Fakultet za uslužni biznis

Novi Sad

Konsultativni centar

Vranje

I kolokvijum iz finansijskog menadžmenta

Tema: Uloga i značaj finansijskog izveštavanja na relaciji top

menadžment, polaganja računa, vlasnik kompanije

Vranje, 25.11.2006. Anđelković Aleksandar

Br. indeksa XII 425/05

SADRŽAJ

Uvod ……………………………………………………………………….. 3

1. Geneza finansijskog izveštavanja ……………………………………….. 4

2. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesiji …………………… 6

3. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti

finansijskih izveštaja ………………………………………………………. 7

4. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkih ciljeva

menadžmenta preduzeća …………………………………………………… 9

5. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja ……………………. 11

6. Web prezentacija finansijskih izveštaja ……………………………….. 13

Zaključak …………………………………………………………………. 15

Literatura …………………………………………………………………. 16

2

UVOD

Da bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata računovodstvena profesija. Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našim prostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća i drugih izveštajnih entiteta na vrlo niskom nivou. Finansijsko-računovodstveno izveštavanje se, u poslovnoj praksi, ispoljava kao funkcija i kao zadatak. Adekvatnu informacionu podlogu podrazumeva funkcija finansijsko-računovodstvenog izveštavanja, dok je njegov zadatak usmeren na njihovo čitanje, s ciljem zadovoljenja informacionih potreba različitih interesnih grupa. Na promenu strukture interesnih grupa, zatim, na promenu njihovih potreba, kao i na pomeranje potreba u listi prioriteta, uticao je privredni razvoj kao dinamički proces.

3

1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

Sa kontinuitetom od više od 170 godina finansijsko izveštavanje predstavlja aktuelan problem, istina uz oscilirajući intenzitet aktuelnosti. Dva finansijska izveštaja, čija je vrednost sve do danas ostala neosporena, egzistiraju u računovodstvenoj tradiciji, i to: bilans stanja i bilans uspeha. Dugi niz godina primarni finansijski izveštaj bio je bilans stanja, služeći pri tome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašli instrument za obračun kapaciteta pokrića dugova. Ušavši u XX vek, bilans počinje služiti i drugim svrhama, u prvom redu, potrebama menadžmenta preduzeća, koji je u njemu pronašao finansijski izveštaj koji prezentira salda realnih tokova, kao i salda monetarnih tokova. Drugi finansijski izveštaj, bilans uspeha ima bitnu funkciju da služi analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća, kao i, s druge strane, sučeljavanju prodate proizvodnje i odnosne potrošnje, dopunjeno rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodični rezultat, kao osnova kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja i obračuna statističkih agregata. Prateći razvoj računovodstva, što se glavnog cilja bilansa tiče, razvile su se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: statičko, dinamičko i organsko. Utvrdjivanje imovinskog položaja preduzeća glavna je svrha bilansa po statičkom shvatanju bilansa. Vremenom su se izdvojile dve forme statičke teorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje bilansa. Savremena računovodstvena nauka uglavnom stoji na pozicijama dinamičkog shvatanja bilansa, tvorac poznati nemački profesor Schmalenbach, čije je osnovne postavke izložio u svom čuvenom delu, Dynamische Bilanz. Činjenica da pomaže da se periodično razgraniče i vidljivim učine kretanja koja su se odigrala u preduzeću, koja se pojavljuju kao utrošena snaga i uspesi koji se iskazuju u računu dobitka i gubitka, kao rashodi i prihodi, uticala je da se ovaj bilans, koje svoje učenje bazira na vrednovanju o sadržini bilansa uspeha, nazove dinamičkim. Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzeća, potrebno je na kraju njegovog poslovnog života sastaviti totalni račun uspeha, u kome su svi prihodi, identični primanjima, a rashodi izdvajanjima. Različiti interesi nalažu preduzeću potrebu razlaganja ukupnog poslovnog života na periode

