Rimska umetnostimala je najvei domet u periodu od200. p. n. e.do500. godine i dala je mnotvoumetnikih dela, ali nije dala nekih naroitih novina. Razvijala se odapeninskog poluostrvaa zatim se sa rimskim osvajanjima proirila na ceoMediterani ceo poznati svet. Ova umetnost koja je prela naApeninsko poluostrvodobila je odreene karakteristike i osobenosti i nije imala onaj oblik koji je bio u samomRimu.

Iako se rauna da suRimosnovaliRomuliRem773. p. n. e.- prava rimska umetnost se razvijala i see od 2.- 1. p. n. e. Rimljani su se oslobodili, postignuta supravaRimljana a sa druge strane pojavili su se izanatiizanatlije, kaorobovidolazei iz razliitih strana, donosili su sobom i odreene tradicije. U Rimu je dolo do razvoja umetnosti koja je koristila umetnost ranijihepohaprevashodno umetnost stare Grke.

Znaajna dela rimskog graevinarstva

Terme,

Hramovi,

Pozorita,

Trijumfalni lukovi,

Rimske bazilike,

Mostovi akvadukti viadukti tvrave ulica.

Drevni Rim

Razvoj Rimske drave

Rimska republika510.-40. p. n. e

Rimsko carstvo20.-360.

Zapadno rimsko carstvo405.-480.

Istono rimsko carstvo405.-480.U politikom smislu Rim je promenio tri ustrojstva:

1.Rimsko kraljevstvo od 9. veka p. n. e. do509. p. n. e.2.Rimska republika od509. p. n. e.do27. p. n. e.3.Rimsko carstvo od27. p. n. e.do395. odnosno do476. godine

Rimsko carstvo, na vrhuncu svoje moi (za vreme caraHadrijana), se prostiralo od severneEngleskeiRajnedo ivica Afrike pustinje, i od zapadne obalePirinejskogpoluostrva pa doCrvenog moraiMesopotamije.

"Najvea graevina Rimljana bila je njihova drava." Ta vrsta politika tvorevina od skromnog saveza lacijskih plemena seoskog porekla postaje sila koja e sebi sjedinitiEtrurcei dovesti do ujedinjenjaItalije, snaga koja e pobediti u suparnitvu s punskomKartaginom, osiguravajui Rimu prevlast naSredozemlju, velika tvorevina koja e uEvropi,AzijiiAfriciprekriti celokupno podruje zapadnecivilizacije. Na tom podrujuRimuspostavlja svoju civilizaciju zasnovanu na osebujnoj meavini samovlade idemokratije.

Stoga, nije udo to svet obuzet praktinim potrebama (politike, vojne, ekonomske, organizacijske, finansijske...) i u umetnosti daje praktini peat. Tako e jedna od glavnih osobina rimske umetnosti biti tenja ka velianstvenou kao znamenjem moi, dakle impozantnost i vrstina ispred elegancije i ljupkosti, umetnost koja se bavi potrebama velikog mnotva. Upravo zato graditeljska i arhitektonska dela svojom originalnou i monumentalnou uveliko zasenjavaju ona u skulpturi i slikarstvu.

Izvori rimske umetnosti:

Predrimske civilizacije Italije u razdoblju kraljevstva uveliko utiu na razvoj umetnosti Rima.

Od 3. veka p. n. e.Etrurskigradovipadaju pod vlastRimakoji preuzima i razvijaetrursku kulturu.

U kasnijem razdobljurepublikerimljanivremenski produavaju i prostorno ire grku umetnost.Grka umetnostje svoj uticaj na rimske narode prvo vrila iz brojnih grkihkolonijana Italijanskom tlu. Taj uticaj je bio jak iako su Rimljani imali zakon protiv preterane javne potronje i line raskoi. Od339. p. n. e.kada su se reili sukobipatricijaiplebejaca, nastalo je drutvo koje je bez obzira na porodino poreklo poelo da umetnost shvata kao znak drutvenog statusa. Za vremeAleksandra Velikog(334.-323. p. n. e.) nastaje oponaanje klasinog ihelenistikoggrkog stila. To se pojaalo trgovinom i ratovima, putem kojih su u Rim stizala predivna umetnika dela (osvajanjeSirakuze,212. p. n. e.) i nastala je kolekcionarska strast za grkim umetninama. ak je veina umetnika koja je radila u Rimu za vreme Republike (509.-27. p. n. e.), i do krajacarstva(27. p. n. e.395. godine) bili su poreklom iz Grke. Oni na svoje kopije nisu potpisivali svoja imena nego imena originalnih umetnika po ijim je originalima kopija i nastala.

Neki naunici idu toliko daleko da tvrde kako rimski stil ne postoji, ve samo rimska tema grkog stila. Ako uzmemo u obzir da jegrka umetnosttada bila u procesu opadanja usled infiltracije drugih ne-grkih uticaja, i da je rimsko carstvo bilo kosmopolitsko drutvo koje je vrlo brzo apsorbiralo razne uticaje pod zajedniki naslov jedne prestonice Rima. Pri tom upijanju uticaja imalo je veliku toleranciju prema tuim tradicijama i usklaivala ih je i prilagoavala rimskim propisima i pravilima. Dakle, Rimljani su nametali svoje zakone i vlast, ali su bili otvoreni prema umetnosti, kulturi i obiajima potinjenih naroda (to je pridonosilo vrstom jedinstvu drutva, otvorenom i raznolikom u isto vreme). Odtuda je rimska umetnost, kao takva, prirodan i opravdan nastavak grke umetnosti.

