Naslov originala:

Baltasar Gracian

BALTAZAR GRASIJAN

ORAKUL U SVAKOJ

PRILICI I UMEĆE

OBAZRIVOSTI Prevod sa španskog i beleške ALEKSANDAR GRUJIĈIĆ

PAIDEIA 2002.

Ovo delo prevedeno je uz pomoć Glavne direkcije za knjigu i biblioteke pri

španskom Ministarstvu kulture.

Prevodilac posebnu zahvalnost izražava Prevodilačkom centru u Tarasoni i

Regionalnoj vladi Aragona na pomoći oko prireĎivanja ovog prevoda.

ČITAOCU

Nit pravedan zakone potrebuje, nit mudar savete; a opet, niko se nije

prepametan rodio. Valjalo bi da mi oprostiš što sam Orakulom nazvao ovaj

izbor životnih pouka, koji po ispravnosti i jezgrovitosti to i jeste, all i da mi

zahvališ, jer ti u isti mah nudim svih dvanaest Grasijana, sve jedan vredniji od

drugog, o čemu svedoči Znalac, koji u Španiji samo stoje objavljen a već su ga

na francuskom dvoru preveli i štampati dali. Nek ova knjižica posluži pameti

da tokom gozbi mudrijeh glava slast obazrivosti iz nje kuša i po nahoĎenju se

u drugim prilikama njome naslaĎuje.

l

l Sve je već vrhunac dostiglo, a veština da se u životu uspe -ponajviše. Od

mudroga se danas traţi više doli negda od sedmorice; i više u ova vremena prema

jednome nego prema ĉitavom narodu.

a. Narav i pamet. Na njima se temelje vrline) jedno bez drugog, varljiva sreća.

Nije dovoljno pametno suditi, poţ eljna je i odgovarajuća narav. Budali sve naopako

ide: pogreši u izboru zvanja i sluţbe i staništa i prijatelja.

*. U postupanju neizvestan biti. Novina diţe cenu uspehu i pobuĊuje uvaţavanje. Igrati

otvorenih karata nit se isplati nit prija. Ne otkrivaj namere još na poĉetku, već druge u

išĉekivanju drţi, najvećma tamo gde je znaĉajem tvoj poloţaj predmet opšte pozornosti;

budi tajnovit u svemu e da bi zagonetnošću strahopoštovanje izazivao. sve i kad ţeliš da te

shvate, ne objašnjavaj previše; ne sme se iskazati sve što na srcu leţi. Obazrivo ćutanje

utoèište je mudrosti. Za nameru unapred obznanjenu niko ne mari; lasno se kudi a ne mogne

li se ostvariti, zlo i naopa-

ko. Stoga ĉini kako Bog, koji nas u silnom išĉekivanju i neizvesnosti drţi.

l Znanje i odvažnost podjednako uzvisuju. Besmrtnim ĉine jer su kao

osobine i same takve: vrediš koliko znaš, a koji zna, taj i moţe. Neznanje

ĉovekovo, tmina na zemlji. Promišljanje i srĉanost, oko i šaka; bez odvaţnosti,

jalovo je znanje.

S. Umeti drugog obavezati. Idola ne ĉini koji ga se boji, nego bogobojaţljivi:

pametnom je draţe da ga potrebuju no da mu se zahvaljuju. Uĉtivo poverenje

pokradeno će biti osloni li se na prostaĉku blagodarnost, jer koliko je prvo dobrog

pamćenja, druga olako zaboravlja. Veća je korist od zavisnosti no od uĉtivosti; koji je

ţeĊ utolio, vrelu leĊa oĉas okrene; zlatnu narandţu kad iscediš, u smeće pretvoriš:

obaveza kad prestane, prestaje i lepa reĉ, a s njom i poštovanje. Iskustvo stoga prvi

nauk uĉi: koji te potrebuje, nikad zadovoljen da nije. Neka te traţi, sve i kad ti je

nadreĊen; all to od preterivanja vajde nema: niti valja ćutanjem drugog na grešku

navoditi, niti ga iz sop-stvene koristi pustiti da sebi štetu uĉini.

6. Koji je na svome mestu. Niko se savršen rodio nije: valja usavršavati svoju

liĉnost i zanimanje, e da bi se izvrsnost postigla i vrline iskazale. Izvrsnost se

prepoznaje po istanĉanom ukusu i dubokoj promišljenosti, po zrelom prosuĊivanju i

nepomućenoj odluĉnosti. Neki se nikad 10

pameti ne dozovu, uvek im nešto fali; drugi pak prekasno stiţu. Ĉovek na

svom mestu, mudrih reci i razboritih poteza, rado je viĊen i u odabrano društvo

pametnih glava priman.

7. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati. Svaka je pobeda mrska, a ona

nad gospodarem je ili ludost ili propast. Nadmoći se svako odvajkada gnuša,

najvećma nadmoćni! S malo paţnje dadu se jednostavne prednosti prikriti,

kako lepota nemarom. Još će se i naći koji će nam prvenstvo u sreći i naravi

priznati, all po pameti, niko, poajmanje koji vlast drţi! Pamet je vrlina nad

vrlinama, i svaki napadaj na nju najteţa je uvreda. Elem, vladari bi da vladaju i

u najuzvišenijem. Vole kneţevi da im se pomogne, all ne i da ih se nadmaši;

stoga savet njima upućen nek izgleda više kao podsećanje na nešto što su

zaboravili no kao ukazivanje na prazninu u duhu im. Zvezde nam ovu

istanĉanost jasno pokazuju jerbo se nikad, kao podanice, po blistavosti sa

Suncem ne odmeravaju.

8. Koji se strastima ne prepušta, takav je duhom uzvišen. Sama nadmoć

osloboĊena je jarma bezumnih i prostih utisaka. Nema većeg gospodarenja do nad

samim sobom i vlastitim sklonostima; ono i vaţi kao konaĉna pobeda slobodne volje.

Ovladaju li tobom strasti, pred druge ih ne iznosi, još manje ako vaţan poloţaj

zauzimaš: tako ćeš sebe vesto poštedeti briga i preĉicom ugled steći.

11

9. Prikrivati mane svoga naroda. Voda biva kakvi su slojevi kroz koje teĉe, a

ĉovek kakvo je podneblje u kojem se rodi. Jedni otadţbini duguju više nego drugi,

jer im je nebo bilo naklonjenije. Nema toga naroda, ma koliko da je uljuĊen, bez

kakve posebne mane; nju susedi neprestano osuĊuju, što iz predostroţnosti, što iz

zavisti. Svaka ĉast onome koji ume ispraviti, ili makar prikriti, mane svoga naroda;

tako na dobar glas izlazi, jer ga drţe za izuzetnog meĊu svojima: što od koga manje

oĉekuješ, više ga ceniš. Postoje nedostaci i u familiji, postupcima, u zanimanju i

dobu koji, pogode li se u istom ĉoveku, i ne preduprede li se znalaĉki, stvore od

njega nepojamno ĉudovište.

l

16. Sreća i slava. Koliko je prva klimava, druga je postojana. Prva, za ţivota;

druga, posle njega. Prva protiv zavisti, druga protiv zaborava. Sreća se saĉekuje i

samo joj se kadikad moţe potpomoći; slavu valja zasluţiti; potreba za vaţenjem iz

vrline se raĊa. Odvajkada Fama1 za posestrimu dţinova vaţi i uvek krajnostima

teţi, jer njoj je we ili ĉudovišno ili ĉudesno, prezira ili tapšanja vredno.

fi. Biraj društvo od kojeg ćeš naučiti. Prijateljsko druţenje neka ti bude škola

znanja, a razgovor izvor pouke; prijatelje uĉiteljima smatraj i korist uĉenja s

prijatnim razgovorom spajaj. Druţenje s ljudima od duha dvostruko je korisno:

odobravaju što kaţeš i pouĉavaju te onom što

1 Latinsko boţanstvo koje personifikuje govor, glas, predanje, priĉu, pa time i ugled i slavu. Po Vergiliju, devojka koja nakon pobede Zemlje nad Titanima treba pred ljudima da raskrinka bogove.

12

ĉuješ. Obiĉno nas drugome sopstvena korist odvede, all je ovde nešto uzvišenije u

pitanju. Obazriv se priklanja onim odliĉnicima koji ne ţive u dvorovima sujetnosti,

već na pozornicama duhovne veliĉine. Ima pojedinaca dokazane vrline koji ne samo

da svojim ponašanjem i primerom bivaju vrelo izvrsnosti, već i od svoje pratnje ĉine

uglednu školu nesebiĉnog oštroumlja.

H Priroda i umešnost, materija i delanje. Niti ima lepote bez ulepšavanja, niti savršenosti

koja ne bi sirova bila bez umeća da je oblikuje: rĊavo ispravlja, dobro usavršava. Priroda nas

izneveri kad se najmanje nadamo,,stoga se u umešnost pouzdajmo. I najbolja je priroda bez

nje sirova, a vrline okrnjene kad im manjka znanja. Svaki je bez umešnosti pomalo

neotesan, savršenost u svemu uglaenost zahteva.

:&. Kad delaš, u numerama budi čas jasan, čas nejasan.

Ĉovekov je ţivot vojevanje protiv zala ĉovekovih, razboritost vazda ratuje protiv podvala

zlonamernosti. Ova nikad ne ĉini što naizgled ţeli: cilja na jedno, all samo da zavara;

spretno zamahne uprazno, e da bi udarila gde se niko ne nada, većma na obmanu pripravna.

Varkom krene da zaokupi suparniku paţnju kako bi se na nju obrušila i na prepad je

porazila. No koja je pamet oštrovida ume luavštinu budnošću preduprediti i oprezom je

doĉekati, jer razume uvek suprotno od onog što joj ova na znanje stavlja, varku netom

naslućujući; propusti tako prvu smutnju, all zato odluĉno doĉekuje drugu ili pak treću.

Pretva-

13

ranje se još više upne kad vidi da mu obmana nije prošla, te bi da zavede

samom istinom; menja igru da bi zamku promenilo, dovijanje kao neznalaštvo

prikazuje i visprenu domišljatost na toboţnjoj prostodušnosti zasniva. No tad

na scenu stupa oštroumlje, koje lukavštinu skroz prozire, razabirući mrak koji

se u svetlosti skriva; odgoneta skrivenu nameru, tim tajanstveniju što je

oĉiglednija. Na taj se naĉin strekasti Piton protiv strela Apolonovih bori.2

14. Sadržaj i postupak. Nije dovoljno staje u ĉemu najvaţ nije, i naĉin se raĉuna.

RĊavo postupanje we pokvari, ĉak i što je pravedno i razumno. Dobro pak we na

svoje postavi; odricanje pozlati, istinu ublaţi, ĉak i starost nalika. Način je svemu

najbolji deo, prijatnim postupanjem tuĊa se naklonost lasno stiĉe. Uĉtivo ponašanje

ţivot ukrašava i uspešnom kraju we privodi.

li. Moći se na tuĎu pamet osloniti. Vladarima se posreæ ilo: oko sebe proverenu

pamet okupljaju e da bi ih, u neznanju zateĉene, oĉas izbavila. Kad zagusti, ova mesto

njih na megdan izlazi. Nadmoć je neobiĉna u sluţbi mudre imati, kudikamo vrednija

od obesti Tigrana varvarina, koji je pobeĊene kraljeve u sluţinĉad pretvarao.3 Nov je

2 Apolon je u Delfskom proroĉištu zatekao zmiju Pitona, koja je dotad progonila njegovu majku Letu, i ubio je strelama. Da ovekoveĉi svoju pobedu, osnovao je pitijske igre i sebe prozvao Apolonom Pitijskim. 'Tigran Veliki (140-55 p. n. e.), armenijski kralj, sa Mitridatom VI Eupatorom vodio ratove protiv Rimljana. S pobeĊenim kraljevima postupao je kao sa svojini robovima, o ĉemu piše Tacit u XIV i XV knjizi svojih Anala.

14

oblik gospodarstva u vlasti drţati one koji po osobinama svojim treba da vladaju.

Uĉenju kraja nema, a ţivot oĉas proĊe: koji ne zna, taj ne ţivi. Otuda je posebna

veština lasno i puno uĉiti, i od znanja svaĉijega. Odluĉiš li kasnije javno istupiti, iz

tvojih će usta onoliko mudrih govoriti koliko si ih za uĉitelje imao, pa ćeš tako

tuĊim znojem ugled proroka steći. Oni graĊu najpre saberu i ispitaju, i suštinu ti u

vidu znanja predaju. Ako ti se ne da mudrost u vlasti imati, makar blizinu njenu

potraţi.

16. Znanje i poštena numera. Jemac su brojnim uspesima. Ĉudovišno je i ogavno pravilno

razmišljanje sa zlobom spajati. Pakost je otrov za vrline a potpomogne li je znanje, nevolju

samo lukavije raznosi: teško darovitosti koja se u smutnje upušta! Znanje bez savesti, ludost

je udvostru ĉena.

17. U postupanju ton menjati. Stalno razliĉito delati, da paţnju odvratiš, naroĉito

suparniku. Stvarnu nameru ne istiĉi uvek, jer će tvoju prostodušnost brzo razumeti, i

preduzeća ti naslutiti i osujetiti. Lasno je gaĊati pticu kad pravo leti, teţe kad ševrda. Niti

valja svakad namere skrivati, jer se to lukavstvo već u sledećoj prilici prozre. Zloæ a stalno

vreba; velika je veština obmanuti je. Vest nikad ne povlaĉi figuru koju protivnik oĉekuje, još

manje koju priţeljkuje.

75

18. Zalaganje i visprenost. Bez njih od savršenstva ništa, a kad se spoje, milina.

Osrednji ustrajnoššću više postigne od darovitog a nehajnog. Ugled se znojem stiĉe;

što malo košta, puno ne vredi. Ĉak i na najvišim poloţajima zalaganje bude

nedostatno: narav se ne da izmeniti. U osrednjem ne zablistati iz ţelje da osrednji u

vršnome postaneš, opravdano je, jer veliĉini teţi; all osrednjim se zadovoljiti u

drugome, mogav pak zablistati u prvome, opravdanja nema. Traţe se, dakle,

prirodnost i znanje, i da ih ustrajnost zanavek spoji. V

1§. Ne daj da drugi od tebe previše očekuje. Cesta je sramota hvaliti se unapred, a

posle ne ostvariti što su drugi oĉekivali. Ne moţe se stvarnost nositi s onim što ljudi

umisle, mnogo je lakše savršenstvo zamisliti no dosegnuti. Mašta s pustim ţeljama

druguje i uvek se preko mere propinje. Vrline, makar bezbrojne bile, stvorenu

predstavu ispuniti neće: kako se ova preteranim oĉekivanjem^ naoruţala, pre će je

razoĉarati no zaseniti. Nadanje veliki krivotvoritelj istine; opreznost zato da je

ispravljć all tako da zadovoljenje ţelju premašuje. Pozoveš se poverenje da bi

radoznalost zagolicao, all ne i svoj pre< met zaloţio. Bolji je ishod kad stvarnost

prćvaziĊe steĉ« nu predstavu i nadanja. Od ovog pravila će što je rĊa^ odstupiti, jer

mu preterivanje pomaţe; tapšanje ga zat šuruje, i podnošljivim prikazuje ono što nam

se najpogill nijim ĉinilo.

16

28. Koji je u svom dobu. Zasluţni pojedinci od svoga vremena zavise. Nisu se svi

zatekli u dobu koje su zasluţili, niti su mnogi svoje iskoristiti umeli. Ima ih i koji su

drugaĉiji vek zasluţili, jer što je valjano ne pobeĊuje uvek; svemu svoje vreme,

kojemu se ĉak i vrline prilagoditi moraju. Mudrost je ipak uvek u prednosti, jer je

veĉna; ako ovo doba za nju nije, biće sledece.

21. Kako srećan biti. Za sreću postoje pravila, mudrome ona ne pada s neba;

veština joj moţe pripomoći. Jedni se prosto naĉeĉe pred vratima sreće i ĉekaju da im

se otvore, no drugi bolje ĉine, jer ih obiju mudrom smelošću, pa sreću, uz pomoć

vrline i odvaţnosti, osvoje neosetnom silom. No, kad se bolje razmisli, to najviše

pomaţu vrlina i pozornost, jer ni sreća ni nesreća nisu drugo do obazrivost i

neobazrivost.

22. Kome tapšu. Prijatno i uĉtivo sveznanje oruţje je pametnih: poseduju korisno znanje o

svemu savremenom, kao mudri a ne prosti duhovi. Na raspolaganju imaju dosetke i pošalice,

i velikodušnih su poteza, i we u pravi ĉas, jer upozorenje do uha obiĉno dopre kroz šalu, a

ne kao ozbiljan savet. Nekima je mudro ophoĊenje koristilo više no svih sedam umetnosti

skupa, ma koliko slobodne bile.4

4Reĉ je o nekadašnjih sedam slobodnih umetnosti, podeljenih u triium (gramatika, retorika i logika) i quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika). Grasijan odbacuje knjiško znanje, pa reĉ liberal, „slobodan", koristi i u znaĉenju „velikodušan, dareţljiv".

17

2S. Biti bez mane. Uslov je savršenstva. Nema toga ko bi bez mane bio, na

duši ili telu, no mesto da ih bez po muke zaleĉi, ima neko pa im se preda.

Katkad s pravom ţalimo kad vidimo da beznaĉajna falinka naruţi vrsna

pojedinca, kao što je i oblaĉak dovoljan da golemo Sunce pomraĉi. Tad zloba

oĉas to obraz ukalja. Zato je najviše umeće u vrline mane preobratiti. Kao što

je Cezar umeo ovenĉati sramotu5 koju mu je priroda nametnula.

24. Maštu zauzdavati. Ĉas je suzbijaš, ĉas podbadaš, do sreće u ţivotu se i stiţe

jedino kad se na zdravoj pameti zasniva. Ako li ne, stane kinjiti: ne okupira samo

misli, nego se osili i ţivotom zagospodari, po nahoĊenju ga prijatnim ili muĉnim ĉini:

sobom zadovoljni bivamo kad se njoj prohte. Nekima jedino jade donosi, kod budala

se kao tlaĉitelj odomaći. Trećima predlaţe naslade i pustolovine s bezobzirnom

ohološću. We je to u stanju uĉiniti, ne obuzda li je najoprezniji zdrav razum.

2§. Razumeti unapred. Negda pravilno rasuĊivanje bese vrlina nad vrlinama: sada

više nije dovoljno, moraš videti ispred sebe, pogotovu ako su zablude u pitanju. Ne

moţe biti mudar koji nije kadar razumeti. Ima ljudi toliko vi-sprenih da oštrim

pogledom proniĉu kako u dušu tako i u namere. Istine do kojih najviše drţimo stigle

su do nas tek nabaĉene; obazriv će znati smisao da im dokuĉi: bude li povoljan,

zauzdaće lakovernost; bude li mrzak, obošće je.

5 Misli se na Cezarevu ćelavost, koju je ovaj na we naĉine nastojao da prikrije.

18

26. Svakome pronaći slabu tačku. Da tuĊom voljom ovladavaš, to više

dovitljivost no odluĉnost pomaţe: treba znati kako se kome pod koţu uvući.

Nit ima naravi bez kakve posebne sklonosti, niti dva istovetna ukusa. Svi se

neĉemu klanjaju: jedan ugledu, drugi koristi, većina uţitku. Umeće je znati ko

ĉemu odoleti ne moţe; pronikneš li u ono što ga pokreće, imaš u ruci kljuĉ

njegove volje. Gledaj drugome primum mobile6 da pronaĊeš, koji nije uvek

uzvišen, već ĉešće i te kako prizeman: na svetu ima više smućenih no

razumnih. Otud valja svakom najpre njegovu narav razumeti, zatim što kani

reći, a onda ga napasti gde je najtanji, e da mu slobodnu volju bezuslovno

matira š.

27. Širinu dubini pretpostaviti. Savršenstvo se ne sastoji u koliĉini, već u kakvoći.

Što je dobro, to je i retko, i malo ga ima: obilje u nemilost vodi. Kad se meĊu ljudima

nað u, divovi se obiĉno kao pravi patuljci pokaţu. Neki knjige cene po debljini, kao da

ih pišu za veţbanje ruke a ne glave. Rasplinjavanje po sebi nikad iz osrednjosti ne

moţ e izvesti, i to leţi muka sveznajućih glava: kako bi u we da zavire, ništa do kraja

ne spoznaju. Produbljivanje znanja vodi u savršenstvo, tim blistavije što je predmet

uzvišeniji.

28. Ni po čemu običan. Pogotovo ne u ukusu. Velika li mudraca koga oĉajanje

obuzme vidi li da nije svima po

6 Aristotelovski izraz za prvobitnog pokretaĉa, za najdublji uzrok. Grasijan ovome pridodaje i znaĉenje „liĉna korist".

19

volji! Pametnoga usrećiti neće što se svetina tapšanja nasititi ne moţe. Drugi su

pak takvi kameleoni da im je zbog ĉuvenja draţi kuţni zadah prostog sveta od

povetarca Apolonovog.7 Ni u duhu: ne daj da te zablesne ĉemu se prostak divi, na

to se jedino budaline navuku; što sveopšta glupost oboţava, to istanĉano

rasuĊivanje zabludom smatra.

29. Koji je pravičan. Svakad je na strani razuma, i tako odluĉan da ga ni

raspomamljena svetina ni tiranskog nasilje ne mogu primorati da od njega odstupi.

Ali ko bij tako retka zverka mogao biti? Ona malo poklonika ima;] Mnogi je u nebo

diţu, all u kuću ne puštaju; većina je| prati dok ne zagusti, da bi onda previ tljivci od

nje glavttf skretali, a politiĉari je zabašurivali. Ne libi se praviĉnosti u koštac se

uhvatiti ni sa prijateljstvom ni sa silom, pa ni sa sopstvenom korišću. Otuda i jeste

teško od nje se odmetnuti. Domišljati se izgovaraju da ne ţele višim, drţavnim

interesima štetiti; ĉovek od reci takvo pak pi tvaranje izdajom smatra; više mu je

stalo do nepokolebljivosti no do mudrosti; tamo je gde je istina, pa oti li se od koga,

ne ĉini to zbog prevrtljivosti svoje, već Zţ što je drugi od praviĉnosti odstupio.

36. Ne zastupaj ono što nije na dobrome glasu. Ponaji nje himere koje, mesto poverenja,

jedino prezir pobudi Hirovitost više lica ima, a mudar ih se svih kloniti moj Neki su skloni

pukom isticanju, pa prigrle ono što mi

7 Nekad se verovalo da se kameleon hrani vazduhom.

20

preziru: kako im je samo do posebnosti stalo, takav ih glas i prati, all ne

poštovanjem, već' podsmehom izazvan. Ĉak i kad mudro zbori, oprezan se

neće previše isticati, još manje će zastupati ono što bi ga smešnim ĉinilo. Ovo

ni imenovati ne treba, javno prezrenje već ga je dovoljno ţigosalo.

U. Srećnike upoznaj i njih se drži, nesrećnike izbegavaj.

Nesreća je obiĉno kazna zbog gluposti, od nje zaraznije boljke nema. Nikad

vrata ne otvaraj ni najmanjoj nevolji, jer za njom odmah druge i veće

nastupaju, nestrpljive da na red doĊu. U igri je najveće dovijanje osloboditi se

rĊae karte: bolje je imati najslabiju koja u ovoj partiji pobeĊuje, no najjaĉu u

prethodnoj. Kad se dvoumiš, pametnije je stati uz mudre i obazrive, njima se

sreća kad-tad osmehne.

tt. Važiti za uslužna čoveka. Za one koji su na vlasti, mnogo zavisi od toga da li su

predusretljivi: nema veće vrline ni boljeg naĉina da svaĉiju blagonaklonost zadobiju.

Jedina prednost vlasti i leţi u tome: dobro ĉiniti više od većine smrtnika. Prijatelji su

jedino oni koji se uslugama svojim potvrde. Drugi, naprotiv, nikad neće za tuĊeg da se

pomuĉe, ne zato što bi ih nešto koštalo, već iz zlobe, budući da su sušta suprotnost

Boţjoj milosti.

88. Znati ukloniti se. Ako je u ţivotu veliko umeće znati dobiti, još je veće znati

odbiti, sebi, drugima i predu-

21

zećima. Ovih ima neprikladnih, u kojima se jedino traci dragoceno vreme; njima

se baviti, gore je no ništa ne raditi. Razborit ne samo što se u tuĊe ne mesa, nego ne

da" ni da ga drugi u nj uvuku. Ne sme se drugome toliko podati da sebi više ne

pripadaš. Niti valja prijatelje zloupotrebljavati istući više no što su spremni dati.

Svako preterivanje škodi, u druţenju ponajviše. Blagonaklonost i poštovanje

najbolje ĉuva mudra umerenost, jer se kod nje pristojnost ceni, i niko joj ne ţeli

nauditi. Zato narav nek je slobodna, odabranim ponesena, i nikako protiv dobrog

ukusa da ne ide.

M. Spoznaj po čemu si poseban. Glavnu crtu svoje naravi usavršavaj, ostalima tek

potpomaţi. Koliki je mogao u ĉemu prvak biti, da je znao za šta je nadaren. Prouĉi

svoje najvrednije svojstvo, na njega usredsredi paţnju: nekima, je to razum, drugima

hrabrost. Najviše ih ima koji sile svoje odlike pa ni u ĉem ne dosegnu izvrsnost: što

se is-| prva strasti dodvorava, vremenom se kao varka pokaţe, j

l§. Sagledavaj stvari. Pogotovu najvaţnije. Budale propadaju jer ne razmišljaju:

dokonavši napola, štetu koristi razluĉiti ne mogu, pa ne znaju ni ĉega da se prihve te.

Nekima je vaţno što je beznaĉajno, a beznaĉajno vaţno biva, jer prosuĊuju uvek naopako.

Mnogi razum izgube jer ga i nemaju. Neke se stvari moraju krajnje ţljivo sagledavati i u

dubini duše ĉuvati. Mudar si promišlja, all ume da razlikuje: gde vidi priliku, zadrţi

22

i udubi, misleći ĉak da nedovoljno sagledava, pa tako mišlju stigne dalje no

nespokojem.

16. Kušaj svoju sreću. Da bi znao kako da postupaš, i ĉemu da se posvetiš.

Vaţnije je ovo no svoju narav poznavati, jer ako je luda koji se u ĉetrdesetoj

Hipokratu radi zdravlja obraća, još je luĊi koji bi od Seneke o ţivotu da nauĉi.8

Velika je veština znati svojom srećom upravljati, bilo ĉekajući na nju, što vredi

pokušati, bilo iskoristivšije u pravi ĉas, jer ona ima svoj red; s druge strane, put

joj je toliko vijugav da se predvideti ne moţe. Kome se osmehnula, nek smelo

napred krene, ona strastveno na odvaţne gleda, i kaono lepa ţena na mladiće.

Kome pak leĊa okrene, nek se povuĉe, da ne bi sebi dvostruku bedu natovario.

Za onoga je koji njome vlada.

S7. Umeti izokola reći. To je znak najveće uglaĊenosti u ophoĊenju s ljudima.

Izokola se ispipa ćud i na probu stavlja e da bi se do najdubljih tajni srca stiglo.

Nekim je recima, poput strela, šiljak zamoĉen u otrov strasti i zavisti, pa bi kao

nevidljive munje da svrgnu metu s visina poštovanja i blagonaklonosti. Mnogi su u

nemilost pali na ubod najbezazlenije reci, a da ih prethodno ni govorkanja svetine ni

ujdurme pojedinaca nisu mogli uzdrmati. Druge su pak reci blagotvorne, koje ugled

uĉvrste i potvrde. Koliko ih vesto odapinje zloba, toliko ih paţljivo oprez i strpljivost

moraju doĉekivati, jer se uspešnije braniš kad "Hipokrat (460-377 p. n. e.) bio je nenadmašan u pitanjima medicine, a Seneka (4 p. n. e.-65 n. e.) u pitanjima morala.

23

znaš da te nišane i lakše streli izmakneš ako si joj se nadao.

88. Znati na vreme povući se iz igre. Tako to rade znameniti igraĉi. Lepo povlaĉenje

vredi koliko i smeo napadaj; kad su brojni i dovoljni, valja dobitke na sigurno pohraniti.

Sreća ako li predugo potraje, sumnjiĉavost pobu Ċuje; sigurnija je kad je kolebljiva,

zaĉinjena gorkoslatom neizvesnošću. Stanu li se zgodici jedan za drugim redati, lakše će

se meĊu sobom posaplitati i svi zajedno na bubanj otići. Kratkotrajnost sreće ĉesto se

njenom silinom nadomešta. Hitro se umori predugo li jednoga na leĊima nosi.

19. Znati kad je šta savršenstvo i zrelost dostiglo, i tad ga prisvojiti. I u prirodi we postiţe

savršenstvo; donekle napreduje, odnekle nazaduje. U stvarima Umetnosti, pak, poboljšanje

je skoro uvek moguće. Vrhunac je istanĉanog ukusa da znaš kad je ĉemu vreme: "to svi ne

mogu, a koji bi i mogli, ne umeju. Ĉak i za plodove uma postoji tre-l nutak sazrevanja; valja

ga poznavati zarad uvaţavanja i | izvlaĉenja koristi. "M 58. Gledaj da te svi vole.