4

što će usloviti sastavljanje periodičnog računa uspeha. Problem je prisutan kod izračunavanja periodičnog rezultata za pojedine periode razloženog ukupnog poslovnog života, odnosno za kraće vremenske periode, iz prostog razloga, što u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da sva primanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je rešen na taj način, što je Schmalnbach pored niza “izdaci-primici”, uveo i niz “rashodi-prihodi”. Za razliku od pristalica statičke teorije bilansa po kojima bilans sadrži imovinu i kapital, bilans je, po dinamičkom shvatanju, pomoćno sredstvo putem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog života preduzeća na poslovne godine i utvrdjuje periodični račun uspeha. Najbolje sredstvo za kontrolu poslovanja preduzeća predstavlja vremensko uporedjivanje, uprkos činjenici da i njemu, u odredjenim okolnostima, mogu biti svojstvene odredjene netačnosti. Da bi se u postupku obračunavanja rezultata, obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvažavanje sledeća tri principa, i to: princip uzročnosti; princip kontinuiteta; princip sigurnosti. Tvorac i dosledni sledbenik ove dualističke teorije bilansa, nemački profesor Šmit u svom kapitalnom delu “Organski bilans po dnevnoj vrednosti”, izneo je osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, po kojima preduzeće predstavlja organski deo privrede, s jedne strane, a izmedju bilansa i bilansa uspeha postoji organska, odnosno neraskidiva veza, s druge strane. Zbivanja u ekonomici preduzeća, saglasno organskom načinu mišljenja, ne treba iskazivati samo u uskoj oblasti preduzeća. Naime, nije moguće, s jedne strane, upoznati život pojedinačnih preduzeća a da se pri tome ne sagleda život celokupne privrede. S druge strane, pretpostavka za upoznavanje života nacionalne privrede jeste poznavanje preduzeća, kao osnovne ćelije nacionalne privrede. Za oblikovanje tabele finansiranja razvijeno je, u medjunarodnoj literaturi i praksi čitav niz koncepcija, a sve one usmerene su na otklanjanje nedostataka i nesposobnosti bilansa stanja i bilansa uspeha za celovito sagledavanje i razumevanje geneze finansijske situacije preduzeća tokom poslovne godine. Polazeći od pomenutih ciljeva, za finalnu ocenu upotrebne vrednosti različitih koncepata, kompariraju se sledeće tabele, i to: monetarnih tokova, zatim, kretanja imovine i funkcionalna tabela upotreba izvori. Na prikazivanje svih primanja i izdavanja koja su se dogodila u toku konkretnog vremenskog perioda, kao i na prikazivanje varijacija neto gotovine u čitavom nizu uzastopnih momenata indicira tabela monetarnih tokova.

5

Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteženog pregleda ukupnosti izvora namenjenih pokriću ukupnih ulaganja, zbog toga što njen koncept i proizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini. Kao rezultat nastojanja da se otklone nedostaci koncepta tabele kretanja imovine nastala je funkcionalna tabela upotreba – izvori, čiju osnovu čini makroekonomska analiza veze izmedju operacija proizvodnje i raspodele finansijskih efekata sa finansijskim operacijama.

2. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesiji

Da bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata računovodstvena profesija. Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našim prostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća i drugih izveštajnih entiteta, na vrlo niskom nivou. I na strani profesije, kao i njenom okruženju, imamo veći broj učesnika, medju kojima i onih koji imaju ulogu kreiranja na obe strane, odnosno utiču i na oblikovanje javnog interesa i na kvalitet računovodstveno informacionog odgovora na izazove iz okruženja. Korak sa savremenim uslovima privredjivanja ćemo moći uhvatiti samo onda kada pokažemo realnu volju i želju da raskinemo sa praksom nezainteresovanosti za istinitim i poštenim finansijskim izveštavanjem svih zainteresovanih korisnika. Glavni cilj menadžmenta preduzeća je da se zaštiti i maksimalno uveća vrednost kapitalnog udela investitora u preduzeću. Računovodja mora poznavati razne varijable koje imaju uticaj na tržišnu vrednost preduzeća, te osigurati da proces donošenja odluka u oblasti strategijskog planiranja i upravljanja ovo znanje odražava. Kvalitet finansijskog izveštavanja, kao i kvalitet revizorske profesije u pogledu Medjunarodnih računovodstvenih standarda revizije predstavljaju ključnu komponentu u minimiziranju investicionog rizika. Jedan od prvih koraka koji je nužno preduzeti u amortizovanju investicionog rizika jeste da računovodstvena profesija, u nas, dobije, u prvom redu, medjunarodno priznat nastavni plan i program koji obuhvata prethodno pomenuta specijalistička znanja koja poseduju računovodje u tržišnoj ekonomiji.

