Ulaganje u prošlost, ili kako nam ugalj sagoreva imovinu i zdravlje

ULAGANJE U PROSLOSTILI KAKO NAM UGALJ

SAGOREVA IMOVINU I ZDRAVLJE

SVETLANA CENIC

Neka prava zadržana

Creative CommonsLicenca - Imenovanje - Nekomercijalno 2.5

Slobodno smijete:

umnožavati,distribuisatiijavnosti saopštavatidjelo prerađivatidjelo

Pod sljedećim uslovima:

Imenovanje: moratepriznatiioznačiti autorstvodjelananačinkakojenaznačio autorilidavateljlicence(alinenačinkoji bisugerisaodaViiliVašekorištenje njegovadjelaimatenjegovudirektnu podršku). Nekomercijalno:ovodjelonesmijete koristitiukomercijalnesvrhe.

Odsvakogodgornjihuslovamogućejeodstupiti,akodobijetedopuštenjenosiocaautorskogprava.

Autorka:SvetlanaCenićLekturaikorektura:DijanaGajić

Dizajn:SašaĐorđevićŠtampa:EuroprintTiraž:500primjeraka

Izdavač:Centarzaživotnusredinu,CaraLazara24,78000BanjaLukaTel:051/433-140;Faks:051/433-141E-mail:[email protected]/stopprljavojenergiji

Centarzaživotnusredinujeneprofitna,nevladinainestranačkaorganizacijaprofesionalacaiaktivistaposvećenihzaštitiiunapređenjuživotnesredine,zagovaranjuprincipaodrživograzvojaivećegučešćajavnostiudonošenjuodlukaoživotnojsredini.

Odgovornostzatačnostnavedenihpodatakasnosiautorka.

ILI KAKO NAM UGALJSAGOREVA IMOVINU I ZDRAVLJE

SVETLANA CENIC

DECEMBAR 2015.

ULAGANJE U PROSLOST

UMESTOUVODA

ENERGIJAIZUGLJAU2015.-ŠTAKAŽUUSVETU?

ENERGIJAIZUGLJAU2015.-ŠTASERADIUBIH?

ZELENAINDUSTRIJSKAREVOLUCIJA

6

8

18

48

SADRZAJ

1

UfinalnojpotrošnjiugljauBosniiHercegovini(BiH)domaćinstvasuzastupljenasa25,2%.Zazagrevanjeprosečnog stana od 60 kvadratnih metara1ugrejnojsezonipotrebnoje:

• 3,9 tona uglja„banovići“,ili• 7,8 tonaugljasirovoglignita,ili• 4,2 toneuglja„kolubara“(Srbija),ili• 11,8 m3 drveta,ili• 3,5 tona briketaoduglja,ili• 1.387 m3 prirodnoggasa,ili• električneenergije(TApeći)−dopunjavanjedanju10.700kWh,noću10.920kWh,ili

• 1,7 tonamazuta,ili• 1.005 kg propan-butana,ili• 1.394 litaralož-ulja.

UMESTO UVODA

6

ULAGANJE U PROŠLOST

Meramanultihintervencija2−štoseodnosinazatvaranjeprozoranastepeništuzimikakosenebistvaralapromaja,kojakrozulaznavrataisisavatoplotuizstanova;ugradnjuventilairegulacijutoploteteisključivanjekadnikoneboraviustanu;intenzivnoprovetravanjeprosto-rijakratkovremekakosenebiohladilizidovi;pravilanrasporedgrejnihtelainameštaja;održavanjeispravnihuređajazagrejanje;navla-čenjeroletniizavesanoću,kadadnevnasvetlostnijepotrebna,adopuštanjedasunčevizraciulazeuprostorijukadajesunčano−mogućejesmanjitipotrošnjuenergijeza15odsto.Akosegarderobaprilagodigodišnjemdobu,uštedisedodatnopetdošestodstoenergijezagrejanje,smanjenjemtemperatureprostorazasamo1°C.

No,meramamalih(zaptivanjeprozoraislično)iznačajnihinvesticija(zamenaprozoraiulaznihvrata,oblaganjestreheifasadeizolacionimmaterijalima)potrošnjaenergijesemožeprepoloviti.

Ceneugljazagrejnusezonu2014/2015.iznosi-le3su:ugaljiz„Banovića“189KMpotoni,KrekeMramor165KM,lignita110KM,dokjecenacepanihdrvapokvadratnommetrubila70KM.

KadabisvakiodkupacaelektričneenergijeuBiHsamonajedandanugasiojednusejalicu,tobitogdanaznačilosagorevanje1500−3000tonalignitamanje,ili165.000−330.000KMmanjeunovcute500−1000tonaugljenikamanjeuatmosferi.Računicajejasna.

PremapodacimaDržavneregulatornekomisijezaelektričnuenergiju(DERK),elektroprivredeuBiHimaju1.492.000kupaca(Izvještajoposlo-vanju,2013).Jednasejalicaod100Wdnevnopotroši2,4kWh,štopomnoženosabrojem

kupacaiznosi3.580.800kWh.Energetskaefi-kasnostlignitaje4000−8000kWh/tona,odčegase30odstopretvoriustruju.Jednatonalignitateorijskiproizvede1200−2400kWh.

Čakiakoseuračunapodatakdajeoko40odstoelektričneenergijeuBiHizobnovljivihizvora,gašenjejednesejalicednevnokodsvakogkupcaznačilobi900−1800tonalignitamanje!Jednatonaugljen-dioksida(CO2)prinormalnimuslovi-mazauzima500kubnihmetara(m3)prostora.

7

ILI KAKO NAM UGALJ SAGOREVA IMOVINU I ZDRAVLJE

1 http://www.prodajauglja.rs/o-uglju/primer-troskova-grejanja-za-stan-od-60-kvm/2 http://reic.org.ba/images/ENERGIJSKA%20EFIKASNOST.pdf3 http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/sarajevo/gradjani-se-pocinju-pripremati-za-grijnu-sezonu-povecana-potraznja-za-drvima-i-ugljem

ENERGIJA IZ UGLJA U 2015. STA KAZU U SVETU?

2

Jednavestizenergetskogsektoranakrajuoktobra2015.godineglasilajedasusetrinajvećasnabdevačaelektričnomenergijomuNemačkojdogovoriladanajvećetermoelektraneodnosnonajvećeemitereugljenikaovezimestave„narezervu“,štoćedoprinetiplaniranomsmanjenjuemisijaugljen-dioksidaza12,5milionatonado2020.godine.„RWE“,„Vattenfall“i„Mibrag“ćedobitioko1,6milijardievra(1,76milijardiUSAdolara)dazadržeoko2,7GWstrujedobijeneizmrkogugljavanmreže,osimuhitnimslučajevima,kadapotražnjapremašiponudu.Termoelektranenalignitbićeskinutesamrežeuperioduod2016.do2019.ibićekorištenesamokaopostrojenjausituacijamakrajnjenužde,kakojeizvestioReuters.

Strategijajevišestrukomotivisana:držanjemnajvećihnemačkihzagađivačavanmreže;smanjenjememisijeugljenikakakobisedostigaoobećanicilj,adanijedošlodopotpunogzatvaranja;obezbeđenjemzaštiteukolikodođedopreopterećenjadoksenepovećasnabdevanjeizobnovljivihizvorai,konačno,

8


potrebomdasepremostiperioddonjihovogpot-punogzatvaranjaočuvanjemradnihmesta.„Ovamerajevažnazapostizanjenašihklimatskihciljevaiistovremenoosiguravadapogođenapodručjanetrpestrukturalneštete“,rekaojenemačkiministarprivredeZigmarGabrijel.

Ministarstvojeodustaloodtogadaseuvedupo-sebninametizatermoelektraneu2016.godini,veććeplaćatidasekapacitetiprebaceurezervekakobiseosiguralodaseemisijeugljenikasmanjeza12,5milionatonado2020.godine.Predstavnici„RWEAG“(do1990.„Rheinis-ch-WestfälischesElektrizitätswerkAG“,danas„RWEAG“)reklisudaćeurezervuprebacitioko15odstoukupneproizvodnjeizlignita,štojeoko10.000MW.PredsednikkompanijePeterTerijumizjaviojekakoćeovorešenjeomogućitielektra-namanalignitdaučinevelikidoprinosdodatnomsmanjenjuemisijeCO2od12,5milionatona,iakototeškopogađakompletnodruštvoivelikojeopterećenjezazaposlene.Inače,„RWE“jenajve-ćiproizvođačelektričneenergijeuNemačkoj,aproizvodnjastrujezasnivasenakombinacijihidroizvora,uglja,gasainuklearnihpostroje-nja.Njihoveelektraneproizvode165milijardikWhgodišnje,štojejednatrećinapotražnjezaelektričnomenergijomuNemačkoj.

U„rezervu“ćeseuoktobru2017.godinepre-bacitikapacitetoddvejedinice,itouelektrani„Frimersdorf“uoblastiSevernaRajna-Vestfalija,zatimdveuelektrani„Niderausem“2018,a2019.godineu„rezervu“seprebacujejednajedinicauelektraniuNojratu.Nakončetirigodi-nesvećebitizatvorenezauvek.„Vatenfal“,kojistrujudobijaizmrkoguglja,ukupnogkapacitetaod8000MW,„narezervu“će2018.i2019.stavitidvakapacitetaod500MW,uelektranama„Jenšvalde“i„Brandenburg“.4

Istovremeno,novaregulativaEUiSADkadajerečoemisijisumpor-dioksida(SO2)zahtevaodnekihpostrojenjaielektranadanaknadnougradejedinicuzaodsumporavanje.

UKini,čijapotražnjazaugljempredstavljapolovinuukupnesvetskepotražnje,beležisepadpotrošnje,delomzbogborbeprotivzagađenja,delomzbogsprovođenjaekonomskihreformi,aliinaporadasepromovišuobnovljiviizvorienergije.5Sektorjezabeležiopadodčetiriodstouprvihdevetmeseci2015,dokseuvoz,premaizveštajuorganizacije„Grinpis“spočetkanovembra2015,nakojisereferirai„Blumberg“,smanjioza31odsto.

Odkraja2013.godineporastpotrošnjeelek-tričneenergijebiojeuglavnompokrivenizproizvodnjenabaziobnovljivihizvoraenergije.Izveštajkonstatujeda,madaseuindustrijiugljačestoističekakoKinasedmičnootvarajednutermoelektranuuočekivanjudaćeseubudućnostinastavitirastpotražnje,sadašnjipokazateljinaterenugovoredrugačije.Iskorištenostkapacitetapostrojenjanaglopada,paKinasadasedmičnoimadodatnopojednunezaposlenutermoelektranu.

PremapodacimaDržavnogbiroazastatistiku,iuoktobru2015.proizvodnjajezabeležilapad,ito3,2odstouodnosunaoktobar2014.iiznosi445,4milijardekWh.Kadseposmatra2015.godina,oktobarskipadod0,1odstouslediojenakonpadaod3,1odstouseptembru.

Stagnirajućapotražnjaomogućavamrežnimproizvođačimadasmanjeiznosenergijedobijenizugljaigasa,kojičinioko75odstoukupnekineskeproizvodnje,jerzemljanastojidasmanjisvojuenergetskuzavisnostodfosilnihgoriva.Termalnaproizvodnjaelektričneenergije,pre-

9


4www.powerengineeringint.com5 Blumberg,08.11.2015.

težnoizuglja,palajeza6,6odstouodnosunaprethodnu,2014.godinu,iiznosilajeuoktobru310,7milijardikWh.Autputjemanji2,6odstouprvih10meseci2015.godineiiznosioje3466trilionakWh.

Uprkosprezasićenostisnabdevanjem,premapodacima„Grinpisa“,odobrenajeizgradnjanovih155termoelektrananaugaljuprvihdevetmeseci2015,zaštaionismatrajudaćesamostvoritinoviteretdugananezaposlenimkapaci-tetima,aakomožebitipodupitnikomsmanjenjeemisijastakleničkihgasova.

Slabijirastpotražnjeu2015.podrivaefikasnostelektrananaugalj,čijajestopaiskorištenostipalaza265satiili7,5odstouprvihdevetme-seci2015,premapodacimaDržavneenergetskeuprave.

Istiizveštaj„Grinpisa“zapravonavodidajeistorijskizabeleženglobalnipadpotrošnjeugljaod2,3odstodo4,6odstouprvihdevetmeseci2015.uodnosunaistiperiodprethodnegodine,štoiznosipadod180milionatonastandardnoguglja,40milionatonavišenegoštojeJapanupotrebiouistomperiodu.Izveštajpotvrđujedasunaporiuborbiprotivglobalnogzagrevanjaimaliuticajanaindustrijuugljakaonajvećiizvoremisijeugljenika.Dabiserastglobalnetempe-ratureograničionadvastepenaCelzijusa(3,6stepenaFarenhajta),štojenivozakojinaučniciinaučnicekažudasenesmeprekoračitikakonebidošlodokatastrofalnihklimatskihpromena,emisijaizugljamorapadatičetiriodstogodišnjedo2040.godine.

UčešćeugljauproizvodnjielektričneenergijeuSADpašćena36odstoovegodineuodnosuna50odstoprejednedecenije.Predviđenojedaseugasivišeod200termoelektrananaugalj,sa

ukupnimkapacitetomod83GW,uključujući13GWkojićeseugasitiovegodine.Potrošnjaugljau28zemaljaEvropskeunijebilajeneprome-njenauprvihdevetmeseci2015.godine,nakonrekordnogpadaod6,5odstou2014.

DomaćaproizvodnjaugljauIndijijerasla.Pro-dajakompanije„CoalIndia“poraslajezasedamodstouprvihdevetmeseci,dokjepotrošnjaporaslazapetodsto.NaporiIndijedapromovišeobnovljiveizvoreenergijedoprinelisutomedazaliheugljaporastu,alije,sobziromnapadpotrošnjeusvetu,ostalopitanjeekonomskeopravdanostiulaganjauugaljzaizvoznatržišta.Aštajebilodojuče?Ikakosmodošlidoklimat-skihpromena,globalnogzagrevanjaiprirodnihkatastrofa?

Ugaljjebiopokretačkasilaindustrijalizacijegotovotriveka.Pomogaojepodizanjuživot-nogstandardazamilijardeljudi.Nonjegovakontinuiranaupotrebapostalajeneodrživa.6Svetje1980.trošio3,73milijardetonauglja,apro-izvodio3,79milijardi.U2015.potrošnjaje7,89milijarditona,aočekujesedaćeiproizvodnjabitinanivoupotrošnje.Uodnosuna1980.godi-nutojeporastod11,53odsto.

10


6http://www.theguardian.com/environment/ng-interactive/2014/nov/10/interactive-how-the-world-uses-coal-us-china-carbon-deal#

SAD −Godina2007.bilajegodinanajvećepo-trošnjeuglja.Državaraspolažesa436milijarditonarezervi,štosunajvećerezerveusvetu,augljajeurezervamavišenegonafteigasa.Iporedpovećanjapotrošnjegasaizškriljacauperioduod2007.do2010.godine,potrošnjaugljajeutomperiodupalasamo4,4odsto.UjedinjenoKraljevstvo−Uperioduod1983.do2012.proizvodnjaugljajepalaza86,4odsto,apotrošnjaza43,4odsto.U2012.godini13,3odstoenergijeproizvedenojeizuvezenoguglja,mahomizRusije.

NEMAČKA−JednačetvrtinasagorenogugljauEvropisagoriseuNemačkoj,au2014.godini27,7odstoenergijedobijenojeizobnovljivihizvora,dokje26−27odstoenergijeproizvedenoizmrkoguglja.

RUSIJA−Uperioduod1993.do2012.rastizvozaruskogugljaiznosioje489odsto,apro-izvodnjajeporaslaza24odsto.Samou2012.godini47,5milionatonaotišlojeuUjedinjenoKraljevstvoiJapan.

