, uslovi za ostva-rivanje prava na podsticaje, korisnici podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdi-nstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, integrisani poljoprivredni informacioni sistem, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona (član 1.).

Zakon pored osnovnih odredbi ima sledeće celine: Poljoprivredna politika i plani-ranje razvoja poljoprivrede; Uprava za agrarna plaćanja; Podsticaji; Korišćenje podsticaja; Registar poljoprivrednih gazdinstava; Evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem; Nadzor i Kaznene odredbe.

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi, u cilju:

1) jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu; 2) obezbeđivanja kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane; 3) obezbeđivanja podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu

svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu; 4) obezbeđivanja podrške ruralnom razvoju; 5) zaštite životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje (član 3).

Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, Nacio-nalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za ruralni razvoj.

Nacionalnim programom za poljoprivredu utvrđuju se srednjoročni i kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje navedenih ciljeva, očekivani rezultati, kao i oblik, vrsta, namena i obim pojedinih podsticaja. Nacionalni program, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne može biti duži od sedam godina (član 5.)

Nacionalni program ruralnog razvoja sadrži mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja. Nacionalni program ruralnog razvoja, na predlog Ministarstva, donosi Vlada za period koji ne može biti duži od sedam godina (član 6).

5. Zaključak

Cilj ruralnog razvoja podrazumeva ubrzanje i ujednačenje razvoja ruralnih sredina u opštinama i regionu, kroz angažovanje, izgradnju i unapređenje kapaciteta lokalne zajednice i kroz obezbeđenje dvosmernog protoka informacija između centralnog i lokalnog nivoa.

Unapređenjem ruralnog razvoja postiže se nekoliko ciljeva. Pre svega, to je obezbe-đenje pristupa informacijama od značaja za ruralne sredine o politici razvoja poljo-privrede i sela, kao i drugim državnim i evropskim politikama od značaja za ruralno stanovništva. Zatim, to je stalno informisanje i demonstriranje dobrih praksi i uspe-šnih inicijativa širom Srbije, radi sticanja znanja i podsticaja kreativnosti i novih ideja

73

za iskorišćavanje i razvoj postojećih potencijala za ruralni razvoj na lokalnom nivou. Potom, neophodno je obezbediti punu ravnopravnost svim ruralnim sredinama opštine u smislu korišćenja korišćenja sredstava fondova za razvoj poljoprivrede. Na kraju, edukativni aspekt zauzima posebno mesto. Naime, potrebno je obezbediti stalno usavršavanje učesnika u procesima ruralnog razvoja i unapređenje sistema njenog funkcionisanja, kroz raznovrsnu edukaciju u oblasti metodologije rada i sprovođenju pojedinih projekata od opštinskog i regionalnog značaja.

U navedenim aktivnostima polazni okvir predstavlja Zakon o poljoprivredi i rura-lnom razvoju, a strateški bitne aktivnosti inkorporisao je Nacrt Strategije poljopri-vrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.

6. Literatura:

1. Drobnjaković, M. (2012): Rastući značaj ruralnog bankarstva kao kanala finansiranja poljoprivrede, Agroekonomika, br. 56/2012, str. 112-121, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

2. Đorđević-Milošević S., Milovanović J. (2012): Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd, Vršac, Budimpešta

3. Đekić, S., Jovanović, S., Krstić, B. (2011). Neke determinante kreiranja politike i strategije održivog ruralnog razvoja, Tematski zbornik “Agrarna i ruralna politika u Srbiji nužnost ubrzanja reformi” (ur. Danilo Tomić, Miladin M. Ševarlić, Stanislav Zekić), DAES – Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Univerzitet u Novom Sadu - Ekonomski fakultet, Beograd, Novi Sad, 49-64

4. Glavaš-Trbić, D., Pejanović, R. i Maksimović, G. (2010): Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj srbije (stanje, problemi, perspektive), Agroekonomika, br. 47-48/2010, str. 80-91, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

5. Janković, S.: „Evropska unija i ruralni razvoj Srbije“, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, 2009

6. Janković Dejan (2012): Ekološke dimenzije ruralnog razvoja, Teme, Godina XXXVI, Бр. 2, Niš, 627-642

7. Kostić Stanković Milica (2013): Marketing i ruralni razvoj – primena marketinga u funkciji uspešnog privlačenja stranih investicija u ruralna područja Srbije, Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije, Beograd

8. Milić, B.: “Ruralni razvoj – praktikum za lokalne aktere”, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2011

9. Nacrt strategije ruralnog razvoja 2010–2013, Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, 2009

10. Nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014-2024, Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede , Beograd, 2013

11. Plan Strategije ruralnog razvoja 2009-2013, Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, 2009

12. Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, "Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 10/2013 - dr. zakon

74

THE IMPORTANCE OF LEGAL FRAMEWORK IN THE FIELD OF

RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA

Matijašević-Obradović Jelena 1, Kuzman Boris 2, Kovačević Maja 3

Summary

At the end of the last century the concept of rural development gained importance in both developed and developing countries, including Serbia. After the presentation of the basic postulates of Rural Development in the European Union and Serbia, this paper analyzes the legal framework that governs the area of rural development in Serbia. Rural development is certainly part of the concept of a new development philosophy of the European Union. Rural areas in Serbia are different in economic, social and demographic terms. The paper deals with the advantages and weaknesses of the rural economy of Serbia and the opportunities and threats of the rural economy of Serbia. The objective of rural development involves accelerating and unification of development of rural areas in municipalities and regions, achieved through recruitment, development and improvement of the capacity of local communities, and also through the provision of two-way flow of information between the central and local levels. Significant support for rural development in Serbia is provided by Agriculture and Rural Development Law. Also, strategically important activities in this area are incorporated in the Draft Strategy for Agriculture and Rural Development of the Republic of Serbia for the period 2014-2024. Both documents are analyzed in the paper.

Key words: Rural Development, the European Union, the Republic of Serbia, Serbian legal framework in the field of rural development

Primljen/Received:10.10.2014. Prihvaćen/Accepted:15.10.2014.

1 Jelena Matijašević-Obradović, PhD, Assistant Professor, The Faculty of Law for Commerce

and Judiciary, The Universitey of Bussines Academy, Novi Sad; E-mail: jela_sup@yahoo.com – contact author;

2 Boris Kuzman, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Volgina 15, 11060 Belgrade, Phone: +381 63 590 129, E-mail: kuzmanboris@yahoo.com

3 Maja Kovačević, PhD, Assistant Professor, Faculty of Economics and Engineering Management in Novi Sad, The Universitey of Bussines Academy; E-mail: majaskovacevic5@gmail.com.

75

UDK: 336.226.142 Originalni naučni rad Original scientific paper

OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUŠTAVA U LIKVIDACIJI I STEČAJU*

Nedeljko Tica, Vladislav Zekić, Dragan Milić**

Rezime

Likvidacija i stečaj predstavljaju načine prestanka rada privrednih društava. Likvidacija privrednog društva može se sprovesti samo ukoliko društvo raspolaže sa imovinom koja je dovoljna za potpuno izmirenje svih njegovih obaveza što kod privrednih društva u stečaju, u najvećem broju, nije moguće ostvariti. Usled ovoga, po pravilu, kod likvidacije se javlja likvidacioni ostatak kao imovina koja je pre-ostala nakon podmirenja obaveza prema poveriocima pripada vlasnicima društva. Iako se likvidacija i stečaj razlikuju u pravnom smislu u pogledu pokretanja postu-pka, nadležnosti i organa koji ih sprovode i načinu namirenja poverilaca, prema našim propisima, na isti način se oporezuje dobit privrednih društava ako su u li-kvidaciji ili stečaju. U postupku oporezivanja dobiti privrednih društava u likvi-daciji, odnosno stečaju primenjuje se imovinski princip tj. oporeziva dobit se utvrđuje kao razlika između vrednosti imovine na kraju postupka likvidacije na njegovom početku. Ovo znači da se oporeziva dobit utvrđuje na osnovu bilansa stanja što se razlikuje od uobičajenih situacija, kada privredna društva nisu u likvi-daciji i stečaju, u kojima se porez na dobit utvrđuje na osnovu bilansa uspeha.

Ključne reči: likvidacija, porez na dobit, likvidacioni ostatak

1. Uvod

Likvidacija, odnosno stečaj predstavljaju postupke koji dovode do prestanka rada privrednih društava. Važnost ovih postupaka posebno je pojačana u vreme ekono-mskih kriza kada veliki broj privrednih društava prestaje sa radom usled stečaja, odnosno likvidacije. Pravni, računovodstveni i poreski aspekti likvidacije, odnosno stečaja, predmet su istraživanja velikog broja naših i stranih autora (Barkoczy, Trethewey i Bennet, 2002; Damodaran, 2005; Horne i Wachowicz, 2001; Popov-

* Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u

funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“ finansiranog od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj RS, III-46006.

**Dr Nedeljko Tica, redovni profesor, dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, mr Dragan Milić, asistent, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, +2812148533510, tica@polj.uns.ac.rs.

76

Ilić Gordana, 2012; Popović, 2014; Radičić i Raičević, 2011; Ranković, 1996; Slović i Mrdak, 2012; Vasiljević, 2012; Wrappe, Dougherty i Hill, 2000).

Iako dovode do istog rezultata – prestanka obavljanja delatnosti, postoje značajne razlike između likvidacije i stečaja privrednih društava. Stečaj se, prema važećem Zakonu o stečaju, pokreće ako postoji trajnija ili preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost, ne postupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaru ili nezakonit način. Za razliku od stečajnog, postupak likvidacije privrednog društva sprovodi se ako postoji izvesnost da će društvo iz svoje imovine izmiriti sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko to nije moguće, likvidacija prerasta u stečaj, odnosno privredno društvo u likvidaciji postaje društvo u stečaju. Imajući u vidu ovakav karakter likvidacije, kao postupka prestanka rada privrednog društva, može se očekivati da se na kraju likvidacije pojavi likvidacioni ostatak kao iznos imovine koja je preostala nakon podmirenja svih obaveza prema poveriocima. S druge strane, iako postoje značajne razlike u postupku likvidacije u odnosu na stečaj (pokretanje postupka, nadležnosti i organa koji ih sprovode i način namirenja poverilaca), prema našim propisima, na isti način se oporezuje dobit privrednih društava ako su u likvidaciji ili stečaju.

Privredna društva koja nisu u likvidaciji, odnosno stečaju na osnovu bilansa uspeha sastavljaju poreski bilans u okviru kojeg utvrđuju i plaćaju porez na dobiti (tzv. samooporezivanje). Preciznije rečeno, neto dobit koja je prikazana u bilansu uspeha privrednog društva koriguje se za priznate rashode, odnosno prihode prema pore-skim propisima i na taj način se utvrđuje osnovica poreza na dobit. Međutim, u postupku likvidacije, odnosno stečaja naših privrednih društava, porez na dobit se ne utvrđuje na osnovu korigovane neto dobiti iz bilansa uspeha, nego primenom poreske stope na osnovicu koju čini razlika između vrednosti imovine na kraju likvidacionog ili stečajnog perioda i na njegovom početku. Ovo znači da je u po-stupku likvidacije ili stečaja prihvaćen imovinski princip, odnosno da se oporeziva dobit utvrđuje na osnovu bilansa stanja, odnosno promena u imovini koje su nastale na kraju u odnosu na početak postupka likvidacije, odnosno stečaja.

2. Metod rada i izvori podataka Proces oporezivanja preduzeća u postupku likvidacije, odnosno stečaja /u daljem tekstu likvidacije/ prikazuje se na primeru jednog privrednog društva. Pretpostavlja se da je dan otvaranja postupka likvidacije 31. maj 2013. godine, a da je 30. septembra 2014. godine ceo postupak okončan. U vezi oporezivanja porezom na dobit razlikuju se dva perioda. Prvi period je period pre početka postupka likvida-cije koji počinje od poslednjeg dana prethodne godine, kao dana kada je sastavljen poslednji poreski bilans pre likvidacije, do dana početka likvidacionog bilansa /31. decembar 2012. godine – 31. maj 2013.godine/.Za ovaj poreski period sastavljaju se računovodstveni izveštaji i poreski bilans, odnosno utvrđuje se porez na dobit prema postupku odnosno pravilima koji su uobičajeni za privredna društva u redovnom poslovanju. Drugi period obuhvata period u kome se odvija postupak likvidacije /31. maj 2013. godine - 30. septembar 2014.godine/. U okviru ovog perioda dobit privrednog društva u likvidaciji se utvrđuje kao pozitivna razlika između stanja imovine društva na dan 31. decembra 2013. godine i na dan

77

otpočinjanja postupka likvidacije /31. maj 2013.godine/, kao i za period nakon toga do okončanja postupka likvidacije /od 31. decembra 2013. godine do 30. septembra 2014.godine/.

3. Rezultati istraživanja sa diskusijom

U pretpostavljenom primeru, redovni računovodstveni izveštaji, odnosno poreski bilans sastavljaju se za period od 01. januara 2013. godine do 31. maja 2013. godine. Istovremeno se utvrđuje stanje imovine na početku likvidacionog postupka. Poslednji računovodstveni izveštaj pre otpočinjanja postupka likvidacije je veoma značajan. Na osnovu njega utvrđuje se obaveza poreza na dobit za period pre likvidacije, a sa druge strane, u okviru istog izveštaja, utvrđuje se stanje imovine na početku likvidacionog perioda što je osnova za buduće obračune dobiti u periodu likvidacije. Može se javiti dilema u pogledu primene međunarodnih računovo-dstvenih standarda, odnosno pitanje kako izvršiti vrednovanje stalne imovine imajući u vidu predstojeći postupak likvidacije. Prema našim propisima, predviđeno je da se, u celokupnom periodu - na dan otvaranja, za vreme i na dan zaključenja likvidacionog postupka, vrednovanje imovine koja čini likvidacionu masu vrši u visini očekivanog unovčenja. Razlike u vrednosti imovine nastale usled promene načina vrednovanja obuhvataju se u okviru prihoda odnosno rashoda, a u bilansu stanja prikazuju se korigovane vrednosti /tab. 1/. Tabela 1. Bilans stanja privrednog društva na dan likvidacije - 31. maj 2013. godine Table 1. The balance sheet for the company on the day of the liquidation 31/05/2013

Redni broj Opis Korigovani iznos /000 dinara/

1 Poljoprivredno zemljište 10.000 2 Građevinski objekti 25.000 3 Postrojenja i oprema 15.000 4 Višegodišnji zasadi 4.500 5 Osnovno stado 1.800 6 STALNA IMOVINA 56.300 7 Zalihe materijala 1.400 8 Gotovi proizvodi 2.500 9 Potraživanja od kupaca 1.200 10 Tekući račun 800 11 OBRTNA IMOVINA 5.900 12 UKUPNA AKTIVA 62.200

13 Kapital 16.400 14 Dugoročne finansijske obaveze 12.100 15 Kratkoročne finansijske obaveze 29.200 16 Obaveze prema dobavljačima 4.500 17 UKUPNA PASIVA 62.200

Stanje imovine, kao i ostvareni uspeh u poslovanju tokom likvidacije, u periodu od 31. maja 2013. godine do 31. decembra 2013. godine, daje se u sledećim tabelama /tab. 2-3/.

78

Tabela 2. Bilans stanja privrednog društva u likvidaciji na dan 31. decembar 2013. godine Table 2. The balance sheet of the company on the day of the liquidation 31/12/2012

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Poljoprivredno zemljište 5.000 2 Građevinski objekti 12.000 3 Postrojenja i oprema 5.000 4 Višegodišnji zasadi 0 5 Osnovno stado 0 6 STALNA IMOVINA 22.000 7 Zalihe materijala 400 8 Gotovi proizvodi 500 9 Potraživanja od kupaca 200 10 Tekući račun 15.000 11 OBRTNA IMOVINA 16.100 12 UKUPNA AKTIVA 38.100

13 Kapital 16.400 14 Dugoročne finansijske obaveze 0 15 Kratkoročne finansijske obaveze 17.200 16 Obaveze prema dobavljačima 4.500 17 UKUPNA PASIVA 38.100

Tabela 3. Bilans uspeha privrednog društva u likvidaciji u periodu od 31.05 – 31.12.2013. godine

Table 3. The profit and loss account of the company in liquidation for the period 31/05 – 31/12/2013

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Ukupni prihodi 186.100 2 Ukupn rashodi 179.500 3 Dobit 6.600

Uočava se da je privredno društvo u likvidaciji u ovom periodu, prema bilansu uspeha, ostvarilo dobit u iznosu od 6.600 hiljada dinara. Međutim, nije ostvarena dobit prema poreskim propisima jer je imovina na dan 31. decembra 2013. godine manja od imovine na dan početka likvidacije /31. maja 2013.godine/ za 24.100 hiljada dinara /tab. 4/. Tabela 4. Obračun dobiti prema poreskim propisima Table 4. The profit and loss account in accordance with tax regulations.

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Stanje imovine na dan 31.12.2013. 38.100 2 Stanje imovine na dan 31.05.2013. 62.200 3 Dobit -24.100

U skladu sa ovim obračunom u ovom poreskom periodu ne postoji obaveza obračuna i isplate poreza na dobit. U periodu od 31. decembra 2013. godine do dana okončanja likvidacije - 30. septembra 2014. godine ostvareni su rezultati koji se daju u tabelama 5-6.

79

Tabela 5. Bilans stanja privrednog društva u likvidaciji na dan okončanja likvidacije – 30. septembar 2014. godine

Table 5. The balance sheet of the company in liquidation on the last day of the liquidation – 30/09/2014.

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Poljoprivredno zemljište 0 2 Građevinski objekti 0 3 Postrojenja i oprema 0 4 Višegodišnji zasadi 0 5 Osnovno stado 0 6 STALNA IMOVINA 0 7 Zalihe materijala 0 8 Gotovi proizvodi 0 9 Potraživanja od kupaca 0 10 Tekući račun 16.400 11 OBRTNA IMOVINA 16.400 12 UKUPNA AKTIVA 16.400

13 Osnovni kapital 16.400 14 Dugoročne finansijske obaveze 0 15 Kratkoročne finansijske obaveze 0 16 Obaveze prema dobavljačima 0 17 UKUPNA PASIVA 16.400

Tabela 6. Bilans uspeha privrednog društva u likvidaciji u periodu od 31.12.2013 – 30.09.2014. godine

Table 6. The profit and loss account of the company in liquidation for the period 31/12/2013 – 30/9/2014.

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Ukupni prihodi 15.100 2 Ukupni rashodi 14.900 3 Dobit 200

Privredno društvo u likvidaciji je, kao i u prethodnom periodu, ostvarilo pozitivan finansijski rezultat prema bilansu uspeha u iznosu od 200 hiljada dinara. Oporeziva dobit nije ostvarena u ovom periodu jer je imovina na dan okončanja likvidacije-30. septembra 2014. godine manja od imovine na dan poslednjeg obračuna /31. decembra 2013.godine/ za 21.700 hiljada dinara /tab. 7/. Tabela 7. Obračun dobiti prema poreskim propisima Table 7. The profit and loss account in accordance with tax regulations.

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Stanje imovine na dan 30.09.2014. 16.400 2 Stanje imovine na dan 31.12.2013. 38.100 3 Dobit -21.700

Uočava se da je privredno društvo u likvidaciji, na osnovu bilansa uspeha, tokom likvidacije u oba perioda ostvarilo dobit. Međutim, ova ostvarena dobit nije predmet oporezivanja jer se dobit izračunava kao pozitivna razlika imovine na kraju u odnosu na početak postupka likvidacije, odnosno ako se period likvidacije prenosi u sledeću godinu obračun dobiti se, u prvom delu, završava sa 31. decembrom tekuće

80

godine, a u drugom delu obuhvata period od 31. decembra tekuće godine do dana okončanja likvidacionog postupka. Bitno je uočiti da, ako ne postoji pozitivna razlika vrednosti imovine na kraju u odnosu na početak perioda likvidacije, onda nema dobiti niti poreza na dobit jer je vrednost imovine na kraju perioda smanjena u odnosu na stanje na početku likvidacije. U vezi sa iznosom imovine koji se koristi prilikom obračuna poreza na dobit u postupku likvidacije korisne su dve napomene. Prva se odnosi na razgraničenje pojma imovine koja se može pojaviti kao bruto imovina /imovina koja se ne umanjuje za obaveze/ ili kao neto imovina /kapital – imovina koja se ne umanjuje za obaveze/. Prema našim propisima, prilikom obračuna poreza na dobit privrednog društva u likvidaciji koristi se bruto imovina, odnosno imovina koja se ne umanjuje za obaveze. Druga napomena je povezana sa osnovnim ciljem postupka likvidacije. Naime, likvidacija se pokreće ako privredno društvo ima dovoljno imovine da podmiri sve obaveze prema poveriocima. Imovina društva se, na početku postupka likvidacije, ne nalazi u novčanom obliku jer je najveći deo imovine u materijalnom obliku /stalna i obrtna imovina/. Ovo, sa stanovišta oblika imovine privrednog društva, znači da se u postupku likvidacije javlja neodložna potreba da se imovina iz materijalnog oblika što pre pretvori u novčani oblik kako bi se izmirile obaveze prema poveriocima.

Postoji mogućnost da se obaveze prema poveriocima, u postupku likvidacije, izmire i prenosom imovine, ali se može očekivati da će najveći broj poverilaca tražiti da se obaveza prema njima izmire u novcu. Usled ovoga može se očekivati da se struktura bilansa stanja privrednog društva u likvidaciji menja u pravcu ubrzanog pretvaranja nematerijalnih i materijalnih oblika imovine u novčana sredstva. U našem primeru, na dan zaključenja postupka likvidacije /30. septembar 2014.godine/, celokupna imovina privrednog društva se sastoji samo od novčanih sredstava.

Našim poreskim propisima posebno je uređen poreski tretman likvidacionog ostatka. Likvidacioni ostatak je vrednost imovine koja preostaje nakon što se izmire sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko je likvidacioni ostatak veći od vrednosti uloženog kapitala, preostali iznos smatra se dividendom koju ostvaruju vlasnici privrednog društva, a za koju društvo u likvidaciji mora obračunati porez na dohodak građana /porez na prihode od kapitala/. Ako se likvidacioni ostatak javlja u obliku novčanih sredstava, iznos novčanih sredstava umanjuje se za vrednost uloženog kapitala osnivača društva prema registarskim podacima agencije za pri-vredne registre. Na taj način dobija se iznos dividendi kao prihoda od kapitala koji pripada vlasnicima privrednog društva nakon okončanja postupka likvidacije, odno-sno prestanka postojanja privrednog društva. Ukoliko je likvidacioni ostatak manji ili jednak uloženom kapitalu osnivača društva pripada osnivačima, nema status divi-dendi osnivača i nije predmet oporezivanja porezom na prihode od kapitala /tab 8/.

Likvidacioni ostatak u nenovčanom obliku, pre umanjenja za vrednost uloženog kapitala, vrednuje se /prethodno/ po tržišnoj vrednosti na dan donošenja odluke o raspodeli likvidacionog ostatka. Nakon ovoga, sprovodi se isti postupak kao kada je likvidacioni ostatak u novčanom obliku.

81

Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju da postoje značajne specifičnosti opore-zivanja dobiti u postupku likvidacije. Imajući u vidu da se dobit, kao poreska osnovica, utvrđuje kao razlika između vrednosti imovine na kraju u odnosu na početak perioda likvidacije važno je na koji se način priznaje i meri svaki od oblika imovine. Osnovni zadatak u postupku likvidacije je unovčenje svih oblika imovine. Ovo znači da poslovna strategija u vrednovanju imovine treba da bude u smeru vrednosti očekivanog unovčenja. Tabela 8. Obračun dividendi nakon okončanja likvidacionog postupka Table 8. The dividends account after the end of the liquidation procedure.

Redni broj Opis Iznos /000 dinara/ 1 Likvidacioni ostatak 16.400 2 Uloženi kapital 16.400 3 Dividende 0

4. Zaključak

Na odabranim primerima prikazan je postupak oporezivanja dobiti preduzeća u likvidaciji i stečaju. Iako postoje značajne razlike kada je u pitanju postupak likvi-dacije u odnosu na stečaj, prema našim poreskim propisima, na isti način se oporezuje dobit privrednog društva u likvidaciji i stečaju. Poreska osnovica poreza na dobit privrednih društava u likvidaciji i stečaju je razlika između vrednosti imovine na kraju u odnosu na početak likvidacije. Poreskim propisima u Republici Srbiji posebno je uređen poreski tretman likvidacionog ostatka kao imovine koja preostaje nakon što se izmire sve obaveze prema poveriocima. Ukoliko je likvida-cioni ostatak veći od vrednosti uloženog kapitala, preostali iznos smatra se divi-dendom koju ostvaruju vlasnici privrednog društva, a za koju društvo u likvidaciji mora obračunati porez na dohodak građana /porez na prihode od kapitala/.

5. Literatura 1. Barkoczy S., Trethewey J., Bennet M., Liquidations – income tax issues, Journal

of Australian Taxation, 2002. 2. Brealey, R, Myers, C, Marcus, A.: Osnove korporativnih financija, Mate,

Zagreb, 2007. 3. Damodaran, A.: Korporativne finansije – Teorija i praksa, Modus- Centar za

statistička istraživanja i prognoze, Podgorica, 2005. 4. Horne, V, J, Wachowicz, M, J.: Osnovi finansijskog menadžmenta, Data status,

Beograd, 2001. 5. Popov-Ilić, Gordana: Poreski aspekti likvidacije privrednih društava, Zbornik

radova, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, 2012. 6. Popović, D.: Poresko pravo, Univerzitet u Beogradu Pravni fakultet, Beograd,

2014. 7. Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna

društva, preduzetnike i zadruge, Službeni glasnik, 95, Beograd, 2014. 8. Radičić, M, Raičević, B.: Javne finansije teorija i praksa, Ekonomski fakultet,

Subotica, 2011. 9. Ranković, M.: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996.

82

10. Slović, D, Mrdak, G.: Komentar zakona o privrednim društvima, Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2012.

11. Vasiljević, M.: Kompanijsko pravo, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, 2012.

12. Wrappe, C., Dougherty, A., Hill, A.:Corporate Business Taxation, Vol 1, 2000. 13. Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Službeni glasnik RS, Beograd,

25/01...108/13. 14. Zakon o stečaju, Službeni glasnik RS, Beograd, 104/2009...83/2014.

83

PROFIT TAXATION OF COMPANIES IN LIQUIDATION AND BANKRUPTCY*

Nedeljko Tica, Vladislav Zekić, Dragan Milić ** Summary

Liquidation and bankruptcy present the possible ways of winding up or dissolution of enterprises. Liquidation of a company can be performed only if the entity disposes of sufficient assets for the complete settlement of liabilities, which is not always possible to carry out in a company in bankruptcy. Due to this, in case of liquidation, there is always a certain amount of liquidation residue that involves the assets remaining after the servicing of liabilities to creditors and it belongs to the owners of the company. Liquidation and bankruptcy differ in legal terms regarding not only the initiation of proceedings, jurisdiction, authorities that enforce the regulation but also in the way of settlement of creditors. However, according to domestic legislation, the profit of legal entities is taxed in the same way both for companies in liquidation and bankruptcy. In the process of taxation of corporate income in liquidation and bankruptcy, the principle of property is most commonly used and the taxable profit is determined as the difference between the assets value at the end and at the beginning of the liquidation process. This means that the taxable profit is calculated based on the balance sheet which differs from the usual situations, when companies are not in the process of liquidation and bankruptcy and the corporate income tax is determined based on the profit and loss account.

Keywords: liquidation, corporate income tax, liquidation residue Primljen/Received:29.10.2014. Prihvaćen/Accepted:5.11.2014.

* The research was done in accordance with the project «Sustainable agriculture and rural

development with the aim of achieving strategic goals of Republic of Serbia in the Danube region» financed by the Ministry of science and technological development RS, III-46006.

**Nedeljko Tica, PhD, professor, Vladislav Zekić, PhD, associate professor, Dragan Milić, MSc, teaching assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi Sad.

84

UDK: 582.736.3 Originalni naučni rad Original scientific paper

ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH ULAGANJA U PROIZVODNJI SOJE*

Bošnjak, Danica, Rodić, Vesna, Karapandžin, Jelena1

Rezime

Polazeći od toga da je ekonomski rezultat uvek u funkciji uloženog i dobijenog, autori u radu analiziraju kretanja ostvarenih rezultata i materijalnih ulaganja u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini u periodu 2009-2013. godina. Cilj rada je da se korišćenjem ekvivalentnih količina zrna soje potrebnih za pokriće pojedinih vrsta repromaterijala i goriva sagleda nivo i promena tzv. ekste-rnih pariteta. Dobijeni rezultati ukazuju na intenzivniji rast prosečnih godišnjih otkupnih cena soje u odnosu na rast prosečnih tržišnih cena pojedinih vrsta repro-materijala i goriva, tako da se ekvivalentna količina zrna soje potrebna za pokriće posmatranih vrsta repromaterijala i goriva u posmatranom periodu smanjuje. To smanjenje je dosta sporo i praćeno značajnim oscilacijama, ali ukazuje da se eksterni paritet poboljšava u korist soje. Pored toga, u posmatranom periodu kod soje se beleži i povoljan tzv. interni paritet (u odnosu na druge ratarske useve), čime se dodatno povećava njena konkurentnost, što je razlog veće zainteresovanosti proizvođača za njeno gajenje.

Ključne reči: soja, ostvareni rezultati, materijalna ulaganja, konkurentnost

1. Uvod

Proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji, a posebno u AP Vojvodini, dobija sve veći značaj (Bošnjak i Rodić, 2010a; 2011a). To je posledica relativno povoljnih agroekoloških uslova i izgrađenih kapaciteta za preradu, ali Bogdanov (2007) tvrdi da je od uticaja svakako i tržišno-proizvodno povezivanje na relaciji proizvođač-otkupljivač/prerađivač. Prema poslednjem Popisu poljoprivrede, industrijsko bilje se * Rad je deo istraživanja na projektima broj TR31022, OI179028 i III46006 finansiranih od strane

Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije 1 Dr Danica Bošnjak, redovni profesor, Dr Vesna Rodić, redovni profesor, M.Sc. Jelena

Karapandžin, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, +381-48-53-500 e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs, rodicv@polj.uns.ac.rs, jelenak@polj.uns.ac.rs

85

u Republici Srbiji gaji na 383.881 ha, odnosno na 15,27% oraničnih površina, od čega je oko 90% površina na području AP Vojvodine (Karapandžin i Bošnjak, 2014).

U pogledu povećanja površina pod industrijskim biljem posebno se izdvaja soja, koja danas u ukupnim oraničnim kapacitetima u Vojvodini ima učešće nešto veće od osam procenata. Posebno je izražen pozitivan trend površina pod sojom na porodičnim gazdinstvima, koja danas za proizvodnju ovog useva izdvajaju nešto više od 6% svojih oranica (Bošnjak i Rodić, 2011b; 2012).

Širenje svake, pa i proizvodnje soje, na nekom proizvodnom području (koje ima odgovarajuće agroekološke uslove za datu proizvodnju) u prvom redu je uslovljeno ekonomskim rezultatom koji proizvođač u toj proizvodnji može ostvariti jer je to najvažniji motivacioni faktor za svakog proizvođača. Ekonomski rezultat je pod stalnim uticajem sa jedne strane učinjenih ulaganja (inputa), a sa druge ostvarene vrednosti proizvodnje (outputa). Zbog toga je kod proizvođača stalno prisutna po-treba da prate, dovode u vezu i analiziraju kako učinjena ulaganja, tako i ostvarene rezultate. Kako su zbog biološkog karaktera proizvodnje mogućnosti poljopri-vrednih proizvođača da utiču na ostvarene rezultate manje nego na učinjena ula-ganja, oni posebnu pažnju posvećuju upravo ulaganjima, kako bi na taj način proi-zvodnju i ukupno poslovanje učinili efikasnijim.

Efikasnost poslovanja je pod uticajem svih inputa koji se koriste u proizvodnji. Ipak, uticaj onih inputa koji imaju relativno visoko učešće u ukupnoj ceni koštanja je naglašen (Popović, 2007; Munćan i sar. 2010; Birovljev i sar., 2013). Autori u ovom radu akcenat stavljaju na troškove materijala, polazeći od činjenice da su istraživanja Bošnjak i Rodić (2006 i 2010b) pokazala da u strukturi troškova proizvodnje osnovnih ratarskih useva upravo oni imaju najznačajniji udeo.

Cilj rada je da se utvrde ekvivalentne količine zrna soje potrebne za pokriće poje-dinih vrsta repromaterijala i goriva, odnosno da se sagleda nivo i promena eksternih pariteta u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini. Pored toga, cilj je i da se sagleda tzv. interni paritet, odnosno odnos cena soje prema cenama drugih značajnih ratarskih useva, koji se u definisanju strukture setve javljaju kao konkurenti soji.

2. Metod rada i izvori podataka

U radu je izvršena analiza kretanja kako apsolutnih vrednosti pojedinih vrsta materijalnih ulaganja i ostvarenih rezultata u proizvodnji soje, tako i njihovog relativnog odnosa u periodu 2009-2013. godine. Kada su ulaganja (inputi) u pitanju analiza je usmerena na osnovni repromaterijal i gorivo (evrodizel) koji, po ranijim istraživanjima Bošnjak i Rodić (2006; 2010b), u strukturi troškova proizvodnje soje na porodičnim gazdinstvima čine čak 2/3 ukupnih troškova. Od pokazatelja rezu-ltata analizom su obuhvaćeni prosečno ostvareni prinosi, prosečne godišnje otkupne cene i vrednost proizvodnje po jedinici površine. Input-output odnos analiziran je korišćenjem ekvivalentnih količina zrna soje, odnosno količine outputa potrebne za pokriće određene vrste inputa.

86

U radu je primenjen komparativno-analitički metod, uz korišćenje osnovnih pokazatelja deskriptivne statistike. Rezultati istraživanja su prikazani tabelarno.

Izvori podataka su prilagođeni predmetu i cilju istraživanja. Analiza kretanja materijalnih ulaganja se temelji na različitim izvorima podataka, u zavisnosti od vrste repromaterijala i goriva. Kada su u pitanju cene semena korišćeni su podaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (NS Seme). Cene đubriva i najčešće primenjivanih pesticida u proizvodnji soje preuzeti iz baze STIPS-a - Sistema tržišnih informacija u poljoprivredi (http://www.stips.minpolj.gov.rs). Podaci o kretanju prosečnih godišnjih cena goriva (evro dizela) dobijeni su od službe Naftne industrije Srbije (NIS). Što se tiče ostvarenih rezultata, podaci o ostvarenim prosečnim prinosima i prosečnim otkupnim cenama soje su preuzeti sa sajta Republičkog zavoda za statistiku.

Vrednosni pokazatelji, kako materijalnih ulaganja, tako i ostvarenih rezultata u proizvodnji soje prikazani su u evrima. Za prevođenje dinarskih vrednosti u evro korišćen je prosečni godišnji kurs evra preuzet sa sajta Narodne banke Srbije (http://www.nbs.rs), pri čemu je za prevođenje cena semena i pesticida korišćen kurs iz meseca u kome se dati input upotrebljava u proizvodnji.

