UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Departman za ekonomiku poljoprivrede

i sociologiju sela

Trg Dositeja Obradovića br. 8

21 000 Novi Sad

tel: 021/485-3397; 458-138

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Nemanjina 22-16

11000 Beograd

U okviru izveštaja o realizaciji projekta:

- P r i r u č n i k -

INOVATIVNI PROGRAMI UNAPREĐENJA

ORGANSKE PROIZVODNJE

Novi Sad, 2015.

2

3

Priručnik je napisan u saradnji sa

Vladom Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Nemanjina 22-16

11000 Beograd

U okviru realizacije projekta:

„Inovativno-edukativni programi unapređenja organske proizvodnje u

funkciji ruralnog razvoja“

Nosilac projekta:

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

Rukovodilac projekta:

1. Prof. dr Veljko Vukoje, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Tim za realizaciju projekta:

2. MSc Mirela Tomaš Simin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

3. Dipl. ing. Uglješa Trkulja, PSS Ruma

4. Dipl. ing. Sanda Klještanović, PSS Ruma

5. Dr Jovan Krompić, PSS Ruma

Partnerske organizacije:

1. PSS Ruma

2. PSS Šabac

Ovaj priručnik rezultat je realizacije projekta pod nazivom „Inovativno-edukativni

programi unapređenja organske proizvodnje u funkciji ruralnog razvoja“ kojeg

finansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike

Srbije.

4

5

S A D R Ž A J

1. Uvod……….....………………..……………………………………….7

2. Osnovni principi organske proizvodnje…..….....…………………...9

2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo........................................................13

2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tržištu…............……17

3. Iskustva iz organskog voćarstva....……………....………………….21

3.1. Uvod u organsko voćarstvo…………...........……………………21

3.2. Početni koraci….……………………......……………………….21

3.3. Proizvodnja voća u skladu sa potrebama i mogućnostima.......….22

3.4. Plantažni uzgoj…….......……………………………...…………23

3.5. Zaštita voća u skladu sa organskim principima.......…………….29

3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom ………....…...……………….32

4. Model za evidenciju, obračun i analizu troškova i rezultata na

PG …………………………………................……………………....33 4.1. Značaj istraživanja ………..……………………………………33