INDIJA−U2012.deficitugljajeiznosio86,1milionatona,pajenestašicaugljastalnoizazivalanestanakstruje.Uperioduod2003.do2012.uvozjeporastao3,7puta,a116,8milionatonajeuvezenoizIndonezije(zarazlikuodprvihdevetmeseci2015.ipodatkadajeprodajakompanije„CoalIndia“poraslazasedamodsto,dokjepotrošnjaporaslazapetodstoirezerveugljarastu).

KINA−Uperiodu1980−2012.potrošnjaugljajeporasla611odsto.Samou2012.godiniKinajepotrošila3,7milijarditonauglja,štojepolovinasvetskepotrošnje.IskopasečetiriputavišeugljanegouSAD.

JAPAN−PoredKine,kojajenajvećauvoznicauglja,Japansenalazinadrugommestu.Od2012.godineproizvodinula(0)tonauglja.UgodininakonkatastrofeuFukušimi,uvozugljajeporastaozapetodsto.

AUSTRALIJA −Jednačetvrtinafrakcijaodukupnogglobalnogizvozaugljaod1980.do2012.godinedolazilajeizAustralije.Najvećiizvoznikugljatokom25godinabilajeAustralija.Samou2012.godiniugaljjeaustralskojekono-mijivredeo37milijardidolara(3,1odstobrutodomaćegproizvoda).

JUŽNA AFRIKA−Odukupnekoličineisko-panogugljaucelojAfrici,88odstojeizJužneAfrike.Naplanetisušestiizvoznikuglja,a70odstoprimarnopotrošeneenergijeuJužnojAfri-cijeenergijaizuglja.

Nakontajnihpregovoraunovembru2014.godine,predsednikSADBarakObamaikineskipredsednikSiĐinpingpostigalisudogovordaseuSADsmanjiemisijastakleničkihgasovazanajmanje26−28odstodo2025.godinesanivoaiz2005,aKinadaograničiemisijedo2030,airanijeakobudemoguće.Takođe,Kinaćedo2030.godinepovećatikorištenjeenergijeizizvoranulteemisijena20odsto.Kinajeprviputpristalanaograničenjeemisije,atoćezahtevatistvaranjedodatnih800−1.000GWnuklear-neisolarneenergije,energijevetraiostalihkapacitetanulteemisijedo2030.godine,štojevišeodsvihtermoelektrananaugaljkojedanaspostojeuKiniivrloblizuukupnomkapacitetuzaproizvodnjuelektričneenergijeuSAD.Ovajsporazumregulišeotprilikepolovinuglobalneemisije!

Mesecdanaranije,uoktobru2014.godine,EUjeusvojilaobavezusmanjenjaemisijestakleničkihgasovaod40odstodo2025.godine.

11


EVROPSKI 2020 STRATEŠKI CILJEVI O KLIMATSKIM PROMENAMA I ENERGIJI Strategija„Evropa2020“imatriciljazapolitikeklimatskihpromenaienergijekojetrebadostići2020.godine:

• smanjenjeemisijestakleničkihgasovazanajmanje20odstoupoređenjusaemisijomiz1990.godine;

• povećanjeenergijedobijeneizobnovljivihizvorauukupnojpotrošnjiza20odsto,i

• pomeranjeka20odstopovećanjaenergetskeefikasnosti.

(IZVOR: EUROSTAT)

Industrijski procesiTransportProizvodna industrija i građevinarstvoEnergetska industrija

Ostali (vezani za energiju)Međunarodna avijacija i morski transportOtpadPoljoprivreda

6000

5000

4000

3000

2000

1000

01990 2000 2005 2012

1022884 885

779

280141469

321

893

533

1409

299166493403

971

663

1595

251190521

394

918

707

1508

180206

617

462

783

861

1676

TABELA 1 EMISIJA STAKLENIČKIH PLINOVA PO SEKTORIMA U EVROPSKOJ UNIJI

Oviciljevisupoznatiikao„20-20-20“ciljevi.Dodatno,uovojstrategijiseističedajeEUopredeljenadadoneseodlukuosmanjenjustakleničkihgasovaod30odstodo2020.godineuodnosuna1990.godinu.Ponudajeuslovljenaopredeljenjemostalihrazvijenihzemaljanasličnasmanjenjaijednakdoprinos.

Ciljeviizstrategije„Evropa2020“oklimatskimpromenamaienergijisuuzajamnopovezaniimeđusobnosepodržavaju.

12


NasamituuBriselu(oktobar2014)dominiralesuraspraveouštedamaenergijeiklimatskimpolitikama,aPoljskaiPortugalijasutražileuva-žavanjeposebnihokolnostiipretileulaganjemvetanabilokojinapredakudogovoruakosenezadovoljenjihovizahtevi.Poljskajevisokozavisnaodproizvodnjeelektričneenergijezasnovanenauglju.Njenipredstavnicisupretilidaćeblokiratisporazumukolikosetroškovizaindustrijunjihovezemljenediskontujuza15−20milijardievraizmeđu2020.i2030.godinepokomplikovanomsistemukoncesijaEUsistematrgovineugljenikom.

KoncesijedatePoljskojomogućićedaljeuzimanjestotinemilionaevrabeznaknadezamodernizacijuelektrana.OdosamzemaljaEUkojeimajupravonagrantovePoljskajedobila60odstoukupnesumedo2019.godine.

NOVI EKOLOŠKI POREDAKI ENERGETSKA SIGURNOST Sukobisvihvrstausvetu,bilopolitički,ekonom-ski,društveniilivojni,upozadiniimajuzauzroknaftu,ugalj,gas,nuklearnuenergijuilibiomasu.Doksenekeinteresnegrupetrudedaodržeprotokfosilnihgorivanacelomsvetu,svevećibrojzajednicaopiresenjihovojeksploatacijiikorištenjuzbogsvevećihnegativniheksterna-lija.Urbanapopulacijadoživljavarastućibrojonihuenergetskomsiromaštvu7,dokjeruralnapopulacijačestobezelektričneenergijeilijenjomslabijesnabdevena.Uistovreme,velike

kompanijedobijajusubvencionisanuisporuku.

Rastućiglobalniproizvodniitransportnisistemiproizvodesvevišeugljen-dioksida,aekoloziiekološkinjeupozoravajudajenekontrolisanokorištenjeuglja,nafteigasaanomalijakojojsemoraštoprestatiukraj,kaoidaninuklearnaenergija,biogoriva(agrofuels)ilienergijaizobnovljivihizvoraenergije(čakipodpretpostav-komdamogubitiisporučeninaekološkiodrživisigurannačin)nećepredstavljatiprihvatljivuzamenuzafosilnagoriva.Zaprogresivneakti-visteiaktivistkinjeovopredstavljanezaobilaznoalinerešenopitanje:kakozadržatifosilnagorivaiuranuzemljiibiogorivanazemljinanačinkojinećenanetipatnjemilionimaljudi?Kojisupolitičkiianalitičkialatidostupnizaformulisanjedemokratskihpolitikauvezisaenergijom,adaodražavajuovurealnost?

Vodeća,uobičajenailimejnstrimpolitikaunajvećojmeridajeodgovornapitanjauvezisa„energetskomsigurnosti“.Fokusjena„osigura-vanju“novihinastavkueksploatacijepostojećihzalihanafte,ugljaigasa,izgradnjinuklearnihelektrana,pačakiprevođenjuobnovljivihizvoraenergijeumasivniizvoznisistem.Energetskojefikasnostijedatnižiprioritet,alinijejošvidljivatranzicijaodnekontrolisaneeksploatacijefosil-nihgorivakadrugimrešenjima.

Paipak,umestodasnabdevanjeenergijomzaistaučinesigurnijim,ovakvepolitikepokrećudominoefekatnovenesigurnostizamilioneljudi−bilokaorezultatsvakodnevnognasilja,kojese

13


7Energetskosiromaštvokaoterminnijejednoznačnodefinisano,adefinicijakojasenajčešćeupotrebljavauUjedinjenomKraljevstvu,AustralijiiNovomZelandukažedasedomaćinstvokojetrošivišeod10%svogadohotkanaenergijusmatraener-getskisiromašnim.EEdirektiva(2012/27EU),navodisekakobizajedničkiokvirtrebalodaomogućidržavamačlanicamadausvojnacionalniprogramuključezahtevekojiimajuodređenicilj,naročitozbogosiguravanjadaugroženipotrošačiimajupristupdobrobitimavećeenergetskeefikasnosti.

PremaprezentacijiCENEP(CitizensParticipationinEnergyEfficiencyActionPlanning)iz2012.Energetsko siromaštvo, ugroženi kupci i energetska učinkovitost,uEvropijezahvaćenoizmeđu50i125milionaljudi,odnosnojednoodsedamdomaćinstavaizloženojerizikupojaveenergetskogsiromaštva,štojejedanodključnihproblemadanašnjice.

dešavaupravonagranicamapodručjabogatihnaftomigasom,bilotakoštosezagovaranjempolitike„energetskesigurnosti“natržišnomprincipuljudimazapravouskraćujepristupproi-zvedenojenergiji.Ukratko,štosevišezagovaraizraz„energetskasigurnost“,svejenejasniještajeto„osigurano“.

Kaoimnogedrugepolitičkepoštapalice,frazu„energetskasigurnost“koristerazličiteintere-snegrupedaoznačečestoikontradiktornecilje-ve.Zamnogepojedince/keenergetskasigurnostjednostavnoznačidamogupriuštitigrejanjekadjehladnoiskuvatihranu,atimeiobezbeditifizičkiopstanak,dokzapolitičkepartijemožeznačitipitanjekakonajvažnijimkorporacijamaobezbeditisigurneugovoredosledećihizbora.Zazemljeizvoznicetomožeznačitidaćenjihovikupciodržatisvojupotražnjuzahvaljujućidugo-ročnimugovorima.

Višeznačnostirazličitatumačenjaizraza„ener-getskasigurnost“postalisupreprekajasnomilogičnomrazmišljanjupridonošenjuodgova-rajućihpolitika.Takođepredstavljajuotvorenipoligonzaobmaneidemagogiju,olakšavajućipolitičkimelitamainjihovimsavetnicima/savet-nicamadamanipulišustrahomitakoproizvoderegresivne,gotovomilitarističkedruštveneprogrameiprogramezaštiteživotnesredine.Ireč„energija“ireč„sigurnost“odvojilesuseodsvogznačenjausvakodnevnomjeziku.

Pod„energijom“sedanasnajčešćepodrazu-mevaapstraktnipojamizoblastifizike,anepraviserazlikadalijerečoenergijidobijenojizdrveta,energijimišića,onojdobijenojizuglja,nafte,gasa,nuklearnihmaterijala,vodeupaduilioneizpokretanjavazduha.Zanemarujeserazličitostonogaštorazličitekategoriježeleodenergije:dalikuvanjehranezaporodicuilidaljueksploatacijuradnikairadnica,pashodnotomeirazličitepolitičkeborbe.Skrivajuserazličitinačininakojejeenergijakupljenaiprodata,terazličiteklasne,rasne,rodneinacionalnepo-

litikekojekarakterišusvakiodizvoraenergije.Merenje„energije“i„izvoraenergije“nemožesamoposebidatiodgovornapitanjekojavrsta,kojiiznosilikojaupotrebaenergijejeznačajnijazabudućnostljudskevrste.

Jednakojeproblematičaniizraz„sigurnost“.Kojavrstasigurnostiizakoga?Kojavrstasigur-nostijepovezanaskojimizvoromenergije?Kojestrategijesupotrebnezasvakuvrstusigurnosti?Kakosepreplićuilisukobljavaju?Reč„energija“apstrahujesvaovapitanja.Prikrivanjemrazlikaikonflikata,kojisemorajuuzetiuobzir,dolazidopodrivanjaefektivnogidemokratskogdonošenjapolitikauvezisapoljoprivredom,električ-nomenergijom,trgovinom,vrstamapomoći,transportom,proizvodnjom,stanogradnjom,bankarstvom,nacionalnimrazvojem,aponegdečakiulogamavojskeudruštvu.

Umestodarasvetliirazjasnikakonapred,ovafraza(kaoipolitikesnjom)zamagljujepodatkeopovećanjunejednakosti,skrećepažnjusapotrebedaseusporiglobalnozagrevanjeipodgrevasukobe.Sveusvemu,preprekajeiefikasnojraspraviiorganizacijizanekubuduć-nostbezfosilnihgoriva.

Stavljanjemkolektivnesigurnostiiopstankasvihiznadkoristipojedinaca/kiilimanjine,tesuočavajućisesadubokompolitičkom,ekonomskom,društvenom,čakipsihološkomzavisnošćuoduglja,nafteigasa−mudrobibilodasesadapraviprelazkadrugimnačinimaproizvodnjeitransportahraneiostalihdobara,odnosnonačinimakakoživimoikakoorganizu-jemosredstvazaživot,društvaiekonomijeucelomsvetu.

Ovoukazujenadaljerazlikesvegaonogaizčegapotičereč„energija“:raznolikostdruš-tvenihitehnološkihrežimaukojesuugrađenerazličitevrsteenergije.Ugaljnijesamougalj,gorivisediment.Modernoznačenjedobiojekaokrucijalnakomponentarežimaproizvodnjei

14


imperijalizma,čijijepionirbilaVelikaBritanijaizmeđu1885.i1925.godine−pulsirajućisistempeći,pare,čelika,mašina,železnica,fabričkeproizvodnje,povećaneproduktivnostiradnikairadnica,urbanizacije,okolčavanjadobara,ulogemornariceitd.

Sličnotome,naftajesimboleredominacijeSAD,kaoiakumulacijekojajeusledila:automobiliza-cija,zelenarevolucijasapoljoprivredomnanaftuiprirodnigas,nova,tehnološkivisokorazvijenavojnaoprema,novistildisciplinovanjaradnika/caitd.Električnaenergija,sledomlogike,nijesamoprotokelektrona.Zahvaljujućipolitičkoj,društvenojitehnološkojorganizacijiukojojsubiliEdisoniostali,sistemdistribucijeelektrič-neenergijeizvelikihpostrojenjadoprivatnihdomovaizgrađenjeu19.veku.Recimo,prvaelektričnacentralauBiHizgrađenaje1888.godinenarudnikuuglja„Zenica“,sedamgodinaposlepuštanjaupogonprveizgrađeneelektrič-necentraleusvetu,uNjujorku1881.godine.8

Rešavanjepitanjazaštiteživotnesredinenijesamostvarpriključenjanazelenijiizvorenergijeposistemu„otkačimosesafosilnih,prikačimosenaobnovljiveizvore“.Naprimer,smanjenjezavisnostiSADodfosilnihgorivauvođenjemcentralizovanihsistemasolarneenergijeienergijevetrazahtevaumrežavanjesanajmanje65.000kilometaraviskonaponskemrežeodpustinjaiobalapoceniodpreko100milijardidolara.Jasnojedasu„sigurnost“i„energija“terminikojiizostavljajunekeuznemirujućedetalje,štostvarazbunjenost,kojaselakomožeiskoristitiupolitičkesvrhe.Političarisusklonitomedašaljupretećesignaleujavnostkakoćenastatimrakakoseneotvorenovanaftnapolja,neizgradinovabranailiakoseneporazisindikatrudara,igrajućinapopularnukartuda

jerastceneilienergetskideficitsamostvarnedovoljneponude.

Apstraktankarakterkonceptaenergijepodstičeidrugezablude.Primersuuobičajenepro-gnozeopotrošnjienergije.Tokom150godina,jednostavnakvantifikacijaenergijenavodilajestručnjakeistručnjakinjedaseupuštajuupred-viđanjekoličineenergijekojaćesekoristitiubudućnosti,štoseuvekpokazalopogrešnimjernisuuzimaliuobzirraznolikost,promenunačinakorištenja,specifičnostimaterijalnostodređe-nihizvora,nepredvidivostinovacija,političkihiekonomskihpromenaitomeslično.Ohrabrenisnagomkompjuterainadasvemerljivompriro-domrazličitihvarijabli,stručnjacipravemodelekorištenjaenergijetvrdećidamogudavidepet,10,15,25,50,pai100godinaunapred.Rezultatjeporažavajući.