3. Rezultati istraživanja i diskusija

Ostvareni rezultati u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima u Vojvodini u periodu 2009-2013. godine značajno variraju (Tabela 1). To je posebno izraženo kod prinosa po jedinici površine koji ispoljava tendenciju pada (stopa promene -5,82%). Nivo ostvarenog prinosa soje po jedinici površine je, po pravilu, pod direktnim i značajnim uticajem primenjene agrotehnike. Međutim, s obzirom da se proizvodnja soje na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini uglavnom organizuje u uslovima suvog ratarenja, ostvareni prinosi u posmatranom period su pod presudnim uticajem klimatskih uslova, pre svega količine i rasporeda padavina. Tako je izrazito sušna 2012. godina rezultirala skoro prepolovljenim prosečnim prinosom soje u odnosu na prethodnu godinu, što se, kroz smanjenu ponudu, odrazilo na ekstremne vrednosti otkupnih cena soje (Bošnjak et al., 2013). Tabela 1. Ostvareni rezultati u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini Tbale 1. Results achieved in soybean production on family farms in AP Vojvodina Godina Prinos

Pros. god. otkupna

cena

Vrednost proizvodnje Prinos

Pros. god. otkupna

cena Vrednost

proizvodnje

(kg/ha) (€/kg) (€/ha) Indeksi 2009 2.373 0,272 646 - - - 2010 3.113 0,276 859 131 102 143 2011 2.638 0,327 863 85 118 101 2012 1.646 0,537 867 62 164 101 2013 2.316 0,386 968 141 72 117 Prosek 2.417 0,360 826

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs; http://www.nbs.rs i obračun autora

87

Posmatrano razdoblje obeležio je rast prosečne godišnje otkupne cene soje, po prosečnoj stopi od 14,34%, sa izuzetkom 2013. godine kada je soja otkupljivana po 28% nižoj ceni u odnosu na prosečnu otkupnu cenu iz prethodne godine. S obzirom da je soja berzanska roba, pod uticajem ne samo domaćeg nego i svetskog tržišta1, otkupne cene soje značajno variraju iz godine u godinu, o čemu svedoče utvrđene vrednosti lančanih indeksa.

Ostvarena vrednost proizvodnje po jedinici površine, formirana pod uticajem ostvarenog prosečnog prinosa i prosečne godišnje otkupne cene soje u posma-tranom periodu, ispoljava trend porasta (prosečna godišnja stopa rasta 6,72%). Tako je vrednost proizvodnje u 2013. godini povećana za oko 50% u odnosu na 2009. godinu. Iako ostvareni prosečni prinosi i prosečne godišnje otkupne cene soje karakteriše značajna varijabilnost, zbog međusobne uslovljenosti otkupnih cena i ostvarenog obima proizvodnje (Mutavdžić i sar., 2006, Bošnjak et al., 2013), vre-dnost proizvodnje po jedinici površine je dosta stabilna (Tabela 1).

Cene repromaterijala i goriva u posmatranom periodu takođe karakterišu značajne oscilacije i trend porasta. Analiza tržišnih cena pojedinih inputa u posmatranom periodu ukazuje na posebno izražen rast cena semena i evrodizela (Tabela 2). Ukoliko se uporede cene u poslednjoj (2013.) u odnosu na prvu godinu posma-tranog perioda (2009.) može se uočiti skok cena evrodizela od 37%, a cena semena od čak 83%. Kada su cene pesticida i mineralnih đubriva u pitanju, one su u 2013. godini na približno istom nivou kao i 2009. godine, iako je unutar tog perioda bilo oscilacija. Tabela 2. Prosečne tržišne cene repromaterijala i goriva Table 2. Average market prices of raw materials and fuel

Godina

Prosečne tržišne cene

Seme* Basagran** Pivot** F. forte** 3x15** Urea** Evro dizel****

€/kg €/l €/l €/l €/kg €/kg €/l 2009 0,56 15,10 41,38 33,68 0,447 0,362 0,970 2010 0,63 15,03 37,58 35,05 0,308 0,288 1,073 2011 0,62 14,02 35,05 35,58 0,353 0,412 1,303 2012 0,63 12,56 42,14 27,49 0,410 0,443 1,324 2013 1,03 15,18 40,45 31,25 0,424 0,371 1,327 Prosek 0,69 14,38 39,32 32,61 0,388 0,375 1,199 CV (%) 24,37 6,98 6,70 9,10 13,11 13,94 12,43 St. promene, % 12,75 1,01 0,60 -2,96 1,82 4,92 8,65

Izvor: * NS Seme; ** STIPS; *** * NIS;

O ekonomskom položaju ovog useva može se suditi na osnovu odnosa tržišne cene repromaterijala i goriva i prosečne otkupne cene zrna soje. Iako je rast cena repromaterijala i goriva evidentan, rast prosečnih otkupnih cena soje je, naročito 1 Munćan i Božić (2013) ukazuju da od 2009. godine dolazi do naglog povećanja cena ratarskih

useva na svetskom tržištu, što se svakako odrazilo i na cene soje u Srbiji.

88

posle 2010. godine, intenzivniji pa se u posmatranom periodu smanjuje ekviva-lentna količina zrna soje potrebna za pokriće posmatranih repromaterijala (Tabela 3). Iako je to smanjenje dosta sporo i praćeno značajnim oscilacijama ono pokazuje da dolazi do popravljanja odnosa materijalnih ulaganja i otkupnih cena soje, odnosno do poboljšanja eksternih pariteta (u korist soje). Tabela 3. Ekvivalentne količine zrna soje potrebne za pokriće osnovnih inputa Table 3. Equivalent amounts of soybean needed to cover basic inputs

Godina Ekvivalentna količina zrna soje (kg)

Seme Basagran Pivot F.forte 3 x 15 Urea Evro dizel

2009 2,06 55,44 151,92 123,65 1,64 1,33 3,56 2010 2,28 54,48 136,19 127,04 1,12 1,04 3,89 2011 1,90 42,83 107,08 108,69 1,08 1,26 3,98 2012 1,19 23,83 79,96 52,16 0,78 0,84 2,51 2013 2,66 39,32 104,78 80,96 1,10 0,96 3,44 Prosek 2,02 43,18 115,99 98,50 1,14 1,09 3,48 CV (%) 24,18 26,76 21,82 28,74 24,38 16,78 15,02 St. promene, % -1,00 -13,93 -11,31 -15,63 -10,42 -7,69 -4,88

Izvor: Proračun autora

Kako je već naglašeno, cene i međusobni odnosi cena su faktori od posebnog značaja za opredeljenje proizvođača koji usev i na kojoj površini će gajiti. U prilog tome govore i ova ispitivanja, jer intenzivniji rast prosečnih otkupnih cena soje, kako u odnosu na ostale ratarske useve (Tabela 4), tako i u odnosu na cene repro-materijala i goriva, direktno utiče na povoljniji ekonomski položaj i veću zainte-resovanost proizvođača za gajenje soje. Cene osnovnih ratarskih useva imaju dosta neujednačeni tempo rasta u pojedinim godinama. U tom pogledu se posebno izdva-jaju prosečne godišnje otkupne cene soje koje ispoljavaju znatno brži tempo rasta u odnosu na ostale osnovne ratarske useve (Tabela 4)2.

Činjenica je da su interni pariteti cena značajan činilac promena strukture proizvo-dnje. Analiza internih pariteta, u okviru koje su sagledani odnosi prosečnih godišnjih otkupnih cena glavnih ratarskih useva prema ceni pšenice, ukazuju na značajnu konkurentnost soje i to pre svega u odnosu na pšenicu i kukuruz (Tabela 5).

Poznato je da je soja usev skromnih agrotehničkih zahteva, sa nižim varijabilnim troškovima u odnosu na ostale osnovne ratarske useve (Bošnjak i Rodić, 2010b; Vukoje i Marković, 2010), što svakako utiče na njenu konkurentnost. Međutim, za 2 Prema Bošnjak i sar. (2014) prosečne godišnje otkupne cene osnovnih ratarskih useva u periodu

2007-2013. godine rasle su po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,39% - pšenica, 3,86% - kukuruz, 1,41% - suncokret, 5,55% - šećerna repa i 8,00% - soja.

89

konkurentnost nekog useva dobri interni pariteti (u odnosu na ostale ratarske useve) su potrebni, ali ne i dovoljni. Za zadovoljavajuću visinu dohotka proizvođači mo-raju da postignu određeni nivo intenzivnosti proizvodnje. Svakako da viši nivo pro-sečnih otkupnih cena soje, pre svega u pogledu njihovog intenzivnijeg rasta u odnosu na ostale ratarske useve, ali i u odnosu na cene repromaterijala, direktno utiče na povoljniji ekonomski položaj, pa samim tim i veću zainteresovanost proi-zvođača za njeno gajenje. Dokaz za to je svakako i kontinuirani rast površina pod ovim usevom. Tabela 4. Kretanje prosečnih otkupnih cena osnovnih ratarskih useva Table 4. Changes in average purchase prices of basic field crops Godine Pšenica Kukuruz Šeć.repa Suncokret Soja 2009 100 100 100 100 100 2010 115 138 88 213 101 2011 170 176 137 184 119 2012 183 194 144 279 193 2013 149 149 145 134 142

Izvor: Proračun autora

Tabela 5. Odnosi prosečnih godišnjih otkupnih cena osnovnih ratarskih useva Table 5. Ratio of average purchase prices of basic field crops Godine Pšenica Kukuruz Šeć. repa Suncokret Soja 2009 1,00 0,91 0,27 1,56 2,61 2010 1,00 1,09 0,20 2,90 2,30 2011 1,00 0,94 0,21 1,70 1,84 2012 1,00 0,96 0,21 2,39 2,76 2013 1,00 0,91 0,26 1,41 2,49 Prosek 1,00 0,97 0,23 1,99 2,40

Izvor: Proračun autora

4. Zaključak

Izvršena analiza ostvarenih rezultata i materijalnih ulaganja u proizvodnji soje na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini pokazala je da iako se u posmatranom petogodišnjem periodu (2009-2013), zbog ekstremno sušne 2012. godine, prosečni prinosi soje po jedinici površine smanjuju (prosečna godišnja stopa promene -5,82%), zbog bržeg rasta prosečne godišnje otkupne cene (stopa promene 14,34 %) dolazi do rasta vrednosti proizvodnje (stopa promene 6,72%). Što se, pak, cene inputa (repromaterijala i goriva) tiče, njih u posmatranom periodu karakterišu značajne oscilacije i trend porasta. Posebno je izražen rast cena semena i evrodizela. Međutim, rast prosečnih otkupnih cena soje je intenzivniji od rasta cena osnovnih inputa, tako da se ekvivalentna količina zrna soje potrebna za pokriće posmatranih repromaterijala smanjuje, odnosno eksterni pariteti se poboljšavaju.

Pored povoljnog eksternog pariteta (cena gotovog proizvoda prema ceni inputa) i tzv. interni paritet (odnos cena među usevima) je bio u korist soje. Tako je soja u

90

posmatranom periodu, zahvaljujući sa jedne strane nivou prodajnih cena, a sa druge skromnijim agrotehničkim zahtevima, bila konkurentna u odnosu na osnovne ratarske useve i povećala učešće u strukturi setve.

Koliko će se soja gajiti u budućnosti zavisiće ne samo od input/output odnosa u ovoj proizvodnji, nego i od input/output odnosa u proizvodnji drugih useva, kao i od pariteta cena između pojedinih ratarskih useva. Zbog toga proizvođači, u cilju donošenja optimalnih odluka o strukturi proizvodnje, moraju da vode adekvatnu evidenciju i sve više vremena posvete praćenju i analizi kako učinjenih ulaganja, tako i ostvarenih rezultata.

5. Literatura 1. Bošnjak, D. i Rodić, V. (2010a): Oranice u Srbiji: kapaciteti, razmeštaj, način

korišćenja, monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet 2. Bošnjak, D. i Rodić, V. (2011a): Korišćenje oranica u fukciji razvoja ratarske

proizvodnje u Vojvodini, Agroznanje 12 (3): 337-346. 3. Bogdanov, N. (2007): Izazovi poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije u

procesu približavanja EU, www.daes.si/Konf07/Bogdanov%20DAES%20Srbija.pdf (05.03.2014)

4. Karapandžin J., Bošnjak D. (2014): Comparative Analysis of Land Capacity of the Republic of Serbia and the Countries of the EU, Thematic proceedings of the International Scientific Conference Sustainable Agriculture and Rural Development in Terms of the Republic of Serbia Strategic Goals Realization Within the Danube Region - Rural development an (un)limited resources, pp. 699-716.

5. Bošnjak, D., Rodić, V. (2011b): The place of soybean in the crop planting structure in Vojvodina, Proc. of the 22nd International Simposium "Food safety production", Trebinje, Bosnia and Herzegovina, pp. 149-152.

6. Bošnjak, D., Rodić, V. (2012): Regionalni razmeštaj proizvodnje soje u Vojvodini, Ratastvo i povrtarstvo 49 (2): 214-219.

7. Bošnjak, D., Rodić, V. (2006): Ekonomska obeležja proizvodnje soje, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 42 (2): 117-128.

8. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010b): Komparativna analiza troškova proizvodnje osnovnih ratarskih useva u Vojvodini , Ekonomika Poljoprivrede 57 (2): 233-243.

9. Popović, R. (2007): Profitabilnost poljoprivredne proizvodnje – teorijski pristup, anali Ekonomskog fakulteta u Subotici 17: 113-117.

10. Munćan. P., Božić, D., Bogdanov, N. (2010): Ekonomska efikasnost proizvodnje ratarskih kultura na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini, Ekonomika Poljoprivrede 57 (1): 15-24.

11. Birovljev, J., Ćetković, B., Vukmirović G. (2013): Prospects of Improving the Competitiveness of Serbian Agriculture in (re)industrialization Process, Ekonomika preduzeća 61 (5-6): 364-372.

12. Bošnjak, D., Rodić, V., Karapandžin, J. (2014): Changes of relations between material inputs and achieved results in soybean production on family farms in Vojvodina, Book of Abstract, III International Symposium and XIX Scientific

91

Conference of Agronomists of Republic of Srpska, March 25-28, 2014, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, pp. 81-82.

13. Munćan, P., Božić, D. (2013): The Effects of Input Subsidies on Field Crop Production in Serbia, Ekonomika poljoprivrede 60 (3): 585-594.

14. Mutavdžić, B., Novković, N., Nikolić-Đorić, E., Radojević, V. (2006): Uticaj ukupne proizvodnje na setvenu strukturu značajnih ratarskih useva, Ekonomika poljoprivrede 2-3, 389-401.

15. Bošnjak, D., Nikolić-Đorić, E., Rodić, V. (2013): Interdependence between the harvested areas and the purchase prices of soybean, Ratarstvo i povrtarstvo 50 (3): 45-52.

16. Vukoje, V.,Marković, T. (2010): Analiza ekonomskih efekata proizvodnje vodećih ratarskih useva na porodičnim gazdinstvima, Savremena poljoprivreda 59 (1-2): 15-21.

17. www.nbs.rs (11.2.2014.) 18. http://www.stips.minpolj.gov.rs (8.2.2014.)

92

AN ANALYSIS OF ACHIEVED RESULTS AND MATERIAL INPUTS IN SOYBEAN PRODUCTION*

Bošnjak, Danica, Rodić, Vesna, Karapandžin, Jelena3

Summary

Given that the economic result is always a function of what has been given and what has been obtained, the authors analyzed the changes of the achieved results and material inputs in soybean production on family farms in Vojvodina in the period 2009-2013. The aim of the paper is to determine the equivalent amount of soybean needed to cover certain types of raw materials and fuels (so-called, external parity). The results indicate more intense growth of the average annual purchase price of soybean than the growth of the average market price of certain types of raw materials and fuel. Thus, the equivalent amount of soybean needed to cover certain types of raw materials and fuel in the observed period decreases. This decrease is quite slow and accompanied by significant oscillations, but it suggests that the external parity improves in favor of soybean. In addition, when soybean is in question in the observed period, a favorable so-called internal parity (compared to other main field crop) has been recorded, which further increased its competitiveness, contributing to the increasing interest for its cultivation among producers.

Key words: soybean, obtained results, material inputs, competitiveness

Primljen/Received:27.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.10.2014.

* This paper is a result of the research financed by Ministry of education and science of the

Republic of Serbia within the frame of the projects No. TR 31022, OI 179028 and III46006 3 Danica Bošnjak, PhD, professor, Dr Vesna Rodić, PhD, professor, Jelena Karapandžin, MSc,

teaching assistant, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: danicab@polj.uns.ac.rs, rodicv@polj.uns.ac.rs, jelenak@polj.uns.ac.rs

93

UDK: 339.13:637.5 Originalni naučni rad Original scientific paper

EKONOMSKA OBELEŽJA POSTROJENJA ZA PRERADU MESA*

Zekić Vladislav, Džinić Natalija, Tica Nedeljko, Tomović Vladimir, Milić Dragan1

Rezime

Razvoj prerade mesa je od velikog značaja za stočarsku proizvodnju. Radi očuvanja ruralnih zajednica i ravnomernog razvoja ruralnih regiona potrebno je deo proizvodnje vršiti putem postrojenja malog kapaciteta. Obračunati koeficijent ekonomičnosti iznosi 1,20. Varijabilni troškovi čine preko 78% ukupnih troškova. Pokazatelje rentabilnosti ulaganja iznosi 22,96% i ukazuje na potencijalno veoma efektivnu proizvodnju. Pored toga, ako se posmatra povraćaj sredstava moguće je doći do veličine od nešto ispod 4 godina za ukupna ulaganja. Potrebno je imati u vidu da navedeni pokazatelji podrazumevaju korišćenje punog kapaciteta postro–jenja, finansiranje iz sopstvenih izvora i ne uzimaju u obzir mogućnost vanrednih rashoda.

Ključne reči: svinjarstvo, prerada mesa, troškovi

1. Uvod Značaj stočarske proizvodnje, između ostalog, sastoji se u omogućavanju da se potpunije iskoriste resursi i efikasno realizuje veliki deo biljne proizvodnje. Pored toga, stočarska proizvodnje koji ima kraće vreme trajanja, te neznatan uticaj spoljnih faktora i znatno utiče na ukupnu stopu rasta poljoprivredne proizvodnje. U ukupnoj proizvodnji mesa u svetu svinjsko meso učestvuje sa blizu 40 posto. Srbija je tradicionalni proizvođač svinjskog, sa učešćem u ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji od čak 60,97% (Jovanović i sar., 2009). Bez obzira na veliku tradiciju i potencijale za proizvodnju obim svinjarske proizvodnje u Srbiji je daleko ispod željenog nivoa. U skladu sa time jasno je da je potrebno stvoriti pogodne ekonomske uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Obim i struktura domaće proizvodnje mesa značajno zaostaju

* Realizacija istraživanja vršena je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru

projekta broj: 31032, pod nazivom: ''Razvoj tradicionalnih tehnologija proizvodnje ferme-ntisanih suvih kobasica sa oznakom geografskog porekla cilju dobijanja bezbednih proizvoda standardnog kvaliteta''.

1 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, dr Natalija Džinić, vanredni profesor, Tehnološki fakultet Novi Sad, dr Nedeljko Tica, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, dr Vladimir Tomović, vanredni profesor, Tehnološki fakultet Novi Sad, mr Dragan Milić, asistent, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, +281214853510, zekic@polj.uns.ac.rs, Univerzitet u Novom Sadu.

94

za raspoloživim resursima poljoprivrede i zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta. Postoji potreba i mogućnost za ostvarivanje veće i strukturno adekvatnije proizvodnje, odnosno čime bi se stvorio osnov za povećanje izvoza sa strukturom u kojoj bi veći udeo zauzimali finalni proizvodi (Đorović i sar., 2010). Prilikom analize mogućnosti razvoja ne treba zanemariti domaće tržište. Naime, proizvođači koji raspolažu malim kapacitetima moraju svoju proizvodnju prvenstveno da usmere na domaće tržište budući da nisu u stanju da snose troškove promocije i distribucije na inostranim tržištima. Sa druge strane, jedino razvojem malih kapaciteta moguće je sprečiti da ruralni regioni budu sektor male produktivnosti koji po pravilu proizvodi nizak kvalitet robe i čije se učešće smanjuje sa razvojem društva (Lanjouw, Lanjouw, 2001).

Jedan od osnovnih faktora za razvoj stočarske proizvodnje predstavlja dobro razvijena i efikasna prerađivačka industrija. Počeci razvoja industrijske prerade mesa u Srbiji datiraju sa kraja XIX veka i početka XX veka, i vezuju se za izgradnju objekata za klanje stoke i eventualno hlađenje mesa. Najveći razvoj klanične industrije ostvaren je u periodu od 1950. do 1960. godine kada su rekonstruisane postojeće i izgrađene nove savremene klanice (Tomić i sar., 2007). Ako se analiziraju ekonomski rezultati moguće je zaključiti da ostvareni proizvodni, odnosno naturalni pokazatelji predstavljaju osnov uspešne proizvodnje. Sa druge strane veoma je bitno obezbediti detaljan uvid u troškove proizvodnje (Zekić i sar., 2007) imajući u vidu da stočarska proizvodnja predstavlja osnov ekonomičnosti procesa prerade svinjskog mesa (Okanović i sar., 2006; 2008).

2. Materijal i metod Troškovi prerade mesa izračunavaju se polazeći od tržišne cene polutki uvećanoj za troškove dodatnog materijala i troškove rada postrojenja. Analizirani su troškovi postrojenja za preradu koji predviđa nominalni kapacitet prerade do 840 kilograma mesa na dnevnom nivou. Projektovanje proizvodnje, na ovaj način konstruisanog postrojenja, izvedeno je uz planiranu radnu godinu od 305 dana i radno vreme od osam časova. Na ovaj način došlo se do nominalnog godišnjeg kapaciteta od 209 tona prerađevina. Prosečna masa žive svinje je oko 150 kg, a koristi se uslužno klanje uz preradu pripadajućih iznutrica. Rad je organizovan u jednoj smeni, 6 dana nedeljno. Prema potrebi kuvanje i dimljenje proizvoda obavlja se u dve smene. Pored kulena, kao glavni, proizvode se i prateći proizvodi: kuvane kobasice, barene kobasice i dimljeni proizvodi. Objekat u kome se odvija proces proizvodnje ima 390 m2 ukupne površine. Obračun troškova bazira se na tržišnoj ceni polutki i ostalog materijala.

Troškova prerade mesa sastoje se od sledećih troškova: 1) materijala, 2) energije, 3) zarada, 4) usluga, 5) finansiranja, 6) osiguranja i 7) ostalih troškova. Obračun troškova izvodi se prema proizvodima. Troškovi osnovnog materijala, odnosno mesa prenose se na konačne proizvode u skladu sa tržišnom cenom pojedinih delova polutke i upotrebom pri proizvodnji pojedinih finalnih proizvoda.

3. Rezultati i diskusija

Obračun troškova proizvodnje bazira se na predviđenom dnevnom kapacitetu obračunatom na osnovu rada u jednoj smeni pri čemu se određeni procesi izvode u

95

dve smene. Za rad postrojenja potrebno je približno 256 tona svinjskog mesa za preradu godišnje. Potrebna količina mesa u odnosu na proizvodnju u Vojvodini, odnosno u Srbiji čini svega 0,85%. U skladu sa time proizvodnja u posmatranom postrojenju nema uticaj na ponudu mesa u Pokrajini, odnosno Republici.

Ako snabdevanje posmatramo sa lokalnog aspekta planiranu količinu moguće je obezbediti sa individualnih gazdinstava. Ova činjenica je skoro izvesna budući da je u pitanju sirovinska osnova za izradu tradicionalnih fermentisanih kobasica, odnosno specifičnih proizvoda. U skladu sa tim potrebna je klanične mase od 130 do 150 kilograma što odstupa od standardnih zahteva (Zekić i sar., 2012). Obračun finansi–jskih rezultata bazira sa na ulaganju u konkretno postrojenje. Ulaganje iznosi 62.283.280,00 dinara, od čega se 10.335.000,00 dinara odnosi na građevinska obje–kte, 6.032. dinara na ulaganje u instalacije i 45.916.280,00 na ulaganje u opremu. Pored navedenog ulaganja u osnovna sredstva potrebno je ulaganje od preko 14 miliona dinara u obrtna sredstva. Planirani obim i struktura proizvodnje prikazana je u tabeli 1. Tabela 1. Obim i struktura proizvodnje Table 1. The amount and structure of production

Redni broj Proizvod Dnevna

proizvodnja (kg) Godišnja

proizvodnja (kg) 1 Kulen 217 66.185 2 Srpska kobasica 101 30.805 3 Dimljena slanina 173 52.765 4 Džigernjača 105 32.025 5 Dimljeno meso 90 27.450

Ukupno 686 209.230 Obračun prihoda bazira se na tržišnim prodajnim cenama, odnosno kulen 1.020 d/kg, Srpska kobasica 288 d/kg, dimljena slanina 300 d/kg, džigernjača 216 d/kg, dimljeno meso 780 d/kg. U skladu sa planiranim obimom proizvodnje i prikazanim cenama obračunat je ukupna vrednost proizvodnje koja na godišnjem nivou iznosi 120.538.440 dinara i prikazana u tabeli 2. Tabela 2. Vrednost proizvodnje Table 2. The value of production

Redni broj Proizvod Vrednost

proizvodnje (din) Struktura

(%) 1 Kulen 67.508.700 56,01 2 Srpska kobasica 8.871.840 7,36 3 Dimljena slanina 15.829.500 13,13 4 Džigernjača 6.917.400 5,74 5 Dimljeno meso 21.411.000 17,76

Ukupno 120.538.440 100,00 Najveći deo troškova odnosi se na troškove osnovnog materijala. Pregled količina, cena i obračun ukupnih troškova prikazan je u tabeli 3.

96

Pored navedenih za rad postrojenja neophodni su troškovi usluga održavanja, energenta i pomoćnog materijala. Pregled navedenih troškova prikazan je u tabeli 4. Tabela 3. Obračun troškova osnovnog materijala Table 3. The costs of basic materials

Redni broj Opis Dnevna

količina Godišnja količina

Cena (d/j.m.)

Ukupno (d)

1 Svinske polutke (kg) 840,00 256.200 275,00 70.455.000 2 Pomoćni materijal izrade 3 Kuhinjska so (kg) 5,20 1.586 13,40 21.252 4 Slatka paprika (kg) 3,48 1.061 539,50 572.625 5 Ljuta paprika (kg) 6,50 1.983 539,50 1.069.559 6 Kim (kg) 0,80 244 404,70 98.747 7 Sveži beli luk (kg) 0,70 214 269,80 57.602 8 Biber (kg) 0,53 162 417,20 67.440 9 luk (kg) 2,50 763 134,90 102.861 10 Polifosfat (kg) 0,30 92 445,10 40.727 11 Veštački omotač (m) 160,00 48.800 10,80 527.040 12 Crevo tanko (m) 150,00 45.750 3,40 155.550 13 Crevo debelo (m) 26,00 7.930 3,40 26.962 14 Nitritna so (kg) 8,40 2.562 39,10 100.174 15 Šećer (kg) 0,74 226 68,70 15.506 16 Kanap (kg) 0,33 101 175,30 17.644 17 Režijski materijal i pakovanje 18 Kutija kartonska (kom) 71,00 21.655 54,00 1.169.370 19 Papir (kg) 0,70 214 30,60 6.533 20 Etikete (kom) 531,00 161.955 2,70 437.279 21 Nalepnice na kutije (kom) 71,00 21.655 1,30 28.152 22 Selotejp (m) 110,00 33.550 4,00 134.200 23 Drvo za dimljenje (m3) 1,20 366 2.800,00 1.024.800 24 Voda (m3) 9,60 2.928 70,00 204.960 Ukupno 76.333.983

Tabela 4. Pregled troškova usluga, energenata i ostalog materijala Table 4. The costs of services, energy and other materials

Redni broj Opis Ukupno

(d) 2 Troškovi usluga 1.340.000 3 Troškovi energenta 1.192.550 4 Troškovi ostalog materijala 870.000

Ukupno 3.402.550 Obračun troškova amortizacije vršen je u skladu sa važećim stopama i ulaganjem osnovna sredstva. Godišnji troškovi amortizacije iznose 6.250.889 dinara.

Korišćenje postrojenja predviđa rad 16 zaposlenih. Potrebna kvalifikaciona struktura i obračun troškova zarada prikazani su u tabeli 5.

97

Pored navedenih troškova rad postrojenja stvara troškove osiguranja, putne troškove, troškovi telefona i interneta i ostale nematerijalne troškove. Pregled ukupnih troškova prikazan je u tabeli 6. Tabela 5. Potrebna kvalifikaciona struktura i troškovi zarada Table 5. The structure of necessary qualifications and the cost of salaries

Redni broj Kvalifikacije Broj Mesečno Godišnje

1 VSS 3 65.000 2.340.000 2 SSS 2 38.000 912.000 3 KV 5 42.000 2.520.000 4 PK 6 28.000 2.016.000 5 Ukupno neto zarade 7.788.000 6 Porezi i doprinosi 5.062.200 7 Ukupno 16 12.850.200

Tabela 6. Pregled ukupnih troškova Table 6. Total costs

Redni broj Opis Ukupno

(d) Struktura

(%) 1 Osnovni materijal 76.333.983 76,17 2 Električna energija 1.192.550 1,19 3 Gas 70.400 0,07 4 Ostali materijalni troškovi 870.000 0,87 5 Amortizacija 6.250.889 6,24 6 Zarade 12.850.200 12,82 7 Usluge 1.340.000 1,34 8 Troškovi osiguranja 850.000 0,85 9 Putni troškovi 288.000 0,29 10 Troškovi telefona i interneta 24.000 0,02 11 Ostali nematerijalni troškovi 150.000 0,15 Ukupno 100.220.021 100,00

Ekonomska analiza postrojenja posmatra efekte ukupnih ulaganja postrojenje. Budući da postoje tehnološke povezanosti između pojedinih proizvoda na ovaj način moguće je doći do relevantnih zaključaka. Kao primarni ekonomski pokazatelj obra–čunava se ekonomičnost procesa proizvodnje. Kao što je prethodno navedeno budući da je u pitanju proizvodnja koja daje više vezanih proizvoda isti nije moguće obračunati prema pojedinačnim proizvodima ili grupama proizvoda već samo za ukupnu proizvodnju. Obračunati koeficijent ekonomičnosti iznosi 1,20 što se može proceniti kao veoma dobro. Bolji uvid u ekonomske obeležja moguće je ostvariti kroz analizu strukture troškova na osnovu kojih su navedeni prihodi ostvareni. U ukupnim troškovima proizvodnje dominantnu kategoriju čine materijalni troškovi i troškovi zarada.

Pored relativno visokog udela troškova zarada veoma zanimljive rezultate je moguće izvesti iz analize fiksnih i varijabilnih troškova. Pri tome se materijalni troškovi, troškovi energije, troškovi održavanja i proizvodnih usluga posmatraju kao varija–bilni i čine preko 78% ukupnih troškova. Relativno nizak udeo fiksnih troškova u

98

troškovima proizvodnje stvara prihvatljiv rizik poslovanja. Navedena okolnost uzro–kuje da se pri rastu obima proizvodnje ostvaruje umeren rast dobiti. Sa druge strane u slučaju pada obima proizvodnje preduzeće ima manju verovatnoću da posluje sa gubitkom.

Uvidom u potrebne investicije i stavljanjem istih u odnos sa ostvarenom dobiti izračunava se rentabilnosti ulaganja. Vrednosti od 22,96% ukazuje na potencijalno veoma efektivnu proizvodnju. Pored toga, ako se posmatra povraćaj sredstava moguće je doći do veličine od nešto ispod 4 godina za ukupna ulaganja.

Prilikom tumačenja dobijenih rezultata potrebno je imati u vidu da navedeni pokaza–telji podrazumevaju korišćenje punog kapaciteta postrojenja, finansiranje iz sopstve–nih izvora i ne uzimaju u obzir mogućnost vanrednih rashoda. Uzevši u obzir visinu investicije i potencijalno visok nivo vanrednih rashoda koji nastaju po osnovu povrata robe prethodno date procene potrebno je prihvatiti sa dozom opreza.

4. Zaključak

Razvoj prerade mesa je od velikog značaja budući da proizvodnja svinja predstavlja samo stvaranje sirovinske baze za dalje faze proizvodnje. Osnovu prerade predsta–vljaju postrojenja velikog kapaciteta. Sa druge strane usled potrebe održavanja ruralnih zajednica i ravnomernog razvoja ruralnih regiona potrebno je deo proizvo–dnje vršiti putem postrojenja malog kapaciteta. U ovom slučaju stvara se problem tržišne prepoznatljivosti proizvoda i njihove finalne realizacije. Navedene probleme moguće je prevazići razvojem tradicionalnih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom čime se omogućava bolja prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu i viša stopa profita. Vrednost geografske oznake porekla bazira se na ubeđenju potrošača da proizvodi obeleženi geografskom oznakom porekla imaju posebna svojstava i kvalitet. Na ovaj način se konkurentnost takvih proizvoda povećava, postiže se prednost na tržištu u odnosu na istu vrstu proizvoda koji nemaju takvu oznaku. Na ovaj način se direktno utiče na konkurentsku sposobnost proizvođača i stvara osnov za stabilnije poslovanje.

Bez obzira na to dugoročan opstanak na tržištu uslovljava postojanje specifičnih i trajnih osobina pojedinih proizvoda što je moguće postići samo stvaranjem stabilne sirovinske osnove. Pored toga, stvaranje stabilne sirovinske osnove stvaraju se uslovi za organsku proizvodnju i otvaraju mogućnost za iskorišćenje njenih tržišnih pote–ncijala (Katić i sar, 2010).

5. Literatura

1. Đorović, M. T., Stevanović, S. V., & Lazić, V. M. (2010). Srbija na međunarodnom tržištu mesa. Ekonomika poljoprivrede, 57(1), 91-110.

2. Jovanović, S., Popović, L., Dokmanović, M., Đorđević, V., Mirilović, M., Todorović, E., Baltić, M. Ž. (2009). Uporedna analiza proizvodnje svinjskog mesa i mesnatosti trupova svinja sa farmi i iz otkupa u Srbiji. Tehnologija mesa, 50(5-6), 287-295.

3. Katić, B., Mirjana Savić, Vesna Popović (2010): "Organska stočarska proizvodnja – neiskorišćena šansa Srbije", Ekonomika poljoprivrede 2/2010, str. 245-255.

99

4. Lanjouw, J., Lanjouw, P. (2001): The rural non-farm sector: issues and evidence from developing countries, Agricultural Economics 26 1–23

5. Okanović, Đ., Petrović, L., Zekić, V., Živković, B., Džinić, N., Tomović, V., Tasić, T., Ikonić, P. (2008). Značaj kvaliteta svinjskih polutki za ekonomiku poslovanja u proizvodnji i preradi svinjskog mesa. Biotechnology in Animal Husbandry, 24(3-4), 129-137.

6. Okanović, Đ., Zekić, V., Petrović, L. S., Tomović, V., Džinić, N. R. (2006). Ekonomičnost proizvodnje svinjskog mesa u polutkama. Tehnologija mesa, 47(5-6), 237-241.

7. Radovanović, R. (2001). Utvrđivanje kvaliteta trupova na liniji klanja: mogućnosti merne opreme nove generacije, Tehnologija mesa, 42, 5–6, 309–326.

8. Tomić, R., Živković, D., & Andrić, B. (2007). Organizaciono-ekonomska obeležja poslovanja klanice. Ekonomika poljoprivrede, 54(2), 197-214.

9. Zekić V., Vidović V., Milić D., Lukač D. (2012): Ekonomska obeležja tova svinja rase jorkšir, Agroekonomika br. 55, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 57-63.

10. Zekić, V., Okanović, Đ., Živković, B. (2007): Ekonomski aspekti proizvodnje svinjskog mesa, Savremena poljoprivreda, 56(1-2), 206-211.

100

ECONOMIC FEATURES OF MEAT PROCESSING PLANTS*

Zekić Vladislav, Džinić Natalija, Tica Nedeljko, Tomović Vladimir, Milić Dragan1

Summary

The development of meat processing is highly important for animal husbandry production. In order to preserve rural communities and evenly develop different regions, it is necessary to complete production by means of small-capacity processing plants. The calculated production efficiency value is 1.14. Variable costs comprise 78% of total costs. The profitability index amounts to 20.13% and indicates potentially very efficient production. Furthermore, if returns are considered, it is possible to work out a value equal to that of something over four years of total investment. It is necessary to bear in mind that the aforementioned indicators imply using processing plants in their full capacity and financing from their own resources. They do not consider any occurrence of extraordinary costs.