4.2. Metodologija ……………...……………………………………38

4.2.1. Osnovi metodologije za evidenciju na gazdinstvu.....…………38

4.2.2. Softverska podrška metodologiji ………………....………….. 39

4.2.3. Definisanje „model gazdinstva“ i planiranje proizvodnje….....40

4.2.4. Specifičnosti obračuna troškova i rezultata u poljoprivredi......43

4.2.4.1. Praćenje troškova u poljoprivredi po mestima nastanka....45

4.2.4.2. Značaj i postupak sastavljanja kalkulacija na PG.........…..48

4.3. Funkcionisanje evidencije i izrada analitičkih kalkulacija.…..…50

4.3.0. Evidencija i kalkulacije u biljnoj proizvodnji ……………...51

4.3.0.1. Evidencija i obračun troškova...………………………….52

4.3.0.2. Evidencija i obračun rezultata...………………………….59

4.3.0.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda.....………………… 65

4.3.1. Evidencija i kalkulacije u stočarskoj proizvodnji……..……….67

4.3.2. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda…....…..………76

6

4.3.3. Evidencija i kalkulacije pomoćnih delatnosti.……………........ 77

4.3.3.1. Traktori…………….……………………………………78

4.3.3.2. Kombajni…...………………………………………….. 83

4.3.3.4. Sistem za navodnjavanje…..……………………………84

4.3.3.4. Priključne mašine…………….…………………………86

4.3.4. Evidencija i kalkulacije opštih troškova……...………………87

4.4. Dodatni pokazatelji uspeha proizvodnji….………..…………….90

4.4.1. Dobit i dohodak…….…………………………………………..91

4.4.2. Ekonomičnost……….….………………………………………93

4.4.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)..……....………………….94

4.4.4. Rentabilnost…………………………...………………………..94

4.4.5. Senzitivna analiza…………………...………………………….95

4.5. Analiza troškova i rezultata pojedinačnih proizvodnji….....……..96

4.5.1. Biljna proizvodnja………...…………………………………….97

4.5.1.1. Primer analize za kukuruz ............................................……105

4.5.1.2. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji...........……100

4.5.1.3. Uporedne analize uspeha voćarskih proizvodnji….....……105

4.5.2. Stočarska proizvodnja……..……....…………………………….108

4.5.2.1. Primer analize za proizvodnju mleka............................……109

4.5.2.2. Uporedne analize uspeha stočarskih proizvodnji….………112

4.5.3. Analiza ostalih aktivnosti na gazdinstvu….........……...……….113

4.5.4. Analize na nivou gazdinstva u celini…………....……………..114

4.5.4.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini…..............……..114

4.5.4.2. Poređenje uspeha između pojedinih proizvodnji................ 119

4.5.4.3. Poređenje uspeha između pojedinih grana......................... 122

7

1. UVOD

Organski sistem poljoprivredne proizvodnje je privukao veliku pažnju tokom

protekle dve decenije, jer se čini da nudi rešenje za neke od problema koji trenutno

postoje u poljoprivrednom sektoru industrijalizovanih zemalja. Organska

poljoprivreda ima potencijal da obezbedi koristi u smislu zaštite životne sredine,

konzervaciju neobnovljivih izvora energije, poboljšanog kvaliteta hrane, smanjenje

autputa pratećih proizvoda i preorjentaciju poljoprivrede ka tržištima na kojima

postoji tražnja za vrednijim proizvodima. Neke evropske zemlje su prepoznale i

odgovorile na ove potencijalne koristi od organske poljoprivrede, i pružile podršku

farmerima da usvoje ovaj sistem proizvodnje. Pomoć se realizuje direktno kroz

finansijske podsticaje ili/i indirektno kroz podršku istraživanjima, savetodavstvu i

tržišnim inicijativama. Rezultat ovako značajne i sistematske podržke ogleda se u

ubrzanom razvoju organske poljoprivrede širom Evrope, sa sličnim trendom,

možda manje naglašenim, i širom sveta.

Poljoprivreda Srbije je zasnovana na malim gazdinstvima, sa malim i

iscepkanim zemljišnim posedima (u proseku 4,5 ha), koja ostvaruju mali prihod i

nedovoljnu efikasnost proizvodnje. Tehnička opremljenost je veoma niska,

nemodernizovana, sa malom specijalizacijom proizvodnje, izrazitom

ekstenzivnošću proizvodnje, a pri tom, bez adekvatnog odgovora na potrebe tržišta.

Takođe, proizvodnja je prvenstveno namenjena za ličnu potrošnju članova

gazdinstva, za direktne proizvođače, a samo mali višak odlazi na tržište.

Ruralne oblasti u Srbiji odlikuje različitost u karakteristikama, od socijalnih,

demografskih, do ekonomskih i svih drugih. Ipak, ono što im je nažalost

zajedničko je "umiranje" sela usled velikih migracija iz ruralnih u urbane krajeve, u

potrazi stanovnika za boljim poslom, većim izvorima prihoda i boljim životnim

standardom. Usled migracija iz ruralnih u urbane predele, dolazi do takozvanog

"demografskog pražnjenja" sela. Sve je češći slučaj da se cela domaćinstva gase.

Ne samo što iz sela odlazi radno sposobno stanovništvo i time se smanjuje

raspoloživa radna snaga, već odlaze mladi stručnjaci i obrazovani ljudi, koji bi

svojim znanjem mogli da utiču na privredni razvoj i na poboljšanje postojeće

situacije. Proces migracije u pojedinim delovima Srbije, kao što je Istočna Srbija i

veliki broj opština Južne Srbije je daleko iznad proseka migracija i u Srbiji i u

Evropi, što se mora uzeti kao veoma ozbiljan problem. Osim toga, problemi

današnje poljoprivrede i sela su i neorganizovanost proizvođača, nepostojanje

brendiranih proizvoda, visoka nezaposlenost žena u ruralnim sredinama (90%,

izvor: RZS), a nepostojanje organizovanog otkupa proizvoda u nekim slučajevima,

neinformisanost stanovništva o mogućnostima diverzifikacije ekonomskih

aktivnosti u ruralnim sredinama i sl.