Većinastručnjakaizoveoblastije1970.predvidelodaćekapacitetproizvodnjeelektrič-neenergijeuSADdostići2.100GWdo2000.godine.Stvarnostjepokazaladajebrojkanekih40postoodpredviđene.Unarednojdekadi,pre-stižneinstitucijekaoštosuOECD,IIASA(Inter-nationalInstituteforAppliedSystemsAnalysis),Svetskienergetskisavet(WorldEnergyCouncil)iHudsonInstituteuložilesunaporedapredvidekorištenjeenergijeu2000,apokazalosedajeprognozabila30do50odstovećaodrealne.Nobezobziranato,ovakveprognozeidaljedo-minirajusektoromenergijeiuplaniranjuborbeprotivklimatskihpromenaucelomsvetu.

Jednakokaoimineraleilivodu,ienergijupo-smatrajuizuglaMaltusovogkoncepta9:inputnakojistanovništvostalnovršipritisak,ograničenodobrozakojimćesepotrebastalnopovećavatikakosepovećavapopulacijaiaspiracijekara-

15


8http://www.elprenos.ba/BOS/IstorijaBS.aspx9TomasRobertMaltus(1766−1834)poznatjepo„zakonustanovništva“.Tajzakonjeobjasniou„Esejuoprincipimastanovniš-tva“.Onjesmatraodasestanovništvorazmnožavabrženegoštorasteproizvodnjahrane.

zvoju,zbogčegastalnotrebatražitinovezalihe.Oskudnostenergijeilipretnjaoskudicomjesveprisutna.Uskladustim,svadruštva,iprošlaisadašnja,ocenjujusepotomekolikoenergijetroše.„Organska“društvaprošlosti(imilionikojidanaskuvajunaostacimauseva,drvetuilibalegi)smatrajusenazadnim,doksusavre-menadruštvarangiranapremapotrošnjikWsavremenihgorivapoglavistanovnika,zajednosaostalimpokazateljima„razvijenosti“.

Donekihizvoraenergijejerelativnolakodoćiilakoihjetransportovatinaudaljenedestinacijeprekokopnailimora.Tečnasirovanaftaseotpremausupertankerimadorafinerija,štojenajboljiprimer.Ostalienergentisuvećiizazov.Ispumpavanjegasakrozcevovodpodpritiskomzahtevavišeenergijenegopokretanjeekvi-valentnekoličinesirovenafte.Hlađenjegasaiprevođenjeutečnioblikzahtevaiviše.

Kopanjeugljazahtevamanjefizičkeitehničkeinfrastrukturenegopreradanafteigasa.Vađenjejemanjecentralizovanoioslanjasenafiksiranemrežeželezniceikanalekojimsetransportuje.Ugaljdajemanjeenergijepojediniciupoređenjusanaftomigasomiistorijskijemanjeekonomi-čanzatransportnavećeudaljenosti.

Snagavetrajeneograničena,imajeuizobilju,alijenepravilna,štojeneprivlačnoiriskantnosredinamakojebidausvakomtrenutkumogujednimpritiskomprekidačadadobijuenergiju.KadbimalideosolarneradijacijekojadospevasvakidannaZemljubioefikasnijeiskorišten,moglabidaseobezbedienergija100putavećaodonekojudanaspotrošeEvropa,SevernaAmerikaiKina.Madasolarnipanelinakrovo-vimamogudaobezbededovoljnoelektričneenergijedapokrijupotrošnjudomaćinstva,zaindustrijalizovaneekonomijeuporastupotrebnisumasivnisolarnikolektori,mrežnainfrastruk-turatepovećakoličinamineralaimetalazanjihovuproizvodnju.

KAKO SE KORIŠTENJE FOSILNIH GORIVA ODRAŽAVA NA ISHRANU Današnjiglobalnisistemishraneoličenjejevišestrukeupotrebeenergijeizfosilnihgoriva.Visokoprinosniusevipšenice,riže,kukuruzaiztzv.zelenerevolucije,promovisaneodpedesetihgodinaprošlogveka,oslanjajusenapestici-de−derivatenafte,azotnađubrivadobijenaizprirodnoggasainemetalnihfosfatnihđubrivaizzemlje,prerađenihitransportovanihsredstvi-mananaftnipogon.Irigacionepumpekoristeelektričnuenergiju,kojamožebitiproizvedenaizpogonanaugalj,gas,uraniliizobnovljivihizvoraenergije.Poljoprivrednemašinesejačiceilionezaprskanjekorovapesticidima,kaoisetva,obavljajusepogonomnabenzinilidizel.

Dokpožnjevenapšenica(kojazajednosarižomikukuruzomčinidvetrećinesvetskogpoljopri-vrednogautputa)sadržigotovočetiriputavišeenergijenegoštojeupotrebljenozanjenuzgoj,paradajzuzgojenuzagrejanimstaklenicimapo-troši50odstovišeenergijenegoštojesadrži.10

Energijafosilnihgorivasekoristizaskladište-nje,preraduitransporthrane,posebnoakosuupitanjužitariceiostalenamirnicevažnezaishra-nu,sveževoćeipovrćeproizvedeninajednomkrajusvetakojiseprodajunadrugom.

Supermarketimasupotrebniputevizatransporthranesafarmi,izlukaiproizvodnihpogonadocentralnihdistributivnihjedinica,azatimdosvakeradnje.Koncept„miljehrane“(foodmiles)11−udaljenostkojupređehranaodfarmedotrpeze−podigaojesvestotomekolikosebacauglobalizovanomindustrijskompoljopri-vrednomsistemu.Procenekažudaputovanjejednogterencaodtrikilometradabisekupilebananezahtevavišegorivapobananinegonjihovaotpremasahiljadekilometaraudaljenihegzotičnihdestinacija.

16


Pakovanjeneophodnozatransportnavelikeudaljenostipotrošiznačajnukoličinufosilnihgoriva,adanegovorimoofrižideru.Zakuvanjeipranjepotrebnajetoplota.

Preradahrane(konzerviranje,smrzavanjeisušenje),pakovanje,skladištenje,transportipripremačinevećinuutrošeneenergijeuvelikomdelunamirnicauindustrijalizovanomsvetu,auvelikoprekoračujeenergijukorištenusamozanjihovuzgoj.Okodevetkilokalori-jaenergijefosilnihgorivapotrebnojedaseuzgoji,preradi,spakuje,prevezeipripremijednakilokalorijakonzerviranogslatkogkukuruza.12 Američkastudijaiz2002.godine13procenjujedaseuprosekukoristetrikilokalorijeenergijeizfosilnihgorivadaseproizvedejednakilokalorijaenergijeuhrani,azamesoživotinjakojesehranežitaricamaiviše,posebnokadseuključepreradaitransport.Novembra2011.FAOjeproceniodaprehrambenisektor,uključujućiproizvodnjuinputa,prerade,transporta,marke-tingaipotrošnje,činiotprilike30odstoglobalnepotrošnjeenergijeiproizvodi20odstoglobalneemisijestakleničkihgasova.14

Potrošnjaenergijezaproizvodnjuipreraduhra-nepovećalase50putauproteklih60godina,pasepostavljapitanjedaliustvarijedemofosilnagoriva?!

17


10Videti:EnergySecurity,ForWhom,forWhat,201211Koncept„foodmiles“datiraizranihdevedesetihgodinaprošlogveka,uveogajeuupotrebuprofesorTimLanguSustainableAgricultureFoodandEnvironment(SAFE)Alliance,aprviputsespominjeunekomštampanomizdanjuuizveštaju„TheFoodMilesReport:Thedangersoflong-distancefoodtransport“autorkeAnđelePekston(AngelaPaxton).12„FossilFood“,Corporate Watch Newsletter 31,Aug/Sept.2006,http://www.corporatewatch.org.uk/?lid=271313LeoHorigen,RobertS.Lorens,andPoliVoker,„HowSustainableAgricultureCanAddresstheEnvironmentalandHumanHealthHarmsofIndustrialAgriculture“,Environmental Health Perspectives,Vol.110,No.5.,May,2002,str.445-456[str..448].14FAOsaopštenjezaštampuod30.novembra2011.Energy-SmartFoodforPeopleandClimate,FAO,novembar2011.

BosnaiHercegovinanemanalazištanafteioslanjasenaenergijuvodeiuglja.

ŠTA JE UGALJ?Ugaljjegeneralnonazivzaraznevrstečvrstihorganskihgorivaiodnosisenačitavnizzapaljivihsedimentnihstenovitihmaterijalasrasponomkvaliteta.Radilakšegradairazumevanja,podeljenisuudveglavnekategorije,aondaiudvepotkategorije:

TVRDI UGALJ• antracit• kameniugalj

• koks• ostalevrstekamenoguglja

MRKI UGALJ• potkameni(delimičnoilisupkameni)ugalj• lignit15

ENERGIJA IZ UGLJA U 2015. STA SE RADI U BIH?

3

18


Razvrstavanjerazličitihvrstaugljanameđuna-rodnomnivouupraktičnesvrheteškojeizdvarazloga:

•Podelaizmeđukategorijaugljavarirazbogklasifikacionihsistema,bilodomaćihilimeđunarodnih,naosnovukaloričnevrednosti,isparljivihmaterija,fiksnogsadržajaugljenika,koksiranjaisvojstvakoksiranjailikombinacijedvailivišetihkriterijuma.

•Iakorelativnavrednostugljauokviruodređe-nekategorijezavisiodstepenavlageipepela,kontaminiranostisumporom,hlorom,fosfo-romipojedinimelementimautragovima,ovifaktorineutičunapodeleizmeđukategorija.

MeđunarodnaklasifikacijaugljaEkonomskeko-misijezaEvropu(UNECE)prepoznajedveširokekategorijeuglja:

1) Tvrdi ugalj: ugaljbrutokaloričnevrednostinemanjeod5732kcal/kg(24GJ/t)navlažnojosnovi,bezpepelaisasrednjomslučajnomrefleksijomvitrinitaodnajmanje0,6.

2) Mrki ugalj: Neaglomerisaniugaljsabrutokaloričnomvrednošćumanjomod5732kcal/kg(24GJ/t)isasrednjomslučajnomreflek-sijomvitrinitanemanjomod0,6.

Ugaljje,kaovrstafosilnoggoriva,crnaili

crno-smeđasedimentnastenasasadržajemugljenikaod30odsto(lignit)ili98odsto(antra-cit),pomešanogsmalimkoličinamasumpornihiazotnihspojeva.

ProizvodnjaugljauBosniiHercegoviniu2013.godiniiznosilaje11.764.827tona,odčegajeproizvedeno6.054.037tonamrkogugljai5.710.790tonalignita.Upotrošnjiuenerget-skomsektorumrkiugaljučestvujesa47,2odsto,lignitsa44odsto,akameniugaljsa8,8odsto.Ufinalnojpotrošnji,kojajeu2013.godiniiznosila781.057tonauglja,mrkiugaljučestvujesa52,6odsto,lignitsa39,4odsto,akameniugaljsa8odsto.Ufinalnojpotrošnjiugljado-maćinstvasuzastupljenasa25,2odsto,aostalipotrošačisa38,2odsto.ProizvodnjakoksauBosniiHercegoviniu2013.godiniiznosilaje758.700tona,odčegajeizvezeno279.097tona.Uenergetskomsektorupotrošenoje463.824tonekoksa,aostatakod895tonapotrošenjeuindustrijskomsektoru.16

RUDNICI UGLJA U FEDERACIJI BIH17:• Rudnik „Banovići“18(mrkiugalj)sapovršin-skimkopovimaČubrić,TurijaiGriviceipodze-mnimrudnikomOmazići;

„Proizvodipreko1.500.000tonaseparisanogugljauasortimanu:kocka,orah,grah,sitniIi

19


15https://www.iea.org/.../667-Coal_Information_201516AgencijazastatistikuBosneiHercegovine,Statistikaenergije,15.12.2014.godine17KoncernEPBiH,kaooblikpovezivanjaprivrednihdruštava,uspostavljenjeunovembru2009.godine,zaključenjemugovoraovođenjuposlovaizmeđuJP„ElektroprivredaBiH“d.d.−Sarajevoizavisnihdruštava–7rudnikauglja,zajednosdotadašnjimneelektroprivrednimdruštvimaJP„ElektroprivredaBiH“d.d.−Sarajevo.PravniosnovzazaključivanjeovihugovorasuugovorioprenosuudelaizmeđuVladeFederacijeBiHiJP„ElektroprivredaBiH“d.d.−Sarajevo,zaključeniujulu2009.godine,anaosnovuOdlukeoprijenosuudjelaFBiHurudnicimaugljauFBiHnaJP„ElektroprivredaBiH“d.d.−SarajevoiOdlukeopreuzimanjuudjelaFBiHuprivrednimdruštvima−rudnicimaugljauFBiH.PotpisivanjemugovoraoprenosuudelaJP„ElektroprivredaBiH“d.d.−Sarajevo,BiHjesteklavlasničkapravainadudelimaurudnicimauglja:rudnik„Kreka“uTuzli,RMU„Kakanj“d.o.o.uKakanju,RMU„Zenica“d.o.o.uZenici,RMU„Breza“d.o.o.uBrezi,RMU„Đurđevik“d.o.o.uĐurđeviku,RMU„AbidLolić“d.o.o.Travnik–Bila,RU„Gračanica“d.o.o.GornjiVakuf–Uskoplje18Krajemmaja2004.održanajeprvaSkupštinadioničara,nakojojjedonesenaodlukaoorganizacionojtransformacijiudioničkodruštvo,kojomdržavapostajevlasnica69,3%kapitaladruštva,amalidioničaridobijaju30,7%kapitala.ImenovanisuiNadzorniodbor,OdborzarevizijuinovaUpravadruštva.

sitniII.“19

„Rudniktrenutnoupošljava2798radnika,odčega217visokostručnihkadrova,štoje7,5%uodnosunaukupanbrojzaposlenih:“

„Kadajeriječotržištu,ovajrudnikkompletnuproizvodnjuplasirakakonadomaćetakoinainostranotržište.Oko70%ugljaplasiraseuTermoelektranuTuzla.Učešćeizvozauukupnomplasmanujeoko17%,odčega5%direktno,a12%indirektno.Preostalih11%količineugljaplasirasekupcimauopštojiširokojpotrošnji.“ • Rudnik „Đurđevik“ (mrkiugalj)sapovršin-skimkopovimamrkogugljaVišćaIIiPotočariipodzemnimrudnikomĐurđevik;

„Ugaljpripadatvrdommrkomugljučijepoje-dinekomponenteodgovarajukomponentamakamenoguglja.Đurđevičkiseparisaniugaljjedanjeodnajboljihuširemregionuiimaširokemogućnostiplasmana.“20

„Ukupnagodišnjaproizvodnjamrkogugljajeoko600.000tonauglja.“21

„Ukupanbrojzaposlenihjeblizu1000.“(popo-dacimaEPBiH,ukupanbrojzaposlenihje1057) • Rudnik „Kakanj“ (mrkiugalj)sapovršinskimkopomVrtlišteipodzemnimrudnikomHalji-nići;

„NapovršinskomkopuVrtlištemogućajeproizvodnjado800hiljadatonagodišnje,aupodzemnojeksploatacijiupogonuHaljinićido

400hiljadatona.