Keywords: pig farming, meat processing, costs.

Primljen/Received:29.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.10.2014.

* The implementation of the research was carried out by the Ministry of Science, Republic of

Serbia, under the project number: 31032, entitled ''Development of production technology of traditional fermented dry sausages with geographical origin to obtain safe products of standard quality''.

1 Vladislav Zekić, PhD, associate professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Natalija Džinić, PhD, associate professor, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Nedeljko Tica, PhD, professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Vladimir Tomović, PhD, associate professor, Faculty of Technology, University of Novi Sad, Dragan Milić, MSc, teaching assistant, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad.

101

UDK: 338.43 Originalni naučni rad Original scientific paper

EKONOMSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE ULJANE REPICE1

Veljko Vukoje, Nemanja Pajić2

Rezime

Uljana repica je interesantna i potencijаlno veomа znаčаjnа rаtаrskа kulturа zа Republiku Srbiju. Njen privredni znаčаj ogledа se, pored ostalog, i u visokim finаnsijskim efektima koji se mogu ostvаriti po jedinici površine. Budući dа se rаdi o uljarici kojа će u budućnosti zаuzimаti još znаčаjnije mesto na poljima širom sveta, u rаdu su аnаlizirаne ekonomske karakteristike proizvodnje ove kulture u našoj zemlji. U proizvodnji uljane repice ostvaruje se visoka marža pokrića (84.267 din/ha), a veoma su dobri i ostali najvažniji ekonomski pokazatelji uspeha (koefi-cijent ekonomičnosti 1,89; stopa dobiti 47,1%). Preduzimanje organizovanih ko-raka na povećanju domaće tražnje za uljanom repicom značajno bi doprinelo poboljšanju položaja domaćih proizvođača, odnosno bržem razvoju proizvodnje ove veoma važne industrijske biljke.

Ključne reči: poljoprivreda, uljana repica, troškovi, isplativost, analiza.

1. Uvod

Poljoprivrednа proizvodnjа predstаvljа veomа znаčаjnu privrednu grаnu u Repu-blici Srbiji, u kojoj rаtаrstvo trаdicionаlno uzima dominantnu ulogu. Poslednjih nekoliko godinа, jednа od nаjprofitаbilnijih rаtаrskih kulturа jeste uljаnа repicа. Ovа industrijskа biljkа je sve zаstupljenijа nа poljimа poljoprivrednih proizvođаčа širom svetа. Uljаnа repicа je veomа stаrа biljnа kulturа. Njeni prvi trаgovi su uočeni još pre 5.500 godinа u germаnskim nаseljimа. Tаkođe je od dаvninа poznаtа i u Kini, gde je gаjenа pre oko 3.500 godinа. Plemenite vrste ove biljke nаstаju tek krаjem 16. vekа, i to u Evropi (Baranyk and Fabry, 1999). Nаjverovаtnije se počelа gаjiti u Belgiji, odаkle je prenetа u ostаle evropske zemlje. Kod nаs je poznаtа od 18. vekа, а veći znаčаj dobijа tek u poslednjih nekoliko decenijа. 1 Rad predstavlja deo istraživanja u okviru projekata: "Ekonomska opravdanost korišćenja

biljnih ostataka kao izvora energije" koji je finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.

2 Dr Veljko Vukoje, vanredni profesor, Master Nemanja Pajić, doktorant, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg D. Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija, email: vukoje@polj.uns.ac.rs

102

Znаčаj uljаne repice se konstаntno povećаvа, naročito u poslednje vreme. Pored soje, predstаvljа nаjznаčаjniju sirovinu zа proizvodnju biodizelа. Ovа tvrdnjа se nаročito odnosi nа evropski kontinent, gde ulje od uljаne repice predstаvljа osnovnu i dominаntnu sirovinu za dobijanje biodizela. (Sovero, 1993). Sаdržаj uljа u semenu kreće se oko 40-48% (Mаrjаnović-Jeromelа i sаr, 2006), a proizvođаči od otku-pljivača dobijaju posebne bonifikаcije zа kvаlitet proizvedenog zrnа. Proračuni ukа-zuju dа se pri prerаdi 100 kg uljаne repice dobijа oko 43 kg uljа, а ostаtаk od 57 kg može se upotrebiti kаo kvalitetna stočnа hrаnа (Pavlista and Baltensperger, 2007). U proizvodnji biodizela od uljane repice dobijaju se ekonomski značajni nuspro-izvodi: glicerin, soli i uljana sačma i dr. (Tomić i sar, 2010). Sačma uljane repice sadrži 35-40% sirovih proteina.

Pored toga, uljаnа repicа može poslužiti i kаo sirovinа u industriji tekstilа, kože, bojа, sаpunа i dr. (www.obnovljiviizvorienergije.rs). U proizvodnji uljane repice kao nuspro-izvod javlja se 4,4 t/ha biljne mase. Toplotna moć ove biljne mase iznosi 17.400 kJ/kg (Brkić i sar, 2005). Celokupnu količinu ostataka biljne mase ne treba prikupljati, već jedan deo ostaviti za zaoravanje i povećanje plodnosti zemljišta (organsko đubrenje). Smatra se da je u energetske svrhe moguće koristiti oko 30% raspoloživih žetvenih ostataka (Tomić i sar, 2010).

I pored velikog značaja i stalno rastuće proizvodnje, uljana repica i dаlje predstаvljа nedovoljno istrаženu kulturu zа poljoprivrednike u nаšoj zemlji. Detaljnije sagleda-vanje ekonomskih efekata u proizvodnji uljаne repice, odnosno upoznavanje sa osnovnim tendencijama na tržištu ove industrijske kulture, odražava suštinu istraži-vačkih napora u ovom radu.

2. Materijal i metod rada

U radu se analiziraju osnovni ekonomski pokazatelji uspeha proizvodnje uljane repice. Radi sticanja jasnije slike o nivou profitabilnosti uljane repice, vrši se poređenje sa tradicionalno najzastupljenijim proizvodnjama, pšenicom i kuku-ruzom. Osnovu ove uporedne analize čine analitičke kalkulacije proizvodnje uljane repice, pšenice i kukuruza, za proizvodnu 2012/13. godinu. Kalkulacije su dobijene iz poljoprivrednog preduzeća Agrohalas d.o.o, Ada. Radi se o uspešnom preduzeću koje tradicionalno postiže dobre rezultate u ratarskoj proizvodnji, a u poslednje vreme sve veću pažnju poklanja i proizvodnji uljane repice. Poseduje svu neopho-dnu opremu i objekte za proizvodnju i čuvanje posmatranih useva.

Kalkulacije se primarno baziraju na obračunu varijabilnih troškova proizvodnje i marže pokrića kao osnovnog rezultata. U cilju dobijanja pouzdanijih podataka o ekonomskoj isplativosti izračunavaju se i dodatni indikatori uspeha (dobit, koefi-cijent ekonomičnosti i stopa dobiti). Takođe se, metodom senzitivne analize, ispi-tuje kretanje finansijskog rezultata u zavisnosti od promene prinosa ili/i tržišnih cena uljane repice.

Prilikom razmatranja osnovnih tendencija u kretanju proizvodnje i prometa uljane repice u svetu i Republici Srbiji, korišćeni su podaci iz FAO baze, kаo i podаci Republičkog zavoda za statistiku (za period od 2003. do 2012. godine). Ovi podaci su obrađeni klasičnim metodama deskriptivne statistike.

103

3. Rezultati istraživanja

3.1. Proizvodnja i promet uljane repice

Na sve veći značaj uljane repice jasno ukazuju tendencije konstantnog rasta površina i proizvodnje u poslednjih deset godina, kako u svetu tako i u Republici Srbiji. U svetu su u posmatranom desetogodišnjem periodu (2003-2012) prosečne površine pod uljanom repicom iznosile oko 29,6 miliona hektara, uz značajno povećanje od 4,29% prosečno godišnje (tab. 1). Nаjveće površine pod uljаnom repicom u svetu nalaze se u Kаnаdi, Kini i Indiji (oko 60% svetskih površina), dok su Nemačka i Francuska lideri na evropskom kontinentu.

U našoj zemlji je primetan još veći porast zasejanih površina u poslednjoj deceniji (prosečna stopa rasta 11,06%), pri čemu je uljanom repicom bilo zasejano prosečno 9.536 ha. Tabela 1. Površine, prinosi i proizvodnja uljane repice (2003-2012) Table 1. Area, yield and rapeseed production (2003-2012)

Svet Republika Srbija

Prosek Stopa promene Prosek Stopa romene Površina (ha) 29.617.126 4,29% 9.536 11,06% Prinos (kg/ha) 1.815 2,12% 2.246 8,31% Proizvodnja (t) 54.028.667 6,50% 23.431 20,28%

Izvor: Autori na bazi podataka www.fao.org i www.stat.gov.rs

Prinosi i proizvodnja uljane repice takođe beleže značajan rast (tab. 1). Naročito je uočljivo povećanje proizvodnje u našoj zemlji, prosečno za 20,28% godišnje, što je posledica velikog povećanja zasejanih površina i prinosa.

Posmatrajući proteklih deset godina, vidljiva je i velika ekspanizija trgovine uljanom repicom (tab. 2). U svetu se naturalni obim trgovine uljanom repicom po-većava na godišnjem nivou u proseku za 9,57%, dok je, posmatrano vrednosno, ovo povećanje još značajnije (21,62%). Nаjveći izvoznici uljane repice u svetu su Kаnаdа, Frаncuskа i Austrаlijа, čije učešće u svetkom izvozu iznosi 65%. Nemаčkа, Jаpаn, Holadnija i Belgija su nаjveći svetski uvoznici ove uljarice (55% ukupnog svetskog uvoza).

Trgovina uljanom repicom u Srbiji ostvaruje izuzetno veliki porast, količinski i vrednosno, i to prevashodno konstantim povećanjem izvoza. Najveći deo izvoza usmeren je ka Nemačkoj. Kao posledica konstanto rastuće tražnje sa inostranog tržišta, cena domaće uljane repice se u posmatranom periodu prosečno godišnje povećavala za 13,70%. Ovaj inidaktor je bio ključan za povećanje zainteresovanosti poljoprivrednih proizvođača za proizvodnju ove industrijske biljke.

Slabija domaća tražnja može se povezati sa nedostatkom preradnih kapaciteta, kao i sa nedovoljnim podsticajima države usmerenim ka iskorišćenju uljarica u svrhu proizvodnje goriva. Uspostavljanje i implementacija ozbiljnog pravnog okvira, koji bi olakšao proizvodnju biodizela, upravo je i osnovni problem u Republici Srbiji (Tešić i sar, 2010).

104

Tabela 2. Promet uljane repice (2003-2012) Table 2. Rapeseed turnover (2003-2012)

Svet Republika Srbija

Prosek Stopa promene Prosek Stopa romene Količina (t) 12.144.324 9,57% 4.693 189,85% Vrednost (000 $) 5.107.762 21,62% 2.259 174,99% Cena ($/kg) - - 0,30 13,70%

Izvor: Autori na bazi www.fao.org ; www.stat.gov.rs

3.2. Ekonomski pokazatelji u proizvodnji uljane repice

Stalni izazov za menadžment u poljoprivredi mora biti iniciranje promena u smislu smanjenja ukupnih troškova proizvodnje, povećanja cenovne konkurentnosti proizvoda, kao i iznalaženja najprofitabilnijih kultura (Ašonja i sar, 2008).

Uočene tendencije na tržištu uljane repice ukazuju da se u budućnosti može očekivati još značajnije učešće ove proizvodnje u plodoredima širom sveta, a takođe i u našoj zemlji. Logično je očekivati i dobre finansijske rezultate u proizvodnji ove kulture. Traženje odgovora na pitanje „koliko je već sada isplativa proizvodnja uljane repice u našoj zemlji“ predstavlja suštinu istraživanja u ovom radu. Radi sticanja jasnije slike i davanja preciznije ocene rentabilnosti, vrši se poređenje najvažnijih parametara uspeha sa proizvodnjom pšenice i kukuruza. U tu svrhu koristi se uporedna kalkulacija troškova i rezultata ovih proizvodnji (tab. 3).

Na osnovu kalkulacija korišćenih sredstava mehanizacije ovi troškovi su razdvojeni na varijabilne i fiksne. Pozicija „fiksni troškovi“ obuhvata pripadajući deo opštih troškova preduzeća i fiksne troškove mehanizacije.

U proizvodnoj 2012/13. godini dominanantnu poziciju u strukturi troškova proizvodnje uljane repice čine troškovi veštačkog đubriva sa 32,2%. Ovaj procenat je osetno manji kod proizvodnje pšenice (37,9%) i kukuruza (25,6%). Niži utrošak veštačkog đubriva u analiziranoj proizvodnji kukuruza, nastao je kao posledica odgovarajućeg plodoreda. Rameeh (2013) naglašava da je uljana repica poznata kao kultura koja izrazito pozitivno reaguje na upotrebu veštačkog đubriva. Varijabilni troškovi mehanizacije imaju vrlo značajan udeo u ukupnim troškovima proizvodnje uljane repice (21,2%), i zajedno sa fiksnim troškovima mehanizacije dostižu 25,5%. Troškovi rada posmatranih proizvodnji kreću se oko 13%, što je uobičajeno učešće u ratarstvu. Fiksni troškovi su na relativno niskom nivou (24,4%), od čega na opšte troškove otpada 20,1%, dok ostatak čine fiksni troškovi mehanizacije.

Uljana repica zahteva najniža ulaganja varijabilnih faktora proizvodnje po jedinici kapaciteta (58.336 din/ha), što je za 6,7% manje nego kod pšenice (62.554 din/ha), i za 19,1% niže u odnosu na kukuruz (72.084 din/ha) (tab. 3, graf. 1). Istovremeno uljana repica daje ubedljivo najveću vrednost proizvodnje po jedinici kapaciteta (145.950 din/ha). Usled toga je i marža pokrića u proizvodnji uljane repice (87.614 din/ha) veća za čak 52,8% u odnosu na pšenicu (57.343 din/ha), i za 54,3% u poređenju sa kukuruzom (56.797 din/ha).

105

Tabela 3. Kalkulacije proizvodnje uljane repice, pšenice i kukuruza (1 ha) Table 3. Calculations of rapeseed, wheat and corn production (1 ha)

Izvor: Autori na bazi Agrohalas d.o.o.

Ako se posmatra dobit, kao konačan finansijski rezultat, razlika je još ubedljivija u korist uljane repice, s obzirom na približno isti iznos fiksnih troškova po 1 ha. Uljana repica daje dobit veću za 79,5% u odnosu na pšenicu, ili za 84,9% u odnosu na kukuruz. Iako je dobit krajnji, najuži i može se reći najprecizniji pokazatelj uspeha, ipak je marža pokrića (bruto marža, marginalni rezultat, neto prihod) često pogodnija za uporednu analizu upeha. Ovo, pre svega, sa aspekta kratkoročnog odlučivanja (period do jedne godine, odnosno jedan reprodukcioni ciklus u poljo-privredi). Budući da su fiksni troškovi u kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbeći u značajnijoj meri), to se isplativost pojedinih proizvodnji može bolje sagledati na osnovu marže pokrića, nego na osnovu neto rezultata (do-biti/gubitka). Zbog toga se marža pokrića često koristi pri utvrđivanju optimalne strukture proizvodnje, kao jedan od osnovnih kriterijuma optimalnosti.

Poslednja dva pokazatelja (ekonomičnost i stopa dobiti) spadaju u grupu tzv. relativnih indikatora. Izraženi su u vidu koeficijenta, odnosno procenta, i omogu-ćavaju vremensko i prostorno poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent ekono-mičnosti pokazuje da se na svaki dinar učinjenih ukupnih troškova u proizvodnji uljane repice ostvaruje 1,89 dinar vrednosti proizvodnje (pšenica 1,47; kukuruz 1,41). Ovo se može smatrati vrlo dobrom vrednošću indikatora za ratarsku proi-zvodnju. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda, akumulativnosti proizvodnje) govori da se

Vrednost (din/ha)

Učešće (%)

Vrednost (din/ha)

Učešće (%)

Vrednost (din/ha)

Učešće (%)

1. Seme 5.502 7,1 9.653 11,8 14.021 15,3

2. Veštačko đubrivo 24.832 32,2 22.800 27,9 23.450 25,6

3. Zaštitna sredstva 1.514 2,0 2.367 2,9 2.709 3,0 4.Varijabilni troškovi mehanizacije 16.341 21,2 17.236 21,1 19.982 21,8

5. Bruto zarade 10.147 13,1 10.498 12,9 11.922 13,0 6. Varijabilni troškovi (1do5) 58.336 75,6 62.554 76,7 72.084 78,6

7. Fiksni troškovi 18.862 24,4 19.045 23,3 19.608 21,48. UKUPNI TROŠKOVI 77.198 100,0 81.599 100,0 91.692 100,0

9. Prinos (kg/ha) 3.475 5.965 8.04010.VREDNOST PROIZVOD. 145.950 119.897 128.881

11.Marža pokrića (10-6) 87.614 57.343 56.79712. Dobit (10-8) 68.752 38.298 37.18913. Koeficijent ekonomičnosti (10/8) 1,89 1,47 1,41

14. Stopa dobiti (12/10)*100 47,1% 31,9% 28,9%

ELEMENTI KALKULACIJE

ULJANA REPICA PŠENICA KUKURUZ

106

na 100 dinara vrednosti proizvodnje uljane repice ostvaruje 47,1 dinar dobiti, što je takođe veoma dobar pokazatelj (pšenica 31,9 dinara; kukuruz 28,9 dinara).

Grafikon 1. Vrednost proizvodnje, varijabilni troškovi i marža pokrića (1 ha) Graph 1. Production value, variable costs and contribution margin (1 ha)

Kod uporedne analize može se desiti da su neki od ključnih pokazatelja u supro-tnosti (npr. bruto marža po 1 ha i koeficijent ekonomičnosti), usled čega je neo-phodno proceniti kojem pokazatelju treba dati prednost i koliku. Neophodno je uzeti u obzir konkretne uslove poslovanja, odnosno primarne i sekundarne ciljeve koje gazdinstvo želi ostvariti. Treba uvažiti koji je faktor u „minimumu“, ili kao se obično kaže, koji predstavlja „usko grlo“ za povećanje rezultata. Taj faktor je, po pravilu, i najskuplji u konkretnim uslovima, jer ga je najteže i nabaviti. Drugim rečima, neophodno je odgovoriti na pitanje „šta je osnovni ograničavajući faktor maksimiranju profita gazdinstva – da li je to, na primer, raspoloživo zemljište, ili finansijska sredstva, ili radna snaga ili...“

Takođe je neophodno voditi računa i o drugim ograničenjima na gazdinstvu, kao što su: zahtevi plodoreda, raspoloživi kapaciteti mehanizacije i objekata, eventualnih preradnih kapaciteta, zatim predviđena tržišna kretanja cena pojedinih proizvoda, cena kapitala, itd.

U našem primeru navedeni problem ne postoji, jer svi apsolutni i relativni pokazatelji uspeha govore da je proizvodnja uljane repice ubedljivo najefektivnija, potom sledi kukuruz i, konačno pšenica, kao najmanje isplativa.

Finansijski rezultat u poljoprivredi veoma je sklon osciliranju u pojedinim godinama, usled variranja prinosa i cena gotovih proizvoda. Senzitivna analiza pokazuje kretanje finansijskog rezultata u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda. Očigledna je visoka tolerantnost uljane repice na smanjenje prinosa i tržišnih cena. Tek sa smanjenjem prinosa ili/i prodajnih cena za oko 47% finansijski rezultat postaje negativan. Proizvodnja pšenice beleži gubitak već sa smanjenjem prinosa/prodajnih cena za 32%, a proizvodnja kukuruza sa smanjenjem od 29%.

107

4. Zaključak

Istrаživаnje jasno pokazuje konstantan i vrlo značajan porast svih аnаlizirаnih pаrаmetаrа proizvodnje uljane repice u proteklih deset godina, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Pozitivne tendencije odnose se nа povećаnje površinа, prinosа i proizvodnje uljаne repice, i nаročito, nа povećаnje prometа i cenа ove kulture. S obzirom na rast cena uljane repice, kao i konstantno rastuću tražnju na evropskom kontinentu, logično je da se u ovoj proizvodnji ostvaruju i vrlo dobri finansijski efekti. Analize sprovedene u ovom radu to nedvosmisleno i dokazuju. Proizvodnja uljane repice beleži veoma visoke ekonomske parametre uspeha (marža pokrića 84.267 din/ha; koeficijent ekonomičnosti 1,89; stopa dobiti 47,1%). Pri tom je znatno uspešnija u odnosu na tradicionalne ratarske kulture sa kojma je vršeno poređenje (pšenica i kukuruz).

Izvesno je da uljana repica predstаvljа veoma perspektivnu industrijsku biljku zа našu zemlju. Pre svegа, sа stаnovištа odličnih аgroekoloških uslovа zа njenu proizvodnju i velikih mogućnosti za izvoz nа međunаrodno tržište. U bližoj budu-ćnosti se može očekivati još znаčаjnije mesto uljаne repice u setvenim strukturаmа nаših poljoprivrednih proizvođаčа. Bilo bi veoma značajno da se preduzmu organi-zovaniji koraci za povećanje domaće tražnje za uljanom repicom (na primer: poreske olakšice za proizvodnju biodizela, značajnije stimulisanje podizanja doma-ćih preradnih kapaciteta, veće subvencije po 1ha i dr.). To bi stvorilo veću sigurnost za primarne proizvođače, stavljajući ih u povoljniji položaj u odnosu na otkupljivače/izvoznike.

5. Literatura 1. Ašonja, A., Sajfert, Z., Nikolić, M. (2008): Moderan menadžment u okvirima

poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, Traktori i pogonske mašine, 13(2), str. 65-70.

2. Baranyk, P., Fabry, P. (1999): History of the rapeseed (Brassica napus l.) growing and breeding from middle age Europe to Canberra, 10th International Rapeseed Congress, Canberra, http://www.regional.org.au/au/gcirc/4/374.htm

3. Brkić, M., Kovčin, S., Skala, D., Mulić, R., Marić, M. (2005): Nusproizvodi u proizvodnji biodizela, poglavlje u monografiji, Biodizel alternativno i ekološko tečno gorivo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 150-159.

4. Marjanović-Jeromela, Ana, Marinković, R., Furman, T. (2006): Uljаnа repicа kаo sirovinа zа proizvodnju biodizelа, Zbornik rаdovа Institutа zа rаtаrstvo i povrtаrstvo, 42(1), str. 25-40.

5. Marjanović-Jeromela, Ana, Mikić, A., Marinković, R., Mihajlović, V., Miladinović, Dragana (2007): Prinosi semenа i proteinа uljаne repice, Zbornik rаdovа Institutа zа rаtаrstvo i povrtаrstvo, 44(1), str. 237-241.

6. Marko, J., Jovanović, M., Tica, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

7. Pavlista, A., Baltensperger, D. (2007): Phenology of Oilseed Crops for Bio-Diesel in the High Plains, In: Janick J., Whipkey A. (eds), New crops, p. 60-63.

108

8. Rameeh, V. (2013): Combining ability of nitrogen deficiency stress indices for plant height in rapeseed varieties, Journal of Agricultural Sciences, 58(1), p. 19-30.

9. Rodić, J., Vukelić, Gordana, Andrić, M. (2007): Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun.

10. Sovero, M. (1993): Rapeseed, a New Oilseed Crop for the United States, In: Janick J., Simon J.E. (eds), New crops, p. 302-307.

11. Tešić, M., Kiss, F., Janković, V. (2010): Mogućnost proizvodnje i korišćenja biodizela u Srbiji, elaborat, Jefferson Institute.

12. Tomić, M., Furman, T., Savin, L., Simikić, M., Damlanović, N., Samardžija M. (2010): Analiza količina i mogućnosti korišćenja nusproizvoda iz proizvodnje biodizela u AP Vojvodini, Traktori i pogonske mašine, vol. 15, br. 2-3, str 131-135.

13. Vukoje, V., Marković, T. (2010): Analiza ekonomskih efekata proizvodnje vodećih ratarskih useva na porodičnim gazdinstvima, Savremena poljoprivreda, vol. 59, br. 1-2, str. 15-21.

14. http://obnovljiviizvorienergije.rs/biogorivo.html (01.09.2014.) 15. http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID (17.08. 2014.) 16. http://webrzs.stat.gov.rs (19.08.2014.)

109

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF RAPESEED PRODUCTION

Veljko Vukoje, Nemanja Pajić1

Summary

Rapeseed is a interesting and potentially very important field crop for Republic of Serbia. Her economic importance is reflected, among other things, in the high financial results that can be achieved per unit area. Since this is about an oil crop, which will in future occupy more prominent position in the fields around the world, this paper analyzes the economic characteristics of this culture in our country. The production of rapeseed achieves high contribution margin (84.267 din/ha), and other important economic indicators of success are very high (the cost-effectiveness ratio 1,89; the profit rate 47,1%). Taking organized steps to increase domestic demand for rapeseed would significantly contribute to improving the position of domestic producers, and faster development of production of this important industrial crop.

Key words: agriculture, rapeseed, costs, profitability, analysis Primljen/Received:2.10.2014. Prihvaćen/Accepted:15.10.2014.

1 Veljko Vukoje, PhD, associate professor, MSc Nemanja Pajić, PhD student, University of

Novi Sad, Faculty of Agriculture, Square D. Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia, vukoje@polj.uns.ac.rs

110

UDK: 339.138 Originalni naučni rad Original scientific paper

MARKETING ISTRAŽIVANJE: PROIZVODNJA MEDA KAO VID ZAPOŠLJAVANJA ŽENA NA SELU

Otović Slavica1, Miličić Željka2

Rezime

Iako postoje prirodni uslovi za razvoj pčelarstva u opštini Vrbas, proizvodnja meda nedovoljno je zastupljena kao vid poljoprivredne delatnosti na gazdinstvima i kao vid preduzetničke delatnosti. Cilj marketing istraživanja je da se na osnovu poda-taka o proizvodnji meda donesu zaključci, osmisli strategijski plan i operativno sprovede projekat samozapošljavanja žena u naseljenim mestima opštine. Anketi-rano je 64 pčelara od kojih za 59 (92,19%) pčelarenje nije osnovno zanimanje, a samo je 11 (17,19%) žena. Pored zadovoljavajuće tražnje na domaćem tržištu, med sa područja Srbije veoma je tražen i na tržištu Evropske unije.

Ključne reči: proizvodnja meda, zapošljavanje žena, tražnja

1. Uvod

Na prostorima Srbije proizvodnja meda zastupljena je vekovima, uglavnom, kao dodatna proizvodnja na poljoprivrednom gazdinstvu, gde je med upotrebljavan za lične potrebe proizvođača i ređe, kao proizvod za prodaju. S obzirom na hranljiva, lekovita svojstva, potražnju na tržištu i na nedovoljno iskorišćene prirodne pote-ncijale za proizvodnju meda, postoji mogućnost razvijanja proizvodnje, tako da uzgoj pčela postane osnovna poljoprivredna delatnost na gazdinstvu - da se postavi na temelju preduzetništva, a uz korišćenje zaključaka marketing istraživanja. Siste-mskim prikupljanjem podataka, njihovom analizom, obradom i povezivanjem u jedinstvenu celinu, može se stvoriti osnova za kreiranje projekta za savremenu proizvodnju, kao i plasman meda i proizvoda od meda kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

Marketing istraživanje može se označiti ciljem kao eksplorativno (istraživačko), kvantitativno, kvalitativno i prognostičko (koje objedinjuje kvalitativne i kvanti-tativne podatke). Potrebno je označiti i razliku između istraživanje tržišta i marke-

1 MSc Otović Slavica, menadžer za odnose s javnošću, Opšta bolnica Vrbas, Ulica Dr Mi-

lana Čekića 4, 21460 Vrbas, mt: +38164 802 3215, e-mail: slavica.otovic@vrbas.net, slavicaotovic1@gmail.com

2 MSc Miličić Željka, profesor, Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog, Ulica Carice Milice, 21410 Futog, mt: +381 63 776 9220, e-mail: poljosko@eunet.rs

111

ting istraživanja koje, kako objašnjava Vlahović (2004), predstavlja istraživanje pla-smana proizvoda, odnosno informacija o tržištu. Istraživanje marketinga, međutim obuhvata istraživanje svih instrumenata marketing MIKS-a.

Da bi se stvorila osnova za kreiranje projekta savremene proizvodnje meda i proizvoda od meda, izvršeno je jednokratno marketing istraživanje ispitivanjem, putem anketnog upitnika proizvođača meda u opštini Vrbas.

***

Opština Vrbas је važila za jednu od (ruralnih ali i –prim. aut.) privredno razvijenijih opština sa dugogodišnjom tradicijom u proizvodnji i preradi poljoprivrednih proi-zvoda u Republici Srbiji, pa i na prostorima bivše Jugoslavije.

Posledica tranzicije, loših privatizacija vrbaskih preduzeća, nedovoljna edukovanost za pokretanje sopstvenog posla i neplansko obrazovanje stručnih kadrova, uslovili su značajnu stopu nezaposlenosti oba pola (Bošković et. all., 2013). Problem nezaposlenosti, posebno žena u naseljenim mestima opštine Vrbas i okoline, je ujedno i problem marketing istraživanja. Žene na selu najčešće predsta-vljaju marginalizovanu kategoriju, jer obavljaju najteže poslove sedam dana u nedelji na poljoprivrednom gazdinstvu, bez realnog učešća u raspodeli dobiti, često bez mogućnosti uticaja na planske aktivnosti, a uz obavljanje celokupnog kućnog rada i brigu o ostalim članovima porodice. Mnoge seoske žene jednostavno prihva-taju da je usklađivanje posla i porodice komplikovanije u ruralnim područjima, što umanjuje žalbe (i proaktivno delovanje, a uvećava socijalnu izopštenost–prim. aut.) u vezi njihove situacije (Bock, 2010). Kako navode Čikić i ostali (2011), nedostatak znanja i informacija o mogućnostima za razvoj ženskog preduzetništva značajna je prepreka njegovom razvoju. Naime, seoske žene najčešće su nižeg i srednjeg nivoa obrazovanja, što uz činjenicu da su svojim svakodnevnim životom i radom pretežno vezane za gazdinstvo i lokalnu seosku zajednicu, umanjuje njihov socijalni kapital, kao i mogućnost da dođu do potrebnih informacija o pokretanju sopstvenog i/ ili porodičnog posla.

Cilj marketing istraživanja je prikupljanje informacija koje treba da doprinesu razvoju pčelarstva u opštini Vrbas, kroz osmišljavanje i prezentovanje operativnog projektnog plana za razvoj ženskog preduzetništva u ovom segmentu poljoprivredne proizvodnje i agrobiznisa, kao dodatnom ili čak, osnovnom zanimanju.

Pretpostavka je da, iako postoji proizvodnja meda, nije prepoznata kao vid konku-rentske prednosti opštine i regiona, nije dovoljno afirmisana, niti su upotrebljeni marketinški alati koji mogu pomoći u menadžmentu – proizvodnji, plasmanu i krajnjem cilju, adekvatnoj ekonomskoj dobiti. Potrebne su dobro postavljene i testirane hipoteze. Pošto činjenica označava istinite stavove koji se zasnivaju na tvrdnji potrebno je odrediti okvir pojava i pretpostavki (Pejanović, 2011) marketing istraživanjem. Odgovori na niz pitanja (pitanja koja bez jasno koncipiranog plana često demotivišu potencijalne preduzetnice - nedostatak znanja, kako u proizvodnji,

112

tako i u organizaciji poslovanja), predstavljaju svrhu predočenog marketing istraži-vanja, kao potencijalna smernica za zapošljavanje i planiranje poslovanja. Nedovo-ljna zastupljenost žena u pčelarstvu predstavlja hipotezu koja će na ovaj način biti potvrđena ili odbačena.

2. Izvori podataka i metodologija rada

Rezultati eksplorativnog, jednokratnog marketing istraživanja ispitivanjem proizvo-đača meda i proizvoda od meda (putem struktuiranog anketnog upitnika) predsta-vljaju osnovu istraživanja o zastupljenosti, načinu proizvodnje, problemima sa kojima se suočavaju proizvođači, kao i o mogućnostima plasmana istih na loka-lnom, regionalnom i inostranom tržištu, u cilju samozapošljavanja i zapošljavanja žena na selu. Istraživanje je upotpunjeno podacima prikupljenim putem sekunda-rnog istraživanja korišćenjem naučnoistraživačkih radova, časopisa, univerzitetskih udžbenika, publikacija, monografija, interneta… ali i neformalnim razgovorima sa preduzetnicama/ ima koji se bave proizvodnjom meda i proizvodima od meda. Marketing istraživanje anketiranjem je izvršeno od 26. do 30. maja 2014., u Vrbasu i pripadajućim naseljenim mestima. Uzorak ispitanika (100) je obuhvatio pripa-dnike Udruženja pčelara Vrbas (89 ispitanika), kao i pčelare koji su poznati po svojoj proizvodnji meda i proizvoda od meda, a nisu članovi udruženja (11 ispitanika). Anketni upitnik su popunili 64 proizvođača meda. Upitnik je distribu-iran uz pomoć predsednika udruženja, ali i terenskim anketiranjem pčelara od strane autorke. Upotrebljena su zanemarljiva finansijska sredstva.

3. SWOT analiza proizvodnje meda i proizvoda od meda u opštini Vrbas

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je bilo 673.000 košnica pčela. Postojeća paša pčela koristi se sa svega 5%, ali sektor generalno pokazuje znake rasta u pogledu broja domaćinstava koja se bave ovom proizvodnjom, kao i broja košnica koje poseduju (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, 2013).

Strategija marketinga privrednih subjekata definiše se uz prethodnu analizu situacije - SWOT analizu. Osnovni cilj sastoji se u tome da sagleda faktore koji bitno determinišu uspešnost privrednog subjekta (Vlahović, 2004). Pored sagledavanja osnovnih prednosti, slabosti, šansi i pretnji, ovaj jednostavan alat omogućava inici-jalnu smernicu ka dubljoj analizi poslovanja, otkrivanju dodatnih ideja koje mogu pomoći u proaktivnoj preduzetničkoj delatnosti.

113

Tabela 1: SWOT analiza – pčelarstvo kao vid poljoprivredne delatnosti i preduzetništva Table 1: SWOT analysis - beekeeping as a form of agric. activity and entrepreneurship

Prednosti Slabosti Iskorišćenost prirodnih resursa (polena i nektara) manja od 5%; Očuvanost tradic. znanja i tehnologija; Postojanje uspešnih primera dobre prakse; Dostupnost literat. i komunikacija pčelara putem društvenih mreža; Stručni skupovi i predavanja; Započete inicijative na formiranju lokalnih udruženja, poslovnih mreža proizvođača; Godišnji festival meda na lokalnom nivou; Jednostavna nabavka osnovnih sredstava za rad (košnica, vrcaljki za med…); Povoljne kredit. linije nadlež. institucija; Solidno stanje infrastrukture u regionu (uključujući i ruralna područja); Proizvodnja je sezonskog karaktera (proleće-jesen); Visok kvalitet prirodnog meda i proizvoda od meda; Tražnja veća od ponude;

Započinjanje delatnosti. – uglavnom lična finansijska sredstva.; Nepovolјni demog. trendovi u ruralnim područjima – mahom starija populacija; Rad bez jasnih planskih aktivnosti (biznis plan, osmišljena strategija, implementacija kroz označene operativne. planove); Pčelarenje kao sporedna delatnost na gazdinstvu; Niske subvencije nadlež. državnih institucija (500 dinara po košnici za 2014.), nedostatak podsticaja u vidu regresiranog goriva ili registracije vozila koje je neophodno za prevoz košnica (promena ispaše); Pčelarenje, uglavnom, nije uključeno u budž. podsticajno, finansiranje na lokalnom nivou; Nedovoljna učestalost kontrole kvaliteta u proizvodnji, distribuciji i prodaji; Pojava “lažnog meda” na domaćem tržištu – nelojalna konkurencija; Tretiranje štetnih insekata preparatima toksičnim za pčele; Nedovoljna medijska popularizacija delat.;

Prilike Pretnje Kreiranje novih proizvoda na bazi meda (kombinac. sa lek. biljem, košt. i sušenim voćem, rakije, vina…)–obogaćiv. ponude; Brendiranje proizvoda i uspostavljanje konkurentske prednosti na tržištu; Isticanje kvaliteta (sertifikacija); Regionalna prekogranična saradnja; Mogućnost konstantnog izvoza; Korišćenje pretpristupnog perioda za rast konkurentnosti, primenu standarda uz korišćenje EU fondova (IPARD); Poljoprivredni sajmovi i izložbe; Kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu (pčelarstvo ali i menadžment i marketing); Studijska putovanja pčelara; Formiran Savez pčelara na nivou RS; Osnivanje zadruge na državnom nivou uz regionalne, lokalne asocijacije i klastere Formiranje jedinst. servisa za koordinaciju u snabdev. repromaterijalom;

Snažnija med. popularizacija delatnosti.