Organska proizvodnja predstavlja kompleksan način proizvodnje koji mora da

poštuje stroge zakonske norme i standarde. Upravo u tome se ogleda prednost

organskih proizvoda koji predstavljaju sinonim za zaštitu zdravlja i života ljudi,

prirode i okoline. Visok prirodni potencijal i povoljni klimatski uslovi, Srbiju

ubrajaju u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati.

Organski proizvodi Srbije mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i

8

prepoznatljivosti naše zemlje. Ovaj vid proizvodnje omogućava ostvarivanje značajnog

profita na malim poljoprivrednim gazdinstvima karakterističnim za Srbiju.

Organska proizvodnja se u Srbiji odvija na površini od oko 7500 ha (prema

podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije). U

strukturi proizvodnje, primarno mesto zauzima ratarska proizvodnja. Organsko

stočarstvo tek počinje da se razvija na teritoriji Republike Srbije.

Osnovna karakteristika organske proizvodnje u Srbiji je da postoje dve osnovne

grupe odnosno tipa organskih proizvođača. Prvu grupu čine samostalni proizvođači

koji imaju direktno sklopljen ugovor sa nekom od kontrolnih organizacija. Druga

grupa su tzv. kooperanti, čija proizvodnja podleže grupnoj sertifikaciji, koja je

dozvoljena po našim zakonskim propisima1. Ovi proizvođači su u ugovornom

odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju namenjenu

izvoznim tržištima, a istovremeno im obezbeđuje podršku: inpute, edukaciju,

pokriva troškove sertifikacije i sl., pri čemu je nosilac sertifikata kompanija, a ne

sam proizvođač. Više od 60% proizvođača (samostalnih) čine gazdinstva sa manje

od 6 ha zemljišnih površina.

Republika Srbija se suočava sa mnogim problemima koji su povezani sa

ruralnim sredinama. Ruralni razvoj je deo ukupnog razvoja države i on mora biti u

ravnoteži sa razvojem industrije, poljoprivrede i sektora usluga.

Organska proizvodnja može imati značajnu ulogu u razvoju ruralnih područja,

jer omogućava ekonomski rast, diverzifikaciju aktivnosti, privlačenje finansijskih

sredstava, a takođe je sastavni deo Strategije za poljoprivredu i ruralni razvoj

(Prioritetno područje 9. – Zaštita i unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih

resursa). Na ovaj način, organska poljoprivreda se može posmatrati kao faktor koji će

pomoći razvoju ruralnih područja, zajedno sa drugim alternativnim metodama razvoja.

Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska poljoprivreda omogućava

uspešan razvoj multifunkcionalne poljoprivrede, koja obuhvata proizvodnju hrane

kao i nepoljoprivrednih proizvoda (npr. suveniri , rukotvorine) i usluga kao što su

obrazovanje, rekreaciju, agro, eko, etno i seoski turizam i dr. Multifunkcionalna

poljoprivreda doprinosi očuvanju zemljišta, vode, zdravlja biljaka, životinja i ljudi,

biodiverziteta i agrobiodiverziteta, odnosno očuvanju vrednosti ruralne sredine,

domaćinstva, farme sa lokalnim etnološkim, kulturnim vrednostima i tradicijom.

Generalno, ekološki i ekonomski značaj organske poljoprivrede ogleda se u

revitalizaciji ruralnih područja.

Organska proizvodnja omogućava zapošljavanje mladih i aktivnih ljudi,

uključivanje žena u agrobiznis, što može da dovode do smanjenja stope

nezaposlenosti u Srbiji i da doprinese ekonomskom razvoju ruralnih područja,

stvarajući dodatu vrednost proizvodu ili usluzi.

Može se reći da Srbija ima dobar potencijal za razvoj organske proizvodnje, kao

i da postoji značajana zainteresovanost privatnog sektora za ulaganje u organsku

proizvodnju. Brži razvoj ovog segmenta domaće poljoprivrede pozitivno se

odražava na zdravlje ljudi i životnu sredinu, poboljšava kvalitet života i ekonomski

razvoj, uz očuvanje vrednosti ruralne sredine, kulturnih vrednosti i tradicije u regionu.