6

U direktnoj vremenskoj korelaciji sa usvajanjem internacionalne sertifikacije postojećeg članstva računovodstvene profesije, u nas, nalazi se priliv medjunarodnih finansija. Da bi se pristupilo medjunarodnim finansijama neophodno je da udruženje računovodja i revizora ispuni uslove medjunarodne finansijske zajednice, u smislu da, najpre, postojeći članovi ispune uslove uobičajene medjunarodne prakse u pogledu zahtevanih specijalističkih znanja. S obzirom na to, da je naša privreda nerazvijena, te da joj ozbiljno nedostaje nivo naprednih računovodstvenih struktura i finansijskih instrumenata, predložena politika skraćene profesionalne edukacije je sasvim prihvatljiva u očima medjunarodne finansijske zajednice.

3. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti finansijskih izveštaja

U središtu onoga što zovemo javnim interesom nalaze se stabilan rast i razvoj privrede i društva u celini. Posebno važno mesto u kreiranju transparetnog privrednog i društvenog sistema imaju finansijsko-računovodstvene informacije, koje predstavljaju osnovu za ekonomsko rasudjivanje i donošenje ekonomskih odluka. Da bismo sagledali barem neke od problema koji otežavaju kvalitetnije funkcionisanje dvostranog procesa na relaciji “profesionalna odgovornost – javni interes”, pomenućemo ključne aktere u tom procesu, i to: menadžment preduzeća, zatim, državu i, na kraju profesionalne asocijacije računovodja i revizora. Tri su glavna razloga za konstantovano stanje, i to: nedopustivo niska računovodstvena obrazovanost članova vrhovnog menadžmenta, zatim, neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave i, na kraju, odsustvo sankcija za slučaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih i uporedivih finansijsko-računovodstvenih informacija. Dva su važna kvalitativna pomaka učinjena donošenjem Zakona o računovodstvu. Prvi se odnosi na regulisanje odredjenih pitanja vezanih za vodjenje poslovnih knjiga i eksternog računovodstvenog izveštavanja, na prilično uporediv način sa svetskim uzorima. Drugo se tiče delimičnog povlačenja i opravdano ustupanje prostora profesionalnoj asocijaciji oličenoj u Savezu računovodja i revizora. Sve izraženijom ekonomskom globalizacijom i, u svetskim razmerama, ubrzanim tehnološkim razvojem, kao i sve oštrijom konkurencijom

