IBoZidar Jak5i6, naudni savetnikInstitut za filozofiju i drustvenu teorijuBeograd

UDK 3 16.663 :3 16.343.652Pregledni dlanak

DRUSTVENI ANGAZUEN INTELEKTUALCAU PROCESU RASPADA JUGOSLAVIJE

Apstrakt: Kriza i tragiian raspad druge Jugoslavije imaju svoj zaietak unaiinu njenog stvaranja, organizaciii vlasti i iivota liudi, karakteru autoritarrutgpolitiikog reiima stvorenog posle drugog svetskog rata i mnogim drugim okolnos-tima jednog nedovoljno integrisanog i nedovolino razvijenog druina. Vei .ie , naime,prva Jugoslavija bila pokuiaj da se stvori gradansko druitvo u drlavnoi zajednicietniiki srodnih naroda ko.ii su vekovima iiveli, iesto izmeiani, u granitnim po-drutiima velikih i medusobn<t suprotstavljenih imperiia, razliiitih kuhurnih ob-razaca i iskljuEivih verskih zajednica. Proces gradanske modernizacije dramatiinoje prekinut, nakon dvade.setak godina postoianja zajedniike driave, naltadom silaosovine I94l , godine. Stvaranje druge Jugoslavi.ie znaiilo je radikalni prekid satim tipom motldriiz.aciie, a u poietku i sa patrijarfuilnim tradicionalizmom.. Druitvenisistem je graden u ideoloikom obrascu autoritarnog kolektivizma koji je nesumnjivimarbitrarnim autoritetom vlastudrica prikrivao mnoge druitvene suprotnosti i sukobe.Katla je poietkom osamtlesetih godina nestalo te centralne arbitrarne instancebespogovornog autoriteta vlastodrica, politiiki sistem, drZava i druitvo su ubrzanokrenuli svom neminovnom raspadu i, kako 6e clogadaji pokazati, tragiinom i krvavomkraju. Dogadaji u centralno.i i istoino.i Evropi, propast sistema tzv. realnog sociia-Iizma, dali su dodatno ubrzanje toj propasti.

Razmere nove ljuclske tragedije na Balkanu ponovo su otvorile pitanjedruitvenog, posebno politiikog, angairnana intelektualca. IJ novim uslovima, kao,,nacionalnog raclnika", ,,nacionalnog borca", ali isto tako i ,,nacionalnog izda-jnikn" . Naime, ,,klasni angalnan,, intelektualca u endemitnom tipl, ,,realnog soci-jaliana" kao ,,samoupravnog socijalizma sa ljutlskim likom" u procesu raspadadruge Jugosl.avije zamenjen.je ,,nacionalnim angairnanom" u ime otlbrane ugroiene(vlastite) nacije, ugroienog srytstva/hrvatstvalbojnjaita itd. A oni intetektualci kojinisu pristajali na nacionalnu iclentifikaciju proglaJavani su ,,nacionalnim izdaj-nicima', , ili su, beieii od rata, napuitali balkanske prostore, dele1i swlbinu ostalihizbeglica. Istra/ivanjem ie, clakle, biti obuhvaien iiroki spektar uloga i otlgovornostiintelektualaca u driavama koje su nastale raspadom druge Jugoslavije.

- Kljudne reEi'. Intelektualci, inteligencija, druitvo, druitvena uloga, dru-Itveni angaiman, Jugoslavija, Beilkan, gratlanrii ,ot, ,otno propoganda, mir.

. IstraZivanje drustvenog angazmana intelektualca, ili uZe so-ctolo5kim jezikom redeno, konfliktne uloge intelektualca bi6e us-

r-(J&of<

-(

IJr

ONOJ-

IJr

UNIVERZITET UBEOGRADU

INSTITUT ZAFILOZOFUU I

DRUSTVENUTEORUU

Sokratikai sofistika

Patologijacivilnoe druStva

u Jrigoslaviji

Studijei Elanci

UIYU ISSN 0353-5738

uDKl;ai 6+32+82.085

Tx

-{ntr

=LroN

J

L

L-

8 5

iI

ri

mereno u tri osnovna pravca: krize identiteta jugoslovenskogdrudtvar, protivrednosti dru5tvenog poloZaja i angaZmana intelek-tualca i razliditosti uloga intelektualaca u procesu raspada Jugo-slavije. Biie to, u prvom pravcu, poku5aj sclcio-istoriografske ana-lize krize identiteta jugoslovenskog dru5tva i raspada zajednidkejugoslovenske drZave u dvadesetom veku; u drttg,om, analiza pro-tivrednog poloZaja intelektualca, njegovih uloga i prestiZa, veza saglobalnim dru5tvenim grupama, nacijama, klasama i slojevima, sposebnim osvrtom na njegov socijalni angaZman u procesu raspadasistema tzv. realnog socijalizma i nastajanja postkomunistidkih dru-Stava i driava; au treiem kritidka analiza angaZmana i razliditihuloga intelektualca u procesu raspada Jugoslavije, pripremama zagradanski rat, ratnoj propagandi, antiratnim aktivnostima, pasivno-sti, ,,reditoj Sutnji", promeni strana, stranaka i zastava, imajuii uvidu tokove i bilans gradanskog rata u Jugoslaviji. 'Jedno od os-novnih pitanja koie treba istraZiti je kako objasniti veliku ulogu in-telektualaca u dru5tvu u kome je deo stanovni5tva praktidno nepis-men, skoro nikako ne dita novine, ne poseduje op5tu i politidkukulturu.

I Kriza identiteta i raspad Jugoslavije

Krizai tragidan raspad druge Jugoslavije imaju svoj zaietaku nadinu stvaranja, organizaciji vlasti posle Drugog svetskog rata,karakteru autoritarnog politidkog reLima koji bi se uslovno mogaonazvati titoistiikim totalitariz.morn i mnogim drugim okolnostimaZivota jednog nedovoljno integrisanog i nedovoljno razvijenogdru5tva. Pri tome imam u vidu sledeie momente:

l. Jugoslavija je bila poku5aj da se na ispresecanom balkan-skom tlu, ,,balkanskom buretu baruta" stvori drZavna zaiednica

' U ovom dclu istral ivanjc ic sc oslonit i u prvom rcdu na rczultatcobimnc studi.ic Zagorkc Golubovid, Kriza identitetu,jttgosktvenskog druitvu, IZ,,Fi l ip Vi ini i i" , Bcograd 1988, al i i na bro.jnc drugc istoriogral ikc i socioloikcradovc.

2 Mada istraZivanjc konfliktnc ukrgc intclcktualca nc moZc izbcii pitanlcrazliiitih tipova odgovornosti povodom gradanskog rata u bivir4 Ju_eoslaviji, ni.jccil.j istraZivanla da sudi i prcsurlujc bilo komc, ito nc znadi da istraZivad nemasasvim prccizan stav moralnc osude svih zlodina podinjcnih u toku tog rata, bczobzira ko ih podinio i u ko.jr4 meri za n.jih bio odgovoran.

kola je u svojim granicama okupila etnidki srodne narode kojinikada u svojoj istoriji. nisu Ziveli u jednoj dr'avi,narode t",i ,"vekovima bili podanici razliditih turlinskih gospodara, kranjii serazlidirim bogovima, pripadali razliditim ciiitiiacllani, i ;;;";stavljenim imperijama, bili na razliditirn stupnjevima politidiog,ekonomskog i kulturnog razvitka;

1 I Ako se odbace romantidarske predstave o,juZnosloven_sk<rj braii", jugoslovenska drZavna zajedinica Je stvorena kao izrazrazlidito artikulisanih egzistencijalnih interesa svih juznoslovenskihnaroda,.delovanja najznadajnijih predsravnika nienitr konstitutivnihnaroda i rezultat okolnosti daje u jednu drZavu trebalo organizovatigranidni prostor dve propale impjrije _ austrougarske i turske;

.1.2 Nerazvijeno i neintegrisano dru3tvo, sa autoritarnim ti_pom vlasti, karakteristidnim- i za mnoge druge evropske zemlje umeduratnom periodu, Jugoslavija je bila potuSaj da se na balkan_skom geopolitiikom.prostoru stvori gradansko iru5tvo, s jasnimautokratskim tendencijama dvora Karitlordeviia, s nacionad; p;;_vadanim burZoazijama na vlasti i oko vlasti; kratkovek pof<uSa; ,asnaZnim ientrima otpora i u zeml.ji i u inostranstvu; nedovrSen i nesasvim bezuspeSan poku5aj;

1.3 Meduratna, prva, Jugoslavija je propala pod snaZnimudarima okupacionih trupa, potpomognutim del,ovanjem domaiihpoliridkih dinilaca, u stradanjima poJokupacionim ii.t"*i.nu, ,vihoru oslobodiladkog, verskog i gia,Janskog rata; bila je sposobna31,:1yl:.0:,,rn

u rraSnje.suprornosti, ati ne i spoljnji okupacijski udar,KOJ, nlsu brre u stanju da savladaju i dareko jade i razvijenije''evropskezemlje.

_:^ - ? Af" seprva Jugoslavija moZe oznaditi kao pokuSaj stvara_nja gradanskoe druitva,,druga,,,nova.. Jugoslavija oznaeava nast;_ ijanje rukovodirva KpJ tSfil aa ,,i.gruOi;,iocijalisridko dru.rvo,, ;i da svoju politidku he.geloniju udiii trajnom; moralni i politiiki Ekapital izvuden iz naboja uniifusirtidke'borbe iskoriSien je za ?udvriienje vlasti jeclne pirtUe i jednog vode;'^"-

ru\vrrrww' Jw z'r :

2.1 Prekinuti su procesi stvaranja gradanskog dru5tva u Jugo- sslaviji u ime borbe za ,,socrjalistletu iigradn1u.., usposravljena je H"narodna vlast" kao monopartijska dikta;ura, a d,ri.avaje pretvore_ g

l:,i p1lt!-.ku drzavu; stvoren je autokratski rezim toji;e unutra-sn,e politidke suprotnosti resavao nizom (plenumskih) ,,dvorskih,,udara:

t2a:<

of{

(I)

8 6

\-

8 7

iI

ri

mereno u tri osnovna pravca: krize identiteta jugoslovenskogdrudtvar, protivrednosti dru5tvenog poloZaja i angaZmana intelek-tualca i razliditosti uloga intelektualaca u procesu raspada Jugo-slavije. Biie to, u prvom pravcu, poku5aj sclcio-istoriografske ana-lize krize identiteta jugoslovenskog dru5tva i raspada zajednidkejugoslovenske drZave u dvadesetom veku; u drttg,om, analiza pro-tivrednog poloZaja intelektualca, njegovih uloga i prestiZa, veza saglobalnim dru5tvenim grupama, nacijama, klasama i slojevima, sposebnim osvrtom na njegov socijalni angaZman u procesu raspadasistema tzv. realnog socijalizma i nastajanja postkomunistidkih dru-Stava i driava; au treiem kritidka analiza angaZmana i razliditihuloga intelektualca u procesu raspada Jugoslavije, pripremama zagradanski rat, ratnoj propagandi, antiratnim aktivnostima, pasivno-sti, ,,reditoj Sutnji", promeni strana, stranaka i zastava, imajuii uvidu tokove i bilans gradanskog rata u Jugoslaviji. 'Jedno od os-novnih pitanja koie treba istraZiti je kako objasniti veliku ulogu in-telektualaca u dru5tvu u kome je deo stanovni5tva praktidno nepis-men, skoro nikako ne dita novine, ne poseduje op5tu i politidkukulturu.

I Kriza identiteta i raspad Jugoslavije

Krizai tragidan raspad druge Jugoslavije imaju svoj zaietaku nadinu stvaranja, organizaciji vlasti posle Drugog svetskog rata,karakteru autoritarnog politidkog reLima koji bi se uslovno mogaonazvati titoistiikim totalitariz.morn i mnogim drugim okolnostimaZivota jednog nedovoljno integrisanog i nedovoljno razvijenogdru5tva. Pri tome imam u vidu sledeie momente:

l. Jugoslavija je bila poku5aj da se na ispresecanom balkan-skom tlu, ,,balkanskom buretu baruta" stvori drZavna zaiednica

' U ovom dclu istral ivanjc ic sc oslonit i u prvom rcdu na rczultatcobimnc studi.ic Zagorkc Golubovid, Kriza identitetu,jttgosktvenskog druitvu, IZ,,Fi l ip Vi ini i i" , Bcograd 1988, al i i na bro.jnc drugc istoriogral ikc i socioloikcradovc.

2 Mada istraZivanjc konfliktnc ukrgc intclcktualca nc moZc izbcii pitanlcrazliiitih tipova odgovornosti povodom gradanskog rata u bivir4 Ju_eoslaviji, ni.jccil.j istraZivanla da sudi i prcsurlujc bilo komc, ito nc znadi da istraZivad nemasasvim prccizan stav moralnc osude svih zlodina podinjcnih u toku tog rata, bczobzira ko ih podinio i u ko.jr4 meri za n.jih bio odgovoran.

kola je u svojim granicama okupila etnidki srodne narode kojinikada u svojoj istoriji. nisu Ziveli u jednoj dr'avi,narode t",i ,"vekovima bili podanici razliditih turlinskih gospodara, kranjii serazlidirim bogovima, pripadali razliditim ciiitiiacllani, i ;;;";stavljenim imperijama, bili na razliditirn stupnjevima politidiog,ekonomskog i kulturnog razvitka;

1 I Ako se odbace romantidarske predstave o,juZnosloven_sk<rj braii", jugoslovenska drZavna zajedinica Je stvorena kao izrazrazlidito artikulisanih egzistencijalnih interesa svih juznoslovenskihnaroda,.delovanja najznadajnijih predsravnika nienitr konstitutivnihnaroda i rezultat okolnosti daje u jednu drZavu trebalo organizovatigranidni prostor dve propale impjrije _ austrougarske i turske;

.1.2 Nerazvijeno i neintegrisano dru3tvo, sa autoritarnim ti_pom vlasti, karakteristidnim- i za mnoge druge evropske zemlje umeduratnom periodu, Jugoslavija je bila potuSaj da se na balkan_skom geopolitiikom.prostoru stvori gradansko iru5tvo, s jasnimautokratskim tendencijama dvora Karitlordeviia, s nacionad; p;;_vadanim burZoazijama na vlasti i oko vlasti; kratkovek pof<uSa; ,asnaZnim ientrima otpora i u zeml.ji i u inostranstvu; nedovrSen i nesasvim bezuspeSan poku5aj;

1.3 Meduratna, prva, Jugoslavija je propala pod snaZnimudarima okupacionih trupa, potpomognutim del,ovanjem domaiihpoliridkih dinilaca, u stradanjima poJokupacionim ii.t"*i.nu, ,vihoru oslobodiladkog, verskog i gia,Janskog rata; bila je sposobna31,:1yl:.0:,,rn

u rraSnje.suprornosti, ati ne i spoljnji okupacijski udar,KOJ, nlsu brre u stanju da savladaju i dareko jade i razvijenije''evropskezemlje.

_:^ - ? Af" seprva Jugoslavija moZe oznaditi kao pokuSaj stvara_nja gradanskoe druitva,,druga,,,nova.. Jugoslavija oznaeava nast;_ ijanje rukovodirva KpJ tSfil aa ,,i.gruOi;,iocijalisridko dru.rvo,, ;i da svoju politidku he.geloniju udiii trajnom; moralni i politiiki Ekapital izvuden iz naboja uniifusirtidke'borbe iskoriSien je za ?udvriienje vlasti jeclne pirtUe i jednog vode;'^"-

ru\vrrrww' Jw z'r :

2.1 Prekinuti su procesi stvaranja gradanskog dru5tva u Jugo- sslaviji u ime borbe za ,,socrjalistletu iigradn1u.., usposravljena je H"narodna vlast" kao monopartijska dikta;ura, a d,ri.avaje pretvore_ g

l:,i p1lt!-.ku drzavu; stvoren je autokratski rezim toji;e unutra-sn,e politidke suprotnosti resavao nizom (plenumskih) ,,dvorskih,,udara:

t2a:<

of{

(I)

8 6

\-

8 7

2.2 Otpor spoljnjem Staljinovom pritisku iskori5ten je za

obradun sa neistomisljenicima unutar iste osnovne politidke pozici-

je, za ,,disciplinovanje" partijskog dlanstva i drZanje gradana u

stanju straha i politidkog nepunoletstva, odrZavanje permanentnog

vanrednog stanja kao oblika totalne kontrole gradana;

2.3 Sistem ,,samoupravnog socijalizma", kako se po ideo-

loskom samorazumevanju oznadavao sistem apsolutne dominacije

politike, shvaiene kao autokratske Titove vlasti ,,plebiscitarnogZezarizma" i personalno promenjivih oligarhijskih grupa oko tog

vlastodr5ca i njihovih nekad uspe5nijih nekad manje uspe5nih

pokusaja da uspostave totalnu kontrolu nad svim sferama doveko-

vog Zivbta, pre svega ekonomskom i kultumom, ali i lidnim Zivotima

Ijudi, izazvao je katastrofalne posledice;

2.4 Evropski kontekst istorijske propasti i pusto5 koju je za

sobom ostavio autokratski reZim plebiscitarnog cezarizma,baziranna apsolutnoj dominaciji politike, sistemu velikih parola i katastro-

tatnitr kra.lnjih rezultata, karakteristidnom po tome Sto je u ekonomiji

carevalo rasipnidko poslovanje i privid laZnog bogatstva i sjaja

zasnovan na spoljnjem i unutra5njem dugu, u politici jednoumlje,

a u kulturi nastojanje da se stvaranje bilo kakve autentidne intelek-

tualne zajednice unisti u korenu (karakteristidanje sludaj jugoslov-

enske zajednice intelektualaca okupljene oko zagrebadkog filozof-

skog dasopisa Praxis);

3. Zajednidka jugoslovenska drZava stvorena je pod pret-

postavkom o bliskosti konstitutivnih naroda i rasprostranjenim

ubedenjem da je red o jednom narodu, sastavljenom od tri plemena'

u skladu sa u Evropi prihva6enim uverenjem o drZavi-naciji, ali se

odmah nakon ujedinjenja pokazalo da je ta pretpostavka ili ro-

mantidarska ili praktidno-politidka zabluda;

3.1 Dodatnu poteSkoiu dinila je dinjenica da se na balkans-

kom geopolitidkom prostoru nacije ve6im delom nisu ni formirale

na osnovu ,jezidkog" ali i etnidkog nadela, nego je vododelnica u

njihovom nastajanju bila i verska pripadnost i etnidko poreklo. To

ee uiti izvorom stalne napetosti izmedu, inade etnidki najsrodnijih- Srba i Hrvata, demu 6e se u toku i posle Drugog svetskog rata

pridruZiti i muslimanski dinilac;

3.2 Etnidke suprotnosti su ved u meduratnoj Jugoslaviji izbi-

jale na povrsinu punom snagom da bi u toku oslobodiladkog rata

izbile u ekstremnim oblicima manifestujuii se kao krvavi meduet-nidki i verski sukob, tako da su u pojedinim krajevima Jugoslavijepoprimile i oblik politike genocida (usta5ka politika genocida nadSrbima Jevrejima i Ciganima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini idetnidki genocid nad Muslimanima u istodnoj Bosni);

3.3 Mada je i sama u medurarnoj Jugoslaviji vodila politikurazbijanja zajednidke drZave i iskori5iavanja porencijala nacio-nalnih suprotnosti u ,,revolucionarne svrhe", istorijska je zaslugaKPJ Sto je u toku rata zastupala ideje nacionalnog pomirenja i,,bratstva i jedinstva", koje ie ubrzo po dolasku na vlast koristitikao jedno od snaZnih sredstava manipulacije stanovni5tvom u isti-canju svoje telnje za hegemonijom u politidkom Zivotu;

3.4 Centri politidke moii u ,,drugoj" Jugoslaviji predsravljalisu se kao veliki borci protiv ,,nacionalizma", ali su zapravo biligeneratori Sovinistidkih tendencija u druitvu, narodito kada su uborbi za Titovo naslede gradili svoje republidke-nacionalne busije,republike kao nacionalne drZave sa nacionalnim ekonomijama, poli-tikama, kultupma; nacionalizam tih centara bio je instrumentalan,pa je prirodno:Sto je u prvim izbornim suodavanjima sa autentidnimnacionalizmom ili gubio izbornu trku ili se pretvarao u svojusocijal-Sovinistidu ili nacional-socijalistidku varijantu ;

3.5 Nakon sloma sistema titoistidkog autoritarizma jugoslo-venski prostor su ispresecali Sovinistidki ili socijal-sovinistidki ta-kode autoritarni reZimi koji su etnidke suprotnosti dovele do inter-nacionalizovanog gradanskog rata, sa svim elementima iracionalnihrazaranja i zlodina koje takav tip rata izaziva.