Trenutnikapacitetiomogućavajuproizvodnjuodoko1.000.000tonaugljagodišnje.Investiranjemurazvojnovihkapaciteta,proizvodnjaugljaurudniku„Kakanj“postupnosemožepovećavatipremakoličinamaido2milionatonaugljagodišnje.“22

„URudnikujezaposleno1812radnikaraspo-ređenihuorganizacionecjeline:ekonomskajedinicaStručneslužbe,pogonHaljinići,pogonVrtlište,pogonSeparacija,pogonOdržavanjeiekonomskajedinicaDruštvenistandard.“

• Rudnik „Zenica“ (mrkiugalj)sapodzemnimrudnicimaStarajama,RaspotočjeiStranjani;

„ProjektiranikapacitetiRMU„Zenica“−planiraniobimproizvodnjeza:

-2013.godinu−414.000tona-2014.godinu−428.800tona

Ukupanbrojzaposlenihje1552.“23

• Rudnik „Breza“ (mrkiugalj)sapodzemnimrudnicimaSretnoiKamenice;

„UkupnoprojektiranikapacitetRudnika−600.000tonaugljagodišnje.Prosječnagodišnjaproizvodnja−450.000tona.Ukupanbrojzapo-slenihje1252.“24

• Rudnik „Abid Lolić“ d.o.o. Travnik – Bila (mrkiugalj)sajamomipovršinskimkopomGrahovčići;

20


19http://rmub.ba/o-nama/razvoj/20http://www.rudnikdjurdjevik.ba/asortiman.php21http://www.rudnikdjurdjevik.ba/asortiman.php22http://rmukakanj.ba/v2/stranica/123http://www.elektroprivreda.ba/stranica/koncern-epbih#bookmark9424ibidem25ibidem

„Prosječnagodišnjaproizvodnjamrkogugljajeoko100.000tona.Ukupanbrojzaposlenihje276.“25

• Rudnik „Kreka“ d.o.o. Tuzla(ugaljlignit),učijemsesastavunalazepovršinskikopovilignitaŠikuljeiDubrave,podzemnirudnicilignitaMramoriBukinje;

„Planiranagodišnjaproizvodnjaje2.645.000tonauglja.Ukupanbrojzaposlenihje2858.“26

• Rudnik „Sanski Most“(mrkiugalj)sapovr-šinskomkopomZlavušeijamomFajtovci;

AgencijazaprivatizacijuUnsko-sanskogkan-tonaprodalajeukupankapitalod26.566.763KM(nekretnine:zgrade,zemljišteipripadajućaoprema)ukupnepovršine149.482m2avgusta2003.godine.Oktobra2004.godine27objavljenojedaserudnikzatvara.UpravazainspekcijskeposloveFederacijeBiHutvrdilajedarudniknemadozvoluzarad,kaonikoncesijuzaek-sploatacijurude,anovembramesecaobjavljenjedemantiUprave28.Rudnikjeobustaviorad.

Dana27.10.2015.ministarprivredeUn-sko-sanskogkantona(USK)VidŠantićpotpisaojeuBihaćusaizvršnimdirektorompreduzeća„Lager“izPosušjaŽeljkomLovrićemugovorododelikoncesijezaistraživanjeieksploata-cijumrkoguglja.Koncesijajedodeljenaovompoduzećuna30godina,aministarjeizjavio:„Očekujemoznačajneprihodepoosnovukonce-sionihnaknadajersamojednokratnanaknadazaukupnupovršinuiznosioko214.000KM,agodišnjanaknadaoko40.000KM,kaoi80pfe-ningapotoniiskopanekoličineutokugodine.“

Poredkoncesionenaknade,obavezakoncesio-narajestedazaposli50radnika.

• Rudnik „Livno“ (ugaljlignit)sapovršinskimkopomTušnica;

Nisudostupnizvaničnipodaci,osimsaopštenjazajavnost(uprilogu)od8.9.2014.ukojemsenavodidarudnikvišenijeumogućnostidazasvojestogodišnjepotrošačeisporučiugalj.Premadostupnimpodacima29,ukupanprihodza2014.godinujebio89.079KM,asveobuhvat-nadobit(minus)1.191.353KM,doksuračuniblokirani1.10.2014. • Rudnik „Gračanica“ G. Vakuf − Uskoplje (ugaljlignit)sapovršinskomkopomDimnjače;

„Prosječnagodišnjaproizvodnjajeoko270.000tonauglja.Premaprocjenama,eksploatacionerezerveRU„Gračanica“napovršinskomkopuDimnjačeiznoseoko4.950.000tona.Ukupanbrojzaposlenihje210.“30

Brojzaposlenihjenavedenpremazvaničnimpodacima„ElektroprivredeBiH“zanjeneorga-nizacionedelove,tezaostalerudnikepremazvaničnodostupnimpodacima.

ZanimljivojedanazvaničnojstraniciSindikatarudaraFBiHočlanstvustoji:

• SindikalnaorganizacijaRudnici„Kreka”uTuzlisa3767članova,

• SindikalnaorganizacijaRMU„Đurđevik“uĐurđevikusa810članova,

• SindikalnaorganizacijaRMU„Banovići“uBanovićimasa2580članova.

21


26ibidem27http://www.federalna.ba/bhs/vijest/111247/Vijesti%20u%202228http://www.inmedia.ba/rudnik-mrkog-ugljakamengrad-demant/29http://www.akta.ba/bs/firme30http://www.elektroprivreda.ba/stranica/koncern-epbih#bookmark94

• SindikalnaorganizacijaRU„Gračanica“G.Vakuf−Uskopljesa208članova.

• SindikalnaorganizacijaRMU„AbidLolić“sa280članova,

• Sindikalnaorganizacija„Rudar“Tuzlasa491članom“31,paunekimrudnicimakaodaimavišečlanovasindikatanegozvaničnozaposle-nih(naprimer,„Kreka“,Tuzla).

Nejasnoje,takođe,kolikomeđuzaposlenimaimarudara,akolikotehničkogiadministrativnogosoblja.

RUDNICI UGLJA U RS: • Rudnik „Ugljevik“ (mrkiugalj)sapovršinskimkopomBogutovoseloiTEUgljevik;

„Energetskipotencijalugljevičkogugljenogbasenazasnivasenarezervamaugljaodoko430milionatona(...)32,odčegasubilansne285,1milionatona,potencijalne119,7milionatonaivanbilansne25,1milionatona.“33Brojzaposlenihod1696.34pojavljujesenastarijojverzijiinternetstranice„ElektroprivredeRepu-blikeSrpske“,doknasadašnjoj35nemabrojazaposlenih,azvaničanodgovor„ElektroprivredeRepublikeSrpske“naupitposlanikaNarodneskupštineRepublikeSrpskeMiladinaStanića36 jestedaRudnikitermoelektrana„Ugljevik“imajuukupno1918zaposlenihtedajeu2014.primljeno67novihradnika.PovršinskikopBo-

gutovoselojegodišnjegkapaciteta1,75milionatonaugljai10,97milionam3otkrivke.

• Rudnik „Miljevina“ (mrkiugalj)sapovršin-skomipodzemnimeksploatacijom;

VladaRepublikeSrpskejesredinom2010.go-dineprihvatilaponudupreduzeća„Pavgord“daputemneposrednepogodbekupidržavnikapitalNovogrudnikamrkoguglja„Miljevina“zašestmilionaKM.Novirudnik„Miljevina“nastaojenaimoviniprijašnjegrudnika,kojije2007.ustečaj-nompostupkukupilaVladaRSza4,95milionaKM.NRMU„Miljevina“a.d.je,premadostupnimpodacima,37u2014.godiniimaoukupanprihod11.274.109KM,sveobuhvatnudobit4.978.793KMi44osobezaposlene. • Rudnik „Gacko“ (ugaljlignit)sapovršinskimkopomGračanicaiTEGacko;

Ukupnegeološkezaliheiznose340.846.000tona(bilansne197.580.000,vanbilansne107.154.000,potencijalne36.112.000).Mak-simalnigodišnjikapacitetpovršinskogkopaje.200.000tona.38UodgovorunaposlaničkopitanjeMiladinaStanića39stojidajeukupanbrojzaposlenihuRiTEGacko1.774,adajeu2014,godiniizbora,primljenonjih174. • Rudnik „Stanari“(ugaljlignit)sapovršinskimkopomRaškovac.

22


31http://sindikatrudarafbih.ba/?s=broj+rudara32Ubilansnerezervečvrstihmineralnihsirovinauvrštavajuseutvrđenemasemineralnihsirovinauležištukojesepostojećomtehnikomitehnologijomeksploatacijeiprerademogurentabilnokoristiti.Vanbilansnerezervečvrstihmineralnihsirovinasumasemineralnihsirovinauležištukojesepostojećomtehnikomitehnologijomnemogurentabilnokoristiti.Potencijalnerezervepretpostavljenesunaosnovuopštihgeološkihuslovaiutvrđeneposredno.33http://www.riteugljevik.com/rudnik/34http://www.ers.ba/stara/riteugljevik.htm35http://ers.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=47&Itemid=78&lang=ba36OdgovorBroj05.05/011-66-3/15od26.3.2015.37http://www.akta.ba/bs/firme38http://www.ritegacko-rs.ba/rudnik/osnovni-podaci/39OdgovorBroj05.05/011-66-3/15od26.3.201540http://www.eft-stanari.net/sr/stanari-mine-results.html

KakojeEFTpreuzeorudnik,proizvodnjajestalnorasla,pajeod2007.godinesukcesivnopostignutarekordnaproizvodnjauglja−2012.godine1.087.927tona,2013.godine881.632tona.„Udecembru2006.rudnik„Stanari“jedobiosertifikateISO9001−sistemupravljanjakvalitetom,ISO14001−sistemupravljanjaza-štitomživotnesredine,iOHSAS18001−sistemupravljanjabezbjednošćuizaštitomnaradu.Sertifikacijujeobavilaminhenskakompanija‘TÜVManagementService’.Ovojeprviputdajetakavsertifikatdodijeljenjednomrudnikuugljauregionu.“40

POTENCIJALNI RUDNICI: Ležišta u FBiH

• PovršinskikopKongorazanajavljivanuTE„Duvno“

• PovršinskikopKotezizanajavljivanuTE„Bugojno“

Ležišta u RS

• PovršinskikopUgljevik-IstokzasnabdevanjeTE„Ugljevik“zapostojećiinajavljeniblok

• PovršinskikopGackozasnabdevanjeTE„Gac-ko“postojećeginajavljenihblokova

23


TABELA 2

Vlasnik rudnika Naziv rudnika Lokacija Vrsta uglja

Način eksp-loatacije

Godišnja proizvod-nja

Bilansne rezerve u tonama

Isporuka

VladaFBiH(69,53%)Raiffeisenbankd.d.BiH(6,51%)idrugidioničari

Rudnicimrkoguglja„Banovići“d.d.

Banovići Mrkiugalj Površinskaijamska

1.500.000 194.085.000 TE„Tuzla“70%,ostali30%

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnici„Kreka“d.o.o.

Tuzla Površinskaijamska

2.700.000 743.954.000 TETuzla(92%),ostali8%

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikmrkoguglja„Đurđevik“d.o.o.

Đurđevik Mrkiugalj Površinskaijamska

570.000 60.000.000 TETuzla(85%),ostali(15%)

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikmrkoguglja„Kakanj“d.o.o.

Kakanj Mrkiugalj Površinskaijamska

1.170.000 257.000.000 TE„Kakanj“(95%),ostali(5%)

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikmrkoguglja„Breza“d.o.o.

Breza Mrkiugalj Površinskaijamska

500.000 49.000.000 TE„Kakanj“(91%),ostali(9%)

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikmrkoguglja„Zenica“d.o.o.

Zenica Mrkiugalj Jamska 419.000 180.000.000 TE„Kakanj“(39%),ostali(61%)

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikmrkoguglja„AbidLolić“d.o.o.

Travnik-Bila

Mrkiugalj Jamska 145.000 27.000.000 TE„Kakanj“(75%),ostali(25%)

EPBiHd.d.Sarajevo ZDRudnikuglja„Gračanica“d.o.o.

GornjiVakuf-Uskoplje

Lignit Površinska 255.000 11.000.000 TE„Kakanj“(67%),ostali(33%)

VladaHercegbosanskežupanije–kanton10

JPRud-niciUgljena„Tušnica“d.o.o.

Livno Lignitimrkiugalj

Površinska Zvaničnonemaproizvod-nje

76.201.000lignita+16.247.000mrkoguglja

Zvaničnonemaplasmana

UniCreditBankd.d.Mostar(30,81%),ZIFHERBOSFONDd.d.Mostar(13,22%),ĐurićSadik(11,93%)idrugidioničari

Rudnikmrkoguglja„Kamen-grad“d.d.

SanskiMost

Mrkiugalj Površinska Zvaničnonemaproizvod-nje

112.001.000 Zvaničnonemaplasmana

TEREX-KOPd.d.d.Ugljevik Rudnk„Terex-Kop“(Mezgraja)

Ugljevik Mrkiugalj Površinska 32.914*29 Pripadabilan-suugljevičkogbazena

Širokapotrošnja

ERSa.d.Trebinje(65%),PREFa.d.BanjaLuka(10,08%)iostaliakcionari

ZPRiTE„Ugljevik“a.d.

Ugljevik Mrkiugalj Površinska 1.750.000 186.544.000 TE„Ugljevik“

ERSa.d.Trebinje(65%),PREFa.d.BanjaLuka(10,05%)iostaliakcionari

ZPRiTE„Gacko“a.d.

Gacko Lignit Površinska 2.480.000 278.540.000 TE„Gacko“

„EFT–RudnikitermoelektranaStanari“d.o.o.Stanari

Rudnik„Stanari“

Stanari,Doboj

Lignit Površinska 881.632 107.221.000 TE„Tuzla“,izvoz,širokapotrošnja

„Pavgord“d.o.o.Foča Novirudnikmrkoguglja“Miljevina“d.o.o

Miljevina,Foča

Mrkiugalj PovršinskaiJamska

45.042 21.200.000 Širokapotrošnja

RUDNICI U BIH

TABELA PREUZETA:CENTAR ZA ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO, ENERGETSKI POTENCIJAL U BIH, JANUAR 2015.

24


AkosepogledajupodaciVanjskotrgovinskekomoreBiH41zaprvihosammeseci2015.godine,kadjerečospoljnotrgovinskojraz-meni,uvozkamenoguglja,briketaisličnihkrutihgorivaodkamenoguglja(tarifa2701)iznosioje668.165.464kg(uistomperiodu2014.godine650.428.472kg),čijajevrednostbila150.504.874KM(istiperiod2014.godine148.253.454KM),aizvoz83.484kg(586.014kg)

41LjubaznošćuuposlenihuVTK,naprivatnumolbudobijenisupodaciouvozuiizvozuugljazaprvih8meseci2015.godine42https://www.iea.org/.../667-Coal_Information_2015

P − PROVISIONAL − PROCENJENATCE − TON COAL EQUIVALENT − EKVIVALENTNA TONA UGLJA

uvrednosti24.787KM(154.733KM).

PotrošnjapoglavistanovnikauBiHu2014.go-dinije,recimo,većanegouNemačkoj,Japanu,Bugarskoj,KosovuiSrbiji,amalomanjanegouPoljskoj.Jošuvekseugaljtretirakaojeftinoinajdostupnijegorivo,azanemarujusetroškovinegativniheksternalija.