Nedovoljna prepoznatljivost ruralnih spec. u lok. i nacionalnim politikama; Slaba zainteresovanost investitora; Narastanje ruralnog siromaštva i regionalnih razlika u siromaštvu; Nedovolјna prepoznatlјivost specifičnosti malih gazdinstava u nacionalnim politikama, uklјučujući i polјop. politiku (Ministarstvo poljoprivrede, vodop. i šumarstva, 2013); Slaba zastup. pčelarstva u strateškom planu RS 2014-2024; Nedostatak kapaciteta za povlačenje budžet. podrške sa pokrajinskog i državnog nivoa; Zastoj u procesu integracija u EU (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, 2013);

114

4. Analiza rezultata anketiranja proizvođača meda

Marketing istraživanjem pomoću upitnika obuhvaćen je uzorak od 100 proizvođača meda i proizvoda od meda sa teritorije opštine Vrbas, od čega je učešće prihvatilo 64 ispitanika (64%). Od 64 ispitanika, 54 su članovi Udruženja pčelara Vrbas (84,37%) – 20 (31,25%) aktivnih članova i 34 (53,12%) pasivnih članova; 8 (12,5%) ispitanika nisu članovi udruženja, dok se 2 (3,12%) ispitanika nisu izja-snila.

Slika1: Podela ispitanika po polu Figure 1:The distribution of patients by gender

Izvor: Rezultati ankete

Anketirani proizvođači su pretežno muškog pola: 53 (82,81%) – ženski pol je zastupljen sa 11 ispitanica (17,19%) što potvrđuje pretpostavku da se žene u manjoj meri bave proizvodnjom meda; ispitanici/ce uglavnom pripadaju populaciji od 31 do 70 i više godina starosti (56 - 87,5%), sa akcentom na zastupljenost ispitanika 61-70 i više godina (20 –31,25%); prihod porodice ispitanika se kreće od 25-54 hiljada dinara (70,31%); završeno srednje obrazovanje imaju 35 (54,69%), dok završeno više i visoko obrazovanje imaju 25 (39,06%) ispitanika uz dodatna znanja i veštine: rad na računaru 23 (35,93%), zanatska znanja 28 (43,75%), tehnička znanja 13 (20,31%), posedovanje vozačke dozvole 44 (68,75%), ali poznavanje stranih jezika 8 (12,50%).

Ispitanici žive u pretežno mešovitom i nepoljoprivrednom domaćinstvu: 51 (79, 69%), sa 3-5 članova 44 (68,75%) i bavljenje proizvodnjom meda im nije osnovno zanimanje: 59 (92,19%) –kao osnovna zanimanja navode se: radnik, stolar, limar, službenik, računovođa… ali i lekar, stomatolog i sl; pčelarstvom se bave ili 1-5 godina 22 (34,38%), ili više od 11 godina (51,56%) što može ukazivati na tendenciju porasta interesovanja za ovu vrstu agrobiznisa, nakon izvesne stagnacije koja je pratila vreme industrijalizacije u zemlji.

Ispitanici su se izjasnili da se pčelarenjem bave kao individualni poljoprivredni proizvođači 22 (34,37%) ili kao dopunskom delatnošću 36 (56,25%), navodeći kao razlog ideju/ priliku 11 (17,18%), nove izazove 11 (17,18%), samostalnost 9

53

11

Muški pol

Ženski pol

115

(14,06%), hobi kao posao 20 (31,25%), porodičnu tradiciju 14 (21,87%), ali i veću zaradu 9 (14,06%) i nezaposlenost 6 (9,37%).

Slika 2: Način bavljenja proizvodnjom meda Figure 2: Way of dealing with the production of honey

Izvor: Rezultati ankete

Ispitanici su odgovorili da im je na početku bavljenja pčelarstvom izvor poslovnog savetovanja bio u vidu saveta članova porodice, prijatelja, poznanika sa iskustvom pčelarenja 41 (64,06%) ili pripadnika lokalnog pčelarskog udruženja 18 (28,12%), uz ulaganje zajedničkog porodičnog novca 30 (46,87%) ili sopstvene ušteđevine 24 (37,50%).

Slika 3: Tržište na kome posluje preduzeće/poljoprivredno gazdinstvo Figure 3: Market in which it operates enterprise/ farm

Izvor: Rezultati ankete

Iako se proizvodnjom meda pretežno bave kao dopunskom delatnošću, ispitanici su odgovorili da njihovo preduzeće/ poljoprivredno gazdinstvo posluje na lokalnom tržištu 54 (84,37%), uz obrt sredstava do 2 miliona dinara 58 (90,63%), da je promena u obrtu sredstava 33 (51,56%), kao i prihodima 31 (48,44%) u 2013. godini u odnosu na prethodne godine, uglavnom, nepromenjena; ispitanici su dobit

22

36

0

Preduzetnik/ca (registrovanapreduzetnička radnja)

Individualni proizvođač/ica(registrovano poljoprivrednogazdinstvo)

Dopunska delatnost

54

2 4

Lokalno

Regionalno

Nacionalno

116

preduzeća/ poljoprivrednog gazdinstva u 2013. godini ocenili kao malu/ dovoljnu 38 (59,37%) uz naznačenu promenu u odnosu na prethodne godine koja je: smanjena 18 (28,12%), nepromenjena 24 (37, 50%) ili povećana 11 (17,19%) - što ukazuje da je uprkos nepromenjenom obrtu i prihodima, usled dejstva sveukupne ekonomske krize dobit ipak umanjena (uvećani troškovi života).

Prema uspešnosti, ispitanici su klasifikovali svoje preduzeće/ poljoprivredno gazdinstvo kao stagnantno 34 (53,12%), u manjem broju kao uspešno 14 (21,87%) i pretežno procenjuju budućnost kroz mogućnost opstanka 28 (43,75%); ipak u poslednje dve godine u preduzeću/ poljoprivrednom gazdinstvu je vršeno inoviranje proizvoda i usluga 21 (32,81%) i tehnološkog procesa obrade 13 (20,31%), dok se planovi – ukoliko se prihod poveća u naredne 2 godine, ogledaju u investiranju u nove proizvode/ usluge 23 (35,94%), investiranju u nove tehnologije 10 (15,62%) i sasvim suprotno - zadržavanju veće dobiti 9 (14,06%).

Proizvođači meda i proizvoda od meda pretežno nisu članovi udruženja poslodavaca 61 (95,31%) – dok su se 3 (4,69%) ispitanika izjasnili kao aktivni članovi; svega 20 (31,25%) ispitanika su aktivni, a 34 (53,12%) neaktivni članovi profesionalnog pčelarskog udruženja na lokalnom nivou; u regionalnom pčelarskom udruženju 6 (9,37%) ispitanika je aktivno, 4 (6,25%) neaktivno, dok u Savezu pčelarskih organizacija Srbije aktivno učešće uzima 7 (10,94%) ispitanika i neaktivno 1 (1,56%); u udruženju preduzetnika/vlasnika registrovanog poljoprivre-dnog gazdinstva samo su 3 (4,69%) ispitanika aktivni članovi, dok je 1 (1,56%) neaktivan član. Kao komentar, ispitanici su naveli da članstvo vide samo kao mogućnost druženja, da ih sputavaju godine, da ne vide svrhu i da nema pozitivnog efekta na poslovanje.

Ispitanici su delimično ili mnogo 60 (93,75%) upoznati sa lekovitim svojstvima meda, propolisa, pčelinjeg otrova, matičnog mleča… i ocenili su sa ocenom 8, 9 ili 10 važnost uticaja meda na zdravlje 50 (78,12%), kao i značajno i veoma značajno prirodno poreklo proizvoda 64 (100%); pored meda, ispitanici u većim količinama proizvode: propolis 46 (71,87%), pergu, tzv. pčelinji hleb 10 (15.62%), rakiju 17 (26,56%)i vino 12 (18,75%), vrše kontrolu proizvodnje uglavnom u okviru zakonske regulative 34 (53,12%); u svojoj ishrani koriste, pre svega, med 47 (73,44%), napitke 21 (32,81%) i lekovito bilje u kombinaciji sa medom 22 (34,37%).

O snabdevenosti lokalnog tržišta medom i proizvodima od meda, ispitanici su se izjasnili da je dovoljna i zadovoljavajuća 42 (65,62%) za lokalne potrebe, ali i da postoje proizvodi na bazi meda koji nedostaju: pčelinji otrov, perga i krem-med.

Izvršivši rangiranje (1 - 6), proizvođači su istakli da je prilikom izbora proizvoda potrošaču najbitniji: kvalitet (rang 5), cena proizvoda (rang 5), preporuka prijatelja (rang 5), ostali instrumenti promocije (rang 3), ambalaža/ dizajn (rang 3), prodajno mesto (rang 3); kontrolnim pitanjem u odnosu na prethodno: da li je važan izgled ambalaže i odgovorom: delimično i da 60 (93,75%) potvrđen je rang važnosti.

117

Slika 4: Snabdevenost lokalnog tržišta medom i proizvodima od meda Figure 4: Supply local markets with honey and honey products

Izvor: Rezultati ankete

Distribucija (prodaja) se vrši na zelenim pijacama 40 (62,50%) i na poljoprivre-dnom gazdinstvu (odnosno na kućnom pragu) 27 (42,19%), što omogućava nepo-srednu komunikaciju sa potrošačima i promociju “od usta do usta”.

Odgovorom 53 (82,81%) ispitanika da propagandna poruka utiče i veoma utiče prilikom kupovine proizvoda, došlo je do odstupanja odgovora o vrednovanju rangiranja prilikom izbora proizvoda od strane potrošača (u prethodnim odgovorima su ocenili promociju sa rangom 3 - mogućnost 3-6). Po mišljenju ispitanika, propa-gandna poruka ostavlja najsnažniji utisak ukoliko je plasirana putem televizije 47 (73,44%) ili ukoliko su je potrošači čuli od druge osobe 15 (23,44%).

Na lokalnom festivalu meda ponekad učestvuje i učestvuje konstantno 40 (62,50%) ispitanika, da je robna marka proizvoda važna u zavisnosti od vrste proizvoda, važna i veoma važna odgovorilo je 54 (84,37%) ispitanika, a 40 (62,50%) proizvo-đača razmišlja o projektu brendiranja sopstvenih proizvoda.

Istraživanja ukazuju da je cena pčelinjih proizvoda na tržištu EU neelastična – dok po mišljenju 56 (87,50%) ispitanika potpuno utiče i utiče na kupovinu; kao šansu u postizanju više cene prilikom prodaje svojih proizvoda 46 (71,87%) proizvođača se izjasnilo da je zainteresovano za organsku proizvodnju meda i proizvoda od meda. Iako su 30 (46, 87%) ispitanika informisani o kreditnim linijama i subvencijama nadležnih institucija za dodatno ulaganje u opremu, 15 (23,44%) ne razmišlja o pomoći, a svega 8 (12,50%) razmišlja o pomoći u vidu kredita, ukazavši na trenutnu nestabilnost ekonomskih prilika, ali i nedostatak paketa institucionalnog osiguranja u ovom vidu poljoprivredne delatnosti.

Povećanje potrošnje meda i proizvoda od meda iz ugla proizvođača označeno je boljim kvalitetom 26 (40,62%), promotivnom aktivnošću 19 (29,69%), nižom cenom 15 (23,44%) i širim asortimanom 13 (20,31%) – odgovor potvrđuje da pored kvaliteta i cene, promotivne aktivnosti predstavljaju konkurentsku prednost uz uvažavanje distribucije u skladu sa željama potrošača.

5

14

21

21

2 Potpuno nezadovoljavajuća

Nezadovoljavajuća

Dovoljna za lokalne potrebe

Zadovoljavajuća

Potpuno zadovoljavajuća

118

Slika 5: Povećanje potrošnje meda i proizvoda meda Figure 5: Increasing consumption of honey and honey products

Izvor: Rezultati ankete

5. Projekat samozapošljavanja pčelarenjem

“Malo preduzetništvo” deluje putem većeg broja preduzetničkih inovacija koje zajedno menjaju strukturu u određenim segmentima. Inovacije “malih” se ne zasni-vaju na tehničkim inovacijama, odnosno novim proizvodima koji su postali standard za taj segment, već na mogućim tehničkim i tehnološkim poboljšanjima ili drugim inovacijama koje se odnose na primer na segmentaciju tržišta i izbor “udo-bnog gnezda”, na pronalaženju pravih kanala distribucije, na uspešnu promociju proizvoda, na organizaciju proizvodnje koja će obezbediti fleksibilnost uz mini-malne troškove (Sajfert, 2003). Preduzetništvo je bazirano na konstantnom usvajanju novina, te je inicijalno predavanje u sklopu projekta osmišljeno kao izvor informacija o mogućnostima eventualnog započinjanja sopstvenog poslovanja proizvodnje meda i proizvoda od meda, uz uključenje u program obuke i mentorstvo članova Udruženja pčelara iz opštine Vrbas.

Kontinuitet edukacije je planiran vremenski raspoređenim, praktičnim treninzima uz pružanje uvodne smernice za projekciju biznis plana poslovanja, koji se prvenstveno oslanjaju na finansijsku kalkulaciju. Drugim rečima, finansijski plan je dinarski izraz preduzetnikovih operativnih planova (prema Pejanović, 2013: Nicholas, 1995) – osnova preduzetničkog poslovanja, proizvodnje, marketinga i prodaje proizvoda.

Planirane su 4 glavne faze razvoja projekta (modifikovano prema Kibaya, 2007):

1. Strateško planiranje - razvoj strategije male preduzetničke zadruge žena – za narednih 3 do 5 god;

26

613

15

2

19

Boljim kvalitetom

Atraktivnijim pakovanjem

Širim asortimanom

Nižom cenom

Boljom distribucijom

Boljom promotivnomaktivnošću

119

2. Pčelarstvo obuka - program obuke trenera (proizvođači obučeni da obučavaju druge u pčelarstvu) i radionica na temu pčelarstva:

- Vođenje košnica; - Izradu opreme uključujući i košnice, - Odbranu od štetočina koje napadaju košnice i bolesti pčela.

3. Razvoj - kontinuiranu obuku i tehničku podršku: - Edukacija o pčelarenju; - Razvoj i unapređenje pčelarske i veštine upravljanja; - Promocija pčelarstva kao održivog oblika poljoprivrede; - Distribucija pčelinjih proizvoda za prodaju; - Širenje palete proizvoda; - Upoznavanje nadležnih institucija sa planom i programom u cilju budžetskog

participiranja.

4. Kontrola – parametri merljivosti uspeha programa: - Usvajanje praktičnih znanja; - Plasman proizvoda na godišnjem nivou; - Povećanje količine meda na domaćem tržištu; - Povećanje količine meda za izvoz; - Uvećanje razumevanja nadležnih institucija - novousvojene mere u vezi

pčelarstva kroz lokalni ekonomski plan razvoja: subvencije i sl; - Finansiranje pomoći podrške drugih projekata u vezi sa pčelarstvom; - Povećanje bezbednosti meda i proizvoda od meda – rigoroznije mere kontrole

kvaliteta na svim nivoima distribucije; - Broj žena koje se aktivno bave proizvodnjom meda i proizvoda od meda; - Ublažavanje siromaštva i socijalne isključenosti žena sa sela.

6. Mogućnost plasmana meda

Pčelinji med i proizvodi od meda predstavljaju korisne i lako utržive proizvode koji zahtevaju relativno malu obradu i ulaganje. Mogu se proizvoditi bez puno ulaganja, u kućnim uslovima, prodati prerađivačkoj industriji ili distribuirati na “kućnom pragu”. Kao takvi, oni su idealni za male preduzetničke poduhvate, gde se sva proizvedena količina može prodati ili iskoristiti u kućnim uslovima (modifikovano prema Kibaya, 2007), ili pak uz organizovanu prodaju plasirati na inostranom tržištu.

Na domaćem tržištu, po mišljenju proizvođača (na osnovu rezultata istraživanja), postoji dovoljna količina meda ali je i potražnja visoka, te se sva proizvedena količina lako proda ali dinamikom koju nameće odabrani kanal distribucije, uz adekvatnu cenu proizvoda. Najisplativija, najčešća (ali i vremenski najduža) je direktna distribucija na poljoprivrednom gazdinstvu ili zelenim pijacama, ukoliko je proizvodnja manjeg obima. Ukoliko je proizvodnja zasnovana na većem broju pčelinjih društava, proizvođači se odlučuju za bržu distribuciju - izvoz meda i/ ili organizovani otkup od strane prerađivača ili otkupljivača po nižoj ceni.

120

Izvozni rezultati Srbije u segmentu hrane i poljoprivrednih proizvoda ukazuju na značajan potencijal, koji se može dalje unapređivati. Postoji mogućnost direktnog izvoza ali i stvaranje preduzetničkih kooperativnih saveza sa inostranim partnerom. Kratak vremenski period nije dovoljan za podsticanje razvoja preduzetničke funkcije – najpre se mora formirati preduzetnička mreža unutar preduzeća (organi-zacije, zadruge… - prim. aut.), a zatim iznaći rešenje koooperacije sa inostranim partnerom i asocijacijama - strateškim savezima (Pejanović et. all., 2007). Hroničan deficit u spoljnoj trgovini karakterističan za privredu Republike Srbije nije karakte-rističan u isto vreme i za poljoprivredno-prehrambeni sektor koji kontinuirano beleži veći izvoz od uvoza (Mitić, Gligorijević, 2012). U cilju korišćenja uočenih potencijala kao i identifikovanih šansi na međunarodnom tržištu, neophodno je razvijati odgovarajuće marketinške strategije, koje se zasnivaju na efektivnom targetiranju i pozicioniranju, uz razumevanje načina na koji potrošači donose odluke o kupovini.

Evropska unija je najvažnije svetsko uvozno tržište meda jer njena proizvodnja nije dovoljna, a potrošnja čini 20-25% od svetske proizvodnje (CBI market, 2009). Kako navodi Špoljarić (2010) od ukupne količine svetskog uvoza, oko 40% meda uvozi se na tržište Evropske unije, gde je najveći potrošač meda Nemačka.

Iako postoje fluktuacije izazvane visokom cenom prirodnog meda, stvarna potro-šnja u EU je potpuno neelastična - ekonomska kriza nema uticaja jer potrošači med uvršćuju u osnovne životne namirnice, a EU proizvodi svega 52 % meda za svoje potrebe. Takođe, postoje naučna predviđanja da će se, usled klimatskih promena na teritoriji EU, smanjiti proizvodnja meda uopšte, kao i mogućnost organske proizvo-dnje, što stvara šansu za plasiranje meda iz Srbije i okruženja, odnosno iz zemalja u razvoju.

Analizirajući prethodne podatke, mere za dinamiziranje izvoza i za postizanje više izvozne cene za med i proizvode od meda iz Srbije su: - Izvoz prema zahtevima inostranog tržišta, - Kvalitet prema definisanim tržišnim segmentima, - Poštovanje standarda – GLOBAL GAP, HACCP, HALAL… - Primena marketing koncepcije – u fokusu je potrošač, - Promocija - sajmovi, dani Srbije, Srpske kuće ... - Finansijska (kreditna) podrška. - Povećanje konkurentnosti izvoza, - Promena strukture proizvodnje, - Pronalaženje novih tržišta - Agrarna politika – u funkciji agrarnog izvoza. - Mere: proizvođač – prerađivač - državne institucije, - Povećanje izvoza proizvoda višeg stepena obrade, - Dati izvoznim artiklima nacionalni identitet: Serbian Wines, Fruit from Serbia,

(modifikovano prema Vlahović, 2012), Serbian Honey…

121

7. Zaključak

Pčelarstvo kao vid poljoprivredne delatnosti i agrobiznisa ima značajne potencijale u Srbiji, koji nisu dovoljno iskorišćeni. Proizvodnja meda i proizvoda od meda je najčešće dopunska delatnost na poljoprivrednom gazdinstvu, bez savremenog pristupa u proizvodnji, distribuciji i promociji proizvoda. Osavremenjivanje proi-zvodnje koja je bazirana na iskustvu, uz primenu novostečenih znanja u uzgoju, zaštiti i lečenju pčela kao i novim tehnologijama koja su u skladu sa ekološkim aspektima, predstavlja smernicu u ostvarivanju dominantne pozicije u poljoprivredi i konkurentske prednosti kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Kvalitet prirodnog meda je osnova - inovacijama u uzgoju uz uvećanje broja pčelinjih društava po proizvođaču i primeni naprednijih tehnologija u vrcanju i skladištenju postiže se snižavanje troškova, ali i viši stepen očuvanja lekovitih materija. Primena novih standarda u proizvodnji, sertifikacija i pravilan odabir distribucionih kanala omogućavaju bolji plasman u skladu sa zahtevima tržišta. Savremena proizvodnja nameće savremene vidove komunikacije, uz promociju čija osnovna poruka podseća da je med hrana, ali i lek.

S obzirom na to da je veliki broj ljudi na selu nezaposlen (posebno žena), da se bavi samo povremenim sezonskim poslovima i da nema konstantnog prihoda, veoma mali broj se odlučuje na registraciju poljoprivrednog gazdinstva (dovoljno je 0,5ha okućnice – bez ograničenja za pčelarstvo) i pribavljanje povoljnih kreditnih sredstava za proširenje i osavremenjivanje proizvodnje. Iako je većina proizvođača meda informisana o mogućnostima koje pruža ovaj vid agrobiznisa, teške ekonomske prilike usled svetske ekonomske krize, nedovoljna prepoznatljivost specifičnosti malih gazdinstava u nacionalnim politikama, kao i neizvesnost uslo-vljena preduzetničkim rizikom, usporavaju značajnije ulaganje u razvoj proizvo-dnje. Tome doprinosi starosna i obrazovna struktura stanovništva u ruralnim podru-čjima, ali i klimatske promene usled globalnog zagrevanja, koje su značajno uticale na smanjenje prinosa meda, posebno u tekućoj 2014. godini. Rezultati marketing istraživanja ukazuju da se proizvođači ipak odlučuju na dodatno ulaganje ukoliko postoji neki vid podrške lokalne zajednice, institucija ili dobro organizovano udru-ženje pčelara, uprkos slaboj zastupljenosti pčelarstva u strateškom planu Republike Srbije u 2014-2024.

Jedna od mogućnosti pospešivanja pčelarske proizvodnje kao vida zapošljavanja žena na selu u opštini Vrbas, je projekat edukacije i dodeljivanja iskusnog proizvo-đača mentora iz lokalnog udruženja. Usvajanjem znanja o proizvodnji, praktičnim radionicama u pčelinjaku, ali i osposobljavanjem za plansku, preduzetničku dela-tnost, stvara se podloga za podsticanje na proaktivno delovanje. Projektnu podršku je neophodno prilagoditi višefaznom strategijskom planu, uz tačno označene i vre-menski raspoređene, operativne planove. Neophodno je delovati u svim delovima marketing MIKSA-a: saveti o proizvodnji, mogućnostima širenja palete proizvoda – povezivanje sa proizvodnjom lekovitog bilja, sertifikacija i organska proizvodnja; prezentovanje načina distribucije – mogućnosti za plasiranje proizvoda različitim kanalima na više tržišta; upoznavanje sa osnovnim finansijskim kalkulacijama - obračunom troškova i prihoda i cenovno-dohodovnim projekcijama; promotivnim aktivnostima koje će istovrsnom porukom (uz medija plan) komunicirati brend

122

zdravlja ali i pojačati vidljivost pčelarske proizvodnje. Takođe, neophodno je navedenim parametrima kontrole projekta, konstantno meriti uspeh programa.

Preduzetnička delatnost i u agrobiznisu zahteva stalno inoviranje, povezivanje u organizacionu mrežu žena preduzetnica radi deljenja novih znanja i informacija. Jedna od mogućnosti je pored udruženja, organizovanje proizvođača meda u jedinstvenu zadrugu na državnom nivou sa regionalnim i lokalnim asocijacijama. Dugoročnim planom asocijacije bi prerasle u klastere, što bi činilo podlogu za objedinjeno delovanje u više segmenata: od procesa proizvodnje - do plasmana proizvoda. Organizacijom klastera vezanog za proizvodnju meda i proizvoda od meda pojednostavilo bi se poslovanje na domaćem tržištu i stvorila prilika za strateške alijanse sa inostranim partnerima.

8. Literatura

1. Bock, B. B. (2010). Personal and socialdevelopment of women in rural areas of Europe. European Parliament's Committee on Agricultural and Rural Development. Dostup. na http: //www.europarl.europa.eu/studies (pristupljeno 13.12.2013.).

2. Bošković, O. Otović, S. (2013). Analysis of gender equality and employment in the Vrbas municipality, Ekonomika poljoprivrede. Vol.LX. NO 3 (437-688). Beograd.

3. CBI market survey (2009). The Honey and other bee Products Market in the EU. Source: CBI Market Information Database. Dostupno na http: //www. fepat.org.ar/files/eventos/759630.pdf (pristupljeno 01.05.2014.).

4. Kibaya, R. (2007). Strategic Industry Growth – Concept: Developing the Uganda apicultural industry. James Driscoll & Murray Reid. New Zealand.

5. Ministarsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (2013). Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024./ nacrt. Beograd.

6. Mitić, S. Gligorijević, M. (2012). Globalni izazovi i perspektive marketinga proizvoda zdrave hrane. Marketing – časopis za marketing teoriju i praksu, Vol.43, Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd.

7. Pejanović, R. Tica, N. Andrić, N. (2007). Entreprenurship of agrarian companies in the Republic of Serbia. Seminar: European Association of Agricultural Economists – Development of Agriculture and Rural Areas in Central and Eastern Europe. Serbian Association of Agricultural Economists. Novi Sad.

8. Pejanović, R. (2011). Dokazivanje i opovrgavanje u metodologiji ekonomskih (i agroekonomskih) nauka. Agroekonomika. Br. 51-52. Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.

9. Pejanović, R. (2013). Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije. Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.

10. Sajfert, Z. (2003). Preduzetništvo. Univerzitet u Novom Sadu. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. Zrenjanin.

11. Špoljarić, J. (2010). Istraživanje o konzumaciji meda za potrebe prodaje u pčelarstvu. Sveučilište u Zagrebu. Ekonomski fakultet. Zagreb.

123

12. Čikić, J. Petrović, M. Petrović, Ž. (2011). Žene u selu i razvoj preduzetništva. Ekonomika poljoprivrede. Vol. LVIII, СБ/SI-1 (1-368). Beograd.

13. Vlahović, B. (2004). Marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, Univerzitet u Novom Sadu. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.

14. Vlahović, B. (2012). Izvoz agrara Srbije - između želja i realnosti. Drugi poljoprvredni forum “Hrana za Evropu” - u susret novoj strategiji razvoja agroprivrede Srbije. Ekonomski institut Subotica. Dostupno na http: //www.ecinst.org.rs/.../Drugi-poljoprivredni-forum-Prezentacijagovornika-Branislav-Vlahovic.pdf (pristupljeno 07.05.2014.).

124

MARKETING RESEARCH: HONEY PRODUCTION AS A WAY OF EMPLOYMENT OF WOMEN IN THE COUNTRY

Otović Slavica1, Milicić Željka2

Summary

Although there are natural conditions for development of beekeeping in the municipality of Vrbas, honey production is not sufficiently represented as a form of agricultural activities on farms and as a form of entrepreneurial activity. The goal of marketing research is to be based on data on the production of honey make conclusions, develop a strategic plan and operationally implement the project of self-employment of women in the urban areas of the municipality. Surveyed 64 beekeepers from which the 59 (92.19%) beekeeping is not a primary occupation, and only 11 (17.19%) were women. In addition to satisfying the demand of the domestic market, honey from Serbia is highly demanded in the market of the European Union.

Keywords: honey production, women's employment, demand

Primljen/Received:29.09.2014. Prihvaćen/Accepted:25.10.2014.

1 MSc Otović Slavica, Manager of Public Relations, General Hospital Vrbas, Dr Milana

Čekića Street 4, 21460 Vrbas, Phone: +381 64 802 3215 e-mail: slavica.otovic@vrbas.net, slavicaotovic1@gmail.com

2 MSc Milicic Zeljka, Professor, Agricultural school with students Futog, Carice Milice Street, 21410 Futog, Phone: +381 63 776 9220, e-mail: poljosko@eunet.rs

125

UDK: 641.12 Originalni naučni rad Original scientific paper

STAVOVI PROIZVOĐAČA KONZUMNIH JAJA PREMA REGULATIVI ZA OBEZBEĐENJE DOBROBITI NOSILJA*

Rodić, Vesna, Perić, Lidija, Pavlovski, Zlatica1

Rezime

U Srbiji je, po uzoru na EU, držanje nosilja u baterijskim kavezima zabranjeno od 1.1.2012. godine. Međutim, u praksi je izostao i inspekcijski nadzor nad primenom ovog Pravilnika i drugi mehanizmi neophodni za prelazak na dozvoljene sisteme držanja. Zato je Pravilnik i posle više od dve godine od početka njegovog važenja bio samo mrtvo slovo na papiru, a broj nosilja koje se gaje u dozvoljenim sistemima držanja bio je i ostao zanemarljiv. Međutim, zbog narastajuće svesti o nerealnosti datog (dvogodišnjeg) roka za prelazak na dozvoljene sisteme sa jedne i pritisaka Zajednice živinara Srbije, sa druge strane, Pravilnik je izmenjen u delu koji se odnosi na držanje nosilja u baterijskim kavezima, koje je dozvoljeno do 2020. godine. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi koliko su proizvođači jaja u Srbiji upoznati sa regulativom za obezbeđenje dobrobiti i kakav stav prema njoj imaju. Dobijeni rezultati pokazuju da veliki broj proizvođača, pre svega manjih, ni ne zna da je postojala zabrana držanja u baterijskim kavezima. Uglavnom smatraju da je uvođenje takve regulative stvar kopiranja prakse EU, a ne stvarne brige za dobrobit nosilja ili zdravlje potrošača.

Ključne reči: nosilje, dobrobit, regulativa, stavovi, proizvođači konzumnih jaja

1. Uvod

Pravilnikom o uslovima za dobrobit životinja (Sl. Glasnik RS 6/10)2 usvojenim 2010. godine držanje nosilja u Srbiji je potpunosti uređeno po uzoru na Evropsku uniju. Na

* Rad je rezultat istraživanja u okviru projekta TR31031 „Održiva konvencionalna i revitalizovana

tradicionalna proizvodnja živinskog mesa i jaja sa dodatom vrednošću“ finansiranog od strane Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

1 Dr Vesna Rodić, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg D. Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; Dr Lidija Perić, redovni profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za stočarstvo, Trg D. Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: lidija.peric@stocarstvo.edu.rs; Dr Zlatica Pavlovski, naučni savetnik, Institut za stočarstvo, Autoput 16, Zemun-Beograd, e-mail: zlaticapav@yahoo.com

126

žalost, u Srbiji nije prekopirana i postepenost uvođenja, odnosno vreme koje je EU dala svojim proizvođačima da se prilagode na nove uslove, kao ni mere podrške koje je većina zemalja EU obezbedila svojim proizvođačima, svesna problema koje takva tranzicija izaziva, u prvom redu u pogledu troškova (Polet, 2005, Van Horne, 2007, Rodić et al., 2008, Rodić et al., 2009a).

Dobrobit živine je, naime, postala važno pitanje u EU još pre više od dvadeset godina. Regulativa u ovoj oblasti je postepeno pooštravana, a Direktivom 1999/74/EC je pred proizvođače postavljen zahtev da od 1.1.2003. godine prestanu da instaliraju baterijske kaveze, a od 1.1.2012. godine i da u njima drže nosilje. Proizvođačima je, dakle, dato 12 godina da se pripreme za držanje nosilja u obogaćenim kavezima i nekaveznim sistemima. Paralelno su rađene brojne studije o tome kakve će biti ekonomske i socijalne implikacije primene ove regulative (Van Horne, 2003, AGRA CEAS, 2004, Poza, 2007, Newton, 2009), ispitivana je spremnost potrošača da kroz veću cenu podrže razvoj alternativnih sistema držanja (Bennett et al., 2002, Lagerkvist et al., 2006, Goddard et al., 2007), razvijane su i implementirane različite mere podrške, a dosta je rađeno i na zaštiti tržišta EU od konkurencije iz zemalja koje nemaju isti nivo standarda3 (Windhorst, 2006, 2009, Grethe, 2007, Van Horne et al., 2007, Van Horne and Achterbosch, 2008).

U Srbiji, međutim, do februara 2010. godine nije bilo propisa (čak ni njihove najave) kojima su se od proizvođača zahtevale bilo kakve izmene u načinu držanja nosilja. Zabrana držanja nosilja u baterijskim kavezima došla je bez konsultacija sa predstavnicima sektora, sa samo dve godine perioda adaptacije, bez pratećih pro-grama podrške od strane države, bez uvođenja sistema obaveznog obeležavanja jaja u pogledu sistema držanja iz kog dolaze i bez provere postojanja platežno sposobne tražnje i voljnosti potrošača da kroz cenu jaja podrže ovu vrstu promene (Rodić et al., 2012).

Iako je Pravilnik bio na snazi više od dve godine na domaćem tržištu nije bilo ozbiljnije ponude jaja iz dozvoljenih sistema, a nije započeto ni obeležavanje jaja u pogledu sistema držanja iz kog potiču, uprkos upozorenjima da je to potrebno pod hitno uraditi (Rodić i sar., 2010a). Očigledno je da je izuzetno mali broj proizvo-đača poslušao preporuke da se pre drugih preorijentišu na nove sisteme držanja i tako iskoriste šansu, odnosno zadovolje tražnju (relativno male) tržišne niše koja za tako proizvedenim jajima postoji na srpskom tržištu (Rodić et al., 2010b, Rodić et al., 2010c).

Nadzor nad primenom Pravilnika praktično nikad nije postojao4. Zato je strategija čekanja („wait and see approach“) bila moguća, a broj nosilja u dozvoljenim 2 Pun naziv je “Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija

i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama”, ali se za potrebe ovog rada koristi skraćeni naziv, uobičajen u praksi “Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja” ili samo “Pravilnik”

3 Iako je takva zaštita bila i ostala na stalnom udaru kritika Svetske trgovinske organizacije (Van Horne, 2012)

4 Koliko je autorima poznato, u Srbiji niko nije kažnjen za držanje nosilja u baterijskim kavezima, niti je nekom zabranjeno takvo držanje.