4. I prva, monarhistidka, i druga, ,,avnojevska" Jugoslavijabile su samo razliditi tipovi autoritarnog drZavnog i druitvenogustrojstva. Propast mecluratne Jugoslavije nije izazvala i propastdrZave (bez obzira na strahovita ratna razaranja i ,,revoluciona-u..promenu sistema), dok je istorijski krah sistema uspostavljenogposle Drugog svetskog rata izazvao punu dru5tvenu clezorganiza-ciju, propast drZave u gradanskom ratu;

4.1 Autoritami titoistidki sistem morao je neminovno dovestido raspada svih njegovih institucija; nakon raspada partije moralase raspasti partijska drLava olidena u saveznim institucijama kaoSto su Predsedni5tvo, Vlada, SkupStina; raspao se monetarni sistem,pokidani su privredni tokovi, kulturne veze, a posebno je trau-matidan raspad ustanova materijalne sile tog sistema, velikih eko-

XI

X

F

l(Io

=N

I

IY

oN

d)

illri8 8

L-

8 9

2.2 Otpor spoljnjem Staljinovom pritisku iskori5ten je za

obradun sa neistomisljenicima unutar iste osnovne politidke pozici-

je, za ,,disciplinovanje" partijskog dlanstva i drZanje gradana u

stanju straha i politidkog nepunoletstva, odrZavanje permanentnog

vanrednog stanja kao oblika totalne kontrole gradana;

2.3 Sistem ,,samoupravnog socijalizma", kako se po ideo-

loskom samorazumevanju oznadavao sistem apsolutne dominacije

politike, shvaiene kao autokratske Titove vlasti ,,plebiscitarnogZezarizma" i personalno promenjivih oligarhijskih grupa oko tog

vlastodr5ca i njihovih nekad uspe5nijih nekad manje uspe5nih

pokusaja da uspostave totalnu kontrolu nad svim sferama doveko-

vog Zivbta, pre svega ekonomskom i kultumom, ali i lidnim Zivotima

Ijudi, izazvao je katastrofalne posledice;

2.4 Evropski kontekst istorijske propasti i pusto5 koju je za

sobom ostavio autokratski reZim plebiscitarnog cezarizma,baziranna apsolutnoj dominaciji politike, sistemu velikih parola i katastro-

tatnitr kra.lnjih rezultata, karakteristidnom po tome Sto je u ekonomiji

carevalo rasipnidko poslovanje i privid laZnog bogatstva i sjaja

zasnovan na spoljnjem i unutra5njem dugu, u politici jednoumlje,

a u kulturi nastojanje da se stvaranje bilo kakve autentidne intelek-

tualne zajednice unisti u korenu (karakteristidanje sludaj jugoslov-

enske zajednice intelektualaca okupljene oko zagrebadkog filozof-

skog dasopisa Praxis);

3. Zajednidka jugoslovenska drZava stvorena je pod pret-

postavkom o bliskosti konstitutivnih naroda i rasprostranjenim

ubedenjem da je red o jednom narodu, sastavljenom od tri plemena'

u skladu sa u Evropi prihva6enim uverenjem o drZavi-naciji, ali se

odmah nakon ujedinjenja pokazalo da je ta pretpostavka ili ro-

mantidarska ili praktidno-politidka zabluda;

3.1 Dodatnu poteSkoiu dinila je dinjenica da se na balkans-

kom geopolitidkom prostoru nacije ve6im delom nisu ni formirale

na osnovu ,jezidkog" ali i etnidkog nadela, nego je vododelnica u

njihovom nastajanju bila i verska pripadnost i etnidko poreklo. To

ee uiti izvorom stalne napetosti izmedu, inade etnidki najsrodnijih- Srba i Hrvata, demu 6e se u toku i posle Drugog svetskog rata

pridruZiti i muslimanski dinilac;

3.2 Etnidke suprotnosti su ved u meduratnoj Jugoslaviji izbi-

jale na povrsinu punom snagom da bi u toku oslobodiladkog rata

izbile u ekstremnim oblicima manifestujuii se kao krvavi meduet-nidki i verski sukob, tako da su u pojedinim krajevima Jugoslavijepoprimile i oblik politike genocida (usta5ka politika genocida nadSrbima Jevrejima i Ciganima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini idetnidki genocid nad Muslimanima u istodnoj Bosni);

3.3 Mada je i sama u medurarnoj Jugoslaviji vodila politikurazbijanja zajednidke drZave i iskori5iavanja porencijala nacio-nalnih suprotnosti u ,,revolucionarne svrhe", istorijska je zaslugaKPJ Sto je u toku rata zastupala ideje nacionalnog pomirenja i,,bratstva i jedinstva", koje ie ubrzo po dolasku na vlast koristitikao jedno od snaZnih sredstava manipulacije stanovni5tvom u isti-canju svoje telnje za hegemonijom u politidkom Zivotu;

3.4 Centri politidke moii u ,,drugoj" Jugoslaviji predsravljalisu se kao veliki borci protiv ,,nacionalizma", ali su zapravo biligeneratori Sovinistidkih tendencija u druitvu, narodito kada su uborbi za Titovo naslede gradili svoje republidke-nacionalne busije,republike kao nacionalne drZave sa nacionalnim ekonomijama, poli-tikama, kultupma; nacionalizam tih centara bio je instrumentalan,pa je prirodno:Sto je u prvim izbornim suodavanjima sa autentidnimnacionalizmom ili gubio izbornu trku ili se pretvarao u svojusocijal-Sovinistidu ili nacional-socijalistidku varijantu ;

3.5 Nakon sloma sistema titoistidkog autoritarizma jugoslo-venski prostor su ispresecali Sovinistidki ili socijal-sovinistidki ta-kode autoritarni reZimi koji su etnidke suprotnosti dovele do inter-nacionalizovanog gradanskog rata, sa svim elementima iracionalnihrazaranja i zlodina koje takav tip rata izaziva.

4. I prva, monarhistidka, i druga, ,,avnojevska" Jugoslavijabile su samo razliditi tipovi autoritarnog drZavnog i druitvenogustrojstva. Propast mecluratne Jugoslavije nije izazvala i propastdrZave (bez obzira na strahovita ratna razaranja i ,,revoluciona-u..promenu sistema), dok je istorijski krah sistema uspostavljenogposle Drugog svetskog rata izazvao punu dru5tvenu clezorganiza-ciju, propast drZave u gradanskom ratu;

4.1 Autoritami titoistidki sistem morao je neminovno dovestido raspada svih njegovih institucija; nakon raspada partije moralase raspasti partijska drLava olidena u saveznim institucijama kaoSto su Predsedni5tvo, Vlada, SkupStina; raspao se monetarni sistem,pokidani su privredni tokovi, kulturne veze, a posebno je trau-matidan raspad ustanova materijalne sile tog sistema, velikih eko-

XI

X

F

l(Io

=N

I

IY

oN

d)

illri8 8

L-

8 9

XI

X

oF{J)fEo

-

N

JLL

!laY

-ccoNo(I)

nomskih sistema, a zatim i materijalnih sila represivnog aparata *

vojske i policije;4.2Taj sistem se uruiio, pre svega usled svoje kolosalne

nesposobnosti da se suodi sa izazovimaLivota, a ne delovanjemnaraslih dentokratskih snaga (mada moi tih snaga ne treba potcen-jivati), ostaviv5i za sobom naslede koje nikako ne moZe predstavljatipovoljnu podlogu za clemokratske procese; simbol te nesposobnostida se nadu demokratska i civilizovana re5enja su razaranja Vuko-vara, Mostara, Sarajeva...

5.lz\az iz titoistidkog autoritarizma nije, dakle, bio u us-postavljanju demokratije, nego u stvaranju, na razvalinama zajed-nidke drZave pet-Sest novih, takode autoritarnih, izvorno Sovin-istidkih ili nacional-socijalistidkih sistema, koji su, kada su ih Evropai SAD pojedinaino priznali postaviti pred evropske politidke sileiste one probleme koje je postavljao i raspad Jugoslavije - samo usmanjenom obimu, a moZda i u drastiinijim oblicima;

5.1 Postojeie politidke snage, diji je strate5ki cilj stvaranjenacionalnih, a ne demokratskih drZava, na razvalinama ve6 bivSeJugoslavije, nisu u stanju da re5e osnovna egzistencijala pitanjaljudi niti da doprinesu ekonomskom, politiikom i kulturnom napret-ku novostvorenih drZava;

5.2 Ni pokulaji evropskih politidkih krugova i SAD, ruko-vor1enih pre svega svojim dosta usko shva6enim interesima, dasukobe na tlu sada vei biv5e Jugoslavije, racionalizuju, zbog nera-zumevanja snage i delotvornosti iracionalnog plemenskog Soviniz-ma, mrZnji i ostraSienosti u balkanskom mentalnom sklopu, nisu inede dati neke znadajnije rezultate;

5.3 Posebno pogubna ideja u Zivotu pripadnika svake odetnidkih grupa na jugoslovenskom tlu da nema niti moZe vi5e bitizajednidkog Zivota sa onim ,,drugim" koju podrZavaju i Sire nacio-nalne politidke i kulturne elite ni ali ta ni na koji nadin ne moZedoprineti okondanju tragidnih zbivanja;

5.4 Odigleclno su pro5la vremena nasilnog drZanja pojedinihnaroda u ,,federalnoj zajednici zbratimljenih naroda i narodnosti",a jo5 nisu nastupila vremena,,uspravnog hoda" i Zivota u zajednicidostojanstvenog graclanina-pojedinca dija lidna nacionalna pripad-

nost, verska ubeclenja i politidka opredeljenja nede a priori odredivatinjegov dru5tveni poloZaj; ta vremena mogu doneti samo na toleran-ciji zasnovani Siroki demokratski pokreti.

II P r o t i v r e t no s ti dnd tv e no g an g almrma i nt e I e ktual c a

Analiza poku5aja da se na razlidite nadine definira pojam,,intelektualac" i razmatranje svih nijansi odnosa izmedu pojmovaintelektualac i inteligencija zahtevala bi posebnu studiju. Skrenuobih, ipak, paZnju na dinjenicu da, istorijski posmatrano, pojaminteligencije dugujemo ruskoj kulturi, iako 6e se uvek na6i i poijakai Nemaca koji ie -ovakvu tvrdnju nastojati, ne sasvim bez argu_menata, da ospore3. Ali, ako se pod pojmom intelektuala. pojru-zurneva krtidki mislilac, dovek koji osporava i transcendira pos-tojeie, ili kako bi rekao Aleksandar Hercen, jecla' od onih mislilacakoji su artikulisali pojam inteligencija, borac protiv carskog samo-drZavlja, onda bi i pretpostavka da pojam inteligencije dugujem.ruskoj kulturi nastaloj u otporima carskom samodrZavlju moglabiti ozbiljno utemeljena. S druge strane, pojam intelektualca dugu-jemo francuskoj kulturi. Zanimljivo je primetiti da i raj pqimnastao u Zestokim politidkim borbama izazvanlh Drajfusovomaferom, a jo5 je zanimljivije da je od samih podetaka taj pojamdobio i aflihrativno i pogrdno znadenje. Verovatno je ctile taipojam, ako se izuzme Napoleonov prezrivi stav prema inteleitual_cima, prvi upotrebio Zor2Klemanso, kasnije predsednik Francuskerepublike-. No, ostavimo istoriju pojmova po strani.

Zapravo, te5ko je reii da postoji neka opiteprihvaiena defi-nicija pojma ,,intelektualac", a jo5 manje se taj pojam moZe oclreditina nadin koji bi mogao da bude operacionalno upotrebljiv. Te5koje, na primer, identifikovati intelektualce sa visokoobrazovanimIjudima, jer sticanje najviSih akademskih diploma i zvanja, samopo sebi, nije ni neophodan ni dovoljan uslov da bi neko bio intelek-tualac, premda se mora priznati da se intelektualci mahom regrutujuiz krugova visokoobrazovanih ljudi. Ovaj tip oclredenja, u ustui-aSiroko rasprostranjene mreZe visokog obrazovanja u ,uu."-"no-dru5tvu, veoma je, mora se priznati, pogodan kao osnova za uo-bidajene tipove sociolo5kih istraZivanja diu5tvenih grupa i slojeva,p"

Tgglry,t1"_Iar1vno, o db ac i v anj em o v ak v o g 1 ipi od rede nj a3 Uporct l i . nu primcr, Richarcl pipcs, , , Intcl l igcntsia lrom thc Gcrman

lntelrgenz"l, Slut,iL Revtev,, Americutt euarterll, oJ'Soviet antl East ELtntpeanStwlies, Yol.30, No 3 (Scpt. t97l), pp. 615-618.

Ako.ie rci o nastanku i isturi.lskim izvorima pojrnova ,,intcligcncila,, i"tntelcktualac", skrcnu. bih paZnju na zanirnljiv ratl Andrc.ic Sto.ikovi6;,,Kalo.ic

lllc^tl9: .l ruskoi intcligcnci.ii i riancuskim inrcrekrualcima", Reviia zu s.ciokt14iju,br. 3-4l | 9lr7

90

L.

9 l

XI

X

oF{J)fEo

-

N

JLL

!laY

-ccoNo(I)

nomskih sistema, a zatim i materijalnih sila represivnog aparata *

vojske i policije;4.2Taj sistem se uruiio, pre svega usled svoje kolosalne

nesposobnosti da se suodi sa izazovimaLivota, a ne delovanjemnaraslih dentokratskih snaga (mada moi tih snaga ne treba potcen-jivati), ostaviv5i za sobom naslede koje nikako ne moZe predstavljatipovoljnu podlogu za clemokratske procese; simbol te nesposobnostida se nadu demokratska i civilizovana re5enja su razaranja Vuko-vara, Mostara, Sarajeva...

5.lz\az iz titoistidkog autoritarizma nije, dakle, bio u us-postavljanju demokratije, nego u stvaranju, na razvalinama zajed-nidke drZave pet-Sest novih, takode autoritarnih, izvorno Sovin-istidkih ili nacional-socijalistidkih sistema, koji su, kada su ih Evropai SAD pojedinaino priznali postaviti pred evropske politidke sileiste one probleme koje je postavljao i raspad Jugoslavije - samo usmanjenom obimu, a moZda i u drastiinijim oblicima;

5.1 Postojeie politidke snage, diji je strate5ki cilj stvaranjenacionalnih, a ne demokratskih drZava, na razvalinama ve6 bivSeJugoslavije, nisu u stanju da re5e osnovna egzistencijala pitanjaljudi niti da doprinesu ekonomskom, politiikom i kulturnom napret-ku novostvorenih drZava;

5.2 Ni pokulaji evropskih politidkih krugova i SAD, ruko-vor1enih pre svega svojim dosta usko shva6enim interesima, dasukobe na tlu sada vei biv5e Jugoslavije, racionalizuju, zbog nera-zumevanja snage i delotvornosti iracionalnog plemenskog Soviniz-ma, mrZnji i ostraSienosti u balkanskom mentalnom sklopu, nisu inede dati neke znadajnije rezultate;

5.3 Posebno pogubna ideja u Zivotu pripadnika svake odetnidkih grupa na jugoslovenskom tlu da nema niti moZe vi5e bitizajednidkog Zivota sa onim ,,drugim" koju podrZavaju i Sire nacio-nalne politidke i kulturne elite ni ali ta ni na koji nadin ne moZedoprineti okondanju tragidnih zbivanja;

5.4 Odigleclno su pro5la vremena nasilnog drZanja pojedinihnaroda u ,,federalnoj zajednici zbratimljenih naroda i narodnosti",a jo5 nisu nastupila vremena,,uspravnog hoda" i Zivota u zajednicidostojanstvenog graclanina-pojedinca dija lidna nacionalna pripad-

nost, verska ubeclenja i politidka opredeljenja nede a priori odredivatinjegov dru5tveni poloZaj; ta vremena mogu doneti samo na toleran-ciji zasnovani Siroki demokratski pokreti.

II P r o t i v r e t no s ti dnd tv e no g an g almrma i nt e I e ktual c a

Analiza poku5aja da se na razlidite nadine definira pojam,,intelektualac" i razmatranje svih nijansi odnosa izmedu pojmovaintelektualac i inteligencija zahtevala bi posebnu studiju. Skrenuobih, ipak, paZnju na dinjenicu da, istorijski posmatrano, pojaminteligencije dugujemo ruskoj kulturi, iako 6e se uvek na6i i poijakai Nemaca koji ie -ovakvu tvrdnju nastojati, ne sasvim bez argu_menata, da ospore3. Ali, ako se pod pojmom intelektuala. pojru-zurneva krtidki mislilac, dovek koji osporava i transcendira pos-tojeie, ili kako bi rekao Aleksandar Hercen, jecla' od onih mislilacakoji su artikulisali pojam inteligencija, borac protiv carskog samo-drZavlja, onda bi i pretpostavka da pojam inteligencije dugujem.ruskoj kulturi nastaloj u otporima carskom samodrZavlju moglabiti ozbiljno utemeljena. S druge strane, pojam intelektualca dugu-jemo francuskoj kulturi. Zanimljivo je primetiti da i raj pqimnastao u Zestokim politidkim borbama izazvanlh Drajfusovomaferom, a jo5 je zanimljivije da je od samih podetaka taj pojamdobio i aflihrativno i pogrdno znadenje. Verovatno je ctile taipojam, ako se izuzme Napoleonov prezrivi stav prema inteleitual_cima, prvi upotrebio Zor2Klemanso, kasnije predsednik Francuskerepublike-. No, ostavimo istoriju pojmova po strani.

Zapravo, te5ko je reii da postoji neka opiteprihvaiena defi-nicija pojma ,,intelektualac", a jo5 manje se taj pojam moZe oclreditina nadin koji bi mogao da bude operacionalno upotrebljiv. Te5koje, na primer, identifikovati intelektualce sa visokoobrazovanimIjudima, jer sticanje najviSih akademskih diploma i zvanja, samopo sebi, nije ni neophodan ni dovoljan uslov da bi neko bio intelek-tualac, premda se mora priznati da se intelektualci mahom regrutujuiz krugova visokoobrazovanih ljudi. Ovaj tip oclredenja, u ustui-aSiroko rasprostranjene mreZe visokog obrazovanja u ,uu."-"no-dru5tvu, veoma je, mora se priznati, pogodan kao osnova za uo-bidajene tipove sociolo5kih istraZivanja diu5tvenih grupa i slojeva,p"

Tgglry,t1"_Iar1vno, o db ac i v anj em o v ak v o g 1 ipi od rede nj a3 Uporct l i . nu primcr, Richarcl pipcs, , , Intcl l igcntsia lrom thc Gcrman

lntelrgenz"l, Slut,iL Revtev,, Americutt euarterll, oJ'Soviet antl East ELtntpeanStwlies, Yol.30, No 3 (Scpt. t97l), pp. 615-618.