TABELA 3

2014 pop(millions)

2014p tce/capital

Kazakhstan 17.3 54.4 3.15

Australia 23.6 62.7 2.66

ChineseTaipei 23.5 58.9 2.51

SouthAfrica 54.0 132.7 2.46

Korea 50.5 115.4 2.29

CzechRepublic 10.5 23.1 2.20

ChineRegion 1377.3 2848.1 2.07

Poland 38.5 77.5 2.01

Mongolia 2.9 5.7 1.99

UnitedStates 319.0 615.7 1.93

BosniaandHerzegovina 3.8 6.9 1.80

Germany 82.4 109.4 1.33

Japan 127.2 165.3 1.30

Bulgaria 7.2 9.0 1.24

Kosovo 1.8 2.2 1.20

Serbia 7.1 8.4 1.18

Israel 8.1 9.4e 1.15e

Ukraine 45.4 48.4 1.07

RussianFederation 143.0 149.5 1.05

F.Y.RofMacedonia 2.1 1.9 0.90

OECDAmericas 492.2 668.5 1.36

OECDAsiaOceania 213.9 354.7 1.66

OECDEurope 562.3 406.8 0.69

TotalOECD 1268.3 1430.0 1.13

Totalnon-OECD 5929.4 4114.3 0.69

World 7 197.7 5 544.3 0.77

POTROŠNJA UGLJA PO GLAVI STANOVNIKA U 2014. GODINI42

25


Sagorevanjemugljanastajeoko100kgCO2/GJ,doksagorevanjemzemnoggasanastajeoko53kgCO2/GJ43.Inače,ustakleničkegasovespadaju:ugljen-dioksid(CO2),metan(CH4),azot-suboksid(N2O),vodonikfluorugljovodo-nici(HFCs),perfluorougljovodonici(PFCs)isumpor-heksafluorid(SF6).Indirektniefekatstaklenebašteizazivajuisumpor-dioksid(SO2),azotnioksidi(NOx),nemetanskelakoisparljiveorganskesupstance(NMVOC)iugljen-monoksid(CO).Najznačajnijigassaefektomstaklenebaštejeugljen-dioksid(CO2),kojinastajesago-revanjemfosilnihgorivaikaoposledicanekihindustrijskihprocesa.Ovajgasima„staklenički“

potencijal(GWP−GlobalWarmingPotential)jednakjedinici,GWP=1.Izjednogkilogramakamenogugljasagorevanjemnastajeoko2,5kgCO2(cca.25−30odsto),izlož-ulja3kgCO2iizjednogkubnogmetraprirodnoggasanastajeoko2kgCO2.

Kadugaljsagoreva,ugljeniksemešasakiseonikomizvazduhainatajnačinformiraugljen-dioksid–CO2.Ugljen-dioksidjegasbezbojeimirisa.PovećavanjenjegovekoncentracijeuzrokujesmanjenjegubitkatoplotezračenjemsapovršineZemljeusvemir,pasezbogtogapovećavatemperaturanaZemlji.

SLIKA 1 EFEKAT STAKLENE BAŠTE

26


43http://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY%202005/073-Q05-042.pdf;4.Naučno-stručniskupsameđunarodnimučešćem„KVALITET2005“,Fojnica,B&H,9−12.novembra2005,„EmisijaCO2iNoXkodsagorijevanjaugljaizemnoggasausvjetluKyotoprotokola“,doc.drMedihaŠestić,dipl.inž.metalurgije,doc.drAidaMahmutović,dipl.inž.metalurgije

SUNCE

CO2 H2O CH4 N2O FCKW drugi

ATMOSFERA

gasoviu staklenojbašti

kratkovalno isijavanje sunčeve energije, bogato energijom

dugotalasno isijavanje toplote

POVRŠINA ZEMLJEse grije sunčevim zrakama

UBiHpostoječetiritermoelektrane,dveuRe-publiciSrpskojidveuFederacijiBiH.OneuTuzliiKaknjuuvlasništvusu„EPBiH“,doksuoneuUgljevikuiGackuuvlasništvu„EPRS“.Četiritermoelektranenaugaljimajudevetblokovakojisuufunkciji(četiriuTuzli,triuKaknju,jedanuUgljevikuijedanuGacku),ukupneinstalisanesnageod1765MW.Svioviblokovisuizgrađenipre1990,oslonjenisunalignitimrkiugaljizlo-kalnihrudnihbazena,asveihkarakterišeniskaenergetskaefikasnost.Uprosekutrošeizmeđu11.500i14.500kJ(kilodžula)toplotneenergijeugljazaproizvodnjujednogKWhelektričneenergije,pasenjihovaenergetskaefikasnost

krećeizmeđu25i31odsto,dokjeenergetskaefikasnostmodernihtermoelektranavećaod41odsto.44

Uizgradnjijeiprvaprivatnatermoelektrana,itouStanarima,nateritorijiRepublikeSrpske.Principradatermoelektrananijeništadrugonegosagorevanjeugljauvelikimpećima,kojegrejuvelikekotlovegdesevodapretvarauparu,akadprođeceociklus,parasepomoćuhladnevodeizrekehladiiponovopretvarauvodu.

SLIKA 2 KRETANJE TEŠKIH METALA

SLIKA PREUZETA:HTTP://OPUSTENO.RS/NAUKA-F29/ZANIMLJIVOSTI-O-PROIZVODNJI-ELEKTRICNE-ENERGIJE-T16554.HTML

ugalj

kotlarnica(ložište) parna turbina

voda

sistem zahlađenje

strujnivodovi

generator

transformator

kondenzator

vodenapara

reka

27


44StudijaevropskeEnergetskezajednice2013−Centarzaistraživačkonovinarstvo,EnergetskipotencijaluBiH,januar2015.

Ceotajprocesnijepreteranoefikasan,jerse(uproseku)samooko30odstoenergijeizugljapretvaraustruju,noidaljejenajjeftinijinačinupogleduceneproizvodnje,neuzimajućiuobzirnegativneeksternalije45.Termoelektranesuzbogtogatolikorasprostranjene,iakosuvećizagađivačivazduhaodsvihdrugihelektrana,uključujućinuklearne.

Ugljemugrejanavodapretvaraseuvodenuparu,kojapokrećeturbinu,imadajetatehno-logijaosavremenjena,idaljeseoslanjanaistiprincipkojiseprimenjivaou19.veku.Okreta-njemturbinetoplotnaenergijaizugljaokrećeosovinugeneratora,kojisevrtibezprekidauvekistombrzinom.Generatorseuprosekuokrene50putausekundi,odnosnoimafrekvenciju50Hz.Zahvaljujućielektromagnetnojindukciji,unamotajimageneratorase,zbogokretanjaka-lema,stvarastrujasafrekvencijom50Hzitimejemehaničkaenergijapretvorenauelektričnu.Nakonštoseproizvede,strujaseizgeneratoraobičnomžicomvodidotransformatora,gdesepodiženaizuzetnovisoknaponkakobisetransportovalanavelikedaljineisaštomanjegubitaka.

Elektranaseizmeđudvaremontanikadanezaustavlja.Tokomremontacelamašinasegasikakobiseosavremenilailikakobisezamenilidelovi.Svakigeneratorčinijedanblok,nezavi-sansistemkojidaježivotjednomgeneratoru:kotlarnica,hladnjak,elektrofilter,parnaturbinaidimnjak(praviloje:kolikodimnjaka,tolikoblokovaodnosnogeneratora).Nanižimetažamajemehaničkideo,anavrhupostrojenjajekon-trolnasoba,ukojojsekontrolišesvakiprocesubloku,azatojepotrebanmalibrojinženjera/inženjerki.

Izložištaukojemseugaljsagorevauatmosferu

se,krozdivovskedimnjake,oslobađavelikakoličinačađi,tesekoristeelektrofilteridapročistevazduh.Principradaelektrofilterajedaseunjima,zahvaljujućielektričnompolju,pepeotaložinazidovima,odaklesepovremenomehaničkiotresa,padanadno,mešasavodomikrozcevinosinadeponiju.Ogromanproblemjezaštitaodpepela,koji,akogavetarraznesesadeponije,stvaraolujusitnihčestica.Drugopitanjeještasadeponijama.Danassekoristedveglavnemetodeodlaganjapepela:„suho“i„mokro“odlaganje.Trećimetod,odlaganjelete-ćegpepelaumore,biojepraksakojasedostakoristilauSevernommoru,alijenjenaprimenaobustavljena1992.godine.

„Suhoodlaganje“,gdeseostaciodsagorevanjaugljaodlažunaodlagalištaprisuhimiliblagovlažnimuslovima,vršisesličnokonvencional-nomzatrpavanjuilizemljanimradovima.„Mokroodlaganje“ili„odlaganjeulagunama“podrazu-mevamešanjeostatakaodsagorevanjaugljasavodomnalokacijielektrane,azatimhidrauličkitransporttemešavineputemcevovodapremajednojveštačkojlaguniilinjihovomnizu,gdesemešavinaodlaže.46UTuzlise,naprimer,ostaciodsagorevanjapumpanjemodlažunajezerauprirodnimdolinama,kojasuoivičenabranama.UneposrednojbliziniTuzleformiranojepetodlagališta,kojapokrivajupovršinuodpribližno170ha:Drežnik,Plane,DivkovićiIiIIiJezero.TermoelektranauTuzliproizvodiizmeđu0,4i0,9m³pepelapojednomMWh.Primaksimalnojproizvodnjiovakoličinaiznosiprosečno1,7milionam³/godišnje.

Pepeonastaosagorevanjemugljapoznatjepotomeštosadržiraznovrsnepotencijalnotoksičneelementeutragovima,paodlaganjepepelautojkoličinipredstavljaozbiljanproblemzaživotnusredinu.Glavnuopasnostpredstavljaju:zagađe-

28


45Štetneposlediceljudskogdelovanjanaostaleljudegdeosobakojajedelovalanijeuzelauobzirteposlediceumomentudono-šenjaodluke.Tipičanprimerjeindustrijskoispuštanjegasovauatmosferu.

njezemljišta;zagađenjevodaipodzemnihvodausledproceđivanjatoksičnihsupstanci(efluentiiprocesnevode);disperzijaprašineitoksičnematerijekojeulazeulanacishrane.Lokacijeodlagališta,kojasupokrivenazemljom,koristeseupoljoprivrednesvrhe(proizvodnjahranezaljudskuishranuistočnehrane),štopredstavljadaljirizikzalokalnostanovništvo.

SLIKA 3 METALI KOJI ULAZE U LANAC ISHRANE (NPR. B, Ni, Cd)

29


46„ReintegracijaodlagalištapepelaiublažavanjezagađenjanapodručjuZapadnogBalkana“,RECOAL,Istraživačkiprojekatsaspecifičnimciljem2005−2008,detaljioautorimanavedeniuBibliografiji

Metali koji ulaze u lanac ishrane:npr. B, Ni, Cd

Potencijalno zagađenje podzemne vode/vode za piće

Erozija prašine/disperzijakoja utječe na lokalno stanovništvo

Efluenti i površinsko otjecanje:As, B, Cr, SO4, salinitet, visoka pH

B, Ni, As, SO4

Pepeo:As, B, Cu, Cr, Ni, Pb, Cd...

SLIKA 4 PREGLED PITANJA I PROBLEMA VEZANO ZA ODLAGANJE PEPELA KOJE SU IDENTIFICIRALI ISTRAŽIVAČI I LOKALNE ZAINTERESOVANE STRANE

SLIKA PREUZETA:REINTEGRACIJA ODLAGALIŠTA PEPELA I UBLAŽAVANJE ZAGAĐENJA NA PODRUČJU ZAPADNOG BALKANA, RECOAL, ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT SA SPECIFIČNIM CILJEM 2005−2008

30


ZEMLJANIPOKRIVAČ

POTREBE I PROBLEMI LOKAČNOG

STANOVNIŠTVA

VODA

Najvećiproblemtermoelektranajeaero-zaga-đenje,jernielektrofilteri,nibiloštadrugonesprečavajuoslobađanjeugljen-dioksida.Ter-moelektranesudanasnajveći„proizvođači“CO2 ikolikogodseradilonapodizanjuefikasnostisagorevanja,ovajgasidaljeodlaziuatmosfe-ru,izazivajućivećpomenutiefekatglobalnogzagrevanja.

PremapodacimaDERK-a,u2013.godiniproizvedenoje16.303GWhelektričneenergije,odčegaje8940GWhproizvedenoutermoelek-tranama,aostalouhidroelektranama,solarnimelektranamaivetroelektranama.Proizvodnjautermoelektranamaprednjačilajeiranijihgodina,saizuzetkom2010.godine,kadajeproizvodnjautermoelektranamabila7.868,80GWh,auhidroelektranamamaloveća:7.946,20GWh.47

BosnaiHercegovinajemeđuprvih10državausvetupoproizvodnjielektričneenergijeizob-novljivihizvora,štojepozitivnosjednestrane,nohidroelektranetakođeimajunegativanuticajnaokolinuusmislunarušavanjaprirodnogokruženja,tesugrađani/keiorganizacijekojesebavezaštitomživotnesredineuvišenavrataizražavaleprotest,posebnokadasuupitanjurekeSana,SutjeskaiHrčavka,kaoiuslučajuBukBijele(10kmuzvodnoodFoče).48

NajvišeelektričneenergijeizobnovljivihizvoraproizvodiNorveška,čak97,9odsto,zatimBrazil(77,1odsto),NoviZeland(74odsto),Kolumbija(73,7odsto),Venecuela(68,8odsto),Kanada(62,7odsto),Portugalija(62,5odsto),Švedska(53,2odsto),BosnaiHercegovina(43,7odsto)iŠpanija(40,8odsto).

DržavesnajmanjimudelomobnovljivihizvoraenergijeuproizvodnjielektričneenergijesuAlžir(0,7odsto),JužnaAfrika(1,9odsto),JužnaKoreja(2,3odsto),Tajvan(5,4odsto),Iran(5,6odsto),Tajland(7,1odsto),Ukrajina(7,8odsto),Egipat(8odsto),Kazahstan(8,4odsto)iIndone-zija(9,3odsto).49

47Državnaregulatornakomisijazaelektričnuenergiju:„IzvještajoraduDERK-au2013.godini“,http://www.derk.ba/48Septembra2012.čakjenajavljenaizgradnjačetirihidroelektranenagornjemslivuDrine,ubliziniFoče,ukupneinstalisanesnageod260GWh,aplaniranajeizgradnjanjihčak11!http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:398870-RS-Buk-Bijela-bi-ce-prva-od-11-planiranih-HE49KorištenipodaciCentrazaedukacijuipodizanjesvijestiopotrebipovećanjaenergetskeefikasnosti−Energis

31


TABELA 4

TABELA 5

UDIO OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U %

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U ZEMLJAMA REGIJE

180

160

140

120

100

80

60

40

20

0

Albanija

BiH

Hrvatska

Kosovo

CrnaGora

Makedonija

Srbija

OIE 2009

OIE ciljevi do 2020

OIE potencijali - projektovani udio na osnovu potražnje u 2020. godine

ZEMLJASrbija

BiH

Albanija

Kosovo

Makedonija

Crna Gora

TIPHidroenergijaUgalj/LignitGasVjetarBiomasaSolarnaenergijaSpalioniceotpada

HidroenergijaUgalj/LignitGasVjetar

HidroenergijaGas

HidroenergijaUgalj/LignitVjetarBiomasaSolarnaenergija

HidroenergijaUgalj/LignitGasVjetar

HidroenergijaUgalj/LignitVjetarBiomasaSolarnaenergijaSpalioniceotpada

0K 1K 2K 3K 4K 5K

32


BosnaiHercegovinaiostaledržavejugoistočneEvropeprihvatilesu,potpisavšiUgovoroEner-getskojzajednicisaEvropskomunijom2006.godine,dasprovodenjenuenergetskupolitiku.StupanjemnasnaguUgovoraoEnergetskojzajednici(EZ),BiHjeuobavezidaugradiodredbeAcquisCommunautaire-aEvropskeUnije(EU)ulokalnozakonodavstvo.OdredbeUgovoraoEZodnosesenaimplementacijudirektivaEUrelevantnihzaenergetskisektor,tj.naodređenečlanoveDirektiveovelikimložištima(LCPD)iDi-rektiveoindustrijskimemisijama(IED),skojimaseBiHiostaleugovornestranemorajuuskladiti,kaoirokovezapostizanjeusklađenostikojetrebapoštovati.

BiHovimsporazumom,sdrugestrane,dobijarazvojnešansekrozmogućnosti:

•dobijanjapomoćizaprojekteenergetskeefikasnosti(NEEAP,)

•dobijanjapomoćizaprojekteodrživihizvoraenergije(NREAP),

•uključivanjaumehanizmesaradnje,•pristupatržištimaelektričneenergijeiprirodnoggasa.