Vaţno je opšte uvaţavanje zadolf

biti, a ljubav svaĉiju još i više; manjim delom to zaslugli srećne zvezde biva, većim,

umešnosti; jer ova dovrši štcil prva zapoĉne. Vrline jesu neophodne, all nisu dovoljne|

Budeš li najpre povoljan utisak ostavio, lakše ćeš na|

24

klonost zadobiti. Da bi ti bili naklonjeni, ĉini dobroĉinstva, i to svakome;

štedar budi na lepoj reci i na još lepšem postupku: voli i voleće te. Veliki

politiĉari oĉaraju Ijubaznošću. MeĊutim, preko dela domašaj se i pera, jer

naklonost pisaca veĉno traje.

fi. Nikad ne preteruj. Najvećma je vaţno u hvalospevima ne zboriti, tako se nećeš ni

o istinu ogrešiti niti sopstvenu razboritost poniziti. Preterivanja su znak neopreznog

uvaţavanja i ograniĉenog znanja i ukusa. Laskanje i te kako podstiĉe Ijubopitstvo i

budi ţelju, no potom, ne odgovara li znaĉaj pohvali, kako obiĉno biva, išĉekivanje se

protiv prevare okrene i sveti se omalovaţavanjem i hvaljenog i hvalioca. Stoga će

razborit uvek uzdrţan biti, i radije će pogrešiti šturom no prejakom reĉju. Što je vrsno,

to je i retko, zato treba uvaţavanje umeriti. Preterianje je ogranak laţi, njime se

izgubi poverenje u istanè an ukus i, još gore, u razboritost.

& O uroĎenom gospodstvu. Nadmoć je to iz potaje. Valja da potiĉe iz uroĊene

veliĉine, a ne iz neprijatne usijenosti. Svaki se i nehotice gospodstvu potĉinjava,

priznaju ći tajnu moć uroĊenom autoritetu. Koji su s prirodnim gospodstvom kraljevi

su po zasluzi, i lavovi po prirodnom prvenstvu. Ovladaju tuĊim srcem i razumom

ulivajući poštovanje. Ako ih i druge vrline krase, takvi su roĊeni da budu zamajci u

svojoj drţavi, jer više postiţu jednim svojim pokretom negoli drugi silnim

upinjanjem.

25

U. Misli kako manjina, a govori kao što većina. Hteti istinu nametnuti

ravno je plivanju uzvodno, oĉas se moţeš udaviti. Jedino je Sokratu tako nešto

za rukom pošlo. Suprotno se mišljenje za uvredu smatra, jer je ravno osudi

tuĊega suda. Nezadovoljnici se oĉas namnoţe, l kako zbog onog koji je kuĊen,

tako i zbog onog koji mu tapše. Istinitost tek retkima pripada, all je zato

zabluda ĉesta i gruba. Ne moţe se o mudracu suditi po onome što na trgu

zbori, jer on tad ne govori sopstvenim, već glasom sveopšte gluposti, we i kad

u dubini duše misli suprotno. Razboriti jednako gleda niti da protivreĉi niti da

mu pro-tivreĉe: što bi više da kudi, to se više uzdrţava. Mišljenje je slobodno i

nad njim se ne srne nasilje vršiti; stoga se povlaĉi u svetilište svoga cutanja, a

ako i resiš da se javiš, ĉini to zaklonjen odabranom manjinom.

34. Naklonost znamenitih ljudi. Odlika je odvaţna ĉoveka odvaţnih društvo

traţiti, i ovo je ĉudo prirode po plemenitosti i probitaĉnosti. Postoji srodstvo po

naravi i duhu i njegovo je dejstvo takovo da ga neznalaĉka svetina pripisuje

ĉarobnim napicima. Ovo se ne zasniva jedino na poš tovanju, već preko

prihvatanja stiţe i do naklonosti: ubeĊuje bez reci i postiţe bez napora. Ima

naklonosti uzdrţane i otvorene; obe to više pogoduju što su uzvišeije. Velika je

veština poznavati ih, razlikovati i znati se njima okoristiti, jer nema toga truda koji

bi bez te tajne sklonosti dovoljan bio.

26

i§. Skrivenim se namerama sluzi, all ih ne zloupotrebljavaj. Ne valja se

njima hvastati, još manje ih razumljivima ĉiniti. Svako se dovijanje mora

prikriti, jer je sumnjivo, ponajviše kad je o prikrivenim namerama reĉ.

Obmana je ĉesta; zato budnost udvostruĉi, all da se ne vidi, jer nepoverenje

izaziva; uvredljiva je i ppdstiĉe na osvetoljubivost, probudi zloću na koju niko

mislio nije, Oprez je velika prednost kod delanja: nema boljeg dokaza da ima

pameti. Najveća se savršenost u preduzećima zasniva na sigurnosti s kojom se

provode.

38. Svoju odbojnost prema drugome ispravljaj. Ĉesto bez razloga

omrznemo, i ne pitajući se ima li tome ikakva razloga. Nekad se ta priroĊena i

prostaĉka mrskost ostrvi ĉak i na najvrlije pojedince. Stoga je mudrost mora

ispravljati, jer za ugled nema niĉeg pogubnijeg nego s mrţ njom gledati na

boljeg od sebe: koliko je korisno naklonjen prema velikanu biti, toliko je

sramotno prezirati ga.

47. Kloniti se teških odluka. Jedna je od najvaţnijih odlika smotrenosti. Kod

pametnih je uvek dug put do neopozive odluke, koji paţljivo prelaze, idući utabanom

stazom svoje mudrosti: odluĉuju se u poslednjem trenutku, jer je lakše ukloniti se pred

opasnostima, nego iz njih kao pobednik izići. Teškoće duh na kušnju stavljaju,

sigurnije je kloniti ih se no savlaĊivati ih. Za sobom još veće povla ĉe, neretko i u

provaliju guraju. Ima pojedinaca i naroda po naravi kavgadţijskih, sklonih da se

nepromišljeno u nevolju upuštaju, no koji koraĉa razumom osvetljen dugo

27

se premišlja i obazrivo gleda gde i kako stupa; svoj raĉun više u uzdrţavanju

no u pobedi nalazi, pa pred deţurnom budalom moli da mu oprosti što mu ne

ţeli drugom biti.

tt. O čoveku se po njegovoj dubini sudi. Što u sebi nosiš uvek treba

dvostruko vrednije da bude od onog što pokazuje š. Ima ljudi koji su kao

proĉelje nedovršene kuće, kao da im je graĊe ponestalo: ulaz kao u palati, a

iznutra udţerica. Takve nemaš za šta uhvatiti, ili si im, bolje reći, već we

odmah uhvatio: nakon prvog pozdrava, razgovor prestaje. Obrate ti se izvodeći

uĉtive piruete poput sicilijanskih konja, a onda se najednom u ćutljivce

preobrate: reci se oĉas iscrpe gde je razmišljanje jalovo. Takovi lako obmanu

one kojima se pogled takoĊe na površ ini zadrţava; no mudrost, koja u dubinu

proniĉe, ume ispraznost da im prepozna i pametnima za sprdnju ponudi.

f&. Koji je razložan i oštrouman. Takav sebi potĉinjava, i ne da se potĉiniti.

Odmah sagledava srţ stvari; savršeno procenjuje ko je kakav iznutra. Dovoljno mu je

da na osobu pogled baci pa da razume i proceni'njenu narav. Oštrog pogleda, odgoneta

što je u duši najskrovitije. Priećuje neumoljivo, pojmi istanĉano i zakljuĉuje

razborito: ništa mu ne izmiĉe, we opaţa, we shvata i razume.

28

S9. Uvek do sebe držati. Nehajan prema sebi ne budi, ni kad si sam. Vlastito

poštenje nek bude svakome merilo njegove ispravnosti; više strahuj pred oštrinom

sopstvene savesti nego pred svim tuĊim propisima. Što se ne pristoji, ne ĉini više iz

bojazni pred sopstvenim razumom nego pred tuĊim autoritetom, ma kako strog bio.

Pribojavaj se sama sebe pa ti neće trebati Senekino uĉenje.

3. Koji prikladno izabira. Od toga u ţivotu ponajviše zavisi. Pretpostavlja ovo istanĉan

ukus i rasuĊivanje bez mane, jer uĉenost i razum to nisu dovoljni. Nema savrš enstva bez

pravog izbora; ovaj pak poĉiva na dve pretpostavke: znati izabrati, i najbolje. Ima ljudi

plodnog i ţivog duha, taĉne procene, ĉak znalaca i nauĉenjaka, koji kad im valja izabrati,

izgube glavu; uvek se mašaju za gore, kao da im je draţe pogreški. Otud je sposobnost

odabira jedan od najvećih darova Neba.

81. Uvek sobom vladati. Ogledalo je mudrosti nikako se ne uzrujavati: time se dokazuje

izvrsnost i kraljevsko srce; veliĉanstvenost je teško uzdrmati. Strasti su ćudi duha, namnoţe

li se, od njih zdrav razum pati; iziĊe li bolest na usta, ugled u opasnost dovodi. Zato valja

sobom u toj meri ovladati da niko, ni u sreći ni u nesreći, našu pometenost nazreti ne moţe,

već se jedino uzvišenosti našoj diviti.

29

18. Marljiv i pametan. Marljivost hitro izvodi što pamet natenane promisli.

Brzopletost je svojstvo lude, koja se, ne videći prepreke, zaleće kao bula u

jagode. Mudrome je, naprotiv, mana otezanje, jer ko paţljivo gleda, svašta

opaţa. Odlaganje kadikad osujeti taĉnu procenu. Brzina je mati srećnog

ishoda. Najviše je uĉinio koji ništa za sutra nije ostavio. Zna se carska: poţuri

polako.

l

S4. Znati kad treba i zube pokazati. Naĉini se ovcom, vuci će te izjesti. Sa

odvaţnošću se nije šaliti: popustiš li prvome, moraćeš i drugome, i tako we do

zadnjega. Više vredi odmah u poĉetku u koštac se uhvatiti, negoli istu muku

kasnije muĉiti. Nepokolebljivost razuma nadmauje telesnu snagu: ona je kako

maĉ u koricama mudrosti, spreman uvek i svagda. Sluţi i kao štit: duševna je

slabost opasnija od telesne. Mnogi je silne vrline imao a hrabrost manjkavu,

pa je skonĉao a da nije ni ţiveo, svojom neodlu ĉnošću pokopan; visprena

priroda s razlogom je slast meda s ljutom pĉelinjom ţaokom spojila. Telo ima

i meso i kosti: da ne bude duh saw u mlakosti.

SS. Koji se ume strpeti. Dokaz je velikog srca ko otrpeti ume. Nikad ne

brzati, ni u vatru padati. Ovladaš li sobom, ovladaceš i drugima. Do povoljne

prilike stiţe se dugaè kim hodnicima. Obazrivo promišljanje zaĉini uspehe i

doradi skrivene namere. Štaka vremena korisnija je od gvozdena Herkulova

malja. Ni Bog ne kaţnjava batinom, nego prilikom. Pametno je reĉeno:

„Vreme i ja, s dvoji-

30

com da se nosimo"9. Sama sreća kruniše strpljivost veliĉinom nagrade.

S6. Vazda biti duhom prisutan. Prisustvo duha srećna je brzina uma. Za duh

ne postoje ni opasnosti ni nepredvið ene prepreke, jer je vispren i neumoran.

Neki se vazdan premišljaju da bi potom pogrešili, dok drugi u svemu uspevaju

ne promišljajući prethodno. Protivreĉne naravi najbolje deluju baš u stisci; one

su kao ĉuda kojima we nehotice za rukom polazi, dok bi ih razmišljanje samo

na pogrešan put navelo; što im smesta na um ne padne, nikad se više ne pojavi,

niti ga mogu prizvati. Tapše se uvek toj hitrim, jer pretpostavlja zaĉudnu

sposobnost: istanĉanost misli i mudro delovanje.

§7. Promišljeni su na sigurnom. Hitro je što je dobro. A brzopleto što se ĉini,

odmah se i rašĉini; jer koje treba ve-ĉno da traje, veĉnost i za nastajanje potrebuje.

Paţnju tek na savršeno svraćamo, i jedino uspeh opstaje. Produbljeno razumevanje

dostiţe veĉnost. Što mnogo vredi, skupo je, kao što se i najdragocenija kovina najteţe

lije. 'JVeruje se daje ovo rekao Felipe II (1527-1598), misleći da se mnogo postići moţe ako se ima dovoljno vremena. Tokom svog kraljevanja Felipe II je ratovao protiv Francuske i Engleske i Turske, i uz pomoć Inkvizicije iskorenio španski protestantizam. Svojini despotskim fanatizmom doveo je Španiju, uprkos prilivu juţnoameikog zlata, do finansijske katastrofe i opšteg slabljenja.

31

i8. Znati se prilagoditi. Prema svecu i tropar, i jedro prema vetru: ne troši

više snage no što je neophodno i izbegavaj preterivanja, i u znanju i u moći.

Ne podiţe vest sokolar više ptica no što mu je da ulovi pticu potrebno. Ne

valja we na videlo iznositi, koliko sutra neće te više ni gledati. Uvek neĉim

novim zaseni, svakog dana ponešto otkrij, tako podstiĉeš išĉekivanje a da se

pri tom vrlinama tvojim kraj ne vidi.

89. Konac delo krasi. Koji u kuću sreće na vrata radosti ulazi, na vrata plaĉa

izlazi, i obrnuto. Stoga valja misliti više na srećan izlazak no na tapšanje pri

ulasku. Nesreća je taliĉnih što povoljan poĉetak imaju, i odveć ţalostan

svršetak. Nije sreća zaglušiti od neznalaĉkog tapšanja pri ulasku, jer to svako

moţe postići, već kad izlazak izazove opšte uzbuĊenje; retki su oni za ĉijim se

odlaskom ţali. Samo kadikad sreća do praga isprati: koliko je uĉtiva spram

onih koji dolaze, nehajna je s onima što odlaze.

60. Razumne odluke. Neki se rode pametni: mudrost doseţu uz pomoć uroĊenog

zdravog razuma, otuda im je put uspeha već dopola utrt. S godinama i iskustvom

razboritost im sazri, a prosuĊivanje se sasvim izoštri. Ne podnose hirovitost ni u kom

vidu, jer je za iskušenje mudrosti drţe, pogotovu u drţavnim poslovima, koji zbog

velikog znaĉaja nepomućenu sigurnost traţe. Takvi zasluţuju da budu na drţavnom

kormilu, bilo njime da upravljaju, bilo da savetuju.

32

61. Izvrsnost u najboljem. MeĊu raznovrsnim savršenstvima, posebnost se

istiĉe. Nema znamenitog ĉoveka bez kakve nadmoćne osobine; osrednjost na

tapšanje ne podstiĉe. Biti izvrstan u ĉemu uzvišenom izvlaĉi iz tame obiĉnosti

i uvrštava meĊu izuzetne. Biti pak vanredan u ĉemu neznatnom ravno je

bivanju velikim u malome; što je nešto ugodnije, to je manje uzvišeno.

Izvrsnost u najvi šem nosi u sebi nešto neprikosnoveno: podstiĉe na

oboţavanje i budi blagonaklonost.

©. Služiti se dobrim saradnicima. Pojedinci bi da nadmoć svoga uma dokaţu pred

skromnošću svojih podreĊenih: takvo je zadovoljenje opasno, i neumoljivu kaznu

zaslu ţuje. Nikad veliĉinu vladara nije umanjila sposobnost njegova ministra;

naprotiv, sva slava uspeha uvek prvom zamajcu u deo pada, kao što se obrnuto desi

kad je štogod bešĉasno u pitanju. Ĉuvenje ide samo prvima po ĉinu. Nikad se ne veli:

„Taj je imao dobre ili rĊave ministre", već: „Bese dobar ili rĊav vladalac". Otuda ih

valja smoreno birati, i ispitati, jer im se u ruke polaţe neprolazna slava.

61. Prednost je u čemu prvi biti. Dvostruka, ako joj se i izvrsnost pridruţi. Dobiva

koji karte deli, ako li je partija izjednaĉena. Mnogi bi u svom pozivu feniks bio, da ga

drugi nije prestigao. Prvima pripada pravo starine, da se mlaĊi oko zrnaca gloţe;

koliko god se ovi upinjali, ne mogu se otresti zamerke da su tek oponašatelji prvih.

Samo dosetljivost oštroumnih moţe smisliti nov put ka

33

uspehu, pod uslovom da joj mudrost kao voĊa sluţi. Novinom svoga

preduzeća pametni su sebe meĊu velikane ubrojali. A opet, neki više vole prvi

u drugom, nego drugi u prvom redu biti.

l

64. Umeti izbeći neprijatnosti. Velika je mudrost poštedeti sebe

neprilika. Obazrivost ih mnoge izbegne: ona je sreći Lucina,10 pa tako

i zadovoljstvu. RĊave vesti ne slati, nekmoli primati: vrata pred njima

zatvoriti, osim ako porno ć ne donose. Neki uši ćule jedino da ĉuju

hvalospeve; drugi pak zlobivo ogovaranje; a neki prosto ne umeju

ţiveti bez svakodnevne muke, kako Mitridat bez otrova." Nit valja sebi

teškoće natovariti za ĉitav ţivot e da bi se drugom na milo uĉinilo, pa

makar i najbliţi bio. Nikad se ne treba o sopstveno blagostanje ogrešiti

kako bi se ugodilo onom koji se, pun saveta, niĉeg ne prihvata; u

svakoj prilici, kad god se mora izmeĊu tuĊeg zadovoljstva i sopstvene

štete birati, pravilo kaţe da je bolje drugoga razoĉarati odmah negoli

sebe kasnije, i bez leka.

§§. Istančan ukus. Ukus se izgraĊuje, kao i pamet. Pravilno razmišljanje

podstiĉe ţelju, a onda i zadovoljstvo u "'Lucina, ili Luna, Zevsova i Herina kći, smatrala se i zaštitnicom babica. Nekada se verovalo

da su poroĊaji lakši za vreme punog meseca. "Po predanju, opkoljeni Mitridat VI Eupator (132-63 p. n. e.) najpre je otrovao svoje ţene,

naloţnice i kćeri, da bi se potom i sam pokušao otrovom ubiti, all bez uspeha, jer je prethodnim uzimanjem manjih koliĉina otrova uĉinio sebe imunim kako bi se saĉuvao da ga ne otruju.

34

posedovanju. Veliki se duh prepoznaje po uzvišenosti svoga ukusa. Predmet koji

ispunjava veliki duh i sam velik mora biti; uzvišene stvari su za uzvišene umove što

i gurmanima ukusni zalogaji. Plaše ga se i dokazane vrednosti, što je savršeno pred

njim zadrhti; malo šta bez mane biva, otud retke da su pohvale. Ukusi se izgraĊuju u

opštenju s drugima i prenose stalnim dodirom: sreća je naroĉita opštiti s ljudima

pravoga ukusa. S druge strane, ne valja razglašavati svoje nezadovoljstvo svime i

svaè im, jer to je budalasto preterivanje, mrskije tim pre kad ne potiĉe iz nesklonosti,

već iz pretvaranja. Neki bi ţeleli da Bog drukĉiji svet stvori, i drukĉija savršenstva,

samo da bi zadovoljio njihova silna uobraţenja.

§6. Imati na umu povoljan ishod. Nekima je više stalo do pravilnog postupanja nego do

ostvarene namere. MeĊutim, zbog neuspeha rĊav glas uvek nadjaĉa briţljivo birana sredstva.

Pobednik nikome ne polaţe raĉuna. Većina i ne primećuje znaĉaj okolnosti, jedino dobar ili

rĊav ishod; stoga ugled koji postizava svrhu nikad gubitnik ne biva. Srećan ishod we uznese,

ĉak i kad mu se nedozvoljenim sredstvima posluţi. Zapravo je umeće protivu pravila umeća

ići, kad se drukĉije ne da ostvariti povoljan ishod.

67. Izaberi zvanje kojem tapšu. Većina stvari od tuĊe naklonosti zavisi. Poštovanje je

vrlinama što i povetarac cveću: dah i ţivot. Ima uloga koje na sveopšte odobravanje nailaze,

i onih koje, iako vaţnije, neopaţene

35

prolaze: prve, zato što se izvode svima naoĉigled, izazivaju sveopštu

blagonaklonost; a potonje, premda rede i vrednije, ostaju u senci: poštuju ih, all im

ne tapšu. MeĊu vladarima, pobednici su najznamenitiji, otuda su aragonski kraljevi

tako ĉuveni, jer bejahu ratnici i osvaja ĉi, silni i veliĉanstveni.12 Zato koji znade

prednost daje ulogama koje proslavljaju, koje svi vide i za njih se zanimaju, ako mu

je stalo da u sećanju po ĉuvenju ostane.

l

§8. Služiti se razumom. Vaţnije je sluţiti se njime nego pamćenjem, jer preteţe.

Jednom valja upamtiti, drugi put spoznati. Neki ne dovrše što je zrelo bilo, jer na

njega prestanu misliti; tad ih valja prijateljski opomenuti da bi mu znaĉaj razumeli.

Jedna je od najvaţnijih vrlina razuma da ĉoveku na bitno ukaţe. Kad u tome

zakaţe, mnogi uspeh otkaţe. Na onome koji razume je da svetlost pronosi, a na

onom kome objašnjenje treba da ga traţi; prvi polako, drugi smerno. Tako prvi

podstiĉe drugog. Ova je tananost i te kako vaţna, jer koristi i onome koji druge

obrazuje. Poţeljno je pokazati ukus i, zatreba li, u naukovanju dalje ići; kad se već

ima jedno ne, valja za njim vesto i da zadobiti, a to se ĉesto ne postiţe jer se ne

pokušava.

§9. Ne prepuštati se ćudljivosti. Velik je onaj koji se luKaa ne predaje hirovitim utiscima. Najveća je mudrost oba2Grasijan aludira na aragonske kraljeve Haimea I Osvajaĉa (1208276), Pedra III Velikog (1239-1285) i Alfonsa V Veliĉanstvenog (1396-1458).

36

zrivog što sebe posmatrati ume, svoju narav spoznati i brţi od nje biti, ĉak i

u suprotnu krajnost otići e da bi izmeĊu prirodnog i nauĉenog zdrav razum

ravnoteţu uspostavio. Naĉelo: što kod sebe ne poznaješ, popraviti ne moţeš;13

raspoloţenja su bezobrazna, vazda se me-njaju, prema njima se i naklonosti

povode; kako su veĉno pod vlašću otrcane cudljivosti, suprotnome teţe. Takva

slabost ne samo da potkopava volju, nego se i na razum ostrvljuje, brkajući

htenje s razumevanjem.

10. Umeti odbiti. Ne sme se we dopustiti, ni svima. Znati odbiti vaţno je

koliko i znati dopustiti, i to je onima koji vladaju glavna nauka. Od naĉina

najviše zavisi: ne jednoga uvaţavaju više no da kojeg drugoga, jer vesto

sroĉeno ne zadovolji više negoli osorno da. Mnogima je ne uvek prva reĉ,

ĉime we upropaste. Isprva stalno sa ne odgovaraju, pa we i kad u nastavku

pristanu, na zahvalnost ne nailaze, a zbog prvobitnog odbijanja. Ne valja

odseĉno odbijati, već razoĉaranje malo-pomalo uvoditi; niti valja we odricati,

time se obeshrabruju koji od nas zavise. Naprotiv, nek uvek ostane traĉak

nade, da ublaţi gorĉinu odbijanja. Uĉtivost takoĊe treba prazninu neuĉinjene

usluge da ispuni, a lepa reĉ dela da nadomesti. Da i ne brzo se izgovore, all ih

valja dugo promišljati.

ti. U postupanju ne biti nedosledan. Ni zbog naravi, ni zbog prinuĊenosti. Razuman je isti u svemu što je savrNoscete ipsum, „upoznaj samog sebe" je, uz ne quld nimis, „niĉeg previše", najpoznatiji savet Delfskog proroĉišta, kako piše Plutarh.

37

šeno, to mu je zaloga razboritosti. Menja se pak shodno uzrocima ili

prilikama. Kad je u pitanju razum, raznovrsnost ne priliĉi. Mnogi se svakog

dana menjaju; ĉak im ni razmišljanje nije jednako, volja još i manje, a srećna

zvezda nikako. Što im je koliko juĉe bilo jasno da, danas im je neodluĉno ne.

Time uvek na uštrb vlastitog ugleda delaju, i drugima zbrku unose.

TE. Koji je odlučan. Neodluĉnost je štetnija od rĊavog sprovoĊenja. Gnoj je

opasniji kad miruje no kad istiĉe. Neki su toliko neodluĉni da ništa ne ĉine dok ih

drugi ne podstakne; ponekad tome nije uzrok zbrkano rasuĊivanje njihovo, jer su

neretko vispreni i promućurni, već besposlenost. Uvideti teškoće odlika je oštroumlja,

all još i više iz njih izlaz pronaći. Drugi se pak ni u šta ne zapetljavaju, jer lako

razumevaju i odluĉno prosuĊuju; takvi su se rodili za najviše poloţaje, jer im bistrina

shvatanja olakšava uspeh i sklapanje poslova. We što im u ruke dospe, sreĊena je

stvar. Obavivši poslove u jednom, takav ima vremena i za drugi svet;14 ako li im i

sreća bude naklonjena, svega se s još većom sigurnošću prihvataju.

H. Umeti sa sebe pažnju odvratiti. Tako se pametan iz nevolje izvuĉe. Ljupkom

pošalicom put iz najzamršenijeg lavirinta obiĉno nalazi. S osmehom na licu

gospodstveno xxxx

14Reĉ je o Fernandu Katoliĉkom (1452-1516), koji je sa svojom ţenom, Izabelom I od Kastilje, ujedinio aragonsku i kastiljansku dinastiju. Grasijan misli na njegov uticaj u osvajanju Amerike.

38

se iz najgore kavge izbavlja: na tome i najveće vojskovo Ċe svoju odvaţnost

grade. Uĉtiva je dosetka da kad odbijaš, temu skreneš; a vrhunska obazrivost,

napraviti se da ne razumeš.

ti. Ne budi odbojan. Gde je tusta i trna ljudi, to su i najlju će zveri.

Odbojnost je porok onog koji sebe ne poznaje, i kojem raspoloţenje od zvanja

zavisi. Poverenje nećeš steći omrznu li te već na poĉetku. Takva nepristupaĉna

ĉudovišta vredi videti, jer su uvek pripravna svoju jogunastu divljaĉnost

iskazati. Koji, na nesreću, od njih zavise, prilaze im kao da će tigrove krotiti,

oprezno koliko i bojaţljivo. Dok se ne domognu poloţaja, med i mleko, a

potom se svete sa svima se kavţeći. Umesto da po zvanju svakome na usluzi

budu, od silne nadmenosti i zajedljivosti ne budu to nikome. Primerena kazna

im je iz društva ih iskljuĉiti, i time im priliku da se u ophoĊenju poprave

uskratiti.

1§. Sebi dostojanstven uzor izabrati. Više da bi ga prevazišao, nego oponašao. Ima

uzornih veliĉina koje su otvorene knjige ĉasti i poštenja. Nek svaki sebi najvišeg u

svom zvanju odabere, all ne da bi ga sledio, već prestigao. Aleksandar nije zaplakao

zbog sahranjenog Ahila, već zbog sebe, ne budući još dostigao njegovu slavu.15 Ništa

l5Ovde pisac mesa dva dogaĊaja: a) pred statuom Aleksandra Velikog zaplakao je Julije Cezar, shvativši da je u njegovim godinama Makedonac već bio osvojio svet, b) Aleksandar je odao poĉast Ahilovim moštima, all nije nad njima plakao, kako svedoĉi Plutarh.

39

ne podstiĉe ĉastoljublje koliko trube tuĊeg ĉuvenja: što prigušuje zavist

nadahnjuje velikodušnost.

16. Ne terati vazda šegu. Smotrenost se prepoznaje po ozbiljnosti, zbog

ĉega uţiva veći ugled od šaljiva duha. Koji se neprestano šegaĉe, zaozbiljno

se ne uzimaju. Lašcima ih smatraju, i ne veruju im, bilo stoga što ih sumnjiĉe

da laţu, bilo zbog bojazni od njihovog ismeanja. Nikad se ne zna kad

razborito kazuju, to je isto kao da razum i nemaju. Ništa otuţnije od

neprestanog šegaenja. Koji se proslave kao vickasti, poverenje kod razboritih

prokockaju. DoĊe ĉas kad se valja šaliti; u ostalim prilikama, ozbiljan ton

treba zadrţati.

77. Umeti sa svima. Mudar je Protej:16 uĉen s uĉenim, svetac sa svecem.

Velika je veština zadobiti svako srce, jer sliĉnost pobuĊuje blagonaklonost.

Promatrati naravi, svakoj se prilagoditi; ozbiljnome i veseljaku ići uz dlaku,

lukavom promenom: ovo je preko potrebno umeće onima koji od drugih

zavise. To vaţno ţivotno znanje zahteva mnogo darovitosti; lakše će biti

onome koji je svestranog znanja i istanĉanog ukusa.

16 U grĉkoj mitologiji, Posejdonov sin Protej bio je ĉuven po sposobnosti predskazivanja. Onaj koji je od njega ţeleo da sazna svoju budućnost morao ga je zateći na popodnevnom spavanju i okovati, a potom izdrţati strašna, ĉudovišna obliĉja koja bi ovaj poprimao pre; no što bi pristao da išta prozbori (videti Ovidije, Metamorfoze, VIII).;

40

18. Veština tačne procene. Glupost uvek bubne u nevre-me, jer su budale

drzovite. Nisci duhom, slepi pred teškoæ ama, nehajni su pred porugama neuspeha.

Mudrost se pak oprezno u delanje upušta. Njoj put promišljanje i smotrenost

izviĊaju, na opasnosti joj unapred ukazujući. Svaku drzovitost zdrav razum na

propast osuĊuje, we i kad joj se sreća osmehuje. Smotreno stupaj gde ceniš da je

duboko: pronicavost nek ispipava, a budnost neka nared koraĉa. Mnogi su bezdani

u opštenju s ljudima: stoga njihovu dubinu uvek olovom meri.