Karakteristike rimske umetnosti

Sveani ophod, detalj saAra Pacis, 22.-43. godine, Villa Medii,Rim. Primer klasinerimske

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82" \o "Umetnost" umetnosti.

O rimskoj umetnosti se obino govori kao o umetnosti jednog naroda, ali u toku proirenja teritorija pod rimskom vlau u redove Rimskih graana primani su i pripadnici drugih naroda. Tako su u rimskim kolonijama iveli mnogi rimski graani koji su taj naslov stekli sluei u rimskoj vojsci. Svoj najvei sjaj, rimska umetnost, je dosegla u doba Carstva. Bila je to aristokratska i oficialna umetnost; luksuz za bogatae, ili oznaka rimske dominacije.

Friz saKonstantinovog slavoluka, 313.-315. godine uRimu. Primer kasno-antike umetnosti.

U rimskoj umetnosti postoje dvije faze:

klasina rimska umetnost (1. vek p. n. e. - 2. veka)

kasno-antika umetnost (3. - 5. veka)

U prvoj fazi vrede sva pravila koja su ustvrdili jo Grci. U 3. veku. nakon drutvene i privredne krize Carstva uslijed pre-glomaznosti teko odrivog Carstva irobovlasnikog sistema, Carstvo je podeljeno na vie-manje samostalne provincije, a u 4. veku su opet ujedinjene zajednikom religijom hrianstvomkoje je ukinulo rimski pluralizam. Moemo prepoznati previranja i uticaje tih kriza kroz promene u umetnikom izrazu.

Samostalnost rimskeskulptureislikarstvase moe dovesti u pitanje, ali rimskaarhitekturaje stvaralaki podvig velikih razmera koji rui svaku sumnju u njenu bitnost.

Rekonstrukcija centra starogRima. Na ovoj slici se vide sve vrste graevinskih poduhvata starih Rimljana. Najoitije su monumentalne graevineKoloseumaiCirkusa Maksimusa, ali nije za zanemariti i fortifikacioniakvedukt, i brojne palate, insule, kenakule idomuse. Naravno sve ih spajaju brojne ulice i irokiForumi. U sredini se vidi i kompleksRimski forumlevo od Koloseuma, a sastoji se od nizatrgovaspojenih u jedinstven kompleks. Forum, Koloseum i Cirkus Maksimus inili su najvelianstveniju arhitektonskupanoramurimskog sveta, a i ire.

Urbanizacija

Rimski forum, dananji izgled.

Pre od arhitekture, Rimljani su bili poznatigraevinari. Iza njih su ostali brojnimostovi,brane,kanali, poploaniputevii uopte brojna ininjerska remekdela koja su bila rasejana po celom Rimskom carstvu. Prvi put, Via Appia iz312. p. n. e.protezala se 300 km. od Rima do Kapue; kasnije su Rimljani poploali do 5000 000 km. puta i oko 1500 urbanizovanih gradova.

Rimski gradbi rastao unutar utvrde (castruma), oko centralnihulicakoje su se sekle na sredini (cardoidecumanus) to je predstavljalo oblik urbanizacije koja nije postojala kod grkih kolonija, zatim bi se gradilo izvan zidina (suburbium) (npr.SplitokoDioklecijanove palate) itd. Ugradbi se uveo vodovod (akvedukt) i kanalizacija (rimskaCloaca maximai dan danas, nakon 2500 godina, slui svojoj svrsi).

Urbanizacija bi se nastavljala i izvan grada gde su zemljane parcele bivale podeljene u pravilne kvadrate agera(400 x 400 m.) i obino darivane rimskimveteranima. Osnova dananjeagrarneorganizacije poljoprivrednih,agronomskihdobara.

FORUM: Rimska civilizacija donela je novinu vezanu za grad, ta novina jetrg(forum) kao organizovana i urbanizirana celina. Taj glavni gradski prostor je sa svih strana bio okruen javnim objektima ihramovimakoji kao pojedinani objekti nisu bitni nego znaaj dobivaju uklopivi se u celi kompleks i inei forum.

Na vrhuncu carstva grad Rim je imao vie foruma. Forum nije imao iskljuivo slubene funkcije nego i trgovake, pa je najvei"Forum Romanum(graen od 5. veka p. n. e. do 3. veka) pored ostalih javnih objekata imao i 2 reda prodavnica. Njega ini nekoliko trgova sa zajednikom glavnom osovinom, a svaki je okruen zgradama razliitih funkcija vezanih za javni ivot (bazilikama) i rasporeenim sasvim slobodno. Upravo te zgrade svojim volumenima odreuju raznolike, manje ili vee prostore trgove. Na njemu se nalazila i govornica (24 m.), prolazio je kroz njega sveti put koji je sluio za procesije.

U vreme caraAvgusta Oktavijana, Forum je dobio svoj sjaj i lepotu, poploan je mramorom i preureen. Za vreme vladavine rimskih careva posle Avgusta, Forum je sluio za religiozne obrede a manje u politike svrhe, pa je vremenom pao u zaborav. U vreme kasneRimske republike, Forum je postao mali, pa su svi vladari posle Cezara, koji je takoe izgradio svojForum Julijum, poeli graditi svoje forume i hramove.