127

sistemima držanja ostao zanemarljiv. Da li će se i koliko situacija menjati ostaje da se vidi jer je, zbog narastajuće svesti o nerealnosti datog dvogodišnjeg roka za prelazak na dozvoljene sisteme sa jedne strane i pritisaka pre svega velikih proizvo-đača preko zajednice živinara Srbije, sa druge strane, Pravilnik je izmenjen u delu koji se odnosi na držanje nosilja u baterijskim kavezima, koje je dozvoljeno do 2020. godine.

Za dalji razvoj ovog sektora, međutim, izuzetno je važno znati koliko su proizvo-đači svesni situacije i spremi za tranziciju, odnosno rad u skladu sa regulativom, kada dođe do njene pune primene. Iskustvo zemalja EU, gde molbe da se prolongira puna primena regulative za obezbeđenje dobrobiti nosilja nisu urodile plodom (Barclay, 2012, Larsen, 2013, EC, 2013), pokazuje da su strategije čekanja rizične i da su prelazak, koji svakako nije lak, najlakše „prebolele“ upravo one zemlje koje su se na vreme prilagodile na nove uslove.

Zato je osnovni cilj ovog rada upravo da se sagleda u kojoj meri su proizvođači konzumnih jaja u Srbiji upoznati sa regulativom koja se odnosi na uslove držanje nosilja i kakav stav prema njoj imaju. Ovakve informacije potrebne su pre svega donosiocima odluka koji treba da preduzmu neophodne korake kako bi se sektor, koji je i inače bremenit problemima (Rodić et al., 2010d) što bezbolnije preorije-ntisao na dozvoljene sisteme držanja jer će dodatni period od nepunih šest godina brzo proći.

2. Metod rada i izvori podataka

S obzirom na odabrani cilj istraživanja u radu je kao osnovni metod primenjen metod anketiranja. Kako u Srbiji za sada ne postoji zvaničan registar proizvođača konzu-mnih jaja (Škorić, 2003, Rodić, 2009b) do podataka o proizvođačima se došlo iz jedine raspoložive baze podataka, one koju vodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije u kojoj nije registrovana proizvodnja, dakle ni farme, već samo objekti kojima je dodeljen veterinarski kontrolni broj, kao dokaz da ispunjavaju higijensko-sanitarne uslove za gajenje životinja. Međutim, u nedostatku adekvatne dokumentacione osnove za istraživanje, registrovani objekti su za potrebe ovog istraživanja posmatrani kao farme za proizvodnju konzumnih jaja, što u najve-ćem broju slučajeva i jesu. Pomenuta baza podataka u septembru 2012. godine obu-hvatala je 455 objekata sa ukupnim kapacitetom od 4,54 miliona nosilja, za koje su bili dostupni podaci o veličini proizvodnih kapaciteta (većih od 350 nosilja5).

Svesni nedovoljne pouzdanosti ovakve baze, kao i tradicionalne nepoverljivosti proi-zvođača, usled koje je prihvatanje saradnje sa njihove strane dosta nisko, autori su se opredelili za kvotni uzorak, a kao kriterijum za stratifikovanje uzeta je veličina farme. Pri definisanju stratuma pošlo se od strukture farmi u napred pomenutom registru. Uzorkom je obuhvaćeno 10% ukupnog broja farmi, kako je prikazano u tabeli 1. S obzirom da je u uzorak ušla i najveća pojedinačna farma u Srbiji (kapaciteta 270.000 nosilja)obuhvaćeno je 594.430 nosilja, što je oko 13% ukupnog

5 Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja se ne odnosi na jata manja od 350 nosilja

128

(procenjenog) broja nosilja u Srbiji. Vodilo se računa da zastupljenost farmi iz AP Vojvodine u uzorku bude proporcionalna učešću u uzoračkom okviru. Tabela 1. Struktura uzorka prema veličini farmi Table 1. Sample structure by farm size

Veličina farme (broj nosilja)

350-

1.00

0

1.00

1-5.

000

5.00

1-10

.000

10.0

01-

50.0

00

50.0

01-

100.

000

>100

.000

Uku

pno

T

otal

Broj farmi obuhvaćenih uzorkom 9 21 8 5 1 1 45 Ukupan broj farmi 93 213 80 49 10 10 455

Izvor: Registar objekata za proizvodnju konzumnih jaja, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije i proračun autora

Kao instrument je korišćen strukturirani anketni upitnik, dizajniran na Poljoprivre-dnom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, uz konsultovanje stručnjaka sa Insti-tuta za stočarstvo u Beogradu. Inicijalni anketni upitnik testiran je i korigovan kako bi bio lako razumljiv ispitanicima. Anketiranje je sprovedeno u toku leta 2014. godine. Primenjeno je intervjuisanje „licem u lice“ glavnog menadžera (najčešće vlasnika) farme, uz pomoć, ali i potpunu nepristrasnost od strane kvalifikovanog anketara.

S obzirom da je anketno istraživanje sprovedeno kao deo nacionalnog projekta usmerenog na unapređenje živinarske proizvodnje u Srbiji, upitnik je bio širi od problematike obuhvaćene ovim radom. Pored osnovnih demografskih obeležja proizvođača, sadržao je nekoliko setova pitanja - o proizvodnim kapacitetima, stanju opreme, proizvodnim i ekonomskim rezultatima koje proizvođač ostvaruje, odnosu prema različitim načinima držanja nosilja, odnosu prema dobrobiti i regu-lativi kojom se ona obezbeđuje, kao i o načinu na koji se proizvođač toj regulativi prilagođava (ili planira da se prilagođava). Uglavnom su korišćena pitanja zatvo-renog tipa, ali su, prema preporuci koju daje Fink (1995), neka pitanja bila i otvore-nog tipa, kako bi se proizvođačima dala veća sloboda da izraze svoje stavove i mišljenja. Dobijeni podaci analizirani su primenom Excel i SPSS softverskih pa-keta, a rezultati su radi bolje preglednosti prikazani tabelarno ili grafički.

3. Informisanost proizvođača konzumnih jaja u Srbiji o regulativi za obezbeđenje dobrobiti nosilja

Sprovedeno istraživanje svojevrsna je potvrda tvrdnji da su u Srbiji kavezni sistemi držanja apsolutno dominantni, odnosno da je tranzicija ka sistemima usklađenim sa regulativom za obezbeđenje dobrobiti nosilja praktično na samom početku. Zvaničnih podataka o tome koliko se nosilja u zemlji drži u obogaćenim kavezima, a koliko u nekaveznim sistemima nema, ali je procena Zajednice živinara Srbije da u zemlji trenutno nema ni 1% opreme koja bi zadovoljila uslove predviđene Pravi-lnikom o uslovima za dobrobit životinja (Škorić, 2014). Zbog toga je ovo udruženje i bilo uporno u predlozima resornom ministarstvu da puna primena regulative odloži.

129

Od 45 proizvođača koji su obuhvaćeni istraživanjem njih 6 (13,3%) je u momentu anketiranja držalo 144.0006 nosilja (24,2%) u obogaćenim kavezima, od čega je samo jedan manji deo opremljen propisanim „nameštajem“ (gnezdima, sedalima, materijalom za trošenje kandži), dok ostali imaju kaveze bez dodatne opreme i najčešće kažu:

„Opremu ćemo da kupimo i ubacimo ako i kada se bude kontrolisalo...“ (proizvođač iz južno-bačkog okruga).

U tranziciju u smeru obogaćenih kaveza prvi su krenuli veći proizvođači. Zato ne treba da čudi da je učešće nosilja koje se drže u obogaćenim kavezima u ukupnom broju nosilja skoro dvostruko veće nego što to pokazuje broj farmi koje su se preorijentisale (ili započele tranziciju). Vlasnici takvih farmi otvoreno iskazuju svoje nezadovoljstvo zbog neizvesnosti koja kod nas vlada kada je pravna regulativa u pitanju. Pošto je njihova proizvodnja skuplja, a obeležavanje jaja u pogledu sistema držanja iz kog jaje dolazi još uvek nije obavezno, oni sami kreću sa obeležavanjem, pokušavajući tako da zadovolje (skromnu) tražnju koja za takvim jajima postoji na domaćem tržištu i obezbede tzv. premijsku cenu, kao i da na taj način eventualno privuku određen broj za sada neopredeljenih kupaca (odnosno primenjuju tzv. ’push’ marketinšku strategiju).

Činjenica da je Pravilnik izmenjen u delu koji se odnosi na krajnji rok korišćenja baterijskih kaveza, odnosno da je takvo držanje sada dozvoljeno do 2020. godine, kod ovih proizvođača, za razliku od ostatka sektora, izaziva nezadovoljstvo, između ostalog i zbog izgubljenih šansi da izvezu jaja, na šta su, bar prema njihovim tvrdnjama, računali kada su ulazili u investicije. Stiče se utisak da je njihovo razočarenje duboko zbog uverenja da:

„... u ovoj zemlji uvek najgore prođu oni koji rade po pravilima...“ (proizvođač iz rasinskog okruga).

Samo dva anketrana proizvođača imaju manji broj nosilja (ukupno 2.780) u nekaveznim sistemima držanja (podnom sistemu bez ispusta). U pitanju su mali proizvođači, koji su samo jedan deo proizvodnje započeli na ovaj način, više eksperimentalno i trenutno na taj način zadovoljavaju tražnju malih tržišnih niša koje za jajima iz nekaveznih sistema postoje u lokalnim zajednicama. Oni, bar za sada, ne pokazuju nameru da takvu proizvodnju ozbiljnije proširuju.

Ono što svakako zabrinjava je da je informisanost o regulativi za obezbeđenje dobrobiti među anketiranim proizvođačima konzumnih jaja izuzetno loša. Poraža-vajuća je činjenica da čak 62.2% proizvođača ne zna da je držanje nosilja u baterijskim kavezima od početka 2012. godine zabranjeno7.

6 Od čega više od polovine ukupnog broja nosilja u dozvoljenim (obogaćenim) kavezima, odnosno

80.000 ima jedan proizvođač 7 Nije, naravno, isključeno da je manji broj proizvođača, svestan da radi nešto što nije dozvoljeno,

davao neiskren odgovor u pogledu informisanosti o načinu na koji Pravilnik reguliše držanje, ali autori rada, koji su lično obavljali anketiranje i sa proizvođačima uspostavili zadovoljavajuće odnose poverenja, nisu stekli takav utisak.

130

Informisanost je najmanja među najmanjim proizvođačima (Grafikon 1), što je i očekivano, s obzirom da je njima proizvodnja jaja samo dopunski izvor prihoda. Međutim, zabrinjavajući je broj i većih proizvođača koji nisu upoznati sa propisima, pa se opravdano može postaviti pitanje njihove informisanosti i u drugim aspektima vezanim za ovu proizvodnju.

Nad ovakvim stanjem donosioci odluka svakako treba da se zamisle. Ako je želja da se baterijski kavezi napuste bila iskrena onda je svakako informisanost proizvođača o tome morala biti bolja. Savetodavne službe su sigurno kanal kroz koji država treba i može da komunicira sa proizvođačima i načina da se proizvođači obaveste je sigurno bilo. Ovo tim pre što su registrovani proizvođači u obavezi da rade redovne kontrole na prisustvo salmonele pa im je ovako važna informacija mogla biti distribuirana i preko veterinarskih stanica.

Gragikon1. Distubucija odgovora na pitanje „Da li znate da je u Srbiji 1.1.2012. godine zabranjeno držanje nosilja u baterijskim kavezima“ Figure 1. Distribution of answers to the question "Do you know that on January 1, 2012 battery cages in Serbia were banned?"

Izvor: Podaci dobijeni anketiranjem

Da je informisanost među proizvođačima loša i da je potrebno hitno preduzeti aktivnosti na njenom povećanju dokaz je i činjenica da ni jedan anketirani proizvođač koji je znao da je držanje u baterijskim kavezima zabranjeno, nije znao da je u junu 2014. godine Pravilnik izmenjen, a takvo držanje ipak dozvoljeno do 2020. godine.

4. Stavovi proizvođača konzumnih jaja prema regulativi za obezbeđenje dobrobiti nosilja

Interesantno je da čak i oni proizvođači koji znaju da je držanje u baterijskim kavezima (bilo) zabranjeno, a takvih je ukupno 17 (37,8%), ne haju mnogo za to iako su u trenutku anketiranja mislili da rade nešto što nije dozvoljeno. Naime, niko

131

od anketiranih ne misli da će zbog držanja uprkos zabrani biti nekih posledica. Velika većina (77,8%) smatra da nikakvih posledica neće biti, dok otprilike svaki peti (22,2%) anketirani ne želi da da odgovor na to pitanje, odnosno odgovara da ne zna da li će posledica biti ili ne.

Što se tiče mišljenja o razlozima zbog kojih je uvedena ova zabrana, proizvodači u najvećem broju slučajeva smatraju da su motivi donosilaca odluka, kada je EU u pitanju, bili sprečavanje uvoza iz zemalja van EU (48,95) ili rešavanje problema suficita konzumnih jaja na EU tržištu (28,9%). Znatno je manje (17,7%) proizvo-đača koji misle da su motivi u EU bili briga o životinjama ili briga o potrošačima, kroz kvalitet jaja (Tabela 2). Tabela 2. Misljenje anketiranih proizvođača o osnovnom razlogu zabrane baterijskih kaveza Table 2. Respondents’ opinions about the main reason for the ban on battery cages

Razlozi zabrane EU Srbija n % n %

Briga o životinjama 6 13,3 2 4,4 Briga o potrođaču, kroz kvalitet jaja 2 4,4 1 2,2 Suficit u proizvodnji jaja 13 28,9 - - Sprečavanje uvoza iz zemalja van EU 22 48,9 - - Nešto drugo 2 4,4 0 0 Kopiranje propisa EU - 40 88,9 Stvaranje mogućnosti za izvoz jaja u EU - 2 4,4 Ukupno 45 100,0 45 100,0

Izvor: Podaci dobijeni anketiranjem

Kada su, međutim, razlozi zbog kojih je zabrana uvedena u Srbiji u pitanju, proizvođači se mnogo više slažu u mišljenju (Tabela 2). Čak 88,9% je onih koji smatraju da je u pitanju kopiranje propisa EU. Svega 6,6% procenata anketiranih proizvođača smatra da je uvođenje ovakve regulative kod nas motivisano brigom o životinjama ili potrošačima, a još je manje onih koji misle da je zakonodavac time želeo da stvori uslove za izvoz jaja na tržište EU (4,4%).

Odgovori proizvođača dobijeni na pitanje „Šta mislite da će se dešavati u budućnosti?“ potvrđuju stav iskazan kod prethodnog pitanja - da je ova regulativa kod nas uvođena zbog prilagođavanja praksi EU. Tako, skoro polovina anketiranih (46,7%) smatra da će se Pravilnik primenjivati tek ako i kada postanemo članica EU (Tabela 3).

Nepoverenje proizvođača u izvesnost usvojene regulative, pa i domaći pravni sistem u celini, ogleda se kako u relativno velikom broju onih koji smatraju da će regulativa „...ostati mrtvo slovo na papiru, čak i ako uđemo u EU“ (15,6%) i onih koji očekuju da će Pravilnik ’pre ili kasnije biti stavljen van snage’ (20%), tako i u činjenici da je samo jedan proizvođač (2,2%) iskazao poverenje da će se regulativa sprovoditi kako je planirano.

132

Tabela 3. Mišljenje anketiranih proizvođača o sudbini regulative za obezbeđenje dobrobiti Table 3. Respondents’ opinions about the future of welfare regulation n % Primenjivaće se kako je i planirano 1 2,2Primenjivaće se sa 3-5 godina kašnjenja 5 11,1Primenjivaće se tek ako i kad udjemo u EU 21 46,7Ostaće ‘mrtvo slovo na papiru’ čak i ako postanemo članica EU 7 15,6Pre ili kasnije ce biti stavljen van snage 9 20,0Nemam stav 2 4,4Ukupno 45 100,0

Izvor: Podaci dobijeni anketiranjem

5. Zaključak

U Srbiji je držanje nosilja u baterijskim kavezima zabranjeno bez konsultacija sa predstavnicima sektora, sa samo dve godine perioda adaptacije, bez pratećih programa podrške od strane države, bez uvođenja sistema obeležavanja jaja i bez provere postojanja platežno sposobne tražnje i voljnosti potrošača da kroz cenu jaja podrže ovu vrstu promenu. Veoma brzo se spoznalo da dati rokovi nisu realni pa je u praksi potpuno izostao nadzor nad primenom sprovođenja Pravilnika, što je, između ostalog, doprinelo da informisanost proizvođača o postojanju zabrane bude vrlo niska.

Čak i oni (uglavnom veći) proizvođači koji su bili informisani uglavnom su se umesto prelaska na dozvoljene sisteme držanja opredelili za strategiju čekanja, vršeći istovremeno pritisak na vlasti da se Pravilnik izmeni, u čemu su i uspeli u junu 2014. godine kada je izmenama i dopunama Pravilnika držanje u baterijskim kavezima dozvoljeno do 2020. godine. Mali broj proizvođača koji su bili adekvatno i pravovremeno informisani i zbog ozbiljnog shvatanja odredbi Pravilnika investirali, preorijentišući se pre drugih na dozvoljene sisteme, sada se oseća izigrano.

Među anketiranim proizvođačima dominira uverenje da je usvajanje pravilnika u EU motivisano sprečavanjem uvoza iz zemalja van EU, a kod nas kopiranjem evropske prakse. Nepoverenje u pravni sistem i izvesnost primene jednom usvojene regulative i ovde uzima danak pa najveći broj proizvođača veruje da će se zabrana držanja u praksi sprovesti tek ako i kada budemo članica EU, a nije mali broj ni onih koji smatraju da je u pitanju samo puka forma i da će i tada to biti samo „mrtvo slovo na papiru“.

Utisak je autora ovog rada da anketirani proizvođači nisu svesni ozbiljnosti problema i da olako polaze od činjenice da se i ovog puta radi o nečemu gde se nepotrebno diže tenzija, te da će već nekako uspeti da se snađu i nastave da rade po starom. Zato bi proizvođače, ukoliko je namera zakonodavca da se napusti baterijsko držanje iskrena, trebalo bolje i što pre informisati i edukovati u pogledu potrebe obezbeđivanja dobrobiti životinja. U tome svakako značajnu ulogu treba da ima poljoprivredna savetodavna služba. Predstojeći period mora biti iskorišćen za

133

preduzimanje svih potrebnih koraka (informisanje proizvođača, zabrana uvoza baterijskih kaveza, podrška za nabavku nove opreme, razvoj sistema obeležavanja jaja, jačanje inspekcijskog nadzora) kako se ne bismo 2020. godine našli u istoj ili još goroj situaciji, kada uslova i/ili volje za bilo kakve izmene Pravilnika možda više neće biti. Ako se pogleda kako su prošle zemlje EU i vidi istrajnost donosilaca odluka, nije realno očekivati da bi za Srbiju pravila mogla bila drugačija.

6. Literatura

1. AGRA CEAS Cons. (2004): Study on the socio-economic implications of the various systems to keep laying hens. Final report for the European Commission, Brussels, Contract SANCO/2003/SPC.2003258.

2. Barklay, C. (2012): Battery hens. Library House of Commons Science and Environment Section SN/SC/1367 (www.parliament.uk/briefing-papers/SN01367.pdf)

3. Bennett, R.M., Anderson, J., Laney, R.J.P. (2002): Moral intensity and willingness to pay concerning farm animal welfare issues and the implications for agricultural policy. Journal of Agricultural and Environmental Ethics 15 (2): 187-202.

4. EC - European Commission (2013): Animal Welfare: Commission refers Greece and Italy to Court for failure to enforce ban on cages for laying hens. Brussels, BE.

5. Fink, A. (1995): How to ask survey questions. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications.

6. Goddard, E., Boxall, P., Emunu, J.P., Boyd, C., Asselin, A., Neall, A. (2007): Consumer attitudes, willingness to pay and revealed preferences for different egg production attributes. Dep. of Rural Economy, University of Alberta, Project Report #07-03 (http://purl.umn.edu/52087).

7. Grethe, H. (2007): High animal welfare standards in the EU and international trade – How to prevent potential ‘low animal welfare havens’? Food Policy 32 (3): 315-333.

8. Lagerkvist, C.J., Carlsson, F. and Viske, D. (2006). Swedish consumer preferences for animal welfare and biotech: a choice experiment. AgBioForum 9: 51–58.

9. Larsen, J.N. (2013): Year 1 after the cage ban. Danish Egg Association. http://www.ilfb.org/media/1502698/year_1_after_the_cage_ban.pdf (12.8.2014)

10. Newton, J. (2009): Implications of the ban on the use conventional cages in the UK. E-proceedings of the 2nd roundtable on poultry economics and marketing, Antwerp, Belgium.

11. Polet, Y. (2005). Abolition of battery cages to cost €354 million to EU-25 egg producers. USDA FAS GAIN Report No E35065.

12. Poza, M. (2007): Socio-economic implications of the different systems of egg production. http://en.engormix.com/MA-poultry-industry/articles/socioeconomic-implications-differentsystems_821.htm (06.10.2014)

134

13. Rodić, V., Perić, L., Đukić-Stojčić, M. and Milošević, N. (2008): Effect of housing system on basic economic parameters of the table egg production. Biotechnology in Animal Husbandry 24 (spec. issue): 237-245.

14. Rodić, V., Perić, L. and Đukić-Stojčić, M. (2009a): Economic results of table egg production on small family farms in Serbia: an estimate of the effects of implementing the EU regulations. Contemporary Agriculture 58 (1-2): 67-72.

15. Rodić, V. (2009b): Poultry sector in Serbia: Challenges of the EU integration. E-proceedings of the 2nd roundtable on poultry economics and marketing, Antwerp, Belgium.

16. Rodić, V., Perić, L., Milošević, N. (2010a): Implikacije primene regulative vezane za dobrobit kokoši nosilja. Živinarstvo 45(8/9): 22-32.

17. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Milošević, N. (2010b): Competitiveness of table eggs from non-cage housing systems. Biotechnology in Animal Husbandry 26 (1-2): 117-128.

18. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Vlahović, B. (2010c): Consumers’ perception and attitudes towards table eggs from different housing systems. CD-ROM Proceedings of the XIIIth European Poultry Conference, Tours, France.

19. Rodić, V., Perić, L., Pavlovski, Z., Milošević, N. (2010d): Improving the poultry sector in Serbia: major economic constraints and opportunities. World's Poultry Science Journal 66: 241-250.

20. Rodić, V., Perić, L., Đukić Stojčić, M., Vukelić, N., Škrbić, Z. (2012): Socio-economic implications of adopting the EU laying hen welfare regulation in Serbia, World’s Poultry Science Journal 68(2): 229-239

21. Škorić, R. (2003): Stanje i perspektive živinarske proizvodnje u Srbiji. Zajednica živinara Srbije, Beograd.

22. Škorić, R (2014): Zahtev za izmenu dela Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja... u delu rokova primene, Zajednica živinara Srbije, Beograd.

23. Van Horne, P. (2003): The impact of laying hen welfare on the competitiveness of the EU egg industry. World Poultry 19:18-21.

24. Van Horne, P. (2007): Impact of EU national legislation on production cost for broiler meat and eggs. Proceedings of the 16th European Symposium on Poultry Nutrition, Strasbourg, France.

25. Van Horne, P., Tacken, G., Ellen, H., Fiks-Van Niekerk, TH., Immink K. and Bondt, N. (2007): Prohibition of enriched cages for laying hens in the Netherlands; An examination of the consequences. LEI Report 2.07.10, The Hague, Netherlands.

26. Van Horne, P. and Achterbosch, T. (2008): Animal welfare in poultry production systems: Impact of EU standards on world trade. World's Poultry Science Journal 64: 40-52.

27. Van Horne, P. (2012).: Competitiveness od the EU egg industry. LEI Report No 2012-065, project code 2273000408, Wageningen UR, The Hague.

28. Windhorst, H. (2006): Changes in poultry production and trade worldwide. World's Poultry Science Journal 62: 585-602.

29. Windhorst, H. (2009): Recent patterns of egg production and trade: a status report on a regional basis. World's Poultry Science Journal 65: 685-707.

135

ATTITUDES OF TABLE EGGS PRODUCERS’ TOWARDS LAYING HEN WELFARE REGULATION*

Rodić, Vesna, Perić, Lidija, Pavlovski, Zlatica8

Summary Serbia followed the EU model and banned battery cages on January 1, 2012. However, in everyday practice the implementation of the regulation was not controlled/monitored. Other mechanisms necessary for successful implementation (applied in the EU) were also missing. Because of that, even two years after the relevant Directive became valid, it remained a dead letter and the number of hens in enriched cages and alternative (non-cage) systems has been and remains negligible. In June 2014, due to the growing awareness of the unreality of a given (two-year) period for transition on one hand, and the pressures from primarily large manufacturers on the other, the Regulation was changed, i.e. battery cages are allowed by 2020. This study has been conducted in order to find out to what extent table eggs producers in Serbia are familiar with the welfare regulation and what they think about it. The results obtained show that a large number of producers, especially smaller ones, do not even know that there is a ban of battery cages. Generally, they consider that the introduction of such regulations is a matter of ’copying’ the EU practices, rather than real concern for the hens’ welfare, which is not seriously threatened in their opinion.

Key words: laying hens, welfare, legislation, attitudes, table eggs producers Primljen/Received:28.09.2014. Prihvaćen/Accepted:15.10.2014.

* This paper is a result of the research conducted within the project No TR31031 „Sustainable and

Revitalised Traditional Production of Poultry Meat and Eggs with Added Value“ financed by Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia

8Vesna Rodić, PhD, professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Agricultural Economics and Rural Sociology, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: rodicv@polj.uns.ac.rs; Lidija Perić, PhD, professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Department of Animal Husbandry, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, e-mail: lidija.peric@stocarstvo.edu.rs; Zlatica Pavlovski, PhD, principal research fellow, Institute for Animal Husbandry, Autoput 16, Zemun-Beograd, e-mail: zlaticapav@yahoo.com

136

UDK: 336.654 Originalni naučni rad Original scientific paper

STAVOVI POTROŠAČA PREMA ORGANSKI PROIZVODIMA U OPŠTINI KRALJEVO

Vlade Zarić1, Julijana Mijajlović2

Rezime

Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji ima tendenciju rasta. Analiza stavova potrošača prema organskim poljoprivrednim proizvodima predstavlja sliku razvoja ekološke svesti i brige o zdravlju ljudi. Rezultati istraži-vanja zavise u velikoj meri od sredine u kojoj se sprovodi istraživanje, u ovom slučaju je to opština Kraljevo, starosne i obrazovne strukture, visine mesečnih pri-manja po članu domaćinstva, navika u ishrani. Ovaj rad može poslužiti kao prelimi-narna osnova za utvrđivanje smernica za razvoj tržišta organskih proizvoda u Kraljevu, kako u smeru podsticanja same organske proizvodnje, tako i u smislu aktivacije trgovine ovim proizvodima, a u cilju povećanja asortimana i jačanja ponude.

Ključne reči: Organski proizvodi, Potrošači, Kraljevo

1. Značaj problema i cilj istraživanja

Organska poljoprivredna proizvodnja obezbeđuje održivi razvoj biljnog i životi-njskog sveta, dok su proizvodi za ishranu ljudi dobijeni na ovaj način zdravi i nutri-ciono vredni. Istraživanje je sprovedeno u Kraljevu sa ciljem da se utvrdi mišljenje i odnos potrošača prema organskim proizvodima, iz razloga što nije bilo sličnih istra-živanja, a sa druge strane i kao način da se na terenu promoviše organska proizvo-dnja. Brend organskih poljoprivrednih proizvoda poseduje specifične karakteristike koje ga značajno razlikuju od proizvoda koji su proizvedeni u sistemu konvencio-nalne poljoprivrede (Vlahović et al., 2014). Problem odnosa potrošača prema orga-nskim proizvodima je složen i može se posmatrati kako kroz prizmu očuvanja životne sredine, tako i kroz očuvanje zdravlja ljudi. Motivi ljudi za izbor hrane zavise od velikog broja ekonomskih, socijalnih i individualnih faktora (Gagić et al.,

1 Dr Vlade Zarić, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Zemun,

Nemanjina 6, 11000 Beograd, Srbija, e-mail: vzaric@agrif.bg.ac.rs 2 Julijana Mijajlović, Diplomirani menadžer Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni faku-

ltet, Institut za agroekonomiju. Email: mijajlovicjulijana@gmail.

137

2014). Cilj istraživanja jeste upravo utvrđivanje i analiza faktora koji utiču na odnos potrošača prema organskim proizvodima, ocena u kojoj meri su potrošači upoznati sa organskom proizvodnjom, utvrđivanje spremnosti na kupovinu i stavova prema organskoj proizvodnji. S obzirom na skroman broj ispitanika, rezultati ovog istraži-vanja mogu biti značajni za utvrđivanje preliminarnih zaključaka u ponašanju po-trošača prema organskim proizvodima, ali i kao osnova za dalje istraživanje na datu temu.

2. Metod rada i izvori istraživanja

Istraživanje percepcije potrošača prema organskim proizvodima sprovedeno je na području Kraljeva, tokom meseca septembra 2014. godine. Slučajni uzorak obu-hvata 34 ispitanika. Primarni podaci prikupljeni su primenom metoda ispitivanja putem anketnog upitnika. Anketni upitnici sadržali su 24 pitanja zatvorenog tipa, gde je na pojedinim pitanjima postojala mogućnost dopune odgovora. Ispitanici su ankete popunjavali samostalno, bez prisustva anketara, kako bi podaci dobijeni istraživanjem bili objektivni.

3. Rezultati i diskusija

Ponašanje i stavovi potrošača predmet su istraživanja iz velikog broja razloga. Istraživanja pomažu da bolje shvatimo na koji način potrošači donose odluke o kupovini i koji su negativni uticaji zbog kojih potrošač može odustati od kupovine proizvoda ili usluge (Jovanović et al., 2013). Polnu strukturu analiziranog uzorka čini 56% osoba ženskog i 44% osoba muškog pola. U analizi starosne strukture najveći broj ispitanika, oko 38% ima između 26 i 35 godina, od 46 do 55 godina 24%, ispitanika, do 25 i preko 55 godina po 15%,dok ispitanici sa brojem godina između 35 i 46 čine 9% ukupno anketiranih ispitanika. Prilikom ovog istraživanja nisu anketirane osobe mlađe od 18 godina, polazeći od pretpostavke da nemaju sopstvene izvore prihoda i da ne učestvuju samostalno u odabiru i kupovini proizvoda. Obrazovnu strukturu čini oko 59% ispitanika sa završenom srednjom stručnom spremom, 24% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 15% sa višim obrazovanjem i oko 3% ispitanika sa osnovnim obrazovanjem. Kao bitan faktor u ovom istraživanju uzeta je i visina prihoda po članu domaćinstva, jer se polazi od pretpostavke da su kupci organskih proizvoda relativno veće kupovne moći, s obzirom na više cene ovih proizvoda. Visina primanja po članu domaćinstva prika-zana je na grafičkom prikazu broj 1.

Navike u ishrani predstavljaju faktor od značaja koji utiče na odabir namirnica, odnosno od velikog su uticaja za procenu pažnje koju potrošači posvećuju prilikom odabira proizvoda za ishranu. Najmanji broj ispitanika, 11% tvrdi kako ne posvećuje pažnju izboru namirnica i hrani se uglavnom brzom hranom. Sa druge strane, najveći broj ispitanika, 47% tvrdi da se hrani redovno i raznovrsno, da posvećuju pažnju poreklu, sastavu i načinu proizvodnje proizvoda. Preostali ispitanici praktikuju, uglavnom, način ishrane koji predstavlja kombinaciju prethodna dva načina, odnosno kombinaciju brze hrane i kuvanih obroka, ne hrane se uvek redovno i ne obraćaju veliku pažnju na sastav i poreklo namirnica.

138

Grafikon 1. Visina mesečnih primanja po članu domaćinstva (RSD) Figure 1. Monthly income per household member (RSD)

Izvor: Sopstveno istraživanje

Dobijeni rezultati pokazuju da je 62% ispitanika je čulo za organsku proizvodnju, međutim, nisu upoznati sa načinom same proizvodnje. Sa organskom proizvodnjom upoznato je 26% ispitanih, dok apsolutno nepoznavanje organske proizvodnje ima oko 12% anketiranih osoba. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji jaka korelaciona zavisnost između stepena obrazovanja i poznavanja organske proizvodnje. Više od polovine ispitanih tvrdi da nisu dovoljno informisani o načinu i značaju organske proizvodnje, dok 26% ispitanika smatra da su dovoljno informisani. Potrošači su uglavnom veće kupovne moći i vezuju ovaj način proizvodnje za proizvode koji su zdraviji i imaju veći sadržaj hranljivih elemenata, i ako zapravo nisu upoznati sa načinom proizvodnje i kvalitetom namirnica (Mijajlović, 2014). Na pitanje koje se odnosi na kupovinu organskih proizvoda, tačno polovina ispitanika je odgovorila pozitivno. Između visine dohotka po članu domaćinstva i kupovine organskih proizvoda postoji jaka korelaciona veza, odnosno kupovina organskih proizvoda je veoma zavisna od kupovne moći stanovništva. Učešće osoba ženskog pola u uku-pnom broju osoba koje kupuju organske proizvode je 64%.

Grafikon 2. Kupovina organskih proizvoda Figure 2. Purchasing of organic products

Izvor: Sopstveno istraživanje

0

20

40

do 25 26-35 36-45 46-55 preko 55

15%

38%

9%

24%15%

(000) RSD

% Ispitanika

2. Ne50%

1. Da50%

139

Kao najčešći razlog kupovine organskih proizvoda, čak 50% ispitanika je navelo brigu o zdravlju. Drugo mesto po značajnosti, koje kupce opredeljuje na kupovinu organskih proizvoda, zauzimaju tvrdnje kupaca da su organski proizvodi boljeg kvaliteta, ali i da organski način proizvodnje doprinosi očuvanju životne sredine.

Sa druge strane, slaba snabdevenost tržišta, ali i tvrdnja da između klasične i organske proizvodnje nema razlike su prioritetni razlozi zbog kojih kupci ne kupuju organske proizvode. Visoke cene organskih proizvoda su poslednji razlog zbog kojeg bi kupci odustali od kupovine, što se može objasniti time da kupci daju prednost kvalitetu proizvoda.

Grafikon 3. Razlozi za kupovinu organskih proizvoda Figure 3. Reasons for purchasing organic products

Izvor: Sopstveno istraživanje

Grafikon 4. Razlozi zbog kojih se ispitanici ne kupuju organske proizvode Figure 4. Reasons for not purchasing organic products

Izvor: Sopstveno istraživanje

Ispitanici su na pitanje koje se odnosi na učestalost kupovine pojedinih vrsta proizvoda (meso, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće), proizvedenih po principima organske proizvodnje, odgovorili da bi gotovo podjednako kupovali svaku od navedenih kategorija. Rezultati su sledeći: 32% ispitanika bi kupovalo sve

18%

15%

26%

9%

6%

26%

6. Kupujem organske proizvode

5.Drugo

4. Smatram da između klasične i organske proizvodnjenema razlike

3. Nemam poverenja da su proizvodi zaistaproizvedeni po principima organske proizvodnje

2. Visoke cene organskih proizvoda

1. Slaba snabdevenost tržišta

% ispitanika

18% 18% 9%

50%

5%0

102030405060

1. Smatram da suorganski

proizvodi boljegkvaliteta

2. Očuvanježivotne sredine

3. Zbog boljegukusa

4. Zbog brige ozdravlju

5. Drugo

% ispitanika

140

navedene proizvode svakodnevno, dok bi 22% ispitanika organske proizvode kupo-valo često, dok samo 1% ispitanika tvrdi da neće kupovati nijednu od ponuđenih vrsta proizvoda.