79. Vesela narav. Ako li je u tom umerena, više vrlina nego mana doĊe. Mrvica dobrog

raspoloţenja svemu je dobar zaĉin. I najveći znaju na šalu udariti, ĉime opštu naklonost

zadobijaju; all paze da razboritost ne povrede ni da se o uĉtivost ne ogreše. Drugi se pak

šalom iz nebranog groţĊa izvlaĉe, jer ima stvari koje se ne smeju zaozbiljno uzimati; nešto

se kroz šalu valja prihvatiti, kadikad baš ono što se zaozbiljno uzimalo. To je znak

pomirbenosti, koja je za srce prijemĉiva.

8D. 5 oprezom vesti primati. Vreme nam u slušanju novosti prolazi. Umesto da bolje

gledamo, o tuĊoj veri ţivimo. Uvo nam je sporedni ulaz za istinu, a glavni za laţ. Istina se

pak obiĉno da videti, all se tek retko ĉuje; neizvitoerena tek ponekad do nas dopre, a dolazi

li izdaleka, nikad; uvek stigne donekle izvrnuta neiskrenošću kroz koju prolazi; strast svim

bojama boji ĉega god se dotakne, ĉas je neprijateljska ĉas naklonjena. Uvek bi utisak da

41

izazove: otud, oprez s onim koji hvali, a još veći s onim koji kudi. Potrebna

je velika paţnja da se prozre namera posrednika, i unapred sazna na koju

kartu igra. Domi šljanjem manjkavu ili laţnu vest ispravi.

81. Obnavljaj svoj dobar glas. To je preimućstvo Feniksa. Izvrsnost je podloţna

starenju, a s njome i ugled. Blizina rabi divljenje, pa neretko osrednja novina potisne

ono najodliĉnije, ako li je zastarelo. Zato valja od vremena na vreme preporoditi i

odvaţnost, i duh, i srećnu zvezdu, i we ostalo: upuštati se valja u sjajne novine,

osvanjivati ĉesto poput sunca, i nastupe menjati za svoje diĉenje, e da bi nas ţeleli

gde nismo, i divili nam se gde smo novaci.

8Ž. Ni u dobru ni u zlu ne ići do kraja. Umerenost u svemu, na tome je jedan

mudrac izgradio ĉitavo svoje uĉenje.17 Preterana pravda u nepravdu se izokrene; pa i

narandţa, cedi li se previše, gorak sok na kraju ispusti. Ĉak i u uţivanju, nikad u

krajnost ne odlaziti. I razumi otupi ako se preko mere napreţe: od preterane muţe,

meH sto mleka krv pocuri.

81. Dopusti sebi kakav manji greh. Jer kakva sitna pc greška biva neretko

vrlinama najbolja preporuka. Zavist izopštavanje gura, naopako i zloinako. Optuţice

savršenj stvo zato što mu nedostaci nedostaju pa će ga, kako je mane, zbog svega i

svaĉega osuditi. U Argusa se or

17 Misli se na Aristotela.

42

pretvori,18 e da bi izvrsnosti falinku pronašla i sebe, moţe biti, utešila.

Huljenje kao grom pogaĊa upravo najuzvienije tvorevine. Nek znade stoga

Homer zadremati od vremena do vremena i klonulost u duhu i srcu odglumiti,

a nikad u razumu, e da bi zlobivost razoruţao, da ne pukne od jeda: kao kad se

na zavist, kao na bika, plašt prebaci, da se ugled spase.

84. Umeti od neprijatelja korist izvući. Ništa ne treba hvatati za oštricu, jer

poseĉe, nego za balĉak, jer Štiti; ponajmanje suparništvo. Mudrome je katkad

neprijatelj korisniji no budali prijatelj. Neprijateljstvo ĉesto svlada planine s

kojima prijateljstvo nije moglo na kraj izići. Mnogi svoju veliĉinu duguje

neprijateljima svojim. Opasnije je podilaţenje od mrţnje, jer ova uspešno

ispravlja nedostatke koje prvo prikriva. Mudar ume od zlobe ogledalo naĉiniti,

koje mu je vernije od ogledala prijateljstva, i preko njega umanjiti ili ispraviti

svoje nedostatke, jer mu valja oprez saĉuvati meĊu suparništvom i zlobom.

85. Ne rasipaj se na we strane. Nesreća je svega izvrsnoga što mu se ĉesta upotreba

u zloupotrebu pretvori. Za ĉim svi pomamno ţude, na kraju onemili. Ne valjati ni u

ĉemu, belaj, hteti valjati u svemu, još veći. Takvi uvek '" Argus, ili Svevideći, mnogooki ĉuvar koga je Hera poslala da motri na Zevsovu ljubavnicu Iju. Dok

bi polovina njegovih oĉiju spavala, druga polovina bi budno motrila. Ubio ga je Hermes po Zevsovoj zapovesti, a Hera je u sećanje na svog vernog slugu premestila Argusove oĉi na paunovo perje.

43

izgube od silne dobiti, posle ih omrznu od prevelike ljubavi. Izuzetan pojedinac

tako se rabi; prestanemo li ga smatrati retkim, prezrećemo ga kao da je svagdanji.

Jedini lek kod takvih preterivanja jeste i u sjaju na meru paziti: nadmoć mora

jedino na savršenosti poĉivati, a razmetanje umereno biti. Što jaĉe baklja gori, brţe

saţiţe i kraće traje. Smernost u isticanju za nagradu stalno poštovanje stiĉe.

86. Preduprediti zle jezike. Svetina ima mnogo glava, to će reći mnogo oĉiju za zlobu i

mnoge jezike za opadanje. Dogodi se tako da ogovaranje ukalja obraz i najuglednijem;

prišije li mu uz to i kakav podrugljiv nadimak, nek se oprosti od dobra glasa. Povod

najĉešće pruţi kakva uoĉljiva nevolja, ili smešan nedostatak, koji su zlim jezicima plodno

the, kao skriveno ogovaranje niskoj pakosti. Na zao glas lako se izlazi, jer se u rĊavo oĉas

poverue, i teško se ispravlja. Razuman se stoga kloni ovakvih neprilika, i pred bezoĉnom

svetinom ĉetvore oĉi otvara, jer je lakše preduprediti nego naknadno ispravljati.

87. Znanje i držanje. Ĉovek se kao divljak raĊa, a od ţivoinjstva ga obrazovanje

iskupljuje. U društvu ga ĉini znaĉajnim, i stoje veće to znaĉajnijim. Zahvaljujući

obrazovanju, mogla je Grĉka s pravom ostatak sveta varvar-skim nazvati. Neznanje je

prostaĉko; ništa ne uljuĊuje; koliko znanje. No i znanje ume prostaĉko biti, ne prati &j ga

uĉtivost. Uĉtivo mora biti ne samo razmišljanje, nego| i volja, a govor ponajviše. Neko je

prirodno uglaĊen, skla-\

44

dan iznutra i spolja, u misli i u reci, pa i u drţanju, koje je poput kore na

drvetu, kao što se duhovna nadarenost s voćkom uporeĊuje. Drugi su opet tako

neotesani da se kod,-njih we, ĉak i vrline, u nepodnošljivo i prostaĉko

pirlitanje izvrće.

88. Veličini teži, u odnosima uzvišenost postiţi. Velikan ne sme u

postupcima sitniĉav biti. Ni oko ĉega se previše ne zadrţavaj, ponajmanje oko

neprijatnog, jer ako je i prednost we opaţati nehajno, sasvim je drukĉije we

hteti namerno istraţiti. Valja najvećma viteški i uĉtivo postupati, to je odlika

velikodušnosti. Umeće rukovoĊenja u velikoj se meri u prikrivanju sastoji;

štošta valja prećutati, kako u porodici, tako i meĊu prijateljima, ponajviše

meĊu neprijateljima. Sitniĉavost brzo dosadi, i takva narav ne da se izdrţati.

Stalno se na istu muku navraćati vrsta je ludila; svako se najvećma ponaša

kako mu srce i razum nalaţu.

89. Spoznati sama sebe. U naravi, u razumu, u razmišljanju i u sklonostima. Niko

sobom ovladati ne moţe ako prethodno sebe ne razume. Za lice ogledalo postoji, za

duh ne: mesto njega, o sebi dumaj. Ĉak i kad na svoj spoljašnji lik zaboravimo, onaj

unutarnji ne gubimo iz vida, e da bismo ga ispravljali, i usavršavali. Upoznaj dokle ti

pamet i oštroumlje seţu pre no išta preduzmeš; isprobaj rešenost svoju pre no što se

obaveze prihvatiš. U svemu se duboko preispituj i vlastite sposobnosti pre-meravaj.

45

95. Kako dugovečnost postići. Blagostanjem. Dve stvari ţivot skraćuju: glupost i

zlobivost. Jedni su ţivot izgubili jer ga nisu znali saĉuvati, drugi pak volje ne

imahu. Kao što je vrlina sama sebi nagrada, porok je samom sebi kazna. Koji ţivi

brzo i u poroku, ţivot mu se i ugled još brţe završe; u vrlini koji brzo ţivi, ne umire

nikako. Besprekorna duša na telo se prenosi, otud dobar ţivot nije samo u hotenju

dug, već i u stvarnosti.

91. Deluj samo kad obazrivost ne okoliši. Bojazan od neuspeha kod onog koji dela, znak

je oĉigledan za onoga koji gleda, još i više za suparnika. Ako se u vatri strasti pamet

premišlja, sebi će docnije, kad se ohladi, na oĉiglednoj gluposti zameriti. U šta god

obazrivost da posumnja, opasno je: najsigurnije je u to se ne upuštati. Mudrost se ne prihvata

onog što tek moţe biti: njoj put razboritost osvetljava. Kako da uspe preduzeće koje, tek

zapoĉeto, odmah biva osuĊeno sumnjom? Ako se katkad i odluke koje smo u sebi nemine

discrepante^ promislili nesrećno završavaju, šta oĉekivati od one koja je u razumu klecavo

prohodala i u rasuĊivanju kao neuspeh] naveštena?

92. Uzvišen duh. Da se razumemo: u svemu. Ovo je prvoj i najvaţnije pravilo u delovanju

i govoru, tim nuţnije štc je poloţaj viši. Više vredi mrva razboritosti nego tov* dosetljivosti.

Takav je put siguran, makar mu i ne tapšţ

19 Latinski izraz kojim se na antiĉkim univerzitetima htelo reći da. ispit poloţen saglasnošću svih ispitivaĉa.

46

silno, jer ugled mudroga slavu donosi: dovoljno je pametne zadovoljiti, jer

njihov je sud probni kamen za uspeh u delanju.

n. Koji je svestran. U sebi spaja we savršenosti, i vredi za mnoge. Ţivot ĉini

više no srećnim, jer svojim bliţnjima to zadovoljstvo prenosi. Raznovrsnost i

savršenost, razonoda u ţivotu. Veliko je umeće znati što je dobro prisvojiti; i

kako je priroda stvorila ĉoveka kao saţetak svega u sebi izvrsnog, neka ga

znanje jedinstvenim uĉini i ogledalom ukusa i razuma.

94. Svoje sposobnosti prikrivati. Oprezan zna da izmakne ispitivanju, bilo da je

znanje ili hrabost u pitanju, jer ţeli da ga i dalje poštuju. Korakne napred kad hoće da

ga upoznaju, nazad ako bi da ga razumeju. Da niko ne sagleda ĉemu nije dorastao,

kako ne bi razoĉarao. Nikad ne dopušta da u njega sasvim proniknu: zapitanost i

sumnja dokle njegova darovitost seţe veće štovanje pobuĊuju negoli spoznaja, ma

koliko mu na ruku išla.

95. Znati tuĎe očekivanje održavati. Uvek ga podstiĉi. Mnogo nek obećava još više,

i uzvišeno još uzvišenije nek najavljuje. Ne treba we na prvu kartu stavljati; velika je

umešnost znati snage i znanje rasporediti, e da bi se uspeh postigao.

47

9§. Moć poimanja. Prestol je razuma i temelj obazrivosti; njome se we lake

postiţe. Dar nebeski, za kojim se najviše ţudi, jer mu nema ravna: oklopa je

najvaţniji deo, i od svega vredniji; koji to moć poseduje, druga mu i ne treba.

We što u ţivotu ĉiniš od nje zavisi, i njome se potvrĊuje, jer we razborito valja

ĉiniti. Prirodno teţi svemu što se razumu saobraţava, i priklanja se onom što je

najispravnije.

97. Ugled steći i zadržati* On je dobro koje se slavom stiĉe. Dobar glas teško se

zadobija, jer iz vrlina proishodi, a owe su retke onoliko koliko su osrednja svojstva

ĉesta. Kad se postigne, lako se ĉuva. Koristi mnogo, još više radi za nas. Ugled se u

veliĉajnost preobraća kad u oboţavanje preĊe, zbog uzroka i dometa svoga; no samo

je onaj ugled neprolazan koji je i osnovan.

98. Prikriti šta se želi. Strasti su kako pukotine na duši| Najkorisnije umeće, umeće

prikrivanja; koji igra otvore nih karata, lakše izgubi. Oprezan da se krinkom suprot

stavi onom koji bi da ga raskrinka: pred risovim okom^ gusto sipino mastilo nek

rasipa. Prikrij svoje naklonosti^ da ih ne bi mogli osujetiti, bilo protivnom reĉju, bi

laskanjem.

99. Privid i stvarnost. Stvari ne vaţe za ono što su, već ono kakvima se ĉine. Retki

su koji vide iznutra, broji

48

koji se za prividima povode. Nije dovoljno da si u pravu, ako ti se na licu krivda

ĉita.

1ĈĈ. Koji ne živi u zabludi. Mudar je hrišćanin uglaĊeni mislilac. Ali ne treba se

kao takav šepuriti, još manje takvog izigravati. Promišljanje je danas u nemilost palo,

iako je mudrima najvaţnije zanimanje. Nauka promućurnih na poštovanje više ne

nailazi. Seneka ju je u Rim uveo,20 gde je neko vreme u milosti bila: danas se za

drskost smatra. No ne ţiveti u zabludi oduvek je mudrosti neophodna hrana i ĉestitosti

slast.

161 Jedna se polovina čovečanstva drugoj smeje, a budale svi odreda. Jednima se

we dobro ĉini, drugima we loše; što jednog zadobije, to drugog odbije. Budala je da

mu nema ravne koji bi po svom nahoĊenju svet da preuredi. Savršenstvo ne vaţi ako

se tek jednom svidi: koliko ljudi, toliko i ćudi. Nema mane koju neki ne brane; i kad

se svima ne dopadneš, ne gubi u sebe poverenje, naći ćeš već nekoga kome ćeš po

volji biti; all ne valja ni sebi da laskaš ako ti kogod zatapše, jer će doći i drugi da te

kude. Zadovoljstvo se pravo u odobravanju uglednih nalazi, i od onih što svoje znanje

znaju. Ne ţivi od jednog mišljenja, ni od jedne prilike, ni samo za danas.

20 Bio je to, zapravo, Ciceron (106-43 p. n. e.). Grasijan ovako odaje poĉast svom uĉitelju Seneki, koji je, usput budi reĉeno, roĊen u Kordovi.

49

Ite. Umeti svariti velike zalogaje sudbine. U telu obazriosti veliki je stomak

i te kako vaţan, sposobna ĉoveka veliki delovi ĉine. Blagostanje nije dovoljno

onom koji je i većeg dostojan; što je jednom nesvarljivo, drugom nije ni za

zub. Mnogi ni jedan jedini ţilaviji zalogaj ne otrpi jer, klimavih sposobnosti,

nit je roĊen nit naviknut za uzvi šena dela; stoga zajedljivog ponašanja

postaje, a ukus nezasluţene ĉasti udari mu u glavu. Takvima na istaknutim

mestima opasnost preti; gorde se da puknu jer sreća u njih ne staje. Razborit

stoga neka uvek mogućnost za još veće poĉasti ostavi i nek se s najvećom

paţnjom kloni svega što bi na malodušnost njegovu ukazati moglo.

10S. Svaki neka je prvi u onome što čini. Ako ti postupci nisu baš kraljevski, barem

neka te dostojni budu; svako svoj domen dobro da razume, i u njemu poput kralja

neka deluje: postupci će mu veliĉanstveni a misli uzvišene biti. U svemu se kao kralj

pokaţi, po zasluzi, ako već ne po poreklu, jer se istinska neprikosnovenost i sastoji

jedino U poštenom delanju; koji kao njen primer posluţiti moţe^ velikanu zavideti

neće. Nuţno je pre svega da oni kojil oko prestola kruţe nauk od istinske nadmoći

izvuku, da • slede veliĉajnim osobinama pre nego sujetnim svetkovif; nama, i mesto

praznoj nadmenosti, uzvišenom suštastvujj da teţe.

164. Dobro znati proceniti zanimanja. Ima ih svakojakih* dobro ih oceniti veliko je

umeće, i pozornost iziskuje! jedno odvaţnost, drugo istanĉanost traţi. Lakša su koji

SO

zahtevaju ĉestitost, teţa gde je dovijanje neophodno. Za prve je dovoljna

dobra narav, za druge ni sva paţnja i oprez. Poteško je drugima upravljati, još

teţe ako li se kao luĊaci ili budale pokaţu: dvostruka pamet treba s onim koji

je uopšte nema. Nije lako izdržati zvanje koje celoga ĉoveka traţi, silno vreme

i veliko umeće; mnogo su bolja ona kod kojih se raznovrsnost s ozbiljnošću

mesa, jer promena osveţava duh. Najveći ugled uţivaju zvanja gde od drugoga

zavisi tek malo, ili izdaleka; najpogubnija su koja znoj na ovom i još veću

muku na onom svetu zahtevaju.

M. Nikad ne dodijavaj. Brzo dodija koji uvek jedno te isto govori ili ĉini. Saţetost u

ophoĊenju laska i probitaè na je; uĉtivost nadoknadi što opširnost izgubi. Dobro,

kratko li, dvostruko je dobro; a rĊavo, ako li malo, manje zlo. Korisnije su

kvintesencije od praznoslovlja; zna se da opširne tek retko razumeju, ne toliko zbog

teţine, već zbog oblika onog što bi da iskaţu. Neki su više breme no ukras na ovome

svetu, kao pokućstvo koje niko neće. Promišljen se ĉuva da ne dosadi, ponajmanje

velikanima, kojima je ţivot ionako prenatrpan, jer manje je zlo smetati celome svetu

no jednom jedinom meĊu njima. Dobro se rekne što se brzo rekne.

166. Ne razmeći se svojim blagostanjem. Više vreĊa šepuenje zvanjem nego

osobinama. Koĉoperenje je mrsko, dovoljno je kad zavist pobuĊuje. Veće je

poštovanje stekao koji ga nije traţio, jer ovo od tuĊeg mišljenja zavisi,

57

pa se nikako ne zasluţuje silom, već zaslugom i strpljivošæ u. Vaţna zvanja

zahtevaju primerenu uzdrţljivost, bez koje se ne mogu dostojanstveno

izvršavati. Uzdrţljivost nek je dovoljna za većinu tvojih obaveza, i ne

iscrpljuj je, već joj se naĊi. Koji se svojim zvanjem diĉi, pokazuje da ga nije

dostojan, i zbog toga mu dostojanstvo trpi. Ako već ţeliš da te poštuju, nek to

bude zbog odlika tvojih pre no zbog poloţaja; ĉak i kralj uvaţavanje treba da

zasluţi svojom liĉnošću, a ne naslednom neprikosnovenošću.

107. Ne pokazuj da si sebeljubac. Koji nezadovoljan ţivi, malodušnost zraĉi, a

zadovoljan, glupost. Zadovoljstvo kod većine iz neznanja se raĊa i u glupavu se sreću

obrće, koja, ma koliko prijatna, ugledu ne doprinosi. Koji nije kadar nedostiţne vrline

u drugih videti, taj sebi ĉestita na vlastitima, ma koliko osrednje ili priproste bile.

Podozreje je uvek na korist mudrima, bilo kao mera povoljnog ishoda, bilo kao uteha

poĊe li štogod naopako; jer, koji je zlo predvideo manje je ucveljen kad ga doista

snaĊe. I Homeru se desi da zadrema, i Aleksandru da se, razoĉaran, s visina spusti. Od

brojnih okolnosti ishod zavisi; što ] je preteglo na jednom mestu i u jednoj prilici, u

drugoj ne! proĊe; budali, meĊutim, leka nema, jer se kod njega rasvetalo puko

samozadovoljstvo, ĉiji polen na we strane širi.

168. Najkraći put do uspeha: umeti sebi društvo izabrat

OphoĊenje to ima najvećeg znaĉaja. Obiĉaji se i ukus tako prenose. I narav tuĊa,

ĉak i pamet, tako se neosetnc

52

usvajaju. Stoga nagao valja s krotkim da se udruţi, i svaki s opreĉnjakom svojim;

na taj naĉin umerenost se postiţe: velika je umešnost znati se drugome prilagoditi.

Protivnosti kad se smenjuju, svet krase i podupiru ga, sklad u prirodi i još više u

ćudoreĊu stvaraju. Tim dovijanjem valjalo bi obazrivost da se sluţi u odabiru

prijatelja i pot-ĉinjenih; jedino se spajanjem krajnosti do zlatne sredine dospeva.

109. Ne optuživati we i svakoga. Ima ih koji su tako preke naravi da u svemu zloĉin vide,

a da ih u tome ne goni strast, već narav; osuĊuju ceo svet, jedne zbog uĉinjenog, druge zbog

onog što će tek poĉiniti. Beleg je to na duši surovoj, i još gore, niskoj. NabeĊuju s takvim

preterivajem da od slamke prave gredu, e da bi njome oĉi iskopali; takvima je jedino korbaĉ

u ruci, i od Jeliseja bi robijašnicu naĉinili;21 umeša li se i strast, u krajnost zabaaju.

Naprotiv, milostivost svemu opravdanje nalazi, ako ne u dobronamernosti, a ono bar u

nepaţnji.

116. Ne čekaj na sopstveni sumrak. Naĉelo je mudrih da se sveta okanu pre no što ovaj

njih ostavi. Znaj u pobedu kraj svoj pretvoriti, jer i samo Sunce, dok još blista, za oblak se

nekad povuĉe e da bi svoj nestanak zabašurilo, pa se ne zna je li uopšte zašlo. Ukloni se pre

sumraka, da ti ne bi crvenilo od uvreda glave došlo; ne ĉekaj da ti leĊa okrenu bojeći se da

će te ţiva bez samilosti i mrtvoga bez

21 Jelisejska polja, u grĉkoj i latinskoj mitologiji zemlja blaţenih, ili ponekad boravište junaka i ĉestitih u podzemnom svetu.

53

poĉasti pokopati. Pametan konja na vreme suspreţe, i ne ĉeka da mu se smeju

kad usred trke posrne; lepotica nek mudro i na vreme ogledalo razbije, a ne kad je

kasno, kad ogorĉena vidi gde su joj ĉari opale.

ffl. NaĎi sebi prijatelje. Prijatelji su drugo ja. Prijatelj je svaki prijatelju dobar i mudar;

meĊu njima we kako valja teĉe. Vrediš koliko to drugi hoće; a da bi hteli, moraš im

naklonost preko srca zasluţiti. Nema veće ĉari do uĉinjene usluge, prijatelji se tako

zadobijaju. Najviše i najbolje što imamo, od drugih zavisi. Ţiveti se mora, s prijateljima ili

s neprijateljima; svakog dana po jednog stekni, ako ne bliskog a ono tebi naklonjenog, jer

ćeš u neke posle, dobrim izborom, poverenja moći imati.

IH Blagonaklonost gledaj da zadobijes. Ĉak i Svevišnji u najvaţnijim poslovima na nju

raĉuna i njome raspolaţe. Do poštovanja se stiţe preko osećanja. Ima ih koji se toliko uzdaju

u svoj znaĉaj da potcenjuju briţljivost. Ali mudar zna da vrline idu zaokolnim putem, ne

pomogne li im naklonost. We olakša i nadoknadi dobra volja, jer ne pretpostavlja već

vaspostavlja vrline kao što su odvaţ nost, poštenje, uĉenost, pa i mudrost ĉak. Mane ne

vidi*: jer ih ne ţeli videti. Naklonost nastaje iz oĉigledne sagla*nosti u naravi, u narodnosti,

rodbinskoj vezi, u otadţbini*! i u zanatu. Uzvišenija je koja se raĊa iz vrlina, obavezaj

ugleda i zasluga. Teško je zadobiti je, posle se lasno ĉuva| Moţe se postići, i potom korisno

upotrebiti.

54

fl§. U blagostanju se za crne dane pripremaj. Mudro je, i lakše, leti zalihe za zimu

sabirali. U blagostanju, prijatelja tusta i trna, usluga odasvuda. Pogoduje saĉuvati

štogod za crne dane, jer oskudica se u nevolji javi. Neka zahvalnih i prijatelja u zalihi

bude, jednom će zatrebati baš ono nn šta se sad ne obaziremo. Prostaĉija prijatelja

nikad nema: u blagostanju za njih ni da ĉuje neće, pa zato ni ovi nju i ne poznaju kad

se u nebranom groţĊu obre.

U4. Nikad se ne nadmeći za istim. Koja god teţnja na otpor naiĊe, ugledu škodi.

Koji za istim teţi, odmah gleda da te pokudi i ocrni. Samo redak pošteno vojuje,

suparni ĉke iskazane mane s uĉtivošću zaboravi. Mnogi su poš tovanje uţivali dok

suparnike nisu dobili. U Ţaru preganjanja, oţive upokojena rugla, izbije na videlo ko

zna kadanja pogan. Suparništvo poĉinje s nasrtajima na ĉast i sluţi se svime, i

dozvoljenim i nedozvoljenim; pa iako od uvrede koristi nema, ipak gnusno

zadovoljstvo odmazde postaje, i ĉast tako ţustro prodrma da s prezira otrese prašinu

zaborava. Blagonaklonost je uvek pomirljiva, i uvek dobronameran dobar glas.

US. Računati s rdavom naravi oko sebe, kao da je o ruobnom licu reĉ, preka je

potreba gde se zavisnost izbeći ne moţe. Ima ih da se prepadneš, niti moţeš s njima,

nit mimo njih. Otuda je umešnost navići se na njih kao na grdobnost, e da nam kakvu

silnu neprijatnost ne prirede. Isprva na strah teraju, no malo-pomalo nestane prvobitni

uţas a oprez predupredi nevolje, ili ih podnošljivima uĉini.

55

Hl Uvek sa zahvalnima posla imati. Takvi se lako obavezuju i obaveznim

smatraju. Smisao za pravednost najbolje je jemstvo njihovih postupaka, ĉak i kad

do nesporazuma doĊe, jer deluju onako kakvi su, a bolje je ratovati s poštenima

nego pobeĊivati nepoštene. S naopaima se ne moţe, jer za poštenje ne mare; otuda

meĊu njima i nema istinskog prijateljstva, a uĉtivost im je uvek rĊave kakvoće, jer

ne poštuju ĉestitost. Kloni se onoga koji je nema, jer ne ceni vrlinu koji ne ceni

ĉestitost, koja je na tronu poštenja.

BI. Nikad o sebi ne govoriti. Jer bilo da se ĉovek hvali iz sujete, ili sebe kudi iz

kukaviĉluka, slušalac to prima kao nerazboritost govornika, saţaljenja vrednu. Ako u

poznatom okruţenju treba to izbegavati, onda još i više na vaţnom poloţaju, gde se svaka

reĉ ĉuje a najmanji znak gluposti za dokazano ludilo smatra. Jednako je nesmotreno o

prisutnima govoriti, jer se na dve vrste sprudova moţeš nasukati: na hvalospeve ili na

pokude.

H8. Glasi za učtiva čoveka. Već se time poštovanje izaziJ va. Uĉtivost je najvaţniji deo

veštine ţivljenja; reĉ je p| draţi koja zadobija svaĉiju naklonost; baš kao što neuĉtil vost

jedino na prezir i odvratnost nailazi. Ako li se ov| poslednja iz oholosti raĊa, gnusna je, ako

li iz prostaštvi zasluţuje prezir. Bolje je previše no nedovoljno uĉtiv bit all ne prema svima

jednako, jer tako nepravedni postaj mo: spram neprijatelja je obaveza, odvaţnost se time

kazuje. Malo košta a pomnogo vredi: koji poštuje i sam;

56

poštovan. Uĉtivost i ljubaznost nad drugim vrlinama prednost imaju, jer se

vraćaju onima koji ih poseduju.

fl§. Ne navlačiti mržnju na sebe. Ne treba odbojnost pobuĊivati, ona ionako

sama doĊe. Mnogi bez razloga mrze, ne znajući ni zašto ni kako. Zlobivost

kod njih uvek V

zahvalnost nadvlada. Zelja za osvetom im je snaţnija i brţa od brige za sopstvenu

korist. Drugi se pak šepure da su u zavadi s celim svetom, zbog naravi ljute ili

naljućene. Ako li ih kojim sluĉajem mrţnja spopadne, ne mogu se osloboditi ni nje ni

misli zlobivih. Razuman se takvog pribojava, ogovaraĉa prezire, nadmenog se gnuša,

pod-smešljivac mu je nesnosan, a osobenjaka i ne posećuje. Poštovanje stoga valja

pokazati, e da bi te poštovali; koji bi da uspe, nek ovo na umu imade.

1S&. Umeti ići uporedo s vremenom. Ĉak i znanje mora svoje doba slediti, a bude li

u nemilosti, valja da se neznalicom napravi. Govor se i ukus s vremenom menjaju: ne

valja po starinski govoriti, dopasti se moraš kako vreme nalaţe. Ukus većine u svemu

je presudan. Stoga za primer izvrsnosti smatran moraš biti. Razuman neka se sadaš

njem trenutku saobrazi, makar mu se prošli boljim ĉinio, krasotan za telo koliko i za

dušu. Jedino za dobrotu ovo ţivotno pravilo ne vaţi, vrlina se uvek mora upraţnjavati.

