Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman ......Vrednosti FBI indeksa ukazuju da je voda sa lošim kvalitetom. Analizom fizičko hemijskih parametara zaključujemo

Univerzitet u Nišu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za biologiju i ekologiju

Maja S. Jovanović

Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata

termalnog izvora Niške banje

Master rad

Niš, 2017.

Univerzitet u Nišu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za biologiju i ekologiju

Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata

termalnog izvora Niške banje

Master rad

Mentor: Student:

Prof. dr Ana Savić Maja Jovanović

Broj indeksa: 172

Niš,2017.

University of Niš

Faculty of sciences and matematics

Department of Biology and Ecology

Ecological analysis of the macroinvertebrate

community of termal springs Niska banja

Master thesis

Mentor: Candidate:

Ph D Ana Savić Maja S. Jovanović

No. of index: 172

Niš, 2017.

Zahvaljujem se svom mentoru prof.dr Ani Savić na nesebičnoj

pomoći,dobronamernim savetima razumevanju,strpljenju i putokazu prilikom

izrade ovog master rada.

Puno hvala i kolegenici Milici na kompromisu i podršci.

Beskrajnu zahvalnost dugujem svojim roditeljima,na moralnoj

podršci,razumevanju i mogućnosti da ostvarim svoj san.

Veliko hvala!

Sažetak

Glavni cilj ovog rada bio je izvršiti ekološku analizu zajednice makroinvertebrata u termalnom

izvoru. Istraživanje je sprovedeno na godišnjem nivou i to u razdoblju od 2015. do 2016.godine

kao i na sezonskom nivou obuhvatajući četiri sezone:proleće,jesen, zimu i leto.Terenski rad se

sastojao od prikupljanja uzoraka na lokalitetu Niške banje tačnije na izvoru “Vrelo Suva banja”.

Nakon uzorkovanja,uzorci su determinisani do nivoa familija. Iz dobijenih podataka utvrđeno je

koje su familije makroinvertebrata prisutne u termalnom izvoru.

Na godišnjem nivou je ustanovljeno prisustvo 9 familija sa ukupno 799 jedinki. U toku svih

sezona konstatovano je da je familija Lymnaeidae najzastupljenija.

Vrednosti FBI indeksa ukazuju da je voda sa lošim kvalitetom. Analizom fizičko hemijskih

parametara zaključujemo da je voda dobrog kvaliteta, što nas navodi na zaključak da FBI indeks

nije pogodan za odredjivanje kvaliteta vode u termalnim izvorima. Dobijeni podaci daju

značajan doprinos poznavanju zajednice makroinvertebrata u termalnim izvorima.

Tokom ovog istraživanja sagledana je i specifičnost taksona, kao i njihove adaptacije na

ekstremne uslove sredine.

Ključne reči: zajednica makroinvertebrata, FBI index, termalni izvor.

Abstract

The main goal of this thesis was to perform ecological analysis of macroinvertebrate community

in termal spring. The research was conducted on an annual basis during the period from 2015 to

2016, as well as on the seasonal basis including 4 seasons: spring, autumn, winter and summer.

The field work consisted of collecting samples in Niska banja, more precisely at the spring

“Vrelo Suva banja”.

After sampling, the samples are determined to the level of the families. From the obtained data, it

has been concluded which macroinvertebrate families are present in the thermal spring. On

annual basis, the presence of 9 families with a total of 799 individuals was established. During

all seasons, it is discovered that the family Lymnaeidae is the most present.

The FBI index values indicate that water quality is poor. By analyzing the physical-chemical

parameters, we conclude that the water quality is good, which leads us to the conclusion that FBI

index is not suitable for determining the quality of water in thermal springs. The obtained data

make a significant contribution to the knowledge about macroinvertebrate community in thermal

springs.

During this research, the specificity of the taxons was considered, as well as their adaptation to

extreme environmental conditions.

Key words: macroinvertebrate community, FBI index, thermal spring.

Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................................................................ 1

1.1 Izvori po izdašnosti i hemizmu ............................................................................................. 2

1.2 Termalni izvori ...................................................................................................................... 4

1.3 Pregled dosadašnjih istraživanja ........................................................................................... 5

1.4 Ciljevi istraživanja................................................................................................................. 6

2. Materijal i metode .................................................................................................................... 7

2.1 Opis lokaliteta ....................................................................................................................... 7

2.2 Uzorkovanje materijala ......................................................................................................... 9

3. Rezultati ................................................................................................................................. 11

3.1 Godišnji aspekt .................................................................................................................... 11

3.2 Jesenji aspekt zajednice makroinvertebrata ........................................................................ 13

3.3 Zimski aspekt ...................................................................................................................... 15

3.4 Prolećni aspekt .................................................................................................................... 16

3.4 Letnji aspekt ........................................................................................................................ 18

3.5 Familijarni diverzitet i kvalitet vode (FBI) ......................................................................... 20

4. Diskusija ................................................................................................................................ 21

5. Zaključci ................................................................................................................................ 22

6. Literatura ............................................................................................................................... 23

1

1. Uvod

Izvori predstavljaju mesta gde podzemna voda izlazi na površinu pri čemu nastaje površinski tok.