Najveći broj ispitanika, 35% nema stav o intervalu kupovine organskih proizvoda, dok jednom mesečno predstavlja najčešći interval u kojem ispitanici kupuju orga-nske proizvode. Ovde treba ukazati da su pojedini ispitanici, pored toga što su se izjasnili da ne kupuju organske proizvode, ipak zaokružili neki od intervala učestalosti kupovine. To se može objasniti time da se kupovina organskih proizvoda obavlja u izuzetnim slučajevima, povremeno, te da ispitanici ne smatraju sebe kupcima organskih proizvoda.

Grafikon 5. Interval kupovine organskih proizvoda Figure 5. Purchasing frequency of organic products

Izvor: Sopstveno istraživanje

Grafikon 6. Tvrdnje kojima se opisuju organski u poređenju sa konvencionalnim proizvodima

Figure 6. Claims that describe organic compared to conventional products Izvor: Sopstveno istraživanje

Da su organski proizvodi odličnog kvaliteta i izgleda, tvrdi mali broj ispitanika (6%), dok apsolutno suprotan stav, da su organski proizvodi lošijeg kvaliteta i izgleda, u poređenju sa konvencionalnim proizvodima, ima 3% ispitanih. O izgledu

0

50

Najmanjejednom

sedmično

Jednommesečno

Jednom u 3meseca

Nekupujemorganskeproizvode

Nemamstav

12%24%

9%21%

35%

% Is

pita

nika

0

10

20

30

40

50

6%

24% 24%

3%

44%

% Is

pita

nika

1. Organski proizvodi suodličnog kvaliteta i izgleda

2. Organski proizvodi su dobrogkvaliteta i izgleda

3. Organski proizvodi sulošijeg izgleda, ali boljegkvaliteta4. Organski proizvodi su lošijegkvaliteta i izgleda

5. Nemam stav

141

i kvalitetu organskih proizvoda najveći broj ispitanika nema stav, čak 44%. Na osnovu ovoga može se zaključiti da ispitanici nisu imali kontakt sa velikim brojem namirnica organskog porekla, kao i da nisu informisani o organskoj proizvodnji. Da su organski proizvodi dobrog kvaliteta i izgleda tvrdi 24% ispitanih, dok isti procenat anketiranih tvrdi da su dobrog kvaliteta, ali lošijeg izgleda.

Tokom ovog istraživanja, kupci su se izjasnili da visoka cena organskih proizvoda ne predstavlja prioritetni razlog za ne kupovinu. Međutim, najveći broj ispitanika je spreman da plati minimalno višu cenu za organske u odnosu na konvencionalne proizvode, dok samo oko 6% ispitanih apsolutnu prednost daje organskim proizvo-dima i spreman je da plati znatno višu cenu. Ovaj rezultat se može objasniti time što više od 79% osoba obuhvaćenih anketiranjem ima mesečna primanja po članu domaćinstva manja od 35.000 dinara. Tako da je nizak životni standard zapravo najveći razlog zbog kojeg kupci nisu spremni ili su spremni da plate minimalno višu cenu za organske proizvode.

Grafikon 7. Spremnost kupaca da plate višu cenu organskih u odnosu na konvencionalne proizvode

Figure 7. The willingness of customers to pay higher price for organic products compare to conventional products

Izvor: Sopstveno istraživanje

Prilikom izbora mesta trgovine organskim proizvodima, najveći broj ispitanika, čak 44% najveće poverenje ima u prodavce na pijaci. To se može obrazložiti time što postoje dugoročne navike u kupovini na pijaci, naročito kod određenih prodavaca. Na taj način kupci imaju poverenja i u sam način proizvodnje, i ako nije reč o sertifikovanim organskim proizvodima, već prosto, poverenju u proizvođače. Odmah posle pijace, kao mesta koje su ispitanici najpozitivnije ocenili za kupovinu organskih proizvoda su supermarketi, hipermarketi i male prodavnice u okolini u kojima bi najveći broj ispitanika ponekad obavljao kupovinu. Specijalizovane prodavnice za prodaju organskih proizvoda, kupovina putem interneta i poručivanje putem telefona od prodavaca su najlošije ocenjeni vidovi kupovine organskih proizvoda. Prethodna tvrdnja može se obrazložiti starosnom strukturom ispitanika, jer više od 46 godina starosti ima oko 39% ispitanika, što znači da imaju naviku kupovine na pijaci, kod određenih prodavaca, ali i nepoverenje u kupovinu putem interneta i poručivanjem putem telefona od proizvođača.

0

20

40

10-20% 20-30% 30-40% više od50%

Nisamspreman/ada platimvišu cenu

38

159 6

32

% Is

pita

nika

142

Prema mišljenju skoro polovine anketiranih, tržište organskih proizvoda u Kraljevu je nedovoljno snabdeveno, dok niko od ispitanih ne tvrdi da je veoma dobro sna-bdeveno. Ovi rezultati mogu poslužiti kao argument za širenje ponude i asortimana organskih proizvoda.

Organski proizvod je proizvod proizveden i označen u skladu sa posebnim zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega (Tomaš et al., 2010). Oznaku kojom se obeležavaju organski proizvodi u prometu prepoznaje jedna trećina ispitanika. Istovremeno jedna trećina ne razlikuje organske proizvode u prometu na osnovu oznake kojom su obeleženi. Više od polovine osoba obuhvaćenih ovim istraživanjem tvrdi da oznaka na organskim proizvodima ne garantuje organski način proizvodnje i ne veruje da su oznakom zaštićeni kao proizvođači (grafikon 9).

Grafikon 8. Snabdevenost tržišta organskih proizvoda u Kraljevu Figure 8. Assessment of the market of organic products in Kraljevo

Izvor: Sopstveno istraživanje

Grafikon 9. Poverenje u proizvode koji su označeni kao organski Figure 9. Confidence in products labelled as organic

Izvor: Sopstveno istraživanje

Organska poljoprivreda se javlja kao segment odgovora na kompleksno pitanje zaštite životne sredine, postavljeno zbog rastućih ekoloških problema današnjice (Lukač Bulatović, 2011.). Pozitivan stav o organskoj proizvodnji u smislu očuvanja zdravlja biljaka i životinja, očuvanja životne sredine, kao i zabrani upotrebe genetski modifikovanih organizama ima više od 56% ispitanih. Ovaj rezultat upu-ćuje na razvoj ekološke svesti kod ljudi, dok se znatan procenat onih koji nemaju

0

20

40

60

1. Nedovoljnosnabdeveno

2. Skromanasortiman proizvoda

3. Zadovoljavajućesnabdeveno za naše

uslove

4. Tržište je veomadobro snabdeveno

5. Nemam stav

47%

21%9%

0%

24%

% ispitanika

12%

56%

32%1. Da u potpunosti imam povrerenja uorgansko poreklo proizvoda u našoj zemlji

2. Nisam siguran/a da sam zaštićen/a kao , kaoni da su ti proizvodi organskog porekla

3. Nemam poverenja u oznake naproizvodima

143

stav (26%) može objasniti neinformisanošću i nepoverenjem u ovaj vid proi-zvodnje, ali i time da u anketiranom uzorku dominiraju osobe sa završenom srednjom stručnom spremom. Tvrdnju da organska proizvodnja doprinosi pobo-ljšanja i očuvanja zdravlja ljudi oko 58% ispitanih osoba ocenilo je kao pozitivnu, dok niko od ispitanih nema suprotan stav.

Ova rad je rezultat istraživanja koje je delom finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije (Projekti III 46001 i TR 31034).

4. Zaključak

Visoko učešće onih koji tvrde da kupuju organske proizvode (50%), rezultat je dobrih navika u ishrani, što može biti u vezi sa starosnom strukturom ispitanika. Velika zavisnost postoji između visine dohotka po članu domaćinstva i kupovine organskih proizvoda. Među kupcima organskih proizvoda dominantne su osobe ženskog pola. Ispitanici smatraju da nisu dovoljno informisani o organskoj proizvo-dnji, na šta ukazuje i da veliki broj ispitanika po različitim pitanjima nema stav. Potencijalni kupci su uglavnom spremni da plate minimalno višu cenu za organske u poređenju sa konvencionalnim proizvodima, što se tumači kao rezultat niskog ži-votnog standarda. Organski proizvodi se kupuju veoma retko, a pijaca se smatra kao najadekvatnije mesto za kupovinu organskih proizvoda. Briga o zdravlju je odluču-jući faktor kupovine organskih proizvoda, uz istovremeno postojanje svesti da se pored očuvanja zdravlja ljudi, ovim načinom proizvodnje doprinosi očuvanju zdravlja biljaka i životinja, kao i očuvanje životne sredine.

5. Literatura

1. Bulatović Lukač., M. (2011.) Osnovna obeležja organske poljoprivrede, Agroekonomika Broj 49-50, Novi Sad str. 94.

2. Gagić S., Jovičić A., Tešanović D., Kalenjuk B.(2014) Motives for food choice among Serbian consumers, Ekonomika poljoprivrede Vol. 61 Nº 1, Belgrade, str. 41.

3. Jovanović J., Pejanović Lj., Savić E. (2013) Marketing i ponašanje potrošača u procesu kupovine, Agroekonomika Broj 59- 60, Novi Sad, str. 137.

4. Vlahović B., Šojić S. (2014) Lojalnost potrošača- indikator vrednosti brenda organskih poljoprivrednih proizvoda, Agroekonomika Vol. 43 Broj 61- 62, Novi Sad, str.109.

5. Tomaš M., Pejanović R., Popović-Vranješ A., Maksimović G. (2010) Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine, Agroekonomika Broj 47-48 , Novi Sad, str 68.

6. Mijajlović J. (2014), Analiza i mogućnosti unapređenja komercijalnog nastupa proizvođača organskih proizvoda u Republici Srbiji- završni rad, Poljoprivredni fakultet Zemun jun 2014.

144

CONSUMER ATTITUDES ON ORGANIC PRODUCTS IN KRALJEVO MUNICIPALITY

Vlade Zarić1, Julijana Mijajlović2

Summary

Manufacturing of organic agricultural products in the Republic of Serbia shows a growing trend. The analysis of consumer attitudes on organic agricultural products shows the development of environmental awareness and concern about health. Research results depend on the surroundings in which research is conducted. In this case it is the Kraljevo municipality. This paper can serve as a preliminary basis for establishing guidelines for the development of the market for organic products in Kraljevo, by encouraging the organic production as well as by activating trade in these products.

Keywords: organic products, consumers, Kraljevo

Primljen/Received: 21.09.2014. Prihvaćen/Accepted: 26.09.2014.

1 Vlade Zarić, PhD Professor, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6

Zemun, Serbia, E-mail: vzaric@agrif.bg.ac.rs 2 Julijana Mijajlović, Graduate Manager, University of Belgrade, Faculty of Agriculture,

Institute of agricultural economics, mijajlovicjulijana@gmail.

145

UDK: 659.117.3 Originalni naučni rad Original scientific paper

ISTRAŽIVANJE STAVOVA POTROŠAČA O KUPOVINI NA PIJACAMA

Prdić Nedeljko1

Rezime

U radu autor istražuje stavove potrošača o kupovini poljoprivrednih proizvoda na pijacama. Tržište poljoprivrednih proizvoda u sastavu ukupnog tržišta zauzima posebno mesto, zbog specifičnosti procesa proizvodnje u poljoprivredi. Cilj istra-živanja je spoznaja nivoa i stepen zadovoljstva potrošača kupovinom proizvoda na pijacama. Istraživanjem se želi utvrditi mesto i uloga potrošača u prodaji proizvoda na pijacama koji će se reflektovati na prilagođavanje potrebama potrošača u smislu ponude kvaliteta i svežine ponuđenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i efikasnijem upravljanju pijacama. U radu se želi naglasiti da poljoprivredni pro-izvođači moraju svatiti važnost prilagođavanja potrebama potrošača, kako u pogledu cene, kvaliteta i asortimana ponuđene robe na pijacama.

Ključne reči: istraživanje, potrošači, pijace, poljoprivredni proizvodi

1. Uvod

Pijace su jedne od najstarijih tržišnih institucija. Nastale su još u srednjem veku i predstavljaju prvi oblik robne razmene koje su se održavale za vreme verskih svečanosti i praznika. Razvojem proizvodnih snaga i saobraćaja značaj pijaca je rastao i prilagođavao se novim tržišnim uslovima. “Sajmovi i tržnice (pijace) su najneposredniji vid trgovine u robnom prometu.” (Prdić, 2012).

„Pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga.

Pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proi-zvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga. Pijaca je pravno lice, registrovano za obavljanje delatnosti organizacije pijačne prodaje, u skladu sa propisima o

1 Dr. Prdić Nedeljko, JKP Tržnica Novi Sad, Žike Popovića 4 21000 Novi Sad, 063/500-

818, ekonomistdoo@sbb.rs

146

registraciji privrednih subjekata. Prodaju na pijaci obavljaju trgovci.” (Službeni glasnik RS, 2013)

„Pijaca na malo podrazumeva prostor, obično natkriven, koji objedinjuje kome-rcijalnu ponudu preduzeća i preduzetnika registrovanih za peroizvodnju i trgovinu i prodavaca na malo koji nude široku ponudu prehrambenih proizvoda za svako-dnevnu upotrebu i druge neprehrambene proizvode, sve pod okriljem jedne uprave.” (World Union of Wholesale Markets, 2011)

U domaćoj literaturi i praksi postoje radovi koji se bave nastankom, razvojem i društvenim značajem pijaca kao posebnih tržišnih institucija, ovaj rad ima za cilj da unapredi postojeća saznanja i ukaže na značaj i ulogu potrošača za razvoj pijačne delatnosti. Pored svoje tržišne funkcije pijace su i javni i komunalni prostori koji imaju poseban značaj za funkcionisanje naselja, opština i gradova. „Danas su pijace u Srbiji postale mešovite tržišne institucije, na kojima se pored svežih proizvoda prodaju i različiti manufakturni, industrijski prehrambeni i neprehrambeni, novi i/ili upotrebljeni proizvodi” (Lovreta, 2008)

Kao posebne tržišne i javne institucije pijace doprinose neposrednoj trgovini na osnovu ponude i potražnje robe između prodavaca i kupaca koji rezultira uspešnoj kupovini. One su dobar pokazatelj standarda stanovništva, kao i razvijenosti pojedinih privrednih grana u agro sektoru.

2. Predmet i cilj istraživanja Osnovni cilj istraživanja je spoznaja nivoa i stepena zadovoljstva potrošača kupovinom proizvoda na pijacama. Ciljevi istraživanja su izvedeni iz problema i uslovljeni su informacijama do kojih treba doći prilikom samog istraživanja. Predmet istraživanja su motivi kupovine na pijacama, navike, prednosti, nedostaci i promene navika ciljnih grupa. Pored ostalog predmet ovog istraživanja su i stavovi ispitanika o ponudi proizvoda na pijacama kao i eventualni nedostaci u funkci-onisanju samih pijaca. Istraživanjem je potrebno utvrditi u kojoj meri stavovi potrošača mogu unaprediti poslovni rezultat pijaca. Problem koji se želi istra-živanjem postići, je mesto i uloga potrošača u prodaji proizvoda na pijacama koji će se reflektovati na prilagođavanje potrebama potrošača u smislu ponude, kvaliteta i svežine ponuđenih poljoprivrednih proizvoda.

3. Metode istraživanja

U cilju sticanja boljeg uvida u suštinu stavova potrošača o kupovini na pijacama, koristi se komparativni metod marketing istraživanja koji predstavlja kombinaciju dva metoda: istorijskog metoda i metoda ispitivanja. Istorijski metod tj. istraživanje za stolom (desk research) potrebno je za prikupljanje podataka i informacija iz sekundarnih izvora. Metod ispitivanja tj. terensko istraživanje (field research) koristiće se za prikupljanje i analizu kvalitativnih podataka i informacija. Radi uspešnosti istraživanja korišćene su razne vrste stručnih publikacija, podaci zavoda za statistiku, podaci udruženja pijaca Srbije, postojeći rezultati istraživanja, internet sajtovi kao i mišljenje stručnjaka iz ove oblasti. Radi donošenja kvalitetnih zaključaka pored istraživanja za stolom neophodna su i terenska istraživanja radi

147

prikupljanja primarnih podataka. Istraživanje je sprovedeno u maju 2014. godine na Kvantaškoj, Najlon, Futoškoj i Limanskoj pijaci u sastavu JKP Tržnica Novi Sad na uzorku od 300 ispitanika.

4. Značaj pijaca za razvoj trgovine poljoprivrednim proizvodima

„Kako bi opstala u uslovima velike svetske ponude poljoprivrednih proizvoda, Srbija mora da vodi aktivnu politiku podsticaja domaće poljoprivredne proi-zvodnje.” (Kuzman i sar., 2013).

Osnovne funkcije pijaca su: (Duvnjak, 2013) da na organizovanim i sanitarno uređenim prostorima pruže mogućnost za

razmenu dobara i prodaju robe od strane proizvođača u ruralnim i gradskim sredinama;

da na područjima poljoprivredne proizvodnje, gde produkcija proizvoda nadmašuje potrebe lokalnog stanovništva, obezbede mogućnost za organi-zovano sakupljanje robe na jednom mestu kao pretpostavku za otkup proi-zvoda koji će potom biti izloženi prodaji u drugim, uglavnom urbanim sredinama;

da omogući lak pristup potrošačima širokom izboru različitih vrsta robe; da obezbede ravnopravniju tržišnu utakmicu u manjim i većim gradovima,

jer obezbeđuju jeftin i fleksibilan prostor za prodavce, lako dostupan širo-koj populaciji potrošača;

da ubrzaju put proizvoda od neposrednog proizvođača do potrošača, naročito kada je reč o voću i povrću, pospeše poslovanje manjih proizvo-đača i omoguće potrošačima snabdevanje svežom robom po prihvatljivim cenama.

Poznato je da tržište poljoprivrednih proizvoda kao deo ukupnog tržišta zauzima posebno mesto, zbog specifičnosti proizvodnje u agraru i poljoprivredi, pa samim tim su i uslovi na tržištu posebni. Pijace kao posebne tržišne institucije imaju značajnu ulogu u razvoju domaće poljoprivrede a posebno za razvoj malih poro-dičnih gazdinstava kao deo ukupnog tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Kao i na svakom drugom mestu za trgovinu, odnos između prodavca i kupca na pijacama je sveobuhvatan i kompleksan, i zbog neposrednog kontakta veoma bitan. Dovoljan je trenutak nerazumevanja koji može poremetiti međusobno poverenje. Prodaja na pijaci je kao i svaki drugi poslovni odnos, zasnovan na interesu prodavca i kupca, koji mora biti uspešan da bi trajao. Zbog svoje specifičnosti pijace su i mesta za neprijatne situacije, gde određeni kupci izražavaju i svoje emocionalne stavove o određenim društveno ekonomskim stanjima u društvu pa zbog toga predstavljaju i mesta za procenu ukupnih društvenih zbivanja.

4.1. Lojalnost potrošača kao uslov povećane trgovine

Na osnovu istraživanja za potrebe ovog rada po mišljenju prodavaca na pijacama došlo se do zaključka da lojalni potrošači za 5 puta povećavaju prihode prodavaca na pijacama. Na osnovu sprovedenog istraživanja lojalni kupci donose:

veću potrošnju sa povećanjem prihoda prodavcu

148

razumeju cenu i vrednost ponuđenih proizvoda i neće zbog niže cene kupovati kod drugog prodavca

kupovaće kod istog prodavca duži vremenski period predstavljaće marketinšku vrednost putem dobrih preporuka pokazuju lojalnost i u teškim vremenima pored marketinških napora konkurencije ostaju lojalni spremnost na zaštitu od napada konkurencije i dr.

Sprovedena istraživanja potvrđuju dobro poznatu činjenicu da potrošači i po deset godina i na istom mestu kupuju robu od poznatog prodavca na pijacama. Lojalnost kupovine na pijacama u vremenskom smislu jedna je od konkurentskih prednosti između prodavaca na pijaci. Briga za stare kupce na pijaci ne sme zanemariti činjenicu stalne „potrage“ za novim kupcima.

5. Rezultati istraživanja

5.1. Pijace kao specijalizovane tržišne institucije

Tokom poslednjih nekoliko godina promet roba na pijacama je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku beležio stalan rast. U prometu i otkupu poljo-privrednih proizvoda na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije) pijace u 2011 i 2012 učestvuju u proseku oko 20% tržišnog udela. Velika je konkurencija između pijaca i supermarketa tako da jeučešće pijaca u ukupnom prometu poljo-privrednih proizvoda u domaćoj industriji sa 32,4% 2008 godine spalo na 19,5% u 2012 godini.

Prema podacima udruženja pijaca Srbije, (Duvnjak, 2013) ukupna vrednost prometa domaćih poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2012. godini iznosila je 28 milijardi i 55 miliona dinara, što je u odnosu na 2011. godinu sa tekućim cenama povećanje od 9,5 %.

Prema istom izvoru u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2012. godini, najviše učestvuje povrće sa 29,8%, voće i grožđe 20,3%, mleko i mlečni proizvodi 17,6% i živina i jaja sa 15,1%. U odnosu na ukupne vre-dnosti prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda kod nas, pijace su u 2012. Godini imale tržišni udeo od 19,5% što se smatra efikasnim kanalom distribucije poljoprivrednih proizvoda. Veliku važnost tržišni udeo ima za region Šumadije i Zapadne Srbije gde porodična gazdinstva na pijacama distribuiraju oko 40% svoje proizvodnje, odnosno u regionu Južne i Istočne Srbije gde je udeo pijaca u pla-smanu proizvoda sa porodičnih gazdinstava oko 38%.

Asortiman prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama mora se prilagoditi eksternim promenama na ukupnom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Značaj poznavanja tržišta ogleda se kroz razne aktivnosti, vezane za distribuciju poljo-privrednih proizvoda. Razvoj poljoprivredne proizvodnje i prodaje kao i značaj pijaca u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda utiču i na kretanje cena, ponude i potražnje kao i ukupne agrarne politike.

149

5.2. Stavovi i percepcije potrošača na pijacama

5.2.1. Demografske i socijalno ekonomske karakteristike potrošača ispitanika

Prema sprovedenim istraživanjima za potrebe ovog rada, kada je u pitanju starosna struktura potrošača koji kupuju na pijacama, to su uglavnom ljudi od 41 do 50 godina. Kada se posmatra uzorak ispitanika prema zaposlenosti i ostvarenim mese-čnim primanjima domaćinstva dolazi se do zaključka da je životni standard u našoj zemlji nizak. Ovu konstataciju potvrđuje i podatak iz istraživanja da 57% ispitanika ima mesečna primanja ispod proseka zemlje ako se za taj prosek uzme primanje do 45hiljada dinara.

Rezultati istraživanja pokazuju da su 72% potrošači na pijacama žene a 28% muškarci. Analiza podataka pokazuje da su kupci na pijacama na malo uglavnom žene a na pijacama na veliko (kvantaška pijaca) uglavnom muškarci.

Istraživanje stavova i percepcija potrošača omogućilo je spoznaju i preferencije, motive za kupovinu poljoprivrednih proizvoda na pijacama. Uporednom analizom stavova potrošača, prodavaca na pijacama i menadžmenta pijace moguće je predvideti i prilagoditi zajednički interes sa interesima kupaca na pijaci.

5.2.2. Učestalost kupovine na pijacama

Grafikon 1. Učestalost kupovine na pijacama Graph 1. Frequency of shopping at markets Kada je u pitanju broj nedeljnih kupovina na pijacama rezultati istraživanja su sledeći: (Grafikon 1) najveći broj kupaca na pijacu odlazi jednom nedeljno 26%, Broj kupaca koji na pijacu odlazi tri puta nedeljno je 56% Broj kupaca koji na pijacu odlazi dva puta nedeljno je 18%.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Jednom nedeljno

Dva puta nedeljno

Tri puta nedeljno

150

Kako najveći broj kupaca na pijace odlazi tri puta nedeljno zaključak je da na pijacama ima veliki broj svežih i kvalitetnih proizvoda.

Grafikon 2. Motivi kupovine na pijacama Graph 2. Motives of shopping at markets

Istraživanje motiva kupovine na pijacama po značaju za kupce prikazano je u grafikonu 2.

Svežina proizvoda Kvalitet proizvoda Cena Raznovrsnost ponude Navike

Istraživanje pokazuje da je svežina proizvoda 36% najvažniji motiv za kupovinu na pijacama, zatim po važnosti sledi kvalitet proizvoda 26%, dok je cena na trećem mestu sa 24%. Raznovrsnost ponude u motivima za kupovinu je zastupljeno sa10% a navike čine 4% motiva za kupovinu na pijacama.

Na osnovu sprovedenih istraživanja za potrebe ovog rada prednosti kupovine na pijacama su:

Potrošači na pijaci imaju mogućnost kupovine raznovrsnih poljoprivrednih proizvoda

Moguća je neposredna degustacija poljoprivrednih proizvoda Neposredan kontakt sa prodavcem daje mogućnost odabira željenog

proizvoda Svežina i raznovrsnost ponude proizvoda Odgovarajuća cena za dobijeni kvalitet proizvoda Odgovarajući profil prodavaca Održavanje stalnog kontakta sa prodavcima-lojalnost kupaca Procena konkurentskih proizvoda na pijaci.

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

Svežina proizvoda

Raznovrsnost ponude

Kvalitet proizvoda

Navike

Cena proizvoda

151

Na osnovu sprovedenih istraživanja može se zaključiti da su pijace vrlo efikasno mesto za neposredno ostvarivanje potreba i motiva potrošača za kupovinu na pijacama. Potrebno je naglasiti da domaće pijace moraju pratiti trend tehnološkog i informativnog razvoja i prilagođavanje interesima i potrebama potrošača. Pored razvoja infrastrukture i povećanja prostora za prodaju može se zaključiti da pijace moraju ostvariti svoju osnovnu ulogu kao mesta za prodaju svežeg voća i povrća na poznatoj lokaciji, od poznatog prodavca i sigurnog kupca.

5.3. Vrednovanje istraživanja

5.3.1. Teoretski doprinosi

Namera ovog rada je da prikaže celinu funkcionisanja pijaca sa aspekta potrošača, prodavaca na pijacama i menadžmenta pijace. Cilj je bio pokazati da pijace zauzimaju značajno mesto u trgovini poljoprivrednim proizvodima na domaćem tržištu. Teoretski doprinos sastoji se i u tome što je naznačen značaj komuni-kacijskih procesa između potrošača, prodavaca i menadžmenta pijace. Pored tih tržišnih procesa dat je značaj i drugim zainteresovanim stranama koji mogu uticati na efikasan rad pijaca. Potrebno je naglasiti da pijace pored tržišne imaju i značaj u komunalnom funkcionisanju grada i druge društvene koristi.

5.3.2. Doprinosi za menadžment pijaca

Preporuka za razvoj i efikasno upravljanje pijacama podrazumeva usvajanje koncepta u kojem je upravljanje zasnovano na znanju jedna od bitnih konkurentskih prednosti u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Razvoj informatičke revolucije a posebno interneta, daje mogućnost strateškog iskoraka u tom pravcu, jer je moguće lako kontrolisati tok prometa proizvoda na pijacama. Menadžeri pijaca moraju biti spremni, komunikacijski otvoreni i sposobni da prihvate nova znanja i iskustva u upravljanju pijacom, te dovoljno aktivno to znanje i primene, uz uvažavanje stavova prodavaca i potrošača na pijacama

5.3.3. Kritički osvrt i predlozi

Najveće pretnje, odnosno nedostatka rada pijaca u Srbiji su: (Lovreta, 2008) Odsustvo prave strategije repozicioniranja pijačnih institucija, odnosno

nedostatak adekvatne konkurentske strategije i marketinškog pozicioniranja svoje ponude u odnosu na glavne konkurente iz domena moderne trgovine na malo

Nekonzistentnost svojinske transformacije, koja bi za ove institucije trebala da ima svoje specifičnosti u odnosu na ostatak državnih i komunalnih preduzeća.

Nakon sprovedenih istraživanja za potrebe ovog rada, zaključak je da veliki broj domaćih pijaca nema definisanu strategiju komunikacije sa potrošačima. „Bolja informisanost može se postići, pored ostalog, stalnom edukacijom potrošača.” (Vlahović i sar., 2011) Studiozna analiza strateškog pristupa marketingu, baza podataka o potrošačima, koja se vodi često samo radi evidencije, organizaciona struktura pokazala je da domaće pijace uglavnom zavise od političkih uticaja a ne od savremenih ekonomskih načina upravljanja. Rezultati istraživanja pokazuju da

152

20% menadžmenta pijaca sprovodi komunikaciju sa potrošačima na pijaci a da 80% to ne čini. Pijace su veoma značajne tržišne institucije u robnom prometu poljo-privrednih proizvoda, koje predstavljaju reputaciju jedne privredne grane kao i bitan elemenat u javno komunalnom sistemu funkcionisanja gradova a sve u cilju zadovoljenja interesa potrošača.

6. Zaključak Činjenica je da sve veći broj prodavaca na pijacama postaje svestan da je odnos prema potrošačima veoma važan, da ima strateški značaj kao i da mu treba pristupiti sa velikom ozbiljnošću. Danas je zaista malo prodavaca na pijacama koji ne ističu značaj kupca u nastojanju da mu prodaju što bolji proizvod. Značaj usmerenosti na potrošača na pijacama dobija na intenzitetu kroz koncept dugo-godišnje saradnje u vidu lojalnosti i partnerstva sa potrošačima.

Rezultati istraživanja daju osnovu za koncipiranje daljih istraživanja o kupovini poljoprivrednih proizvoda na pijacama koji će objasniti povezanost stavova potro-šača i njihovog ponašanja prilikom kupovine na pijacama. Ovo istraživanje daje i pouzdanu osnovu za kreiranje komunikacijske strategije o uticaju stavova potrošača na kvalitet, svežinu i cenu poljoprivrednih proizvoda koji se prodaju na pijacama. Preporuka ovog istraživanja je od ključne važnosti za povećanje kompetentnosti potrošača kad odlučuje o kupovini poljoprivrednih proizvoda na pijacama i uvaža-vanje njihovih stavova od strane prodavaca na pijacama kao i menadžmenta pijace. Ovo istraživanje, sa akcentom na buduća istraživanja, želi ukazati na značaj kupo-vine domaćih proizvoda na pijacama u odnosu na druge vidove trgovine.

7. Literatura 1) Duvnjak S., (2013): Pravci razvoja pijačne delatnosti u republici Srbiji,

Poslovno udruženje "Pijace Srbije" 2) Kuzman B., Tešić A., Đelić A. T. (2013): Mogući pravci približavanja

(agroindustrijskog kompleksa) Srbije prema EU i STO, Ekonomika poljoprivrede, vol. 60. br. 3, str. 541-549, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Srbija

3) Lovreta S. (2008): Strategija i politika razvoja trgovine republike Srbije, Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet NICEF

4) Prdić N. (2012): Efekti nastupa preduzeća na sajmu, Anali ekonomskog fakulteta u Subotici, Ekonomski fakultet Subotica 2012 (28). 133-143, Subotica.

5) Udruženje pijaca Srbije (2011): Perspektive robnih pijaca u Srbiji 6) Vlahović B., Radivojević V., Živanić I. (2011): Istraživanje stavova potrošača

o potrošnji organske hrane u Srbiji, Ekonomika Poljoprivrede, vol. 58. br. 3, str.443-455, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Srbija

7) Zakon o Trgovini (Službeni glasnik R. Srbije, brojevi 53/10 i 10/13) 8) World Union of Wholesale Markets, 2011 (pristupljeno: 21.09.2014.)

http://www.wuwm.org/4lh/news/wuwm-definition-of-a-retail-market.html

153

THE RESEARCH ON CUSTOMERS’ ATTITUDES ABOUT THE PURCHASES AT MARKETPLACES

Prdić Nedeljko1

Summary

In this paper the author researches and discusses customers’ attitudes about the purchases of agricultural products at marketplaces. The market of agricultural products has a special place within the whole market, because of the specific production process in agriculture. The aim of this research is the determination of the extent and degree of customers’ satisfaction in the process of purchasing agricultural products at marketplaces. The research aims to establish the position and the role of customers in the purchase of agricultural products at market places which will influence later adjustments of the agricultural products at the markets in the sense of their quality and freshness. The aim is also to adjust the marketplace management in order to make it more efficient. The paper aims to emphasise that the farmers and agricultural manufacturers must understand the importance of customization and adjustment of their offer to the needs of customers, regarding price, quality and assortment and range of the offered goods at marketplaces. Keywords: research, customers, marketplaces, agricultural products

Primljen/Received: 5.10.2014. Prihvaćen/Accepted: 25.10.2014.

1 Prdić Nedeljko, Phd, JKP Tržnica Novi Sad, Žike Popovića 4 21000 Novi Sad, 063/500-

818, ekonomistdoo@sbb.rs

154

UDK: 582.962.2 Pregledni rad Review paper

PODRŠKA PROIZVODNJI DUVANA U SRBIJI

Matkovski Bojan 1, Đokić Danilo 2

Rezime

Pored kontroverznosti pitanja subvencionisanja proizvodnje duvana, usled negati-vnog uticaja na ljudsko zdravlje, duvan je predmet državnih podsticaja u mnogim zemljama, što je bio slučaj i sa Srbijom. Iako su postojala samo dva načina podrške proizvodnji duvana od 2000. godine (plaćanja po hektaru i premije po kilogramu proizvedenog duvana), njihova pravilna sistematizacija nije ni malo jednostavna, kako zbog različitih uslova ostvarivanja prava na premije, tako i zbog različitih iznosa i različite terminologije. Nakon 2011. godine, država više ne subvencioniše proizvodnju duvana. Ciljevi podrške proizvodnji duvana nisu bili dovoljno transpa-rentno određeni. U Nacionalnom programu iz 2010. godine je navedeno da je podrška proizvodnji duvana do 2009. imala isključivo socijalni karakter, a nakon toga kao osnovni cilj se smatra povećanje konkurentnosti proizvodnje duvana i uskla-đivanje sa trendovima u EU. Međutim, na osnovu promena podrške proizvodnji duvana moguće je odrediti i neke ciljeve podrške koji nisu definisani ni u jednom od zvaničnih dokumenata kreatora agrarne politike.

Ključne reči: duvan, Srbija, premija, uredba, Virdžinija

1. Uvod

Nakon 2000. godine, agrarna politika Srbije se učestalo menjala, a ciljevi su najčešće bili deklarativnog karaktera. Takođe, u datom periodu nije postojala jasna strategija razvoja poljoprivrede koja bi smanjila neizvesnost u poljoprivredi sa stanovišta državne podrške i omogućila da poljoprivredni proizvođači planiraju proizvodnju u skladu sa državnom strategijom. Česta promena državne podrške i nedostatak jasne strategije karakterisali su i proizvodnju duvana. Predmet ovog rada je podrška proizvodnji duvana u Srbiji nakon 2000. godine. U prvom delu rada objašnjene su osnovne karakteristike agrarne politike Srbije, kao i proizvodnje duvana u Srbiji, a zatim je akcenat stavljen na sistematizaciju mera podrške proizvodnji duvana, kao i posledice koje je česta promena podrške proizvodnji duvana imala na proizvodnju.