Tek krajem18. vekaizvrena su prva arheoloka iskopavanja na mestu Forum Romanuma. Forum, u antikim rimskim gradovima, centralno postavljen otvoren prostor okruen javnim zgradama i kolonadama, koji slui za javna okupljanja u razliitim prilikama. Forum je bio adaptacija grke Agore i Akropolisa. Forum Romanum u Rimu je naziv koji se odnosio na prostor izmeu Palatina i Kapitola. U Rimskoj republici na ovom mestu odravala su se javna okupljanja, zasedanja suda i gladijatorske igre, a bio je okruen radnjama i pijacama.

URimskom carstvu, kada se forum razvio u centar za religiozne i svetovne svetkovine i spektakle, na njemu su se nalazili neki od najistaknutijih rimskih hramova, bazilika i spomenika. Graeni su i novi forumi, neki posebno izgraeni za sudske ili administrativne poslove, a drugi za trgovinu. Estetska harmonijaTrajanovogforuma (II vek n. e.), sa njegovim kompleksom zgrada, dvorita i niza prodavnica, uticala je na razvoj arhitekture mnogih kasnije nastalih gradova.

Dugo su se na forumima odigravale igladijatorskeigre, sve dok Rimljani nisu stvorili prostoramfiteatrasamo za tu svrhu.

Rimska arhitektura

Detalj saTrajanovog stubaArhitekturaantikog Rimaizrasla je izpreistorijskog razvojagradnjena Apeninskom poluostrvu kao i uticaja grke arhitekture iorijentalnih kultura.

to se tie arhitekture u Rimskoj umetnosti pojavljuje se jedno drugaije shvatanjeprostoraikonstrukcije, za razliku od shvatanjahramovakaoplastike, pojavljuje se shvatanje koje ne zatvara ve pokriva prostor istatinostjeste jedna novakarakteristika.Bazilikarni oblikjeste takoe karakteristika za rimsku arhitekturu (bazilika).

Od 2. veka p. n. e. u rimskoj arhitekturi se upotrebljavabeton. U beton se moe umeatikameni lake ga je oblikovati. Tako su izgraeni mnogiobjektia elementilukaikupolakoje on omoguava su postali karakteristika rimske arhitekture. Primivi luk i svod sa Istoka preko Etruraca, Rimljani su se iskustvom uverili o kvalitetima ovih oblika, naroito o njihovoj otpornosti i nosicovistu pri izgraivanju lukova na mostovima i akvaduktima. U RImu su prvi put izvedene i kupole velikog raspona (prenik Pantenona 43m) i tim kupolama pokrivene su rotonde (zgrade krunog oblika).U pogledu tehnike zidanja, Rimljani uvode u upotrebu ciglu, "bloka" i uveni "rimski cement". Ovaj materijal omoguuje jeftinije i bre zidanje, zahteva manju strunost radnika, daje veu slobodu arhitekti, akvalitet graenja je jednak kao da i da je upotrebljen kamen.

Za razliku od grke arhitekture znaaj rimske arhitekture je u zidovima koji sukonstruktivni elementidok se stubovi nalaze uputeni u zidove u vidu pilastera i u kupoli. Pod snanim uticajam Grke upotrebljavali su se i stilskistubovi(dorski stiljonski stilikorintski stil) no oni su bili samo dodani elementima zidnih konstrukcija koji su se gradili kao nosei elementi. U rimskoj arhitekturi stub je postao mnogo izdueniji (stub visine do 10 prenika), a kapitel jo bogatiji. ee od korintskig kapitela korien je "kompozitni kapitel" u kome je kotarica lia kombinovana sa jonskim volutama,Zgrade su ogromnih dimenzija i po pravilu se grade odopekau malteru a na povrini se upotrebljava kamen koji se donosi izAzijeiAfrike. Poto su bili zaljubljeni u sjaj i rasko to se ogledalo uunutranjem prostoru.Po konstruktivnoj i umetnikoj strani razvoj rimske umetnosti se zavrava tek u 6. veku. Uticaj rimske arhitekture na okolne zemlje bio je ogroman.

AkveduktPont dy Gardblizu Nimesa u Francuskoj, 19. godine, 275 x 49 m.UNESKO-va

svetska batina.

Uzimajui grke elementeRimljanisu stekli preduslove za monumentalnost, te sasvim nove pojmove kao to jelukisvodbez kojih ne bi postojalaarhitekturazapada.

Razvoj arhitekture od samih poetaka odraava specifino rimski karakter i rimski nain privatnog i javnog ivota, tako da su svi elementi pozajmljeni od Etruraca iGrka, ubrzo dobili nesumnjivo rimsko obiljeje. To se na prvi pogled vidi na raznovrsnim tipovimarimskih hramova bazilikalnog, krunog ili osmougaonog oblika, rimskihkuaipalata, samostalnih (domus) ili grupisanih u blokove (insula), carskih palata - velianstvenih po razmerama,pozoritima, amfiteatrima,hipodromimai javnim kupatilima (Termama).

Rimljani su shvatili etrurski polukruni luk i koristili sve njegove sposobnosti (do 16 m.). Reanjem lukova u istom smeru dobiva se obliasti svod (do 20 m). Ukrtanje dvaju obliastih svodova pod uglom od 90 stvara se krstati svod (30x30 m.). Rotacijom polukrunog luka za 360 stvara sekupola(najpoznatija jeHadrijanovakupolaPanteona, 43,60 m.). Sve ove rimske konstrukcije izvedene su zahvaljujui jednom od najveih dostignua rimske civilizacije, a to jecement(cementum, oko 4.vek pne.).