Više niko ne zna, i starovremskim se smatra, istinu zboriti i reĉ ne pogaziti; dobri se iz

kakvog drugog doba ĉine, pa ih vole. MeĊutim, ako ih i ima, niko njihov primer ne

sledi. Jadnog li veka koji za vrlinu ne znade, na zlobu

57

priviknut! Nek razuman ţivi kako zna i ume, kad već' ne moţe kako bi ţeleo.

Neka više ceni što mu je sudbina dala no uskratila.

121. Ne uplići se u ono što za uplitanje nije. Kao što neki we olako primaju, drugima je

we prevaţno, i we vesma znaĉajno, za ozbiljno razmatranje, zagonetno i rasprave v

dostojno. Sto neprijatnost donosi samo retko valja svojevoljno prihvatiti, inaĉe zalud glavu

razbijamo. Greška je na grudi primati ono što preko ramena treba odbaciti. Toliko je

obećanog, a iz nemara neuĉinjenog; ono pak isprva ništavno, zauzimanjem vaţno postaje. U

poĉetku to je lako prekinuti, docnije nije. Ĉesto bolest od samog leka potiĉe, stoga nije

zgoreg slediti pravilo: prepusti da vreme kaţe svoje.

133,. Samosvojnost u recima i delima. Svuda mesto pronalazi i unapred poštovanje

zavreĊuje. U svemu se oĉituje, u razgovoru, u besedi, pa i u drţanju; ĉak i u pogledu i volji.

Velika je pobeda osvojiti tuĊe srce. Ne raĊa se iz glupave drskosti ni neljubaznog

postupanja, već iz uĉtivog autoriteta koji iz prirodne nadmoći nastaje, potpomognuta

zaslugama.

121. Koji se ne kočoperi. Što je više darovitosti, manje je prenemaganja, jer se njime

vrline samo izvrću ruglu. Mrsko je drugima koliko je muĉno onome koji mu se predao, jer

ţivi kao muĉenik napetosti, i preterane ta5

ĉnosti u svemu. Prenemaganjem gube u znaĉaju i najodiĉnija svojstva, jer ih

smatraju više ishodom kakvog pretvaralaĉkog nasilja no slobodne prirode; a

prirodno je uvek milije od patvorenog. Za onog koji glumi kakve vrline,

smatra se da ih nema; što bolje ĉiniš koju stvar, uloţen trud ti vecma valja

prikriti e da bi kao plod prirode izgledalo. Ali nije dobro ni beţeći od

pretvaranja u drugu krajnost zapadati. Mudar nikad neće pokazati da svoje

zasluge poznaje; njegova nehajnost kod drugih upravo zato znatiţelju

pobuĊuje. Dvaput je vrstan koji u sebi we savršenosti nosi a ne pokazuje da se

njima diĉi; tako obrnutom stazom do tapšanja dolazi.

121 Čini tako da te drugi požele. Samo su retki takvu naklonost doţiveli, a stigne li

od pametnih, prava je sreća. Obiĉno mlakost vlada prema onima koji odlaze. Postoje

naĉini da se milost zasluţi: izvrsnost u delanju i vrline siguran su put; dopadanje,

probitaĉan. Vrline svoje istiĉi tako da se ĉini kako tvoj poloţaj tebe potrebuje a ne ti

njega: jedni štuju poloţaj, drugi su zbog njega štovani. Nije zasluga kad se dobrim

uĉiniš rĊavog naslediv, jer to ne znaĉi da te ţele zbog tebe samog, već da onog ne

podnose.

12§. Ne budi poput knjige tuĎih grehova. Ko o tuĊoj sramoti brigu vodu, sam nije

na dobrome glasu. Neki bi hteli svoje mrlje tuĊim oprati, ili makar prikriti; ili da se

bar tuĊima glupavo uteše. Iz usta im uvek bazdi, bivaju kao slivnici varoške pogani.

Ko po takvom smetljištu

59

dara, sam se opogani. Redak se rodio bez ikakve mane, pa bila s lica ili s naliĉja.

Nedostake ne znaju onima koje ne poznaju. Oprezan nek pazi da se u knjigu tuĊih

beda ne pretvori, niti da mu javno prokazivanje navikom ne postane, jer će-ga za

ţivota bezdušnikom smatrati.

1Ž6. Nije budala koji je budalaštinu počinio, već koji je ne znade prikriti. Treba

skrivati svoje sklonosti, nesavršenosti još i više. Ljudski je grešiti, no pametan dok

uĉinjeno ne priznaje, budala najavljuje grešku koju će tek poĉiniti. Poverenje se

sastoji više u prikrivanju no u delanju; ako već ĉestit nisi, bar se ĉestitim prikazuj.

Nepaţnje velikih oĉiglednije su, kao pomraĉenja najvećih zvezda. Iznimka u

pravilu: ĉak ni prijatelju svoje mane ne poveravaj; uzmogneš li, ĉak ni samom sebi.

MeĊutim, to moţe porno ći i drugo ţivotno pravilo, ono o veštini zaboravljanja.

1Ž7. Neusiljenost u svemu. Daje ţivost vrlinama, dah govoru, dušu delanju, ukras je nad

ukrasima. Druga su savršenstva ukras prirode, all je neusiljenost kićanka samih

savršenstava: ĉak se kod razmišljanja pozdravlja. Dar je prirodan a ne nauĉen, i disciplinu

nadmašuje; kreće se lako, pretiĉe uĉtivo; podrazumeva slobodan duh, pridodaje njegovom

savršenstvu. Bez nje lepoti nema ţivota, a svaka draţ nesreća biva. Vrednija je od

odvaţnosti, uglaĊenosti, smotrenosti, ĉak i od veliĉajnosti. Oštroumna je preĉica pri

odluĉivanjima, umešan izlaz iz svake neprilike.

60

128. Uzvišenost duha. Jedan je od najvaţnijih uslova za Ĉojstvena Ĉoveka, jer we oblike

veliĉine još više istiĉe. Istanĉava ukus, ojaĉava srĉanost, izoštrava misao, oplemenjuje narav

i gradi dostojanstvo. Gde god se zatekla, istakne se, we i kad joj sudbina zavidi i smeta, nad

tuĊom pozornošću vlasna. Kad bi da je šapnu ograniĉenja, u volji se ustaljuje. Veliĉajnost,

velikodušnost i we ĉojstvene vrline za svoje izvorište je priznaju.

W. Nikad se nemoj jadati. Jadikovke samo nepoverenje pobuĊuju. Više sluţe da drskost u

tuĊoj strasti podstaknu, nego milosrĊu kao uteha. Onoga koji sluša na isto ĉinjenje podstiĉe,

a svest o prvoj drugu uvredu opravdava. Ţalbama se na nekadanje uvrede jedino pripreme

one buduće, a mesto leka i utehe kojima teţe, tek zluradost, ili prezir izazovu. Mnogo je

pametnije hvaliti uĉinjena ti dobroĉinstva, e da bi se drugi na njih ugledali; pominjati usluge

odsutnih znaĉi traţiti ih od onih koji te slušaju, to jest poverenje jednih na druge preneti.

Oprezan tako nikad ne obznanjuje ni teškoće ni nedostatke, već jedino usluge i poĉasti; to

mu sluţi da saĉuva poštovanje prijatelja, i da neprijatelje podalje od sebe drţi.

H0. Gledaj da tvoja preduzeća i drugi vide. Ništa ne vaţi za ono što jeste, već za ono

kakvim se ĉini. Vredeti i znati V

to pokazati, dvostruko vredi. Sto se ne vidi, kao da ga nema. Ni pravda uvaţavanje ne

budi ako se takvom ne pokaţe. Više ima obmanutih no smotrenih; obmana je preovladala,

jer we se po izgledu procenjuje. Mnogo je

61

štošta sasvim drukĉije no što se ĉini. Prijatna spoljašnjost najbolja je preporuka

unutarnjeg savršenstva.

IM. Otmenost naravi. Duša poseduje svoju uglaĊenost a duh uĉtivost, preko njih

se otmena narav iskazuje. To se savršenstvo ne sreće kod svakoga, jer podrazumeva

veli-ĉajnost. Prva joj je briga da pohvalno p neprijatelju zbori, i da mu to više na

usluzi bude. Zablista kad kucne ĉas za osvetu: ne samo da ga ne propušta, nego ga i

uveliĉa kad svoju pobedu u neoĉekivanu velikodušnost pretvara. To je i veština, i

ukras drţavnih pitanja. Nikad se ne koĉoperi svojim pobedama, a i kad poĉasti

primaš, prikrivaj ih prostodušnošću.

112. Dvaput promišljaj. Promišljanje sigurnost donosi, ponajviše tamo gde je ishod

neizvestan; natenane postupaj, kako kad pristaješ, tako i kad ispravljaš: na taj naĉin druge ti

misli doĊu, da potvrde i uĉvrste odluku. Kad je u pitanju darovanje, vredniji je dar koji

nakon išĉekivanja doĊe no onaj na brzu ruku dani, jer najvećma cenimo za ĉim smo najduţe

ĉeznuli. Kad je o odbijanju reĉ, vreme donese pravi naĉin da sazri tvoje ne i da ne bude

odveć' gorko; najĉešće se, kad se stiša ţelja za ĉim i ohladi glava, oštrica odbijanja i ne

oseti. Koji bi na brzu ruku da dobije, njemu sa zadrškom davaj, kako bi mu paţnju odvratio.

US. Bolje lud sa svima, nego pametan a sam: tako zborej lukavci. Ako li su svi ludi,

nema se šta izgubiti; ostane li

62

razboritost sama, za ludost se smatra: otuda mora niz struju ići. Nekad je

najveće znanje neznanje, kad se neznalicom gradiš. Ne moţe se mimo ljude, a

nisci su uvek u većini. Za ţivot u samotinji moraš mnogo na Boga da sliĉiš, ili

u zver da se izmetneš. Ja bih pak ovaj aforizam ovako prekrojio: bolje mudar

sa svima nego lud sam sa sobom. A neki ĉak ljubomorno do posebnosti svoje

ludosti drţe.

1§1 Uvek imaj dva izlaza. Dvostruko ćeš duţe ţiveti. Niti smeš od jednog jedinog

poteza zavisiti, niti jednu jedinu stvar prigrliti, we i da joj nema ravne: we moraš

dvostruko imati, pogotovu prihode, usluge i zadovoljstva. Mesec koji stalno menja lik

slika je i prilika nepostojanosti, a još su ćudljivije stvari koje zavise od krhke volje

ĉovekove. Otud pred nestalnošću oprez, i nek vaţno ţivotno pravilo bude dvostruke

izvore imati tokom blagostanja i ugodnosti: kao što nam je priroda glavne udove u

paru dala, umeće jednako nek uĉini s onim od ĉega zavisimo.

31§. Ne protivreči povazdan, jer ćeš time tuĊu glupost i ljutnju na sebe navući;

tome, dakle, oštroumlje da se odupre. Moţe se neslaganje u svemu i visprenim uĉiniti,

no zadrt gluposti izmaći ne moţe. Takvi kao hajduci upadaju u prijatan razgovor i

veći su neprijatelji svojim prijateljima nego onima koje uopšte ne sreću. U ukusnom

zalogaju i najmanja se košĉica oseti, a protivreĉenje doĊe kao trn na najlepšem cvetu

razgovora; takvi su škodljive budale, a priĊe i zveri ljute.

63

38. Da se možeš na noge dočekati. Što pre preduzećima svojim bilo opipati.

Mnogi se izgubi u šiblju nepotrebnog nagvaţdanja, ili meĊu cvećem zamornog

obilja reci, nikad se niĉeg ne prihvatajući; stanu da okoliše, zamaraju i sebe i

druge, all suštinu ne doseţu. Ishod je to zbrkanog razmišljanja, koje se ne da

razmrsiti. Traĉe vreme i strpljivost oko ĉega bi se okaniti morali, pa im posle

manjka za ono ĉega su,se uistinu prihvatili.

?7. Mudar je samom sebi dovoljan. Mudar je negda bivao sebi we i sva na svetu, i

we imanje sobom je nosio.22 Ako stoji da je jedan vrstan prijatelj dovoljan pa da

ĉovek zadovoljan bude kao da poseduje Rim i saw ostali svet, onda budi prijatelj sebi

samom, pa ĉeš moći za svoj raĉun ţiveti. Ko bi ti mogao zatrebati, kad nema ni većeg

uma ni boljeg ukusa od tvoga? Od sebe sama zavisim budi, jer najveće je zadovoljstvo

Svevišnjem nalikovati. Koji moţe sam samcat opstajati, taj nije sirak, već mudar i po

mnogo ĉemu Bog.

H8. Kad treba, ti sačekaj da bura proĎe. Naroĉito kad se ustalasa javni ili porodiĉni

ţivot. Zaoštre se katkad odnosi s drugima, prokljuĉaju osećanja; tad je mudro u mirnu

se luku zakloniti. Ĉesto se baš lekom bolest pogorša. Stoga je vaţno pustiti da se

istutnji, kako priroda, tako i narav; vest će lekar jednako znati da lek prepiše koliko i

da ga "Diogen (413-327 p. n. e.), grĉki filozof koji je prezirao poĉasti i zemaljska zadovoljstva, protivnik društvenih konvencija, prema predanju ţiveo je u buretu.

64

odbije, jer umešnost se ĉesto u ovome drugome sastoji. Jedan od naĉina da se

ukroti svakidašnje besnilo jeste dići od ĉega ruke i saĉekati da se primiri; ustukneš li

na vreme sada, pobedićeš kasnije. Izvor se oĉas zamuti, i neće se razbistriti ako ga

diraš, već ako ga na miru ostaviš. U zbrke je najbolje ne dirati, jer se brzo same od

sebe rašĉiste.

H9. Prepozna/ crni dan. Jer nekad ništa za rukom ne polazi; okreni-obrni, usud

nećeš ispraviti. Probaj u dva navrata, pa ako ne ide, povuci se, nije tvoj dan. Ĉak i

razmišljanju nastupi ĉas, niko nije pametan bez prestanka. Umeće je razmišljati

pravilno, kao i pismo valjano sroĉiti. Svako savršenstvo svoj trenutak ima, nije ni

lepoti uvek vreme; i mudrost otkaţe, pa popusti ili pretera. Šta god da je, da bi

uspelo, svoje vreme mora doĉekati. Kako nekome we naopako krene, tako drugome

we glatko, bez po muke. Ovaj na gotovo dolazi, duhom je pripravan, otvorene

naravi, i we mu se posreći. Tad valja za srećnu se zvezdu uhvatiti i ni mrvu sreće ne

ispustiti. No razuman nikad neće bez ostatka presuditi da je štogod rĊavo ili,

naprotiv, dobro, jer je prvo tek puka nedaća a drugo samo sluĉajna sreća moglo biti.

119. U svemu odmah pronaći najbolje. Odlika je istanĉana ukusa. Pĉela smesta ka

slatkoći stremi, da ima ĉime med praviti; zmija ka gorĉini, za otrov. Tako je i s

naklonostima: jedne se za dobro, druge za rĊavo hvataju. Nema niĉeg što ne bi i dobro

sadrţavalo, ponaosob knjiga, jer je

65

plod razmišljanja. Nekima je narav do te mere izopaĉena, da meĊu hiljadama

savršenstava na jednu jedinu manu naići moraju, e da bi je kudili i po sto puta

pominjali: kao skupljaĉi pogani tuĊe volje i razuma, optuţuju druge za bešĉašće i

nedostatke, i time više kaţnjavaju sopstveno rĊavo razmišljanje nego što istanĉanost

pokazuju. Zato se pate u ţivotu, jer se gorĉinom poje a nesavršenost im za ispašu

sluţi. Srećniji su oni ĉiji ukus meĊu hiljadu mana na jedino savršenstvo odmah

naiĊe, makar se ovo tek pukim sluĉajem zateklo.

BI. Ne slušati sama sebe. Malo vredi sebe zadovoljiti ne zadovoljiš li druge, a opšti prezir

neretko samozadovoljstvo kazniti ume. Koji je sebi dovoljan, drugima od sebe zakida. Vajde

nema da zboriš kako bi ĉuo vlastiti glas. Ako je bezumno sa sobom govoriti, još je

bezumnije pred drugima sebe slušati. Slabost je velike gospode poštapati se onim ,,šta ono

rekoh?", ili onim „zar ne?", jer to muka za prisutne biva. Na svaku svoju reĉ osluškuju ne bi

li odobravanje ili laskanje ĉuli, razumnost u zapećak stavljaju. Naduti govore odjek

oĉekujući, i kako im govor nezasluţenoj uzvišenosti teţi, na svaku reĉ bi da im budala

potpomaţe svojim „pravo veli!"

132. Nikad se iz inata goreg rešenja ne prihvataj, samo zato što te je protivnik umeo

preteći i bolje izabrati. Tako si poraţen već na poĉetku, pa ćeš na kraju morati sramotno

popustiti. Bolji se rĊavim oruţjem ne pobeĊuje. Kako se protivnik vesto boljeg domogao,

htedneš li mu se

66

docnije lošijim suprotstaviti znak je gluposti tvoje. Uporni na delu upuštaju

se smelije od upornih na recima, jer veća je opasnost delati nego zboriti.

Tvrdoglavi pro-staštvo pokazuje kad protivreĉi uprkos istini, i kad se kavţi na

sopstvenu štetu. Mudar je uvek na strani razuma a ne strasti, jer je

predupreĊuje ili, zatreba li, ispravlja; ako li je protivnik glup, on će baš zbog

toga sa svoga na nepovoljnije stajalište preći. Bolju će mu stranu mudar

oduzeti jedino ako lošiju sam prigrli, jer će ovaj, glupošću zaslepljen, svoju

napustiti i zadrtost svoju skupo platiti.

13§. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao. Obe

krajnosti jednako ugledu štete. Svaki pokušaj koji se od ozbiljnosti udalji gluposti je

srodan. Zastranjivanje je u poĉetku obmana kojoj tapšu, jer iznenadi novinom i

dosetljivošću; kad iznenaĊenje proĊe, na hridinama razuma brodolom ga ĉeka. Vrsta

je opsene koja, kod drţavnih poslova, i do propasti dovodi. Koji do velikih dela nisu

kadri putem vrline doći, u zastranjivanje se upuste: glupa ĉi im se dive, ah' prezir

pametnih utvrĊuju. To je oznaka smetenog prosuĊivanja, pa zato i obazrivosti potpuno

suprotna; ako se kojim sluĉajem i ne zasniva na laţi, zasniva se na nepouzdanom, na

veliku opasnost po dostojanstvo.

IM. Prepusti prvu da bi imao zadnju reč. Tim se lukavstvom ţeljeno postizava; ĉak

i kad su Nebesa u pitanju, hrišćanski uĉitelji ovu svetu dosetku uĉe. Znaĉajno je to

pretvaranje, jer zamišljena prednost drugog sluţi kao mamac da mu volju okuje: uĉini

mu se da će svoje isterati, a

67

samo tuĊoj nameri put otvori. Nikad se ni u šta lakomisleno ne upuštaj,

ponajmanje tamo gde opasnost nazireš. Pred onima koji svakad najpre ne

izgovaraju, naum valja prikriti, e da ne bi uvideli štetu koju bi od svog pristanka

mogli imati, ponajpre osetiš li kod njih odbojnost. Ovaj savet vezuje se za one o

prikrivenim namerama, koje su srţ instanĉanosti.

135. Ne razotkrivaj svoju slabu tačku. Jer će inaĉe svak u nju da darne hteti. Ne

otkrivaj je jadikovanjem, jer zloća voli da dirne gde najviše boli. Budeš li se ţacao,

samo ćeš je oraspoloţiti. Zlobna se namera šunja i slabosti vreba: baca strelice da

vidi gde boli, i po hiljadu će puta gaĊati e da bi na otvorenu ranu naišla. Mudar ume

da prikrije kad ga ubodu, i bol da sakrije, bio njegov ili nasleĊen, jer ĉak se i sudbina

katkad naslaĊuje povreĊujući gde najviše boli. Uvek pogaĊa ţivu ranu; stoga ne

pokazuj ni kad peĉe -ni kad godi; prvo, da se okonĉa, drugo, da traje.

156. Sagledavaj iznutra. Stvari su obiĉno sasvim drukĉije no što se ĉine; neznanje koje

tek do kore dopre, u razoĉarenje prelazi ĉim dublje zaĊe. Laţ u svemu prethodi, povlaĉi za

sobom budale otrcanošću kojoj kraja nema. Istina pak uvek stigne poslednja, hramajući

polako; priroda je uho u paru nam dala, all mudri jedno stalno ĉulje. Laţ je sva na površini,

na nju smesta nabasaju koji su i sami takvi. Istinito ţivi u se povuĉeno, da bi ga mudri i

razumni još više cenili.

68

147. Ne budi nepristupačan. Niko nije tako savršen da ga katkad ne treba

opomenuti. Lud je da mu nema leka koji nikad nikog ne sluša. I najvrsniji na

prijateljsko upozorenje paţnju da obrati, ĉak i vlastodrţac poslušavanje svoje

iskljuĉiti ne sme. Ima ljudi neizleĉivih, jer su nepristupa ĉni; njih niko pred ponorom

zadrţati ne moţe. Pametan će prijatelju ostaviti otvorena vrata; kroz njih će mu

porno ć stići; ovaj mora slobodom raspolagati da govori, pa i da ukori. Ta mu se

vlasnost mora dati, i uvaţavati njegova vernost i obazrivost. No ne valja svima

poštovanje ukazivati, niti poverenje; stoga valja u kakvom kutku tajnog poverenika

imati, da se u njegovom vernom ogledalu uvidi sopstvena zabluda.

158. Umeti razgovor voditi. Time pokazuješ koliko vrediš. Nema tog ĉovekovog delanja

koje veću budnost zahteva, baš zato što je tako uobiĉajeno. To se ili izgubi ili uzdigne. Ako

paţnje treba da se sroĉi pismeno, kao oblik promišljenog razgovora na papiru, koliko se tek

zahteva u obiĉnom razgovoru, gde se razboritost nepripravna na probu stavlja! Iskusni

napipavaju bilo duše preko jezika, otuda je Mudrac i rekao: Govori, ako želiš da te upoznam

271. Neki smatraju da je veština u razgovoru nastupiti bez nje, te da bude po meri i komotan

koliko i odeća, ako li se meĊu prijateljima vodi; kod ozbiljnih, valja sadrinom drugog

zaseniti. Da u razgovoru uspeš, moraš se naravi i razumu svoga sagovornika prilagoditi. Pazi

da o tuĊim recima ne sudiš, smatraće te za gramatiĉara; još

23 Sokratove reci upućene jednom ćutljivom uĉeniku. Pominje ih i Erazmo.

69

više da misli drugog ne ispravljaš, jer će te se svi kloniti i u opštenju te

onemogućiti. Suzdrţanost u govoru vaţnija je od reĉitosti.

14§. Što ne valja, na drugoga prebaci. Koji zaklon od mrţnje imadu, uspešno vladaju. To

nije dokaz nesposobnosti, kako zloba sebi predstavlja, već nenadmašne veštie, imati koga

da se na njega svali krivica zbog neuspeha i oštrica zlih jezika. Ne moţe vuk sit biti i we

ovce na broju. Zato treba uza se ţrtvenog jarca drţati, da bude meta nezadovoljstvu, ĉime

svoje slavoljublje iskupljuje.

186. Umeti svoju robu prodati. Nije dovoljna samo kakvoć a, jer ne traţe svi suštinu, niti

gledaju iznutra. Većina ide gde je jagma, videći da to i drugi ĉine. Velika je veština znati

svoje istaći: ĉas hvalom, jer hvala ţelju podbada, ĉas krasnoreĉivošću, jer se tako roba

uznosi, ne zapadajući u preterivanje. Budeš li isticao da je pametnoj manjini namenjena,

dobru ćeš udicu baciti, jer svi veruju da joj pripadaju, a budu li suprotnog mišljenja, ţelju

ćeš im podbosti. Nikada u svojemu lakoću ni obiĉnost ne istiĉi, jer mu tako ne olakšavaš,

već ga otrcavaš; svi se upecaju na neobiĉno, jer više privlaĉi i ukus i razum.

JEf. Misli unapred: danas za sutra, i sutra za prekosutra i još dalje u budućnost. Najbolje

je proviĊenje znati kad valja predviĊati; koji je na oprezu ne zna za uzbunu, jer je na

opasnost pripravan. Kasno je da gledaš hoćeš li

70

zaplivati kad ti voda do grla doĊe, to se uĉi unapred; predviĊaj zrelim

razmišljanjem kad je ĉemu vreme. Uzglavlje je ćutljiva Sibila,24 pa je korisnije

zaspati misleći na ono što se ima uraditi nego izgubiti san zbog poĉinjene

gluposti. Neki prvo uĉine, pa tek onda glavom lupaju: to vredi koliko i traţiti

opravdanje mesto uzroka. Drugi, ni V . . . '

pre ni kasnije. Ĉitav ţivot mora se promisliti e da se ne bi zabasalo na pogrešan put:

ĉestim promišljanjem i predviĊanjem moć stiĉemo da unapred ţivimo.

. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti, ma u

kom pogledu. Što pretiĉe u savršenstvu, pretiĉe u uvaţavanju. Prvi će uvek imati

glavnu, a ti sporednu ulogu; ako li ti kakvo poštovanje i zapadne, neće biti doli mrvica

onog prvog. Stoluje Mesec jer je jedan, meĊu tolikim zvezdama; poĉim sunce grane, il

prestane il nestane. Ne pribliţuj se onome koji će te pomraĉiti, već kraj kojeg ćeš se

istaknuti. Jedino je tako dovitljivoj Fabuli2S pošlo za rukom pred Marcijalom se

umiliti, jer se meĊu svojim rugobnim i zapuštenim sluškinjama lepotom isticala. Niti

valja u rĊavom društvu opasnosti se izlagati, kao ni drugome poĉast izricati na uštrb

vlastitog ugleda. Za uspeh, drţi se odliĉnika, kasnije, okruţi se osrednjima. "Personifikacija proroštva, Apolonova sveštenica. 25 U epigramu 79. svoje VIII knjige, Marcijal (40-104) govori da se Fabula okruţivala ruţnim i starim ţenama kako bi svoju lepotu u poreĊenju s njima istakla.

71

ISi. Izbegavaj da silne praznine popunjavaš. A budeš li morao, gledaj da

prazninu sigurno nadmašiš. Dvostruko valja vredeti da bi prethodniku ravan bio. I

koliko vesto ĉiniš kad sebi nastavljaĉa naĊeš tako da za tobom poţale, još je veštije

izbeći da te prethodnik ne zaseni. Velika praznina teško se popunjava; koji prethodi

uvek se boljim uĉini; ĉak ni jednakost nije dovoljna, jer prvi prednost ima. Stoga je

potrebno u vrlinama više nego on ponuditi, e da bi ga iz naklonosti istisnuo.

1S4. Ne daj se ni lako privoleti ni lako ubediti. Zrelost se prepoznaje po uzdrţanom

poverenju: kako je laţ uobiè ajena, neka lakovernost bude neobiĉna. Koji prebrzo poeruje,

brzo se u ĉudu naĊe. Ne valja ni da drugi pomisli kako u njegovu dobronamernost

sumnjamo, jer to znaĉi iz nepristojnosti u uvredu preći, i sagovornika za prevarenog ili za

prevaranta drţati. Pri tom je još veća nezgoda što se neverica cerkom laţi smatra; otud

laţljivca zlo iz dva pravca vreba, jer nit veruje nit mu se veruje. Uzdrţljivost u donošenju

suda mudrost je u onoga koji sluša, o tome neka ga uveri onaj koji kaţe: „Ko lako zavoli,

obazriošću se podiĉiti ne moţe"; jer ako se laţe recima, laţe se i delima, što je mnogo

pogubnije.

1S§. Umeti strasti zauzdati. Ako je mogućno, oprezno promišljanje nek predupredi niske

nagone; opreznome to neće teško pasti. Kod strasti je najvaţnije osetiti kad nailaze, da bi

njima odmah ovladao i u video dokle moţeš ići. S takvim vrsnim razmišljanjem umećeš u

jarost da

72

uĊeš i iz nje iziĊeš bez posledica. Treba umeti zakoĉiti, i to na vreme, jer u

trci to mnogo teţe biva. Najveća proba zdravog rasuĊivanja: saĉuvati hladnu

glavu i kad ludilo u nju navali. Svako preterivanje u strastvenosti izopaĉuje

razumnost; no uz krajnju paţnju nikad se nećeš o razum ogrešiti ni njegove

granice preći. Strast se da zauzdati jedino kad se smotrenosti ĉvrsto drţimo,

tako ćeš po razboritosti i doslednosti prvi biti, ako ne i poslednji preostati26.

JS6. Prijatelji po izboru. To nek postanu tek kad dobro promisliš, i kad ih sudbina

iskuša; i naklonost i razum valja oko njih da se sloţe. Nema vaţnijeg preduzeća u

ţivotu, a najmanje mu se paţnje posvećuje. Neki se kao prijatelji nameću, druge sluĉaj

dovede. O tebi se sudi po tome kakovi su ti prijatelji, otud mudar s neznalicama ne

moţe; naklonost nije dovoljna za tesno prijateljstvo, jer moţe iz njegove zabavnosti

poteći više no iz prokušanoti. Prijateljstava ima istinskih i prevrtljivih: druga su za

uţivanje, prva za obilat uspeh. Malo ih je koji su prijatelji tvoje naravi, većinu privlaĉi

kad ti dobro ide. Saglasnost s jednim jedinim ĉesto više koristi no naklonost mnogih

drugih. Stoga izbor, a ne sluĉaj. Mudar prijatelj ume da nas poštedi neprilika, glup ih

na nas navlaĉi. Ne treba ni silnu sreću svojim prijateljima ţeleti, ako ih ţeliš saĉuvati.