1 Bojan Matkovski, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici,

Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, 0642327265, bojan.matkovski@ef.uns.ac.rs 2 Danilo Đokić, saradnik u nastavi, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u

Subotici, Segedinski put 9-11, 24000 Subotica, 0658784030, danilodjokic90@gmail.com

155

2. Osnove agrarne politike Srbije

Proteklih decenija, agrarna politika Srbije, kao i mere koje su primenjivane, menjale su se u zavisnosti od samih ciljeva i razvojnih zadataka, kao i međunarodnog ekonomskog i političkog položaja Srbije. Jasno je da danas, na putu međunarodnih integracija, kreatore agrarne politike u Srbiji očekuju dva bitna izazova. Kao prvo, nametnuo se izazov brzog usaglašavanja agrarne politike sa zahtevima Svetske trgo–vinske organizacije, a kao drugo usaglašavanje sa Zajedničkom agrarnom politikom Evropske unije. Međutim, različito tretiran dualni karakter agrarne strukture u pro–šlosti, pri čemu se merama agrarne politike prednost davala krupnim društvenim gazdinstvima, dovodi do zaključka da je teško odgovoriti na pomenute izazove. Da–nas je za osnovni pravac razvoja poljoprivrede postavljena podrška porodičnim po–ljoprivrednim gazdinstvima, a od 2000. godine agrarna politika je usmerena na reša–vanje problema nastalih u prethodnim decenijama. Međutim, skroman agrarni budžet je glavni razlog malih promena u mehanizmima podrške. Podrška je uglavnom bila usmerena na mere cenovne podrške, odnosno premija za određene kulture, kao što su mleko, šećerna repa, suncokret, soja, pšenica i duvan. Od 2004. godine dolazi do zao–kreta u agrarnoj politici Srbije, i dolazi do sistemskih promena u načinu primene državne podrške, koja je od tada namenjena isključivo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Od 2007. godine, u većoj meri je zastupljen sistem direktnih plaćanja po hektaru zasejane površine, a povećava se i podrška investicijama koje su name–njene modernizaciji poljoprivrede i ruralnom razvoju.

Period nakon 2000. godine karakterišu česte promene mera podrške poljoprivredi, a koje su kontinuirano dovodile do neizvesnosti za poljoprivredne proizvođače, prerađivače, kao i snabdevače poljoprivrednim inputima (Tabela 1). Kod nekih mera lako se mogu uočiti favorizovanja pojedinih grupa proizvoda, regiona ili tipova gazdinstava. Ovakav nivo neizvesnosti svakako da je imao i posledicu niži nivo investiranja u poljoprivredu. Što se tiče proizvodnje duvana, u datom periodu kao vid podrške korišćena je cenovna podrška i plaćanja po hektaru, uz mala odstupanja u odnosu na datu sistematizaciju. Nakon 2011. godine, proizvodnja duvana više ne nailazi na posebnu podršku, već su proizvođači duvana svrstani u istu kategoriju, kao i proizvođači bilo koje druge ratarske kulture.

Određivanje ciljeva podrške proizvodnji duvana u periodu nakon 2000. godine je otežano, pre svega zato što do 2009. nije postojao ni jedan dokument kojim su oni jasno određeni. U Nacionalnom programu poljoprivrede Srbije 2010-2013. godine je navedeno da je podrška proizvodnji duvana do 2009. imala isključivo socijalni karakter. Ovim dokumentom definisani su pravci politike podrške i u narednom peri-odu, ali se očekuje da oni koji su najzainteresovaniji za razvoj ovog sektora – proizvo-đači i prerađivači, poštujući potrošače i shvatajući da rezultat ove poljoprivredne proizvodnje nije hrana, daju odgovore na suštinska pitanja. Zbog toga su kao ciljevi politike postavljeni: priprema sektora proizvodnje, prerade i prodaje duvana na uslove i pravila koji

će vladati u Evropskoj uniji po priključenju Srbije Evropskoj uniji; iskorišćenje postojećih kapaciteta i znanja u proizvodnji i preradi duvana na

ekonomski najracionalniji način;

156

Tabela 1: Periodizacija kompozicije mera agrarne politike Srbije Table 1: Periodization of agrarian policy of Serbia

2000.-2003. g. 2004.-2006. g. 2007.-2008. g. 2009.-2011. g. Cenovna podrška

za osnovne poljoprivredne proizvode;

Materijalne intervencije na tržištu;

Subvencionisanje kupovine poljoprivrednog zemljišta.

Smanjenje cenovne podrške;

Subvencionisanje inputa

Subvencionisanje kredita;

Uvođenje registra poljoprivrednih proizvođača;

Podrška prilagođavanju međunarodnim standardima.

Eliminisanje podrške ruralnom razvoju;

Eliminisanje mera kreditne podrške;

Smanjenje podrške strukturnom prilagođavanju;

Subvencionisanje poljoprivrede po principu „area and herd payment“.

Uslovljavanje podrške plaćanjem penzionog osiguranja;

Raskid sa subve-ncionisanjem nekomercijalnih gazdinstava;

Pooštravanje uslova za „area payment“;

Smanjenje podrške strukturnom prilagođavanju;

Smanjenje investicione podrške;

Pokušaj napuštanja „area payment“ i ponovnog uvođenja cenovne podrške.

Izvor: Lovre K., 2013., str.12.

U skladu sa postavljenim ciljevima nametnula se potreba pripreme ovog sektora na novo okruženje, a čija transformacija je započeta sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA sporazuma, a koja se nastavlja u skoroj budu-ćnosti kada Srbija treba da postane kandidat i član EU. To podrazumeva sledeće: potrebu povećanja konkurentnosti proizvodnje duvana; smanjenje subvencija za proizvodnju duvana u EU od 2010. i najavu njenog

ukidanja u 2013; trend smanjenja potrošnje cigareta usled povećanja akcize na cigarete po ulasku

u EU i primene politike zabrane pušenja na javnim mestima. (Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2010-2013. godine)

Ovako definisani ciljevi nisu dovoljno konkretni. Neophodno je odrediti i norme na osnovu kojih će se odrediti da li su ciljevi ostvareni. Takođe, na osnovu mera koje je država preduzimala u prethodnom periodu, jasno je da su postojali i ciljevi koji nisu transparentno definisani.

3. Karakteristike proizvodnje duvana u Srbiji

U Srbiji su prisutne četiri vrste duvana: Virdžinija, Berlej, Orijental i Poluorijental (Zakon o duvanu, “Službeni glasnik RS”, br. 36/2011., Član 8.). U proizvodnji duvana u Srbiji najveći udeo ima Virdžinija oko 88%, zatim sledi Berlej sa skoro 10% i na kraju Orijental sa 2%. (www.duvan.gov.rs) Razlog ovakve strukture se može obrazložiti strukturom finalnog proizvoda duvana, što je najčešće cigareta, u kojoj Virdžinija predstavlja, zbog svog blagog ukusa, osnovni neutralan element koji služi

157

za vezivanje ostalog materijala koji čini cigaretu. Jasno je da se takav značaj u finalnom proizvodu, može preneti i na tražnju za sirovim duvanom ovog tipa, što uzrokuje i veću proizvodnju istog. Međutim, ovo nije jedini razlog. Proces proi-zvodnje je značajno lakši u slučaju Virdžinije, nego Berleja, jer se Virdžinija osuši u toku od 7 dana u specijalizovanim sušarama, dok se Berlej suši na otvorenom što zahteva puno prostora dok sam proces sušenja može trajati i preko 30 dana. Bitno je napomenuti da Virdžinija zahteva značajnija kapitalna ulaganja od ostalih sorti, baš zbog pomenutih sušara. Jedna sušara kapaciteta da pokrije oko 3 ha duvana košta oko 15.000€ i zahteva značajnu potrošnju gasa i struje. U prethodnih desetak godina došlo je do smanjenja površina zasejanih duvanom, mada su primetne značajne varijacije od godine do godine. Najmanje površina pod duvanom bilo je 2010. godine, oko 5.800 ha. Promene u površinama pod duvanom su uglavnom posledica promena državne podrške. Promene u obimu proizvodnje su u direktnoj vezi sa promenama u ukupnim zasejanim površinama. Međutim, postoje i izuzeci od ovog pravila. Dobar primer je 2004. godina kada je zabeležena ukupna proizvodnja od 12.474 tone, što je znatno više nego 2003. godine kada je ukupna proizvodnja bila 11.500 tona, iako su se ukupne površine smanjile sa 8.565 na 7.855 hektara. Glavni razlog ovakvog odstupanja su povoljniji vremenski uslovi 2004. godine. Najveća ukupna proizvodnja zabeležena je 2004. godine i iznosili su 12.474 tone. Prosečan prinos po hektaru je takođe beležio značajne varijacije u datom periodu. Najveći prinos po hektaru je zabeležen 2010. godine i iznosio je 1,8 tona po hektaru. Razlog ovako dobrog prinosa su, pre svega, izrazito povoljni vremenski uslovi. U poslednje tri godine, zabeležen je i jedan od najnižih prinosa po hektaru i najviši prinos za dati period. Nažalost, 2012. godinu su odlikovali izrazito nepovoljni vremenski uslovi što se odrazilo na čitavu poljoprivrednu proizvodnju. Proizvodnja duvana je te godine iznosila 1,36 tona po hektaru, što je za 350 kilograma manje nego 2010 . godine.

Grafikon 1: Ukupna površina i ukupna proizvodnja duvana u Srbiji u periodu 2001-2013. godine

Graph 1: Total area and total tobacco production in Serbia in the period 2001-2013 Izvor: Republički zavod za statistiku 2014.

0

5,000

10,000

15,000

20,000

Ukupna površina (ha) Ukupna proizvodnja

158

Broj poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom duvana prikazan je u Tabeli 2., a podaci su dobijeni iz Registra proizvođača duvana i odgovarajućih Evide-ncionih lista koje se vode kod Uprave za duvan, na osnovu Pravilnika o sadržini i načinu vođenja evidencije od strane proizvođača i obrađivača duvana. S obzirom da je navedeni Pravilnik stupio na snagu 2006. godine, Uprava za duvan ne raspolaže podacima za prethodni period. Međutim, i ove podatke treba uzeti sa određenom rezervom, jer se dešava da u okviru jednog domaćinstva, bude registrovano više poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, podaci o prosečnim prinosima i prosečnoj veli-čini gazdinstva su uzeti za sve tipove duvana zajedno, iako su karakteristike proi-zvodnje različite. Prosečni prinosi su dobijeni deljenjem ukupnih prinosa na nivou države sa ukupnim brojem proizvođača duvana izraženo u tonama, dok je prosečna veličina gazdinstva dobijena stavljanjem u odnos ukupnih površina pod duvanom sa brojem gazdinstava izraženo u hektarima. Tabela 2: Karakteristike proizvodnje duvana u Srbiji za period do 2006. do 2012. godine Table 2: Characteristics of tobacco production in Serbia for the period of 2006 to 2012

Godina Prinos po hektaru (kg/ha)

Broj proizvođača

duvana

Prosečni prinosi po gazdinstvu

(t/gazd.)

Prosečna veličina gazdinstvu (ha)

2006. 1.585 3.922 2,76 1,60 2007. 1.385 3.666 3,04 2,19 2008. 1.520 2.849 3,80 2,50 2009. 1.613 2.234 4,41 2,73 2010. 1.791 2.494 4,19 2,34 2011. 1.594 2.358 4,43 2,78 2012. 1.355 1.765 4,83 3,56

Izvor: Uprava za duvan i Republički zavod za statistiku, 2014.

4. Podrška proizvodnji duvana u Srbiji Iako su postojala samo dva načina podrške proizvodnji duvana, njihova pravilna sistematizacija nije ni malo jednostavna. Sistematizacija je otežana zbog različitih uslova ostvarenja prava na premije, različitih iznosa i različite terminologije. Takođe, podrška proizvodnji duvana je definisana uredbama na osnovu čijih se naziva ne može nužno odrediti da se u njima definiše i podrška ovoj proizvodnji.

Bitno je još napomenuti da se pod podrškom proizvođačima duvana podrazumevaju samo državna izdvajanja posebno namenjena ovoj grupi poljoprivrednika.3 U periodu od 2001. godine pa sve do 2011. godine, proizvodnja duvana je subvencionisana putem premija po kilogramu proizvedenog duvana ili putem premija po hektaru zasađenog duvana. Nakon 2011. godine država više ne podstiče proizvodnju duvana putem posebnih mera. Tabela 3. prikazuje sve mere koje je država koristila i naziv uredbi kojima su definisani uslovi korišćenja istih. Ovako prikazana sistematizacija 3To znači da ukoliko je neki poljoprivrednik, primera radi, ostvario pravo na regres za dizel

gorivo kao bilo koji drugi proizvođač ratarske kulture, taj vid podrške nije uzet u obzir.

159

može da deluje dosta jednostavno i da dovede u pitanje tvrdnju da su se načini podrške proizvodnji duvana menjali učestalo, međutim, kada se pogledaju uslovi ostvarenja prava na državnu podršku, kao i iznosi istih, može se uočiti značajna razlika i u okviru istih vidova podrške. U cilju jasnog razgraničavanja između pomenutih mera, ove dve mere biće posmatrane odvojeno. Tabela 3: Podrška proizvodnji duvana u Srbiji u periodu od 2001. do 2011. godine Table 3: Support for tobacco production in Serbia in the period from 2001 to 2011

Godina Uredba Vid podrške 2001 Uredba o premiji za duvan u listu za 2001. godinu Premija po kilogramu 2002 Uredba o premiji za duvan u listu za 2002. godinu Premija po hektaru 2003 Uredba o premiji za duvan u listu za 2003. godinu Premija po hektaru 2004 Uredba o premiji za duvan u listu za 2004. godinu Premija po kilogramu 2005 Uredba o premiji za duvan u listu za 2005. godinu Premija po kilogramu 2006 Uredba o subvencionisanju proizvodnje industrijskog

bilja roda 2006. godine Premija po hektaru

2007 Uredba o premiji za duvan u listu za 2007. godinu Premija po kilogramu 2008 Uredba o premiji za duvan u listu za 2008. godinu Premija po kilogramu 2009 Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za

regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2009. godini

Regres po hektaru

2010 Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini

Regres po hektaru

2011 Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2011. godini

Regres po hektaru

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, 2014.

U datom periodu, premija po kilogramu bila je na snazi 2001., 2004., 2005., 2007. i 2008. godine. U svakoj od datih godina, postojali su različiti uslovi ostvarenja prava na premiju, kao i različiti iznosi podrške. Uslovi koji se tiču sorte i klase duvana, nisu postojali samo 2001. godine, kada je bilo predviđeno da svaki proizvođač duvana dobije 24 dinara po kilogramu proizvedenog duvana, bez obzira na kvalitet i tip duvana (Uredba o premiji za duvan u listu za 2001. godinu, Službeni glasnik RS br.40/2001,član 2.). Posle pauze od dve godine, premija po kilogramu je opet stupila na snagu 2004. godine kada su prvi put definisani i uslovi ostvarenja prava na premiju koji su podrazumevali da proizvođači duvana imaju određen broj biljaka po hektaru i to za Virdžiniju od 18.000 do 20.000 biljaka, za Berlej od 20.000 do 22.000, a za Orijental od 160.000 do 180.000 biljaka (Uredba o premiji za duvan u listu za 2004. godinu, Službeni glasnik RS br.33/2004, član 2.). Iste godine, došlo je i do razvrsta-vanja iznosa premije u zavisnosti od sorte duvana i klase, odnosno kvaliteta. Veći iznos premije za Orijental se može pravdati niskom zastupljenošću ove sorte na teri-toriji Srbije i izrazito ekstenzivnom proizvodnjom ovog tipa duvana. Donekle, ovakva podrška se može smatrati vidom podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima. Za razliku od Berleja, Virdžinija zahteva značajnija kapitalna ulaganja,

160

pre svega za kupovinu sušara, pa je zbog toga viši nivo podrške ovoj sorti bio očekivan. Tabela 4: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana za 2004. godinu Table 4: The amount of premium per kilogram of tobacco produced in 2004

Sorta duvana Orijental (din/kg)

Virdžinija (din/kg)

Berlej (din/kg)

Klasa I 95 70 55 Klasa II 90 65 50 Klasa III 85 60 45 Klasa IV 65 45 35 Klasa V 40 20 15

Izvor: Uredba o premiji za duvan u listu za 2004. godinu, Službeni glasnik RS br.33/2004

Naredne godine, ukinut je uslov za ostvarenje premije koji se tiče broja biljaka po hektaru i ukinuta je premija za V klasu duvana. Takođe, došlo je i do promene iznosa premije po kilogramu, posebno za duvan IV klase. Jasno je da je na ovaj način podsta-knuta proizvodnja kvalitetnijeg duvana, iako to nije transparentno definisano ni je-dnim ciljem i dovodi u pitanje tvrdnju da je podrška proizvodnji duvana imala isključivo socijalni karakter do 2009. godine. Tabela 5: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana za 2005. godinu Table 5: The amount of premium per kilogram of tobacco produced in 2005

Sorta duvana Orijental (din/kg)

Virdžinija (din/kg)

Berlej (din/kg)

Klasa I 90 70 40 Klasa II 80 65 30 Klasa III 70 55 20 Klasa IV 40 30 10

Izvor: Uredba o premiji za duvan u listu za 2005. godinu, Službeni glasnik RS br.127/2004

Novina 2007. godine je uvođenje referentnog prinosa kao uslova za ostvarenje premije. Iznosi premija i referentni prinos za sve sorte duvana su dati u Tabeli 6. Za razliku od uslova koji je podrazumevao određen broj biljaka po hektaru, a samim tim i otežanu kontrolu ostvarenja uslova i više administrativne troškove, referentni prinos je omogućavao lakšu proveru. Naime, bilo je dovoljno proveriti prijavljene površine pod duvanom proizvođača, kao i količinu predatog duvana ovlašćenim otkupljiva-čima, da bi se ustanovilo da li je poljoprivrednik ostvario uslov za premiju.

Jedina izmena koja se desila 2008. godine u odnosu na prethodnu godinu je povećanje zahtevanog referentnog prinosa za Virdžiniju sa 1.300 kg/ha na 1.800 kg/ha (Uredba o premiji za duvan u listu za 2008. godinu, Službeni glasnik RS br.123/2007). Kako je Virdžinija dominantna sorta duvana, jasno je da je povećanje referentnog prinosa pokušaj da se motivišu proizvođači da proizvode efikasnije i da se postepeno isključe iz proizvodnje neproduktivna gazdinstva.

161

Tabela 6: Iznosi premija po kilogramu proizvedenog duvana i referentni prinos za 2007. godinu

Table 6: Premium per kilogram of tobacco and the reference yield for 2007 Sorta duvana Orijental Virdžinija Berlej

Klasa I (din/kg) 110 80 60 Klasa II (din/kg) 100 75 50 Klasa III (din/kg) (din/kg) (din/kg)

95 72 45 Klasa IV (din/kg) 85 45 25 Referentni prinos

(kg/ha) 700 1.300 1.300

Izvor: Uredba o premiji za duvan u listu za 2007. godinu, Službeni glasnik RS br.58/2007

Kao što je poznato, premija po kilogramu ostvarene proizvodnje ima značajnog uticaja na cene, tako da ostaje pitanje da li je data podrška bila usmerena proizvo-đačima ili prerađivačima duvana. Da bi se taj uticaj odredio, neophodno je izračunati cenovne elastičnosti ponude i tražnje, što nije predmet ovog rada, ali je svakako neo-sporno da se deo sredstava prelivao i prerađivačima duvana usled nižih cena sirovog duvana, koji je osnovni input u njihovoj proizvodnji, pogotovo, ako se zna da je došlo do naglog rasta cena duvana, sa 119 na 173 dinara po kilogramu (Republički zavod za Statistiku) nakon ukidanja premija po kilogramu 2009. godine.

U Tabeli 7. prikazani su iznosi subvencija po hektaru zasađenog duvana za godine kada je važio ovaj vid podrške. Iako je u svim prikazanim godinama reč o istom vidu podrške, bitno ja naglasiti da postoji određena terminološka razlika u skladu sa ure-dbama za date godine. Naime, 2002. i 2003. godine, kreatori Uredbi koriste naziv premija po hektaru, dok se 2006. godine upotrebljava termin subvencija po hektaru. Najveća zabuna nastaje nakon 2009. godine, kada se govori o regresu po hektaru, iako nije uopšte naglašeno na koji trošak se regres odnosi, a uslovi su definisani Ure-dbom koja se odnosi i na regresiranje repromaterijala za ratarsku proizvodnju (Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini, Službeni glasnik RS br.7/2010). Tabela 7: Iznosi plaćanja za proizvodnju duvana po hektaru4 Table 7: The amount of payment for tobacco production per hectare

Godina Iznosi plaćanja po hektaru u dinarima

Iznosi plaćanja po hektaru u evrima

2002. 40.000 660 2003. 71.000 Virdžinija, 38.000 Berlej 1.095 Virdžinija, 586 Berlej 2006. 65.000 765 2009. 20.000 215 2010. 20.000 190 2011. 20.000 200 Izvor: Izrada autora na osnovu Uredbi koje se tiču podsticaja proizvodnji duvana za date

godine

4 Da bi se omogućila komparacija podrške za date godine i umanjio uticaj inflacije, iznosi su

prikazani i u evrima po srednjem kursu Narodne Banke Srbije za date godine.

162

Primetna je značajna razlika u podršci između 2006. i 2009. godine. Uslov za ostvarenje prava na podršku 2002. i 2003. godine podrazumevao je određen broj biljaka po hektaru, slično kao i 2004. godine u slučaju premije po kilogramu. Bitno je napomenuti da su 2003. godine promenjeni iznosi u zavisnosti od sorte duvana, tako da je došlo do podsticanja proizvodnje Virdžinije i Orijentala usled viših iznosa plaćanja po hektaru, dok je proizvodnja Berleja destimulisana (Uredba o premiji za duvan u listu za 2003. godinu, Službeni glasnik RS br.91/2002 i 16/2003 i 96/2003). Ove razlike, kao i uslovi ostvarenja prava na podršku, ukinuti su 2006. godine, i sve sorte duvana su subvencionisane u istom iznosu od 65.000 dinara. Smanjenje iznosa podrške je očekivano, s obzirom na težnje države Srbije da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji, kao što je već navedeno. Posebno buran period za proizvođače duvana, nastao je 2009. godine, kada je Ministarstvo rešilo da ukine svaki poseban vid podrške proizvođačima duvana. Potencijalni problemi naglog ukidanja podrške je veliki gubitak gazdinstava koja su izvršila značajna kapitalna ulaganja u proizvodnju duvana za tu godinu zbog očekivane podrške. Dovoljno je napomenuti da je cena jedne sušare oko 15.000 €. Posle protesta proizvođača duvana, usledilo je kompromisno rešenje koje je podrazumevalo pla-ćanja po hektaru u iznosu od 20.000 dinara po hektaru u naredne tri godine, a na osnovu prijavljenih površina pod duvanom u 2009. godini, nakon čega je bilo predvi-đeno da prestane podrška proizvodnji duvanu.

Iako je posebna podrška proizvođačima duvana prestala 2011. godine, proizvođači duvana su i dalje mogli da koriste beneficije podrške namenjene ratarskoj proi-zvodnji. Najbolji primer su regresi za mineralno đubrivo i dizel gorivo. Subvenci-onisanje mineralnog đubriva je jedna od najefikasnijih mera koja dovodi do rasta obima proizvodnje, dok subvencionisanje dizel goriva nema efekat na povećanje obima proizvodnje. Međutim, zbog velikih kapitalnih ulaganja koje zahteva proizvo-dnja duvana, potrebno je svakako razmotriti i mere investicione podrške.

5. Zaključak

Broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom duvana prepolovio se u periodu od 2006. do 2012. godine, a primetan je rast prosečnog gazdinstva kako po veličini, tako i po proizvodnji. Ovo ukazuje da su od proizvodnje uglavnom odustajala gazdinstva koja su se oslanjala na prihode od državne podrške, ne obraćajući pažnju na zahteve tržišta da se unapredi kvalitet sopstvene proizvodnje. Na tržištu su uglavnom ostala gazdi-nstva koja su produktivnija i sposobna da uspešno posluju i bez podrške države. Dokaz za to je pad ukupne proizvodnje sa 10.800 tona 2006. godine, na samo 8.500 tona 2012. godine, iako je na tržištu ostalo značajno manji broj gazdinstava. Naravno, postoji i uticaj vremenskih prilika, međutim, poznato je da je 2012. godina bila izra-zito sušna i nepovoljna za sve poljoprivredne kulture, tako da je opravdano zaključiti da su na tržištu ostala produktivnija gazdinstva i da je jedan od ključnih elemenata koji su uticali na to promena državne podrške.

Problem neizvesnosti je obeležio proizvodnju duvana u prethodnom periodu, zbog nedostatka jasne strategije kojom će biti određen sistem podrške u narednom periodu, a na koju bi se oslonila gazdinstva prilikom donošenja odluke o investiranju. Nagle promene podrške su sigurno uticala da neka gazdinstva odustanu od ulaganja u

163

proizvodnju ili, još gore, da prvobitno izvrše značajna ulaganja, pa da zbog smanjenja podrške ostvare velike gubitke. Što se tiče proizvodnje duvana, agrarne mere koje će podsticati investiranje su svakako poželjne u narednom periodu. Već postoje subve-ncionisani krediti, međutim, neophodno je posredstvom savetodavnih službi moti-visati gazdinstva da koriste iste za značajna kapitalna ulaganja koja podrazumevaju modernizaciju proizvodnje. Na ovaj način moguće je osposobiti proizvođače da budu konkurentni proizvođačima iz EU. Posebno je potrebno obratiti pažnju na gazdinstva koja su spremna da investiraju i transparentnom strategijom i odgovarajućom investi-cionom podrškom im omogućiti da povećaju kapacitete i kvalitet svoje proizvodnje i budu spremne na izazove koje donosi priključivanje Srbije EU i STO.

6. Literatura

1. Lovre K, 2013, „Policy of support to agriculture and rural development“, Agri-food sector in Serbia – monografija, Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Srpska akademija nauke i umetnosti, Beograd, str. 233-258, 2013.

2. Ministarstvo finansija Republike Srbije, ,,Zakon o duvanu”, Beograd, 2011. 3. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2001. godinu”, Beograd, 2001. 4. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2002. godinu”, Beograd, 2002. 5. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2003. godinu”, Beograd, 2003. 6. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2004. godinu”, Beograd, 2004. 7. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2005. godinu”, Beograd, 2005. 8. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o subvencionisanju

proizvodnje industrijskog bilja roda 2006. godine”, Beograd, 2006. 9. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2007. godinu”, Beograd, 2007. 10. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o premiji za duvan

u listu za 2008. godinu”, Beograd, 2008. 11. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o uslovima i načinu

korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2009. godini”, Beograd, 2009.

12. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2010. godini” , Beograd, 2010.

13. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ,,Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2011. godini”, Beograd, 2011.

14. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ,,Nacionalni program poljo-privrede Srbije 2010-2013. godine”, Beograd, 2010.

15. http://www.duvan.gov.rs/arhiva/analize (1.8.2014.)

164

SUPPORTING TOBACCO PRODUCTION IN SERBIA

Bojan Matkovski, Danilo Đokić

Summary

In addition to the controversial issue of subsidizing tobacco production, due to the negative impact on human health, tobacco is the subject of state support in many countries, as was the case with Serbia. Although there were only two ways of supporting tobacco production since 2000 (payment per hectare premium per kilogram of tobacco), their proper systematization is not simple at all. Systematization is difficult because of the different conditions of the realization of the right to the premium, different amounts and different terminology. After 2011, the state no longer subsidizes the production of tobacco. The goals of support for tobacco production were not sufficiently transparent determined. The National Programme of 2009 stated that the support for tobacco production until 2009 had only the social character, and then as the main objective is considered to increase the competitiveness of tobacco and harmonization with EU trends. However, based on changes in support for tobacco production, it is possible to determine some goals of support that are not defined in any of the official documents of the creator of the agricultural policy. Key words: tobacco, Serbia, premium, regulation, Virginia

Primljen/Received:19.05.2014. Prihvaćen/Accepted:25.06.2014.

165

UDK: 631.147 Originalni naučni rad Original scientific paper

KREIRANJE IMIDŽA BRENDA ORGANSKIH PREHRAMBENIH PROIZVODA

Vlahović Branislav1, Šojić Sanja2

Rezime

Snaga brenda zasniva se na imidžu brenda i locirana je u svesti potrošača. Imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda je način na koji je brend percipiran od strane potrošača. Postojanje jakih, povoljno ocenjenih asocijacija koje su jedinstve-ne za brend i impliciranje superiornosti preko brenda su kritične a često puta i odlu-čujuće za uspeh brenda. Prilikom brendiranja organskih prehrambenih proizvoda i njihovom plasiranju na tržištu neophodno je poznavati potrošače, njihove specifično-sti, navike i ponašanja kako bi se ostvario tržišni uspeh. Kreiranjem pozitivnog imi-dža brendova prehrambenih proizvoda proizvođači stvaraju pozitivnu sliku ili pe-rcepciju kod potrošača što vodi njihovom favorizovanju u procesu kupovine i potro-šnje. Proizvođači organskih prehrambenih proizvoda treba da strategijski pristupe upravljanju imidžom brenda u cilju kreiranja pozitivnog imidža koji vodi ostvariva-nju tržišnog uspeha.

Ključne reči: organski prehrambeni proizvodi, brend, imidž brenda.

1. Značaj problema i cilj istraživanja

Predmet istraživanja jeste sagledavanje faktora koji utiču na kreiranje pozitivnog imi-dža brenda organskih prehrambenih proizvoda. Pozitivan imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda kod potrošača predstavlja bitan preduslov povećanja pro-daje (realizacije) proizvoda na tržištu. Cilj istraživanja jeste analiza mogućih stra-tegija brendiranja koje obezbeđuju pozitivan imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda kod potrošača i sagledavanje njegovih osnovnih komponenti i mogućih prednosti na tržištu.

1 Dr Branislav Vlahović, redovni profesor, Poljoprivreni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja

Obradovića 8, Novi Sad, vlahovic@polj.uns.ac.rs 2 Mr Sanja Šojić dipl.ecc, MEGA ZSZ d.o.o., Zemunska 300, 11277 Ugrinovci, Srbija mail:

kljajicsanja@yahoo.com

166

2. Rezultati istraživanja

2.1. Imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda i njegove prednosti

Imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda može se definisati kao slika ili pe-rcepcija koju potrošači organskih prehrambenih proizvoda stvaraju o samom brendu. Ukoliko potrošači pozitivno reaguju na brend organskih prehrambenih proizvoda tada postoji pozitivan imidž brenda. To znači da će potrošači u procesu kupovine radije preferirati taj proizvod u odnosu na one gde nije izgrađen identitet brenda.

Proizvođači organskih prehrambenih proizvoda treba da adekvatnim strategijama brendiranja kreiraju pozitivan imidž brenda svojih proizvoda zbog višestrukih pre-dnosti koje on pruža. Prednosti pozitivnog imidža brenda organskih prehrambenih proizvoda su sledeće:

Brend sa pozitivnim imidžom pogodniji je da bude nosilac ekstenzije1 Manja je osetljivost potrošača na porast cene proizvoda, Dobra je osnova za ubedljivu promociju, Lakše se prihvata od strane novih kanala prodaje, Predstavlja značajnu barijeru u odnosu na konkurente na tržištu, Predstavlja platformu za geografsku ekspaniziju poslovnih aktivnosti privre-

dnog subjekta i Dobra je osnova za diversifikaciju poslovanja i sl.

Elementi identiteta brenda organskog prehrambenog proizvoda obuhvataju: ime, logo, slogan, boju, kao i dizajn pakovanja i obeležavanje proizvoda. Ovi elementi predstavljaju neposredno kontrolabilne varijable. U tabeli 1 prikazani su neki od ele-menata identiteta brenda izabranih svetskih i domaćih proizvođača organskih prehra-mbenih proizvoda.

Izgradnja tržišnog imidža organskog brenda vrši se pretvaranjem identiteta u željenu percepciju potrošača. Svaka informacija o brendu organskog prehrambenog proizvo-da može biti odlučujuća determinanta percepcije potrošača. Psihološka i emocionalna determinisanost percepcije individualnog potrošača predstavlja objektivnu barijeru pretvaranju identiteta u željeni imidž. Ključ ka izgradnji uspešnih brendova pre-dstavlja sposobnost proizvođača organskih prehrambenih proizvoda da integracijom mehanizama tržišne komunikacije premoste ovaj ispoljeni jaz.

Polazeći od imidža kao globalne slike koja je kreirana od strane potrošača o brendu i svim povezanim asocijacijama, proizvođači organskih prehrambenih proizvoda ovom pitanju treba da posvete odgovarajuću pažnju. Proizvođači treba da znaju da se

3 Primer: kompanija Foodland, je lansirala uspešan brend „Terra Organica“ sok organskog

sastava od divljih šumskih jagoda je osvojio međunarodno priznanje za najbolji novi proi-zvod na Svetskoj konferenciji proizvođača sokova i prerađivača voća, održanoj u Barseloni. Ovaj organski nektar je samo deo asortimana organskih proizvoda pod brendom „Terra organica“. Osim nektara i matičnih sokova proizvode i organske pekmeze, džemove, ko-mpote, slatka, sirupe, ajvar i pečenu papriku (www.foodland.rs)

167

pored potrošača, imidž gradi i kod zaposlenih (poljoprivredni proizvođači, uzgaji-vači, prodajno osoblje, menadžeri, komercijalisti i sl.), predstavnika medija, poslo-vnih partnera (dobavljača inputa, kooperanata) i celokupne šire javnosti. Tabela. 1 Primeri elemenata identiteta brenda organskih prehrambenih proizvoda Table. 1. Examples for organic food products'brand identity elements

Prozvođač Logo Proizvođača Ime brenda Dizajn ambalaže

Organic Valley

Organic valley

Earthbound Farm

Earthbound Farm

Organic

Foodland

Bakina tajna organic

Imlek

‘’

Bello Organic

Zdravo Organic

Zdravo

Izvor: www.organicvalley.coop , www.ebfarm.com, www.foodland.rs, www.imlek.rs

Pored imidža svojih proizvoda, proizvođač organskih prehrambenih proizvoda mora da izgradi i svoj imidž kao organskog proizvođača. Plasiranjem svojih brendova i na

168

inostrana tržišta, neophodno je sagledati i važnost uticaja imidža zemlje porekla or-ganskih proizvoda na ukupno kreiranu sliku kod inostranih potrošača. Ovo je vrlo kompleksan i dugotrajan proces.“Potrošač se opredeljuje za one brendove čija „ličnost“ korespondira njegovoj ličnosti ili onome čemu on teži i kako sagledava sebe” (Vranešević, 2007). Na taj način ostvaruje se dugoročni odnos brenda i potrošača i uspostavlja se njihova međuzavisnost usled koje brend postaje sastavni deo potrošačevog života. Potrošač organskih prehrambenih proizvoda oseća da mu dati brend omogućava ispoljavanje pripadnosti i potvrđivanja i daje mu lični pečat čime ga u njegovim očima čini prepoznatljivim i različitim od ostalih. Proizvođači organskih prehrambenih proizvoda treba da odgovore na pitanje koje je ključno za definisanje imidža korisnika: “Kako opisujete osobu koja kupuje organske prehra-mbene proizvode.“ U pitanju su osobe višeg ili visokog obrazovanja, viših primanja, žive u porodici kao i kod kojih je izražena briga za kvalitet hrane, zdravlje i zaštitu okoline. Proizvođači treba da istraže na koji način potrošači percipiraju brend i koje su njihove glavne asocijacije (stavovi, mišljenja, verovanje, emocije, iskustva..) na pomenuti brend. Treba da utvrde da li je u stavovima potrošača imidž brenda po-zitivan i koje su to fundamentalne koristi i atributi koje se povezuju sa brendom.

2.2. Imidž brenda i potrebe potrošača

Potrošači, po pravilu, čvrsto veruju brendovima. Potrošači se u procesu kupovine ra-dije opredeljuju za prepoznatljiv brend koji im garantuje kvalitet i originalnost. Pre-tpostavka je da je bitan faktor koji utiče na izbor brenda potrebe potrošača za proi-zvodom koji će mu pružiti potpunu satisfakciju. Takođe, na osnovu istraživanja po-treba potrošača proizvođači organskih prehrambenih proizvoda treba da akcentiraju i prilagode osnovne atribute brenda.

Potrebe potrošača mogu se podeliti u tri grupe:

Funkcionalne potrebe – definišu se kao one koje motivišu potrošača da traži pro-izvod koji rešava njegov osnovni (egzistencijalni) problem: glad, odnosno potreba za hranom i pićem.