Međutim,noveinvesticijeuugaljitermoelektra-nemoglebibitiproblemakoseneuzmuuobzirpravilaodržavnojpomoći,kakojeobjavilaorga-nizacijaCEEBankwatchNetworkusvojojstudijiizjuna2015.godine.50SporazumomoosnivanjuEnergetskezajednicestrogosudefinisanepraksekaoštosuprioritetnikreditiigarancije,dugoročniugovoriiprivatizacije.Uprkostome,planirajusenovetermoelektraneirudniciuglja(novikopovi)bezadekvatnogobraćanjapažnjenarizikedržavnepomoći.Kaorezultattoga,noviprojektiipostojećapostrojenjamoglibidasesuočesaozbiljnimproblemima,posebnoakosudržaveprisiljenedavratedeodoniranepomoći.

UBosniiHercegovini,državnegarancijećedobitidvenovetermoelektrane,„Banovićii„Tuzla“blok7.Akogarancijepremaše80odstokreditainisuotplaćenepotržišnojstopi,mogubitismatranekršenjempravila.OčigledanjebioprimerMađarske,kojajepotpisaladugo-ročniugovorokupovinisatermoelektranamasredinomdevedesetihgodinaprošlogveka,pajezbogtogadospelanasudnakonulaskauEU2004.godineimoraladaplatirazlikuizmeđutržišneceneicenekojujeplatilazaelektričnuenergijupodugovorom,pluskamate.

GašenjepostojećihblokovatermoelektranauBiHpredviđenojesukcesivnood2015.do2030.godine.PoredtermoelektraneuStanarima,prveprivatne,kojajeuizgradnji,najizvesnijajegradnjaTE„Banovići“iblok7uTE„Tuzla“.Kakokreditiranjeizgradnjetermoelektranavišenefinansirajuevropskefinansijskeinstitucije,iTE„Stanari“jekreditiralakineskadržavnabanka.ZaTE„Banovići“iblok7takođeseplanirafinansiranjeizKine.SudećipremainformacijamaizSavetaministaraiMinistarstvazaspoljnutrgovinuiekonomskeodnosesainostranstvom,odovedveinvesticijezajednujemogućedobitikreditpopreferencijalnimuslovimauz1,9odstokamate,dokbidrugabilafinansiranapokomer-cijalnimuslovimasakamatomodčetiriodsto,agarancijedajedržava.

50State aid rules in the coal sector and linked energy sector under the Energy Community Treaty and European Law,PéterStaviczky((principalauthor)andPhedonNicolaides,June2015

33


Vlasnik Naziv ermoelektrane

Lokacija Instalirana snaga (MW)

Kapacitet proizvodnje GWh/god

Status / Početak rada

Planirana godina zatvaranja

ERS TE„Ugljevik“ Ugljevik 300 2.176 Otvorena1985.

2025.

ERS TE„Gacko“ Gacko 300 1.934 Otvorena1983.

2030.

EPBiH TE„Tuzla“Blok3 Tuzla 110 473 Otvorena1966.

2015.

EPBiH TE„Tuzla“Blok4 Tuzla 200 1.196 Otvorena1971.

2018.


2024.


2030.

EPBiH TE„Kakanj“Blok5 Kakanj 110 598 Otvorena1969.

2019.

EPBiH TE„Kakanj“Blok6 Kakanj 110 312 Otvorena1977.

2027.

EPBiH TE„Kakanj“Blok7 Kakanj 230 1.342 Otvorena1988.

2030.

„KTGZenica“d.o.o. Te-To„Zenica“ Zenica 2x126+1x135,5

3.250 Planiranipočetakrada2017.

„ComsarEnergyRS“d.o.o. TE„Ugljevik“3 Ugljevik 2x300 3.371 Planiranipočetakrada2016.

„EFT-RudnikitermoelektranaStanari“d.o.o.Stanari

TE„Stanari“ Stanari 300 2.000 Planiranipočetakrada2016.

EPBiH TE„Tuzla“Blok7 Tuzla 450 2.604 Planiranipočetakrada2019.

Rudnikmrkoguglja„Banovići“d.d. RiTE„Banovići“Blok1

Banovići 300 1.758 Planiranipočetakrada2018.

EPBiH TE„Kakanj“Blok8 Kakanj 300 908 Planiranipočetakrada2022.

EPBiH TE„Kakanj“Akombiciklusgasneturbine

Kakanj 100 ? Planiranipočetakrada2020.

TABELA 6 POSTOJEĆE I PLANIRANE TERMOELEKTRANE U BIH

TABELA PREUZETA:CENTAR ZA ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO, ENERGETSKI POTENCIJAL U BIH, JANUAR 2015.

34


TenzijeikontroverzekojesupratilenajavuizgradnjeTE„Ugljevik3“iinvestitora,ruskogbiznismenakojisedovodiuvezusruskommafijom,dodatno„začinjava“stalnoodlaganjeizgradnjeimedijskeistupekakopredstavnika„Comsara“,takoipredstavnikavlastiRepublikeSrpske.Sdrugestrane,protestovalisubrojnistručnjaci,predstavniciopozicijeisindikalnaorganizacija.Početakgradnjenajavljenjezamaj2013,alijeprolongiranvišeputa,aposljednjiputzvaničnozaproleće2015.51

PristupanjemEnergetskojzajednici,BiHjepreu-zelaiobavezudasmanjiemisijuštetnihmaterijauokolinu.Potrebnesumilionskeinvesticijeumodernizacijuilizamenupostojećihblokovainovihprocesafiltriranja,štojenajboljevidljivoikvantifikovanouIzvještajuododatnimmjeramakojesupotrebnezasmanjivanjezahtjevaDirek-tiveovelikimpostrojenjimazasagorijevanjeineophodnimtroškovimauBosniiHercegovini.52

51http://www.capital.ba/prolongiran-pocetak-izgradnje-te-ugljevik-3/52IzvještajododatnimmjeramakojesupotrebnezasmanjivanjezahtjevaDirektiveovelikimpostrojenjimazasagorijevanjeine-ophodnimtroškovimauBosniiHercegovini,ProjekatInvestiranjeusektorenergije(EIA)uBiH,Brojnaloga:AID-168-C-14-00002,Projekatbr.:SEEC-001,juni2015.godine

35


NAPOMENE:

1)Mokroodsumporavanjedimnihgasovakreč-njakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤20mg/Nm3

2)Rekonstrukcijapostojećegelektrostatičkogtaložnikazahtevaćepremeštanjeventilatoradimnoggasa

IZVJEŠTAJ O MJERAMA KOJESU POTREBNE ZA ISPUNJENJE ZAHTJEVAMerekojejepotrebnorealizovatizasmanjenjeemisijaizvelikihpostrojenjazasagorevanjeuelektroe-nergetskomsektoruuBiHprikazanesuusledećimtabelama.

TABELA 7 MERE ZA SMANJENJE EMISIJA TE “TUZLA”

3) Odsumporavanjedimnihgasovamokrimkrečnjakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤15mg/Nm3

4)Primarnemere(Gorioniksniskomemisijomazotnihoksida+doturvazduhazasagorevanjeiznadplamenagorionika)primenjenesuuperio-duod2002.do2013.

Blok TE

Trenutne emisije

Emisije nakon realizacije

Primenjena tehnologija

Kapitalni troškovi

Povećanje troškova rada i održavanja

mg/Nm3 mg/Nm3 mil. KM KM/MWh

A. Smanjenje emisija prašine

T-3 80 Opt-out Izuzimanje Izuzimanje Izuzimanje

T-4 89,5 401 EST2 2.1

T-5 50 401 EST 0.44

T-6 30 N/A3 N/A 0 0

B. Smanjenje emisija SO2

T-3 2500 Opt-out Izuzimanje Izuzimanje Izuzimanje

T-4 3000 200 ODGMK 70

T-5 3000 200 ODGMK 70

T-6 4500 200 ODGMK 83

C. Smanjenje emisija NOX

T-3 Opt-out Opt-out Izuzimanje Izuzimanje N/A

T-4 450−500 200 (SNKCR+SKR)4) 29

T-5 350 200 SNKR 8

T-6 350 200 SNKR 8.6

EST = elektrostatički taložnik

ODGMK = odsumporavanja dimnih gasova mokrim krečnjakom

SKR = selektivna katalitička redukcija

SNKR = selektivna nekatali-tička redukcija

36


NAPOMENE:

1)Mokroodsumporavanjedimnihgasovakreč-njakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤1−4mg/Nm3

2)Primenomjednogplanazaodsumporava-njedimnihgasova,zajedničkogzaK-6iK-7,smanjilibisekapitalnitroškoviza15mil.KM,atroškoviradaiodržavanjabilibiK/MWh.

TABELA 8 MERE ZA SMANJENJE EMISIJA TE “KAKANJ”

Blok TE

Trenutne emisije



Kapitalni troškovi




K-5 7 N/A1 N/A N/A N/A

K-6 7 N/A1 N/A N/A N/A

K-7 2−3 N/A1 N/A N/A N/A


K-5 8600 200 ODGMK 54 6

K-6 8000 200 ODGMK2 50 6

K-7 8000 200 ODGMK2 94 5.5


K-5 997 200 SKR 25 2.4

K-6 869 200 SKR 23 2.1

K-7 708 200 SKR 43 1.5


SKR = selektivna katalitička redukcija

37


NAPOMENE:

1) Mokroodsumporavanjedimnihgasovakreč-njakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤20mg/Nm3

2) Rekonstrukcijapostojećegelektrostatičkogtaložnikazahtevaćepremeštanjeventilatoradimnoggasa3)Mokroodsumporavanjedimnihgasovakreč-njakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤15mg/Nm3

TABELA 9 MERE ZA SMANJENJE EMISIJA TE “UGLJEVIK”

Blok TE

Trenutne emisije



Kapitalni troškovi




TEU-1 400 40 NewEST 20 -


TEU-1 16.200 200 ODGMK 200 7.5


TEU-1 450 200 GNEA+DVSIPG+SNKR

18.4 1.5



GNEAO = gorionik s niskom emisijom azotnih oksida

DVSIPG = dotur vazduha za sagorevanje iznad plamena gorionika


38


NAPOMENE:

1) Mokroodsumporavanjedimnihgasovakreč-njakomdodatnoćesmanjitiemisijeprašinezaminimum50%,takodaćekonačnaemisijabiti≤20mg/Nm3

2) PrvadvapoljailijednopoljeESTbićerekon-struiraniidodatiVF3) Preporučujesemokroodsumporavanjedimnihgasovakrečnjakomsagipsomkaonu-sproizvodom.Tehnologijapolusuhogodsumpo-ravanjaserazmatra.Kapitalnitroškovibiiznosili70milionaKM,atroškoviradaiodržavanja

TABELA 10 MERE ZA SMANJENJE EMISIJA TE “GACKO”

4,8KM/MWh.Uovomslučajunusproizvodjeprašina.4)Gorioniksaniskomemisijomazotnihoksidaidoturvazduhazasagorevanjeiznadplamenagorionikaprimenitiprije2023.godine.Akoemisijenisuispod200mg/Nm3,potrebnajeselektivnanekatalitičkaredukcija.Dodatnikapitalnitroškoviod4milionaKMipovećanjetroškovaradaiodržavanjaza1KM/MWh.

Blok TE

Trenutne emisije



Kapitalni troškovi




TEU-1 250 401 (EST+VF)2 20 -


TEU-1 1500−2000 200 ODGMK3 93 -


TEU-1 450 200 (GNEAO+DVSIPG)4

18.4 1.5

VF = vrećasti filter



GNEAO = gorionik s niskom emisijom azotnih oksida

DVSIPG = dotur vazduha za sagorevanje iznad plamena gorionika


39


Sagledavajućikapitalnetroškovepotrebnezasmanjenjeemisija,kaoinajavuizgradnjenovihtermoelektranasaobrazloženjemdanamjepotrebnavećaenergetskasigurnostivećiizvozelektričneenergije,tedamoramoimatiuvidučuvanjeradnihmestaipitanjeopstankarudara−valjauzetiuobzirnekefinansijskeaspektestanjautermoelektranamairudnicima.

TE „Ugljevik“ moradrastičnodasmanjikoličinusumpor-dioksidaudimu.Godišnjeproizvedeido160.000tonasumpor-dioksida(SO2),izbacujućiusvakomkubnommetru(m3)dimaido125putavišeSO2negoštodozvoljavajuevropskiekološkipropisi.Do2017.godinebitrebalodasmanjikoličinuSO2udimusa25.000naprihvat-ljivih200miligramapometrukubnom(mg/m3).BiHsenatoobavezalakadajesaEvropskomunijompotpisalaUgovorouspostaviEnergetskezajednice(EZ).

ZbogtogajeRITE„Ugljevik“2009.godineodVladeJapanapodigaokreditod181milionma-rakazaizgradnjupostrojenjazaodsumporava-njedimnihgasova(ODG),asredstvasupostalaoperativna2011.NaosnovuUgovora,uskladusasmernicamaJapanskeagencijezameđuna-rodnusaradnju(JICA)zajapanskekredite,iza-branjekonsultant–„HamonEnviroserv“GmbH,Essen,Nemačka.Imenovanajeradnagrupamatičnogpreduzećazapraćenjeirealizacijuprojekta.Do2020.godinenećebitinaplaćivanaglavnicakredita,većsamokamate.Ufebruarutegodinestiženanaplatuprvaratakredita,kojićebitiotplaćivandoavgusta2039.godine.Izgradnjajetrebalodasezavršidokraja2013,alijetek28.8.2013.upućenpozivzapretkva-lifikaciju,anajavljenojeraspisivanjetenderazajanuar2014.53Oktobra2014.vestjebiladaseocenjujuponude.54 Ninakraju2015.nijeizvesno

kogradi,daligradiidalijetouopšteisplativo.

TermoelektranauUgljevikukoštaprivreduBiHvišeod2,1milijarduKMgodišnje.TojepolovinaukupnihštetaodzagađenjaiztermoelektranauBiH,pišeuStudijievropskeEnergetskezajedni-ceiz2013.godine.UistomdokumentustojidaćenovopostrojenjezaodsumporavanjepovećatigodišnjetroškoveRiTEzaskoro36milionaKM,jerćeuzgodišnjuratukreditaod11milionama-rakabitipotrošenoioko24,7milionamarakazaupravljanjenovimpostrojenjeminjegovoodrža-vanje.Utosuuračunatiitroškovi:radnesnage,iskopavanjaidopremanjakrečnjaka,strujekojućenovopostrojenjetrošitizaodsumporavanjetetroškoviodvozaiskladištenjagipsa,pričemuteškemašinesagorevajunaftuiemitujuistiSO2 kojisetommetodompokušavasmanjiti.StudijaprocenjujedaćetermoelektranauUgljevikubeznovihvelikihulaganjamoćidaradido2025.godine.

Premaugovorukojisu1981.potpisaleSlovenijaiBiH,privredaSlovenijeimapravonatrećinustrujeiz„Ugljevika“naosnovusvojihulaganjautajenergetskiobjekat,kojijesagrađen1985.godine.Uarbitražnompostupku,kojijepokrenutprekoMeđunarodnogcentrazarešavanjeinvesticionihsporovaSvetskebanke,odlučivaćeseotužbiSlovenijeprotivBiHzaneisporučenustruju,aodštetnizahteviznosi758milionaevra,nakolikosuprocenjenaulaganja,uzzateznekamateisudsketroškove,kojićeseobračunatipookončanjuspora.OdobrenjedaseideutužbuprotivBiHSlovenijajedonela2010.godine,na-konštosupropalipokušajimirenja.SlovenijajeusvomzahtevuzaarbitražukaopravnouporištenavelabilateralnisporazumsBiHozaštitiinve-sticijaiz2001.godinetemeđunarodnisporazumosukcesijinaslednicanekadašnjeSFRJ,koje

53http://www.ekapija.com/website/bih/page/780266/RiTE-Ugljevik-objavio-poziv-za-pretkvalifikaciju-na-izgradnji-postrojenja-za-odsumporavanje-dimnih-gasova54 http://www.nezavisne.com/posao/privreda/U-toku-ocjenjivanje-ponuda-za-pogon-za-odsumporavanje/265853

40


supotpisalesvebivšejugoslovenskerepublikenakonosamostaljenja.