26Grasijan parafrazira špansku poslovicu No hay hombre cuerdo a caballo ni colerico conjuicio, u znaĉenju „nit razumnog a doslednog, nit besnog a razboritog".

73

1S7. U ljudima da se ne prevariš. To je najopasnija, a najlakša greška. Da ti

rug za svecu ne prodaju; ništa toliko ne zasluţuje iznutra da se pogleda.

Razumevati se u stvarima i poznavati ljude nije isto, stoga je velika nauka

proceniti naravi i tumaĉiti raspoloţenja. Nuţno je ljude prouĉavati koliko i

knjige. v

1§8. Umeti se prijateljima koristiti. Ĉitava veština za pametnu glavu: neki su dobri

izdaleka, drugi izbliza; s kojim se razgovarati ne moţe, prijatnom dopisivanju sluţi.

Daljina ispravlja mane koje prisustvo ĉini nepodnošljivima. U prijateljima se mora

naći ne samo zadovoljstvo, već i korist. Prijatelj treba da poseduje tri vrline koje neki

pripisuju Dobru, a drugi Biću: samosvojan, dobar i istinoljubiv da bude, jer prijatelj je

we i sva. Malo ih je dobrih, a ne umeti ih izabrati još ih redim ĉini. Vaţnije ih je zadr

ţati no steći. NaĊi one koji će potrajati, makar u poĉetku neznanci bili, jer dostatno je

što će se u stare pretvoriti. Najbolji su vispreni, we i da ih dugo traţimo. Nema veće

pustinje od ţivota bez prijatelja. Prijateljstvo umnoţava dobro, i zlo na sebe prima,

jedini je lek protiv nevolja i najbolje rame za jadanje.

1§9. Znati budale otrpeti. Otkako je sveta i veka, mudri teško glupost podnose, jer

nestrpljivost sa naukom raste. Velikom znanju teško je udovoljiti. Najvaţnije je

ţivotno pravilo, smatra Epiktet, trpeljiv biti, u tome leţi polovina mudrosti. Da se

svakolike gluposti otrpe, velika je strpljivost potrebna. Ĉesto moramo najviše otrpeti

od kojih

74

najviše zavisimo, to je proba za savlaĊivanje sama se~T3e. Strpljenje raĊa

neprocenjiv mir, koji sreću svima donczz>si. Koji vidi da neće moći otrpeti,

nek se u sebe povuĉe, am.ko je kadar sama sebe podneti.

160. Odmeri svaku reč. Pred suparnicima iz opreza, pared drugima iz pristojnosti.

Uvek ima vremena reĉpridod=^ti, all ne i opozvati. Treba zboriti kao zaveštanje da

pišeš: što manje reci, manje sporenja. Na nevaţnom seuveţba ^vaj zarad vaţnog.

Nedokuĉivost je boţanstvu svojstve na. Brzopletog na jeziku brzo će ili pobediti ili

ubediti.

161. Upoznaj bezazlene nedostatke u sebe. Njima ni naj savr šeniji izmaći ne moţe,

pa ţivi kao da je s njima venĉizSan ili u tajnoj ljubavi. Ĉesto se u duhu nalaze, a veći

&=. u i uoĉljiviji što je duh uzvišeniji. Ne zato što ih njil—iov vlasnik ne poznaje,

nego zato što mu se mile; dvogubc^> je zlo strastima se predavati, pa još iz poroka.

Kako mrlje= na savršenstvu, drugima mrske bivaju upravo koliko gczz>de onima ĉije

su. Hrabra je to pobeda nad sobom, tako sresću svojim vrlinama pruţaš; drugi na tvoj

nedostatak odmnah naiĊu, pa kad bi valjalo štogod dobro da pohvale, zaustave se na nj

da ukazu, ocrnjujući tako ostale ti vrlicie.

162. Umeti pobediti suparnike i zlonamernike. To što-"vaje, we i da je obazrivo,

mnogo ne pomaţe; velikocSluš-nost više koristi. Najvećih je hvala dostojan koji

pohva^lno govori o onome koji ga opada. Nema odvaţnije os\~^ete

75

nego kad dobroĉinstvo zavist nadvlada i u oĉajanje je baci. Zavidnoga tuĊa

sreća kao biĉ osine, a slava protivnikova za njega je kao ulazak u pakao.

Najteţa mu kazna doĊe kad ga tuĊa sreća otruje. Zavidljivac ne umire jednom,

već uvek kad zaĉuje da tapšu onome kome zavidi, muka njegova sustiţe se s

neprolaznom slavom drugoga. I ako je ovaj besmrtan po ĉasti, drugi je to po

patnjama. Slavljeniĉke trube objavljuju ĉuvenje jednome, i smrt drugome,

osudivši na vešala toliku zavidnu veštiĉavost.

liS. Nipošto iz milosrĎa prema nesrećniku nemoj svoju srećnu zvezdu ispuštati.

Jednima je kob što drugom blagostanje donosi, i ne bi srećnika bilo da nisu toliki oko

njih unesrećeni. Ovima je pak lako zadobiti tuĊu naklonost, jer im beskorisnom

ljubavlju ţele gorku sudbinu olakšati; bude da onog koga, za blagorodnih dana, svi na

omrazi imaše, u nesreći sad svi saţaljevaju: tako se ţelja za osvetom nad koĉopernim

u samilost prema postradaom pretvara. Zato mudar pazi na karte koje mu sudbina

udeli. Ima nekih pa se jedino s nesrećnicima druţe, pribli-ţiv se danas ubogima od

kojih su nekoć beţali; moţe biti da je to crta plemenite naravi, all ne i razboritosti.

164. Ispipavaj tuĎe raspoloenje. E da bi ispitao hoće li ti predlog prihvatiti, i na

koji naĉin primiti, pogotovu kad ishod osigurao nisi. Povoljan odziv obezbedi, posle

ćeš se lako odluĉiti ideš li ili se povlaĉiš. Tako se tuĊa volja ispipava; obazrivi uvek

zna po kakvom zemljištu stupa:

76

oprez je to najvećma potreban ako se ţeli iskati kad je povoljno, voleti kako valja i

vladati kako treba.

J§§. Bori se časno. Obazrivog moţeš na rat naterati, all ne i na nedostojno

ratovanje; svako mora delati shodno onome što jeste, a ne kako bi da ga prisile.

Velikodušnost prema suparniku vredna je tapšanja. Treba umeti savladati jednako

oruţjem koliko i Ijubaznošću. Koji muè ki pobedi, sam je sebe savladao. Oduvek je

velikoduš nost pobedi bliţa. Pošten se neće nedopuštenog oruţja laćati, ponajmanje

kad raskinuto prijateljstvo mrţnji prethodi, jer ne sme nekadanje poverenje za

buduću osvetu sluţiti; we što na izdaju miriše obraz kalja. I najmanje zrnce pakosti

uzvišenog sablaţnjava: valja izmeĊu plemenitosti i podlosti što veće odstojanje

odrţavati. We i kad bi plemenitost, velikodušnost i vernost sa zemlje nestati morali,

nek u tvom srcu i dalje ostanu.

166. Razlikuj praznoslovca od radile. Veliko je umeće potrebno za razlikovanje

prijateljstva prema liĉnosti ĉovekovoj od onog prema njegovom poloţaju, jer to nikako nije

isto. Nemati lepe reci ni rĊavih dela, po sebi je zlo, all još veće nemati rĊavih reci all ni

dobrih dela. Reci nahraniti ne mogu, jer poput vetra prolaze, niti se od uĉtivosti moţe ţiveti,

jer je tek udvorna obmana: ptice ogledalom mamiti, obiĉna je prevara. Sujetni se vetrom

ponose. Reci treba da budu zaloga postupaka, jedino preko ovih vrednost stiĉu. Stablo koje

umesto voćke jedino lišće raĊa, obiĉno srţ ne poseduje. Otuda valja meĊu

77

drveĉem razliku praviti, jer jedno ima plodove, a drugo senku daje.

167. Umeti sebi pomoći. Kad kola krenu nizbrdo, odvaţno je srce najbolji saputnik;

ako li posustane, u susedstvu neka pripomoć potraţi. Patnje lakše podnosi koji sebi

ume potpomoći. Pred sudbinom se ne predaj, inaĉe će nesnošljiva postati. Neki sebi u

nedaćama jedva da poma ţu, te kako se s njima nositi ne umeju, dvostruku muku

muĉe. Koji sebe dobro poznaje, svoju slabost promišljanjem nadoknaĊuje, a mudar

uvek kao pobednik izlazi, ĉak i nad zvezdama.

1§8. Ne budi nepojamno glup. A takvi su svi sujetni, uobraţeni, zadrti, hiroviti,

umišljeni, luckasti, smešni, lakrdijaši, Ijubopitljivci, paradoksalni, sektaši i svakojake

usijane glave; we sama ĉudovišta drskosti. Duševna je nakaznost ruţnija od telesne,

jer je suprotna višnjoj lepoti. Ali ko bi toliko sveopšte nesaglasje ispraviti mogao?

Gde nema zdravog razuma, nema mesta ni za primerene odluke, i što je trebalo da

bude duboko promišljanje samo tašti odjek nepostojećeg tapšanja ispadne.

1§§. Veća je šteta od jedne pogreške nego korist od stotinu pogodaka. Niko ne

gleda u Sunce dok je u zenitu, svi gledaju kad se zamraĉi. Grubo buljenje uspehe vam

neće raĉunati, nego će se za najmanji neuspeh hvatati. Više se o rĊavima govori e da

bi se opadalo, nego o vrlima da bi

78

ih se hvalilo; mnogi tek svom padu slavu duguje, jer ni svi uspesi skupa nisu

dostatni da zabašure najmanju grešku. Ne gaji zalud nade: zavist ti ništa dobro

upamtiti neće, a još manje rĊavo oprostiti.

J78. Od svega zalihe imaj. Tako svoje snage uĉvršćuješ. Ne valja u svakoj prilici ni

we svoje potezati ni ĉitavu sposobnost koristiti; ĉak se i znanje mora prikriti, tako se

savršenstva udvostruĉuju. Uvek saĉuvati pripomoć za sluĉaj opasnosti; koji brani

snaţniji je od napadaĉa, jer istiĉe svoju hrabrost i ugled. Obazrivost uvek gleda kako

da se obezbedi. U tom smislu, istinit je gorki paradoks: pola je od celog vrednije.

171. Ne zlorabi tuĎu naklonost. Vaţan dobroĉinitelj je za vaţne prilike. Sitnim

poslovima ne trebaju velike usluge, jer se tako naklonost troši. Poslednje se sidro tek u

krajnjoj nuţdi poteţe. Ako zbog malog zloupotrebimo veliko, šta će ostati kad u

procepu se obreš? Nema bolje zaštite od moćnih zaštitnika, ni iĉeg vrednijeg od

naklonosti: ona svet po svome ureĊuje, ĉak i ugled gradi i razgraĊuje. Mudrima je

sreća pozavidela na onom što su im priroda i slava doneli. Vaţnije je na prijatelje

raĉunati i uz sebe ih drţati, nego steĉena blaga brojati.

112. Ne udružuj se s onim koji nema šta izgubiti. Takva je druţba nejednaka. Drugi u

savez stupa ne hajući, jer više ni na rĊav glas ne moţe izbiti; kako su mu we laĊe

79

potonule, nema više šta izgubiti, stoga se svake drskosti masa. Nikada ne

smeš tako pogubnoj opasnosti teško steè eni ugled izlagati; silne godine i

napori, a izgubiš ih oĉas, zbog sitnice: jedna je uvreda dovoljna da hladnim

znojem oblije najplemenitije ĉelo. Bojazan da bi mogao mnogo izgubiti

suspreţe ĉasna ĉoveka. Kako bdi nad svojim, pazice i na ugled drugoga, i

kako procenjuje we razloge, postupaće sa zadrškom koja omogućuje da svoj

dobar glas na sigurnom pohrani. Ĉak ni pobedom ne us-peš zadobiti ono što si

izgubio izloţivši se porazu.

IH. Ne biti srdit prema drugome. Još manje ako je prijatelj. Neki oĉas planu, i tako

odaju da nisu postojani; uvrede se Bog zna koliko, i druge naljute. Pokazuju narav

osetljiviju od ţenice oka, pa ih ne smeš ni pipnuti, ni u šali ni u zbilji. Sitnice ih

vreĊaju, a nekmoli opadanja. S njima ko se druţi, na prstima mora hodati i osetljivosti

njihovoj udovoljavati; na raspoloţenje njihovo pazi, jer ih sitnica razdraţi. Obiĉno su

puni sebe, robovi svoje ćudi, zbog koje bi se svega odrekli, oboţavaoci svoje

umišljene slave. Ljubavi puna priroda polovinu dijamanta u sebi nosi, po tvrdoći i

trajanju.

174. Ne živi na brzinu. Umeti raspodeliti što imaš znaĉi umeti u tome uţivati. Pred

mnogima je još ceo ţivot, a već su sva zadovoljstva istrošili. Nikad zadovoljni, ni u

ĉemu ne uţivaju, all bi da vrate, prekasno, što je već proš lo. Kako poštonoše, oni

obiĉnom proticanju vremena dodaju plahovitost svoje naravi. U jednom bi danu da

80

progutaju što jedva da se za ţivota svariti moţe. Zadovoljstva unapred iţive,

proţdiru godine koje tek treba da nastupe, i u toj hitnji brzo sa svim svršavaju.

Ĉak i ţelja za znanjem valja umerena da bude, da se stvari rĊavo ne usvoje.

Više je dana no srećnih trenutaka: stoga u uţivanju, polako, a u delanju, hitro.

Na svršene poslove rado gledamo, na svršena zadovoljstva, nerado.

17B. Koji je suštastven. Koji je takav ne nalazi zadovoljstva u onima koji to

nisu. Kukavna je vrlina koja se ne zasniva na suštastvu. Nisu svi kakvima se

ĉine: ima ih patvorenih, koji jedino himeru zaĉinju i samo obmanu raĊaju;

sliĉni ih podrţavaju, jer radije kreću u neizvesnost koja na obilje sluti, dok im

se sigurno i istinom zajamĉeno malim ĉini. Na kraju njihovi hirovi rĊavo

skonĉaju, jer nisu na ĉvrstome zasnovani. Jedna prevara na druge nagoni, pa

kako ĉitavo zdanje opsena u vazduhu biva, neminovno će na zemlju pasti: laţ

se dugo odrţati ne moţe; od silnih obećanja sumnjiva se ukazuje, a što previše

dokazuje nemogućnim se pokazuje.

176. Poznavati, ili slušati, onog koji zna. Ne da se ţiveti bez razumevanja, bilo

sopstvenog bilo tuĊeg; all jedni ne znaju da ništa ne znaju, dok drugi misle da znaju,

ne znajući. Otvorena rana gluposti neizleĉiva je, jer kako neznalice i ne znaju da su

neznalice, nisu kadri pronaći šta im nedostaje. Mudar bi bio koji nije umislio da to već

jeste. A opet, proroštva mudrosti niĉemu ne koriste, jer im niko savet ne traţi. Pitati za

savet ne šteti kneţevom

81

dostojanstvu niti mu sposobnost umanjuje, pre će biti obrnuto, potvrĊuje ga. Bolje

razumnu raspravu prihvatiti nego se s nesrećom preganjati.

171. Izbegavaj preteranu prisnost. Niti je drugima dopuštaj. Koji se odveć u

prisnosti upušta, gubi nadmoć koju mu odstojanje pribavlja, a s njom i poštovanje.

Zvede vekoveĉno sjaje jer su nam daleko. Boţanstvo budi strahopoštovanje; svaka

dobroćudnost na prezir poziva. Sto su nam ĉoveĉije stvari dostupnije, to ih manje

uvaţavamo, jer se u opštenju pokaţu nedostaci koje je uzdrţljiost skrivala. Ni sa kim

ne valja prisan biti: sa višima jer je neoprezno, sa niţima nepriliĉno, a još više sa

svetinom, koja iz drzovite gluposti ne priznaje uĉinjenu uslugu, već je obavezom

smatra. Preterana prisnost srodna je pro-staštvu.

118. Verovati srcu. Naroĉito ako se dokazalo. Nemoj da ga ne poslušaš, jer ĉesto

predskazuje do ĉega ti je najviše stalo. Ono ti je kao liĉni prorok. Mnogi su stradali

upravo od ĉega su strepeli; a ĉemu im je bojazan posluţila kad lek nisu potraţili?

Neke je priroda obdarila vernim srcem, koje ih uvek opominje, i upozori na nevolju

koja dolazi. Nije pametno u susret nevoljama izlaziti, već ih doĉekivati da bi se

savladale.

119. Uzdržanostje oznaka sposobne glave. Srce bez tajne, otvorena knjiga. Duboke

tajne samo u dubini leţe, jer

82

valja velika pluća imati da se sakriju skrivene namere. Gutanje proishodi iz

samosavlaĊivanja, a savladati sebe u ovome velika je pobeda. Kome se

odamo, tome danak plaćamo. Zdravlje razuma poĉiva na odmerenoj unutraš

njosti. Uzdrţanost tuĊu razdraţljivost na ĉistinu izgoni: protivreĉe joj da istinu

izmame; podbadaju daje podbiju: to najveći oprez treba. Što valja uraditi

nikako ne kazivati, a ponajmanje ĉiniti što se izreći mora.

188. Nikada se ne rukovodi onim što bi neprijatelj trebalo da čini. Budala

nikad ne radi ono stoje mudrome valjano, jer ne razluĉuje šta je kad prikladno;

ĉak ni kad je protivnik vest, jer će hteti da sakrije prozrene i moţda

predupreene namere. Okolnosti valja procenjivati iz oba tabora, ispitati sa

svake strane i predvideti s oba gledišta. Procee se i te kako razlikuju: valja biti

obazriv, i prijemĉiv, ne toliko prema onom što će biti koliko prema onom što

bi biti moglo.

181. Niti samo laž niti ćelu istinu kazuj. Ništa ne zahteva veću umešnost od

baratanja istinom, jer ona ume najviše da zaboli. Jednako je vaţno umeti je izreći

koliko i prećutati. Jedna jedina laţ obraz brzo ukalja. Prevareni se budalom smatra a

varalica prevarantom, što je još gore. Nisu we istine za kazivanje dobre: jedne zato što

se tiĉu jedino mene, druge pak tebe.

83

182. Zrnce drskosti prema svima, velika je mudrost.

Mišljenje o drugima mora umereno biti, da ih ne bismo uzneli tako visoko da ih se

poĉnemo pribojavati; nikad se srce ne srne za maštom povoditi. Mnogi se vaţnima

ĉine dok im se ne obratimo, a onda nam razgovor s njima donese više razoĉaranja

nego poštovanja. Ĉovek ne moţe više no ĉovek biti. Svaki ima svoje da, meĊutim

jedan u naravi, drugi u pameti. Poloţaj toboţnjeg autoriteta samo retko prati

dostojantvena liĉnost, jer se sudbina obiĉno ništavnim zaslugama sveti povlašćenom

poloţaju. Mašta uvek napred hrli i we boji najlepšim bojama; ne zamišlja stvari kakve

su, već kakve bi mogle biti. Stoga razum, kome je iskustvo već otvorilo oĉi, treba da

je ispravlja. Osrednjost da ne bude drska, ni zasluga srameţljiva. Ako li

samopouzdanje katkad glupost istiĉe, staje tek spremno uĉiniti za hrabrost i znanje!

188. Ne zauzimaj se preko mere. We su budale tvrdoglave i svi tvrdoglavci budale:

rĊavo cene, još upornije brane. •V

Ĉak i kad smo oĉigledno u pravu, popustiti je lepo, budući da svi znaju na ĉijoj je

strani razum i vide odakle ljubaznost dolazi. Više se poštovanja gubi tvrdoglavim

ubeivanjem nego što se stiĉe izvojevanom pobedom; to se manje brani istina, a više

prostaštvo. Ima tvrdih glava koje se teško daju ubediti, budu nepopravljive u svojoj

plahovitosti; kad se tvrdoglavost sa hirovitošću spoji, glupost ih zanavek udruţi.

Nepokolebljivost u volji treba traţiti, ne u prosuĊivanju. Mada ima izuzetaka, da se

ĉovek ne izgubi i da ga dvaput ne pobede: u proceni, i u obavljanju kakva preduzeća.

84

184. Ne drži previše do ceremonija. Takvo se preterivanje ĉak i kod kralja

zastranjivanjem smatra. Koji se šepuri nesnosan je; ĉitavi narodi od te boljke pate. Halje

gluposti vezu se od slavoljublja, all su prekrupnog boda, ĉim strahuju da se o nešto ne

rasparaju. Dobro je poštovanje ukazivati, all se ne srne na glas izići kao preterana dodvorica.

S druge strane, koji neće za ceremonije da ĉuje, samo se vrlinama odbraniti moţe. U

uĉtivosti, ni previše ni premalo. Koji se za sitnice vezuje, velikim se ne pokazuje.

18i. Nikad nemoj čitav ugled samo na jednu probu stavljati. Jer ako ne uspe, šteta se ne

moţe nadoknaditi. Po-greši se brzo, naroĉito u poĉetku. Nekad ti ništa ne polazi za rukom,

zato se i kaţe „nije moj dan". Druga nek prvu probu sustigne, ne uspe li ova; ako si pogodio,

posle prve nema potrebe za drugom. Izbori se za pravo na popravak, i na više pokušaja.

Preduzeća od mnogih sluĉajnosti zavise, otuda je uspeh tako redak.

186. Nedostatke upoznaj kakvi zaista jesu. Ma koliko da su u milosti. Poštenje ne srne

porok da ne raspozna, we i kad je u kadifu zavijen; i zlatom ovenĉan jednako će nedostojan

biti. Ropstvo ništa od svoje gadosti ne gubi, we i kad ga plemenitost pojedinca opovrgava;

porocima moţeš zasvetleti, all ne i obraz osvetliti. Neki kod velikana dobro primete ovaj ili

onaj nedostatak, all ne uviĊaju da nije zbog njega velikanom postao. Primer s vrha tako je

reĉit da ĉak i ruţnoća poklonike stekne; laskanje bi ĉak

85

i rugobno lice kraljevo da oponaša, ne primećujući da se kod velikih zabašuruje

što se kod malih odurnim ĉini.

187. Što je drugom prijatno, sam čini, ako li je mrsko, trećima prepusti. Kod

jednog time pridobiješ naklonost, kod drugog zlovolju odagnaš. Velikima je veći

uţitak ĉiniti no primati dobro, jer plemenita duša u tome sreću nalazi. Retko

drugome jail naneseš a da svoj deo ne pod-neseš, usled saţaljenja ili strasti. S vrha

se moţe delovati jedino kaznom ili nagradom. Dobro deli sam, zlo preko drugog.

Treba imati koga koji će na sebe primiti mrţnju i psovke, te udarce nezadovoljstva.

Besnilo svetine je kao u psa koji se, ne znajući uzrok boljci, protiv izvršioca okreće,

pa iako ovaj i nije glavni vinovnik, kaznu ispašta jer je najbliţi.

188. Hvale znati izricati. Time odmerenost na glas izlazi, izgraĊenom se pokazuje i

poštovanje zasluţuje. Koji je već savršenstvo upoznao, umeće kod drugog da ga ceni. Sluţi

kao predmet razgovoru i ugledanju, prijatnim veslima prethodi. To je vispren naĉin da se

oda priznanje prisutnim odliĉnicima. Drugi pak obrnuto ĉine: ulaguju se onome pored sebe,

a kude i omalovaţavaju odsutne. Ovo im samo s površnima uspeva, koji ne znadu šta znaĉi

með usobno opadanje. Neki su se dosetili pa hvale današnje osrednjosti na uštrb juĉerašnje

vrsnosti. Zato oprezan mora ova lukavstva prozirati, da se ne da tuĊim preteraim

ulagivanjem zavesti; i da zna da svi svuda jednako

86

ĉine: menjaju mišljenje i ravnaju se po mestu na kome se nalaze.

189. Posluži se tuĎom oskudicom. Zapne li mu doista, tako ćeš ga najlakše

u šaci drţati. Filozofi rekoše da oskudica nema znaĉaja, politiĉari da we od nje

zavisi: ovi su je drugi bolje upoznali. Neki, da bi postigli svoj naum, kod

drugog ţelju postepeno potpiruju. Ugrabe priliku da podbodu apetit koji je

posle teško utaţiti. Više se okoriste raspaljenom strašću nego mlakim

posedovanjem; što više raste otpor, to se ţelja više rasplamsava. Jedna od tajni

da se postigne cilj jeste uvek drugoga u zavisnosti drţati.

195. Naći utehu u svemu. Ĉak i oni koje niko neće u dugoveĉnosti je traţe. Nema

te muke koja utehu ne nosi: budale sreća uteši, kao ruţnu ţenu iz poslovice. Za dug

ţivot, ne smeš vredeti mnogo. Napukao lonac nikad da se razbije, nego ĉak

otpornošću dosadi. Reklo bi se da sreća zavidi najvaţnijima, jer kod jednih izjednaĉi

dugoveĉnost s nedostatnošću, a kod drugih znaĉaj s brzim krajem: koji nešto vrede

brzo će zafaliti, dok će beskoristan veĉan ostati, jer ili se takvim ĉini, ili takav uistinu

biva. Nesreć-nika kao da po dogovoru zaborave i sreća i smrt.

191. Ne uzimaj srcu preteranu slatkorečivost, jer je svojevrsna obmana. Nekima za

prevaru nisu potrebne trave iz Tesalije: jednim pokretom šešira omame budale, to jest

sujetne. Ĉašću naplaćuju, a praznom reĉju isplaćuju. Koji

87

brda obećava, ništa ne obećava; njegovo obećanje, ludom radovanje.

Istinska ljubaznost zaduţuje, a patvorena obmanjuje, tim pre ako je preterana:

nije uĉtivost već zavisnost. Ne klanjaju se osobi već njenom bogatstvu, i ne

laskaju vrlinama koje prepoznaju, nego koristi kojoj se nadaju.

192. Miroljubiv, dugovečan. Ako ti se mirno ţivi, pusti druge da ţive. Miroljubivi

tako ĉak i vladaju. Slušaj i gledaj, i ne progovaraj. Dan bez svaĊe spokojnu noć

donosi. Dugo i zadovoljno ţiveti, kao da je dvostruko bivanje, plod je spokoja. We

poseduje onaj koji se na tuĊe ne osvrće. Jednako je bezumno uzimati k srcu ono do

ĉega nam nije stalo, a ne obazirati se na ono što je vaţno.

191. Oprez s onim koji ti prepušta prvu e da bi imao poslednju reč. Od lukavštine

najbolje odbrani budnost. Koji to zna, priĉati mu ne treba. Neki pak umeju svoja

preduzeća na druge prebaciti, pa ako im nameru nisi prozreo, moţe se desiti da na

svakom koraku vadiš iz vatre tuĊe kestenje, prijeći sopstvene prste.

191 O sebi i svojim preduzećima razumno sudi. Naroĉito kad se jedino na sebe

moţeš osloniti. Svi o sebi visoko misle, ponajviše koji malo vrede. Svako o vlastitoj

sreći sanja i sebe za ĉudo svetsko drţi. Nadanje se smelo uvis vine, a posle ga ţivot

prizemlji; sujetnoj mašti stoje stvarno nikako mira ne da. Mudrost neka lutanja ta

ispravlja,

88

jer koji je mudar, i kad najbolje moţe ţeleti, najgore mora oĉekivati, e da bi s

jednakim mirom ishod doĉekao. Veština je nišaniti nešto više da bi se cilj u sredu

pogodio, all ne previsoko, da se skroz ne omaši. Kad se u ţivot kreæ e, ova je ispravka

neophodna, jer pre iskustva dolazi oĉekivanje, obiĉno preterano. Razboritost je

najbolji melem protiv svih gluposti. Neka svako zna šta mu je raditi i u kojoj meri, pa

će svoje razmišljanje stvarnosti saobraiti.

195. Znati uvažavati. Nema toga koji drugoga u neĉem ne bi mogao poduĉiti, od

uĉenog se uvek uĉeniji naĊe. Umeti od svakog nešto saznati korisno je znanje. Mudar

svakoga uvaţava, jer u svakom dobru stranu prepoznaje i zna koliko vredi valjano

delati. Budala pak svakog prezire jer dobro ne poznaje i uvek se za rĊavo masa.

196. Upoznaj svoju srećnu zvezdu. Nema nesrećnika bez srećne zvezde, a ako li

pati, to je stoga što za nju ne zna. Knez i moćnici prihvate neke ljude a da ovi nit

znaju zašto nit kako. To im se sreća nasmešila, i od njihove umešnosti zavisi hoće li je

iskoristiti. Drugi u nasleĊe primaju sreću mudrih. Jednog bolje prime u jednom no u

drugom narodu, u ovom gradu bolje no u kakvom drugom. Desi se i da nam se posreći

više u jednom preduzeću i jednoj zemlji no u drugom, a da smo za oba podjednako

viĉni. Udes mesa i deli karte po nahoĊenju. Zato valja svoju sudbinu i dar poznati, od

toga zavisi uspeh ili ne-

89

uspeh. Svojoj zvezdi pomaţi i sledi je bez protivreĉenja, jer ćeš inaĉe

putokaz izgubiti.