7

neophodno je zatvarati izveštajni gep, odnosno jaz izmedju očekivanja od finansijsko-računovodstvenog izveštavanja i onoga što ono objektivno pruža brojnim korisnicima. Finansijsko računovodstvo se može definisati kao sistem indetifikovanja, prikupljanja, procesiranja, verifikovanja i komuniciranja vrednosnih podataka o ekonomskim zbivanjima i stanjima u cilju obezbedjenja informacione podloge za ekonomska prosudjivanja i odluke, ili drugačije rečeno, za potrebe polaganja računa, donošenje pojedinačnih odluka i planiranja i kontrole ekonomskog procesa. Pod javni interes podvešćemo sve one aktivnosti koje doprinose izgradnji snažnog nacionalnog i institucionalnog finansijskog sistema, odnosno ekonomskog sistema u najširem smislu reči, pa moglo bi se reći, i društvenog sistema. Kao odgovor informacionom potrebama nosilaca aktivnosti ekonomskog odlučivanja, finansijsko računovodstvo i revizija finansijskih izveštaja nude, i to: izveštaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvora finansiranja (Bilans stanja); izveštaj o ekonomskim ostvarenjima, tj. o ostvarenoj dobitnosti (Bilans uspeha) i izveštaj o kretanjima (promenama) u finansijskoj situaciji preduzeća (cash flow ili find flow izveštaj), praćenih aneksom. Na dva načina se može obezbediti transparentnost finansijsko-računovodstvenog izveštavanja, a ujedno i transparentnost ekonomskog ambijenta, i to: produkovanjem informacija koje zadovoljavaju kvalitativne kriterijume, s jedne strane, kao i podržavanjem utvrdjene profesionalne etike računovodja i revizora, s druge strane. Finansijsko-računovodstvene informacije treba da poseduju sledeće glavne karakteristike, i to: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost, uključivši i konzistentnost. Na začetke revizije ukazuje donošenje Uredbe o privrednim savetnicima (1939.godine), koja je delimično obuhvatala i pitanje revizije. Privredni savetnik je bio ovlašćen da na zahtev sudskih ili upravnih ili ovlaštenih privatnih lica vrši reviziju poslovnih knjiga privrednih preduzeća i ustanova, njihovog celokupnog poslovanja ili pojedinih njihovih poslova. Prvi začeci prakse revizije računovodstvenih iskaza, na našim prostorima, pre 1941. godine, bili su zbog sličnih okolnosti, bliži konceptu revizije tipičnom za zemlje kontinentalne Evrope. Nije nam manjkalo propisa o uvodjenju revizije, u našu privrednu praksu, u čemu se prednjačili Savezni zavod za reviziju kao i Republički zavod za reviziju. Nakon napuštanja postojeće poslovne filozofije, kao i konstatovanog odnosa prema reviziji, koja umnogome danas otežava process “otrežnjenja” i

8

prihvatanja nove poslovne realnosti, stvoriće se “atraktivan” investicioni ambijent za potencijalne strane ulagaće. U aktuelnom trenutku naši prostori nisu privlačni za inostrane investiture, a upravo insostrana ulaganja bi trebala da budu važan element u strategiji ekonomske restauracije. Medjutim na našim prostorima skoro da niko nije u stanju privuću inostrane investiture, jer je, izmedju ostalog, postojeći pravni regulativni sistem kreirao nedosledno, nekompetentno, netrasparentno i nepredvidivo poslovno okruženje, u kojem prednjači, još uvek, hteli mo to priznati ili ne, koncept samoupravnog preduzeća. Na prioritete poslovne politike preduzeća, koji su po prirodi stvari osnova za izbor strategije za nastup na ciljnom tržištu, utiču pojedinačni ciljevi i zahtevi glavnih stejkholdera, koji se mogu svrstati u četiri grupe. U prvom redu to su akcionari, zatim menadžeri, potom zaposleni i napokon privreda. Predmet interesovanja prve grupe stejkholdera, tj. akcionara, predstavlja tržišna stopa prinosa na njihove investicije, zatim, tržišna vrednost njihove investicije, kao i stabilnost dividendi. Menadžeri u prvi plan stavljaju rast prodaje, rast aktive i stabilnost dobiti. Zaposleni akcentiraju procentualno povećanje plata, stabilnost zaposlenosti, rastojanje da porast plate prati porast dobiti preduzeća. Prioritet poslednje grupe stejkholdera, tj. privrede, jeste zaradjivačka sposobnost, odnosno rentabilnost u poredjenju sa angažovanim kapitalom.

4. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkih ciljeva menadžmenta preduzeća

Politika bilansa služi politici preduzeća tako da obuhvata sve one ciljeve politike preduzeća i njenih funkcionalnih područja koji se odnose na finansijska situacija i finansijski rezultat. S druge strane, politika bilansa obuhvata i one ciljeve koji se odnose na politiku publiciteta. Vrhunski cilj politike finansijske funkcije jeste finansijska snaga preduzeća, a izveden je iz vrhunskog cilja politike preduzeća, tj. iz maksimiranja finansijkog rezultata u dugom roku. Politika bilansa će poslužiti kao sredstvo za ostvarenje vrhunskog cilja politike finansijske funkcije putem politike bilansiranja i uspeha, politike raspodele dobitka i politike olakšavanja poreza.