Panteon je jedan od najznaajnijih i najoriginalnijih spomenika rimske arhitekture. Panteon je rotonda kojoj je dodat portik (ulazni trem koji vodi do ulaza u zgradu) i koja je zasvedena kupolom. Prvobitni Panteon sagradio je Agripa, Avgustov zet, a dananji izgled potie iz vremena Hadrijanovog. Panteon je bez sumnje prvi spomenik koji daje utisak ogromnog prostora. U ranijim zgradama velliki prostor bio je razjedinjen stubovima koje nose krov, ali u unutranjosti Panteona, stubovi i pilastri slue kao ukras nia i kapela i ne cepaju kruni prostor. Zgrada je osvetljena krunim otvorom (9m prenika) na vrhu kupole. Visina zgrade ravna je njenm unutranjem preniku (39,5m). Kupola Panteona je imala bitan znaaj za dalji razvoj kupole u arhitekturi (kupola Duoma u Firenci, Kipola Sv. Potra u Rimu)-

PresekPanteonauRimuiz125. g.

Arhitektonska dela koja su poivala upravo na konstrukciji luka bili su rimskiakvedukti. Jedan od najlepih primera je Pont du Gard (Francuska),19. p. n. e.sa duinom od 269 m. Njegove jasne i iste linije koje premouju iroku dolinu ne govore samo o graditeljskoj sposobnosti Rimljana, nego i trajnom oseaju za red koji je bio vena inspiracija. Tako se prirodan tok vode simulira usitnjenim ritmiziranjem najmanjih lukova na treem horizontalnom pojasu akvadukta.

RekonstrukcijaKonstantinove(prvobitnoMaksencijeve) bazilike, u Rimu, bila je oko310. 320. godine. To je jedna od prvih trobrodnih graevina iji je glavni, tj. sredinji, brod bio vii od ostala dva, ime se dobio dodatni prostor za prozore. Ovakav tip bazilike je bio sigurno pun svetlosti i od tada ovakav tip osvetljenja nazivamo bazilikalno osvetljenje. Ovakvu konstrukciju emo nai u mnogim kasnijim graevinama, od crkvi do eljeznikih stanica.

Rimljani trg okruuju graevinama koje su raene iskljuivo zbog potrebe za velikim natkrivenim prostorom Bazilike, to su jednostavno pokrivene hale iji krov dre dva redastubova. Tu su se skupljali svi koji su imali posla na forumu u vreme vruina i kia. Bazilika je pravougaonog oblika, a kasnije su u njoj radili sudovi, trnice, sastanci i dr. Osnovu ove longitudinalne graevine e preuzetihrianstvoza oblik svoje sakralne bazilike, koja mora biti izduena i podeljena na 3 broda.

Stambene zgrade su bile samostalne kue (domus), stambena zgrada viespratnica (cenacule) ilistambeni blokovi(insulae=ostrva) koje su obino imale 4sprata, a neretko i do deset spratova.

Domusi u Rimu su bile raskone, ali i funkcionalne stambene kue. Obino su se sastojale od brojnih kvadratnih prostorija raznih namena koje su bile orijentisane prema sredinjem otvorenom dvoritu sa bazenom, etrurskog porekla atriju. Takvim se rasporedom rimska kua izolirala od ulice i okolnih kua, ali su prostor, svetlost i zelenilo prisutni u samom njenom sreditu. Takva je i Vila Misterija s kraja 2. veka p. n. e. izPompeja. U carske palate ak uvode i podno grejanje (hipocastum), kao u Vespazijanovoj vili. Vile su bile luksuzne bogatake kue s vrtovima i vinogradima uidane u polju i izvan garda, najee na kakvoj lepoj padini okrenutoj prema moru. Po svojim umetnikim zbirkama neke od njih predstavljale su prave muzeje.Carske palate bile su jo velinastvenije od vila. Prvi takav dvor podigao je August, 36. pre n.e. To je bila moderna tj. u grkom stilu izvedena zgrada na rimskom breuljku Palatinu. Nju je obnovio Domicijan. Tiberije je zatim severno od nje sagradio jednu palatu, a Septimije juno od nje. Meutim sjaj i lepota tih palata bile su pomraene Hadrijanovom palatom kod Tivolija (123 , 134). Ta vila je bila njegova letnja rezidencija. Hadrianova vila je kompleks od preko 30 graevina koji zauzima oko 1km, veinom jo neotkriven. Kompleks sadravapalatu, nekolikotermi,pozorite.hramove,biblioteke, dravnike prostorije i odaje za dvorane,pretorijansku garduirobove. Jedan od najbolje ouvanih dijelova vile je bazenKanopus(Canopus, ime poegipatskomgradu u kojemu je bio hram posveenSerapisuSerapeum) i vetaka peina (Serapeum).

Rekonstrukcijski crte Karakalinih termi uRimu.