Ako.ie rci o nastanku i isturi.lskim izvorima pojrnova ,,intcligcncila,, i"tntelcktualac", skrcnu. bih paZnju na zanirnljiv ratl Andrc.ic Sto.ikovi6;,,Kalo.ic

lllc^tl9: .l ruskoi intcligcnci.ii i riancuskim inrcrekrualcima", Reviia zu s.ciokt14iju,br. 3-4l | 9lr7

90

L.

9 l

aY-(!

oNocD

inteligencije i intelektualaca, otvara se toliko pitanja, tako da semogu razumeti sociolozi koji se, u nastojanju da na njih odgovore,odluduju za pomenuti pristup. Na primer - kako, uop5te odrediti iintelektualca i inteligenciju, da to budu sociolo5ki relevantni poj-movi? Da li je intelektualac dovek koji hiljade razliditih neartiku-lisanih frustracija artikuli5e u kritidku samosvest dru5tva? Kakoodrediti to nemodno bi6e pred zagonetkom sveta? Kao tragidnufiguru, mudenika ili muditelja? Kao doveka koji Zivi za ideje iubedenja, a ne od ideja i ubetlenja? Koliko su osnovane popularnepredstave o intelektulacu kao doveku koji prave stvari radi i misliu krivo vreme? Takode je pitanje da li se pojam intelektualca mo-Ze svesti samo na tzv. proizvodade duhovnih, kulturnih, vrednosti?Ovakva odredba se nesumnjivo moZe smatrati dovoljnim uslovomda bi neko bio intelektualac, ali je pitanje da li je to i neophodanuslov! Pitanje se ne postavlja samo tako Sto bi se, moZda ovomodredbom neopravdano suZavao pojam intelektualca, nego i u su-protnom pravcu - da li se svaki stvaralac duhovnih vrednosti moZesmatrati intelektualcem? Ako i ovakvo odre<Ienje sadrZi neke ne-doumice, moZe se zakljuditi da ni pojam intelektualca u koji bi biliugradeni odredeni tipovi zanimanja, pre svega slobodne profesije,zatim profesori univerziteta, naudnici, tzv. tehnidka inteligencija,visokoobrazovano dinovni5tvo, ne bi mogao da zadovolji sve kri-terije jedne sveobuhvatne definicije koja bi sadrZavala jednoznadnoshvaiene genus proximum i differentiu specificu.

Ma koliko da ovakvo razmatranje moZe da deluje obeshrabru-juie, mora se, ipak, priznati da ono omoguiuje da se bolje uoiirelativnost pojma intelektualca i njegova zavisnost od odredenogtipa dru5tvene strukture, tipa kulture, dosegnutog civilizacijskognivoa u jednom druStvu. Tako je, na primer, jedna od prvih velikihfigura intelektualca u zapadnoj civilizaciji bio Sokrat, ali se ve6povodom Sokrata postavlja pitanje da li je intelektualac dovek kojine samo da stvara sistem vrednosti, nego mora i biti u (obaveznom?)sukobu sa dominantnim sistemom vrednosti dru5tva diji je dlan.Da li je, naime, intelektualac dovek koji ne samo da swara nego iponi5tava, negira odredene dru5tvene vrednosti? Na drugoj strani,u tzv. primitivnim dru5tvima vrad, a ne poglavica bi odgovaralipojmu intelektualca. U balkanskim dru5tvima XIX veka, na primer,ulogu intelektualca su igrali sve5tenik i uditelj. No, vremena semenjaju, tako da se danas niko ozbiljan ne bi mogao pomiriti sadinjenicom da, na primer, neke od profesora jugoslovenskih uni-

9 2

,3,

9 3

verziteta smatra intelektualcima,bez obzira na zvudne titule kojenose.

Radikalne promene u druStvenoj poziciji intelektualca donelisu totalitarni reZimi staljinistidkog tipa i razvoj postindustrijskogdruSwa u 20. veku na jednoj, kao Sto su pitanje antiintelektualizmazaoitrili do krajnjih konsekvenci na drugoj strani. Promene su biletako snaZne da se desto - kakve li ironije za onog aristokratsko-elitistidkog Hercenovog borca protiv carskog samodrZavlja - in-telektualac pretvarao u kruhoborcai drLavozborca, potiruii svojusamobitnost. Taj tragidan obrat u dru5tvenoj ulozi intelektualcaveoma dobro je otslikao ZitiienBenda u svom ve6 klasidnom deluIzclaja intelektualca5. Benda zapravo smatra da pod uticajem poli-tidkih strasti - rasnih, klasnih i nacionalnih - intelektualac izneve-rava odanost distoj, nepristrasnoj aktivnosti duha.Za njega su in-telektualci sve5tenici duha, koji, naravno, ne mogu da sprede do-vedanstvo da dini zlo ali mogu i moraju da nateraju to isto dovedan-stvo da visoko po5tuje dobro. Svoje doba, prvu polovinu dvadesetogveka, Benda ozsnEavakao doba politike, a predavanje intelektualacapolitidkim striistima odrecluje kao ,,veliku izdaju". Njegovo delosvedodanstvo je o tome da se u Evropi tridesetih godina, s nastupa-njem fa5izma, nacional-socijalizma i staljinizma,,,...formira dvr-sto izatkano tlo mrZnje", koja, ,,...postajuii preciznija, sve vi5e ja-da"6 Ako je doba nastupanja fa5izma za sobom ostavilo ideju,,Livela smrt!", savremeni grailanski rat na Balkanu porodio je slidanapsurd,,mrZnja je lepa!".

Moderno vreme je donelo - tu je Benda u pravu - sluZenjepolitidkim strastima i interesima, donelo je intelektualni rad kaosluZbu veoma pragmatidnim politidkim ciljevima, a sluZbu ideji

s Julicn Benda, La trahison tles clerks ,Paris 1927 . Prvi prcvod na cngleskip<rjavio sc pod naslovom The Treason of the Intellecnrals vc( 1928 (William Morrowand Co, Ncw York 1928). Noviii ipotpuniji prcvul.jc iz 1955. gtxline: I/re BetraT,alol t he I nte I le ct ucls (Boskrn: B acon Press I 955). Kraia vcrzi ja Bcndinog dcla pojavilase i na srpsko-hrvatskom jcziku 1996 pod naslovom lzdaja intelektualaca (Soci.jalnamisao, Bcograd 1996, prevco s cnglcskog Branimir Gligorii). Sirc o Bcndinomstanovi5tu vidcti u Ray Nichols, Treason, Traclition and the Intellectual: JulienBendaantl Political Discourse, Thc Regcnts Press ofKansas, Lawrcncc 1978.

6 Zlliien Bcnda, Izdqia intelektualca, str. l 2- 1 3, jug. izclanja. Benda svoicvremc oznadava kao peritxl ,,nacionalnog ujcdinjavanla,,...koii nc vodi u vladavinuljubavi, ncgo opSte mrlnje, koja, za trenutak, dominira delimiinim mrln jama. Danassu politidke strasti steklc /<ontinuitet lto jc, u svim oseianjima, tako redak kvalitct.",Ibirl .. srr . 36 .

TX

Fal

;=t !

N

J

u

aY-(!

oNocD

inteligencije i intelektualaca, otvara se toliko pitanja, tako da semogu razumeti sociolozi koji se, u nastojanju da na njih odgovore,odluduju za pomenuti pristup. Na primer - kako, uop5te odrediti iintelektualca i inteligenciju, da to budu sociolo5ki relevantni poj-movi? Da li je intelektualac dovek koji hiljade razliditih neartiku-lisanih frustracija artikuli5e u kritidku samosvest dru5tva? Kakoodrediti to nemodno bi6e pred zagonetkom sveta? Kao tragidnufiguru, mudenika ili muditelja? Kao doveka koji Zivi za ideje iubedenja, a ne od ideja i ubetlenja? Koliko su osnovane popularnepredstave o intelektulacu kao doveku koji prave stvari radi i misliu krivo vreme? Takode je pitanje da li se pojam intelektualca mo-Ze svesti samo na tzv. proizvodade duhovnih, kulturnih, vrednosti?Ovakva odredba se nesumnjivo moZe smatrati dovoljnim uslovomda bi neko bio intelektualac, ali je pitanje da li je to i neophodanuslov! Pitanje se ne postavlja samo tako Sto bi se, moZda ovomodredbom neopravdano suZavao pojam intelektualca, nego i u su-protnom pravcu - da li se svaki stvaralac duhovnih vrednosti moZesmatrati intelektualcem? Ako i ovakvo odre<Ienje sadrZi neke ne-doumice, moZe se zakljuditi da ni pojam intelektualca u koji bi biliugradeni odredeni tipovi zanimanja, pre svega slobodne profesije,zatim profesori univerziteta, naudnici, tzv. tehnidka inteligencija,visokoobrazovano dinovni5tvo, ne bi mogao da zadovolji sve kri-terije jedne sveobuhvatne definicije koja bi sadrZavala jednoznadnoshvaiene genus proximum i differentiu specificu.

Ma koliko da ovakvo razmatranje moZe da deluje obeshrabru-juie, mora se, ipak, priznati da ono omoguiuje da se bolje uoiirelativnost pojma intelektualca i njegova zavisnost od odredenogtipa dru5tvene strukture, tipa kulture, dosegnutog civilizacijskognivoa u jednom druStvu. Tako je, na primer, jedna od prvih velikihfigura intelektualca u zapadnoj civilizaciji bio Sokrat, ali se ve6povodom Sokrata postavlja pitanje da li je intelektualac dovek kojine samo da stvara sistem vrednosti, nego mora i biti u (obaveznom?)sukobu sa dominantnim sistemom vrednosti dru5tva diji je dlan.Da li je, naime, intelektualac dovek koji ne samo da swara nego iponi5tava, negira odredene dru5tvene vrednosti? Na drugoj strani,u tzv. primitivnim dru5tvima vrad, a ne poglavica bi odgovaralipojmu intelektualca. U balkanskim dru5tvima XIX veka, na primer,ulogu intelektualca su igrali sve5tenik i uditelj. No, vremena semenjaju, tako da se danas niko ozbiljan ne bi mogao pomiriti sadinjenicom da, na primer, neke od profesora jugoslovenskih uni-

9 2

,3,

9 3

verziteta smatra intelektualcima,bez obzira na zvudne titule kojenose.

Radikalne promene u druStvenoj poziciji intelektualca donelisu totalitarni reZimi staljinistidkog tipa i razvoj postindustrijskogdruSwa u 20. veku na jednoj, kao Sto su pitanje antiintelektualizmazaoitrili do krajnjih konsekvenci na drugoj strani. Promene su biletako snaZne da se desto - kakve li ironije za onog aristokratsko-elitistidkog Hercenovog borca protiv carskog samodrZavlja - in-telektualac pretvarao u kruhoborcai drLavozborca, potiruii svojusamobitnost. Taj tragidan obrat u dru5tvenoj ulozi intelektualcaveoma dobro je otslikao ZitiienBenda u svom ve6 klasidnom deluIzclaja intelektualca5. Benda zapravo smatra da pod uticajem poli-tidkih strasti - rasnih, klasnih i nacionalnih - intelektualac izneve-rava odanost distoj, nepristrasnoj aktivnosti duha.Za njega su in-telektualci sve5tenici duha, koji, naravno, ne mogu da sprede do-vedanstvo da dini zlo ali mogu i moraju da nateraju to isto dovedan-stvo da visoko po5tuje dobro. Svoje doba, prvu polovinu dvadesetogveka, Benda ozsnEavakao doba politike, a predavanje intelektualacapolitidkim striistima odrecluje kao ,,veliku izdaju". Njegovo delosvedodanstvo je o tome da se u Evropi tridesetih godina, s nastupa-njem fa5izma, nacional-socijalizma i staljinizma,,,...formira dvr-sto izatkano tlo mrZnje", koja, ,,...postajuii preciznija, sve vi5e ja-da"6 Ako je doba nastupanja fa5izma za sobom ostavilo ideju,,Livela smrt!", savremeni grailanski rat na Balkanu porodio je slidanapsurd,,mrZnja je lepa!".

Moderno vreme je donelo - tu je Benda u pravu - sluZenjepolitidkim strastima i interesima, donelo je intelektualni rad kaosluZbu veoma pragmatidnim politidkim ciljevima, a sluZbu ideji

s Julicn Benda, La trahison tles clerks ,Paris 1927 . Prvi prcvod na cngleskip<rjavio sc pod naslovom The Treason of the Intellecnrals vc( 1928 (William Morrowand Co, Ncw York 1928). Noviii ipotpuniji prcvul.jc iz 1955. gtxline: I/re BetraT,alol t he I nte I le ct ucls (Boskrn: B acon Press I 955). Kraia vcrzi ja Bcndinog dcla pojavilase i na srpsko-hrvatskom jcziku 1996 pod naslovom lzdaja intelektualaca (Soci.jalnamisao, Bcograd 1996, prevco s cnglcskog Branimir Gligorii). Sirc o Bcndinomstanovi5tu vidcti u Ray Nichols, Treason, Traclition and the Intellectual: JulienBendaantl Political Discourse, Thc Regcnts Press ofKansas, Lawrcncc 1978.

6 Zlliien Bcnda, Izdqia intelektualca, str. l 2- 1 3, jug. izclanja. Benda svoicvremc oznadava kao peritxl ,,nacionalnog ujcdinjavanla,,...koii nc vodi u vladavinuljubavi, ncgo opSte mrlnje, koja, za trenutak, dominira delimiinim mrln jama. Danassu politidke strasti steklc /<ontinuitet lto jc, u svim oseianjima, tako redak kvalitct.",Ibirl .. srr . 36 .

TX

Fal

;=t !

N

J

u

I

zamenilo je ide.jom o sluZbi, zvtrla se ona drZavna' partijska, korpo-racijska ili kako mu drago. Nezavisni intelektualac nije sledio Sokra-ta, pretvarao se u sluZbenika. Postojao je Sraf, istina d<lbro podmazanSraf u velikim birokratskim drZavnim, partijskim ili korporativnimma5inerijama. Lenjinov podsmeh intelektualcima koji odbijaju dapostanu ,,5rafdi6i i todki6i" pretvorio se u tragidan pad intelektualcai triurnf antiintelektualizrna staljinskog tipa ko.ji ie moii biti sasvimegzaktno rneren brojem pobijenih intelektualaca, ili u boljim sluda-jevima oteranim u izgnanstva, logore i samoubistva. Prsti gruzij-skog gor5taka bili su suvi5e snaZni za slaba5ni vrat Osipa Man-delj5tajma, kao Sto je Makartijev ,,lov na ve5tice" za Openhajmerai mnoge druge ameridke intelektuaice zavrien tragidno.

'Za ovaj pad, gorak ukus poraza, besmisleno je optuZivatisamo intelektualce. Traba priznati da im ni dru5fveni uslovi savre-menog sveta ne pruZaju Bog-zna-kakav izbor. Ako se imaju uviclu velika postindustrijska dru5tva, nezavisno od ideolo5kihzastava kojima maSu, dakle druStva ,,organizovane neodgovor-nosti", kako ih je, ne bez razloga, nazvao Rajt Mils, primetide seda se nezavisnotn intelektualcu suZavaju mogudnosti slobodnogobraianja javnosti - pod uslovom da u nekim od tih dru5tava takone5to kao javnost uop5te postoji. Iz ruku intelektualaca istrgnuta je

materijalna baza intelektualnih sloboda, Sto je ,,plodno" tle za ra'zlidite moderne oblike manipulacije. Tako intelektualac ne samoda sluZi razliditim tipovima i institucijarna manipulacije ljudima,nego i sam biva manipuliran. Zar se onda duditi Sto su intelektualciizloleni nemilosrdnoj pomami politidkih gangstera, ucenama, pris-lu5kivanjima, razliditim oblicima represije kojima su bili izvrgnutipod hitlerizmom, makartizmom, staljinizmom i svakojakim drugim

,,izrnima"?! Unutar dorninacije moii nad umom, bez obzira nanjen pojavni oblik. intelekt strada - bilo da joj se pokorava, biloda joj teZi. Tako je bar u druitvima gde istina autoriteta zamenjujeautoritet istiue.

U poku5ajima da se raz.ume konfliktna uloga intelektualca,dini se da bi bilo od koristi razmotriti jo5 neka pitanja koja mogubiti relevantna za njegr.rv druitveni angaZman. Raspravljajuii uPrivredi i clruitvtt o su5tini, pretpostavkama i razvoju birokratskevlasti? Maks Veber ne pominje direktno intelektualce, ali pravi

7 Max Wcbcr, Privretlu i tlru.itvo, I i ll, Kultura (bibhotcka Kuri,iutitte)'

Beograd 1970. posebno txlcl.iak VIII u drugom tomu

razliku izmedu ,,strudnjaka" i ,,prot'esionalaca" koji stiiu viso-ko5kolske diplome na univerzitetima, visokim tehnidkini ikolama,trgovadkim akademijama na jednoj, i ,,kulturnoe doveka., na drugojstrani. Dok je prvima strudni ispit cilj koji im onda omogudavadru5tveni prestiZ i ugled, odakle crpu ekonomsku korist, dotle ,,kul-turan dovek" Zeli da postigne kvalitet nadina Zivota koji u njegovomdruStvu vaZi kao kulturan. Tako pojam ,,kulturne lidnosti.. zavisiod vaZeieg pojma kulture, ali prevaga strudnjaka, koju Veberuodava, uslovljena je nezadrlivim Sirenjem birokratizacije svihjavnih i privatnih odnosa vlasti. Borba ,,novog struinjaka,, protiv,,kulturnog doveka" pogada, po Veberovom mi5ljenju, sva najde-likatnija pitan ja kulture.

MoZe se zakljuditi da sociologija i hoie i moZe mnogo daudini u analitidkom ra5dlanjavanju pojmova inteligencija i intelek-tualac; drugo je pitanje da li i dovoljno. pristup intelektualcu sastanovi5ta dru5tvene podele rada i podele druStva na klase jedan jeod veoma rasprostranjenih u sociologiji, i to ne samo onoj mark-sistidke provinijencije. U opStoj podeli na manuelna i nemanuelnazanimanja'ii itelektualci bi bili l jucli koji obavljaju nemanuelna za-nimanja, premda sva nemanuelna zanimanja ne podrazumevajuosobit intelektualni napor, kao Sto su mnoga manuelna zanimanjanezamisliva bez intelektualnog napora razlidit<tg stepena. Ovakvorezonovanje nesumnjivo ima smisla, ali takav pristup ne pomaZemnogo da se instrumentarijem sociolo5ke nauke iscrpi pojarn in-telektualca i da se analitidki razumeju njegove funkcije.

JoS su nepouzdaniji rezultati napora da se inteligencija kaosloj situira u celinu druStvene strukture. Veoma se brzo otkriva dainteligencija nije kompakfan druitveni sloj koji bi dinio cleo jednedrustvene klase, zauzimao prostor izmedu osnovnih drustvenih kla-sa ili delomidno pripadao razliditim klasama. MoZda je, re5avajuiiovu nedoumicu, Karl Manhajm - preuzev5i ideju Alfreda Veberao,,slobodno lebdeio.j inteligenciji"'- i do5ao do zakljudka cla jered o jednom relativno besklasnom sloju koji ne pripacla pojedinirndru5tvenim klasama, ali ne stoji ni iznacj njih. Naiavno, ne trebazaboraviti da kao pandan .,sloboclno lebcleioj inteligenciji,, i kritidkiorijentiranom intelektualcu stoji konzervativni tip,,ukorenjenogintelektualca,,.

XI

5

F4t)

:{luNoI

aY-G.

QNa)co

,*,,r,,,H!,:;:lj,,,roli,'"il1:lilTi.,j,f,,;J1i:,,i,,,";:';ti,:,, I:,11, i'"':l:,;i:pol i t ika kao nauka mtrcuca.?. , . s t r . l lg_l -56.