Nastanak odnosno poljavljivanje samog izvora uslovljeno je postojanjem pukotina u steni koja je

prožeta sa sabirnim i izlaznim područjem podzemnih voda,a takođe zavisi i od konfiguracije

terena i nivoa podzemnih voda (Herak 1990).

U toku perioda ispitivanja utvrđeno je da su izvori kao ekosistemi akvatična mesta pogodna za

istraživanje višeg stupnja ekološke integracije životnih zajednica, koje čine sve biotičke

komponente ekosistema kao najpotpunije ekološke celine.

Kao takve celine značajne su za proučavanje odnosa između životinjskih zajednica i ekoloških

faktora koji utiču na njihovu raznovrsnost i rasprostranjenost.Nalaze se na prelazu između

podzemne i nadzemne vode predstavljajući zaseban biotop,kojeg nazivamo ekoton.

Pogodna su mesta za proučavanje ekologije i evolucije vrsta kao i biotičkih interakcija,i

predstavljaju specifične ekosisteme (Glazier 1998).

Izvori su vrlo raznoliki i na brojne načine klasifikovani, s obzirom na njihovu geologiju,

hidrologiju, fizičko-hemijska svojstva vode,ekologiju (Glazier 2009).

Postoji mnoštvo klasifikacija izvora,jedna od njih je na osnovu načina isticanja vode (Zollhofer i

sur 2000). Tri glavna tipa izvora:

reokreni

limnokreni

helokreni

Reokreni izvori – izvori sa jakim prozračivanjem vode i stenovitom podlogom, koji izbijaju na

površinu iz podzemlja pod pritiskom pri čemu formiraju izvorski tok.

Limnokreni izvori koja se nazivaju drugačije oka predstavljaju izvore gde voda izlazi na dnu

veće i dublje udubine formirajući ujezerenje. Takvo izvorišno mesto je zastupljeno muljevito-

peskovitim sedimentom.

Helokreni izvori predstavljaju manje izvore gde preovlađuju male količine vode pri čemu

difuzno izlaze kroz slojeve mulja i organskog detritusa.

Izvori krupnijih razmera nazivaju se vrela. Prema mehanizmu razlikujemo: gravitacione, arterske

i hidropneumatske izvore.

Silazni odnosno gravitacioni izvori su specifični po tome što se voda kreće silazno od

akumulacije prema izvorištu,po zakonima gravitacije. Mogu biti ocedni i prelivni.

2

Izvori uzlaznog ili arterski izvori odlikuju se po prilično ustaljenim režimom isticanja, s manjim

oscilacijama izdašnosti, temperature, i osnovnih parametra hemijskog sastava. Kao poseban vid

ove vrste izvora smatraju se gejziri, koji u određenim vremenskim razmacima izbacuju mlazeve

vruće vode. Karstni izvori su specifični, ovde mozemo naći estavele javljaju se na obodima

kraških vrela.

1.1 Izvori po izdašnosti i hemizmu

Druga klasifikacija izvora je na osnovu njihove izdašnosti, koja je različita pri čemu izdvajamo

vrlo postojane, koji daju stalno istu količinu vode, zatim postojane, kada je odnos između

minimalne i maksimalne izdašnosti najviše 1:2, izvore promenljive izdašnosti kod kojih

pomenuti odnos varira od 1:2 do 1:10 i izvore veoma promenljive izdašnosti gde su variranja

veća od 1:10.

U pogledu termomineralnih voda područje Niške banje je veoma interesantno,jer su pojave

termomineralnih izvora veoma značajne, tako da raspoznajemo nekoliko izvora na osnovu

njihove izdašnosti.

Termalni izvori Niške banje obuhvataju Glavno vrelo, jedan je od izdašnijih izvora termalnih

voda u Srbiji. Izbija iz stena na kopi 248,47 gde je izgrađena kaptažna kupola(Sl br 1). Izdašnost

Glavnog vrela je promenljiva. Pri temperaturi od 39°Cdotiče 35l/sec. Ukoliko dođe do

rashlađenja maksimalni doticaj iznosi 10001/sec.sa temperaturom vode 21°C.Ovaj izvor je

svrstan kao radioaktivna homeoterma, jer je temperatura vode bila između 36 °C i 37°C koja je

vladala u normalnim uslovima. Kasnije usled promene hidrološkog režima prešla je u kategoriju

radonskih oligomineralnih hipoterma. Maksimalna temperatura Glavnog vrela je 41,3 °C .

Sadržaj minerala u vodi je neznatan. Suvi ostatak iznosi 0.286g/l pri temperaturi 37,3°C.

Lekovito svojstvo ove terme potiče od radona i mikroelemenata. Voda sa Glavnog vrela pripada

radioaktivnim homeotermama,radioaktivnosti 10,53 do 13,4 Mahovih jedinica (Vasić , 2007).