Termesu bila velika zajednika kupatila s uglavnom slinim osnovnim rasporedom prostorija. Sastojale su se od kupaonica sa toplom vodom, kupaonica sa hladnom vodom, prostorija za masau, prostorija sa toplim vazduhom, parne kupaonica, vestibila, prostora za razgovor, sobe za vebu, pa ak i itaonice. Uz terme su bili vrtovi, terase, biblioteke, pa su terme zapravo predstavljale jedan od centara drutvenog ivota. Kompleksi osnova rimskih termi su ujedno najkomplikovaniji i najuspjeniji primeri rimskog napretka. Iznenauje injenica da su od svih monumentalnih rimskih graevina, upravo terme bile najvei samostalni objekti. Najvee rimske terme suKarakalineterme, graene od212. do223. Bili su to ogromni prostori nadsvoeni svodovima u rasponima od 25 m, bogato ukraenimozaicima, tukaturama, i posebno novim razigranim arhitektonskim elementima koji se mogu videti iz sloene osnove.

Konstantinov slavolukuRimuiz312. godine je najvei rimskislavoluk: 21 x 25.7 x 7,4 m.

to se tiepozorita(teatar), Rimljani grade zatvoreni kompleks po uzoru na grko pozorite, ali s razlikom toscenaprelazi u prvi plan, a uorkestrisede rimski dostojanstvenici. Rimska pozorita se uveliko razlikuju od grkih, pre svega u tome to suGrciiskoritavali prirodnu padinu brega za pravljenje mesta za sedenje, dok su Rimljani gradili sedalita kao posebnu graevinu koju su nastavljali i iza skene (scene) zatvarali dinamiziranim zidnim platnom.

No,amfiteatarje isto rimska tvorevina koja jednostavno spaja dva pozorita u eliptian objekat za zabavu (Koloseum 50 000 mesta za sedenje).

Od arhitektonskih spomenika raznovrnih oblika najznaajniji su komemorativni stubovi i slavoluci.

Komemmorativni stubovi ukraavani su od baze do vrha dekoracijom u reljefu koja u vidu spiralne trake obavija stub. Na vrhu stuba nalazi se statua linosti u iju je ast podignut. Najuveniji su u Trajanov stub i stub Marka Aurelija.

Trajanov stub(ital.Colonna di Traiano,lat.Columna Traiana) jedorski stubpodignut u astrimskogcaraTrajanananjegovom forumuuRimu. Stub se i danas nalazi na svom prvobitnom mestu i predstavlja najpozanatiji spomenik Trajanovog foruma.

Visina stuba bez postolja je 29,78 metara (sa postoljem 39,83 metara). Inaugurisan je 18. maja113. Na spiralnomfrizukoji 23 puta obilazi stub, duine 200 metara, prikazane su scene iz Trajanovog vojnog pohoda protivDaana(godina 101/102 i 105/106). Ukupno je priikazano 2500 ljudskih figura u 115 epizodam visine od 60 do 75 centimetara. Car je prisutan u 60 scena. Predstave rimske vojske daju uvid u odeu i oruje u 2. veku. Ispriani su dogaaji od prolaza rimske vojske preko Dunava, pa sve do samoubistva daanskog kralja. Etniki tipovi, odea, naoruanje, rimska utvrenja, okrugle kolibe Daana sve je to dato sa izvanrednom dokumentarnom vrednou.SLAVOLUCIsu novi arhitektonski rod koji su uveli Rimljani. Oni su bili monumentalniarkadni spomenici podignuti u ast pobeda imperatora ili velikih vojskovoa, obino su oznaavali kraj ulice i poetak foruma. U poetku su podizani u ast vojnih pobeda i trijumfalnih doeka, kako bi vojskovoa mogao s pobednikom vojskom kroz trijumfalni luk ujahati u grad. Najee su sa jednim ili tri zasvoena prolaza, ukraena stubovima ili polu-stubovima koji stoje na visokoj bazi. Ukraeni su brojnimreljefimakoji su i bitni kod slavoluka. Najpoznatiji slavoluci su u Rimu:Titov slavoluk,Slavoluk Septimija SeveraiKonstantinov slavoluk, i u Francuskoj uNimesu.

TITOV SLAVOLUK jedan od najpoznatijih slavoluka u Rimu, podignut u ast pobede nad Daanima, pod vostvom imperatora Tita (Titus). Znaajni su bareljefi koji oslikavaju dve scene:1. Pljakanje hrama u Jerusalimu trijumfalna povorka koja se kree prema jednom slavoluku nosei plen

2. Titov trijumf Tito na kvadrigi sa Nikom Pobedom koja ga krunie.

U reljefima Titovog slavoluka prostor je predstavljen sa tri, etiri i ak pet planova. Rimski reljef osvaja prostor i po dubini, gradacijom reljefnosti i po visini, korienjem prostora iznad visina glava.

Skulptura

HeraklesiTelefosVajarstvose razvijalo od 6. veka p. n. e. pod uticajem Etruraca a posle od 3. veka p. n. e. i Grka. U svim dobima je prisutan portret koji tei za realizmom. Znaajne su bisteCezaraiCicerona. Prisutni su ireljefikoji slaveistorijske linostii dogaaje iz dobaAvgusta, kao i reljefi naTitovomluku, naTrajanovimstubovima kao iMarka Aurelija. Reljefno su ukraavanisagkofazikoji simbolizujuposmrtni ivot. Izsitne plastikena ceni su reljefi na slonovaikao i gvozdenomposuu.

Poeci rimske skulpture oslanjaju se naetrurskuskulpturu ili su doslovna kopija grkih majstora u mermeru. Dok su uklasinoj Grkojinteresi bili usredsreeni na traenje, oblikovanje opteg, idealnog ljudskog lika, u rimskoj je umetnosti akcent na prikazivanju pojedinanog i karakteristinog. To najbolje dolazi do izraaja u mnotvuportretarimskih graana (14 000 skulptura).