UpogledudatekoncesijesaciljemizgradnjeTE„Ugljevik3“,uIzveštajuoraduKomisijezakoncesijeRepublikeSrpskezaperiod01.01−31.12.2014.55stoji:„Ugovoriiz2013.godinekojisenalazeugrupiizrazitovažnihprojekatazaRepublikuSrpskuzaključenisusakoncesionarima:„ComsarEnergyRS“d.o.o.BanjaLuka−Ugovorzaeksploatacijuugljanaležištu„Ugljevik-Istok“,jednokratnakoncesionanaknada2.595.000,00KM;„ComsarEnergyRS“d.o.o.BanjaLuka−UgovorokoncesijizaizgradnjuikorištenjeTE„Ugljevik3“,gdjejeuplaćenajednokratnakoncesionanaknadauiznosuod4.507.888,00KM;ZP„RiTE“„Ugljevik“a.d.Ugljevik−Ugovorzaeksploatacijuuglja,jednokratnakoncesionanaknadakojajeuplaće-nauiznosuod1.006.831,41KM“.

Sdrugestrane,ubudžetuOpštineUgljevikudeluprihodanaknadazakorištenjemineralnihsirovinaiznosi250.000KM,anaknadazakori-štenjeprirodnihresursa(renta)iznosi5.000.000,štoukupnočinioko40postoizvoraprihodaOp-štine56.KakoćeizgledatibudžetjednomkadaTE„Ugljevik“završisvojradnivek?U2014.godinijeiskopano9,5milionametarakubnihotkrivkei1,7milionatonauglja,arudnikjeposlovnugodinuzavršiosagubitkom.57

Kadajeotermoelektrani u Tuzli reč,premaistraživanjuCentrazaistraživačkonovinarstvo58 godinamasedozvoljavaprekomernozagađiva-njevazduha:„Nakonnepotpunogsagorijevanjasumporauovomuglju,krozdimnjakeelektraneizlazioko50.000tonasumpor-dioksidagodiš-nje.Ovajštetnigasizazivaplućnedisfunkcije,

astmu,hroničnibronhitisiplućnaoboljenja.PremapodacimaOpćineTuzla,poredovogštetnoggasa,izgigantskihdimnjakagodišnjeizađeičetirimilionatonaugljen-dioksida,8500tonaazot-dioksidate3500−4000tonačesticaprašine.“

UKantonalnomplanuzaštiteokolišaTuzlanskogkantona2015−2020(SlužbenenovineTuzlan-skogkantona,broj5,15.5.2015.)stojida„suuTuzlanskomkantonuunekolikoposljednjihgodinazabilježeneekstremneklimatskepojave,posebnokadasuupitanjuvisoketemperature,aliipojavasušnihperioda.Najvišetempe-ratureizmjerenesuuaugustu2010.i2013.godineuvrijednostiod40oCodnosno40,5oC.Najizraženijisušniperiodizabilježenisutokom2010,2002i2003.godineuvremenuod90dana“(strana532),kaoi:„Također,napodruč-juTuzlanskogkantonauočenajeugroženostkvalitetnogpoljoprivrednogzemljištakaoštojeuopćiniGradačacpodručjeKerepa,zatimuopćinamaŽivinice,Srebrenik,KalesijaiGračani-cauzkoritarijekaSprečeiTinje,štobitakođertrebaloobaveznozaštititijerseradiuglavnomoagrozonizemljišta“(strana541).

Kadajerečoeksploatacijiuglja,napodručju„najznačajnijihposljedicapovršinskeipod-zemneeksploatacijedogodilesusevelikedeformacijepovršineterenauoblikuslijeganjaiprorušavanjaterena.“(strana553).Štosetičekvalitetavazduha:„Prosječnegodišnjevrijed-nostisumpor-dioksidaprelazilesugodišnjegraničnevrijednostipropisanePravilnikom(50µg/m3),itonasvimlokalitetima.Vrijednostisumpor-dioksidasuprelazilepragoveuzbune,kaoigraničnevrijednosti(1hijedandan),itotakođernasvimlokalitetimanapodručjuopćine

55IzvještajoraduKomisijezakoncesijeRepublikeSrpskezaperiod01.01−31.12.2014,strana4656RebalansBudžetaOpštineUgljevikza2014.57http://www.capital.ba/ugljevicki-rudari-iskopali-17-miliona-tona-uglja/58Centarzaistraživačkonovinarstvo:„Dozvolazaprljavzrak“,20.12.2014.godine,http://www.cin.ba/dozvola-za-prljavi-zrak/

41


(STRANA 601)

Juna2015.godineVladaFederacijeBiHutvrdilajeiParlamentuFBiHuputilaNacrtzakonaoizmjenamaZakonaofinansijskojkonsolidacijirudnikaugljauFBiHpremaobračunatimaneuplaćenimjavnimprihodimauperioduod2009.do2015.godine,arazlogjepreciziranjepojedinihstavkiunjegovomtekstu.

Kakojeobrazloženo,uZakonuje,upregledustanjaobavezanadan31.12.2008.godine,zaRudnik„Kreka“,umestostvarnogdugarudnika,kojizaPIOiznosi57.049.715,39KM,iskazanukupandugod59.518.612,10KM,azaporeznaplatujeumestostvarnogdugaod8.438.929,08KMiskazanukupandugod8.556.750,32KM.

Tuzla,tenapojedinimlokalitetimaostalihopćinanakojimajevršenomjerenje.Važnojenapome-nutidajerokzadostizanjegraničnihvrijednostizasumpor-dioksid(za1h,jedandanikalendar-skugodinu)1.januar2021.godine“(strana604).

SobziromnatodauTuzlanskomkantonunijeizrađenenergetskibilans,zaovajkantonsunavedenipodacizaopštinezakojetrenutnopostojepodacioemisijiCO2,aobuhvataju„di-rektne(izgaranjegoriva)iindirektne(potrošnjaelektričneitoplinskeenergije)emisijeCO2izpetsektoraneposrednepotrošnjeenergije:zgra-darstva,saobraćaja,javnerasvjete,upravljanjaotpadomivodosnabdijevanja“.

ReferentniinventaremisijaCO2OpštineTuzlaizrađenjeza2002.godinuuokviruprojektaizra-deAkcionogplanaenergetskiodrživograzvoja(SEAP−SustainableEnergyActionPlan).

TABELA 11 REFERENTNI INVENTAR EMISIJA CO2 OPŠTINE TUZLA

Sektor Emisija CO2 (t/god.)

Ukupno(Tuzla) 608.613,21

Zgradarstvo(Lukavac) 155.357

Saobraćaj(Lukavac) 48.421

Saobraćaj(Srebrenik) 21.884

Industrija(Tuzlanskikanton) 1018

Stočarstvo–preživari(Tuzlanskikanton) 370.475

Ukupno 1.205.768,21

42


Rudnik i termoelektrana „Gacko“,kojisuzaprvihšestmeseci2015.iskazaligubitakod16,6milionaKM,premafinansijskomizveštajuza2015.godinu,objavljenomnaBanjalučkojberzi,imajuakumuliranigubitakodoko40milionaKM.

IakonainternetstranicipostojeodeljciPlanzasmanjenjezagađenjaiProjektiutoku,nepostojinikakavsadržaj.59Posebanproblemje,takođe,odlaganjeotpada,očemusuimedijiizvešta-vali.60Teškimetali,kojisenalazeučesticamašljakeipepela,narušavajuprirodnefizičko-he-mijskeosobine,plodnostifiltracijskeosobinetla.Nazvaničnojinternetstranici„Elektroprivre-deRS“(27.2.2009)stoji:„OdpočetkaradaTE,1982.godine,pado1992.godine,pepeoseka-mionskimtransportomodlagaonadeponijiDra-žljevo,udaljenoj7kmodlokacijeTE.DeponijaDražljevojenapunjenainanjojjeodloženooko3,5milionatonapepela.Zauzimapovršinuoko18ha(…)Od1992.godineodlaganjepepelasevršiueksploatisanidiorudnika.Deponovanipe-peojehazardnimaterijalsavisokomsadržajemCaO(oko70%),zbogčegakontaminiravoduakojesanjomukontaktuičinibaznusredinupH13.Tojeevidentanekološkiproblem,obziromdaseviškovivodaizbacujuurecipijentrijekaGračaniceiMušnice,padaljeuslivnopodručjeakumulacijeBilećarijekeTrebišnjice.Akumula-cijaBilećajenajvećavještačkaakumulacijanaBalkanu,arijekaTrebišnjicanajvećaponornicauEvropiitajslivjeosnovnirezervoarpitkevodeuregionu.Trenutnosedeponovanjepepelavršinaimprovizovaninačin,kojinijeusaglašennitiodobrenodinstitucijaBosneiHercegovineipotrebnojeizvršitiimplementacijuprojektaod-laganjapepelauvidugustehidromješavinekojizadovoljavasvezakonskeitehnološkezahtjeveikojimseupotpunostiispunjavajutraženieko-

loškistandardi.Pretpostavljasedajerasipa-njempepelaodstranevazdušnihmasaugroženprostor15putavećioddeponije.“Nopočetkom2014.godineVladaRSjedonelaodlukuojavnominteresuzaisušivanjerekeMušnice,araspravajeoglašenanaoglasnojpločiOpštineinalokalnojradio-stanici.IsušivanjeMušnicepredstavljaproblemnesamozaokolnaselavećizaživotnusredinupodručja,sobziromnatodasepretvarauodlagališteotpada.

UTermoelektrani„Gacko“praveseplanovizanoviblok,paje9.9.2015.potpisanMemoran-dumosaradnjinaprojektuizgradnjeTermoe-lektrane„Gacko2“spredstavnicimakineskekompanije„DongfangElectricCorporation“,apredstojiizradastudijaizvodljivostiiekonomskeopravdanosti.Nainternetstraniciovekompanije(http://www.dongfang.com.cn/)nemavestioovomprojektu.

NacrtombudžetaOpštineGackoza2016.godinupredviđenisuprihodiuiznosu9,7miliona,ane-štomanjeodpolovine(4,7miliona)činirudarskarenta.DaOpštinanerazmišljaotomeštakadeksploatacijanebudemogućaikadaTE„Gacko“završiradnivek,govoriičinjenicadaseplanirakreditnozaduženjeOpštineod4,5milionaza2016.godinu.61

ProblemzagađenjavazduhauKaknjujevišedecenijskiproblem,sobziromnatodaseindustrijskapostrojenjanalazenedalekoodcentragrada.GradskopodručjeKaknjanalazisenaprodužetkupravcaTermoelektrana–Tvor-nicacementa.Noproblempredstavljajuimalekotlovnice,odnosnokućnaložišta,kaoizuzetnovelikizagađivači.Od2011.godinezagađivačisuimalizakonskuobavezudaplaćajunaknaduzazagađenje,prihodsudelileFBiH,ZDKiOpština,

59http://www.ritegacko-rs.ba/ekologija/plan-mjera-i-aktivnosti-za-smanjenje-emisija-zagadjenja/60http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/otpad-na-zemlji-povratnika61http://mojahercegovina.com/odbornici-skupstine-opstine-gacko-razmatrali-nacrt-budzeta-za-2016-ili-kredit-ili-stezanje-kaisa/

43


aod1.januara2015.godineTermoelektrana„Kakanj“imanovuzakonskuobavezudadeosvojihprihodauplaćujedirektnonaračunOpšti-neKakanj.ZavisnodruštvoRudnikmrkoguglja„Kakanj“d.o.o.iskazalojeu2014.godinigubitakod13.585.870KM(2125zaposlenih),u2013.gubi-takod4.247.073KM(2155zaposlenih),u2012.gubitakod4.458.587KM(2181zaposlenih),u2011.gubitak6.821.522KM(2222zaposlenih),au2010.gubitak8.030.515.KM(2250zaposle-nih).

TRGOVINA UGLJENIKOM − OD-LAGANJE OTKLONA OD FOSILNIH GORIVATeorijanakojojjezasnovanatrgovinaugljeni-komjestedaćetržišnisistemproizvesticenuitehnološkepodsticaje,kojićedoprinetismanji-vanjuemisijenanajjeftinijimogućinačin.Akojeemisijaugljen-dioksidaiostalihstakleničkihgasovaograničenadozvolama,kojeimajusvojucenu,kompanijećesmanjivatiemisijuštetnihčestica.Akoseovimdozvolamamožetrgovatiizmeđukompanijakojimasuustanovljenaograničenja,smanjenjeemisijećesedesititamogdejetonajjeftinije.

Utipičnojšemiodređivanjamaksimuma,nekovladinoteloodrediograničenjeemisijetokomnekogvremenskogperioda,aondapodelitonabrojdozvola,čestobeznaknade,subjektimakojivršeemisiju.Svakadozvolasesmatraekvivalentomjednetoneugljen-dioksida,azagađivačmoraimatidovoljanbrojdozvoladapokrijesvojuemisiju.Akozagađivačnetrebasvedobijenedozvole,dozvoljenomujedatrgujenjimaiprodajeihonimakojisupremašilisvojukvotuemisije.Smatrasedaćezagađivačibiti

stimulisanidasmanjeemisijeugljen-dioksidakakobimaksimalnosmanjilitroškovezadozvo-le,amogučakprofitiratiprodajućiih.

Nosobziromnatodajemerenjeemisijaugljen-dioksidasuvišeskupo,aunekimsluča-jevimatehnologijazamerenječakinepostoji,podacioemisijisudatinaosnovuprocene.Zvaničnici/evlada,naučnici/eitehničkiekspertiiekspertkinjedelegiranisudaizračunajubrojikretanjemolekulaugljenikausvomprotokuodpodzemnihfosilnihgorivakrozprocesedoatmosfere,doksudrugizvaničnicizaduženidaodredefizičkilokacijukomepripadaju,kojojkompanijiilikojojvladi.Iakoizgledakarikirano,stvarnaslikajestedasvakosebikupujedozvoludaemituještetnečestice,pačakiplaćanjemnekomdrugomdasmanjisvojuemisiju.Dozvolesudateihidroelektranamaiplantažamadrveta,anesamozagađivačima,pajepitanjekakoseondatrgovinomugljenikomodnosnodozvolamamožesmanjitiemisija.

Širokajelepezaonihšpekulanataufinansijskomsektorukojisadakupujuiprodajubrojnederiva-te(finansijske).Kaoštojeslučajsasvimdrugimfinansijskimderivatima,kupujusedozvoleikrediti,prepakujuseiprodajunafinansijskomtržištu.Finansijskešpekulacijesuu2010.i2011.62,naprimer,bilepokretačkasilanatržištuugljenika,višenegosmanjenjeemisije.

Moždadelujedatrgovinaugljenikomimazaciljborbuprotivklimatskihpromena,nonjenasvrhajedastvorinovipredmetkupovineiprodaje,anedautičenazavisnostodfosilnihgoriva.

Okakvimupotrebamaizloupotrebamatrgovinemožebitirečpokazujeičinjenicadajenazatvo-renojsedniciVladeRepublikeSrpskeodržanoj2.septembra2010.godinedatasaglasnostda

62Videti:Energysecurity−Forwhom?Forwhat,2012

44


privatnafirma„EuropeanGreenProjects“(re-gistrovanauBrčkom)možetrgovatipravimazaemisijuugljen-dioksida(CO2)naevropskojberzi.Uugovorjeugrađenaprovizijaod40odstonagodišnjemnivouurokudo20godinaodpotpisaugovora.

„TrajanjeovogSporazumajedotrenutkakadaRS/BiHsteknestatuskandidatazačlanstvouEU,anajduže20godinaoddanapotpisivanja“,navodiseučlanu5.1.Sporazuma.