3

Slika br. 1: Termalni izvor Glavno vrelo u Niškoj banji

Preuzeto:http://www.panoramio.com/photo/24124750

Suva banja je drugo vrelo po izdašnosti,prosečno 14-41l/s. Temperatura vode kao i izdašnost

dosta varira i iznosi 12.37°C. Radioaktivnost se kreće u opsegu 5,96- 6,75 mahovih jedinica

(Stanković ,2009). Ovo vrelo je i danas promenljive izdašnosti jer se napaja periodičnim vodama

i atmosferskom vodom (Vasić , 2007).U hidrološkom režimu vrela Suva banja minimalni doticaj

iznosi 25l/sec.sa temperaturom vode oko 39°C, a maksimalni oko 500l/sec, sa temperaturom

vode oko 11°C.

Slika br 2: Termalni izvor Suva banja

Preuzeto:https://thenisniche.com/a-place-to-put-things/niskabanja3-2/

http://www.panoramio.com/photo/24124750https://thenisniche.com/a-place-to-put-things/niskabanja3-2/

4

Školska česma je najslabije vrelo izdašnosti svega 2,5l/s. Temperatura vode iznosi 17-19°C.

Slika br. 3: Školska česma

Preuzeto: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Школска_чесма_(Нишка_Бања)

Izdašnost radioaktivnih termalnih vrela Niške banje sa ukupno 60 l/sec tople komponente,sa

temperaturom 39 °C,svrstava ovo termalno blago u retkosti svetskih razmera.

1.2 Termalni izvori

Temperatura je važan element u kvalitetu vode (Guverhan et al. 2001).

Termalna voda je uglavnom vezana za magmatsku aktivnost odnosno ona je juvenilna, a isto

tako može biti i atmosferska ili drugačije vadozna voda.

Termalni izvor je oličenje tople vode iz kojeg izvire topla lekovita voda obogaćena mineralima

jer poseduju veće količine mineralnih soli, kao i radioaktivnih elemenata zbog čega se smatraju

lekovitim.Obuhvata grupu mineralnih voda koje su specifične od ostalih zbog svoje temperature

koje poseduju. I upravo ta temperatura zavisi od načina nastanka termalne vode. Na osnovu ove

konstantacije termalne vode prema načinu postanka delimo na: mešane, kvartne, vadozne ,fosilne

i vulkanske.

Temperatura zavisi od geotektonskih uslova koje vladaju u litosferi.Tople mineralne vode su

vode sa temperaturom većom od 20°C(Miholić, 1952) i na osnovu toga se dele u tri grupe:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/???????_?????_(?????_????)

5

Hipotermalne (od 20 do 34°C)

Homeotermalne (od 34 do 38°C)

Hipertermalne (preko 38°C)

1.3 Pregleddosadašnjih istraživanja

A.Savić bavila se proučavanjem ekološke analize zajednica makrozoobentosa reke Nišave pri

čemu je dala doprinos u poznavanju te oblasti istraživanja(Savić, 2012).

V.Minić vrši ispitivanje hidrogeološkog uticaja Rautovačkog potoka na kvalitet termalnih voda

Niške banje.Takođe iste godine radi na ispitivanju uticaja prirodnih i antropogenih faktora na

zamućivanje termalnih vrela u Niškoj banji (Minić, 2001).

Tokom razdoblja ispitivanja ustanovili smo da su davnih godina par autora dali rezultate da su

vode Niške banje termalne, radonske, i oligomineralne. Poseduju toplu komponentu, o njenom

poreklu postoje istraživanja Petkovića (1930), Lukovića (1939) i Milivojevića (1990,1991) da je

termalna komponenta descedentnog vadoznog porekla.

Takođe odavnina istraživači su došli do saznanja da su termalne vode Niške banje magmatskog

porekla juvenilne, na bazi sadržaja, geohemije i geotektonike. Stevanović (1941), Ristić(1956),

Vujanović (1972), Teofilović (1979).

Radioaktivnost vode su izučavali Leko(1911), Jovanović (1931),Vučić (1950) i drugi.

Sabirnu oblast termalnih vrela u Niškoj banji predstavljaju lijaski peščari i crveni peščari Suve

planine, koji se pružaju ka Nišavskom rasedu.Na dubini od 1500 m descedentna voda može da

doseže t od preko 50 °C. Deo vode pod uticajem hidrostatičkog pritiska izbija na površinu u vidu

termalnih vrela Niške banje (Luković, Petković, 1933).

O poreklu vode govori nam Stevanović (1941) godine, gde nam ukazuje da su vode termalnih

vrela juvenilnog porekla.

Na osnovu sadržaja mikroelemenata saznajemo da su vode vulkanskog porekla (Ristić, 1956,

Vujanović, 1972). Postoje i radovi koji sa gledišta tektonike, geohemije i geneze mineralnih voda

upućuje na vulkansko poreklo termalne komponente.

Upoznavanje taksonomskog sastava i strukture zajednice Trichoptera na teritoriji Niša nam je

pokazala I.Vulić (2014). O ekološkim karakteristikama zajednice Trichoptera govori I.Vasov

(2014).

6

Uvid o komparativnoj analizi biotičkih indeksa koji se koriste za određivanje kvaliteta vode na

teritoriji Niša nam je predstavio A.Rakić (2014).

Indikatorsku sposobnost dve grupe makrozoobentosa za procenu kvaliteta vode sliva reke Nišave

objasnio je I. Todosijević (2013). Saznanje o prostornoj i sezonskoj dinamici zajednice

makrozoobentosa nam je ukazao B. Aleksić (2014).