Na tim portretima se postiu meki prelazi svetla i senke mekanom obradom povrine.Karakterizacijaponekad ide do potpune naturalizacije, kao kod Portreta Rimljanina iz 1. veka p. n. e.

Jedinstveni su i rimskireljefikoji su obino bivali vezani za zavjetne objekte,sarkofage,trijumfalne stuboveilislavoluke.

Ara Pacis Augustae (13. p. n. e. - 9. godine.) je zavetni objekat koji je carAvgustdao napraviti i najire izraava carsku koncepciju portreta. Na figurama prevladava realistiki naglasak bez insistiranja na pojedinostima, samo jednostavan ritam nabora koji su pokrenuti sveanim hodom. "Ara Pacis" rtvenik mira najznaajniji spomenik Avgustove vladavine (Avgust je bio poznat i kao vladar Mira), i po svome istorijskom znaaju i po svojoj umetnikoj vrednosti. Podigao je rimski senat u znak zahvalnosti bogovima za srean povratak Avgustov 13. godine. Postavljen je na stepenastom postolju a sve etiri strane rtvenika su bile ukraene dugakim frizom kojim se velia slava avgusta i rimskog naroda. Alegorijske grupe, kao "Majka Zemlja (Terra Mater) izmeu Genija vode i vazduha" ili "Eneja prinosi rtvu penatima (kuni zatitinici ili bogovi zatitnici drave) daju verski i nacionalni smisao kompoziciji. U kompoziciju su ukljueni i imperator sa svojom porodicom, liktori, svetenici, senatori i rimski narod.Najbolji reljefi se nalaze naTitovom slavolukuiz81.godine, a predstavljaju osvajanje i razaranjeJeruzalima. Dojam prostornosti na ovim rimskim reljefima postie se kombinacijom visokog reljefa u prvom i plitkoga u drugom planu.

Trajanov stub, Rim,106. 113. godine mermer, visina trakereljefaoko 1,27 m. Je najpoznatijitrijumfalni stubu RimuTrajanov stubvisok je 38 m, (106113.) podignut u spomenTrajanovihosvajanjaDakije. On je ukraen od baze do vrha narativnim reljefima koji u vidu spiralne trake obavijaju stub i u plitkom reljefu prikazuju pobedonosni rat protiv Daana. Na pretrpanom reljefu postignuta je zavidna karakternost, ak i u portretu svakog lika, bogata igra svjetlosti i senke i mnogostruki prostorni planovi. Unutar stuba nalazi se stepenite, a na vrhu tog stepenita se nalazila skulptura Trajana (danas Sv. Petra).

Jedini sauvani konjaniki spomenik je onajMarka Aurelija, rimskog cara, filozofa i pesnika (161180.). Na ovoj bronanoj skulpturi veliki oblici su sitnim detaljima spojeni na krajnje prirodan nain. Ovo delo bilo je uzor velikim konjanikim skulpturama renesanse (DonateloiAndrea del Verokio).

Kada Rimsko carstvo zapada u krizu, u3. vekuumetnici na kasnim portretima iskazuju svojevrsnu krizu, tako oni izgledaju mistino. Rimski portret se sve vie udaljava od objektivne slike stvarnog, a postaje sve vie vidljivi simbol duhovne linosti. Tako portret caraKonstantina Velikog, imperatora koji e priznati hranstvo i time, na izvesno vreme, doprinieti stabilnosti i jedinstvu Rima, je nezgrapan u razmerama i proporcijama, grub i neprecizan u pojedinostima i izrazito ukoena pogleda (kao da eli rei kako vidi sve i svakoga) - vie uopten portret cara nego njegov realistian prikaz. Ogromne oi, masivno, nepokretno lice, ne govore nam mnogo o Konstantinovom stvarnom izgledu, ali nam govore veoma mnogo o tome kako je on gledao na sebe i svoje zvanje.

Jedna od vanijih promena u kasnoantikim reljefima, u odnosu na klasine, jeste gubitak osjeaja za prostor i dubinu.

SLIKARSTVO

DetaljmozaikaBitka kod Isa s likom Aleksandra Velikog, oko350. p. n. e.3,23 x 5,82 m,Napulj.

Freskaiz Pompeja s najstarijim, tzv.Arhitektonskim stilom, 2. vek p. n. e.

U slikarstvu moemo pratiti iste tendencije kao i u arhitekturi i u vajarstvu. Slikarstvo je bilo pod snanim uticajem grkog slikarstva. Tu se javlja oblikzidnog slikarstvakoje ukraava unutranje zidove naprofanim objektima, privatnihzgradaivila. Primeri su uPompejima,Herkulanumui Rimu. Naroita panja se poklanja oima. Tenja ka naturalizmu, detalju i interes zaperspektivusu izraeni a to se tie tehnike naroito se razvila poredfreskiimozaik,tehnikakoja je prisutna u svim umetnostima a naroito se razvijala uVizantiji.Mozaikje u Rimskoj umetnosti imao veliki znaaj i preovlaivao je nad slikom. Motivi su birani iz lova, moreplovstva, pojavljuju se ivedutepa iprikazivrtova,mitoloke figurea u malim spavaim sobama nisu nedostajale nierotske scene.Perspektivase takoe pojavljuje i nastojanje da se prikae ta je blie i ta je dalje za razliku odegipatskihshvatanja koje se karakterieprikazima po vanosti. Grci nisu poklanjali naroitu panju izradistaklave su vie radili na izradikeramike, meutim u Rimskoj umetnosti se izradi stakla poklanja naroita panja i u1. vekurasprostranjana je bila i upotreba i providnog stakla kao i stakla bojenog a vrhunac predstavlja i upotreba tzv.diatretato je u stvari vaza od stakla izraena duvanjem i prevuena mreom od stakla. Prilikom ukraavanja se kombinuje i gravirani kamen. Izrada nakita takoe je rasprostranjena, u prvo vremenakitje jednostavniji nego u Grkoj no vremenom postaje vrlo komplikovan i na kraju i upadljiv- poznat je igravirani nakit.