\-

9 1 9 5

I

zamenilo je ide.jom o sluZbi, zvtrla se ona drZavna' partijska, korpo-racijska ili kako mu drago. Nezavisni intelektualac nije sledio Sokra-ta, pretvarao se u sluZbenika. Postojao je Sraf, istina d<lbro podmazanSraf u velikim birokratskim drZavnim, partijskim ili korporativnimma5inerijama. Lenjinov podsmeh intelektualcima koji odbijaju dapostanu ,,5rafdi6i i todki6i" pretvorio se u tragidan pad intelektualcai triurnf antiintelektualizrna staljinskog tipa ko.ji ie moii biti sasvimegzaktno rneren brojem pobijenih intelektualaca, ili u boljim sluda-jevima oteranim u izgnanstva, logore i samoubistva. Prsti gruzij-skog gor5taka bili su suvi5e snaZni za slaba5ni vrat Osipa Man-delj5tajma, kao Sto je Makartijev ,,lov na ve5tice" za Openhajmerai mnoge druge ameridke intelektuaice zavrien tragidno.

'Za ovaj pad, gorak ukus poraza, besmisleno je optuZivatisamo intelektualce. Traba priznati da im ni dru5fveni uslovi savre-menog sveta ne pruZaju Bog-zna-kakav izbor. Ako se imaju uviclu velika postindustrijska dru5tva, nezavisno od ideolo5kihzastava kojima maSu, dakle druStva ,,organizovane neodgovor-nosti", kako ih je, ne bez razloga, nazvao Rajt Mils, primetide seda se nezavisnotn intelektualcu suZavaju mogudnosti slobodnogobraianja javnosti - pod uslovom da u nekim od tih dru5tava takone5to kao javnost uop5te postoji. Iz ruku intelektualaca istrgnuta je

materijalna baza intelektualnih sloboda, Sto je ,,plodno" tle za ra'zlidite moderne oblike manipulacije. Tako intelektualac ne samoda sluZi razliditim tipovima i institucijarna manipulacije ljudima,nego i sam biva manipuliran. Zar se onda duditi Sto su intelektualciizloleni nemilosrdnoj pomami politidkih gangstera, ucenama, pris-lu5kivanjima, razliditim oblicima represije kojima su bili izvrgnutipod hitlerizmom, makartizmom, staljinizmom i svakojakim drugim

,,izrnima"?! Unutar dorninacije moii nad umom, bez obzira nanjen pojavni oblik. intelekt strada - bilo da joj se pokorava, biloda joj teZi. Tako je bar u druitvima gde istina autoriteta zamenjujeautoritet istiue.

U poku5ajima da se raz.ume konfliktna uloga intelektualca,dini se da bi bilo od koristi razmotriti jo5 neka pitanja koja mogubiti relevantna za njegr.rv druitveni angaZman. Raspravljajuii uPrivredi i clruitvtt o su5tini, pretpostavkama i razvoju birokratskevlasti? Maks Veber ne pominje direktno intelektualce, ali pravi

7 Max Wcbcr, Privretlu i tlru.itvo, I i ll, Kultura (bibhotcka Kuri,iutitte)'

Beograd 1970. posebno txlcl.iak VIII u drugom tomu

razliku izmedu ,,strudnjaka" i ,,prot'esionalaca" koji stiiu viso-ko5kolske diplome na univerzitetima, visokim tehnidkini ikolama,trgovadkim akademijama na jednoj, i ,,kulturnoe doveka., na drugojstrani. Dok je prvima strudni ispit cilj koji im onda omogudavadru5tveni prestiZ i ugled, odakle crpu ekonomsku korist, dotle ,,kul-turan dovek" Zeli da postigne kvalitet nadina Zivota koji u njegovomdruStvu vaZi kao kulturan. Tako pojam ,,kulturne lidnosti.. zavisiod vaZeieg pojma kulture, ali prevaga strudnjaka, koju Veberuodava, uslovljena je nezadrlivim Sirenjem birokratizacije svihjavnih i privatnih odnosa vlasti. Borba ,,novog struinjaka,, protiv,,kulturnog doveka" pogada, po Veberovom mi5ljenju, sva najde-likatnija pitan ja kulture.

MoZe se zakljuditi da sociologija i hoie i moZe mnogo daudini u analitidkom ra5dlanjavanju pojmova inteligencija i intelek-tualac; drugo je pitanje da li i dovoljno. pristup intelektualcu sastanovi5ta dru5tvene podele rada i podele druStva na klase jedan jeod veoma rasprostranjenih u sociologiji, i to ne samo onoj mark-sistidke provinijencije. U opStoj podeli na manuelna i nemanuelnazanimanja'ii itelektualci bi bili l jucli koji obavljaju nemanuelna za-nimanja, premda sva nemanuelna zanimanja ne podrazumevajuosobit intelektualni napor, kao Sto su mnoga manuelna zanimanjanezamisliva bez intelektualnog napora razlidit<tg stepena. Ovakvorezonovanje nesumnjivo ima smisla, ali takav pristup ne pomaZemnogo da se instrumentarijem sociolo5ke nauke iscrpi pojarn in-telektualca i da se analitidki razumeju njegove funkcije.

JoS su nepouzdaniji rezultati napora da se inteligencija kaosloj situira u celinu druStvene strukture. Veoma se brzo otkriva dainteligencija nije kompakfan druitveni sloj koji bi dinio cleo jednedrustvene klase, zauzimao prostor izmedu osnovnih drustvenih kla-sa ili delomidno pripadao razliditim klasama. MoZda je, re5avajuiiovu nedoumicu, Karl Manhajm - preuzev5i ideju Alfreda Veberao,,slobodno lebdeio.j inteligenciji"'- i do5ao do zakljudka cla jered o jednom relativno besklasnom sloju koji ne pripacla pojedinirndru5tvenim klasama, ali ne stoji ni iznacj njih. Naiavno, ne trebazaboraviti da kao pandan .,sloboclno lebcleioj inteligenciji,, i kritidkiorijentiranom intelektualcu stoji konzervativni tip,,ukorenjenogintelektualca,,.

XI

5

F4t)

:{luNoI

aY-G.

QNa)co

,*,,r,,,H!,:;:lj,,,roli,'"il1:lilTi.,j,f,,;J1i:,,i,,,";:';ti,:,, I:,11, i'"':l:,;i:pol i t ika kao nauka mtrcuca.?. , . s t r . l lg_l -56.

\-

9 1 9 5

Vulgarizovane verzije klasno-slojnog pristupa inteligenci.iisvedodanstvo su da je antiintelektualizam ve6 na delu. Tako semoZe primetiti da vulgarno marksistidki pristup koji inteligencijudeli na burZoasku (laZnu) i proletersku (po5tenu, koja se pripadno5iuradnidkom pokretu odride svog posebnog dru5tvenog statusa) neomoguiava istraZivadima da se ozbiljnije pribliZe onome Sto biintelektualca odvajalo od drugih ljudi u jednoj dru5tvenoj zajednici.Taj pristup proma5uje svoj predmet snaZnije Sto se jade politizira.Naime, politidke stranke koje nastupaju u ime istorijskih interesaradnidke klase, zasnovane uglavnom na autoritarnim principima s\zrazitim tendencijama ka oligarhijskoj strukturi, kako je to tadnozapazio Robert Mihels', nastoje da intelektualca pretvore u po-slu5nika aparata. Taj proces pretvaranja inteligencije u podinov-nidenu, poslu5nidku, ili savremenim rednikom iskazano ,,moralno-politidki podobnu" inteligenciju, jedan je od savremenih izrazaantiintelektualizma. Naravno, svako udeiie intelektualaca u delat-nostima politidkih partija ne znadi automatski da je ovaj proces nadelu. U izo5travanju ove teze nije na odmet imati na umu upozorenjeMaksa Veberaro da intelektualce koji sarailuju u aparatu socijalde-mokratskih partija ne treba a priori diskvalifikovati, vei problemtreba posmatrati u zavisnosti od demokratskog karaktera tih partija.Isto tako, ni upozorenje o ,,mazohizmu partijske inteligencije" kojeje u jugoslovenskoj sociolo5koj literaturi formulisao Ljubomir Ta-diiil nije bez osnova, ali to joS uvek ne re5ava pitanje kako pristupitiistraZivanju inteligencije i angaZmana intelektualaca.

U nastojanjima da se odbaci vulgarno-marksistidki pristup,u marksistidkoj literaturi je veliku popularnost stekla ideja kojanije izvorno Gram5ijeva, ali je Antonio Gram5i najvi5e udinio nanjenoj popularizaciji, o tzv organsko.i inteLigenci.ii. To stanovi5teGram5i formuli5e relativno jednostavno: ,,Svaka dru5tvena grupastvara sebi istovremeno, organski, jedan ili vi5e slojeva intelektua-Iaca koji joj pruZaju homogenost i svest o sopstvenoj funkciji ne

v Robert Michcls, Politicat Parr-r,, MacMillan, London 1963. Mada .lcanalizirao poloZaj intelcktualaca u socijaldemokratskim parti.jama, Mikclsovi zak-ljdci sc mogu proSiriti na politidki anga2man intclcktualaca u cclini i na njihovodnos prcma bilo kojcm tipu politidkc strankc.

l0 Max Webcr,,,Predavanje o soci.lalizmu"'r Imam u vidu kn.iige Ljubomira Tadila Poretlak i sktbocla i Da ti/e

nac knaLizam naia sudbinu?

samo na ekonomskom nego i na dru5tveno politidkom polju.,,12Jedino seljaci ne stvaraju organske intelektualce, niti uprorUu;utradicionalne. Radnidkoj klasi,_odnosno njenom pokretu, neopnoOnisu ,,organski inrelektualci", pa Gramsi ide tako daleko au o poiltieto;partiji proletarijata pise kao o ,,kolektivnom intelektuur.r:l rofularnost te ideje medu marksistima je razumljiva: suodeni ." ,"f:i"istidkom praksom, oni su Gramsijevu ideju nekritidki prih;;i;i;.staljinskoj partiji, zasnovanoj na naderim a,,monoritnog jedinstva,,i sveopSte,,budnosti.., razdiranoj procesom pretvaranjibiv.ih par_tijskih drugova-neistomisljenika u drZavne i partijske n"p.i,ur!r;.,Partiji kao ,,kolektivnom policajcu", bilo je zavoaryrvo suproistavitiideju,,kolektivnog intelektualca.,.

-. Izvestan uticaj Gramsijevog shvatanja o tzv. organskoj in_teligenciji moZe se naii i u Sartrovom plecktajeu zo i,rtirkt,oirrit.Tu on definise intelektualca kao ,,doveka koji se meia u stvarikoje ga se ne tidu", a humus iz kojeg nastaje intelektualac otkrivau tehnidaru praktidnog

?n?nJa. Sarti posebno insistira na protiv_rednosti klasnog poloZaja interektualca, jer je rehnidar pruftitnogznanja,kaolehnidar, agent paupe rizacijeiaaniete klase, a r""U"ir8pripada malogradanskom slojubu rloaiiie.Medurim, kaAu r" pJn"baviti ,,onim Sto ga se ne tide.,, on se" pretvara u cudovi5te _ uintelektualca - ali tu svoju funkciju moZe da obavlja ako stane nastanoviSte one klase to11 ji potladena i koja u borli za svoje os-lobodenje oslobada sve ljude. prema ouo-'.huutunju intelekiualacje, dakle, intelektualac po tome sto staje na stanoviste one klasekoja ima najsiri emancipatorski potencijal. stav klase prema intele-ftytc.u

je sumnjidav; Sartr nuglusouu duk opravdano sumnjidav.Takoje intelektuarac izdao svoju krasu, a u krasi eiie interese zetida brani i razvija biva a priori sumnjiv, Ima li, dakle, plodrrj;;;i;z.a razvoj antiintelektu arizma od ove unutrasnje protivrein"ostidru5tvenog poloZaja intelektualca?! Sam Sartr po.;adava ovaj utisakgovoreii o tome da intelektualac u partrju stupa i izrazi brane(isvoju pozicrju duvara fundamentalnihinteiesa. Dakle, stav intelek_!J

a:<-t

N

CD

12 Antunin Gramii, , ,htclcktualci i organrzaci. la kulturc,, , Izahranu dela,Kultura, Bcograd 1959, str.309,Uporcdi, Jcan paul. Sartre, ,.plccloa.jc za intclcktua lcc,,, u Fibzrtike ipolitiike ruspr,ve , skorska kn jiga, Zagrcb t gt r', ,tr. 2fi -245 . shvatan jc druirvcnogangazmana intclcktualca ncraskiclivo jc u dvadcst'm vcku povczano sa sartr.virn

l::ot i nicgovim angaZmanom, ali jc ist. tak. i palo sa nycgovim ncstankom sajavne scenc.

XI

X

F{J)f

o

=L

N

t!

9 6

\

9 7

Vulgarizovane verzije klasno-slojnog pristupa inteligenci.iisvedodanstvo su da je antiintelektualizam ve6 na delu. Tako semoZe primetiti da vulgarno marksistidki pristup koji inteligencijudeli na burZoasku (laZnu) i proletersku (po5tenu, koja se pripadno5iuradnidkom pokretu odride svog posebnog dru5tvenog statusa) neomoguiava istraZivadima da se ozbiljnije pribliZe onome Sto biintelektualca odvajalo od drugih ljudi u jednoj dru5tvenoj zajednici.Taj pristup proma5uje svoj predmet snaZnije Sto se jade politizira.Naime, politidke stranke koje nastupaju u ime istorijskih interesaradnidke klase, zasnovane uglavnom na autoritarnim principima s\zrazitim tendencijama ka oligarhijskoj strukturi, kako je to tadnozapazio Robert Mihels', nastoje da intelektualca pretvore u po-slu5nika aparata. Taj proces pretvaranja inteligencije u podinov-nidenu, poslu5nidku, ili savremenim rednikom iskazano ,,moralno-politidki podobnu" inteligenciju, jedan je od savremenih izrazaantiintelektualizma. Naravno, svako udeiie intelektualaca u delat-nostima politidkih partija ne znadi automatski da je ovaj proces nadelu. U izo5travanju ove teze nije na odmet imati na umu upozorenjeMaksa Veberaro da intelektualce koji sarailuju u aparatu socijalde-mokratskih partija ne treba a priori diskvalifikovati, vei problemtreba posmatrati u zavisnosti od demokratskog karaktera tih partija.Isto tako, ni upozorenje o ,,mazohizmu partijske inteligencije" kojeje u jugoslovenskoj sociolo5koj literaturi formulisao Ljubomir Ta-diiil nije bez osnova, ali to joS uvek ne re5ava pitanje kako pristupitiistraZivanju inteligencije i angaZmana intelektualaca.

U nastojanjima da se odbaci vulgarno-marksistidki pristup,u marksistidkoj literaturi je veliku popularnost stekla ideja kojanije izvorno Gram5ijeva, ali je Antonio Gram5i najvi5e udinio nanjenoj popularizaciji, o tzv organsko.i inteLigenci.ii. To stanovi5teGram5i formuli5e relativno jednostavno: ,,Svaka dru5tvena grupastvara sebi istovremeno, organski, jedan ili vi5e slojeva intelektua-Iaca koji joj pruZaju homogenost i svest o sopstvenoj funkciji ne

v Robert Michcls, Politicat Parr-r,, MacMillan, London 1963. Mada .lcanalizirao poloZaj intelcktualaca u socijaldemokratskim parti.jama, Mikclsovi zak-ljdci sc mogu proSiriti na politidki anga2man intclcktualaca u cclini i na njihovodnos prcma bilo kojcm tipu politidkc strankc.

l0 Max Webcr,,,Predavanje o soci.lalizmu"'r Imam u vidu kn.iige Ljubomira Tadila Poretlak i sktbocla i Da ti/e

nac knaLizam naia sudbinu?

samo na ekonomskom nego i na dru5tveno politidkom polju.,,12Jedino seljaci ne stvaraju organske intelektualce, niti uprorUu;utradicionalne. Radnidkoj klasi,_odnosno njenom pokretu, neopnoOnisu ,,organski inrelektualci", pa Gramsi ide tako daleko au o poiltieto;partiji proletarijata pise kao o ,,kolektivnom intelektuur.r:l rofularnost te ideje medu marksistima je razumljiva: suodeni ." ,"f:i"istidkom praksom, oni su Gramsijevu ideju nekritidki prih;;i;i;.staljinskoj partiji, zasnovanoj na naderim a,,monoritnog jedinstva,,i sveopSte,,budnosti.., razdiranoj procesom pretvaranjibiv.ih par_tijskih drugova-neistomisljenika u drZavne i partijske n"p.i,ur!r;.,Partiji kao ,,kolektivnom policajcu", bilo je zavoaryrvo suproistavitiideju,,kolektivnog intelektualca.,.

-. Izvestan uticaj Gramsijevog shvatanja o tzv. organskoj in_teligenciji moZe se naii i u Sartrovom plecktajeu zo i,rtirkt,oirrit.Tu on definise intelektualca kao ,,doveka koji se meia u stvarikoje ga se ne tidu", a humus iz kojeg nastaje intelektualac otkrivau tehnidaru praktidnog

?n?nJa. Sarti posebno insistira na protiv_rednosti klasnog poloZaja interektualca, jer je rehnidar pruftitnogznanja,kaolehnidar, agent paupe rizacijeiaaniete klase, a r""U"ir8pripada malogradanskom slojubu rloaiiie.Medurim, kaAu r" pJn"baviti ,,onim Sto ga se ne tide.,, on se" pretvara u cudovi5te _ uintelektualca - ali tu svoju funkciju moZe da obavlja ako stane nastanoviSte one klase to11 ji potladena i koja u borli za svoje os-lobodenje oslobada sve ljude. prema ouo-'.huutunju intelekiualacje, dakle, intelektualac po tome sto staje na stanoviste one klasekoja ima najsiri emancipatorski potencijal. stav klase prema intele-ftytc.u

je sumnjidav; Sartr nuglusouu duk opravdano sumnjidav.Takoje intelektuarac izdao svoju krasu, a u krasi eiie interese zetida brani i razvija biva a priori sumnjiv, Ima li, dakle, plodrrj;;;i;z.a razvoj antiintelektu arizma od ove unutrasnje protivrein"ostidru5tvenog poloZaja intelektualca?! Sam Sartr po.;adava ovaj utisakgovoreii o tome da intelektualac u partrju stupa i izrazi brane(isvoju pozicrju duvara fundamentalnihinteiesa. Dakle, stav intelek_!J

a:<-t

N

CD

12 Antunin Gramii, , ,htclcktualci i organrzaci. la kulturc,, , Izahranu dela,Kultura, Bcograd 1959, str.309,Uporcdi, Jcan paul. Sartre, ,.plccloa.jc za intclcktua lcc,,, u Fibzrtike ipolitiike ruspr,ve , skorska kn jiga, Zagrcb t gt r', ,tr. 2fi -245 . shvatan jc druirvcnogangazmana intclcktualca ncraskiclivo jc u dvadcst'm vcku povczano sa sartr.virn

l::ot i nicgovim angaZmanom, ali jc ist. tak. i palo sa nycgovim ncstankom sajavne scenc.

XI

X

F{J)f

o

=L

N

t!