1.4 Ciljevi istraživanja

U toku perioda istraživanja utvrđeno je da su termalni izvori veoma oskudno istraženi na

području jugoistočne Srbije. Osnovni cilj ovog rada jeste upoznavanje sa strukturom i sastavom

zajednice makroinvertebrata u termalnom izvoru “Suva banja” u Niškoj banji.

Posmatranje specifičnosti taksona termalnog izvora kao i adaptacije makroinvertebrata na

ekstremne uslove u pogledu temperature kao i postojanje sezonske dinamike svakako je prioritet

ovog rada.

Ispitivanje primene familijarnog biotičkog indeksa FBI, je takođe jedan od ciljeva ovog rada.

Na osnovu navedenih ciljeva zadatak je dokučiti kakvo je stanje i koje su mogućnosti u okviru

specifičnosti taksona, njihove adaptacije na ekstremne uslove sredine, i da li je vrednost FBI

indeksa pouzdan pokazivač za određivanje kvaliteta vode u termalnim izvorima tačnije u izvoru

“Suva banja” koji se nalazi u Niškoj banji.

7

2. Materijal i metode

2.1 Opis lokaliteta

Na teritoriji Nišavskog okruga se nalazi jedna od najznačajnijih banja tog područja – Niška

banja. Njeno nalazište je na jugoistoku Srbije,smeštena je na padinama Koritnika na

jugoistočnom obodu Niške kotline na krajnjem severo-zapadu ogranka Suve planine.

Banja se nalazi na 250m nadmorske visine. Prirodne karakteristike lokaliteta Niške banje

obuhvataju termomineralne izvore kao značajna prirodna dobra. Njihov značaj ogleda se u

nekoliko termalnih izvora, i to su: terma Suva banja, Glavno vrelo, Školska česma, Banjica,

Pasjača. Pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi(36- 38oC) blago mineralizovanih.

Slika br. 4: Karta istraživanog područja

Preuzeto: http://popsica.com/index.php/78-oselu

http://popsica.com/index.php/78-oselu

8

Terensko istraživanje je sprovedeno tokom jednogodišnjeg razdoblja od 2015. do 2016. godine

na lokalitetu Niška banja termalnog izvora terma Suva banja. Temperetura ovog vrela varira i

kreće se u opsegu od 12-37 oC.

Uzorci su sakupljeni u novembru 2015., martu 2016.,maju 2016., i junu 2016. godine.

Tokom uzorkovanja sa savakog lokaliteta, posvećena je pažnja mikroklimatskim uslovima,

takodje je uzimano više uzorka u okviru jednog lokaliteta. Uzorkovanje je vršeno vodeći računa

o osunčanosti, prisustva ili odsustva vegetacije, tipa podloge, brzine proticanja vode.

Slika br. 5: Termalni izvor Suva banja

Preuzeto: http://negoslava.blogspot.rs/2015/08/niska-banja-topla-voda-pet-puta-obrnuta.html

http://negoslava.blogspot.rs/2015/08/niska-banja-topla-voda-pet-puta-obrnuta.html

9

2.2 Uzorkovanje materijala

Za uzorkovanje makroinvertebrata je korišćena modifikovana kick-net mreža. Postupak samog

uzorkovanja sastajao se u tome da je uzimano po tri uzorka koja su predstavljala jedan lokalitet.

Uzorci su smešteni u plastične kese, 75% alkoholom i vodom oko 100 ml sa istog izvora. Svaka

kesa je obeležena etiketom na kojoj se nalazi naziv lokaliteta, datum i područje rada, ispisani

grafitnom olovkom. Uzimano je sa svakog lokaliteta po tri uzorka kako bi dobili jedan veći radi

veće reprezentativanosti. Po završetku terenskog rada, uzorci su preneti u frižider, nakon

nekoliko dana vršeno je ispiranje i trebljenje.

Praktični rad se sastajao u ispiranju sadržaja kese sa uzorcima koji su preneti u sito sa većim

okcima, ispod kojeg je bilo sitnije sito, a sve to u kadici. Ispiranje se vrši pomoću mlaza vode, pri

čemu treba obratiti paznju da isperemo sav kamen, kao i ostatke kopnene vegetacije, hidrofite i

dr. Nakon samog ispiranja uzorke prebacujemo u zasebnu kadicu, a potom malo prebacimo u

manju posudu plitkih zidova, prebacujemo deo uzorka i pristupamo trebljenju. Uočene jedinke

pomoću pincete ubacujemo u boci sa alkoholom. Pri čemu svaku bočicu zabeležimo pomoću

etikete, na kojoj je ispisan lokalitet, datum, područje rada.

Nakon završenog trebljenja, pristupamo determinaciji, ona je obavljena pomoću binokularne

lupe tipa Leica MZ-16A Stereomicrosope i mikroskopa tipa Leica System Microscope DM2500.

Postupak rada obuhvata sledeće: iz bočice sa alkoholom svaku pojedinačnu jedinku prebacimo u

petrijevu šolju u kojoj je naliven alkoholom kako bi izbegli isušivanje jedinke. Zasebnu jedinku

postavimo pod lupu. Na osnovu ključa za determinaciju vršimo određivanje taksona.