U pozno doba se javljaju uticajialeksandrijskogportretnog slikarstva i egipatski mozaici.

Bitka kod IsaAleksandraiPersijanaca,mozaik, kopija helenistikog originala iz315. p. n. e.Pompeji, 2,7 x 5,1 m. Arheoloki muzej,Napuljje slika koja pokazuje izvesnu kolekcionarsku strast Starih Rimljana koju su oni gajili za sve to je poreklom izAntike Grke. Izuzetno veliki i tehniki savren podni mozaik ipak nema onu bitnu karakteristiku svakog umetnikog dela originalnost.

Rimsko slikarstvo sauvano je u manjoj meri u Rimu, a ponajvie uPompejimaiHerkulanumustradalim u prirodnoj katastrofivulkanaVezuvai konzerviranima u pepelu.Slikarstvose verovatno oslanjalo nahelenistikoslikarstvo, iako od helenistikog slikarstva nije ostalo gotovo nikakvih tragova. Ipak, jedan veliki mozaik prikazuje helenistiki motiv Bitka kod Isa gdeAleksandar Velikipokorava persijskog caraDarija. To je velianstveni prizor potenciran snanim pokretima ljudskog mnotva; oblici su modelirani senkama, a prostorna reenja poznaju smela skraenja.

Pogled na freske u Vili misterija blizuPompeja, oko65.-50. p. n. e.Mnoge imune, pa i one ne tako imune, graanske kue bile su ukraavane zidnim slikama (freskama). Prvo te freske pokuavaju prikazatiiluzionistikuarhitektonskuperspektivusa iluzijom mermernih ploa i dekorativnihstubovakoji uokviruju neobine poglede na povrinske ili iluzionistike pejzae (od 2. veka p. n. e. do prve polovice 1. veka p. n. e.), no iako prelepih dometa, ta perspektiva je neveta, a pokatkad i inverzna.

Kasnije nestaje arhitektonskih okvira, a slike su slikane s velikom prirodnom uverljivou. Iz druge polovice 1. veka p. n. e. je i velikifrizu Vili misterija uPompejima. Na uskoj povrini zelenog poda, a ispred crvene pozadine, koja je okomitim crnim prugama podeljena na manja polja, nalazi se niz prizora iz nama nepoznatog obreda. Tela u elegantnim pozama i raskone draperije oslikane su sa dotad nepoznatom modelacijom irealizmom, umenost koja e se brzo zaboraviti dok se ponovno ne otkrije urenesansi.

Portretisu u rimskom slikarstvu bili veoma retki (za razliku odskulptura), a najlepi su primeri iz Fajuma u donjem Egiptu. Oni su slikanienkaustikomna drvenim ploama, veoma tekom tehnikom koja zahteva brzo slikanje, te zbog toga slike odiu izrazitom sveinom, a kako su imali ulogu grobnog priloga (iz staro-egipatske tradicije) savreno su odgovarali da prikau ivotnost portretiranog.

Ti najstariji ouvani portreti su sauvani zahvaljujui prastarom egipatskom obiaju da se portret preminuloga privrsti za njegovo mumificirano telo. Oni su ouvani jasnih i sveih boja zato to su raeni u veoma trajnoj tehnici enkaustike koja se sastoji u boji rastopljenoj u toplom vosku. Ova tehnika je dozvoljavala slikanje od neprozirnih i gustih sve do prozirnih namaza.

Terme - javna kupatila u HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" \o "Antiki Rim" antikom Rimu. Veina HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" \o "Rim" rimskih HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4" \o "Grad" gradovaje imala bar jednu takvu HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" \o "Graevina" graevinu, koje su bile centar javnog ivota.

Hramovi arhitektura rimskih hramova je najee pravolinijska, ree krunog obilka - rotonde,ili osmouganog oblika. Kao primeri rimskog pravolinijskog grama moe se uzetu tzv. "Maison caree" u Nimu, Francuska. Zgrada je inspirisana grkim i etrurskim hramom. Primer hrama krunog oblika je Pantenon.

Slavolukilitrijumfalna kapija- struktura u obliku HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA)" \o "Luk (oblik)" lukasa jednim ili vie lunih prolaza, nerijetko projektovana da obuhvati obe strane puta. U svom najprostijem obliku, slavoluk se sastoji od dva masivna HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B1" \o "Stub" stubapovezana lukom, krunisan ravnim pervazom na vrhu ili potkrovlju, na koji se mogla montirati HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%B0&action=edit&redlink=1" \o "Statua (stranica ne postoji)" statuaili koji se mogao ukrasiti natpisima. Osnovna struktura slavoluka esto je ukraena rezbarijama ili HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%84" \o "Reljef" reljefima, ali i posvetama onome u iju ast je podignut. Slavoluci su osobit arhitektonski oblik koji su izmislili HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC" \o "Rim" Rimljani. U poetku su podizani u ast vojnih pobeda i trijumfalnih doeka (kako bi vojskovoa mogao s pobednikom vojskom kroz trijumfalni luk ujahati u HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4" \o "Grad" grad).