9

Prilikom iskazivanja dobitka neophodno je respektovati dva principa, i to: princip stabilizovanog dobitka za raspodelu i princip “odrešenih ruka”. Prvi princip se javlja u dve varijante, i to: varijanta apsolutno stabilizovanog dobitka na duži vremenski period, i varijanta relativno stabilizovanog dobitka. Politika bilansa treba da posluži još jednom cilju politike finansijske funkcije, odnosno da, u skladu sa aktuelnom finansijskom snagom i definisanim pravcima razvoja preduzeća, istakne potrebu za akumulacijom dobitka. Putem politike olakšavanja poreza, takodje, politika bilansa realuzuje ciljeve politike finansijske funkcije. Pomenuta politika realizuje se putem dva koncepta, i to: smanjenja poreza, s jedne strane, i odlaganja poreza za naredne obračunske periode, s druge strane. Za razliku od strategije bilansa, taktika bilansiranja predstavlja izbor sredstava i instrumenata za njegovo ostvarenje. Brojni su instrumenti politike bilansa, koji se mogu klasifikovati na različite načine. Saglasno kriterijumu vremenskih perioda kada se instrumenti bilansa primenjuju, moguće ih je svrstati u tri velike grupe, i to: instrumenti koji se primenjuju na početku i u toku poslovnog perioda, zatim instrumenti koji se primenjuju neposredno pred dan bilansiranja i, na kraju, instrumenti koji se primenjuju nakon dana bilansiranja. Prva grupa instrumenata utvrdjuje se planskim bilansom koji ima za cilj da oblikuje realno moguću najpovoljniju materijalnu sadržinu bilansa putem aktivnosti, iz čega proizilaze i zadaci za realizovanje takvog bilansa u toku planskog perioda za pojedina funkcionalna područja preduzeća. Osnovni cilj druge grupe instrumenata jeste da se odredjenim poslovnim potezima utiče na bilansne aggregate, kako bi oni zadovoljili finansijske ciljeve politike preduzeća i finansijske politike kao funkcionalnog dela politike preduzeća. Saglasno kriterujumu uticaja na bilansne aggregate razlikujemo sledeće instrumente, i to: instrumente koje se odnose samo na bilans stanja i instrumente koji se odnose na oba bilansna agregata.

10

5. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja

Mnogi istorijski događaji i okolnosti uticale su na razlike prisutne u računovodstvenim rešenjima u svetu. Svetska ekonomska kriza (1929. do 1933.g) je u SAD dovela do osnivanja američke državne Komisije za nadzor berzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD. Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno-revizorske organizacije navedena komisija je 1929.g. bila autor opštih računovodstvenih načela koja su od tog trenutka postala osnovna pravila obavezna za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih izveštaja. Od momenta kada su 1929.g. Njujorška berza i Američki institut za računovodstvo pripremili zajednička stučna pravila, opšta računovodstvena načela (GAAP) su počela da se koriste. Zemlje članice EZ bile su dvema bitnim činjenicama motivisane da se propisima o polaganju računa završni računi učine razumljivijim. U prvom redu pomenuto nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanjem zajedničkog tržišta, koje znači brisanje ograničenja između zemalja članica. Druga bitna činjenica motivisana je okolnošću da su se u pojedinim zemljama propisi o polaganju računa delimično veoma različito razvijali. Do konačnog određivanja važnih direktiva došlo je tek 1984.g. i to sledećim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje, tj. objavljivanje Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968.g.; četvrta direktiva, koja se odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu društava kapitala tj. deoničarskih društava zatim, društava sa ograničenom odgovornošću, kao i komanditnih društava na osnovu deonica usvojena je od strane Evropske Zajednice 25. jula 1987.g.; na izradu konsolidovanih bilansa društava kapitala odnosila se sedma direktiva, a Evropska Zajednica ju je usvojila 13. juna 1983.g.; osma direktiva, koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitala usvojena je 10. aprila 1984.g. Kao rezultat potrebe za harmonizacijom računovodstvenih standarda formirana je još 1973.g. profesionalna računovodstvena institucija, Komitet za međunarodne računovodstvene standarde (IASC) od strane profesionalne grupe računovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade, Australije, Francuske, Nemačke, Holandije, Meksika i Japana. IASC sa sedištem u Londonu, objedinio je 140 računovodstvenih tela iz 101 zemlje, te izradio i ažurirao veliki broj standarda koji su našli primenu u većem broju zemalja u svetu. Pored IASC u aktivnosti na donošenju