Determinacija je vršena do nivoa familija.

Korišćeni su sledeći ključevi za determinaciju, pojedinačni za svaku grupu. Za identifikaciju

Oligochaeta korišćeni su identifikacioni ključevi po Brinkhurstu (1971) i Hrabě-u (1981).

Hirudinea su identifikovane uz pomoć ključa koji daju Mann i Watson (1964).

Gastropoda su identifikovane na osnovu relevantnih identifikacionih ključeva (Ložek, 1956;

Macan i Douglas Cooper, 1994) i priručnika (Pfleger, 2000).

Identifikacija Odonata izvršena je prema ključevima koje su dali Bešovski (1994) i Nilsson

(1997).

Za identifikaciju Ephemeroptera korišćeni su identifikacioni ključevi prema Belfiore (1983) i

Elliott et al. (1988).

Pomoću familijarnog biotičkog indeksa-FBI, po Hilsenhoffu(Hilsenhoff,1988) ispitan je kvalitet

vode. Na osnovu sledeće formule:

10

𝐹𝐵𝐼 = 𝑛𝑖 × 𝑡𝑖𝑆𝑖=1

𝑛𝑖𝑆𝑖=1

gde:

𝑡𝑖 – označava toleranciju

𝑛𝑖 – broj individue

𝑆- broj familija uključenih u analizu

Predstavljenje granične vrednosti određenih klasa vode, vršeno je pomoću sledeće tabele:

Tabela br. 1: Vrednost familijarnog biotičkog indeksa za određene klase kvaliteta vode

(Hilsenhoff – 1988)

FBI Kvalitet vode

0,00 – 3,75 Odlična

3,76 – 4,25 vrlo dobra

4,26 – 5,00 Dobra

5,01 – 5, Prosečna

5,76 – 6,50 prosečno loša

6,51 – 7,25 Loša

7,26 – 10,00 veoma loša

11

3. Rezultati

3.1 Godišnji aspekt

U periodu od zime 2015. god. do jeseni 2016. god. sprovedeno je istraživanje na izvoru Niške

banje. Ustanovljeno je da je na godišnjem nivou familija Lymnaeidae najzastupljenija (tabela

br.2) sa ukupno pronađenih 744 jedinki.

Tabela br 2: Zajednica makroinvertebrata termalnog izvora Niške banje

lokalitet datum godina Red Familija Brjedinki

1 10.11. 2015 Odonata Libellulidae 18

1 10.11. 2015 Basommatophora Lymnaeidae 50

1 10.11. 2015 Basommatophora Planorbidae 2



1 02.03. 2016 Opistopora Lumbricidae 7






2 10.11. 2015 Diptera Stratiomyidae 1

2 10.11. 2015 Littorinomorpha Hydrobiidae 1









3 10.11. 2015 Diptera Typulidae 1



3 09.05. 2016 Diptera Limonidae 1

3 09.05. 2016 Architaenioglossa Viviparidae 1



12

Tabela br. 3: Zastupljenost svake pojedinačne familije na godišnjem nivou

Naziv familije Broj jedinkini

Hydrobiidae 1 Libellulidae 37 Lymnaeidae 744 Lumbricidae 12 Limonidae 1

Planorbidae 1 Stratiomyidae 1

Typulidae 1 Viviparidae 1

Slika br. 6: Zastupljenost svake pojedinačne familije na godišnjem nivou

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Broj jedinkini

Hydrobiidae

Libellulidae

Lymnaeidae

Lumbricidae

Limonidae

Planorbidae

Stratiomyidae

Typulidae

Viviparidae

13

3.2 Jesenji aspekt zajednice makroinvertebrata

Zastupljenost zajednice makroinvertebrata ukupnog broja jedinki na svim lokalitetima zabeležen

u novembru mesecu jesenjeg aspekta je 324. Raspoređene su u 6 familija.

Redu Odonata pripada 1 familija, red Basommatofora je zastupljen sa 2 familije,red Diptera se

odlikuje sa 2 familije, dok je red Littorinomorpha zastupljen sa 1 familijom(tabela br.4).

Tabela br: 4: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata utvrđena u jesenjem periodu

lokalitet datum godina Red Familija Brjedinki







2 10.11. 2015 Diptera Stratiomyidae 1

2 10.11. 2015 Littorinomorpha Hydrobiidae 1



3 10.11. 2015 Diptera Typulidae 1

Najmanji broj jedinki je zabeležen na trećem lokalitetu i to 6, a najveći na drugom lokalitetu broj

jedinki je bio 250, a na prvom je bilo 70.

Na osnovu ove tabele možemo zaključiti da je familija Lymnaeidae najzastupljenija sa brojem od

275 jedinki,familija Libellulidae je zastupljena sa 34 jedinki,familija Planorbidae 12,familija

Stratiomyidae 1,kao i familije Hydrosiidae i Typulidae sa po jednom pronađenom jedinkom.

14

Slika br. 7: Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata pronađenih

u jesen.