9 6

\

9 7

tualca i prema pokretrr (radniikom) i prema poretku (gradanskom)

je ambivalentan, pa su socijalne predrasude i podozrenla prema

intelektualcima ono tlo na kome buja antiintelektualazam'

In Socijttlna ulog,ct intelektualca u poslednioj deceniii

dvcrclesetog t'eka nrt tlu bivie Jugoslttviie

Posrnatrajuii javnu scenu u savremenoj Jugoslaviji, prepunu

strandarenja, iskljudivosti, zaslepljenosti i mrZnje, dovek se, hteo-

ne'hteo, pita zar je moguie da je jugoslovenska javnost krajem

<lvadesetog veka tako malo ndmakla od onih vremena koje je Vuk

KaradZri opisao redima: ,,Buduii da je Miloje Dak' koji je u podetku

182,5. godine s naiom Smederevskom bio ustao na MiloSa, znao

pomalo ditati i pisati; za to se onda u dvoru Miloievu govorilo (a

moZe biti i sad da se misli), da Skole ne trebaju nikako, jer uieni

ljudi bune podiZu protiv svoga praviteljstva. Milosav pak Lapovac

pr,:cllagao je javno u to vreme. da se pobiju svi, koji znadu ditati i

pisati;-a kad mu je neko rekao: 'Pa Sta iemo onda bez pisara?

kako 6emo kupiti porezu i javljati jedan drugome koje5ta?', on

odgovorio: Porezu iemo rezati u raboS, a kad imam kome Sta dajavim,.ja iu mu po momku poslati.iabuku - i poruditi mu ono Sto

inram da mu javim"" ' ' "7.a razllku od mnogih dar-ra5njih ideolo5kih naganjada,

zaljubljenika u nacionalne drZavnosti i mrZrrjonr zaslepljenih boraca

zalnterese ,,svoje" nacije, Jvlilosav Lapovac je bar po5teno rekao

sta preillaZe. u svakom siuiaju moZe se zakljuditi da je antiintelek-

tuaiiz'rn na-iizrazitij i tamo gde je samo lludsko midljenje subver-

zivna dela';nost i u sretlinama gde nerna nimalo sluha za bilo kakvo

razlidito, ctnrkdije miiljenje. Zato ga je tako mnogo u svim tipovima

clogmi i na dogtnatna zasnrlvanim ideologijama Dogme i dog-

nratske ideologije traze veru i aklamaciju, a ne skepsu i kritidko

preispitivanje svakog javnog dina i stanovi5ta. MuZe se reii da

:rntiintelektuaiizam prevladava tamo gde domirriraju sektaski duh i

netolerantui odnosi medu ljudima. Napokon. antiintelektualizantje rasprostranien r medu intelc:ktualcima, narodito medu onima

t'ji sir se opredelili za kraj'je nacionalisti6ke politidke 'pcije

(nacional-socijalizani i sliini viclovi nacionalnih pokreta), ali i nre-du onima koji su, bilo iz uverenja ili drugih ,a.fogrr,prihvatilidasluze staljiniziranim politidkim partijarna proletarijatri, U tim slu_dajevima, kao Sto je pomenuto, ima i je<inumazohistidku notu.

,.Rat u bivSoj Ju-eoslaviji je Ziva retrospektiva vei zaborar,_ljenog e'ropskog reperto ara z,ra" ,pise Dubravlia Ugresii i nastavrja:,,Rat je, izmedu ostaloga, oZivio zaboravljeno, muzejsko zanimanje,profesiju intelektualac. ozivjele su ponovo vei zabora'ljene fraieo politidkom angaZmanu intelektualca, o ulozi i ocleovtirnosti in-telektualca u povijesnirn zbivanjima, tako dalje i tafo redom. Ratje ubrzao moralni impuls intelektualne Evrope. ponovo se bi-juverbalne bitke za i protiv, intelektualci se medusob'o optuZuju,treniraju zanr moralne prozivke, vodi se borba za pravo i trivo, ,apravilan intelektualni image, za vraianje izgubljena crostojanstvaprofesiji intelektualac." rt Antiinrelektual ne Rost<ute optuZbi ideo-loSlcih korifeja i naganjada bivieg reZirna, Ugresiiki bi rekla -soft-nttulituriz,ma, bi(e zamenjene optuzbe intelektuarcirna kao,,izdajicama syojih narocla,, i ,,propagatora povratka na _ komuni_zanf'. ;

I zaista, proces raspada Jugoslavije i rat cloneli su kljudniobrat u ,,druitvenom angaZmanu.. veiine jugoslovenskih intelek_tualaca, narodito one vedine koja je sluziia u razriiitim obricimapropagandnog i ideoloikog aparata ,,starog relirna,,. Carevo novoruho ideoioikih zastitnika i duvara,,,tu-o,ip.uunog socilalizma saljudskim likom" i bogata trpeza ,.marksistidkih cen*tara za teorijskirad" veoma su brzo, praktidno preko noii, ocibadeni i zamenjenipojanjem novim nacionalnim boZa'stvirna i nacionalnirn ic.tejama.Jedan oblik kolektivistidke identifikacije zarnenjen je drugirn. kore-ktivistidki iclentitet socijalizma zamenjen je kolekrivistidkim nacio-nalnim identitetom. promenjena je retorika, ali ne i praksa. Osude,,anarho-liberala" i ,,neprijatelja svih boja,,, zamenjena je osuclom- _ - _ *

Ugrciid Dubravka, Kulturu lui.i (antipolitiil;i ese ji), Arkzin (Brhliorckabashrd)' zagrcb r9c)6,str'. l9(). Auftrrica na zaninrl.iiv nacin opisu.yc Prrrcp u k.mc:: i_Y".

savrcmcni cx-. juguslovcnski intelckrualac: , .NaScg inrclckruaica pri rcnrnc trcbaiu ni krvnik ni )rtva. Zrrvn cc'u. l i . ic za t lcsctak maraka kuPrt i kazcru izajcdn'sc sa svoiim omilrcnirn krlk p jcvadcm isprakati zbog..ncsrctnc sutrbinc,.ncg.

i,'".r::i.::l:,"O,raiicua raz.ghbania. romc zait.'jc Zrrva. Krvnik zna zilir().ic krvnik.

i l l . . l l ] i ' t , , ,1,*.vc(. ima svoic inrclckrualcc: ipsihi. jatr.a, ipjcsnika i ickspirologa i

", l ] l l ; l t_t: . \ l r lsc da.ic u rrruin.m kl inc'u izmcclu krv, ika i /rrvc na* iutcl"ktuara,,

.-e! 'rdr ' tvt)t ' \ r( , tn,resrir. Nct 'cbani pominjat i datJgrci i ikavcoma.iasn.prikazqict sttuacijc ()brata: prctvaranjc krvnika u Zrtvu i obratnl.

l.f)

-)KoN

ftr

xI

X

Ftt_)(::?tr,oI J

)tr

l1 Vuk St; ian.rvi( KrrradZii , , ,K'omcntar k pismu m.rnc, pisanom lt ' l i loiu

obrcntrvidu 12, apriii.ja i8-]2. qod.", DI;LA, Lstorii,,;kl r2isi (Prrrcdio dr Radovan

SarnardTic'), Prosvcta, Bor)grad 196() str 24J-244

qt i9 9

tualca i prema pokretrr (radniikom) i prema poretku (gradanskom)

je ambivalentan, pa su socijalne predrasude i podozrenla prema

intelektualcima ono tlo na kome buja antiintelektualazam'

In Socijttlna ulog,ct intelektualca u poslednioj deceniii

dvcrclesetog t'eka nrt tlu bivie Jugoslttviie

Posrnatrajuii javnu scenu u savremenoj Jugoslaviji, prepunu

strandarenja, iskljudivosti, zaslepljenosti i mrZnje, dovek se, hteo-

ne'hteo, pita zar je moguie da je jugoslovenska javnost krajem

<lvadesetog veka tako malo ndmakla od onih vremena koje je Vuk

KaradZri opisao redima: ,,Buduii da je Miloje Dak' koji je u podetku

182,5. godine s naiom Smederevskom bio ustao na MiloSa, znao

pomalo ditati i pisati; za to se onda u dvoru Miloievu govorilo (a

moZe biti i sad da se misli), da Skole ne trebaju nikako, jer uieni

ljudi bune podiZu protiv svoga praviteljstva. Milosav pak Lapovac

pr,:cllagao je javno u to vreme. da se pobiju svi, koji znadu ditati i

pisati;-a kad mu je neko rekao: 'Pa Sta iemo onda bez pisara?

kako 6emo kupiti porezu i javljati jedan drugome koje5ta?', on

odgovorio: Porezu iemo rezati u raboS, a kad imam kome Sta dajavim,.ja iu mu po momku poslati.iabuku - i poruditi mu ono Sto

inram da mu javim"" ' ' "7.a razllku od mnogih dar-ra5njih ideolo5kih naganjada,

zaljubljenika u nacionalne drZavnosti i mrZrrjonr zaslepljenih boraca

zalnterese ,,svoje" nacije, Jvlilosav Lapovac je bar po5teno rekao

sta preillaZe. u svakom siuiaju moZe se zakljuditi da je antiintelek-

tuaiiz'rn na-iizrazitij i tamo gde je samo lludsko midljenje subver-

zivna dela';nost i u sretlinama gde nerna nimalo sluha za bilo kakvo

razlidito, ctnrkdije miiljenje. Zato ga je tako mnogo u svim tipovima

clogmi i na dogtnatna zasnrlvanim ideologijama Dogme i dog-

nratske ideologije traze veru i aklamaciju, a ne skepsu i kritidko

preispitivanje svakog javnog dina i stanovi5ta. MuZe se reii da

:rntiintelektuaiizam prevladava tamo gde domirriraju sektaski duh i

netolerantui odnosi medu ljudima. Napokon. antiintelektualizantje rasprostranien r medu intelc:ktualcima, narodito medu onima

t'ji sir se opredelili za kraj'je nacionalisti6ke politidke 'pcije

(nacional-socijalizani i sliini viclovi nacionalnih pokreta), ali i nre-du onima koji su, bilo iz uverenja ili drugih ,a.fogrr,prihvatilidasluze staljiniziranim politidkim partijarna proletarijatri, U tim slu_dajevima, kao Sto je pomenuto, ima i je<inumazohistidku notu.

,.Rat u bivSoj Ju-eoslaviji je Ziva retrospektiva vei zaborar,_ljenog e'ropskog reperto ara z,ra" ,pise Dubravlia Ugresii i nastavrja:,,Rat je, izmedu ostaloga, oZivio zaboravljeno, muzejsko zanimanje,profesiju intelektualac. ozivjele su ponovo vei zabora'ljene fraieo politidkom angaZmanu intelektualca, o ulozi i ocleovtirnosti in-telektualca u povijesnirn zbivanjima, tako dalje i tafo redom. Ratje ubrzao moralni impuls intelektualne Evrope. ponovo se bi-juverbalne bitke za i protiv, intelektualci se medusob'o optuZuju,treniraju zanr moralne prozivke, vodi se borba za pravo i trivo, ,apravilan intelektualni image, za vraianje izgubljena crostojanstvaprofesiji intelektualac." rt Antiinrelektual ne Rost<ute optuZbi ideo-loSlcih korifeja i naganjada bivieg reZirna, Ugresiiki bi rekla -soft-nttulituriz,ma, bi(e zamenjene optuzbe intelektuarcirna kao,,izdajicama syojih narocla,, i ,,propagatora povratka na _ komuni_zanf'. ;

I zaista, proces raspada Jugoslavije i rat cloneli su kljudniobrat u ,,druitvenom angaZmanu.. veiine jugoslovenskih intelek_tualaca, narodito one vedine koja je sluziia u razriiitim obricimapropagandnog i ideoloikog aparata ,,starog relirna,,. Carevo novoruho ideoioikih zastitnika i duvara,,,tu-o,ip.uunog socilalizma saljudskim likom" i bogata trpeza ,.marksistidkih cen*tara za teorijskirad" veoma su brzo, praktidno preko noii, ocibadeni i zamenjenipojanjem novim nacionalnim boZa'stvirna i nacionalnirn ic.tejama.Jedan oblik kolektivistidke identifikacije zarnenjen je drugirn. kore-ktivistidki iclentitet socijalizma zamenjen je kolekrivistidkim nacio-nalnim identitetom. promenjena je retorika, ali ne i praksa. Osude,,anarho-liberala" i ,,neprijatelja svih boja,,, zamenjena je osuclom- _ - _ *

Ugrciid Dubravka, Kulturu lui.i (antipolitiil;i ese ji), Arkzin (Brhliorckabashrd)' zagrcb r9c)6,str'. l9(). Auftrrica na zaninrl.iiv nacin opisu.yc Prrrcp u k.mc:: i_Y".

savrcmcni cx-. juguslovcnski intelckrualac: , .NaScg inrclckruaica pri rcnrnc trcbaiu ni krvnik ni )rtva. Zrrvn cc'u. l i . ic za t lcsctak maraka kuPrt i kazcru izajcdn'sc sa svoiim omilrcnirn krlk p jcvadcm isprakati zbog..ncsrctnc sutrbinc,.ncg.

i,'".r::i.::l:,"O,raiicua raz.ghbania. romc zait.'jc Zrrva. Krvnik zna zilir().ic krvnik.

i l l . . l l ] i ' t , , ,1,*.vc(. ima svoic inrclckrualcc: ipsihi. jatr.a, ipjcsnika i ickspirologa i

", l ] l l ; l t_t: . \ l r lsc da.ic u rrruin.m kl inc'u izmcclu krv, ika i /rrvc na* iutcl"ktuara,,

.-e! 'rdr ' tvt)t ' \ r( , tn,resrir. Nct 'cbani pominjat i datJgrci i ikavcoma.iasn.prikazqict sttuacijc ()brata: prctvaranjc krvnika u Zrtvu i obratnl.

l.f)

-)KoN

ftr

xI

X

Ftt_)(::?tr,oI J

)tr

l1 Vuk St; ian.rvi( KrrradZii , , ,K'omcntar k pismu m.rnc, pisanom lt ' l i loiu

obrcntrvidu 12, apriii.ja i8-]2. qod.", DI;LA, Lstorii,,;kl r2isi (Prrrcdio dr Radovan

SarnardTic'), Prosvcta, Bor)grad 196() str 24J-244

qt i9 9

,,nacionalnih izdajnika" i,jugonostalgidara". Sudije su ostale iste,optuZnice su preformulisane.

Ove brze i dramatidne promene nisu pro5le bez lomova nasvim stranama. Nisu svi biv5i ideolo5ki ipolitidki naganjadi obavez-no obukli ,,novo nacionalno ruho" i podeli da sviraju u nacionalnediple i tamburice. Niti je za sve bilo mesta u serklu novostvorenihnacionalnih driava, niti su, istini za volju, svi Zeleli da zaazmrtamesta, Na drugoj strani, ni svi bivSi disidenti-intelektualci koji suodbijali da se identifikuju sa autoritarnim kolektivizmom titois-tidkog reLima, nisu odbacili novi tip autoritarnog kolektivizma -

nacional-Sovinistidki il i nacional-socijalistidki.U pripremama ratnih zbivanja, propagandi suprotstavljenih

nacionalnih ciljeva i interesa, njihovoj maksimalizaciji i neodme-renoj iskljudivosti, u ratnim dogadajima koji su podetkom devede-setih godina usledili, intelektualci su igrali raznovrsne, desto pro-tivredne uloge, tako da se linije podele medu njima nisu podudaralesamo sa nacionalnim. Pri tome se ne bi smela izgubiti iz vidadinjenica da u nedovoljno razvijenim druStvima intelektualci destoigraju one socijalne uloge koje im po prirodi njihovog biia nepripadaju, a u vi5enacionalnim druStvima takve uioge ih destodovode u centar dru5tvenih sporenja. Tako se umetnici i naudnici,pre svih pisci i filozofi, pojavljuju u ne uvek primerenim odoramapolitidara i drZavnika, visokih dinovnika administracije ili savetnika,lidera politidkih grupa ili jednostavno ,,nacionalnih radnika". Post-komunistidka dru5tva daju obilje iskustvene evidencije u tompravcu. A ako su ta dru5tva zahvalena i krvavim obradunima ukojima trasidno stradqlu i mase nevinih ljudi, kao Sto je to sludajsa prostorom bir'Se Jugoslavije, onda su socijalne uloge intelektua-laca u tim dogaclanjima fenomen koji zasluZuje ozbiljan istraZivadkinapor. Istr.r tako, na drugoj strani, traganje za izlazrma iz druitvenekatastrof'e i napori da se tragedija okonda ne mogu se ni zamislitibez ozbiljnog socijalnog angaZmana intelektualca. Razlidite dru-Stvene uloge intelektualaca, njihova uverenja i promene tih uvere-nja, njihove socijalne aktivnosti i iskazi bili bi, najopdtije redeno,osnovni predmet ovog istraZivanja.

U tragidnim zbivanjima u kojima je izgubljen mir, a obidniliudi postati protagonisti i Zrtve rata izgleda da je na dramatidannadin postavljena dilema da li su intelektualci ljudi bez domovineili je naciuralizam suclbina doveka sa ovih prostora. U ljude jeprvo posejan strah od svega 5to se ne moZe odrediti kao kolektivni

(nacionalni) identitet, sto se ne uklapa u sliku pripadnosti jednoj rjedinstvenoj naciji, da bi se oncla na tom humusu kultivisale -KrleLa bi rekao ,,diluvijalne" - mrLnje, netrpeljivosti, osves6ene ineosvesiene ostraSienosti, koncentrisana agresivnost koie su svestrane u sukobu odvele u koloplet zlodina. primitivna politidkakultura, nezrelost za zajednl(ki Zivot i civilizovane oblike resavanladrustvenih sukoba, tribalizam, plemenske pljadke i obraduni, ratioprofiterstvo i rusiladki nagoni probudeni u-tluoi-u, deo su siregcivilizacijskog i kurturnog modela koji je rako snazno obeleZioposlednju deceniju dvadesetog veka na baikanskim prostorima. Tudeceniju, kao i one koje su joj prethodile, mogli bi, parafrazirajuiiideju jednog istoridara o novoj evropskoj istoriji, oznaditi tao,,vreme netrpeljivih"'0, ili - kazano redima starog mudraca _,,vremebogato nesre6ama", koje je donelo ,,surovi ral,, a dani ,jalovi mir..nije na vidiku, vreme u kome je,,mrZnja bila utoliko-iada Sto ienepravednija bila"r7. Stanovi5ti onih kqi su srvarali dril ;" ;;i;besda5ia ili mu se suprorstavljali, bila ur i"aun od osnovnih iemaovog istraZivanja.

Nije li,.naime, u tragidnom vremenu gradanskog rata i uvremenima koja su mu neposredno prethodila, op5tem*oseianjunezadovoljstva' beznada, osujeienosti i nemoii poat"guo i vetiiibroj intelektualaca? Nisu li oni svoju drustvenu nemoc i stvaraladkekrize rezignirano utapali u razlidiie oblike kolektivnog identiteta,prvo u ,,samoupravne" labirinte partijske ideologije, a iatim u isto-rijske ili povijesne ciljeve vlastitih nacija. pri iome rreba imari uyiOl {a oseianje nacionalne pripadnosti kojim je proLeta veiinaintelektualaca na balkanskim prostorima ne bi trebalo da izazivalj9:.ko podozrenje, ali je pretvaranje intelektualaca u ,,nacionalnulnte'lrgenciju" bio samo prvi korak u izneveravanju njihove bitne*l!:n-"

funkcije. Sroga je od bitnog zna(ajaenienica da je velikiorq rntelektualaca u svim vaZnijim centrima bivseJugoslavije (Beo-91u9l,Z^1grebu, Sarajevu, Ljubljani, Skoplju, Novom Saju, pod_

_g:.i:j,Skoplju, pri5rini itd), meclu kojima su i oni drje delo pred_stavlja istinsku kulturnu,vrednosr, port"On;lt, decenila podlegali

:::"]i" zov u...nacionalnih sirena,, i aktivno" udestvoval i u pro.""ruttomogenizacije ,.svojih" nacija na reakcionarnim poritidkim pret-

-t 6 ^

Mirovija Asocr.tacUa na naslov istoimenc knjigc bcogradskog istoriiara Andrcja

u-,,^ .^'] Uporedi, Korncli.jc Tacit, Anttli,srpska knjiZevna zadruga, Kolo LXII,r l l tga 422. Beograd l9?0, s i r . t5. i 24.

XI

X

Fa:lt

:=uN

=

a)<

E

c)Noco

,[rIr 00 r01

,,nacionalnih izdajnika" i,jugonostalgidara". Sudije su ostale iste,optuZnice su preformulisane.