Akvadukt - vetaki (ljudskom rukom napravljeni) kanal koji slui za prenos vode sa jednog mesta na drugo. Reakvaduktje izvedena od HYPERLINK "http://sh.wikipedia.org/wiki/Latinski_jezik" \o "Latinski jezik" latinskih rijeiakva(aqua) to znai "voda" iducere(ducere) to znai "voditi" ili "sprovoditi". Akvadukti su slini vijaduktima, samo to preko njih ide voda, a ne put ili pruga.

Vijadukt- ( HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" \o "Latinski jezik" lat.via ductus= put+voenje) je vrsta HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0" \o "Graevina" graevineza premotavanje HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0" \o "Uvala" uvalau kojima nema mnogo vode. Vijadukt moe biti peaki, HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%BC" \o "Drum" drumskiili HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0" \o "eleznica" elezniki

.

Rimski putevi - predstavljali vaan deo razvoja HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC" \o "Stari Rim" rimskedrave, od oko 500. godine pre n. e. do razdoblja proirenja pod HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0" \o "Rimska republika" Republikomi HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE" \o "Rimsko carstvo" Carstvom. Oni su Rimljanima omoguavali kretanje vojnih snaga i trgovaca (i dobara s njima), kao i prenoenje vesti. Ukupno, rimski putevi bili su dugaki preko 400.000km, od ega je preko 80.500km bilo poploano

Rimski forum - Forum Romanum - centralni trg oko kojega se razvio HYPERLINK "http://sh.wikipedia.org/wiki/Anti%C4%8Dki_Rim" \o "Antiki Rim" antiki Rimi na kojem su se obavljali trgovaki poslovi, HYPERLINK "http://sh.wikipedia.org/wiki/Religija" \o "Religija" religijskikultovi i sudske parnice. Svaki HYPERLINK "http://sh.wikipedia.org/wiki/Antika" \o "Antika" antikigrad imao je svoj trg(forum), na kome su se graani okupljali

Bazilika - rana forma hrianske bogomolje. Verovatno je graena od rimskih istoimenih graevina koje su sluile kao sudnice i trnice. Bazilike imaju i osobine rimskih kua i HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B5" \o "Katakombe" katakombikoje su sluile kao mesta za ispovedanje vere pre nego to je hrianstvo priznato za zvaninu religiju. Napred se nalazio HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC" \o "Atrijum" atrijumna stubovima. On je vodio na uzanu terasu na kojoj su bila tri ili vie ulaza u glavni deo zgrade. Centralni deo imao je lau i nekoliko redova stubova koji su podupirali centralni deo. Iznad su se nalazili prozori. Graevina je bila okrenuta istoku, sa lukovima i apsidama ukraenim HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D0%BA" \o "Mozaik" mozaicima. Na uzvienom delu ispod HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B0" \o "Apsida" apsideje bio HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%80" \o "Oltar" oltarsa nebom iznad njega. Odmah ispod oltara, esto ispod nivoa poda, nalazio se prostor sa HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8" \o "Moti" motimasveca-zatitnika.

toskanski stub dorski rstub kod Rimljana koji ima bazu.

rimski domus pored toga to je sluio kao dom za rimske porodice, takoe je sluio kao mesto poslovanja ili verski centar. Veliina domusa se kree od male kue do velike vile (u nekim sluajevima dostie i veliinu gradskog bloka). Domus nije imao prozore ka ulici. Domus ukljuuje vie soba, zatvoreno dvorite, bate i lepo oslikane zidove

atrijum centralna hala, unutranje dvorite, najupadljicija sova u rimskom domusu. Imao je otvoreni krov koji je obezbeivao svetlost i cirkulaciju cazduha ali takoe je i omoguavao skupljanje kinice koja se skupljala u imluvium (mali bazen u sredini atrijuma), koja je sluila za pie ili pranje. Atrijum je bio jedna od bogatje ureenih soba i oslikavala je bogatstvo i mo porodice. Takoe je posedovao slike i mozaike, a mnogi takvi primeri su sauvani u kuama u Pompeji.

lararium (kuno svetlite) svaki domus je imao i lararium ili svetlite u atrijumu, gde su domaini prilagali darove bogovima, duhovima predaka.

Tablinum (kancelarija) rimski mukarci su esto obavljali poslove iz svoje kune kancelarije.

Triklinium (trpezarija) veere, koje su bile veoma popularne u starom Rimu su odravane u triklinijumu (tri kaua u obliku slova "U").

Hortus (bata) nalazio se u zadnjem delu domusa. Kada je bilo lepo vreme, bata se koristila za ruak i druenje ili kao mesto u kome se deca igraju.

[Type sidebar content. A sidebar is a standalone supplement to the main document. It is often aligned on the left or right of the page, or located at the top or bottom. Use the Text Box Tools tab to change the formatting of the sidebar text box.

Type sidebar content. A sidebar is a standalone supplement to the main document. It is often aligned on the left or right of the page, or located at the top or bottom. Use the Text Box Tools tab to change the formatting of the sidebar text box.]