Istovetnu zastupljenost famlija pokazuju redovi Bassomatophora sa familijama Lymnaeidae i

Planorbidae po 88,58%, red Littorinomorpha sa familijom Hydrobiidae po 0,31%, red Diptera

zastupljen je sa familijom Stratiomyida i Typylidae sa 0,62%, red Odonata sa familijom

Libellulidae sa 10,49 %.

Slika br. 8: Zastupljenost jedinki u okviru redova u jesen

Hydrobiidae0,31% Libellulidae

10,49%

Lymnaeidae84,88%

Planorbidae3,70%

Stratiomyidae0,31%

Typulidae0,31% Jesen

Hydrobiidae

Libellulidae

Lymnaeidae

Planorbidae

Stratiomyidae

Typulidae

Basommatophora88,58%

Diptera0,62%

Littorinomorpha0,31%

Odonata10,49%

Jesen

Basommatophora

Diptera

Littorinomorpha

Odonata

15

3.3 Zimski aspekt

Tabela br. 5: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u zimskom aspektu

lokalitet datum godina Red Familija autor I god

brjedinki








Ukupan broj jedinki zabeležen za mesec mart je 86. Obuhvataju 3 familije (tabela br. 5).

Redu Basommatophora pripada red Lymnaeidae,redu Opistopora je zastupljen familijom

Lumbricidae, dok se red Odonata odlikuje sa familijom Libellulidae.

Na osnovu tabele zabeležen je broj makroinvertebrata u zimskom aspektu gde je najzastupljenija

familija Lymnaeidae zastupljenost broja jedinke je 73, nakon toga sledi familija Lumbricidae sa

brojem jedinki 12, dok se familija Libellulidae odlikuje sa jednom jedinkom.

Slika br. 9:– Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata

pronađenih u zimskom aspektu.

Libellulidae1,16% Lumbricidae

13,95%

Lymnaeidae84,88%

Zima

Libellulidae

Lumbricidae

Lymnaeidae

16

Najbrojniji red je red Basommatophora sa familijom Lymnaeidae zastupljenost broja je 84,88%,

manje brojniji je red Opistopora sa 13,95% dok najmanji broj pripada redu Odonata 1,16%.

Slika br. 10: Zastupljenost familija u okviru redova

3.4Prolećni aspekt

Na osnovu istraživanja izvršenog tokom prolećnog perioda, ustanovljeno je da je najzastupljenija

familija Lymnaeidae. Koja se javlja na sva tri lokaliteta, različitom zastupljenošću, pri čemu je

ukupan broj pronađenih jedinki 93, na drugom lokalitetu je pronađena jedna familija Libellulidae

sa jednim pretstavnikom,dok na trećem lokalitetu imamo dve familije to su Limonidae i

Viviparidae sa po jednom jedinkom.

Tabela br. 6: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u prolećnom aspektu

lokalitet datum godina Red Familija br. jedinki




3 09.05. 2016 Diptera Limonidae 1

3 09.05. 2016 Architaenioglossa Viviparidae 1



Odonata1,16% Opistopora

13,95%

Zima

Basommatophora

Odonata

Opistopora

17

Slika br. 11: Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata

pronađenih u prolećnom aspektu.

U okviru redova možemo zapaziti da je red Basommatoorasa jenom familijom Lymnaeidae

zastupljeost je 96,88%, red Odonata sa familijom Libellulidae 1,04%, dok je redu Diptera pripala

familija Limonidae sa 1,04% red Architaenioglossa sa familijom Viviparidae sa 1,04%.

Libellulidae2,38% Limonidae

2,38%

Lymnaeidae92,86%

Viviparidae2,38%

Proleće

Libellulidae

Limonidae

Lymnaeidae

Viviparidae

18

Slika br. 12:Zastupljenost familija u okviru redova

3.4 Letnji aspekt

Tabelabr. 7: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u letnjem aspektu

lokalitet datum godina Red Familija Br. jedinki





Tokom istraživanja,sprovedena je i analiza u toku leta pri čemu je utvrđeno da je ukupan broj

pronađenih jedinki 305, razvrstan u okviru četiri familija (tabela br. 7). Red Basommatophora se

odlikuje sa dve familije Lymnaeidae, Planorbidae dok je red Odonata zastupljen sa jednom

familijom i to Libellulidae.

Najzastupljenija familija je Lymnaeidae sa 98,88% dok su familije Planorbidae i Libellulidae

zastupljene sa jednom jedinkom, u procentu to je 0,56%. Slika (13 ).

Architaenioglossa1,04%


Diptera1,04%

Odonata1,04%

Proleće

Architaenioglossa

Basommatophora

Diptera

Odonata

19

Slika br. 13: Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata

pronađenih u letnjem aspektu.

U okviru reda Basommatophora imamo tri familije i to su Lymnaeidae i Planorbidae dok redu

Odonata pripada familija Libellulidae. Slika (13 ).