197. Ne tovari sebi budalu na vrat. A takav je koji je ne prepozna, još i više

ako je se ne otarasi. Opasni su i za obiĉno druţenje, a kamoli za blisko

poveravanje. We i kad ih srameţljivost i strahopoštovanje neko vreme na uzdi

drţe, na kraju ipak glupost bubnu ili je uĉine; uĉine li to kasnije, samo je više

istaknu. Koji sam ugled ne uţiva, tuĊem doprineti neće. Takvi su krajnje

nesrećni, to je breme gluposti, jedno s drugim ide. Ima ipak nešto što kod njih

nije veliko zlo: ako od pametnih koristi nemaju, ovi od njih imaju, i to poveću,

da primerom preduhitre ili poukom nauĉe.

198. Umeti boravište promeniti. Ima ih koji moraju da bi se dostojno istakli sredinu

promeniti, pogotovu kad štogod veliko preduzimaju. Otadţbina je maćeha darovitima:

zavist u njoj plodno zemljište nalazi, tamo se radije sećaju beznaĉajnog poĉetka no

postignute veliĉine. Obiĉna se igla u dragocenost preokrene preĊe li iz jednog u drugi

svet, kao što obiĉno staklo iz daleke zemlje dragom kamenu cenu obara. We strano

više se ceni, bilo što izdaleka dolazi, ili stiţe doraĊeno i kad mu je vreme. Bilo je ljudi

prezrenih u svom kraju a danas su za diku ĉitavom svetu; cene ih i zemljaci i stranci:

prvi, jer ih vide iz daljine, drugi, jer izdaleka dolaze. Kip na oltaru ne poštuje onaj koji

gaje u svom vrtu gledao dok je panj bio.

90

199. Svoje mesto izbori sposobnošću, a ne nametanjem.

Pravi put do poštovanja vodi preko zasluga; ako li se znanje na vrednosti zasniva, eto

preĉice do uspeha. Poštenje po sebi nije dovoljno; upornost je pak nedostojna, jer delo

oblatnjavi, pa tako i obraz. Treba stoga naći sredinu izmeĊu zasluga i umeća nametanja.

255. Ne utažuj želju do kraja. Da ne bi u sopstvenoj sreći patio. Telo kad diše, duh uzdiše.

Uţivanje u svemu, radost i zadovoljsto ni u ĉemu. Ĉak i znanju valja nešto za budući nauk

ostaviti, i tako znatiţelju odrţavati. Nadanje ţivotnost daje: prezasićenost u sreći smrtonosna

biva. Pametno je nagradom nikad posve ne zadovoljiti. Ko više ništa ne ţeli, svaĉega se

bojati mora: nesreća je to u sreći; gde ţelja prestaje, briga poĉinje.

251. Glupi su svi koji tako izgledaju, i polovina onih što se takvima ne čine. Glupost je

zagospodarila svetom i ono malo mudrosti što opstaje, samo je tupoglavost u poreĊenju s

Nebeskom; najveći je glupak koji na glupost kod drugih ukazuje, sebe ne videći. Ko bi da je

pametan, nije dosta takvim da se uĉini, ponajmanje sebi: onaj zna koji zna da ne zna, a ne

vidi onaj koji ne vidi da drugi vide. Svet vrvi od budala, a uvek je to neko drugi.

252. Reci i dela čine uzorna čoveka. Mora se govoriti dobro i delati ĉasno. Prvo savršen

um potvrĊuje, drugo dobro srce, a oboje uzvišenost duše. Reci su kao senka

91

postupcima: ţenke muţjacima. Bolje biti hvaljen nego izricati hvale. Zboriti doĊe

lako, ĉiniti je teţe. Poduhvati su srţ ţivota, lepa reĉ tek ukras. Vrlina kroz dela

opstaje, a preko reci odleti. Delanje je plod razmišljanja: nakon lepe reci neka još

izvrsnije delo usledi.

268. Poznati veličine svoga vremena. Nema ih mnogo: jedan je Feniks na ćelom

svetu, jedan Veliki vojskovoĊa, savršeni Govornik, jedan Mudrac u celome veku, a

Veliki kralj u mnogo vekova.27 Osrednjost je obiĉna i po broju i po štovanju; veliĉina

u svemu retka, jer zahteva savršenost bez mane, i što je uzvišenija, teţe joj je vrh

dosegnuti. Mnogi svojataju nadimak Veliki koji samo Cezaru i Aleksandru pripada,

all zalud, jer bez dela reĉ kao vetar doĊe: malo je Seneka bilo, a tek je jedan Alep

proslaviti Slavnog mogao.28

254. Poduhvati se lakog kao daje teško, a teškog kao da je lako. Prvo, da te

samopouzdanje ne uspava, drugo, da te malodušnost ne obeshrabri. Dovoljno je nešto

uĉinjenim smatrati pa da se uopšte ne obavi, i obrnuto, trud svaku prevaziĊe prepreku.

Kod velikih preduzeća ne valja se premišljati, da nam ne bi od sagledane teţine

odluĉnost klonula. "Aluzija na Gonsala Fernandesa iz Kordove (1453-1515), prozvanog Veliki vojskovoĊa nakon uspešno voĊenih ratova u Italiji koji su obezbedili špansku prevlast u toj oblasti, zatim na Cicerona, Seneku i Fernanda Katoliĉkog (videti belešku br. 12).

28 Proslavljeni slikar, jedini kome je Aleksandar Veliki dozvolio da ga slika.

92

25§. Znati igrati na kartu prezira. Ko prezir pokaţe prema onom ĉemu teţi,

taj ga i dobije. Kad nešto iz we snage traţimo, obiĉno ga ne nalazimo; ako za

nj ne marimo, s^mo će doći. Kako je we na ovom svetu tek senka venog,

svojstvo senke i ima: beţi pred onim koji je goni a sustiţe onog koji joj izmiĉe.

Preziranje je priĊe najveštija meĊu osvetama. Vaţno je naĉelo mudrih ljudi da

se ne brane perom, jer tragove ostavlja, i većma protivnika proslavi no što ga

za drskost kazni. Lukavstvo je zlobnika nameriti se na velikane e da bi se

preko njih proslavili, kad već sopstvenom zaslugom ne uspevaju. Jer za mnoge

se ni ĉulo ne bi da im vrsni protivnici odgovorili nisu. Njima je zaborav

najteţa osveta, jer ih tako ukopavamo u prašinu njihove vlastite ništavnosti.

Takvi drznici umiš ljaju da će veĉnu slavu zasluţiti ako potpale ĉuda svetska i

povesna. Kako je najbolje opadanja zaustaviti: na njih se uopšte ne obazirati;

odgovarati štetu nosi, lakovernost neoverenje. Samo zavist zadovoljnom ĉine,

jer ova i najveæ u savršenost potamni, ako već ne moţe do kraja da je nacrni.

268. Prostaštva svuda ima. Ĉak i u Korintu,29 pa i u najzabranijem društvu. U

vlastitoj kući, svak ga je iskusio. No i nad prostakom prostak ima. Što je najgore,

takav ima osobine kao u razbijena ogledala, samo što je štetniji: kao budala zbori i kao

drznik kudi; veliki je uĉenik neznanja, kumuje gluposti i pripomaţe ogovaranju. Ne

treba se oba-

29

Nekadašnja vodeća grĉka luka i industrijski centar, ĉiji se procvat dogaĊa u VI veku p. n. e., Korint je bio ĉuven i po nenadmašnom luksuzu, po kurtizanama i kultu Afrodite.

93

zirati ni na ono što misli, a kamoli na ono što kaţe. Vaţno ga je poznati e da

bismo ga se ratosiljali, pa bio saveznik ili protivnik. Jer svaka je glupost prostaĉka, a

prost svet budale ĉine.

207. Ne delati po nalogu strasti. Uzdrţi se, baš kad izdrţ ati ne moţeš. Strast kad grune,

razboritost poklizuje, bubne oĉas posla. Više se ĉovek izleti u trenutku besa ili zadovoljstva

nego za silnih sati ravnodušnosti: zagrejan na trenutak, oprljen za ĉitav ţivot. Takva

iskušenja sprema zlobna namera ne bi li ispipala teren, ili dušu. Tim se lukavstvima sluţi da

provali u najskrivenije tajne, koje i najĉestitiji ima. Da tome na put staneš, ne daj se uzbuniti,

we i kad je uzbuna. Silno promišljanje treba da se strast ne razbukti, mudrac je koji njene

krupne konje ne uzjauje. Koji opasnost sluti, obazrivo postupa. Koliko laka reĉ izgleda

onom kome se omakla, toliko je teška onom koji je doĉekuje i odmerava.

208. Nemoj da stradaš od budaline boljke. Mudri obiĉno umiru osiromašene mudrosti;

budale, savetima obogaćene. Umreti kao budala znaĉi umreti od silnog razmišljanja. Jedni

umiru zato što shvataju, drugi ţive zato što ne razumeju. Otuda su jedni budale jer od

uviĊanja ne umiru, a drugi jer ih ţivota košta. A opet, toliki ljudi pomreše kao budale, a da

tek retke budale umiru.

94

209. Čuvaj se opite gluposti. Retka je to veština. Ludost se lakše širi, i u

većoj je milosti; pojedini, koji su se znali pred kakvim posebnim neznanjem

saĉuvati, ne umeju se odupreti tom najĉešćem. Ĉesto je bezumlje nikad svojom

sudbinom zadovoljan biti, we i kad je najbolja, a uvek svojom pameću

zadovoljan, we i kad je najgora. Nezadovoljan svojom, svak tuĊoj sreći zavidi.

Isto tako, savreenici hvale što je nekad bilo, a ovdašnji što se drugde imade.

Prošlo boljim se ĉini, a daleko se više ceni. Jednako je lud koji se svemu smeje

i koji na we s gorĉinom gleda.

216. Umeti se istinom služiti. Opasna jeste, all pravedan je mora izreći: za to,

umeće mu je neophodno. Neki dovitljivi izleĉioci duše smisliše kako daje

ublaţe, jer kad u razoĉaranje dirneš, najgorĉi pelin postaje. Iskazati je stoga

valja uz sledeću domišljatost: istom istinom jednoga gladi a drugoga kudi.

Obraćaj se savremenicima kroz primere nekadašnje. Koji razume tek

nagoveštaj porebuje, a bude li mu dovoljan, prećutati ostalo. Knezove ne valja

leĉiti gorkim lekovima; to nije zgoreg razoĉaranja im u svilu obmotati.

2fl. Na Nebu teče med i mleko, u Paklu we je muka i jail.

Na ovom svetu pak, jer je u sredini, i jednog i drugog ima. IzmeĊu dve krajnosti,

dato nam je s oba kraja. Sudbina je nestalna: nit we moţe biti sreća, nit we nesreća.

Ovaj je svet jedno veliko ništa; po sebi, ne vredi ni po lule duvaa, a uz Nebo, nema

mu cene. Razborito je biti ravno-

95

dušan pred njegovim menama, novotarenje nije za mudre. Ţivot nam se kao

u komediji zapliće, i na kraju raspliće. Stoga je dobro što se dobro svrši.

212. Nikad ne otkrivaj tajne svoje veštine. Pravilo je velikih znalaca, jer se

njime sluţe ĉak i kad na nju ukazuju. Uvek nadmoćan budi, i igru vodi. Umeće

koristi i u saopštavanju umeća; nikad ne valja iscrpsti izvor svoga znanja, niti

sposobnost njegovog prenošenja. Tako se ugled ĉuva i zavisnost drugih

odrţava. Kod dopadanja i kod pouĉavanja treba uvek slediti pravilo koje kaţe

da se divljenje mora vazda pobuĊivati, a vrline usavršavati. Saĉuvati štogod u

svakoj prilici vaţno je pravilo za ţivot i uspeh, ponajviše na visokom poloţaju.

. Umeti protivrečiti. Vaţna je veština kod kusanja, i to ne sebe, no drugoga. Jedina

je varka kojom se na površinu isteraju najdublja osećanja. Blago nepoverenje izvuĉe

tajne iz najzatvorenijih grudi. Jedino se tom krajnjom dovitljivošću daju ispipati i

volja i razmišljanje. Mudra ravnodušnost pred tuĊom tajnovitom reĉju ulovi i najveće

zagonetke, nasitno ih secka dok ih na jezik ne dovede, a onda ih u mreţe veste prevare

hvata. Uzdrţljivost onog koji sluša ĉini sagovornika neopreznim, zbog ĉega ovaj

otkrije osećanja koja bi inaĉe prikrio. Toboţnja sumnjiĉavost radoznalcu otvara vrata

pred svim što ţeli da sazna. Ĉak i kod uĉenja korisna je dosetka kad uĉenik uĉitelju

protivreĉi, jer se ovaj više unese u objašnjenje i u dokazi-

96

vanje istine; otud umerena prepirka vodi do potpunog saznanja. V

2ft. Od jedne ne čini dve gluposti. Cesto u ţelji da ispravimo jednu grešku,

poĉinimo ĉetiri druge. Izgovarati jednu drskost drugom, većom, u laţ spada, a ova u

glupost, jer se jedna laţ samo uz pomoć drugih odrţati moţe. Braniti rĊavu stvar gore

je od same te stvari, a najveća nesreća kad se zlo prikriti ne zna. Danak je

nesavršenosti što i mnoge druge za porez ubire. I najmudriji poĉini jednu, all dve

greške nikako, pa i prvu u prolazu, na njoj se ne zadrţavajući.

2Ċ§. Oprez s onim koji igra skrivenih namera. Lukavost je viĉnog ĉoveka drugome

paţnju najpre zaokupiti e da bi njome zagospodario, jer je pobedi ĉim je ubedi. Takav

nameru skriva kako bi je bolje ostvario i povlaĉi se da bi, kad treba, napred prestigao:

natenane smera jer ga ne primećuju. Zato pozornost ne srne da spava kad je namera

odveć budna, a ako li se ova povuĉe da zavara, prva nek je smesta razotkrije.

Obazrivost treba da je raskrinka i bodlje joj ispipa, ako je u nameri osujetiti ţeli. Jedno

predlaţe, drugo cilja, i odjednom se vesto okrene i usred srede pogodi. Stoga znaj

dokle valja popuštati, a nekad nije zgorega ni da drugi razume da si razumeo.

21§. Zbori tečno. To ne samo da je znak neusiljenosti, već i potvrda pravilnog

razmišljanja. Neki dobro smisle a

97

rĊavo sroĉe, jer misli i zakljuĉci, kao porod duha ĉoveovog, ako li su

nejasni, ne mogu svetlost dana ugledati. Ima ih koji, poput vinskih buradi,

mnogo primaju a malo daju, i suprotno, koji govore više no što promisle. Što

je odluĉnost prema volji, to je razumu razloţnost: i jedno i drugo, velike

vrline. Koji svoju pamet jasno izraziti mogu, njima tapšu, a zbrkane štuju jer

ih ne razumeju. Moţe tajanstvenost i pomoći, da sakrije praznu misao; all

kako da drugi pojmi ono što ĉuje, kad onaj ne vezuje pojam za ono što zbori?

217. Nit voleti nit mrzeti doveka treba. Veruj današnjim prijateljima kao da

su sutrašnji neprijatelji, i to najljući; kako se u stvarnosti to i zbiva, da se

predostroţnost ne zbuni. Oruţje ne daj prebezima prijateljstva, oni njime

najokrutnije ratuju. S druge strane, neprijatelju uvek otvorena vrata pomirenja

ostavi, jer to su vrata plemenitosti, od svih najsigurnija. Katkad se prethodna

osveta preobrati u naknadno muĉenje, a uĉinjena zloba samo savest obreeni.

218. Nikad ne delaj iz tvrdoglavosti, već iz ubeĎenja.

Svaka je srditost srdobolja, kćerka strasti, koja uvek naopako ĉini. Neki od svega rat

prave; hajduci u razgovoru, njih samo pobeda zanima, za miroljubivo postupanje oni

ne znaju. Na vlasti i upravi, jedino štetu donose, jer od vlade otpadnika ĉine i za

neprijatelje drţe one s kojima bi se udruţiti morali. We bi po svom ratnom planu da

urede i svega da se dokopaju kao da je plen njihova

98

uĉinka. Ali im za njihovu ćudljivost saznaju, ostali se sjate da im hirove

osujete i ţivot zagorĉaju, pa ništa osim silnog razoĉaranja ne postignu.

Takvima je mnogo puta razmišljanje izopaĉeno i srce iskvareno. Od takovih

ĉudovi šta, jedino se moţe na kraj sveta pobeći, jer je tamoš nje varvarstvo

lakše podneti od zverinjstva ovih prvih.

219. Ne daj da te smatraju pretvornim čovekom. We i ako

se bez pretvornosti više ţiveti ne moţe. Bolje vest nego licemer. U

ophoĊenju svako iskrenost voli, all samo prema sebi. Stoga iskrenost ne treba

u bezazlenost da zastrani, ni pronicavost u prepredenost. Bolje da tvoju

mudrost štuju nego da se tvoje lukavosti pribojavaju. Bezazleni su voljeni, all i

obmanjivani. Velika je veština lukavstvo prikriti, jer ga prevarom smatraju.

Iskrenost je cvetala u zlatnom, zloba c veta u ovom gvozdenom dobu. Ĉasno je

uţivati ugled i poverenje ĉoveka koji zna šta mu je ĉiniti, no pretvorni je

varljiv pa nepoverenje izaziva.

225. Kad ne možeš lavlju, a ti lisičiju kožu navuci. Ko na

vreme popusti, pretegne. Ko naum postigne, ugled izgubiti neće. Gde ne ide silom,

ide veštinom: ili glavnim putem neskrivene sile, ili preĉicom dosetljivosti. Više uĉini

dovitljivost no sila, i ĉešće je otrouman nadvladao odvaţnog no obrnuto. Ako li cilj ne

moţeš postići, a ono ti ga je moguće prezreti.

99

221. Ne teraj mak na konac. Ni u svojim ni u tuĊim obavezama. Neki se

vazda o poštovanje spotiĉu, bilo svoje bilo tuĊe, uvek na korak da glupost

uĉine. Lasno se je s takvima susresti, a trudno rastati. Nije im dosta ni sto

svaĊa na dan. Uvek uz nos idu, i protivreĉe svemu i svaè emu. Kako im je sud

naopak, we naopakim cene. No najviše se o razboritost ogreše koji ništa ne

ĉine a o svemu rĊavo zbore, jer mnogo je strašila u pregolemoj zemlji drskosti.

222. Susprezanje je pouzdan dokaz razboritosti. Jezik je besna zverka i kad se

jednom otme, teško mu se lanac iznova namiĉe. Preko tog bila mudar napipa

raspoloţenje duše. Obazrivi po njemu zna kako srce otkucava. Nevolja je što onaj koji

bi se najviše susprezati morao, to ponajanje ĉini. Mudar se kloni neprijatnosti i

obaveza, i pokazuje koliko sobom vlada. Deluje obazrivo, podobno Janusu u

prosuĊivanju,30 a Argusu31 u proveravanju. Manje bi Moma32 ţalila što na šakama

oĉiju nema no na grudima prozorĉić. "'Kao jedan od najvaţnijih bogova rimskog Panteona, Janus je posedovao dvostruku moć, da vidi i u prošlost i u budućnost, zbog ĉega je i predstavljan sa dva lica okrenuta u suprotnim pravcima. Ovidije smatra da je Janusovo dvoliĉje odraz njegovog upliva kako na Zemlji tako i na Nebu.

"Videti aforizam 83, belešku 18. "Legenda predstavlja Momu kako prigovara što Vulkan stvorivši ĉoveka nije na njegovim grudima ostavio otvor kroz koji bi se mogle videti ĉovekove skrivene misli.

100

. Ne posebuj se preko mere. Ni usiljenošću, ni nepaţ njom. Neĉije osobine

odmah u oĉi upadaju, a posebnost im se više za manu no za osobitost drţi. I

kao što su neki poznati po naroĉito ruţnom licu, tako i ovi po luckastom

ponašanju. Nema vajde po svaku cenu posebnosti teţiti, to jedino uzdrţanost

pomaţe; traţiti kakvu neprikladnu naroĉitost samo podsmeh, ili srdţbu

izaziva.

224. Prihvatati stvari kako valja. Nikad uz dlaku, ma kako da doĊe. We ima

lice i naliĉje. Što je najbolje i najprijatije, kad se za seĉivo uhvati, poseĉe. I

obrnuto, najţetoĉije odbrani ako se za drţak stegne. Mnoge nam stvari

presednu, a mogle su zadovoljstvo doneti, da smo im znali dobre strane videti.

We ima svoje vrline i mane: veština je pronaći što pogoduje. Pod razliĉitim

svetlom isto se drukĉijim ĉini: otud ga posmatraj iz ugla koristi. Ne valja

zameniti mesta dobru i zlu. Otuda potiĉe da neki u svemu nalaze zadovoljstvo,

a drugi u svemu muku. Najbolji je lek protiv udaraca zle sudbine i vaţno

pravilo za ţivot u svako doba i za svaku priliku.

22§. Znati za svoj najveći nedostatak. Nema toga koji ţivi bez nedostatka što bi

protivteţa njegovoj glavnoj vrlini bio; ako li pri tom i povlaĊivanje stekne, tlaĉitelj

postaje. U rat s njim otvoreno uĊi, i to najpre razotkrivajući ga, jer kad se spozna, lako

ga je savladati, naroĉito ako ga onaj koji od njega pati proceni onako kakono ga i

drugi vide. Da bi sobom vladao, moraš sebe nadgledati. Stane li se na put tom

nedostatku, i drugima će kraj brzo doći.

101

226. Umeti druge obavezati. Većina nit govori nit dela shodno tome kakvi

su, već kako su obavezni. U zlo ubeiti moţe bilo ko, jer se u rĊavo lasno

poveruje, we i kad je neverovatno. Najviše i najbolje što imamo od drugih

zavisi. Neki se zadovolje kad je pravda na njihovoj strani; all to nije dovoljno,

nego je valja trudom podupreti. Obavezati malo staje a mnogo vredi: recima se

dela kupuju. U ovom našem širokom obitavalištu, nema te sprave koja katkad

ne zatreba, i toliko da se bez nje ne moţe, ma koliko beznaĉajna bila. O ĉemu

god da se govori, svako govori kako mu odgovara.

227. Ne uzdaj se u prvi utisak. Neki prvu vest prigrle stolikim ţarom da im we

potonje tek suloţnice budu. Kako laţ uvek pretiĉe, posle mesta za istinu nema. Nit

prvi predmet srne voljom da zagospodari, ni prvi sud razumom, jer time se jedino

plitak um odlikuje. Nekima je mišljenje poput novog bureta: koji god napitak u njega

utoĉe, dobar ili loš, miris zauvek ostavi. Opasno je kad za to slabost drugi saznaju, jer

utire put zlobnim radnjama. Zlonamernici gledaju da što pre lakovernost svojim

bojama premazu. Otud valja uvek dvaput promišljati; nek Aleksandar uvek drugim

uhom protivnu stranu osluškuje. Mesta ostavi za drugi, i treći podatak. Nesposobnost

se po uzdanju u prvi utisak prepoznaje, i nije daleko od stratvenosti.

228. Ne biti opadalo. Još gore ako te za takvog smatraju,jer bezobrazan zbog tuĊeg

obraza postaješ. Ne zbijaj šalu

702

na tuĊ raĉun, jer to nije teško, a mrsko je. Svi će gledati da ti se osvete, i to

upravo opadanjem; sam kad si pred tolikima, pre će te pobediti nego sebe

ubediti. TuĊim se nedostacima ne valja ni naslaĊivati ni u razgovoru sluţiti.

Opadalo niko nikad voleo nije, jedino ga katkad velikaši uz sebe postave, i to

više da bi se njegovim ruganjem zabavili nego mudrošću okoristili. Koji rĊavo

o drugome zbori, o sebi će brzo još gore slušati.

229. Umeti svoj život pametno rasporediti. Ne kako okolnosti nalaţu, već

predviĊanjem i izborom. Ţivot bez poĉinka, put bez konaka. Znalaĉka

raznovrsnost ĉini ga srećnim. Prvo doba valjana ţivota za razgovor s poĉivši-

ma iskoristi. Rodimo se druge i sebe da spoznamo, istinite knjige ljudima nas

ĉine. Drugo doba ţivima posveti: da vidiš i usvojiš što je najbolje na svetu. Ne

stoji we na istom mestu; Svevišnji je Otac tako razdelio da ĉesto rugobni

bogatstvom raspolaţu. Treće pak doba za sebe iskoristi: najveća je sreća moći

filozofirati.

. Na vreme oči otvaraj. Nit su svima koji vide oĉi otvorene, nit vide svi koji

gledaju. Prekasno kad uvidiš nije lek, nego ţalost neutešna. Neki progledaju kad se

više nema šta gledati: protraćili imanje i sreću pre negoli su ljudi postali. Teško je

bezvoljnog urazumiti, još teţe nerazumnom volju usaditi; igraju se s njima koji ih

okruţuju, a na podsmeh ostalima; jer, gluvi da ĉuju, slepi su da vide. A ima ih i koji

taj nerazum podrţavaju, jer sebe potvrĊuju

103

kad drugog zaglupljuju. Jao konju ĉiji je gospodar šlep: ugojiti se neće.

2$1. Nikad ne otkrivaj što savršio nisi. Neka mu se dive kad savršeno

postane. We su zamisli ispoĉetka klimave, zato posle kljasta slika ostane; od

sećanja na nesvršeno ne vidi se dovršeno. Uţivati u neĉem velikom izjedna,

ĉak i kad se zbog tog detalji proceniti ne mogu, ukus potpuno zadovolji. Pre

nastanka, we se nepostojećim ĉini, i na poĉetku još uvek je duboko u ništavilu.

Gledaš kako se najukusnije jelo gotovi, pa ćeš više muĉninu no apetit osetiti.

Vest stoga pazi da mu dela ne vide dok su u zaĉetku; nek od prirode nauĉi da

ih ne izlaţe dok pokazivanje ne zasluţe.

. Umeti i prizemnim se baviti. Ne valja tek razmišljati, valja se neĉeg i latiti.

Najpametnije je lako obmanuti jer oni, poznajući neobiĉno, za obiĉan ţivot i ono

neophodno ne znaju. Od silnog gledanja u uzvišeno nemaju prilike jednostavnim se

baviti; i kako ne znaju što najpre moraju znati, i ĉemu su svi viĉni, prost im se svet

divi ili ruga, za neznalice ih drţeći. Zato mudar nek i za prizemno smisla ima, tek da

ga ne obmanjuju i ruglu ne izvrću. Nek znade svakodnevna preduzeća, koja nisu

najuzvišenija all jesu za ţivot najkorisnija. Ĉemu sluţi nauk ako se ne da prieniti?

Ţivotno iskustvo danas je istinsko znanje.

104

Gledaj da pogodiš šta drugome godi. Inaĉe mu zadovoljstvo u kuluk

pretvaraš. Neki bi toliko da ugode da dosadni postanu, i to zato jer tuĊu narav

ne poznaju. Neki potezi laskaju jednima i vreĊaju druge, a što se katkad

uslugom uĉini, zlostavljanje ispadne. Ĉesto više košta nekog ozlovoljiti na

kraju nego odobrovoljiti već u poĉetku. Tako izgube milost koji više ne znaju

kako da se drugima omile. Ĉija se narav ne poznaje, teško ju je zadovoljiti;

zato su neki pohvaliti hteli a izrekoše psovku, koja ih je skupo koštala. Drugi

pak zamišljaju da reĉitoću zabavljaju baš kad su svojim trućanjem svima

teški.

2S1 Nikad ugled ne poveravaj onom koji svoj založio nije. Na ravne ĉasti deliti ili

dobit od zajedniĉkog ćutanja ili opasnost od uzajamnog istrĉavanja. Gde je obraz u

igri, treba sadruga imati, tako da briga za vlastito dobro bdi v

nad dobrom onog drugog. Ĉast se ne srne drugome poveavati, no ako se mora, ĉini to

tako vesto da obazrivost jedino pred oprezom popusti. Opasnost neka bude zajedni

ĉka, a ulog uzajaman, da se ne preobrati u tuţioca koji se za sauĉesnika odaje.

2I§. Umeti iskati. Ništa teţe jednima, i ništa lakše drugima. Neki ne umeju da odbiju;

za njih veština i ne treba. Drugi pak uvek i u svako doba najpreĊe ne izuste: s takvima

moraš dovitljiv biti. Ali sa svima, u pogodan ĉas: iznenadi ih dok su dobrog

raspoloţenja, zasićenog tela ili duha. Pod uslovom da sumnjiĉavost ne preduhitri

lukavost, dani obilja dani su široke ruke, kad se što je iznutra

705

spolja pretiĉe. Nipošto ne iskati kad je drugome odreð eno, jer je to

upravo prevladano skanjeranje da se ne kaţ e. Od ucveljenog duha ništa ne

oĉekuj. Drugog unapred obavezati menica doĊe, osim prostaku, koji je drug

pozajmice i neprijatelj vraćanja.

2S6. Obavezi unapred onim sto ćeš kasnije kao platu morati da daš. To

je veština velikih politiĉara. Još nezaslu ţene milošte o velikodušnosti

govore. Takva unapred uĉinjena usluga dvema se prednostima odlikuje: koji

hitro daruje više obavezuje. Isti poklon, zakasni li, u dug se preokrene, a ako

li unapred stigne, obaveza postaje. Oštrouman naĉin da se obaveze preinaĉe,

jer koji je trebalo da nagradi pruţa unapred, tako da mu obavezani

zahvalnost duguje. Ovo vaţi meĊu ĉasnima, jer sitnim dušama nagradu na

obraz dati više je uzda no mamuza.

217. Tajne s moćnicima ne deli. Verovaćeš da delite treš nje, a podelice ti košpice.

Mnogima je priselo kad su "I poverenici bili. Na we uho ĉuljeći, glavu u torbu

stavićeš. l Kad se knez poverava, onda to nije pruţena usluga već i nametnuta daţbina.