Simbolične potrebe – mogu se definisati kao želja za proizvodom, kojom potrošači ispoljavaju interno generisano samodokazivanje, poziciju, pripadništvo grupi ili ego identifikaciju (želja potrošača da bude prihvaćen u društvu kao neko ko brine o zdravlju, zaštiti životne sredine i sl.). Kao primer jednog od vodećih proi-zvođača organskih prehrambenih proizvoda u USA „The Farm“ koji prilikom bre-ndiranja ističe želju potrošača da budu prijateljski (friendly) naklonjeni prema okolini i prirodi svoji logom brenda „Budi prijateljski“ – Bee Friendlier (slika 1).

Iskustvene potrebe – definišu se kao želja za proizvodima kojima potrošači ispu-njavaju osećanja zadovoljstva, različitost i spoznajnu stimulaciju (pozitivna isku-stva potrošača jer su organski prehrambeni proizvodi „zdraviji“ od konvenciona-lnih i vode računa o životnoj sredini i sl.). Način na koji potrošači percipiraju or-ganski brend od racionalnog do emotivnog dat u tabeli 2.

169

Slika 1 . Brend koji ističe simbolične potrebe Picture 1: Brand which points out symbolic needs

Tabela 2. Percepcija organskog brenda od racionalnog do emotivnog Table 2. Perception of organic food brand, from rational to emotional

Organska hrana i percipiranje na tri nivoa

Racionalni nivo Racionalni i emotivni nivo Emotivni nivo

primeri:

Zaštićeno od strane sertifi-kovanih brendova

Evropski koreni, dobro za zdravlje, štiti okolinu

Štiti dobrobit životinja

Izvor: prema Nikodemska-Wolowik A.M., (2009.)

Za brendove sa funkcionalnim konceptom elementi marketing MIX-a treba da akce-ntiraju funkcionalne osobine brenda u rešavanju problema potrošnje. Za brendove sa simboličnim konceptom instrumenti marketing MIX-a mogu se koordinirati na način da akcentiraju odnos brenda sa potrošačima, članovima grupe ili samoidentifika-cijom. Za brendove sa iskustvenim konceptom strategija pozicioniranja treba da pre-nosi efekte brenda na satisfakciju osećanja ili spoznajne stimulacije (Milisavljević, 2006).

Povećanje potrošnje organskih prehrambenih proizvoda može se ostvariti delova-njem na tri nivoa:

Mere vlade: širenje znanja o značaju potrošnje organskih prehrambenih proizvo-da, edukacija stanovništva, počev od najmlađeg uzrasta (u vrtiću), zatim kroz os-novno i srednje obrazovanje i kroz univerzitet; zakonima (npr. u Italiji od 2005. godine sve škole imaju zakonsku obavezu da spreme organsku hranu za decu).

Mere proizvođača: kreiranje dobrih brendova, promocija kroz odgovarajuće me-dije, sajmove, forume i manifestacije - dani organske hrane itd. Postoji potreba za proaktivnom upotrebom adekvatnih promocionih pristupa, kroz koji će proizvo-đači bolje komunicirati sa svojim okruženjem stvarajući pozitivne slike o proiz-vodima kompanije koji se nude tržištu, i u skladu sa tim postizati pozitivan uticaj na potrošačeve sadašnje i buduće stavove.

Lična motivacija potrošača: za boljim i kvalitetnijom hranom i životnim stilom (Vlahović i sar. 2011).

170

2.3. Stvaranje pozitivnog imidža brenda organskih prehrambenih proizvoda

Pozitivan imidž stvara se odgovarajućom marketing strategijom koji stvara jake veze i preferencije i jedinstvene asocijacije sa brendom u memoriji potrošača (Keller, 2003.). Asocijacije brenda mogu se stvoriti na razne načine: direktnim kontaktom, informacijama plasiranim od samog privrednog subjekta ili drugim sredstvima ko-munikacije, kao i preko ostalih nekomercijalnih izvora, viralnim marketingom i sl.. Takođe, imidž brenda može da se stvara na osnovu pretpostavke i zaključaka na os-novu samog brenda (npr. njegovo ime ili logo) ili kroz oblik identifikacije brenda sa proizvođačem, zemljom porekla, kanalom distribucije (prodaja preko zelenih pijaca1 ili specijalizovanih sajtova na internetu koji prodaju organsku hranu2) ili određenom osobom, mestom ili događajem.

Jačina asocijacija brenda - treba osigurati asocijacije koje će biti čvrsto povezane sa brendom. Jačina asocijacija brenda funkcija je kako količine ili kvantiteta procesi-ranih primljenih informacija od strane potrošača pa do prirode, kvaliteta tog proce-siranja. Što više potrošač misli o informacijama o organskom prehrambenom proi-zvodu i povezuje ih sa postojećim znanjem o brendu, jače su rezultirajuće asocijacije brenda. Dva faktora olakšavaju jačinu asocijacije a to su: lična relevantnost sa oso-bom i konzistentnost sa kojom se informacija prezentira tokom vremena. Određena asocijacija koja se može prisetiti i ističe se, zavisiće ne samo od jačine asocijacija već i od konteksta u kojem se brend uzet u razmišljanje i nekih prethodnih tragova koji mogu poslužiti kao podsetnici. Potrošačeva verovanja vezana za atribute brenda i koristi mogu biti formirani na različite načine. Atributi brenda su one deskriptivne karakteristike koje karakterišu organski prehrambeni proizvod. Organska po-ljoprivredna proizvodnja u prvi plan ističe kvalitet i bezbednost, uz izbegavanje pri-mene sintetičkih mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, regulatora rasta u stočarstvu i aditiva za stočnu hranu. Na taj način dobijaju se organski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi čiji su atributi sledeći: da su ukusni, zdravstveno bezbedni, visoke hranjive vrednosti, bogati makro i mikroelementima i vitaminima.3 Koristi brenda su lične vrednosti i značenje koje potrošači daju atributima organskih prehra-mbenih proizvoda kao što su: briga za okolinu, očuvanje ekosistema i biodiverziteta i bioloških ciklusa. Generalno, izvor informacija koji stvara najjače asocijacije o atributima i koristima brenda direktno je potrošačevo iskustvo. Ova vrsta informacija može delimično da utiče na potrošačeve odluke o proizvodu, dokle god su potrošači u mogućnosti da tačno interpretiraju iskustvo. Sledeće najjače asocijacije su najčešće formirane na bazi viralnog marketinga (usta-do-usta: prijatelji, familija, prodavci i sl.) ili drugi nekomercijalni izvori informacija (društva potrošača, popularna izdanja i sl.). Da bi se prevazišla ova prepreka, marketing komunikacioni programi po-

1 Npr. na novobeogradskoj pijaci u bloku 44 postoji jedan izdvojeni deo gde se prodaju sa-

mo organski proizvodi. 2 Npr. www.biospajz.rs predstavlja internet prodavnicu organske hrane. 3 Prosečno, konvencionalni proizvodi imaju svega 83% hranjivih sastojaka od organske proi-

zvodnje. Studije su pokazale značajno veći nivo vitamina C, gvožđa, magnezijuma, fosfora, i znatno manje nitrata (toksina) u organskim proizvodima... (www.hemakheyaneya.com.)

171

kušavaju da stvore jake asocijacije brenda i komunikacioni efekat prisećanja na ra-zličite načine, kao što je korišćenje kreativnih komunikacija koje su uzrok da potrošači elaboriraju informacije vezano za brend i povežu ih adekvatno sa posto-jećim znanjem, izlažući potrošača komunikacijama i ponavljajući ih tokom vremena. Svakako, ukupna marketing strategija i sve aktivnosti vezane za brend organskih prehrambenih proizvoda uticaće na jačinu asocijacija brenda.

Povoljne asocijacije brenda - da bi se izabrale povoljne asocijacije koje su vezane za brend organskih prehrambenih proizvoda potrebno je pažljivo analizirati potrošače i konkurenciju u cilju determinisanja optimalnog pozicioniranja na tržištu. Povoljne asocijacije brenda stvaraju se ubeđujući potrošače da određeni brend organskih pre-hrambenih proizvoda poseduje relevantne atribute i koristi koji zadovoljavaju njihove potrebe i želje, tako da oni formiraju pozitivne sudove i stavove o brendu. S obzirom da potrošače organskih prehrambenih proizvoda karakteriše briga za zdravlje, „zdraviju“ ishranu, briga za okolinu i ekosistem proizvođači organskih prehrambenih proizvoda trebali bi da istaknu odgovarajuće povoljne asocijacije. Na primer, pro-izvođač organskih začinskih biljaka i čajeva Bio salaš Farago ističe svoj brend kao „dar iz prirode“. Prema tome povoljne asocijacije za brend su one koje su dopadljive potrošačima i uspešno se prenose sa proizvodom i podržane su odgovarajućim marketing programom za brend (na primer, tako da je brend viđen kao „zdrav“, kva-litetan, ukusan, proizveden uz racionalno korišćenje prirodnih resursa i očuvanje ži-votne sredine itd.).

Postoji nekoliko faktora na odluku koliko je vrednovana ili važna asocijacija imidža atributima brenda za odluku potrošača o njihovoj kupovini:

Koliko potrošači pronalaze da su im relevantne asocijacije brenda, Koliko su distinktivne asocijacije brenda sa aspekta potrošača, Koliko potrošači pronalaze da su ubedljive asocijacije brenda.

Stvaranje povoljnih asocijacija, takođe, zahteva da proizvođač organskih prehrambe-nih proizvoda bude sposoban da isporuči željene satisfakcije. U smislu isporučivosti, glavno pitanje jeste koliki će biti troškovi i neophodno investiranje kao i dužina vremena potrebnog da se stvore ili promene željene asocijacije potrošača.

Jedinstvenost asocijacija brenda - suština pozicioniranja brenda organskih prehra-mbenih proizvoda jeste da brend ima prihvatljive konkurentne prednosti ili „jedi-nstvene propozicije“ koji pružaju potrošačima dajući razlog da kupe određeni brend. Ove razlike mogu biti izražene eksplicitno pravljenjem direktnih komparacija sa ko-nkurentima, ili mogu biti istaknute implicitno bez isticanja referentne konkurentne tačke. Nadalje, mogu biti bazirane na organskom poljoprivrednom proizvodu ili ne. U stvari, u mnogim kategorijama, atributi koji nisu vezani za organski proizvod, kao što su pripadništvo grupi (kao neko ko brine o zdravlju, kvalitetu, svestan je ekoloških problema i sl.) ili situacija korišćenja, lakše će kreirati jedinstvene asocijacije. Istraživanja na neuporedivim alternativama sugerišu da čak i brend koji ne suočava direktnu konkurenciju u svojoj kategoriji proizvoda i prema tome ne deli atribute vezane za proizvod sa drugim brendovima, i dalje može deliti više apstraktne asocijacije i suočiti se sa direktnom konkurencijom u šire definisanoj kategoriji. Iako

172

organski prehrambeni proizvodi možda ne konkuriše direktno sa drugim organskim proizvodima na tržištu, i dalje indirektno konkuriše sa drugim, konvencionalnim prehrambenim proizvodima. Kategorija proizvoda ili usluga, takođe, može biti okarakterizirana kao set asocijacija koje uključuju specifična verovanja o bilo kojem proizvodu u kategoriji, isto kao i sveukupne asocijacije za sve proizvode u kategoriji. Ova verovanja mogu uključiti mnoge relevantne atribute vezane za brend proizvoda kao i više deskriptivne atribute koji ne moraju obavezno da se povezuju sa performansama proizvoda (npr. boja proizvoda - crvena za kečap). Određeni atributi ili koristi mogu biti razmatrani kao prototipi ili esencijalni za sve brendove u kategoriji. Npr. konzumiranje i pripremanje hrane od organskih prehrambenih pro-izvoda smatra se „zdravije“ i bolje od brze hrane i gotovih konzerviranih prehrambe-nih proizvoda. Takođe, ponekad specifičan brend može postojati kao primer i naj-reprezentativniji od svih proizvoda u kategoriji.

S obzirom da je brend povezan sa kategorijom proizvoda, neke asocijacije kategorije, takođe, mogu biti povezane sa brendom, bilo u formi specifičnih verovanja ili uku-pnih sklonosti. Sklonosti kategoriji proizvoda mogu biti važne determinante pona-šanja potrošača. Na primer, ako potrošač misli da su organski poljoprivredni proi-zvodi bezbedniji za zdravlje, bolji, ukusniji, tako će verovatno imati pozitivne prefe-rencije prema brendu samo zato što pripadaju toj kategoriji. Treba napomenuti da jačina asocijacije brenda prema kategoriji proizvoda važna je determinanta svesnosti brenda odnosno uopšte kako potrošači doživljavaju organske proizvode imaće zna-čajan uticaj i na odnos potrošača prema određenom brendu.

Da bi se stvorio različit odgovor koji vodi vrednosti zasnovanoj na potrošačima važno je da neke čvrste asocijacije brenda nisu samo preferencijalne već i jedinstvene. Je-dinstvene asocijacije brenda su distinktivne asocijacije koje nemaju konkurentni bre-ndovi. Verovanja o jedinstvenosti atributa i koristi za brend koji potrošači vrednuju povoljnije nego konkurentni brendove vode većoj verovatnoći da potrošači pre-feriraju određeni brend. Važno je povezati jedinstvene, razumljive tačke različitosti prema brendu organskih prehrambenih proizvoda da bi se obezbedila komparativna prednost i razlog zašto potrošač treba baš taj proizvod da kupi. Za neke asocijacije brenda, dakako, potrošači trebaju da vide kao povoljnije i prihvatljivije od konku-rencije, tako da imaju funkciju tačke pariteta.

Neće sve asocijacije brenda biti smatrane važnim i viđene kao favorizujuće od strane potrošača, niti će biti jednako vrednovane kroz različite kupovine ili situacije konzu-miranja. Evaluacija asocijacija brenda može biti situacija ili kontekst koji zavisi i varira zavisno od određenih ciljeva koje potrošači imaju prilikom kupovine ili kon-zumiranja.

2.4. Pojam i uloga pozicioniranja u kreiranju odgovarajućeg imidža brenda organskih prehrambenih proizvoda

Pozicioniranje brenda organskih prehrambenih proizvoda predstavlja kreiranje odgo-varajućeg imidža brenda u svesti potrošača. Pozicioniranje predstavlja “Akt kreiranja ponude i imidža kompanije na način da zauzme posebno mesto u svesti potrošača iz ciljnog segmenta” (Kotler, 2003). U situaciji jake konkurentske borbe, kako bi se

173

organski proizvođač i njegova ponuda izdvojili, diferencirali, potrebno je izgraditi određeni imidž u svesti potrošača ciljnog segmenta tržišta.

Brend organskih prehrambenih proizvoda mora biti usmeren ka definisanim potroša-čima na odgovarajući način. Da bi bio predstavljen na pravi način moraju se pozna-vati dimenzije (atributi) po kojima potrošači vrednuju organski poljoprivredni pro-izvod, te izabrati željenu (i moguću) poziciju za konkretni brend. Uspešno pozici-oniranje brenda podrazumeva dvostruko usmereno aktivnost: diferenciranje brenda x segmentacija potrošača (Milisavljavić, 2006). Imidž se razlikuje od osobe do osobe, odnosno od jednog do drugog potrošača, a može se reći da postoji razlika i na višem nivou, i to između različitih kategorija potrošača. Svaki proizvođač ima svoj (ukupni) imidž proizvođača i imidž svojih brendova (proizvoda). Takođe, na ukupan imidž utiču i imidž zemlje porekla proizvođača. Imidž brenda obuhvata više komponenti. Pod imidžom prilika podrazumeva se povezivanje potrošača sa mestom odnosno vremenom korišćenja određenog brenda. Kao primer može se navesti korišćenje brenda organskih prehrambenih proizvoda u kući, sa porodicom ili u restoranu. Imidž prilike zavisi od širokog spektra utisaka koje se stiče bilo direktnim iskustvom ili posmatranjem ljudi koji ga koriste. Takođe, ova vrsta imidža može zavisiti i od promotivne kampanje, pakovanja i sl. Imidž brenda ne sme se poistovetiti sa imidžom proizvoda jer je širi pojam i imidž proizvoda predstavlja samo jedan njegov deo. Potrošači imaju određena verovanja da su organski poljoprivredni proizvodi zdraviji, sa više hranjivih sastojaka, ukusniji itd. Međutim, razlike u poimanju određenih kara-kteristika organskih prehrambenih proizvoda više su rezultat tržišne snage pojedinih brendova nego potrošačevih poznavanja tih razlika.

Značaj brenda organskih prehrambenih proizvoda za potrošače jeste kompleksan ose-ćaj sačinjen od prošlih, sadašnjih i budućih iskustava sa istim, kao i jačine osećanja i spremnosti da se kupi odnosno proba određeni brend. Može se zaključiti da što je viši stepen značaja brenda organskih prehrambenih proizvoda za potrošača to je po-tencijalno jači imidž, što se preliva na percepciju i vrednost brenda u celini.

Za kategorizaciju brenda organskih prehrambenih proizvoda od strane potrošača va-žno je kakvu sliku o sebi imaju potrošači odnosno imidž korisnika. Imidž korisnika analizira se kroz ponašanje ličnosti u potrošnji. Lični koncept može biti aktuelni (stvarni) i idealni (shodno tome kakva bi osoba želela da bude). Pojedini stručnjaci u analizu uvode i društveni lični imidž (kako vide da ih drugi doživljavaju) i idealni društveni lični imidž (kako bi voleli da ih drugi doživljavaju) (Maričić 2012). Potro-šači se razlikuju prema ličnim osobinama ili karakternim crtama na relativno trajan i konzistentan način. Karakterne osobine mogu biti: dogmatizam, međusobno pove-renje, introvertnost/ekstrovertnost osobe, pripisivanje odgovornosti za događaje, po-treba za razumevanje stvari, nivo želje za kontrolom događaja, samopoštovanje, sa-moispitivanje i sl. Svaka od ovih karakterizacija ličnosti ima odraza na ponašanje osobe kao potrošača (Arnould, Price, Zinkhan 2004).

Komponenta imidža brenda organskih prehrambenih proizvoda po kojoj potrošači prepoznaju brend i razlikuju ga od drugih proizvoda predstavlja personalizaciju bre-nda. Proizvođači organskih prehrambenih proizvoda dizajniranjem, promovisanjem, načinom pakovanja i određivanjem cena proizvoda kao i načinom na koji nastupaju

174

prema potrošačima, doprinose potrošačevom osećaju brenda a kasnije i povećanju lojalnosti. Nakon ovoga potrošači počinju da misle i govore o brendu kao o osobi. ”Tako bi se svi brendovi mogli, prema pretežnim crtama svoje ličnosti podeliti u pet kategorija: emotivni, brendovi od poverenja, druželjubivi, uzbudljivi i iskreni brendovi. Ako im se dodeljuju karakterizacije osnovnih crta ličnosti potrošača, logi-čno bi bilo da brendove od poverenja (kojima se veruje, pouzdani su i istrajni) prefe-riraju potrošači čiju ličnost odlikuje, pre svega, savesnost. Druželjubive brendove (kreativne, društvene i prijateljski nastrojene), tražiće osobe čije su karakterizacije miks emotivne stabilnosti (neurotizma), otvorenost ka novim iskustvima i saglasno-sti. Sa uzbudljivim brendovima (koji su aktivni, avanturistički i „kul“) korespondira karakterizacija ličnosti potrošača ekstrovertnost. Iskreni brendovi (koje odlikuju oso-bine poput brižljivosti i jednostavnosti) odgovaraju karakterizaciji ličnosti potrošača saglasnost” (Veljković 2010).

Imidžom brenda organskih prehrambenih proizvoda treba pravilno upravljati kao i svakom od njegovih komponenti kako bi se stvorio pozitivan imidž brenda u glavi (mislima) potrošača. Stvoreni imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda po-maže potrošaču u procesu odlučivanja, a naročito ako je već imao prethodno poziti-vno iskustvo. Stvoreni imidž prema brendu vodi ka lojalnosti istom u narednom vre-menskom periodu.

2.5. Međuzavisnost imidža zemlje porekla i imidža brenda organskih prehrambenih proizvoda

Organska poljoprivreda jeste delatnost kroz koju Republika Srbija može i treba da stvori svoj proizvod, odnosno kasnije brend koji će biti konkurentan i prepoznatljiv na svetskom tržištu sa pozitivnim imidžom kod potrošača. “Domaći brend mora se zaštiti, uz poštovanje svetskih standarda kvaliteta. Naravno, hrana treba da bude kva-litetna, zdravstveno bezbedna, pa će tako i postati brend Srbije. Ukoliko bi Vlada Srbije odlučila da poljoprivredu proglasi za stratešku delatnost, i celu Srbiju za region bez genetski modifikovanih proizvoda, povećala bi se proizvodnja organske hrane i iskorišćenost prehrambene industrije (www.agrobiznis.biz).

Uz insistiranje na ujednačenom i prepoznatljivom kvalitetu naših prehrambenih pro-izvoda, poštovanju rokova isporuke i prilagođenosti svetskim standardima i propisi-ma Srbija može uspešno konkurisati na stranim tržištima. Jedan od dobrih primera jeste proizvodnja organske paprike, koja se u prahu prodaje, između ostalog na tržištu Nemačke, na kojem je godišnji promet organskih proizvoda u stalnom porastu.4

Postoje brendovi kod kojih obeležje zemlje porekla i mesta proizvodnje može da do-prinese većem poverenju krajnjih potrošača. Povoljna međuzavisnost imidža zemlje porekla i brenda postoji u slučaju kada se određena dimenzija pozitivnog imidža zemlje porekla doživljava i kao bitna karakteristika brendiranog proizvoda (francu-sko vino, švajcarski sir, nemačko pivo i sl.). Nepovoljna međuzavisnost postoji kada

4 „Organska aleva paprika iz Srbije trenutno je najkvalitetnija na evropskom tržištu“

(www.sajam.net).

175

se bitna karakteristika proizvoda doživljava kao dimenzija negativnog imidža zemlje porekla npr. albansko vino, mađarsko pivo i sl. (Rakita, Mitrović 2007).

Neutralnost odnosa između brenda i zemlje porekla i proizvoda postoji kada proizvo-dno-marketinške dimenzije imidža zemlje porekla (inovativnost, dizajn, prestiž, proi-zvodne veštine) ne predstavljaju bitne karakteristike za tržišnu ocenu brendiranog proizvoda. Neutralnost odnosa između brenda i zemlje porekla može biti povoljna i nepovoljna. Povoljna neutralnost postoji kada su dimenzije imidža zemlje porekla pozitivne, ali pri tome nisu bitne karakteristike konkretne kategorije proizvoda (npr. japansko pivo). Nepovoljna neutralnost postoji kada postoje parametri i dimenzije koje su istovremeno i nebitne za konkretnu kategoriju proizvoda, ali i ne predstavljaju jaču stranu konkretne zemlje (npr. ukrajinsko pivo), (Rakita,1997). Tabela 3: Relevantnost odnosa između brenda i zemlje porekla Table 3. Relevance of relation between the brand and country of origin

Imidž zemlje porekla – strategijske implikacije Pozitivan Negativan

I Povoljna međuzavisnost Ime brenda naglašava zemlju porekla Pakovanje uključuje “made in” informa-

cije. Uz brend promoviše se “made in”. Atraktivnost za direktne investicije.

II Nepovoljna međuzavisnost Isticanje drugih kvaliteta van IZP Brendiranje bez naglašavanja zemlje. Zajednička ulaganja sa partnerom koji

nosi povoljnu međuzavisnost Komunikativni napor da se poveća

imidž zemlje III Povoljna neutralnost Promena značaja dimenzija imidža date

kategorije proizvoda Promovisanje zemlje porekla kao seku-

ndarne koristi ili dodatnog impulsa.

IV Nepovoljna neutralnost Apsolutno ignorisati zemlju porekla kao

informaciju od koje nema značajne ko-risti za preferenciji potrošača.

Izvor: Roth M.S., Romeo J.B.(1992)

Povoljna međuzavisnost - između brenda i zemlje porekla, treba da naglašava efe-kat zemlje porekla pri brendiranju, jer će potrošači pozitivno reagovati, treba in-sistirati i na obostranom promotivnom efektu. Pozitivan primer isticanja zemlje porekla pri brendiranju jeste grčki proizvođač koji pod brendom “Ilijada” koji proizvodi organske proizvode kao što su namaz od zelenih maslina iz organske proizvodnje i organsko maslinovo ulje, koji imenom brenda, nazivom i pako-vanjem ističe zemlju porekla organskog prehrambenog proizvoda zbog postojanja povoljne međuzavisnosti između brenda i zemlje porekla.

Nepovoljna međuzavisnost - informacije o zemlji porekla mogu da budu negati-vne, pa se preporučuje brendiranje, obeležavanje i pakovanje proizvoda bez na-glašavanja i isticanja informacije “Made in”. U ovoj situaciji preporučuje se koo-peracija ili zajedničko ulaganje sa partnerom koji sa sobom nosi povoljnu među-zavisnost imidža. Npr. Kina ima imidž kao zemlja koja proizvodi jeftine proizvo-de niskog kvaliteta pa je kineski proizvođač crvenog organskog pasulja na ev-ropsko tržište nastupio preko Holandskog uvoznika čiji pozitivan imidž zemlje omogućava uspešniji nastup na tržištu proizvoda.

176

Povoljna neutralnost - odnosa imidža, tj. kada dimenzije pozitivnog imidža ze-mlje porekla nisu bitne karakteristike konkretnog proizvodnog brenda, mena-džment može da utiče na promenu značaja pojedinih dimenzija imidža. Generalno se preporučuje promovisanje onih dimenzija pozitivnog imidža zemlje porekla koje se, bar indirektno, mogu dovesti u vezu sa tržišnom pozicijom konkretnog brenda, jer se pretpostavlja da pod ostalim jednakim okolnostima informacija o “Made in” koja izaziva pozitivne konotacije može biti značajna. Npr. Japan nije poznat po proizvodnji organske hrane ali ima izgrađen prepoznatljiv imidž zemlje porekla koja proizvodi kvalitetne (ostale, neprehrambene) proizvode.

Nepovoljna neutralnost - odnosa imidža brenda i zemlje porekla, tada se preporu-čuje potpuno ignorisanje, u poslovnom i marketinškom smislu, informacije o ze-mlji porekla (“Made in”). Poželjno je da se proizvođač organskih prehrambenih proizvoda skoncentriše na sopstveni imidž i imidž svog proizvoda (kvalitet, cena, kooperativnost, rokovi i sl.), u onoj meri koliko veruje u njegovu tržišnu ube-dljivost i perspektivu, ignorišući i prikrivajući obeležje “Made in”. Na ovaj način otvaraju se nove mogućnosti da proizvođači iz zemalja sa negativnim imidžom mogu konkurisati na svetskom tržištu kroz proces sopstvene specijalizacije, pružanje usluga i kroz usredsređivanje na pokrivanje tzv. tržišnih niša.

3. Zaključak

Prilikom brendiranja organskih prehrambenih proizvoda i njihovog plasiranja na tr-žište neophodno je poznavati potrošače, njihove specifičnosti, navike i ponašanja ka-ko bi se ostvario tržišni uspeh. Kreiranjem pozitivnog imidža brendova prehrambenih proizvoda proizvođači stvaraju pozitivnu sliku ili percepciju kod potrošača što vodi njihovom favorizovanju u procesu kupovine i potrošnje.

Kreiranjem pozitivnog imidža svojih brendova proizvođači organskih prehrambenih proizvoda ostvaruju višestruke prednosti: brend sa pozitivnim imidžom pogodniji je da bude nosilac ekstenzije, manja je osetljivost potrošača na porast cene, dobra je podloga za olakšanu i ubedljivu promociju, lakše se prihvata brend organskih prehra-mbenih proizvoda od strane novih kanala prodaje, predstavlja jače barijere u odnosu na konkurente kao i dobru platformu za geografsku ekspaniziju poslovnih aktivnosti. Pozitivan imidž stvara se kreirajući jake veze, preferencije i jedinstvene asocijacije sa brendom u memoriji potrošača.

Samo shvativši imidž brenda organskih prehrambenih proizvoda kroz sve njegove komponente, i njegovim pravilnim vođenjem, može biti kreiran pozitivan imidž kod potrošača. Prilikom plasiranja brendova na inostrana tržišta važno je razmotriti kakav uticaj ima imidž zemlje porekla organskih prehrambenih proizvoda na ukupno kre-iranu sliku kod potrošača i shodno tome odabrati adekvatnu marketing strategiju. Or-ganska poljoprivreda jeste delatnost kroz koju Republika Srbija može i treba da stvori svoj proizvod, odnosno kasnije brend koji će biti konkurentan i prepoznatljiv na svetskom tržištu sa pozitivnim imidžom kod potrošača.

177

4. Literatura

1. Arnould e., Price L., Zinkhan G. (2004): Consumers, McGraw-Hill, New York. 2. Keller K.L. (2003): Strategic Brand Management, Prentice Hall, New Jersey. 3. Kotler. P., (2003): A Framework for Marketing Management“ Prentice Hall. 4. Maričić, B. (2012): Ponašanje potrošača, Ekonomski fakultet, Beograd. 5. Milisavljević M. (2006): Strategijski marketing Ekonomski fakultet, Beograd. 6. Nikodemska-Wolowik A.M. (2009): Organic Farming Brand Identity: Metting

Trends, Building Trust, Institute of International Buisiness, Sopot, Polonia. 7. Roth M.S., Romeo J.B. (1992): Matching Product Category and Country Image

Perception, Journal of International Business Studies, Third Quartal. 8. Rakita B., (1997) Nacionalni poslovni imidž (made in image) u strategiji među-

narodnog marketinga, Nova trgovina, Beograd. 9. Rakita B., Mitrović I. (2007): Brend menadžement, Savremena administracija,

Beograd. 10. Veljković S. (2010): Brend menadžment u savremenim tržišnim uslovima, CID

Ekonomski fakultet, Beograd. 11. Vlahović, B., Puškarić, A., Jeločnik, M. (2011): Consumer Attitude to Organic

Food Consumption in Serbia, Bulletin, Economic sciences series, Petroleum - Gas University of Ploiesti, Vol. LXIII; No 1/2011.

12. Vlahović B. (2012): Tražnja za hranom na inostranom tržištu - kriterijum za usmeravanje proizvodnje u Srbiji Hrana za evropu, Drugi poljoprivredni forum , Subotica 11-13 oktobar 2012. www.ecinst.org.rs, [pristupljeno: oktobar 2014]

13. Vranešević T. (2007): Upravljanje markama, Accent, Zagreb. 14. www.agrobiznis.biz [pristupljeno: septembar 2014] 15. www.biosalsfarago.in.rs [pristupljeno: oktobar 2014] 16. www.biospajz.rs [pristupljeno: oktobar 2014] 17. www.cascadianfarm.com [pristupljeno: oktobar 2014] 18. www.ebfarm.com [pristupljeno: oktobar 2014] 19. www.foodland.rs [pristupljeno: oktobar 2014] 20. www.hemakheyaneya.com [pristupljeno: septembar 2014] 21. www.imlek.rs [pristupljeno: oktobar 2014] 22. www.organicvalley.coop [pristupljeno: oktobar 2014] 23. www.sajam.net [pristupljeno: septembar 2014]

178

CREATING IMAGE FOR A BRAND OF ORGANIC FOOD PRODUCTS

Vlahović Branislav1, Šojić Sanja2

Summary

The strength of a brand lies in its image and resides in the consumers' consciousness. The image enjoyed by a brand of organic food products is the manner in which the brand is perceived by consumers. Having powerful, favourably evaluated associations uniquely identifiable with the brand and subtle implications of its supe-riority are of the essence and very often decisive for the brand's success. When branding organic food products, getting to know consumers, their specific needs, habits and behaviour is a must for the company aiming to achieve market success. The creation of a positive image for a brand of organic food products instils a positive impression or perception in consumers resulting in preference for these products, both for the purpose of purchasing and consumption. Manufacturers of organic food products should adopt strategic approach to the management of the brand's image with the view of creating positive image and, consequently, achieving success in the market.

Key words: organic food products, brand, brand's image.

Primljen/Received:20.09.2014. Prihvaćen/Accepted:27.09.2014.

1 Branislav Vlahović, PhD, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,

Dositeja Obradovića Sq. 8, Novi Sad, Serbia, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs

2 Sanja Šojić, master, MEGA ZSZ d.o.o., Zemunska 300, 11277 Ugrinovci, Serbia email: kljajicsanja@yahoo.com

179

180

181

UPUTSTVO AUTORIMA Radove slati na Email: redakcija@agroekonomika.rs

Dodatne informacije potražiti na http://www.agroekonomika.rs Radove tehnički pripremiti na sledeći način:

1. Autori šalju radove na engleskom, srpskom jeziku ili jezicima okruženja (hrvatski, bosanski i sl.). Radovi na srpskom jeziku mogu biti na latinici ili ćirilici,

2. Rad treba pripremiti na računaru, program Microsoft Office, Word for Windows, 3. Format papira: ISO B5 (176 x 250) mm, margine: levo 25 mm, gore/dole/desno 20

mm. Font Times New Roman, Line Spacing Single, spacing before=0 i after=0, 4. Naslov rada: centriran, size 12, bold, sva slova velika i najviše u dva reda, 5. Jedan red prazan (12pt), 6. Prezime i ime autora, size 11, bold, italic, samo prvo slovo veliko, 7. U fusnoti navesti: prezime i ime, akademsko/naučno zvanje, organizaciju/instituciju,

punu adresu, broj telefona i e-mail adresu. Sve fusnote formata:, size 10, 8. Jedan red prazan (11pt), 9. Reč "Rezime", centrirano, size 11, bold, italic, 10. Sadržaj rezimea do 150 reči, justify, size 11, italic, spacing before=6 i after=6, 11. Reč “Ključne reči” i ključne reči, size 11, Italic, navesti najviše 5 ključnih reči, 12. Glavni naslovi (npr. 1. Uvod) imaju redni broj, prvo slovo veliko, size 11, bold,

centrirano, spacing before=12 i after=6, 13. Tekst rada size 11, ravnanje justify, spacing before=6 i after=6, 14. Podnaslovi imaju redni broj naslova i redni broj podnaslova (npr. 1.1. Uvodne

napomene), prvo slovo veliko, size 11, centrirano, spacing before=12 i after=6, 15. Naslov tabele pisati iznad tabele, a naslov grafikona/slike/šeme ispod

grafikona/slike/šeme, Size 10, bold, italic, spacing before=6 i after=0, ravnanje Justify na srpskom i engleskom jeziku (Table 1./ Graph 1./ Figure 1/ Sheme 1.),

16. Kompletna tabela size 10, normal, a izvor tabele/grafikona/slike/šeme pisati ispod tabele/grafikona/slike/šeme, size 10, Italic, ravnanje desno, spacing before=0 i after=6,

17. Citiranje autora se navodi u zagradi a počinje prezimenom prvog autora i slovima "et.al." (ako ima više autora) i navođenjem godine citiranog izvora,

18. Za citiranje Web izvora je potrebno u tekstu navesti osnovnu Web adresu, a celu adresu sa datumom zadnjeg pristupa navesti u literaturi,

19. Literatura se navodi abecednim redom prema prezimenu autora, sa rednim brojem, font size 11, spacing before=0 i after=0. U spisku literature se mogu naći samo citirani naslovi,

20. Citirane internet adrese se navode kao kompletan link a u zagradi se navodi datum zadnjeg pristupanja,

21. Na novoj stranici napisati naslov rada na engleskom jeziku, prezimena i imena autora (u fusnoti podatke o autorima), Summary, tekst rezimea na engleskom i Keywords po pravilima koja važe i za tekst na srpskom.

Ukoliko se rad ne uredi na napred navedi način bićemo prinuđeni da isti ne prihvatimo za štampu.

Uređivački odbor časopisa „Agroekonomika“

182