slikanje neijeg portreta je, naravno, nemogu zadatak. Kako je samo besmislena ideja da jedno ljudsko bie, najsloeniji organizam na planeti, pokua da se same brzim potezima, namazima i kapljicama boje na dvodimenzionalnoj povrini.
Dejvid Kobli, portretista
slikanje portreta moe u poetku delovati obeshrabrujue, ali kao to pokazuju primeri u ovoj knjizi, vetine neophodne za stvaranje lepih portreta mogu se razvijati. Ova zbirka pitanja i odgovora treba da vas nadahne i da vas provede kroz tehnike i postupke koji e vam pomoi da poboljate svoje umee slikanja portreta.
Dobar portret ne belei samo crte lica neke osobe on je odraz njenog karaktera i linosti. jedan pogled na Mona Lizu leonarda da Vinija ili Devojku s bisernom minuom jana Vermera pokazuje kako portret moe biti moan i dugovean.
Tradicija portretisanja bila je naroito razvijena u antikoj Grkoj i Rimu, gde su se verni prikazi istaknutih mukaraca i ena pojavljivali na skulpturama i kovanicama. Zatim, poto je vekovima uopteno prikazivanje bilo norma, u petnaestom veku u Evropi ponovo poinju da se slikaju specifinosti pojedinaca na
portretima. To oivljavanje portretisanja predstavljalo je vaan izraz renesanse u Evropi.
Otkrie foto-aparata u devetnaestom veku nateralo je umetnike da preispitaju svrhu slikanja. Industrijski proizvedene slikarske boje postale su lako dostupne i umetnici su istraivali njihove mogunosti. Realistini prikazi prizora i ljudi ostali su i dalje popularni u dvadesetom veku, ali umetnici su ujedno teili originalnosti i slobodi izraavanja.
Iz tog istorijskog razvoja proistiu velike dobrobiti za slikanje portreta.
UvodTriaRajkert
Gore: afrika marama, Tria Rajkert, olovka.
Rad je nainjen unakrsnim rafiranjem i
usmerenim potezima olovkom 6B. Za
uklanjanje tonova radi postizanja leerno
osenene povrine koriena je gumica za
brisanje.
Mogunosti prikazivanja mogu se svesti na izbor da li da se slika formalan ili neformalan portret. Formalan portret obino naruuje sam model. Neformalan portret prua neograniene mogunosti za postizanje slinosti s modelom i karakterisanje lika.
Uljana slikarska boja tradicionalno je bila omiljeni medij za portretisanje zato to omoguava slikanje finih detalja i stapanje boja zarad postizanja realistinih tonova koe. Danas akrilna boja postaje sve popularnija zbog lakoe s kojom se koristi i sposobnosti da se brzo sui.
Vodene boje su prikladnije za stvaranje izraajnih skica i slobodnije nanoenje tonova na lice nego to su to akrilne boje ili ulje. Meki pasteli ponovo postaju popularni zato to mogu da pariraju uljanim bojama po kvalitetu obojene povrine, lakoi primene i dugotrajnosti. Crtanje i skiciranje ostaju sutinski vani delovi vetine svakog umetnika.
Na portretu ne mora da bude prisutan svaki primeen detalj. jednostavnou i linim pristupom moete postii bolji rezultat nego ako pokuate da fotografski prikaete svaku dlaku na glavi modela. svaki portret predstavlja kombinaciju izbora koje prave i umetnik i njegov model. Nauite to vie iz odgovora u ovoj knjizi, koristite medij u kom uivate i razvijajte sopstveni stil.
elim vam mnogo uspeha u slikarskim nastojanjima,
Tria Rajkert
Gore: itanje, Tria Rajkert, pastel. Na
pozadini ove studije jasno je vidljiva boja
korienog papira.
Gore: plava kapa, Tria Rajkert, vodene boje.
Kad koristite vodene boje, crnu kou moete
prikazati pojednostavljeno, korienjem tek
nekoliko nijansi boje.