Ove brze i dramatidne promene nisu pro5le bez lomova nasvim stranama. Nisu svi biv5i ideolo5ki ipolitidki naganjadi obavez-no obukli ,,novo nacionalno ruho" i podeli da sviraju u nacionalnediple i tamburice. Niti je za sve bilo mesta u serklu novostvorenihnacionalnih driava, niti su, istini za volju, svi Zeleli da zaazmrtamesta, Na drugoj strani, ni svi bivSi disidenti-intelektualci koji suodbijali da se identifikuju sa autoritarnim kolektivizmom titois-tidkog reLima, nisu odbacili novi tip autoritarnog kolektivizma -

nacional-Sovinistidki il i nacional-socijalistidki.U pripremama ratnih zbivanja, propagandi suprotstavljenih

nacionalnih ciljeva i interesa, njihovoj maksimalizaciji i neodme-renoj iskljudivosti, u ratnim dogadajima koji su podetkom devede-setih godina usledili, intelektualci su igrali raznovrsne, desto pro-tivredne uloge, tako da se linije podele medu njima nisu podudaralesamo sa nacionalnim. Pri tome se ne bi smela izgubiti iz vidadinjenica da u nedovoljno razvijenim druStvima intelektualci destoigraju one socijalne uloge koje im po prirodi njihovog biia nepripadaju, a u vi5enacionalnim druStvima takve uioge ih destodovode u centar dru5tvenih sporenja. Tako se umetnici i naudnici,pre svih pisci i filozofi, pojavljuju u ne uvek primerenim odoramapolitidara i drZavnika, visokih dinovnika administracije ili savetnika,lidera politidkih grupa ili jednostavno ,,nacionalnih radnika". Post-komunistidka dru5tva daju obilje iskustvene evidencije u tompravcu. A ako su ta dru5tva zahvalena i krvavim obradunima ukojima trasidno stradqlu i mase nevinih ljudi, kao Sto je to sludajsa prostorom bir'Se Jugoslavije, onda su socijalne uloge intelektua-laca u tim dogaclanjima fenomen koji zasluZuje ozbiljan istraZivadkinapor. Istr.r tako, na drugoj strani, traganje za izlazrma iz druitvenekatastrof'e i napori da se tragedija okonda ne mogu se ni zamislitibez ozbiljnog socijalnog angaZmana intelektualca. Razlidite dru-Stvene uloge intelektualaca, njihova uverenja i promene tih uvere-nja, njihove socijalne aktivnosti i iskazi bili bi, najopdtije redeno,osnovni predmet ovog istraZivanja.

U tragidnim zbivanjima u kojima je izgubljen mir, a obidniliudi postati protagonisti i Zrtve rata izgleda da je na dramatidannadin postavljena dilema da li su intelektualci ljudi bez domovineili je naciuralizam suclbina doveka sa ovih prostora. U ljude jeprvo posejan strah od svega 5to se ne moZe odrediti kao kolektivni

(nacionalni) identitet, sto se ne uklapa u sliku pripadnosti jednoj rjedinstvenoj naciji, da bi se oncla na tom humusu kultivisale -KrleLa bi rekao ,,diluvijalne" - mrLnje, netrpeljivosti, osves6ene ineosvesiene ostraSienosti, koncentrisana agresivnost koie su svestrane u sukobu odvele u koloplet zlodina. primitivna politidkakultura, nezrelost za zajednl(ki Zivot i civilizovane oblike resavanladrustvenih sukoba, tribalizam, plemenske pljadke i obraduni, ratioprofiterstvo i rusiladki nagoni probudeni u-tluoi-u, deo su siregcivilizacijskog i kurturnog modela koji je rako snazno obeleZioposlednju deceniju dvadesetog veka na baikanskim prostorima. Tudeceniju, kao i one koje su joj prethodile, mogli bi, parafrazirajuiiideju jednog istoridara o novoj evropskoj istoriji, oznaditi tao,,vreme netrpeljivih"'0, ili - kazano redima starog mudraca _,,vremebogato nesre6ama", koje je donelo ,,surovi ral,, a dani ,jalovi mir..nije na vidiku, vreme u kome je,,mrZnja bila utoliko-iada Sto ienepravednija bila"r7. Stanovi5ti onih kqi su srvarali dril ;" ;;i;besda5ia ili mu se suprorstavljali, bila ur i"aun od osnovnih iemaovog istraZivanja.

Nije li,.naime, u tragidnom vremenu gradanskog rata i uvremenima koja su mu neposredno prethodila, op5tem*oseianjunezadovoljstva' beznada, osujeienosti i nemoii poat"guo i vetiiibroj intelektualaca? Nisu li oni svoju drustvenu nemoc i stvaraladkekrize rezignirano utapali u razlidiie oblike kolektivnog identiteta,prvo u ,,samoupravne" labirinte partijske ideologije, a iatim u isto-rijske ili povijesne ciljeve vlastitih nacija. pri iome rreba imari uyiOl {a oseianje nacionalne pripadnosti kojim je proLeta veiinaintelektualaca na balkanskim prostorima ne bi trebalo da izazivalj9:.ko podozrenje, ali je pretvaranje intelektualaca u ,,nacionalnulnte'lrgenciju" bio samo prvi korak u izneveravanju njihove bitne*l!:n-"

funkcije. Sroga je od bitnog zna(ajaenienica da je velikiorq rntelektualaca u svim vaZnijim centrima bivseJugoslavije (Beo-91u9l,Z^1grebu, Sarajevu, Ljubljani, Skoplju, Novom Saju, pod_

_g:.i:j,Skoplju, pri5rini itd), meclu kojima su i oni drje delo pred_stavlja istinsku kulturnu,vrednosr, port"On;lt, decenila podlegali

:::"]i" zov u...nacionalnih sirena,, i aktivno" udestvoval i u pro.""ruttomogenizacije ,.svojih" nacija na reakcionarnim poritidkim pret-

-t 6 ^

Mirovija Asocr.tacUa na naslov istoimenc knjigc bcogradskog istoriiara Andrcja

u-,,^ .^'] Uporedi, Korncli.jc Tacit, Anttli,srpska knjiZevna zadruga, Kolo LXII,r l l tga 422. Beograd l9?0, s i r . t5. i 24.

XI

X

Fa:lt

:=uN

=

a)<

E

c)Noco

,[rIr 00 r01

postavkama, siju6i mrZn.iu prema drugirna i stvarajuii atmosf-eru

ise'ofobije. Tako su na Sirokim prostorima ljuclskog duha gradii i

nacionale ,,plotove". Time su sluZil i polit iakim ekonomskim i kul-

turnim podelama koje su dovele prvo do kri'ze, a zatint i tragidnog

raspada Jugoslavije u graclanskom ratu' Polit idke isklludivosti, ide-

oloska i verska netolerancija, kultur.I]o i ekonotnsko zatvaranje u

nacionalne zabrane pojavl.j ivali su se tako i kao izvori5ta i kao

rezultat intelektualnih osujeienosti. Veiina srpskin intelektualaca

zalagalase poslednjih godina za svoju nacionalnu "srpsku drZavu",

a da se najde5ie nije pitala o karakteru te drzave i legitimacijskim

temeljima njene cirZavnosti . Veiina slovenadkih intelektualaca se

krajem osamdeciestih i podetkom devedesetih godina glasno zala-

gala z.a,,slovenadku clemokratsku drZavu", z'a ,,civilnu clnd,btt"

kdu je shvatila na (apsurdan) nadin ostvarenjar ideje nacionalne

drZave, da je u isti mah bila nemi svedok stratdanja na drugim ju-

goslovenskim prostorima il i je 6utke slu5ala aplauze ,.svoje" poli-

t idke elite batinanju l judi na drugim jugoslovenskim prostorima'

Slidno se i ve6ina intelektualaca u Hrvatskoj odnosila prema ,'hr-

vatskoj drZavotvorno.l icleji i tradiciji". ,,DrZavotvoradki zanos" zah-

vatio je intelektualce svih nacija na bivSem ju-qoslovenskom pro-

storu, a nacionalne - polit idke i kulturne - elite su se nadmetale u

visokom licit iranju nacionalnih interesa i ci l jeva. Bespostedna lici-

tacija dovela je clo bespoitednog rata, sa rezultatima kqi su katastro-

falni i posledicama koje ie bit i decenijama ledene - ako to bude

uopite moguie.Rat je razorio i samu socijalnu osnovu Zivota jugoslovenskih

intelektualaca. Naime, nisu razorene samo bivSa drZava i sve n;ene

institucije, nisu samo pobijeni, ranjeni, oterani u izbeglistvo i l i

raseljeni mnogi njeni gradani, nisu samo uniStena ogromna materl-

jalna sredstva i kulturna dobra, razorena je i celokupna socijalna

itruktura drujtva. Praktidno je ijdezla srednja klasa, nestali su srednji

slojevi clruStva kojima je inteligencija uglavnom pripadala. Ratna

r az.ar anja, uni5tav an.ie il i smanj enje ob ima proi zvodnje' prestanak

rada mnogih fabrika i ustanova, proces op5teg osiromaSenja stanov-

niitva, uniSti l i su egzistenciju radnika i doveli ih ispod praga siro-

mastva, a intelektualne delove srednje klase jednostavno su udinil i

intelektualnim proletari jatom. Ako je vedina obrazovanih l judi

sluZenje jednom drZavnom i polit idkom aparatu relativno lako i

cinidno zamenila sluzenjem novouspostavljenim takode autorl-

tarnim i neclemokratskim vlastima, izgubljeno mesto u piramidi

drustvene strukture daleko je teZe i sporije pronalazila. Tako suneki, kao ,,zasluZni nacionalni radnici.. sinekurama obezbedivaliegzistenciju i bezali od siromastva hvatajuii se u kolo ratnih profi-tera, drugi su jedva preZivl-javali, dok su pojedinci _ prema novin_skim izve5tajima * n, primer, profesori univerziteta u penziji,nemoini da preZive od ni5tavnih penzija,jednostavno poeinitisamoubistva.

Bilo bi, ipak, pogreSno, bez obzira na broj intelektualacakoji su se obojili nacionalnim ratnidkim bojama, sve te pisce,naudnike, umetnike i clruge stvaraoce svrstati u tabor ratnih huskadai profitera, mada ne mali brq njih spada nesumnji'o u tu kategoriju.Nisu u pitanju razlike samo u nijansama. Te razlike je neophodnopaZljivo istraZiti da bi se usranovila jedna daleko sira i bogatijatipologija. Isto tako je neophodno kritidki analizirati i antiiatnustranu angaZmana intelektualaca na prostoru bivse Jugoslavijedevedesetih godina. Ni ona nije jednoznadna ni je,cnosmiilena. Niponasanje kulturnih institucija, pre svega akaclemija nauka, univer-ziteta, strudnih i umetnidkih udruZenja, kao ni brqna ,,nema veiina,.koja Zeli da ostane ,,distih ruku", u iup.uuo sluZi novonastalim na-cionaisocijalistidkim i Sovinistidkim politidkim rreZimima, ne bise smeli analitidki zaobili.

Razvijena kultura, otvorena kultura, kultura clijaloga, kvalitetzivota i duh tolerancije u druitvu prepreke su antiintelektualizmu.u dubokoj ekonomskoj, poliridkoj, kulturnoj i rnoralnoj katasrrofikoja je izazvana grailanskim ratom kao sredst\/om stvarania novihdrZava na Baikanu i najnovrje ,,treie,,J*goslavije, pod uslovom daizrazi,,Jugoslavija",,,Jugosloven.. i,jugoslovenslo dru5tvo.. joiuvek neSto znade't, Jugostaviji, a ni ostilim novostvorenim clrZava-

Dubravka U-[ l .ci i i ubcdl. i ivo p.kazu.ic da.ic. lugosl.vcnski intc]cktualac , ii u cgzi lu, takodc, manipul isan i ncmttan: . ,Naicm.iug.- inrcrcktuarcu na.icdn.m sc

xiini da jc.kruTcn isrim k.imar.m txl kojcg.ic bio pob.yluao,.n vidi ist. umnoTavan jc 9stcrcotipa... Nai intclcktualac na jcdnom jasno vidi kak. sc l.iudska ncsrcca s lakr^*oin 5prctvara u intclckrual ist i ik i i umictnidki prrno. vidi k. lcgc, pronosiocc ist ina u dborb izasvo. iumcd i lskusckundu(zasvr . i sount r -h i te )uk . j . j i c .spas i t i t . i t . sc . i . i :s p a s i t i d a d c i ( i | i ) u s p u t t l s v . j c l i t i v l a s t i t i m c : c l i i s k i i m u g e , N a . 1 c < I n < r m n r u s c d i n i d a <.1c ttm.ie'sto unl4uilnuna nu 'srnni tlobru tek jetlan od stulirniku u .ptem proLestr ipretvor(nja Zi,e l.jutl.ske ne.sre& u medi.jsko sriefu (poslcclnyc poclvuka<i B.J.). Op.c.lr.. I194 . A it. sc tiic ncdoumica .ko pojmova ..Jugoslavi ja" i ...iuuosr.vcnski... Ugrciiika :ih opisu.ic na.icdn.stavan nai in: , ,Ukravi i imc Jugirslavr.yc i nad.icnuvi i -ea Srbi l i icrnoj Gori, icdn'sravnom manipulaci. jom imcna, t lakrc, Mir.scvi6 . ic kon|isciraosrmbolidki tcrcn muguicg zujct lni i tva, tak. i . iug.n.srargr;c. obidin, prcplaicnigradanin bivsc Jug.slavi. ic pri .bjainjavanju n:r ircJn.sravni irh srvari upaJa u rnrczu

aY-TI

O{\Om

1 0 2

\

l 0 l

postavkama, siju6i mrZn.iu prema drugirna i stvarajuii atmosf-eru

ise'ofobije. Tako su na Sirokim prostorima ljuclskog duha gradii i

nacionale ,,plotove". Time su sluZil i polit iakim ekonomskim i kul-

turnim podelama koje su dovele prvo do kri'ze, a zatint i tragidnog

raspada Jugoslavije u graclanskom ratu' Polit idke isklludivosti, ide-

oloska i verska netolerancija, kultur.I]o i ekonotnsko zatvaranje u

nacionalne zabrane pojavl.j ivali su se tako i kao izvori5ta i kao

rezultat intelektualnih osujeienosti. Veiina srpskin intelektualaca

zalagalase poslednjih godina za svoju nacionalnu "srpsku drZavu",

a da se najde5ie nije pitala o karakteru te drzave i legitimacijskim

temeljima njene cirZavnosti . Veiina slovenadkih intelektualaca se

krajem osamdeciestih i podetkom devedesetih godina glasno zala-

gala z.a,,slovenadku clemokratsku drZavu", z'a ,,civilnu clnd,btt"

kdu je shvatila na (apsurdan) nadin ostvarenjar ideje nacionalne

drZave, da je u isti mah bila nemi svedok stratdanja na drugim ju-

goslovenskim prostorima il i je 6utke slu5ala aplauze ,.svoje" poli-

t idke elite batinanju l judi na drugim jugoslovenskim prostorima'

Slidno se i ve6ina intelektualaca u Hrvatskoj odnosila prema ,'hr-

vatskoj drZavotvorno.l icleji i tradiciji". ,,DrZavotvoradki zanos" zah-

vatio je intelektualce svih nacija na bivSem ju-qoslovenskom pro-

storu, a nacionalne - polit idke i kulturne - elite su se nadmetale u

visokom licit iranju nacionalnih interesa i ci l jeva. Bespostedna lici-

tacija dovela je clo bespoitednog rata, sa rezultatima kqi su katastro-

falni i posledicama koje ie bit i decenijama ledene - ako to bude

uopite moguie.Rat je razorio i samu socijalnu osnovu Zivota jugoslovenskih

intelektualaca. Naime, nisu razorene samo bivSa drZava i sve n;ene

institucije, nisu samo pobijeni, ranjeni, oterani u izbeglistvo i l i

raseljeni mnogi njeni gradani, nisu samo uniStena ogromna materl-

jalna sredstva i kulturna dobra, razorena je i celokupna socijalna

itruktura drujtva. Praktidno je ijdezla srednja klasa, nestali su srednji

slojevi clruStva kojima je inteligencija uglavnom pripadala. Ratna

r az.ar anja, uni5tav an.ie il i smanj enje ob ima proi zvodnje' prestanak

rada mnogih fabrika i ustanova, proces op5teg osiromaSenja stanov-

niitva, uniSti l i su egzistenciju radnika i doveli ih ispod praga siro-

mastva, a intelektualne delove srednje klase jednostavno su udinil i

intelektualnim proletari jatom. Ako je vedina obrazovanih l judi

sluZenje jednom drZavnom i polit idkom aparatu relativno lako i

cinidno zamenila sluzenjem novouspostavljenim takode autorl-

tarnim i neclemokratskim vlastima, izgubljeno mesto u piramidi

drustvene strukture daleko je teZe i sporije pronalazila. Tako suneki, kao ,,zasluZni nacionalni radnici.. sinekurama obezbedivaliegzistenciju i bezali od siromastva hvatajuii se u kolo ratnih profi-tera, drugi su jedva preZivl-javali, dok su pojedinci _ prema novin_skim izve5tajima * n, primer, profesori univerziteta u penziji,nemoini da preZive od ni5tavnih penzija,jednostavno poeinitisamoubistva.

Bilo bi, ipak, pogreSno, bez obzira na broj intelektualacakoji su se obojili nacionalnim ratnidkim bojama, sve te pisce,naudnike, umetnike i clruge stvaraoce svrstati u tabor ratnih huskadai profitera, mada ne mali brq njih spada nesumnji'o u tu kategoriju.Nisu u pitanju razlike samo u nijansama. Te razlike je neophodnopaZljivo istraZiti da bi se usranovila jedna daleko sira i bogatijatipologija. Isto tako je neophodno kritidki analizirati i antiiatnustranu angaZmana intelektualaca na prostoru bivse Jugoslavijedevedesetih godina. Ni ona nije jednoznadna ni je,cnosmiilena. Niponasanje kulturnih institucija, pre svega akaclemija nauka, univer-ziteta, strudnih i umetnidkih udruZenja, kao ni brqna ,,nema veiina,.koja Zeli da ostane ,,distih ruku", u iup.uuo sluZi novonastalim na-cionaisocijalistidkim i Sovinistidkim politidkim rreZimima, ne bise smeli analitidki zaobili.

Razvijena kultura, otvorena kultura, kultura clijaloga, kvalitetzivota i duh tolerancije u druitvu prepreke su antiintelektualizmu.u dubokoj ekonomskoj, poliridkoj, kulturnoj i rnoralnoj katasrrofikoja je izazvana grailanskim ratom kao sredst\/om stvarania novihdrZava na Baikanu i najnovrje ,,treie,,J*goslavije, pod uslovom daizrazi,,Jugoslavija",,,Jugosloven.. i,jugoslovenslo dru5tvo.. joiuvek neSto znade't, Jugostaviji, a ni ostilim novostvorenim clrZava-

Dubravka U-[ l .ci i i ubcdl. i ivo p.kazu.ic da.ic. lugosl.vcnski intc]cktualac , ii u cgzi lu, takodc, manipul isan i ncmttan: . ,Naicm.iug.- inrcrcktuarcu na.icdn.m sc

xiini da jc.kruTcn isrim k.imar.m txl kojcg.ic bio pob.yluao,.n vidi ist. umnoTavan jc 9stcrcotipa... Nai intclcktualac na jcdnom jasno vidi kak. sc l.iudska ncsrcca s lakr^*oin 5prctvara u intclckrual ist i ik i i umictnidki prrno. vidi k. lcgc, pronosiocc ist ina u dborb izasvo. iumcd i lskusckundu(zasvr . i sount r -h i te )uk . j . j i c .spas i t i t . i t . sc . i . i :s p a s i t i d a d c i ( i | i ) u s p u t t l s v . j c l i t i v l a s t i t i m c : c l i i s k i i m u g e , N a . 1 c < I n < r m n r u s c d i n i d a <.1c ttm.ie'sto unl4uilnuna nu 'srnni tlobru tek jetlan od stulirniku u .ptem proLestr ipretvor(nja Zi,e l.jutl.ske ne.sre& u medi.jsko sriefu (poslcclnyc poclvuka<i B.J.). Op.c.lr.. I194 . A it. sc tiic ncdoumica .ko pojmova ..Jugoslavi ja" i ...iuuosr.vcnski... Ugrciiika :ih opisu.ic na.icdn.stavan nai in: , ,Ukravi i imc Jugirslavr.yc i nad.icnuvi i -ea Srbi l i icrnoj Gori, icdn'sravnom manipulaci. jom imcna, t lakrc, Mir.scvi6 . ic kon|isciraosrmbolidki tcrcn muguicg zujct lni i tva, tak. i . iug.n.srargr;c. obidin, prcplaicnigradanin bivsc Jug.slavi. ic pri .bjainjavanju n:r ircJn.sravni irh srvari upaJa u rnrczu

aY-TI

O{\Om

1 0 2

\

l 0 l

ma, nisu potrebni vode i heroji. Jugoslovenska groblja su puna

mrtvih heioja, a vode, kako one ,,istorijske" tako i aktualne su dr-

Zavu i drusWo i doveli clo skoro bezizlazne situacije, prepune fru-

stracija, beznadai mrZnji' Jugoslaviji su neophodni radnici' stvarao-

ci koji 6e misle6i raditi i rade6i misliti. potrebni su joj sraloZeni,

r a c i o n a l n i , p o 5 t e n i i r a d i n i l j u d i k o j i 6 e s t r p l j i v o i o d l u d n o ' a l iumno i tolerantno tragati za demokratskim izlazima iz katastrofe.