11

internacionalnih računovodstvenih standarda uključene su i sledeće institucije: Komisija EU; Međudržavna radna grupa eksperata za međunarodne standarde računovodstva i izveštavanja UN; Radna grupa za računovodstvene standarde OECD. IASC se danas razvio u jedinstvenu snagu donošenja Međunarodnih računovodstvenih standarda. Njegovim radom rukovodi Odbor koji se sastojao od maksimalnih 17 članova sa sledećom strukturom: 9 ili 10 članova delegiraju razvijene zemlje; 3 ili 4 člana zemlje u razvoju i do 4 člana delegiraju organizacije koje pripadaju tzv. Konsultativnoj grupi Komiteta. Od 1983.g., IASC uspostavlja usku vezu sa Međunarodnim savezom računovođa (IFAC). IASC je do sada produkovao 41 međunarodni računovodstveni standard, radeći istovremeno i na revidiranju postojećih odnosno predhodno publikovanih standarda. Sledeće tri grupe daju podršku radu IASC s osnovnim ciljem afirmacije standarda i podrške za njihovu primenu: Međunarodni savez računovođa (IFAC); Nacionalne berze kapitala i Regionalne grupe računovođa, kao što su Savez računovođa Azije i Pacifika i Inter-američko računovodstveno udruženje. Jedino telo koje se bavi donošenjem međunarodnih standarda revizije je Međunarodni savez računovođa (IFAC), nastao je 1977.g. u čijem sastavu se danas nalaze 142 računovodstvena tela iz 103 razne države. IFAC ima prema odredbama Statuta dva upravljačka tela: Skupština i Savet. S ciljem tehničke realizacije svog programa rada IFAC je osnovao 8 stalnih komiteta zaduženih i odgovornih na niz pitanja međutim problematikom donošenja međunarodnih standarda revizije bavi se samo Komitet za međunarodnu revizorsku praksu (IAPC) koji u ime Saveta IFAC-a ima posebno ovlašćenje da izdaje javne nacrte i uputstva u vezi sa opšteprihvaćenim revizorskim praksama kao i sa formom i sadržinom revizorskih izveštaja. Medjunarodni standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako da su svrstani u odredjene grupe po tretiranim pitanjima. U devet grupa odnosno sekcija su svrstani standardi: Uvodna grupa obuhvata predgovor standardima, rečnik termina i okvir Međunarodnih standarda revizije; Druga grupa pod nazivom Odgovornosti; Treća se odnosi na Planiranje revizije; Četvrta grupa se odnosi na Internu kontrolu; Peta grupa pokriva problematiku Revizorskih dokaza; Šesta je posvećena Korišćenju rada drugih; Zaključke revizije i izveštavanja tretira sedma grupa pitanja; osma grupa se odnosi na Specijalne oblasti, tj. područja i deveta grupa pokriva problematiku Usluga srodnih revizija.