„EGP“preuzimaobavezudaprimicelokupaniznosnaknadezaprodaneCERi/iliEUAserti-fikateidaRSuplaćuje60%odukupnogiznosanaknadeurokuodsedamradnihdananaračunproračunaRS“,navodiseučlanu4.4.Spora-zuma.„NijedozvoljenakomunikacijasjavnimglasilimailiregulatornimtijelompoovomSporazumubezprethodnogodobrenjaStrana“,naglašenojeučlanu14.c.Sporazuma.

AkoRepublikaSrpskaprodasvailivelikideosvojihprava,usledećih20godinasenemožeotvoritinijedanozbiljanindustrijskipogoniliter-moelektrana.ŠtaondasaTE„Stanari“,„UgljevikIII“ilipregovorimaza„GackoII“?

PRIHODI OD KONCESIJA PO OSNOVU EKSPLOATACIJE UGLJA: DUGOVI, SUBVENCIJE I OSLOBAĐANJE OBA-VEZARepublika Srpska

UIzvještajuoraduKomisijezakoncesijeRepu-blikeSrpskezaperiod01.01.−31.12.2014.63 godine(strana46)stoji:„PremaevidencijiouplatamakoncesionenaknadekojasevodiuMinistarstvufinansija−Resorzafiskalnisistem,akojesudobijeneizevidencijePoreskeupraveRepublikeSrpske,utoku2014.godineuplaćenojeukupno22.193.380,96KMnaimejednokratnekoncesionenaknadezapravokorištenjaikonce-sionenaknadezakorištenjeprirodnihresursailipružanjeusluga(šifravrsteprihoda:VP721112,VP722424,VP722445,VP722468,VP722491iVP722448).“

Odtogiznosa,namineralneresurse,ukojespa-daiugalj,odnosise20.666.819,07KMinemapodatkakolikoseodovogiznosaodnosinaplaćenekoncesijepoosnovueksploatacijeuglja.NoakoseznadajegodišnjaeksploatacijaugljauRSokočetirimilionatona,ipaakoseračunasamopomaloprodajnojceniugljaod100KMpotoni,jasnoještaseizzemljebespovratnouzimaikojajeračunicaakosenajednustranustaviproizvedenastrujaiuposleniljudi,anadrugugubiciinegativneeksternalije.

Kakavjeodnospremaresursimaiopštemdobrupokazujeislučajrudnikauglja„Miljevi-na“.64Kakojeu2015.godiniistraživaoCentarzaistraživačkonovinarstvo65,nisuispoštovane

63IzvještajoraduKomisijezakoncesijeRepublikeSrpskezaperiod01.01−31.12.2014.64VidetiEkonomski aspekti termoelektrana na ugalj,SvetlanaCenić(Skupa, prljava, otrovna energija iz ugla i njene mračne tajne,Izdavač:Centarzaživotnusredinu,mart2014.)65https://www.cin.ba/privatnik-iskopao-milione-iz-vladinog-propalog-rudnika/

45


obavezeizprivatizacionogugovora,afinansij-skipokazateljigovoredajevlasnikuperiodu2010−2014.narudnikuzaradio15,3milionaKM,pričemujedobioipodsticajezaizvozuiznosuod266.433KM.VlasnikjeurazgovorusaCIN-omrekaodamuposaoneidedobroidahoćedazatvorirudnik.

Federacija BiH

Kadaje2008.godineusvojenZakonofinancij-skojkonsolidacijirudnikaugljena66,državaseobavezaladaplati324milionaKMdugarudnikaizbudžetaFBiHod2009.do2015.godinedabisevratilidugovirudnikaugljajavnimfondovima.Rečjeoneuplaćenimdoprinosimazaotprilike13.000rudarazapenzijskoizdravstvenoosigu-ranjeteporezimanaplatuinaknaduzazaštituodnezaposlenosti,štosuzakonskeobavezepriisplatiplata.Nakondugotrajneparlamentarneprocedure,zakonjeusvojen,alinikonijevodioračunaokamatamainačinunjihoveotplate.

Članom3preciziranojesledeće:

„Finansijskasredstvazanamjeneizčlana2ovogZakona,izuzevobavezazazdravstvoiobavezazanezaposlene,potrebnojeobezbijeditiuBudžetuFederacijeBosneiHercegovineuukupnomiznosucca.200.109.014KMuperioduod2009.godinedo2015.godine,ito:

• u2009.godini28.587.002KM;• u2010.godini28.587.002KM;• u2011.godini28.587.002KM;• u2012.godini28.587.002KM;• u2013.godini28.587.002KM;• u2014.godini28.587.002KM;• u2015.godini28.587.002KM.“

Izprethodnonavedenihpodatakaodaljimgubicimarudnikauglaočiglednojedaproblemninaovajnačinnijerešen.Recimo,ujulu2015.godinenapopisunajvećihdužnikazapenzionoiinvalidskoosiguranjeuFederacijiBiHrudnici

„Kreka“,„Kakanj“,„Zenica“i„Breza“imalisu139milionaKMduga.Štosetičedugazazdravstvo,štojeparadokskadaseznakolikosurudariizloženiopasnostimapozdravlje,samouZeničko-dobojskomkantonuprednjačilasutrirudnikasaukupnimdugomod60milionaKM:„Zenica“sa24miliona,„Kakanj“sa18milionai„Breza“sa16miliona.

Prvogjuna2015.godinepredstavnicisindikatarudaraFBiHpostavilisupredVladuBiHdvazahteva:drugafazadokapitalizacijeisubven-cijerudnicima.Direktor„ElektroprivredeBiH“ElvedinGrabovica,kojisezajednosadrugimučesnicimasastankaobrationovinarima,izjaviojedarudnicigenerirajugubitke„ipored180milionaKMkojeinvestiramounjih“tenaveoplanoveoosiguranju314milionaKMzadrugufazudokapitalizacije67,dokjepredsednikSavezasamostalnihsindikataBiHnaveodasuu2014.godinirudniciposlovalisgubitkomodoko84miliona.

SvakegodinenasastankuUpravnogodboraUpravezaindirektnooporezivanjedonosiseodlukaooslobađanjurudnikaodplaćanjaputarinezadizel-gorivo,anaosnovupredlogavladaentiteta.Aprila2013.godinepojavilaseivest68daDržavnaagencijazaistrageizaštituBiH(SIPA)mesecimaistražujegdesuzavršilestotinemilionalitaragorivazapotreberudni-kaitermoelektranauBiH,kojesunaosnovuodobrenjaUpravnogodboraUpravezaindirektnooporezivanjeoslobođeneplaćanjadažbina.

NaosnovuOdlukeokoličinamadizel-gorivakojesekoristezapotreberudnika,termoelek-tranaiželjeznicauBiH(zapogonšinskihvozila),nakojeseneplaćaputarina,od2009.do2011.godineUpravazaindirektnooporezivanjeBiHoveakcizejeoslobodila189.228.254litaradizel-goriva.PremaOdlucinaodobrenekoličinedizel-goriva,rudnici,termoelektraneiželezniceuBiHneplaćajuputarinuzaodržavanjeputevauiznosuod0,15KMpolitri,kaoniputarinuza

46


66SlužbenenovineFBiH,broj81/0867AgencijaFENA,1.6.2015.68http://www.capital.ba/ekskluzivno-gdje-je-zavrsilo-stotine-miliona-km-povlastenog-goriva-za-rudnike-i-te-u-bih/69Sednicaod07.10.2015.

izgradnjuauto-putevauiznosuod0,10KMpolitri.Jednostavnomkalkulacijomdolazisedopodatkadasunavedenipravnisubjektiod2009.do2012.godinepoovomosnovuoslobođeniplaćanjačak47,3milionamarakadažbinapremadržavi.

Paradoksjeiutomeštoseugaljmahomtran-sportujekamionskimprevozom,paseionakološiputevidaljeruiniraju,noidaljesesvakegodinedonoseisteodluke.Takojeiza2016.godinuVladaFBiHutvrdilapredlogzaoslobađa-njeodplaćanjaputarinezadizel-gorivoza2016.godinuukoličinamanamenjenimzaproizvodnjuuukupnomiznosuod29.178.966litara.69

Dugovi,subvencijeizbudžeta,pogodnostiizuze-ćaodplaćanjaobavezapremabudžetuplusne-gativneeksternalijesjednestrane,iproizvedenaelektričnaenergijasdrugestrane−računicunijepotrebnoposebnoizvoditi,kaonizaključak.

47


Postojećisvetskiindustrijskisistemmorabitiradikalnotransformisanuodrživusmisluočuvanjaživotnesredine.Održivostzahtevaenergetskutranzicijupre-mačistimenergetskimtehnologijama.Prelazodograničenihizvora,fosilnihinuklearnihgoriva,ka„neograničenim“,obnovljivimizvorima.Izgradnjaodrživogindustrijskogsistemazahtevatehnologijezamaterijalekojisemogureciklirati,naprednoupravljanjeotpadom,boljeveštineupoljoprivrediteboljeprakse,jačukontroluimerenjeenergetskeefikasnostiiinfrastrukturuzadesalinizacijuvodetamogdejeograničenpristuppitkojvodiiizvorima.

Za„zelenu“privredupotrebanjeidrugačijipristup.Nekezemlje,poputNemač-keiKine,napravilesusnažanprodorkasektorimačistetehnologije,sakohe-rentnimokviromodgovarajućihpolitika,kojeuključujumereinastraniponudeinastranipotražnje.Ostalezemlje,kaoštosuSAD,UKiostatakEvrope,imajurascepkanestrategije,bezjasnogpravcaibezdugoročnihpodsticaja,paseoneneujednačenosprovodeishodnotomerezultatisuneubedljivi.

ZELENA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

4

48


Delovanjenastraniponudefokusirasenatokakojeenergijastvorenaidistribuirana,tenauticajinovacijautehnologijamaproizvodnjeenergijeinjihovobrzousvajanje.Politikenastranipotražnjetičuseregulativezazaštituživotnesredineiobrascapotrošnje.Nodokgodvetroelektrane/turbineisolarnipanelinebuduproizvodilienergijukojajednakoilimanjekoštaodenergijedobijeneizfosilnihgoriva,idaljećepostojatikaomarginalnetehnologije,kojenemoguubrzatitakopotrebnutranzicijukakobiseublažileklimatskepromene.

Nekedržavesuiskoristilepostkriznostimuli-sanjepotrošnjekakobisepokrenuoekonom-skirastdirektnimulaganjemdržaveučistetehnologijeiindustrije,sadvojakimciljem:daseobezbediekonomskirastidaseublažeklimatskepromene.

U2007,godinipočetkakrize,ulaganjedržaveuistraživanjeirazvoj„čiste“energijebilojenajvećeuJapanuiFinskoj−0,09odstobrutodomaćegproizvoda,dokjeNorveškaizdvojila0,04odsto,aSADoko0,03odstoitd.

Nakondvegodine,uSADje2009.izbudžetauspostavljenogpaketomAmericanRecoveryandReconstructionActodvojeno11,5odstozainve-sticijeučistetehnologije.Dakle,manjeodKine,kojajeodvojila34,3odstobudžetazaobnovu,Francuskesa21odstoiJužneKorejesa80,5odsto,avišeodUjedinjenogKraljevstva,kojejeizdvojilosamo6,9odstobudžetazaobnovu,istraživanjeirazvoj„čistih“tehnologija.UEvropi,poredNemačke,prednjačeFinska,Francuska,DanskaiNorveška,dokIrskaiŠpanijazaostajuupromovisanju„zelenog“ekonomskograzvoja.

Jula2010.godineVladaJužneKorejejenajavila

daćeudvostručitiulaganjau„zeleno“istraživa-njeirazvojdoiznosaekvivalentnog2,9milijardiameričkihdolara,štoje2013.iznosilodvaodstobrutodomaćegproizvoda,aiznosod2009.do2013.ravanje59milijardidolara.UUjedinjenomKraljevstvusveukupneinvesticijezaperiod2009−2010.iznosilesu12,6mili-jardifuntiiliispodjedanodstobrutodomaćegproizvoda,manjeodonogaštosepotrošinanameštaj.70

KadjerečoKini,investicijekojesudošleizChinaDevelopmentBank(CDB)ključnisurazlogbrzognapredovanjaindustrijesolarnihpanela.CDBjeplasirala47milijardidolarau15vodećihkineskihproizvođačasolarnihpanela(posle2010).Ubrzosupostalivodećiusvetu,alijetoomogućilodacenapanelatakobrzopadadasuihmnogioptuživalizapropastproizvođačauSADiEvropi.

Brazilskarazvojnabanka(BNDES)jeu2011.odobrilapreko4,23milijardedolaraza„čistu“tehnologiju.

Navedenezemljemoždasenerukovodetolikosvešćuougroženostiplanetekolikoznanjemdaprviuistraživanjupostajeprvinatržištu,anakonrazvojaiulaganjauinformacionetehno-logije,ovojeoblastkojamožedugoročnooživetiglobalnuekonomiju.

ABosnaiHercegovina?BiHulažeukupnounaukuitehnologijumanjeod0,1odstoBDP,tojestulaganjeuistraživanjeirazvojmanjejeodstatističkegreškeinijenistatističkievidentira-no.Zelenaindustrijskarevolucijauzemljikojasvojrazvojidaljetemeljinarudnicimaitermoe-lektranamanemašansezauspeh,asvepostajejasnijekadaseuporedetroškoviikorist.

49


70VidetiThe Entrepreneural State,MarianaMazzucato,2014,odaklesuprenetipodacionivouinvestiranja.

BDP−brutodomaćiproizvodBiH −BosnaiHercegovinaBNDES− BancoNacionaldeDesenvolvimentoEconômicoe Social(Brazilskarazvojnabanka)CDB −ChinaDevelopmentBank(Kineskarazvojnabanka)CIN −CentarzaistraživačkonovinarstvoCO2 −Ugljen-dioksidDERK−DržavnaregulatornakomisijazaelektričnuenergijuEPBiH−ElektroprivredaBosneiHercegovineERS−ElektroprivredaRepublikeSrpskeEU −EvropskaunijaEZ −EnergetskazajednicaFAO−FoodandAgricultureOrganisationofUnatedNationsFENA−FederalnanovinskaagencijaFBiH−FederacijaBosneiHercegovineGJ −gigadžulGW−gigavatHz−hercIIASA−InternationalInstituteforAppliedSystemAnalysis

LISTA SKRACENICA

50


kcal −kilokalorijaKM −konvertibilnamarkakWh−kilovat-satLCPD−LargeCombustionPlantDirective(Direktivaovelikimložištima)NEEAP−NationalEnergyEfficiencyActionPlanNREAP−NationalRenewableEnergyActionPlanOECD−OrganisationforEconomicCooperationandDevelopmentRiTE−RudnikitermoelektranaRS−RepublikaSrpskaSAD −SjedinjeneAmeričkeDržaveSEAP−SustainableEnergyActionPlanSFRJ −SocijalističkaFederativnaRepublikaJugoslavijaSO2 −sumpor-dioksidTE−termoelektranatce−toncoalequivalentUNECE−UnitedNationsEconomicCommissionforEuropeVTK −VanjskotrgovinskakomoraZDK −Zeničko-dobojskikanton

51


BILJESKE

52


WWW.CZZS.ORGWWW.ETNAR.NET

WWW.EKOLOGIJA.BA

OVA BROŠURA JE IZRAĐENA UZ FINANSIJSKU POMOĆ EVROPSKE UNIJE. ZA SADRŽAJ OVE BROŠURE, ODGOVORNI SU ISKLJUČIVO CENTAR ZA ŽIVOTNU SREDINU I CENTAR ZA EKOLOGIJU I ENERGIJU, TE ONA NE PREDSTAVLJA NUŽNO STAVOVE EVROPSKE UNIJE.

Documents

Ulaganje u prošlost, ili kako nam ugalj sagoreva imovinu i zdravlje