Koliko ih je ogledalo razbilo da svoju | rugobu ne gledaju. Tako niti on moţe da vidi

koji ga je mogao videti, niti rado gleda na onog koji je zlo video, l Nikako drugog

previše ne obavezuj, ponajmanje ako je/J moćan. Bolje da to bude uĉinjenim dobrima

nego prir| mljenim uslugama. Prijateljima je posebno opasno tajn$| poveravati. Koji

tajnu otkriva, svoju slobodu zalaţe, kod vlastodršca takva prisila ne moţe potrajati.

Gledac

706

da izgubljenu slobodu povrati, a da to postigne, we moţe pogaziti, ĉak i

pravdu. Tajne, dakle, ni slušati, a nekmoli saopštavati.

218. Saznaj šta ti nedostaje. Mnogi bi bili vrsne liĉnosti da im ne nedostaje

kakva mrvica bez koje se potpuno savršenstvo ne da postići. Neki bi mogli biti

znatni, da obrate paţnju tek na zeru. Jednima manjka ozbiljnosti, a to brojne,

znaĉajne vrline pomraĉuje; drugima, blagosti u naravi, za ĉim njihovo

okruţenje najpreĊe poţali, posebno kod nadreĊenih; trećima odluĉnosti u

postupanju, ĉetvrtima promišljanje. Svi se ovi nedostaci, povede li se raĉuna,

mogu ispraviti, jer briţljivost je kadra od navike drugu prirodu naĉiniti.

219. Ne cepaj dlaku načetvoro. Više vredi biti odmeren. Nije mudar koji

prekomerno mudruje, sa previsokih vrhova znanja oĉas sklizne. Sigurnija je utvrĊena

istina. Koliko je dobro rasuĊivati, toliko je rĊavo nagvaţdati. Prekomerno priĉanje u

prepirku odvodi. Bolji je temeljit sud koji svoje reci taĉno odmerava.

Umeti budalom se graditi. Nekad i najmudriji na to kartu zaigra, jer u odreĊenim

prilikama najbolje se znanje u glumljenju neznanja sastoji. Ne treba ne znati, all se

treba neznalicom praviti. Mala vajda biti znalac s nišĉi-ma, a mudar meĊu budalama;

no svakome se valja na njegovom jeziku obraćati. Nije glupak koji glumi glupost,

107

veĉ koji od nje pati; istinska je glupost ona prava, a ne hinjena, veštinom

pokazana. Da omiljen budeš, jedini je naĉin navući koţu najtupavije ţivotinje. v

241. Sale podnosi, all ne provodi. Jer prvo je znak velikodu šnosti, a drugo bi valjalo za

naĉelo imati. Koji šalu na praznik ne podnosi, taj u sebi zverskosti nosi, i to jasno pokazuje.

Dobra šala prija; koji je otrpeti ume, razumnost pokazuje. Ko je ljutit, samo na se druge šale

navlaĉi. Najbolje su koje su najkraće, a najsigurnije je u njih se ne upuštati: najveće istine iz

šale su potekle. Ništa ne zahtea više paţnje ni umešnosti. U šalu se ne upuštaj ako ne znaš

dokle ide strpljivost onoga na koga ciljaš.

252. Budi istrajan. Neki snage imaju tek da zapoĉnu, i da nikad ništa ne dovrše. Pokušaju,

pa dignu ruke: nepostojane su naravi. Nikad pohvale ne zasluţe, jer we napola ostave;

poĉetak im se u kraj pretvori. Kod jednih je to plod nestrpljivosti, kao kod Španaca, dok je

strpljivost odlika Belgijanaca. Ovi zapoĉeto dovrše, prvima je poè etak već i svršetak.

Oznoje se dok teškoću ne savladaju i onda, zadovoljni, pobedu kraju ne privode; dokaţu da

mogu, a da neće. U tome se pak uvek nemoć ili lakoislenost ogleda. Ako li je zamisao

valjana, zašto je ne dovršiti? Ako li je loša, ĉemu je zapoĉinjati? Pametan stoga nek svoju

lovinu ulovi, nije dovoljno iz jazbine je isterati.

108

24S. Ne budi kao golub bezazlen. Lukavost zmije za prostodušnost goluba

veţi.33 Ništa lakše nego dobriĉinu nasamariti; koji nikad ne laţe, lakoveran je,

a koji nikad ne prevari, previše poverljiv. Ĉesto nas obmanu ne zato što smo

glupi, već zato što smo dobri. Dva soja ljudi ovu opasnost zaustaviti umeju:

koji su iskustvo skupo platili, i koji su ga drugome skupo naplatili. Obazrivost

dakle sumnjiĉava da bude onoliko koliko je lukavost na podmetanje zamke

spremna; i nikako tako dobar biti da drugome povod za rĊavost daš; u sebi

zmiju i goluba objedini, all ne kao kakvo ĉudovište, već kao ĉudo.

241 Umeti zadužiti. Neko ume uĉinjenu uslugu preokrenuti u uslugu koju

sam drugome ĉini, kao da milost upućuje baš kad je prima. Ima ih tako veštih

koji kad ištu kao ĉast da ĉine, okrećući sopstvenu dobit u tuĊ ponos. Izvedu da

se poklon u vraćanje duga pretvori, i s najveæ om lukavošću usluge u

zaduţenja preokreću. Ako ništa drugo, više se ne zna ko kome uslugu ĉini.

Znaju cenom svojih pohvala kupiti što je najbolje, te je dovoljno da im se

štogod svidi pa da se drugi polaskan oseti i to mu pokloni; tako tuĊu uĉtivost

zaduţuju mesto da joj zahvalnost pokaţu. Zahvalnost u potraţivanje

pretvaraju, zbog ĉega su bolji politiĉari no gramatiĉari. Velika je to veština, a

još veća prozreli je, i onome koji je na našu glupost raĉunao istom merom

uzvratiti, korist na koju je raĉunao sebi zadrţavši.

" Videti JevanĊelje po Mateju, X, 16.

709

245. Katkad u stavu protiv većine ne ići. Dokazuje oštar um. Ne ceni onog

koji ti nikad ne protivreĉi, jer to više govori o njegovom samoljublju nego o

ljubavi koju prema tebi gaji. Ne daj da te laskanje iskoristi, već ga osudi kako

zasluţuje. Kao hvalu primi pokudu pojedinih, još i više od onih koji o svima

dobrima samo zlo govore. Neka tvoje misli ne nailaze na sveopšte

odobravanuje, jer je to siguran znak da nisu valjane: savršenstvo je tek za

malobrojne.

25§. Ne obeštećuj onoga koji ti ništa ne traži. We i kad traţi, greška je u tome

preterivati. Zaišteš li da ti oproste pre vremena, samog ćeš sebe optuţiti; koji krv sebi

pušta dok je zdrav, namiguje zlosti da dotrĉi. Preuranjeno izvijenje jedino probudi

uspavano nepoverenje. Mudar se neće obazirati na tuĊe sumnjiĉenje, da pizmi u susret

ne krene. Nepoverenje je najbolje odagnati poštenim deloanjem.

247. Znati nešto više i živeti nešto manje. Drugi misle suprotno: više vredi zaleganje

od zalaganja. Jedino vremenom raspolaţemo. Gde, ako ne u vremenu, ţivi koji krova

nema? Nesreća je traćiti ţivot na nevaţne poslove, all jednako i na preuzvišene stvari.

Ne opterećuj se obavezama ni zavišću: time tlaĉiš ţivot i gušiš duh. Neki ovo i na

znanje primenjuju, all ne ţivi koji ne zna.

110

288. Ne priklanjaj se onome koji je potonji govorio. Ima

ih koji se uvek povedu za onim što je upravo reĉeno, nestalnost im je

dosegla vrhunac. Volja i mišljenje kao da su im od voska: što su zadnje ĉuli

utisne se u njih poput peĉata, brišući we ostalo. Takvo je mišljenje nemoguće

zadobiti, jer se izgubi kako se i steklo, oĉas; koji god da zbori, njemu se

priklanjaju. RĊavi su poverenici, jer iz detinjstva izišli nisu; i tako, nestalni u

mišljenjima i oseanjima, uvek lutaju, kljaste volje i rasuĊivanja, i stalno se ĉas

jednoj ĉas drugoj strani priklanjaju.

249. Ne započinjati život tamo gde bi ga valjalo kraju privoditi. Izvesni

dadu sebi odmora na poĉetku, a napor za kraj ostave. Treba se najpre posvetiti

onom suštinskom, a potom uzgrednom, ako bude prilike. Drugi bi da pobede

pre no što se u borbu upuste; treći poĉinju uĉeći ono što je najmanje vaţno, a

korisne i ĉasne nauke ostave za vreme koje im je već izmaklo; ni poĉeli nisu

bogatstvo skupljati a ovo im već mozak zavrtelo. Ova je metoda najvećma

vaţna i za znanje i za ţivot.

2§6. Kad valja naopačke razmišljati? Kad podlost zbori. S nekima se we mora

razumeti u obrnutom smislu. Njihovo je da u stvari ne, a ne je da. Kad nešto kude,

znaĉi da za tim ţude i da ga zato pred drugima naruţuju. Nije svaka hvala jednako

laskava, jer neki i rĊavo hvale, samo da ne bi što je dobro pohvalili; a kome niko nije

rĊav, tome niko ni dobar neće biti.

111

2SI. Služiti se ljudskim sredstvima kao da nema Božjih, a Boljima kao da ljudskih

nema. Ovo je nauk velikog uĉitelja,34 kojemu se nema šta dodati.

252. Ni previše za sebe, ni previše za druge. Jer oboje se svodi na grozno tiranstvo.

Od silne ţelje da se mnogo ima, na kraju se we za sebe ţeli. Neki ne znaju ništa

ustupiti, niti išta od svoje lagodnosti izgubiti; zaduţuju malo, pouzdaju se u sudbinu, a

ova ih katkad izneveri. Valja se nekad drugima naći, e da bi se ovi tebi našli, a koji je

na javnom poloţaju, mora svima rob biti, inaĉe, odrekni se položaja i bremena mu,

kako starica Hadrijanu reĉe.35 I obrnuto, ima ih koji jedino za druge znaju, jer glupost

voli preterivanja, iako samo jail donose; nemaju ni dana ni trena za se, i drugima su

toliko posvećeni da ih s pravom zovu devojke za we; ĉak su i svojim mislima tuĊi, jer

za svakog znaju, osim za sebe: mudar da razume da ga niko ne potrebuje njega samog

radi, već zbog koristi koju od njega izvući moţe.

2iS. Ne daj da te sasvim razumeju. Većina ne ceni ono što razume, a divi

se onom što ne pojmi. U neĉem se uţiva samo ako košta: slaviće te jedino ako te ne shvataju. Mora š se svakad pametnijim i uĉenijim pokazati no što sago-vornik traţi e da bi te poštovao, all umereno, ne preterano. Iako je razumnima umerenost dovoljna, pred većinom se moraš podiĉiti; oko razumevanja zaposleni, oni za kuĊeReĉ

je o Ignasiju Lojoli, osnivaĉu jezuitskog reda. 35 Ovu anegdotu Plutarh pripisuje Filipu

Makedonskom.

112

nje vremena nemaju. U oblake uznose ono što nisu kadri objasniti. Zašto? Što im

je nejasno štuju kao da je tajna i hvale ga jer ĉuju da tako i drugi ĉine.

2§4. Nijedno zlo neznatnim ne smatraj, jer nikad samo ne dolazi. Kako i radosti,

nevolje stiţu u nizu. I sreća i nesreća obiĉno idu tamo gde je najviše jedne ili druge;

jer svi se nesrećnika klone i društvo srećnika ištu; ĉak i golubovi, u svojoj

bezazlenosti, zaklon u najvišim kulama pronalaze. Nesrećnome we manjka; on ni

sama sebe nema, izgubiv razum i nadanje. Ĉuvaj se da ne probudiš uspavano zlo.

Jedan pogrešan korak ĉini se beznaĉajnim, all ĉesto na dno provalije odvuĉe; i kao

što nijedna sreća nikad nije potpuno ostvarena, ni zlu se nikojem kraj naslutiti ne

moţe. Ono što s neba dolazi, strpljivost zahteva; za nesreću sa zemlje, obazrivosti se

hoće.

2§S. Znati dobro činiti. Pomalo, all poĉesto. Dar nikad mogućnost da ne prevaziĊe. Koji

mnogo daje, ne daje, već rasprodaje. Da se uzajamnost ne poremeti, to jest da tuĊa

zahvalnost moţe istom merom uzvratiti, ne srne se preopteretiti. Silne ćeš prijatelje izgubiti

budeš li ih preterano zaduţivao. Kad ne mogu dug da vrate, povuku se, i umesto duţnika

neprijatelji postanu. Niti idol svoga Pigmaliona ţeli da vidi, niti duţnik svoga dobroĉinitelja

u oĉi da pogleda. Davanje je najbolje kad nije skupo a strasno se priţeljkuje, jer se tako još

više ceni.

773

2§6. Vazda na oprezu budi. Spram drskih, tvrdoglavih, nadobudnih i

svakovrsnih budala. Njih ima tusta i trna, mudro je kloniti ih se. Pametnome

svakog dana valja odlu ĉnost skupljati u ogledalu vlastitog rasuĊivanja, e da bi

se od napadaja gluposti odbranio. Bude li pripravan, neće ugled tek

okolnostima prepustiti: na obazrivog drskost ne udara. Teško je odrţavati

pravilan smer u ophoĊenju, jer ima mnoţina hridina na koje se ugled moţe

nasukati; sigurnije je ići zaobilaznim putem, po ugledu na dovitljivog Odiseja.

Korisno je i graditi se nevešt. I slatkoreĉivosti pribegnuti, jer ta preĉica iz

opasnosti izvlaĉi.

2§7. Nikad ne ruši we mostove. Jer to krnji ugled. Svaki moţe biti neprijatelj,

prijatelj retko ko. Tek malobrojni dobro ĉine, a zlo skoro svi. Orao ĉak ni u

Jupiterovim nerima nije siguran kad se s jelenkom poduhvati;36 platom za otvorenost

neprijatelji u potaji vatru potpiruju, i priliku vrebaju. PosvaĊani prijatelji, najgori

neprijatelji: slabostima onog drugog, svoje bi da sakriju. MeĊu posmatra-ĉima svaki

govori kako oseća, a oseća kako mu se prohte, i obojicu ih osuĊuje, bilo zbog

neobazrivosti na poĉetku, bilo zbog nestrpljivosti na kraju, all u oba sluĉaja zbog

nedostatka mudrosti. Ako je raskid prijateljstva neminovan, opravdaj se pre

zahladnelim odnosom nego provalom besa. To koristi takozvano ĉasno povlaĉenje.

16 Grasijan se poziva na Ezopovu basnu.

114

2§8. Gledaj ko će ti u nevolji priteći. Nikad nemoj sam da budeš, naroĉito

kad vreba opasnost, jer ćeš tako svu mrţnju na sebe navući. Neki misle da će

saw kajmak pokupiti, a tek surutku ponesu. Potrebuju stoga nekog ko će

oproštaj da traţi i s njima udarce da podeli. Ni sudbina ni svetina ne usuĊuju

se olako na dvojicu udariti, otuda vest lekar, ako li se u leku prevari, s pravom

pomoć pod maskom saveta ište, e da s drugim mrtvaĉki sanduk iznese: tako

podele i teret i tugu, jer se samome nesreća udvostruĉi i nepodnošljivom

pokaţe.

280. Predupredi uvrede i učini ih uslugama. Pametnije je kloniti ih se nego im se

naknadno svetiti. Velika je umenost poverenikom naĉiniti onog koji se za našeg

suparnika spremao, i u branitelje svoga ugleda preobratiti one koji su mu napadajem

pretili. To mnogo vredi umeti obavezati: zahvalnošću se iskoristi vreme koje se

uvredama V

uskrati. Ţivotna je mudrost umeti u zadovoljstva okrenuti što je trebalo

nezadovoljstvo da postane. Zlonamernost valja na svoju stranu pridobiti.

2§5. Ni ti u tuĎoj ni drugi u tvojoj vlasti sasvim da ne bude. Nije dovoljno ni

srodstvo ni prijateljstvo, pa ni najhitnija obaveza, jer jedno je otvoriti srce a sasvim

drugo prepustiti se drugome na volju. I najuţa veza zasebnosti dopušta; time se ne

krše pravila uĉtivosti. Prijatelj uvek saĉuva koju tajnu za sebe, ĉak se ni sin do kraja

ocu ne poverava; što krijemo jednima, kazujemo drugima, i obr-

115

nuto, tako da ili we otkrivamo ili ništa ne priznajemo, shodno tome u kakvoj smo s

drugim razmeni.

261. Ne istrajavati u gluposti. Neki veruju da im greške ĉine ĉast, pa pogreše li na

poĉetku, misle da valja u tome da istrajavaju; u potaji svoju zabludu osuĊuju a na

recima je pravdaju, pa ako su ih u poĉetku zbog te gluposti kudili, u nastavku ih iz

istog razloga za preispoljne budale smatraju. Ne valja robovati ni nepromišljenom

obećanju, ni pogrešnom preduzeću. Ali pojedini ne odstupaju od svoje prvobitne

greške, već teraju po svome kud puklo da puklo: hteli bi u gluposti istrajni da budu.

262. Umeti zaboravljati. Reĉ je više o sreći no o umeću. Najbolje se sećamo baš

onog što bi valjalo najpreĊe zaboraviti. Sećanje je ne samo drsko, jer nas izdaje kad je

najpotrebnije, nego je i bezumno, jer nas podseća na šta ne treba: štedro nudi što je

muĉno, a nemarno deli mrvice zadovoljstva. Zaborav je nekad lek protiv zla, na koji

ĉesto zaboravljamo. Zato se pamćenje mora ka ugodnom usmeriti, jer ono nam stvara

raj ili pakao. Od ovoga izuzetak ĉine koji su zadovoljni, jer u svojoj bezazlenosti

uţivaju kao nisci duhom.

26S. Mnoge stvari srcu prijaju, all ih ne valja zbog tog posedovati. Više u njima

uţivamo pripadnu li drugome; prvog dana, u posedovanju uţiva posednik, nadalje,

ostali. Dvostruko se uţiva u tuĊem jer nema brige da li će se^

116

oštetiti, i stalno se novinom ĉini. We ĉega smo lišeni, bolje izgleda:

susedova i voda u nektar se preobrati. Kad se dobra poseduju, uţivanje se

smanjuje a nezadovoljstvo raste, bilo da ih pozajmljujemo bilo da ih ne

pozajmljujemo. Jedino ih drţimo da na usluzi drugima budu, ĉime više

neprijatelja no zahvalnih stiĉemo.

264. Svakodnevna obazrivost. Sudbina voli neslano da se šali, i najmanju zgodu

iskoristi da te na prepad uhvati. Pamet, mudrost i hrabrost svakad pripravni da budu;

ĉak i lepota, jer onog dana kad se u sebe pouzda, neće više ugled uţivati.

Predostroţnost uvek zamanjka kad je najpotrebnija, a neobazrivost je isto što i

podmetnuta noga. TuĊi se pozor Ĉesto lukavštinom posluţi da u nepaţnji savršenstvo

zatekne, e da bi ga na nemilosnu probu stavio. Dani za slavlje svima su znani, zato ih

lukavost pušta da proĊu, all kad se najmanje nadaš, izabere da proveri koliko vrediš.

26S. Umeti svoje potčinjene na velika dela podsticati. U pogibelji se kali hrabro

srce; zapliva kad se stane daviti. Mnogi je tako hrabrost otkrio, pa i veŠtinu, koje bi

malodušnost sahranila da mu se prilika nije pruţila. U nevoljama se obraz osvetla, pa

vidi li ĉastan da je kucnuo ĉas, za hiljadu se zauzme. Da osokoli, i da na druge naĉine

pridobije, kraljica Izabela Katoliĉka odliĉno je znala, i upravo tome Veliki vojskovoĊa

duguje svoj ugled i vekoeĉnu slavu: mnoge je ona tako znamenitima uĉinila.

117

266. Predobar, nedobar. Takav je koji se nikad ne ljuti; nije od krvi i mesa

koji i kad ga gaĊaju neosetljiv ostaje. To je više znak nesposobnosti no

ravnodušnosti. U pravi ĉas zube pokazati u prilog ĉvrstine govori. Ptice se

brzo stanu zaludnim strašilima narugivati. Gorĉinu s medom mešati pitanje je

dobrog ukusa: ovaj se sam jedino deci i budalama dopada. Velika je nesreća

od silne dobrote u neosetljivost zapasti, i ne uzbuditi se kad ima povoda za to.

267. Svilena reč i blaga narav. Strele probijaju telo, a opake reci dušu. Od

prigodne travke zamirišu usta. Velika je mudrost umeti maglu prodavati.

Recima se moţe najviše platiti, nekad su dovoljne da i nemoguće svladaju. U

opštenju se vazduh razmenjuje, a viĉan laskanju zaĉas uzleti. Usta uvek

moraju puna meda biti, i reci da zaslade tako da se i neprijatelju dopadnu.

Uĉtivost se zbog miroljubivosti ceni.

268. Mudar na početku učini čega se lud na kraju prihvata. I jedan i drugi isto

rade, all s razlikom: prvi na vre-me, a drugi u nevreme. Koji se odmah razumom

naopako zaodenuo, u svemu će tako nastaviti: što je trebalo glavu da mu krasi, on je

na noge navukao; desna mu je leva, zato we i slevaĉi. Da to izbegneš, moraš dobro u

poĉetku da razmisliš. Inaĉe pod silu i na kraju ĉiniš što si mogao slobodno u poĉetku

sprovesti. Vest brzo proceni šta mu je obavezno pre ili kasnije poduzeti, i sprovodi to

bez ropta-

118

nj a; odmah opazi šta će morati da uĉini pre ili kasnije i izvodi to

dragovoljno i ĉasno.

209. Iskoristi kad si gdegod nov. Dok novina traje, traje i poštovanje. Ova

se svima mili, jer je razliĉita i ukus osveava; više se ceni pridošla osrednjost

nego svakodnevna izvrsnost. Najbolje vrline brzo se habaju i još brţe stare. A

opet, što je novo kratko traje: dan-dva, prestalo uvaţavanje. GvoţĊe zato valja

vruće kovati i što veću korist od kratkotrajnog poštovanja izvući; jer kad

groznica novotarije prestane, ukus se ohladi a poginuće za novinom u

dodijalost oveštalog se pretvori. Ne zavaravaj se: we prolazi i we. dodija.

2ft. Ne osuĎuj ti jedini ono sto se većini dopada. Biće da sadrţi štogod što valja,

ĉim zadovoljava toliki svet; we i kad ne razumeš, ti u tome uţivaj. Izdvajanje je

posebnost svakad mrska, a kad je iz zablude, smešna postaje; više sud omalovaţi no

što predmet osudi: na koncu sama sa svojim rĊavim ukusom ostane. Ako već ne umeš

dobru stranu pronaći, barem taj nedostatak prikrij i ne optuţuj olako, jer loš je ukus

obiĉno neznanju srazmeran. Što ceo svet veli ili je istina, ili će to postati.

2tt. Koji malo zna nek se u svakom delanju sigurnog drži. I u svakom zanimanju;

ĉak i ako ga ne smatraju oštroumnim, uĉiniće im se temeljitim. Kad znadeš, slobodno

se prihvataš i po nahoĊenju svome delaš, all

119

nedoraslost je kao dobrovoljno nadvijanje nad ponor. Drţi se uvek sigurne strane,

jer što je ĉvrsto postavljeno neće zatajiti. Skromnom znanju, najširi put; i u svakoj

prilici, bio uĉen ili neuk, mudrost nalaţe da se poznato, a ne nepoznato sledi.

272. Prodavati po ceni učtivosti, jer tako više zaduţuješ. Nikad se potraţivanje

zainteresovanog ne moţe meriti s onim što dareţljivo srce daruje. Uĉtivost ne daje,

već obavezuje, a velikodušnost na zahvalnost nagoni. Ĉestitom je najdragocenije

upravo ono što mu se ljubazno nudi: dvaput mu prodaješ, po dvema cenama: po ceni

poklona i po ceni uĉtivosti. Doduše, zlobniku je velikodušnost praznolovlje, jer ne

razume postupke doliĉna ĉoveka.

278. Upoznaj narav onih s kojima imaš posla. E da bi im namere prozreo. Lako se

predvidi posledica, sazna li se uzrok, najpre po sebi, a potom i po nameri. Turoban uvek

nesreću predskazuje, a opadalo tuĊu krivicu: we im se u najgorem svetlu ukazuje, pa kako

ne uoĉavaju sadašnje dobro, najavljuju mogućno zlo. Koji je strastven govori jezikom

drukĉijim od stvarnog; kroz njega strast zbori, a ne razum. I svaki po svom nahoĊenju i

raspoloţenju. I svi we, samo istinu ne. Zato treba znati s tuĊeg lica ĉitati i kroz govor mu u

dušu zaviriti. Razlikuj onog koji se iz zlobe uvek smeje od onog koji glumi smrknutost. Ne

uzaj se ni u onog koji vazda propitkuje, jer taj je ili lakouman ili uhoda. Niĉemu se dobrom

od nakaznog ne nadaj,

120

jer takav se obiĉno prirodi sveti zato što prema njemu nije naklonjena bila. Obiĉno

je glupost u srazmeri s lepotom.

274. Umeti se dopasti. To je moćna ĉarolija pristojnog a dovitljivog. Neka ta

ljubazna udica više posluţi da pridobije srce do korist, ili pak oboje. Ništa vrlinama ne

vredi ako nisu dopadljive, jer se preko dopadljivosti priznanje stiĉe, to je najkorisnije

oruĊe za vladanje. Niĉemu ne sluţ i umeće dopadanja kad se ĉovek prirodno dopasti

ume, all ovo umeće pomaţe i usavršava taj boţji dar. Odatle potiĉe dobronamerna

naklonost koja utire put sveopštoj podršci.

27S. Opušten, all pristojan. Ne valja se stalno vaţnim i Ijutitim ĉiniti, pristojnost na

tome gubi. Valja u krutosti popustiti da se opšta naklonost pridobije. Ponekad proĊi

kuda i stado, all nikad da pristojnost strada, jer koga u javnosti za budalu drţe, u potaji

ga za pametnog sigurno neće smatrati. Više se izgubi za jedan dan svetkovine no za

ĉitav ţivot uzdrţavanja. Nemoj se umisliti: izdvajanjem druge osuĊuješ; ponajmanje

se koĉoperi i kicoši, to polu kome je svojstveno ostavi. I u poboţnosti preterianje

podsmeh izaziva. Najbolje je ĉoveku ĉovekom se ĉiniti; ţena još i moţe odliĉno

muške oponašati, all ne i obrnuto.

276. Znati se obnavljati prirodno i umećem. Kaţu da se ĉovek menja na sedam

godina: ako je tako, neka to bude

727

da ukus poboljša i oplemeni. U prvih sedam godina stiĉe se razum; kasnije

treba u svakom periodu kakvu novu vrlinu zadobiti. Valja pratiti to prirodnu

promenu i u osobinama poboljšanje. Otuda se dogodi da mnogi drţanje

promene, bilo zbog poloţaja, bilo zbog zvanja; to ĉesto i ne primete, dok

preterana promena ne stane oĉi da bode. Sa dvadeset, ĉovek je paun, sa

trideset, lav; sa ĉetrdeset, kamila; sa pedeset, zmija; sa šezdeset, pas; sa

sedamdeset, majmun, a sa osamdeset -ništa.

277. Koji se ume kad treba pokazati. Što znaĉi vrlinama zablistati. Svako ima svoj

trenutak: zato ga valja iskoristiti, jer ne moţe se svakog dana pobeĊivati. Ima vrlih

pojedinaca kod kojih i maleno šija i veliko divljenje pobuĊuje; kad se umeće

pokazivanja pridruţi izvrsnosti, ĉudom se smatra. Neki se narodi umeju pokazati,

španski ponajviše. Na svetlosti je zablesnula lepota stvorenog sveta. Ovo umeće

ispunjava mnogo i nadoknaĊuje mnogo, svemu daje drugi ţivot, još i više kad se na

stvarnost oslanja. Nebo, koje daje savršenstvo, i za pokazivanjem ţelju budi, bez

kojeg ništa ne bi bilo kao što jeste. Mnogo umenosti treba u pokazivanju: ĉak i

najveća izvrsnost zavisi od prilika i nije joj uvek vreme. Omaši što je u nevreme

pokazano. Nijedna veština ne zahteva toliko prirodnosti, i lako se nasuĉe na

preterivanje, koje strci na granici oholosti, a ova, na granici prezira. Stoga mora

umereno biti, da u prostakluk ne zapadne, jer kod razboritih preterivanje u milosti nije.

Nekad se sastoji u reĉitom ćutanju koje zna, nehajno, svoje dobre strane pokazati, jer

vesto kakvu vrlinu prikrivati najbolji je naĉin da se zagolica radoznalost.

122

Velika je umešnost ne otkriti svoje vrline izjedanput, već korak po korak ih

predstavljati; zato obelodanjena lepota nek nadu na još veću budi, a tapšanje

prvoj tek da se najava ostalima uĉini.

278. Ne bodi previše oči. Jer ako se preko mere primećuju, ĉak se i vrline u

nedostatke preokreću. Preterano se isticati uvek kudnju izaziva; osobenjak na

kraju ostane sam. Ĉak i upadljiva lepota šteti ugledu; kad privuĉeš paţnju,

povredi; još i više što je u nemilosti. Neki bi da ih opaze po njihovim

porocima, traţeći novinu u pokvarenosti ne bi li tako bešĉasnu slavu zadobili.

Pa i znanje kad je u pitanju, preterivanje u nadriknjiţje vodi.