Izvod izbibliografiie

EdwardActon,A,HerzenuncltheRoleoJ.thelntel lectuulRevolu.tionary, Cambridge University Press 1979'

Raymond Aion, L'Opirh tt"t intellectueLs, Paris, Galimard 1968;

prevod na engieski: The Opium of the Intellectuals 'London'

Sacker and Warburg 1957.Smilja Avramov, Genocitti in Yttgoslavia, Beograd, BTGZ 1995 '

Zygmund Bauman, Legislators und Inlerpreters: On Mttderni4"

Postmrttlernity and InteLlectuals, Ithaca, New York' Rout-

ledge 1988.Julien Ben-da ,ln truhisgrt cles cleres,Paris 192'l; prevod na engleski

The Betrayal of the Intellectuuls, Boston:Bacon Press 1955'

prevod na srpsko- hr v atski I utu.i a i nt e I e ktualacrl (Socijalna

hiruo, Beograd 1996, preveo s engleskog Branimir Gli-

gori6).Istvan brbo, B"do malih istotnoevropskih drlava' Izdavadka kn-

jllarn\ca Zorana Stojanoviia, Novi Sad I 994'

DuSan BoSkovi1,stanoviitu u sporu,IIC SSO, Beograd 1981'

Ranko Bugarski, Jezik orl mira tJo ratu,Beograd, Beogradski krug

1994.Noam Chomsky, ,,The Responsibility of Intellectuals" ' New York

Review ttf Books, Vol. VIII, No 3 (feb' 1967) pp' 16 26'

Levis A. Coset, Men of ltleals, New York, The Free Press 1966'

Churchward L.G., Th; Soviet Intelligensiu, London, Routledge and

Kegan Paul 1973.

@ugt ts lovcnsk i .a l i r lna . |b iv i i jugos lovcnsk i ,ncova jit4itoicuiicu iugoslovcnski. Da, nostalgiia, moTda.sc to tako zovc' ali' 7'natc' nc za

MiloscvreevomnegoZaonom'' .bivSomJugoslavi. j i lm.-.Zabiviomkomunist idkomJugoslaviiom'll Ne , nc za dr7avom, nc za komunizmom Nego za iim'/! TcSko jc'

zn"ate, oblasnit i . . .Zar ctnda za pjcvaicm, za Dordem BalaieviCcm?! Da' za pjc-

vadem... i l i tai va5 Balaicvi i . ic Srbin, zar ne?! Ibid" 'str ' 243'

Mihailo Crnobrnja, T-he Yugoslav Drama,London, LB. Tauris 1994.Dobrica iosi6, Stvanto i mogute, Otokar Ker5ovani, Rijeka 1982.Dobrica eosii, Srpskt pitanje - demokratsko pitunie,Politika Beo-

srad 1992.Kosta davoSki, Na rubovima srpstva, Beograd, Terzit 1995.Ivan eolovi6 i Aljo5a Mimica (tx.), Drugu Srbi.ia, Beograd, Plato,

Beogradski krug, Borba 1992.Ivan eolovii i AIjoSa Mimica (ur.),lntelektualci i rat,Beograd,

Beogradski krug i Centar za anti-ratne akcije, Beograd 1993.Srdan Darmanovii, I zt t b I it e na de mo krat i.i a, dr ama .i u g, o s I ov e r t s ktt g

po stkom wti7mu, Borba, Beograd, I 993.Filip David, Hodotasnici neha i 7,eml.ie, Bosanska knjiga, Sarajevo

1995.Filip David, Frugmenti iz. mratnih vremetra, Beogradski krug, Beo-

grad 1994.Regis Debray, Le pouvoir intellectuel en France , Ed. Ramsay,

Paris, 1979.Mladan Dinkie, Eknutmiia destrukci.ie, VIN. Beograd, 1995.Slavenka Drakulii, Balkan Express, Frugments from the Other

Sirle, Hutchinson, London 1993.Aleksa Dllas, Rasputl i nada,Princip, Beograd 1995.Aleksa Dllas, Raz.gowtri za Jugosluviju, Prometej-Prosveta, Novi

Sad-Beograd 1993.Theodor Geiger, AuJgaben und Stellung tler Intelligenz, in der Ge-

sellschafi, Stuttgart, F. Enke 1949.Aleksander Gella, ,,Life and Death of the Polish Intelligensia",

Journ(tl oJ'Central European AJJ'airs,11 (I) 1951Aleksander Gella (ed.), The Intelligensia antl the Intellectttctls ,The-

ory, Method rnul Case S/ud),, (Referati za VIII svetski kongressociologa u Torontu, Kanada), SAGE, Studies in Interna-tional Sociology 5, ISA 1976.

Zagorka Golubovid, K r i za ide nt it e ta j u g o s ktv ens ko g dru i tv a, Beo-grad, Filip Vi5nji6 1988.

Zagorka Golubovii, Bora Kuzmanovii, Mirjana Vasovii, Druitvenikarakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,Beograd, IFDT-Filip Vi5njii, 1995

Alvin W. Gouldner, ,,Prologue to a Theory of Revolutionary Intel-lectuals", Tekts,26,Winter I91 511 6.

Alvin W. Gouldner, The Future ofIntellectuctLs ancl the Rise oJNew Class,London, MacMillan 1979.

)<I

><

{tf(ro

=I

N

)u

!l{t))<

t

N

1 0 41 0 5

ma, nisu potrebni vode i heroji. Jugoslovenska groblja su puna

mrtvih heioja, a vode, kako one ,,istorijske" tako i aktualne su dr-

Zavu i drusWo i doveli clo skoro bezizlazne situacije, prepune fru-

stracija, beznadai mrZnji' Jugoslaviji su neophodni radnici' stvarao-

ci koji 6e misle6i raditi i rade6i misliti. potrebni su joj sraloZeni,

r a c i o n a l n i , p o 5 t e n i i r a d i n i l j u d i k o j i 6 e s t r p l j i v o i o d l u d n o ' a l iumno i tolerantno tragati za demokratskim izlazima iz katastrofe.

Izvod izbibliografiie

EdwardActon,A,HerzenuncltheRoleoJ.thelntel lectuulRevolu.tionary, Cambridge University Press 1979'

Raymond Aion, L'Opirh tt"t intellectueLs, Paris, Galimard 1968;

prevod na engieski: The Opium of the Intellectuals 'London'

Sacker and Warburg 1957.Smilja Avramov, Genocitti in Yttgoslavia, Beograd, BTGZ 1995 '

Zygmund Bauman, Legislators und Inlerpreters: On Mttderni4"

Postmrttlernity and InteLlectuals, Ithaca, New York' Rout-

ledge 1988.Julien Ben-da ,ln truhisgrt cles cleres,Paris 192'l; prevod na engleski

The Betrayal of the Intellectuuls, Boston:Bacon Press 1955'

prevod na srpsko- hr v atski I utu.i a i nt e I e ktualacrl (Socijalna

hiruo, Beograd 1996, preveo s engleskog Branimir Gli-

gori6).Istvan brbo, B"do malih istotnoevropskih drlava' Izdavadka kn-

jllarn\ca Zorana Stojanoviia, Novi Sad I 994'

DuSan BoSkovi1,stanoviitu u sporu,IIC SSO, Beograd 1981'

Ranko Bugarski, Jezik orl mira tJo ratu,Beograd, Beogradski krug

1994.Noam Chomsky, ,,The Responsibility of Intellectuals" ' New York

Review ttf Books, Vol. VIII, No 3 (feb' 1967) pp' 16 26'

Levis A. Coset, Men of ltleals, New York, The Free Press 1966'

Churchward L.G., Th; Soviet Intelligensiu, London, Routledge and

Kegan Paul 1973.

@ugt ts lovcnsk i .a l i r lna . |b iv i i jugos lovcnsk i ,ncova jit4itoicuiicu iugoslovcnski. Da, nostalgiia, moTda.sc to tako zovc' ali' 7'natc' nc za

MiloscvreevomnegoZaonom'' .bivSomJugoslavi. j i lm.-.Zabiviomkomunist idkomJugoslaviiom'll Ne , nc za dr7avom, nc za komunizmom Nego za iim'/! TcSko jc'

zn"ate, oblasnit i . . .Zar ctnda za pjcvaicm, za Dordem BalaieviCcm?! Da' za pjc-

vadem... i l i tai va5 Balaicvi i . ic Srbin, zar ne?! Ibid" 'str ' 243'

Mihailo Crnobrnja, T-he Yugoslav Drama,London, LB. Tauris 1994.Dobrica iosi6, Stvanto i mogute, Otokar Ker5ovani, Rijeka 1982.Dobrica eosii, Srpskt pitanje - demokratsko pitunie,Politika Beo-

srad 1992.Kosta davoSki, Na rubovima srpstva, Beograd, Terzit 1995.Ivan eolovi6 i Aljo5a Mimica (tx.), Drugu Srbi.ia, Beograd, Plato,

Beogradski krug, Borba 1992.Ivan eolovii i AIjoSa Mimica (ur.),lntelektualci i rat,Beograd,

Beogradski krug i Centar za anti-ratne akcije, Beograd 1993.Srdan Darmanovii, I zt t b I it e na de mo krat i.i a, dr ama .i u g, o s I ov e r t s ktt g

po stkom wti7mu, Borba, Beograd, I 993.Filip David, Hodotasnici neha i 7,eml.ie, Bosanska knjiga, Sarajevo

1995.Filip David, Frugmenti iz. mratnih vremetra, Beogradski krug, Beo-

grad 1994.Regis Debray, Le pouvoir intellectuel en France , Ed. Ramsay,

Paris, 1979.Mladan Dinkie, Eknutmiia destrukci.ie, VIN. Beograd, 1995.Slavenka Drakulii, Balkan Express, Frugments from the Other

Sirle, Hutchinson, London 1993.Aleksa Dllas, Rasputl i nada,Princip, Beograd 1995.Aleksa Dllas, Raz.gowtri za Jugosluviju, Prometej-Prosveta, Novi

Sad-Beograd 1993.Theodor Geiger, AuJgaben und Stellung tler Intelligenz, in der Ge-

sellschafi, Stuttgart, F. Enke 1949.Aleksander Gella, ,,Life and Death of the Polish Intelligensia",

Journ(tl oJ'Central European AJJ'airs,11 (I) 1951Aleksander Gella (ed.), The Intelligensia antl the Intellectttctls ,The-

ory, Method rnul Case S/ud),, (Referati za VIII svetski kongressociologa u Torontu, Kanada), SAGE, Studies in Interna-tional Sociology 5, ISA 1976.

Zagorka Golubovid, K r i za ide nt it e ta j u g o s ktv ens ko g dru i tv a, Beo-grad, Filip Vi5nji6 1988.

Zagorka Golubovii, Bora Kuzmanovii, Mirjana Vasovii, Druitvenikarakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,Beograd, IFDT-Filip Vi5njii, 1995

Alvin W. Gouldner, ,,Prologue to a Theory of Revolutionary Intel-lectuals", Tekts,26,Winter I91 511 6.

Alvin W. Gouldner, The Future ofIntellectuctLs ancl the Rise oJNew Class,London, MacMillan 1979.

)<I

><

{tf(ro

=I

N

)u

!l{t))<

t

N

1 0 41 0 5

s2a)r-(I

oN

(D

Antonio Gram5i, Iz.abrana deLa,Beograd, Kultura i959.Jelena Guskova, JugosLovenskt kriza i Rusi.ia: Dokumenta, Jakta,

komentari I 99 l - I 995,Beograd, IMPP 1996.Feuer Lewis S., ,,Marx and the Intellectuals", Survey, No 49, Oct.

1963,pp.102-112.Alexander Hertz, ,,The Case of Easterneuropean Intelligensia",

Journal r$ C entrul European Afrrtirs, l l ( 1 ) 195 1.Du5an Ham5ik, Writers ag,utlst Rulers, London, Hutchinson 1971.George B. de Hauszar (ed.),The hfiellectunls, Free Press of Glencoe

(ilI.) 1960.Virginia Held,,,The Indepedence of Intellectuals",The Jounrul of

Phibsophlt,Vol. 362X, 1983, pp. 572-582.Hofstadter Richard, Anti-[ntellectualism in American Lfe, New

York, Random house, Vintage Books 1966.Peter Hruby , Fools and Heroes: The Changing Roles of Communist

Intellectuals in Czechoslovakia, Oxford, Pergamon Press1980.

Stuart Hughes,,,Is the Intellectual Obsolete?", C ommentar\', Oct.1956.

Inteligenci.ia i modenut tlruino (Zbornik radova), Biblioteka Revi.iez.u s t t c iol o g i.i u, Zagreb 1986.

Vane IvanoviC,, Drugo zvotro ,l i II, Beograd, Vreme knjige 1994 i1995.

Pavle Jak5ii, Pohod rtct Jugoslavi.itt, veliki isnri.iski zlotirt, Beograd,KnjiZevne novine 1994.

Miroljub Jeftii, Od islamske tleklaraci.ie do verskog rata u BiH,Prnjavor, IGPP Grafomotajica 1995.

Eokica Jovanovii, Swtovrat u za.iednicu: poLititka stvarnostjugoskt-venskog, druitva i stilovi l.ivota, NiS-Beograd, Gra-dina - IFDT 1995.

Borislav lovi(, Posledrli dani SFR'/, Beograd, Politika 1995.Milan Kangrga,,,Misao i zbilja", ,,Vrijeme, praksa, svijet", Odab-

rano diela, knj. III i IV, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd1989.

Du5an Kecmanovid , Masovna psihologija nacittnalizma, Beograd'Vreme knjige 1995.

Donald Peterson Kent, The ReJttgee Intellectual, New York, Co-lumbia University Press 1953.

Taras Kermalner, Pisma srbskem pri.icttel.iu,ZaloLba Drava, Klag-enfurt 1989.

Merle Kling,,,The Intellectual: Will He Wither Away?',, The NewRepublic, April 8, 1957.

Pavel Kohout, From the Dictry oJ'the Contrarevolutionary, NewYork, Mc Grow Hill 1972.

Leszek Kolakowski,,,Intellectuals against Intellect", Daedalus,Summer 1972,pp. l-15.

Nikola Koljevii, O tedib in.s ke teme, Beograd, Itaka-Export public1995.

Derd Konrad,lclentitet i histerija,Novi Sad, Apostrof 1995.Georgy Konrad - Iv6n Szelenyi, The Intellectuals on the Roatl rf

Class Power, Brighton Sussex, Harvester Press 1979.Slobodanka Kovadevii-Putnik Dajii, Hronologija .iugtt.slovenske

kri7,e ,I i II, Beograd, IES 199-5 i 1996.Andrija Kre5i6, Polititkt druiNo i politiika mitobgiitt, priktg kritici

,,kttlta liinosti" , Vuk KaradZii, Bibl. Zodiak,Beogract 1968.Vladimir Kusin, The Intellectual Origirts of the Prague Spring,

Cambridge University Press 1971.Stanko Lasi{ S-uktb na hfilevno.i l.ievici 1928- I g52 ,Liber, Zagreb

t970. . , ;

Mladen LaziC, Sistem i slom. Ruspad soci.jaliz.ma i .\trl.ktl.rq.iugo,rltwenskog druina, Beograd, Filip Vi5njii 1994.

Mladen LaziC,, (ur.), RaT.aranje druitvtt, Beograd, Filip Vi5njii1995.

Carl Levy (ed.), Socialism ancl the Intelligensia I B80- I9I4 , Lonc\on,Routledge and Kegan Paul 1988.

S.M. Lipset - R.B.Dobson, ,,The Intellectual as a Critic and Rebel,,,Daedalus, Summer 1972.

Rene Lourau , Le lapsus des intellectaels, Touluse, Privat 1981.Michael Lciwy, Pour une siciologie des intellectuels revolutirtrt-

aires: I'evolutiott politique le Lukecs 1909-1929, paris,Presses universitaires de France 1976.

Karl Manhaj m, I de o kt g i.i ct i uto p i.j a, Nolit (B iblio teka S azv e LcIa),Beograd 1968.

Mihailo Markovii, ,,Osporavanja i angaZovanja", Izebrana tlela,knj. 8, BIGZ-Prosveta 1994.

Mira Markovi1, Dctn i rut(, Beograd, BMG 1995.Karl Marx-Friedrich Engels,,,Nemadka ideologija", lzqbrena dela,

tom 6,IMRP, Beograd 1970.Mihajlo Mihajlov, Domovina.ie sloboda, Beograd, Radio B 92

1995.

TX

F$)l

o

-L

N

Ju

-S.l

1 0 6 1 0 7

s2a)r-(I

oN

(D

Antonio Gram5i, Iz.abrana deLa,Beograd, Kultura i959.Jelena Guskova, JugosLovenskt kriza i Rusi.ia: Dokumenta, Jakta,

komentari I 99 l - I 995,Beograd, IMPP 1996.Feuer Lewis S., ,,Marx and the Intellectuals", Survey, No 49, Oct.

1963,pp.102-112.Alexander Hertz, ,,The Case of Easterneuropean Intelligensia",

Journal r$ C entrul European Afrrtirs, l l ( 1 ) 195 1.Du5an Ham5ik, Writers ag,utlst Rulers, London, Hutchinson 1971.George B. de Hauszar (ed.),The hfiellectunls, Free Press of Glencoe

(ilI.) 1960.Virginia Held,,,The Indepedence of Intellectuals",The Jounrul of

Phibsophlt,Vol. 362X, 1983, pp. 572-582.Hofstadter Richard, Anti-[ntellectualism in American Lfe, New

York, Random house, Vintage Books 1966.Peter Hruby , Fools and Heroes: The Changing Roles of Communist

Intellectuals in Czechoslovakia, Oxford, Pergamon Press1980.

Stuart Hughes,,,Is the Intellectual Obsolete?", C ommentar\', Oct.1956.

Inteligenci.ia i modenut tlruino (Zbornik radova), Biblioteka Revi.iez.u s t t c iol o g i.i u, Zagreb 1986.

Vane IvanoviC,, Drugo zvotro ,l i II, Beograd, Vreme knjige 1994 i1995.

Pavle Jak5ii, Pohod rtct Jugoslavi.itt, veliki isnri.iski zlotirt, Beograd,KnjiZevne novine 1994.

Miroljub Jeftii, Od islamske tleklaraci.ie do verskog rata u BiH,Prnjavor, IGPP Grafomotajica 1995.