Slika br. 14:Zastupljenost familija u okviru redova

Libellulidae0,56%

Lymnaeidae98,88%

Planorbidae0,56%

Leto

Libellulidae

Lymnaeidae

Planorbidae


Odonata0,33%

Leto

Basommatophora

Odonata

20

3.5 Familijarni diverzitet i kvalitet vode (FBI)

Slika br. 15: Familijarni diverzitet po sezonama

Na osnovu ovog grafikona vidimo da je najveći broj familija zastupljen u periodu jeseni sa

brojem 6, a najmanji je bio u toku leta sa brojem 3.

Prilikom izračunavanja familijarnog biotičkog indeksa (FBI) dobijene su vrednosti indeksa koje

su prestavljene u tabeli.

Na osnovu ovog istraživanja možemo videti da su vrednosti ovog indeksa kako na godišnjem

tako i na sezonskom nivou ne toliko visoke. Pa samim tim ove vrednosti istraživanog područja

klasifikuje u klasu vode sa prosečno lošim kvalitetom, obuhvatajući i godišnji i sezonski nivo.

Tabela br. 7: Kvalitet vode predstavljen na osnovu FBI index-a po sezonama i na godišnjem

nivou.

FBI indeks Kvalitet vode

jesen 6,05 prosečno loša

zima 5,19 prosečna

proleće 5,91 prosečno loša

leto 6 prosečno loša

godišnji 6 prosečno loša

0

1

2

3

4

5

6

7

Jesen Zima Proleće Leto

Broj familija

21

4. Diskusija

Tokom jednogodišnjeg razdoblja istraživanja vršenog na termalnom izvoru terma “Suva banja”

na području Niške banje, ustanovljeno je prisustvo 9 familija sa 799 jedinki. Dok je prilikom

ispitivanja termalnog izvora terma “Pijaca” u Sokoj banji pronađeno 12 familija sa 219 jedinki.

(Aleksić, 2016).

To nam govori da je u termalnom izvoru “Suva banja” zajednica makroinvertebrata uniformnija,

ali ima trostruko više jedinki. Odnosno, familije koje su prisutne su abindantnije. To se poklapa

sa činjenicom da je izvor “Suva banja” ekstremniji što se tiče abiotičkih uslova. Na takve

ekstremne uslove je prilagodjen manji broj familija, ali su onda prisutni sa većom abundancom.

Na osnovu taksonomije, ustanovili smo da su predstavnici mekušaca najzastupljeniji. Tokom

daljih razmatranja možemo tvrditi da se u drugim izvorima javljaju predstavnici insektskih

redova kao što su Ephemeroptera, Trichoptera, sa velikom zastupljenošću. Na osnovu ovog rada

možemo reći da je u termalnom izvoru Niške banje prisutan red Diptera od insekatskih grupa,

takođe prisutnost ovog reda smo konstatovali i na osnovu istraživanja termalnog izvora u Sokoj

banji. Prilikom komparacije zajednice makroinvertebrata u izvorima koji nisu termalni kao što je

istraživanje Savić ( 2012) ustanovili smo prisustvo familija Planorbidae i familije Lymnaeidae

čije prisustvo se javlja i u ovom radu. Na osnovu ovoga zaključujemo da ove familije imaju

široku ekološku valencu.

Vrste makroinvertebrata se karakterišu određenim adaptivnim odlikama, uglavnom su slabo

pokretne a neke su i sesilne. Da bi ostvarile što prisniji kontakt sa podlogom, mnoge vrste su

leđno trbušno spljoštene, i takođe izlučuju sluz. Vrste koje žive u najačoj struji vode imaju

posebne organe za prihvatanje ( Diptera) ili poseban venac kukica na kraju tela ( Diptera).

Količina rastvorenog kiseonika je od posebnog značaja u vodenom ekosistemu. Prilagođenost

bentosnih makroinvertebrata na variranje ovog ekološkog faktora odvijala se u različitim

pravcima. Usled intezivne bakteriološke razgradnje u organski opterećenim vodama može doći

do drastičnog smanjenja količine kiseonika u vodi, što za posledicu ima pojavu vrsta koje mogu

opstati u vodi sa malo kiseonika. Naime jedinke u telesnoj tečnosti imaju posebnu vrstu

hemoglobina pomoću kojeg mogu vezati dovoljno kiseonika za svoje potrebe.

Upotrebom FBI indeksa dobijeni su podaci da je voda u toku proleća, leta i jeseni prosečno loša,

a u toku zime prosečna. To se ne poklapa sa fizičko-hemijskim pokazateljima kvaliteta vode. Na

godišnjem nivou, situacija je slična. Obzirom na činjenicu da je ovaj izvor gotovo bez

antropogenog uticaja (ili sa minimalnim uticajem) dolazimo do zaključka da FBI indeks nije

pogodan za odredjivanje kvaliteta vode u termalnim izvorima.

22

5. Zaključci

Tokom istraživanja zajednice makroinvertebrata u termalnom izvoru “Suva banja” konstatovano

je 9 familija sa 799 jedinke.

Predstavnici asambleje mekušaca su najzastupljeniji u ovom termalnom izvoru. To ukazuje da su

mekušci grupa koja je sa najširom valencom što se tiče temperature.

Zastupljeni su predstavnici insekatskih grupa, pre svega Odonata i Diptera ali u znatno manjem

broju.

Kao dominant na godišnjem nivou ističe se familija Libellulidae.