12

6. Web prezentacija finansijskih izveštaja

Pri kreiranju i prezentaciji finansijskog izveštavanja, čak i površno istraživanje finansijskog izveštavanja na Web sajtovima na to indicira, postoji širok spektar varijanti izveštavanja. Korisnici finansijskih izveštaja, prilikom analize različitih varijanti finansijskog izveštavanja koje se kompanije prezentirale na svojim Web-sajtovima, mogu steći utisak da u procesu finansijskog izveštavanja na Web-u trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji odredjuju šta je tačno dozvoljeno, kao i šta bi trebalo da bude dozvoljeno. “On line” posredništvo preko informacija na Web sajtu, i pored konstantovanih nedostataka, najrazvijenije je u SAD i Kanadi, uz pojavu pravog svetskog fenomena čija se manifestacija ogleda u izuzetnom trendu povećanja i širenja “on line” posredništva i na ostale delove sveta. Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim Web sajtovima, uočavajući značaj Web prezentacije finansijskog rezultata, uključuju, u najvećem broju slučajeva takvu verziju prezentacije koja omogućava download, tj. prepisivanja pomenute prezentacije na disk korisnika. Godišnji izveštaji, pripremljeni na navedeni način, mogu se prepisati najčešće u posebnom prenosivom dokumentacionom formatu (Portable Document Format – PDF) softverske kompanije Adobe Acrobat, koja je razvila poseban alat za prikaz podatak na Internetu, čijim korišćenjem posetioci Web sajtova mogu podatke prepisati na svoj kompjuter i kasnije da ih analiziraju. Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbog rizika od sažimanja finansijske prezentacije od strane kompanija. Kompanija prihvata rizik da bude optužena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljenih važnih, a korisnicima važnih informacija, tj. da na specifičan način u svoju Web prezentaciju finansijskih izveštaja uključuje pozitivne materijale, a isključuje materijale negativnog tipa. S obzirom na to, da postoji mogućnost da kompanija objavi svoj kompletan finansijski izveštaj na Web sajtu, kao svojevrstan problem se ističe da atraktivnim superlinkovima navede korisnika finansijskih izveštaja da napusti godišnji finansijski izveštaj i da ga uputi na sasvim drugu stranu, a da on toga nije ni svestan. Kompanijski globalni Web-sajt pored mnogih drugih značajnih propagandnih, komercijalnih i ostalih marketing informacija, obuhvata sa znatno manjim delom godišnje finansijske izveštaje. Stranice za odnose sa investitorima, za veliki broj kompanija, će uključiti sve raspoložive multimedijske mogućnosti, odredjene zvučne ili

13

video zapise, kao i u najvećem broju slučajeva prikaz sa godišnje skupštine deoničara. Prilikom dizajniranja svog godišnjeg finansijskog izveštaja na Web-u kompanija može imati u planu već definisanog korisnika što je moguće samo ako su Web stranice zaštićene odgovarajućom lozinkom. Ipak, u praksi se najčešće dešava da korisnik nije specifičan publika, tj. da bilo ko može da se javi u poziciji korisnika informacija prezentiranih na Web sajtu. Skup opštih formulisanih postupaka pod radnim nazivom “Propisi za priključak” kod finansiskog izveštavanja na Web-u, formulisan je i preporučen u izveštaju koji je tokom 1999. godine pripremljen za Komitet za Medjunarodne računovodstvene standarde. U predloženom propisu materijal je obradjen kroz 43 elementa a u njemu se detaljno obradjuju potrebni uslovi, koji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godišnjeg finansijskog izveštaja. XBRL predstavlja multinacionalni koperativni poduhvat dizajniranja s ciljem da se proizvede jedan namenski interoperativni “finansijski izveštajni jezik na Web-u”. Da bi obezbedio konzistentan način koji kompanija treba da omogući da izvrše indetifikaciju svojih finansijskih i drugih informacija na Web-u, prošireni poslovni izveštajni jezik, u svojoj postavci koristi, Ekstenzivni napredni jezik. U okviru Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa unutar SAD kompletirale su prve XBRL specifikacije, za komercijalne i industrijske organizacije, a kasnije je proširen na Internacionalni računovodstveni standard i njegove principe, kao i za druge forme poslovnih entiteta, kao što su vlade i zajednički fondovi.

14

ZAKLJUČAK

Autori računovodstvenih izveštaja su, prilikom obavljanja svog posla, vezani za domaća pravna, stručna i druga pravila i običaje struke. Ukoliko autori i korisnici finansijsko-računovodsvenih iskaza deluju u istom pravno-ekonomskom sistemu, prilikom zadovoljavanja informativnih potreba, ne dolazi do većih problema. Medjutim, kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugi korisnik finansijsko-računovodstvenih izveštaja nalaze u jednoj državi, a trebaju da se upoznaju sa celovitom ili parcijalnom ekonomskom slikom privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi prouzrokovani sadržinskim i formalnim razlikama finansijsko-računovodstvenih izveštaja različitih zemalja. Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadržaj imovinsko finansijskog položaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati razumljivim godišnjim (ili polugodišnjim) računovodstvenim izveštajima.

15

LITERATURA

1. Prof. dr Slobodan V. Vidaković, Finansijsko izveštavanje – Osnova upravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005.

16