Eokica Jovanovii, Swtovrat u za.iednicu: poLititka stvarnostjugoskt-venskog, druitva i stilovi l.ivota, NiS-Beograd, Gra-dina - IFDT 1995.

Borislav lovi(, Posledrli dani SFR'/, Beograd, Politika 1995.Milan Kangrga,,,Misao i zbilja", ,,Vrijeme, praksa, svijet", Odab-

rano diela, knj. III i IV, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd1989.

Du5an Kecmanovid , Masovna psihologija nacittnalizma, Beograd'Vreme knjige 1995.

Donald Peterson Kent, The ReJttgee Intellectual, New York, Co-lumbia University Press 1953.

Taras Kermalner, Pisma srbskem pri.icttel.iu,ZaloLba Drava, Klag-enfurt 1989.

Merle Kling,,,The Intellectual: Will He Wither Away?',, The NewRepublic, April 8, 1957.

Pavel Kohout, From the Dictry oJ'the Contrarevolutionary, NewYork, Mc Grow Hill 1972.

Leszek Kolakowski,,,Intellectuals against Intellect", Daedalus,Summer 1972,pp. l-15.

Nikola Koljevii, O tedib in.s ke teme, Beograd, Itaka-Export public1995.

Derd Konrad,lclentitet i histerija,Novi Sad, Apostrof 1995.Georgy Konrad - Iv6n Szelenyi, The Intellectuals on the Roatl rf

Class Power, Brighton Sussex, Harvester Press 1979.Slobodanka Kovadevii-Putnik Dajii, Hronologija .iugtt.slovenske

kri7,e ,I i II, Beograd, IES 199-5 i 1996.Andrija Kre5i6, Polititkt druiNo i politiika mitobgiitt, priktg kritici

,,kttlta liinosti" , Vuk KaradZii, Bibl. Zodiak,Beogract 1968.Vladimir Kusin, The Intellectual Origirts of the Prague Spring,

Cambridge University Press 1971.Stanko Lasi{ S-uktb na hfilevno.i l.ievici 1928- I g52 ,Liber, Zagreb

t970. . , ;

Mladen LaziC, Sistem i slom. Ruspad soci.jaliz.ma i .\trl.ktl.rq.iugo,rltwenskog druina, Beograd, Filip Vi5njii 1994.

Mladen LaziC,, (ur.), RaT.aranje druitvtt, Beograd, Filip Vi5njii1995.

Carl Levy (ed.), Socialism ancl the Intelligensia I B80- I9I4 , Lonc\on,Routledge and Kegan Paul 1988.

S.M. Lipset - R.B.Dobson, ,,The Intellectual as a Critic and Rebel,,,Daedalus, Summer 1972.

Rene Lourau , Le lapsus des intellectaels, Touluse, Privat 1981.Michael Lciwy, Pour une siciologie des intellectuels revolutirtrt-

aires: I'evolutiott politique le Lukecs 1909-1929, paris,Presses universitaires de France 1976.

Karl Manhaj m, I de o kt g i.i ct i uto p i.j a, Nolit (B iblio teka S azv e LcIa),Beograd 1968.

Mihailo Markovii, ,,Osporavanja i angaZovanja", Izebrana tlela,knj. 8, BIGZ-Prosveta 1994.

Mira Markovi1, Dctn i rut(, Beograd, BMG 1995.Karl Marx-Friedrich Engels,,,Nemadka ideologija", lzqbrena dela,

tom 6,IMRP, Beograd 1970.Mihajlo Mihajlov, Domovina.ie sloboda, Beograd, Radio B 92

1995.

TX

F$)l

o

-L

N

Ju

-S.l

1 0 6 1 0 7

I

Kosta Mihajlovii i Vasilije Kresti6, Memorendum SANU: odg,ovorina kriitke, Beograd, SANU 1995.

C.W. Mils, Socioloika imaginaciia, Savremena 5kola, Beogradt9&.

Rajt Mils, Znanje i mot,YukKaradZii (Zodiak), Beograd 1968.eeslav Milo5, Tttrobl.jeni um,Beograd, Prosveta 1981.Milan Miri6, Re zerv at i, Liber, B iblioteka razlog, Zagreb 1968.Thomas Molnar, The Decline of the Intellectuals,Cleveland Oh',

New York, The World Publishing Co. 1961.Otto Wilhelm Miiller, I nt eII i g e nc ii a. U nt e r s uc hun g, e n zur G e s c h ic h'

te eines politischen Schlag,wortes, Frankfurt a. M., AthendumVerlag 1971.

Piere Naville.In Revolution et les intellectuels, Paris,Gallimard1975.

Dragan Nedeljkovid, Reti Srbime u smutnom vremenlt, Beograd,Svetlokomerc 1996.

Ray Nichols , Treason,Tradition and the Intellectual: Julien Bendaand Political Discourse, The Regents Press of Kansas, Law-rence 1978.

Robert A, Nisbet, ,,What is an Intellectual?", Cttmmentary, dec.1965.

Max Norman,Rebels and Renegades, New York 1932.Miodrag Peri5ii, Razveline ideoloikog raia, Beograd, Prosveta

1995.Branko Petranovi6, Momdilo ZeEevi(, Agoniict dve Jug,oslctviie,

Zaslon, Sabac 1991.Gajo Petrovi(,eemu Praxis, Praxis, Zagreb 1972.Gajo Petrovi6,,,Mi5ljenje revolucije" i,,Filozofija prakse", Odab'

rana djela,knj. I i IV, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986.Zan PijaLe, P s iho lo g ij a int e li g e nc ij e, Nolit, Beograd I 967.Richard Pipes (ed.), The Russian Intelligensia, New York 1961.Philip Pompers, The Russian Revolutionary Intelligensic, New

York 1970.Neboj5a Popov, Jugoslavija pod naponom promena,Izdanje autora,

Beograd 1990.Zarko Puhov ski, S o c ij al i s t i i ka r e ko ns tr u kc ii a zb ili e, B ibl. dasopisa

Pitanja,Zagreb 1990.Marc Raeff, Russian Intellectual History - An Anthoktgy, Harcourt,

Brace and World, New York, Chicago, Burlingame 1966.Philip Rief (ed.), On Intellectuals, Garden City 1970.

Michael Paul Rogin, The Intellectuctls snd Macarthy: the radicalspecter,Cambridge Ma. - London, MIT 1967.

Slobodan SamardZi6, Prinudna z.ajednica i elemokratija, Beograd,Akademija NOVA - IES 1995.

Jean Paule Sartre, Plaidoyer pour les intellectuels ,Paris, Galimard1978. Prevedeno na srpsko-hrvatski kao ,,Pledoaje za intele-ktualce", a Filozofske i politiike rasprave, Skolska knjiga,Zagreb l98l , str. 217 -245.

Laslo Sekelj, Vreme besiai&t, Beograd, Akademija NOVA - IESr99s.

Edward Shils, ?nfte Intellectual end the Power and Other Essays,Chichago 1972.

Svetlana Slap5ak, Ogledi o bezbrifunrfi, Beograd, Radio B 92,1995.

Srbija u motlernizacijskim pntcesima XX vekc, Zbornik radova,Beograd,Institut za noviju istoriju Srbije 1994.

Srpska strana rata,(Zbornik radova) Republika, Beograd 1996.Vuk Stefanovi(^llaradLi(,, DELA, Istoriiski splsl (Priredio dr Rado-

van SamardZii), Prosveta, Beograd 1969, str. 243-244.Svetozar Stojanovi6, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije ,

IFDT-Filip Vi5njii, Beograd 1995.Rudi Supek, Humanistitka inteligencija i politika, Liber, Biblioteka

Razlog, Zagreb 1971.Rudi Supek, Druinene predrasude i nctcionalizam,Ilizd. Globus,

Zagreb 1992.Jan Szezepanski, ,,Problems of Sociological Research of the Polish

Intelligensia", Polish Sociological Bulletin, No. 1, 1961.Dubravka UgreSi6, Kultura lal.i (tuttipolitidki eseji), Arkzin (Bib-

lioteka bastard), Zagreb 1996.Adam B. Ulam, Ideologies and lllusions, Rewtlutionary Thought

from Hertz.en to Solz.henit.syn, Harvard University Press,Cambridge 1976.

Ljubomir Tadii, Du li .ie nacionaliz.am nuiq sudbina?, Beograd1990.

Ljubomir Tadii, 0 ,,velikosrpskom hegemoniz.mlf' , Politika, Beo-grad 1992.

Florian Znaniecki, The Social Role of the Man of Knowledge ,NewYork, Columbia University Press 1940.

Max Weber , Privreda i dtuitvo,I i II, Kultura (biblioteka Kari-jatide),Beograd 1970.

IY-

N

d)

I

xx

-{nlE

:=l,!

N

J

1 0 8 1 0 9

I

Kosta Mihajlovii i Vasilije Kresti6, Memorendum SANU: odg,ovorina kriitke, Beograd, SANU 1995.

C.W. Mils, Socioloika imaginaciia, Savremena 5kola, Beogradt9&.

Rajt Mils, Znanje i mot,YukKaradZii (Zodiak), Beograd 1968.eeslav Milo5, Tttrobl.jeni um,Beograd, Prosveta 1981.Milan Miri6, Re zerv at i, Liber, B iblioteka razlog, Zagreb 1968.Thomas Molnar, The Decline of the Intellectuals,Cleveland Oh',

New York, The World Publishing Co. 1961.Otto Wilhelm Miiller, I nt eII i g e nc ii a. U nt e r s uc hun g, e n zur G e s c h ic h'

te eines politischen Schlag,wortes, Frankfurt a. M., AthendumVerlag 1971.

Piere Naville.In Revolution et les intellectuels, Paris,Gallimard1975.

Dragan Nedeljkovid, Reti Srbime u smutnom vremenlt, Beograd,Svetlokomerc 1996.

Ray Nichols , Treason,Tradition and the Intellectual: Julien Bendaand Political Discourse, The Regents Press of Kansas, Law-rence 1978.

Robert A, Nisbet, ,,What is an Intellectual?", Cttmmentary, dec.1965.

Max Norman,Rebels and Renegades, New York 1932.Miodrag Peri5ii, Razveline ideoloikog raia, Beograd, Prosveta

1995.Branko Petranovi6, Momdilo ZeEevi(, Agoniict dve Jug,oslctviie,

Zaslon, Sabac 1991.Gajo Petrovi(,eemu Praxis, Praxis, Zagreb 1972.Gajo Petrovi6,,,Mi5ljenje revolucije" i,,Filozofija prakse", Odab'

rana djela,knj. I i IV, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986.Zan PijaLe, P s iho lo g ij a int e li g e nc ij e, Nolit, Beograd I 967.Richard Pipes (ed.), The Russian Intelligensia, New York 1961.Philip Pompers, The Russian Revolutionary Intelligensic, New

York 1970.Neboj5a Popov, Jugoslavija pod naponom promena,Izdanje autora,

Beograd 1990.Zarko Puhov ski, S o c ij al i s t i i ka r e ko ns tr u kc ii a zb ili e, B ibl. dasopisa

Pitanja,Zagreb 1990.Marc Raeff, Russian Intellectual History - An Anthoktgy, Harcourt,

Brace and World, New York, Chicago, Burlingame 1966.Philip Rief (ed.), On Intellectuals, Garden City 1970.

Michael Paul Rogin, The Intellectuctls snd Macarthy: the radicalspecter,Cambridge Ma. - London, MIT 1967.

Slobodan SamardZi6, Prinudna z.ajednica i elemokratija, Beograd,Akademija NOVA - IES 1995.

Jean Paule Sartre, Plaidoyer pour les intellectuels ,Paris, Galimard1978. Prevedeno na srpsko-hrvatski kao ,,Pledoaje za intele-ktualce", a Filozofske i politiike rasprave, Skolska knjiga,Zagreb l98l , str. 217 -245.

Laslo Sekelj, Vreme besiai&t, Beograd, Akademija NOVA - IESr99s.

Edward Shils, ?nfte Intellectual end the Power and Other Essays,Chichago 1972.

Svetlana Slap5ak, Ogledi o bezbrifunrfi, Beograd, Radio B 92,1995.

Srbija u motlernizacijskim pntcesima XX vekc, Zbornik radova,Beograd,Institut za noviju istoriju Srbije 1994.

Srpska strana rata,(Zbornik radova) Republika, Beograd 1996.Vuk Stefanovi(^llaradLi(,, DELA, Istoriiski splsl (Priredio dr Rado-

van SamardZii), Prosveta, Beograd 1969, str. 243-244.Svetozar Stojanovi6, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije ,

IFDT-Filip Vi5njii, Beograd 1995.Rudi Supek, Humanistitka inteligencija i politika, Liber, Biblioteka

Razlog, Zagreb 1971.Rudi Supek, Druinene predrasude i nctcionalizam,Ilizd. Globus,

Zagreb 1992.Jan Szezepanski, ,,Problems of Sociological Research of the Polish

Intelligensia", Polish Sociological Bulletin, No. 1, 1961.Dubravka UgreSi6, Kultura lal.i (tuttipolitidki eseji), Arkzin (Bib-

lioteka bastard), Zagreb 1996.Adam B. Ulam, Ideologies and lllusions, Rewtlutionary Thought

from Hertz.en to Solz.henit.syn, Harvard University Press,Cambridge 1976.

Ljubomir Tadii, Du li .ie nacionaliz.am nuiq sudbina?, Beograd1990.

Ljubomir Tadii, 0 ,,velikosrpskom hegemoniz.mlf' , Politika, Beo-grad 1992.

Florian Znaniecki, The Social Role of the Man of Knowledge ,NewYork, Columbia University Press 1940.

Max Weber , Privreda i dtuitvo,I i II, Kultura (biblioteka Kari-jatide),Beograd 1970.

IY-

N

d)

I

xx

-{nlE

:=l,!

N

J

1 0 8 1 0 9

xI

X

a

E.

:=uN

Jc

'!2tt))<-(roN

BoZidar Jak5ii

'TFIE SOCIAL COMMITMENT OF INTELLECTUALS

IN THE PROCESS OF DISINTEGRATION OF YUGOSLAVIA

Summary

Thc crisis anr.l thc tragic brcakdown ol'thc sccond Yugoslavia havc thcirroots in lhc way thc country was crcatccl, in thc organization ol'govcrnmcnt andthc Iifc of pcoplc, in thc charactcr ol'thc authoritarian political rcgimc installcdalicr World War II and in many othcr circumstanccs pcculiar to an insuflicicntlyintcgratcd and dcvclopcd socicty. Namcly, thc first Yugoslavia was an attcmpt tocrcatc a bourgcois srxicty in a statc community o[ ethnically akin pcoplcs whichhad for ccntulics livcd, olicn intcrmixcil, in bordcr rcgions ol'grcat and mutuallyopposcd cmpircs, dilfclcnt culturtrl pattcms and cxclusivc rcligious cummunitics.Thc proccss ol'bourgcois modcrnization was dramatically stoppcd, al'tcr twcntyvcarso f thccx is tcncco l ' thccommonsta tc ,by thcAx ispowcrsa t tack in l94 l .Thccrcation ol'thc sccond Yugoslavia mcant a radical brcak with this typc ol' modcrn-ization and, in thc bcginning, also with patriarchal traditionalism. Thc social systcmwas built within thc idcological pattcm ol'authoritarian collcctivism which conccalcdmany strcial contradictions ancl conllicts bchind thc undoubtcd arbitrary authorityol'thc powcr-holtlcr. Whcn in thc carly 1980s this ccntral arbitrary agcncy ol'thcrulcr's unqucstioncd authority disappcarcd, thc political sysrcm, thc statc and thcsocicty imrncdiatcly sct olT on thc road to thcir incvitablc brcakdown and, asdcvclopmcnts would soon provc, a tragic and bloody cnd. Thc cvcnts in Ccntraland East Europc, thc collapsc ol'thc systcm oI'thc so,callcd rcal socialism, gavcadditional impctus to this incvitability.

Thc scalc of thc rcccnt human tragcdy in thc Balkans broachcd ancw thcissuc of srrcial, particularly political commitmcnt of thc intcllcctual. In thc ncwconditirms, hc has scrvcd as a,,national workcr",,,national llehtcr", but also,,nationaltraik)r". Thc .,class commitmcnt" ol thc intcllcctual in thc acdcmic-typc ..rcal so-cialism" as ",scll'-manugcmcnt socialism with a human lacc", in thc proccss ol'disintcgration ol'lbrmcr Yugoslavia was rcplaccd with ,.national commitmcnt" inthc namc ol'dclbnding thc cndangcrcd (onc's own) nation, cndangcrcd Scrbhotxl/Croathood/ Bosniachorxl, ctc. And thosc intcllcctuals who did not asscnt kr thcnational idcntil'ication wcrc labcllcd ,,national traitors" or, cscaping thc war, lcl'tthc Balkan rcgion. sharing thc latc ol othcr rclugccs. Thc rcscarch will therclirr-ccovcr a widc range ol ' thc intcl lcctual 's rolcs and rcsponsibi l i t ics in thc statcscrcatcd by thc collapsc of thc sccond Yugoslavia.

Kev *,ords: intcllcctuals, intclligcntsia, socicty, social rolc, st--ial commit-mcnt, Yugoslavia, Balkans, civil war, war propaganda, pcacc.

Neboj5a Mandii, istraZivad pripravnikInstitut za filozofiju i druitvenu teorijuBeograd

UDK 316.42:800.861Presledni dlanak

PROMENA POLITICKOG DISKURSAU POSTKOMUNIZMU

Apstrakt; Procels kriz.e, ruienja i nestanku socijalizmu u hivlim soci.ial-

istitkim z.emljatnu, odnrnno njifutvog ul.usku u po,rtktnunistitkt ruzdohlje, odviiuo

se kut osohena i zu svuku zemlju speciJitrut tron:stormaciju. Tei.iite u istruiivanjuprocelstrih/pntceduralnih motnenatu hi<ie nu u) unulizi uticuja medi.ja nu procespnmenu politi{kog tli.rkursu u ltostkomunizrnu, h) istruiivunju institl.ciondl.nih prom-

ena. strukture tlru.itvn i unutrui4je orguniTucije vlusti. Polje politiikog tliskur.ga,

nekadn potpuno uohliteno idetfutikim obnt.vcimu ktmunistitke ideobgije. danuspredsutvlju otvoreno poLie zu urtikt lisunie runih polititkih diskursu. Upravo unaliTatog preluut predstuvlju te o.rrutvu i:;tral.iva4iu.

f tiuCni [ii: postko,nunizum, potitiiki tliskurs, demokrati ja

a) Osnovna zamisao i metodoloiki okvir istralivanja

Sa promenama koje su krajem 80-ih zahvatile zemlje soci-jalistidkog dru5tvenog uredenja do5lo je neminovno i do promenepolitidkog diskursa, koji je vi5e od pola decenije bio dominantna,a po mnogima i kljudna odrednica komunistilke doktrine. Proceskrize, ru5enja i nestanka socijalizma u bivSim socijalistidkim zem-ljama, odnosno njihov<lg ulaska postkomunistidko razdoblje, odvi-jao se kao osobena i za svaku zemlju specifiana transformacija.Tragajuii za celovitim odredenjem termina postkomunizam, S. Sto-janovii 6e izmedu ostalog napisati: ,,Post-komunizam predstavljame5avinu komunizrna, pre-komunizma i kapitalizma, koja se dostarazlikuje od zemlje do zemlje i diji krajnji rezultat dosta zavisi odtoga koja 6e od tih tendencija preovladati. Zato plediram za kom-parativno istraZivanje post-komunizma" (S. Stojanovi6, 1995, str.r97).

Smatram da ie i za ovo istraZivanje komparativna analizabiti presudna za uoblidavanje pristupa ovako obimnom i jo5 uveknedovr5enom procesu. Rad na ovom istraZivadkom projektu neiese svoditi na puko konstatovanje (banalne) dinjenice da se sa pro-

II

l l ll l 0