Uočena je sezonska dinamike u pogledu broja jedinki i broja familija, tako da je jesenji period sa

najvećim brojem jedinki.

Na osnovu zajednice makroinvertebrata, primenom FBI indeksa voda termalnog izvora “Suva

banja” pripada klasi prosečno lošeg kvaliteta. Obzirom da se to ne poklapa sa fizičko-hemijskim

pokazateljima kvaliteta vode, zaključili smo da FBI indeks nije pogodan za odredjivanje

kvaliteta vode u termalnim izvorima.

23

6. Literatura

Aleksić, M., 2016: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata termalnog izvora Soko banje.

Master rad, Prirodno – matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Baraka, A., 2015: Raznolikost i struktura zajednice puževa ( Mollusca, Gastropoda) izvorišnog

dela reke Cetine. Diplomski rad, Prirodno – matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Dobrović, A., 2015: Raznolikost i struktura zajednice puževa srednjeg i donjeg toka reke Cetine.

Diplomski rad, Prirodno – matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Grbavac, F., 2015: Makrozoobentos stalnih i povremenih kraških izvora. Diplomski rad,

Prirodno – matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Gatarić, K ., 2015: Zajednica puževa ( Mollusca, Gastropoda) izvora reke Gojačke Dobre: stanje

pre izgradnje HE Lešće Diplomski rad, Prirodno – matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Lazić, M., 2012: Turistički potencijali Niške banje. Master rad, Prirodno – matematički fakultet,

Univerzitet u Nišu.

Minić, V., 2001: Uticaj prirodnih i antropogenih faktora na zamućivanje termalnih vrela u Niškoj

banji. Naučni rad, Građevinska tehnička škola ,, Neimar u Nišu.

Minić, V., 2001 : Hidrogeološki uticaj sliva rautovačkog potoka na kvalitet termalnih voda Niške

banje. Naučni rad , Građevinska tehnička škola ,, Neimar u Nišu.

Ramčić, J., 2013: Lekovite mineralne vode. Seminarski rad, Građevinski fakultet, Univerzitet u

Sarajevu.

Savić, A., 2012 : Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave.Doktorska

disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.

24

Biografija kandidata

Maja Jovanović rođena je 8 septembra 1990 god.u Vranju. Osnovnu školu “Branislav Nušić”

završava u Rataju 2003/2004 god. Iste godine upisuje srednju-poljoprivrednu školu “Stevan

Sinđelić” u Vranju.

Po završetku srednje škole 2009 upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematičkom

fakultetu Univerziteta u Nišu na Departmanu za biologiju i ekologiju.

Osnovne studije završava 2014 godine sa diplomom osnovnih studija i zvanjem biolog. Iste

godine upisuje master akademske studije.

Прилог5/1

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редниброј, РБР:

Идентификациониброј, ИБР:

Типдокументације, ТД: Монографска

Типзаписа, ТЗ: текстуални / графички

Врстарада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Маја Јовановић

Ментор, МН: Ана Савић

Насловрада, НР: ЕКОЛОШКА АНАЛИЗА ЗАЈЕДНИЦЕ МАКРОИНВЕРТЕБРАТА ТЕРМАЛНОГ ИЗВОРА НИШКЕ БАЊЕ

Језикпубликације, ЈП: Српски

Језикизвода, ЈИ: Енглески

Земљапубликовања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: ауторскирепринт

Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

32стр.; граф. прикази

Научнаобласт, НО: Биологија

Научнадисциплина, НД: Хидробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: ФБИ индекс, заједница макроинвертебрата

УДК 581.526.326:551.23 (497.11)

Чувасе, ЧУ: библиотека

Важнанапомена, ВН: Извод, ИЗ: Главни циљ овог рада бије је извршити еколошку анализу

заједнице макроинвертебрата у термалном извору.

Истраживање је спроведено на годишњем нивоу и то у

раздобљу од 2015. до 2016. године као и на сезонском нивоу

обухватајући четири сезоне: пролеће, јесен, зиму и лето.

Датумприхватањатеме, ДП: 23.10.2017

Датумодбране, ДО:

Члановикомисије, КО: Председник:

Члан:

Члан, ментор:

ОбразацQ4.09.13- Издање 1

Прилог5/2

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

ОбразацQ4.09.13- Издање 1

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Maja Jovanović

Mentor, MN: Ana Savić

Title, TI: ECOLOGICALANALYSISOF THE MACROINVERTEBRATE COMMUNITY OF TERMAL SPRINGS NISKA BANJA

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2017.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

32p. ; graphic representations

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: hidrobiology

Subject/Key words, S/KW: FBI index, macroinvertebrate community

UC 581.526.326:551.23 (497.11)

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The main goal of this thesis was to perform ecological

analysis of macroinvertebrate community in termal spring.

The research was conducted on an annual basis during

the period from 2015 to 2016, as well as on the seasonal

basis including 4 seasons: spring, autumn, winter and

summer.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 23.10.2017

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member:

Member, Mentor:

Documents

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman ......Vrednosti FBI indeksa ukazuju da je voda sa lošim kvalitetom. Analizom fizičko hemijskih parametara zaključujemo