279. Protivreči bez reci. Valja razlikovati kad se protivreĉi iz lukavosti a kad iz

prostote. Nije uvek znak zadrtosti, nekad je i veštine. Pazi da u prvu ne zapadneš, niti

da se u drugu strmekneš. Uhodama ovo najvaţnije doĊe, a protiv poharatelja duša

najbolja je odbrana kljuĉ svoje opreznosti iz sebe ne iznositi.

285. Koji je od reda i zakona. Poštenom delanju je odzvonilo, obaveze više niko ne

priznaje, niko neće na dobro dobrim da uzvrati: najbolja usluga najgore se vrati, svet

je V

danas tako saĉinjen. Ĉitavi narodi skloni su opaĉini: od jednih se uvek izdaje

pribojavaš; od drugih, prevrtljivosti; od trećih, prevare. Stoga tuĊe nedoliĉje neka ne

posluţi kao primer, već kao opomena da uvek na oprezu budeš.

723

Opasno je ĉestitost u nepriliku dovesti zbog nedoliĉnog postupka. No ĉovek

na mestu nikad ne zaboravlja ko je i šta je, ma kakvi oko njega drugi bili.

281. Neka te pametni u milosti drže. Više se ceni slabaĉko da vrsnog

ĉoveka nego silno tapšanje svetine, jer se ni hleb ne da od svaĉeg umesiti.

Mudri govore s razumevajem, otuda njihova pohvala donosi neiscrpljivo

zadovoljstvo. Razloţni Antigon ĉitav je svoj ugled zasnovao jedino na

Zenonu, dok je Aristotel Platona svojom jedinom školom nazivao. Neki

gledaju jedino stomak da napune, makar bilo i najprostijim splaĉinama. Ĉak su

i vlastodršcima neophodni dobri pisci, ĉijih se pera valja pribojavati više nego

ruţnoj ţeni kiĉice.

282. Igrati na kartu odsustva: da bi te poštovali i uvaţavali. Ako prisustvo rabi

ugled, odsustvo ga povećava; koji je, odsutan, za lava vaţio, prisutan se tek mišem

pokazao. Vrline izbliza gube sjaj, jer se više opaţa površina a manje dubina duše.

Uobraţenje dopire dalje od vida, a obmana, koja obiĉno na uvo ulazi, kroz oko izlazi.

Koji se ume odrţati u dalekom središtu svoga suda, ugled ĉuva; ĉak i Feniks u osami

ţivi, da bi ţeljenost i poštovanje stekao.

281. Izumitelj budi, a razumom se vodi. Oznaka je nadmo ćne pameti, no šta bi ona

bez zrnca ludosti bila? Izmišljaju prepametni, valjano biraju oprezni. Prvo je dar,

124

i redak, jer mnogi su uspeli pravilno odabrati; izumeti kako valja tek retki mogu,

prvaci u svome preduzeću i vremenu. Novina je laskava, i pokaţe li se povoljnom,

dvostruko zasija. U procenjivanju je opasna zbog tog paradoksa, u razmišljanju pak

hvale vredna; ako li se pogode, i jedno i drugo tapšanje zasluţe.

284. Ne mešaj se u tuĎe poslove, pa će te uvrede zaobilaziti. Ako ţeliš da te drugi

uvaţava, sama sebe moraš uvaţavati. Bolje je davati se škrto no štedro. Da te dobro

prime, ukazi se kad te poţele. Ne dolazi nezvan, ne idi neposlat. Koji se sam od sebe

paĉa, ako li ne uspe, na sebe svu mrzost svaljuje; uspe li, ne opraštaju mu uspeh koji

je sam postigao. Nametljivac je uvek meta prezira, i kako bi da se u we bezobzirno

umeša, ganjaju ga nemilice.

285. Nemoj da ti tuĎa nevolja glave doĎe. Da znaš da raspoznaš onog koji se zaglibio, jer

te u pomoć zove da se uteši kad se obojica zarobljeni naĊete. Takav gleda da mu kogod

pomogne jail da podnese, za blagostanja mu leĊa okrećući a sad ruku pruţajući. Velika

veština treba davljenika da spaseš a da te sa sobom ne povuĉe.

28§. Ne srne se ni svima ni do kraja obavezivati, da se u pukog roba ne pretvoriš.

Jednima je sreća naklonjenija no drugima, zato prvi dobro ĉine, a drugi ga primaju. Sloboda

je mnogo vrednija od poklona, jer se gubi prihvatimo li ga. Vrednije je da od tebe stotinu

zavisi nego ti od

725

jednog jedinog. Vlast za jedinu prednost ima što moţeš više dobra uĉiniti. Nipošto

uslugom ne smatraj nametnutu obavezu, jer tuĊa lukavost najĉešće poţuri da ti je

ponudi kako bi te preduhitrila.

287. Ništa ne čini kad te strasti ponesu, inaĉe ćeš we pokvariti. Koji nije pri sebi,

nek ništa za sebe ne ĉini, jer strast uvek poništava razumnost; nek tada kakvog

posrednika naĊe, koji se strastima ne predaje lako: uvek bolje vide koji sa strane

posmatraju, jer se nisu u igru uneli. Razboritost kad se uzdrma, nek povlaĉenje najavi,

da krv ne prokljuĉa i da se ne krene na krv i noţ, pa da se zbog trenutka besa danima

ne moţeš otrezniti ni ogovaranja otresti.

288. Koristi zgodne prilike. We, i vladanje i razmišljanje, valja prilagoditi trenutku.

Ţeli kad moţeš, jer prilika i vreme nikog ne ĉekaju. Ne upravljaj se u ţivotu po

opštim naĉelima, osim ako u prilog vrlini ne idu, niti volji okove zacrtanih planova

nameći: moţda ćeš već sutra prihvatiti ruku koju danas prezireš. Neki su tako

bezumno drski da bi hteli prilike uspehu svojih nauma prilagoditi, a ne obrnuto.

Mudar pak zna da obazrivost dobrim putem ide ako se duhu vremena povinuje.

28§. Najveća čovekova slabost: previše se ĉovekom pokazati. Boţanskim se

prestane ĉiniti ĉim se suviše ljudskim ukaţe. Lakomislenost je najveća smetnja

dobrom

726

glasu. Kao što smotrenog za više od obiĉnog ĉoveka smatraju, tako

lakoumnog za manje. Nema mane koja više uĊi, jer površnost otvoreno u

sukob s ozbiljnošću ulazi. Ne moţe neozbiljan promišljen biti, tim manje ako

je sredoveĉan, jer ga tada godine na mudrost sile. Iako je ĉesta, ovu manu

jednako svi kude.

298. Ne valja poštovanje s naklonošću spajati: bolje je da te ne vole previše a da

poštovanje saĉuvaš. Ljubav je smelija od mrţnje; osećanje i divljenje u paru ne idu; a

opet, ne valja previše ni strahopoštovanja ni naklonosti izazivati. Ljubav otvara vrata

bliskosti, kroz koja poš tovanje izlazi. Bolje da te vole poštujući nego mazeći te: takva

ljubav velikom ĉoveku pristaje.

291 Umeti stvari ispipati. Prodoran pogled razboritog neka se s uzdrţljivošću

opreznoga utrkuje: jedino tako pronicavost tvoja u tuĊu prodreti moţe. Vaţnije je

poznavati ćudi i osobine drugih no travke i kamenje. To je u ţivotu jedna od

najsloţenijih tajni: metale po zvuku poznaje š, po recima ljude. Reci su dokaz

poštenja, dela još i više. To je neophodno istanĉano posmatranje, velika pronicavost,

ispravno poimanje i pravedan sud.

292. Lična svojstva da pretegnu nad značajem položaja.

Nikako obrnuto. Koliko god bio poloţaj vaţan, moraš dokazati da si kao liĉnost

vaţniji. Koji je sposoban širi se i pokazuje u velikim preduzećima. Naprotiv, malen se

127

duh u srcu stegne, i brzo ga obaveze i ugled skrhaju. Av-gust je u sebi više

ĉoveka no vladara cenio. Ovde će pomoći uzvišen duh, i promišljeno

samopouzdanje.

. O zrelosti. Blista u ponašanju, all još više u obiĉajima. Zlato teţina ĉini

vrednim, moral ĉoveka. To je ukras svih vrlina, i pobuĊuje poštovanje. Po drţanju

se ĉovek poznaje, kao kuća po proĉelju. Nije to uštogljena glupost, kako bi vetropiri

hteli, već spokojan autoritet. Govori pouĉno, deluje uspešno. Zahteva izgraĊenog

pojedinca, savršenog koliko i zrelog. Kad se detinjstvo završi, poĉinju se ozbiljnost i

autoritet sticati.

294. Umeri se u brzopletim sudovima. Svako sudi shodno vlastitoj koristi, i razloge za to

oĉas izmisli. Kod većine pak razboritost pred strašću popusti. Dva se mišljenja sukobe i oba

protivnika smatraju da je istina na njihovoj strani; ova, meĊutim, nikad dva lica nije imala.

Mudar će zato umeti u takvoj prilici dobro promisliti, te će kod njega sumnja ublaţiti

mišljenje koje je o postupcima drugog stekao. Stavi se katkad i na mesto drugoga, proceni

njegove razloge. Tako nećeš slepo ni drugog osuĊivati ni sebe izvinjavati.

29S. Ne izgledaj nego delaj. Najzaposleniji su uvek oni koji imaju najmanje posla. Od

sitnice tajnu prave, i to na sopstvenu glupost: zarad tapšanja boje poput kameleona menjaju,

dok im se grohotom smeju. Sujeta je uvek mr28

ska, a ovde je i komiĉna: koji bi ugled da napabirĉe, u prosjaĉenje za

podvizima kreću. Što su preduzeća vaţnija, manje na njih paţnju skreći.

Zadovolji se delanjem, drugima priĉu ostavi. Podvige valja davati, a ne

prodavati. Ne hvali zlatnim perima što tek smeće biva, da se razumu ne smuĉi.

Nastoj da veliki postaneš, mesto da se takvim tek ĉiniš.

296. Koji je uzvišenih osobina. Najveće vrline ĉine najve će ljude. Jedna

jedina vredi koliko we osrednje zajedno. Neki bi voleo da kod njega we veliko

bude, ĉak i pokućstvo. Koliko tek odliĉnik mora da se trudi da velike vrline

stekne! U Boga je we beskrajno, i we neizmerno; tako i u vrsnog pojedinca we

mora biti veliko i veliĉanstveno, e da bi svoje poteze, i reci, veliĉanstvenom

uzvienošću mogao obeleţiti.

291 Čini uvek kao da te drugi gledaju. Obazriv je dvostruko koji primećuje da ga

primećuju i procenjuju. Zna da i zidovi ĉuju i da rĊava dela na videlo kad-tad iziĊu.

Zato i kad je sam, radi kao da ga gleda ceo svet, jer zna da se we sazna; i već svedoke

vidi u onima koji će to kad saznaju biti. Onaj koji bi ţeleo da ga ćeli svet vidi neće

hajati ako ga posmatraju u njegovoj ili u kući preko puta.

298. Tri stvari čine čudo, a to su: plodan duh, razloţan sud i istanĉan ukus. Ovo

troje ĉini ĉudo, i najveći su dar boţanske blagodati. Velika je prednost pravilno

poimati,

129

još veća pravilno razmišljati i ispravno razumeti. Razum ne valja u kiĉmenici da leţi, jer

se tad više na vrednoću no na oštroumnost svodi. Pravilno razmišljanje plod je razumnosti.

U dvadesetoj godine volja preovlaĊuje, u tridesetoj duh, u ĉetrdesetoj, sud. Nekima

oštroumlje svetlost isijava poput risovih oĉiju, pa razaznaju i u najvećoj pomr ĉini; drugi

umeju priliku iskoristiti, uvek naiĊu na ono najprikladnije. Daje im se mnogo, i dobro:

srećnog li obilja! Pri tom je dobar ukus zaĉin ĉitavom ţivotu.

299. Drugog valja gladnim ostaviti. Nek mu ukus nektara na usnama ostane. Poštovanje

se ţeljom odmerava; ĉak i stvarnu ţeĊ lepše je tek donekle utaţiti nego posve ugasiti.

Dobro, ako li malo, dvostruko je dobro. Ponavljanje je slabost, i doţivi veliki pad: opasna su

preterana zadovoljstva, jer rasprodaju što je najvrlije. Glavno pravilo da se nekome svidiš:

tuĊu glad zaloţi, all je ne zadovolji. Ako li je treba izazvati, bolje da to bude podsticanjem

ţelje no viškom zadovoljstva; duplo prija ţuĊena sreća.

865. U jednu reč, svecem budi. Vrlina je potka svima savršenstvima, središte sreće; ono

ĉoveka ĉini obazrivim, razumnim, pronicljivim, mudrim, hrabrim, odmerenim, ĉestitim,

srećnim, uglednim, istinoljubivim i uzorom u svakom pogledu. Tri s ĉine ĉoveka srećnim:

svetost, svenalaštvo i stamenost. Vrlina je mikrokozmu Sunce, u onoga koji za hemisferu

mirnu savest ima; svojom lepo-tom nailazi na milost i kod Boga i kod ljudi. Ništa ne prija

kako vrlina, niti ima štogod od poroka gadnije. Vrlina je

130

jedina zbilja, we ostalo -laza i paralaţa. Sposobnost i veliĉinu ne po sudbini, već po

vrlini meriti, jedino je ona sebi dovoljna. Ţivog ĉini dostojnim ljubavi, a pokojnog

spomena.

131

SADRŽAJ

Ĉitaocu 7

1. We je već vrhunac dostiglo, a veština da se u ţivotu uspe-ponajviše 9

2. Narav i pamet 9

3. U postupanju neizvestan biti 9

4. Znanje i odvaţnost podjednako uzvisuju10 5 Umeti drugog obavezati 10

>. Koji je na svome mestu 10

/. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati 11

5. Koji se strastima ne prepušta11 c). Prikrivati mane svoga naroda 12 ,0. Sreća i slava 12

L Biraj društvo od kojeg ćeš nauĉiti 12

2. Priroda i umešnost, materija i delanje13 \ Kad delaš, u namerama budi ĉas jasan, ĉas nejasan

13

14. Sadrţaj i postupak 14

15. Moći se na tuĊu pamet osloniti 14

16. Znanje i poštena namera 15

17. U postupanju ton menjati 15

18. Zalaganje i visprenost 16

19. Ne daj da drugi od tebe previše oĉekuje 16

20. Koji je u svom dobu 17

21. Kako srećan biti 17

133

22. Kome tapšu 17

23. Biti bez mane 18

24. Maštu zauzdavati 18

25. Razumeti unapred 18

26. Svakome pronaći slabu taĉku 19

27. Širinu dubini pretpostaviti 19

28. Ni po ĉemu obiĉan 19

29. Koji je praviĉan 20

30. Ne zastupaj ono što nije na

dobrome glasu 20

31. Srećnike upoznaj i njih se drţi, nesrećnike izbegavaj 21

32. Vaţiti za usluţna ĉoveka 21

33. Znati ukloniti se 21

34. Spoznaj po ĉemu si poseban 22

35. Sagledavaj stvari 22

36. Kušaj svoju sreću 23

37. Umeti izokola reći 23

38. Znati na vreme povući se iz igre 24

39. Znati kad je šta savršenstvo i

zrelost dostiglo, i tad gaprisvojiti 24

40. Gledaj da te svi vole 24

41. Nikad ne preteruj 25

42. O uroĊenom gospodstvu 25

43. Misli kako manjina, a govori kaošto većina 26

44. Naklonost znamenitih ljudi 26

45. Skrivenim se namerama sluţi, all ih

ne zloupotrebljavaj 27

46. Svoju odbojnost prema drugom ispravljaj 27

47. Kloniti se teških odluka 27

48. O ĉoveku se po njegovoj dubini sudi 28

49. Koji je razloţan i oštrouman 28

50. Uvek do sebe drţati 29

734

51. Koji prikladno izabira 29

52. Uvek sobom vladati 29

53. Marljiv i pametan 30

54. Znati kad treba i zube pokazati 30

55. Koji se ume strpeti 30

56. Vazda biti duhom prisutan 31

57. Promišljeni su na sigurnom 31

58. Znati se prilagoditi 32

59. Konac delo krasi 32

60. Razumne odluke 32

61. Izvrsnost u najboljem 33

62. Sluţiti se dobrim saradnicima . 33

63. Prednost je u ĉemu prvi biti 33

64. Umeti izbeći neprijatnosti 34

65. Istanĉan ukus 34

66. Imati na umu povoljan ishod 35

67. Izaberi zvanje kojem tapšu 35

68. Sluţiti se razumom 36

69. Ne preputati se cudljivosti 36

70. Umeti odbiti 37

71. U postupanju ne biti nedosledan 37

72. Koji je odluĉan 38

73. Umeti sa sebe paţnju odvratiti 38

74. Ne budi odbojan 39

75. Sebi dostojanstven uzor izabrati 39

76. Ne terati vazda šegu 40

77. Umeti sa svima 40

78. Veština taĉne procene 41

79. Vesela narav 41

80. S oprezom vesti primati 41

81. Obnavljaj svoj dobar glas 42

135

82. Ni u dobru ni u zlu ne ići do kraja 42

83. Dopusti sebi kakav manji greh 42

84. Umeti od neprijatelja korist izvući 43

85. Ne rasipaj se na we strane 43

86. Preduprediti zle jezike 44

87. Znanje i drţanje 44

88. Veliĉini teţi 45

89. Spoznati sama sebe 45

90. Kako dugoveĉnost postići 46

91. Deluj samo kad obazrivost ne okoliši 46

92. Uzvišen duh 46

93. Koji je svestran 47

94. Svoje sposobnosti prikrivati 47

95. Znati tuĊe oĉekivanje odrţavati 47

96. Moć poimanja 48

97. Ugled steći i zadrţati 48

98. Prikriti šta se ţeli 48

99. Privid i stvarnost 48

100. Koji ne ţivi u zabludi 49

101. Jedna se polovina ĉoveĉanstva drugoj smeje,

a budale svi odreda 49

102. Umeti svariti velike zalogaje sudbine 50

103. Svaki neka je prvi u onome što ĉini 50

104. Dobro znati proceniti zanimanja 50

105. Nikad ne dodijavaj 51

106. Ne razmeći se svojim blagostanjem 51

107. Ne pokazuj da si sebeljubac 52

108. Najkraći put do uspeha: umeti sebi društvo izabrati 52

109. Ne optuţivati we i svakoga 53

110. Ne ĉekaj na sopstveni sumrak 53

111. Naći sebi prijatelje 54

136

112. Blagonaklonost gledaj da zadobiješ

54

113. U blagostanju se za crne dane

pripremaj 55

114. Nikad se ne nadmeći za istim 55

115. Raĉunati s rĊavom naravi okoline 55

116. Uvek sa zahvalnima posla imati 56

117. Nikad o sebi ne govoriti 56

118. Izići na glas uĉtiva ĉoveka 56

119. Ne navlaĉiti mrnju na sebe 57

120. Umeti ići uporedo s vremenom 57

121. Ne uplići se u ono što za uplitanje nije

58

122. Samosvojnost u recima i delima 58

123. Koji se ne koĉoperi 58

124. Ĉini tako da te drugi poţele 59

125. Ne budi poput knjige tuĊih grehova

59

126. Nije budala koji je budalaštinu

poĉinio, već koji je neznade prikriti 60

127. Neusiljenost u svemu 60

128. Uzvišenost duha 61

129. Nikad se nemoj jadati 61

130. Gledaj da tvoja preduzeća i drugi

vide 61

131. Otmenost naravi 62

132. Dvaput promišljaj 62

133. Bolje lud sa svima, nego pametan a

sam 62

134. Uvek imaj dva izlaza 63

135. Ne protivreĉi povazdan 63

136. Da se moţeš na noge doĉekati 64

137. Mudar je samom sebi dovoljan 64

138. Kad treba, ti saĉekaj da bura proĊe

64

139. Prepoznaj crni dan 65

140. U svemu odmah pronaĊi najbolje65

141. Ne slušati sama sebe 66

737

142. Nikad se iz inata goreg ne prihvataj 66

143. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao 67

144. Prepusti prvu da bi imao zadnju reĉ 67

145. Ne razotkrivaj svoju slabu taĉku 68

146. Sagledavaj iznutra 68

147. Ne budi nepristupaĉan 69

148. Ume ti razgovor voditi 69

149. Što ne valja, na drugoga prebaci 70

150. Umeti svoju robu prodati 70

151. Misli unapred 70

152. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti 71

153. Izbegavaj da silne praznine popunjavaš 72

154. Ne daj se ni lako privoleti ni lako ubediti 72

155. Umeti strasti zauzdati 72

156. Prijatelji po izboru 73

157. U ljudima da se ne prevariš 74

158. Umeti se prijateljima koristiti 74

159. Znati budale otrpeti 74

160. Odmeri svaku reĉ 75

161. Upoznaj bezazlene nedostatke 7 5

162. Umeti pobediti suparnike i zlonamernike 75

163. Nipošto iz milosrĊa prema nesrećniku nemoj svoju

srećnu zvezdu ispuštati 76

164. Ispipavaj tuĊe raspoloţenje 76

165. Bori se ĉasno 77

166. Razlikuj praznoslovca od radiše 77

167. Umeti sebi pomoći 78

168. Ne budi nepojamno glup 78

169. Veća je šteta od jedne pogreške nego korist od

stotinu pogodaka 78

170. Od svega zalihe imaj 79

138

171. Ne zlorabi tuĊu naklonost 79

172. Ne udruţuj se s onim koji nema šta

izgubiti 79

173. Ne biti srdit prema drugome 80

174. Ne ţivi na brzinu 80

175. Koji je suštastven 81

176. Poznavati, ili slušati, onog koji zna 81

177. Izbegavaj preteranu prisnost 82

178. Verovati srcu 82

179. Uzdrţanost je oznaka sposobne glave

82

180. Nikada se ne rukovodi onim što bi neprijatelj

trebalo da ĉini 83

181. Niti samo laţ niti ćelu istinu kazuj 83

182. Zrnce drskosti prema svima, velika je

mudrost 84

183. Ne zauzimaj se preko mere 84

184. Ne drţi previše do ceremonija 85

185. Nikad nemoj ĉitav ugled samo na

jednu probustavljati 85

186. Nedostatke upoznaj kakvi zaista jesu

85

187. Što je drugom prijatno, sam ĉini, ako li

je mrsko,trećima prepusti 86

188. Hvale znati izricati 86

189. Posluţi se tuĊom oskudicom 87

190. NaĊi utehu u svemu 87

191. Ne uzimaj srcu preteranu

slatkoreĉivost 87

192. Miroljubiv, dugoveĉan 88

193. Oprez s onim koji ti prepušta prvu da

bi imaoposlednju reĉ 88

194. O sebi i svojim preduzecima razumno

sudi 88

195. Znati uvaţavati 89

196. Upoznaj svoju srećnu zvezdu 89

197. Ne tovari sebi budalu na vrat 90

739

198. Umeti boravište promeniti 90

199. Svoje mesto izbori sposobnošću, a ne nametanjem 91

200. Ne utaţuj ţelju do kraja 91

201. Glupi su svi koji tako izgledaju, i polovina

onih što se takvima ne ĉine 91

202. Reci i dela ĉine uzorna ĉoveka 91

203. Poznati veliĉine svoga vremena 92

204. Poduhvati se lakog kao da je teško, a teškog

kao da je lako 92

205. Znati igrati na kartu prezira 93

206. Prostaštva svuda ima 93

207. Ne delati po nalogu strasti 94

208. Nemoj da stradaš od budaline boljke 94

209. Ĉuvaj se opšte gluposti 95

210. Umeti se istinom sluţiti 95

211. Na Nebu teĉe med i mleko, u Paklu we je muka i jail 95

212. Uvek za sebe saĉuvaj tajne svoga umeća 96

213. Umeti protivreĉiti 96

214. Od jedne ne ĉini dve gluposti 97

215. Oprez s onim koji igra skrivenih namera 97

216. Zbori teĉno 97

217. Nit voleti nit mrzeti doveka treba 98

218. Nikad ne delaj iz tvrdoglavosti, već iz ubeĊenja 98

219. Ne daj da te smatraju pretvornim ĉovekom 99

220. Kad ne moţeš lavlju, ti lisiĉiju koţu navuci 99

221. Ne teraj mak na konac 100

222. Susprezanje je pouzdan dokaz razboritosti 100

223. Ne posebuj se preko mere 101

224. Prihvatati stvari kako valja 101

225. Znati za svoj najveći nedostatak 101

226. Umeti druge obavezati 102

140

227. Ne uzdaj se u prvi utisak 102

228. Ne biti opadalo 102

229. Umeti svoj ţivot pametno rasporediti 103

230. Na vreme oĉi otvaraj 103

231. Nikad ne otkrivaj što dovršio nisi 104

232. Umeti i prizemnim se baviti 104

233. Gledaj da pogodiš šta drugome godi 105

234. Nikad ugled ne poveravaj onom koji svoj

zaloţio nije 105

235. Umeti iskati 105

236. Obavezi unapred onim što ćeš kasnije kao

platu morati da daš 106

237. Tajne s moćnicima ne deli 106

238. Saznaj šta ti nedostaje 107

239. Ne cepaj dlaku na ĉetvoro 107

240. Umeti budalom se graditi 107

241. Šale podnosi, all ne provodi 108

242. Budi istrajan 108

243. Ne budi kao golub bezazlen 109

244. Umeti zaduţiti 109

245. Katkad u stavu protiv većine idi 110

246. Ne obeštećuj onoga koji ti ništa ne traţi 110

247. Znati nešto više i ţiveti ne'što manje 110

248. Ne priklanjaj se onome koji je zadnji govorio 111

249. Ne zapoĉinjati ţivot tamo gde bi ga valjalo

kraju privoditi 111

250. Kad valja naopaĉke razmišljati 112

251. Sluţiti se ljudskim sredstvima kao da nema

Boţjih, a Boţjima kao da ljudskih nema 112

252. Ni previše za sebe, ni previše za druge 112

253. Ne daj da te sasvim razumeju 112

141

254. Nijedno zlo neznatnim ne smatraj 113

255. Znati dobro ĉiniti 113

256. Vazda na oprezu budi 114

257. Nikad ne ruši we mostove 114

258. Gledaj ko će ti u nevolji pomoći 114

259. Predupredi uvrede i uĉini ih uslugama 115

260. Ni ti u tuĊoj ni drugi u tvojoj vlasti sasvim

da ne bude 115

261. Ne istrajavati u gluposti 116

262. Umeti zaboravljati 116

263. Mnoge stvari srcu prijaju all ih ne valja zbog

tog posedovati 116

264. Svakodnevna obazrivost 117

265. Umeti svoje potĉinjene na velika dela podsticati 117

266. Predobar, nedobar 118

267. Svilena reĉ i blaga narav 118

268. Mudar na poĉetku uĉini ĉega se lud na kraju prihvata 118

269. Iskoristi kad si gde nov 119

270. Ne osuĊuj ti jedini ono što se većini dopada 119

271. Koji malo zna nek se u svakom delanju

sigurnog drţi 119

272. Prodavati po ceni uĉtivosti 120

273. Upoznaj narav onih s kojima imaš posla 120

274. Umeti se dopasti 121

275. Opušten, all pristojan 121

276. Znati se obnavljati prirodno i umećem 121

277. Koji se ume kad treba pokazati 122

278. Ne bodi previše oĉi 123

279. Protivreĉi bez reci 123

280. Koji je od reda i zakona 123

281. Neka te pametni u milosti drţe 124

142

282. Igrati na kartu odsustva 124

283. Izumitelj budi, a razumom se vodi 124

284. Ne mešaj se u tuĊe poslove 125

285. Nemoj da ti tuĊa nevolja glave doĊe 125

286. Ne smeš se ni svima ni do kraja obavezivati 125

287. Ništa ne ĉini kad te strasti ponesu 126

288. Koristi zgodne prilike 126

289. Najveća ĉovekova slabost 126

290. Ne valja poštovanje s naklonošcu spajati 127

291. Umeti stvari ispipati 127

292. Liĉna svojstva da pretegnu nad znaĉajem poloţaja 127

293. O zrelosti 128

294. Umeri se u brzopletim sudovima 128

295. Ne izgledaj nego delaj 128

296. Koji je uzvišenih osobina 129

297. Ĉini uvek kao da te drugi gledaju 129

298. Tri stvari ĉine ĉudo 129

299. Drugog valja gladnim ostaviti 130

300. U jednu reĉ, svecem budi 130

143

Lektura i korektura TATJANA BIŢIĆ

Kompjuterska obrada DRAGAN PETROVIĆ

Štampa KOLORGRAF, Beograd

Tiraž 2 000 primeraka

— prvo izdanjeIP -Kara/ioruaam/ija y ny6/iMKau,i/iju HapoflHa 6u6nnoTeKa Cp6i/ije, Beorpafl 821.134.2-84 TPACUJAH, Banracap

Orakul u svakoj prilici i umeće obazrivosti / Baltasar Grasijan ; prevod sa španskog i beleške Aleksandar Grujičić. 1. izd.]. -Beograd: Paideia, 2001 (Beograd : Kolorgraf).-143 str.; 17 cm. -(Biblioteka Klasici / [Paideia]) Prevod dela: Oraculo manual y arte de prudencia / Baltasar Gracian . -Tiraž 2 000. -Napomene uz tekst. ISBN 86-7448-109-4 1. rpvJMHi/rh, AneKcaHflap 2. Opaqy/io MaHvan bi apre pi& npyfleHL(na [ćup] COBISS-ID 95962892

ORAKUL B.^S«,

g6-7448-109-4 l.izd. 2002.

fkht4%

Dunavski kej 18, Beograd

Tel/faks: 183-946