1 Zakon o organskoj proizvodnji, Službeni Glasnik Republike Srbije, br 30/10.

9

2. OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Organska poljoprivreda se može definisati kao pristup u poljoprivredi gde je

cilj: stvaranje integrisane, humane, ekonomski i prirodno održive poljoprivrede,

koja maksimizira iskorišćavanje obnovljivih izvora koji potiču sa farme i

menadžment ekoloških i bioloških procesa i interakcija kako bi se obezbedili

prihvatljivi nivoi prinosa i nutritijenata, zaštita od bolesti i štetočina i prihvatljiv

povraćaj uloženog rada i ostalih resursa.

Tako definisano, održivost čini srž organske poljoprivrede. Termin održivost je

korišćen u širem smislu tako da se odnosi ne samo na održivost neobnovljivih

izvora (zemljišta, energije, minerala), već se odnosi i na pitanja ekološke i socijalne

održivosti. Termin „organska“ je najbolje posmatrati kao koncept koji farmu

posmatra kao organizam u kojem svi sastavni delovi – zemljište, mineralne

materije, mikroorganizmi, insekti, biljke, životinje i ljudi – deluju zajedno kako bi

stvorili jednu koherentnu celinu. U mnogim evropskim zemljama organska

poljoprivreda je prepoznatljiva kao ekološka poljoprivreda.

Da bi se razumeo koncept organske poljoprivredne proizvodnje, pre svega je

potrebno ukazati na razlike koje postoje između različitih tipova i oblika

poljoprivredne proizvodnje. Razlike će se najlakše uočiti ukoliko se definišu

različiti tipovi poljoprivredne proizvodnje.

Organska poljoprivredna proizvodnja u prvi plan ističe kvalitet i bezbednost.

Ona je deo tzv. održive poljoprivrede, koja se zakonski reguliše i podleže inspekciji

(ovlašćene organizacije), odnosno dobijanju sertifikata (kod nas sa nazivom –

„organski proizvod“). Osnovna karakteristika ove proizvodnje je izbegavanje

primene sintetičkih mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, regulatora rasta

u stočarstvu i aditiva za stočnu hranu. Kvalitet proizvoda podleže kontroli po

standardima Codex Allimentarius za organsku proizvodnju (donet 1999. i revidiran

2001. godine).

Konvencionalna ili moderna, industrijska poljoprivreda je takav oblik

proizvodnje koji se zasniva na sledećim principima: primena savremenih

tehnoloških rešenja, koncentracija kapitala i centralizacija zemljišta (ukrupnjavanje

poseda), masovna (tržišna) robna proizvodnja, gajenje useva u monokulturi,

primena visokoprinosnih hibrida i sorti, primena značajnih količina herbicida i

đubriva, korišćenje eksternih energetskih inputa, visoka produktivnost, efikasnost

radne snage, idr. U ovoj poljoprivredi progres se meri stalnim povećavanjem

profita uz smanjenje broja ljudi uključenih u proces proizvodnje.

Održiva poljoprivreda (sustainable agriculture) je naziv koji potiče od reči

sustinere (sus-ispod, tener-držati) i označava održanje ili očuvanje poljoprivrede

tokom dužeg vremenskog perioda. Održiva poljoprivreda, kao deo šireg koncepta

održivog razvoja, definisana je Agendom 21, na konferenciji UN o održivoj sredini

i razvoju (Rio de Ženeiro, 1992)2. To je sistem proizvodnje koji objedinjuje

2 Održivi razvoj je socioekonomski i kulturni razvoj koji je usklađen sa uslovima,

ograničenjima i kapacitetima životne sredine (momenat racionalnosti) kojom se ne

10

ekološke i ekonomske elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tome

uzima u obzir različitosti poljoprivrede i društvene zajednice. Vezan je za

upravljanje poljoprivrednim resursima, posebno zemljištem kao (ne)obnovljivim

resursom, koji je nužno sačuvati od antropogenih uticaja, ne samo u fizičkom, nego

i u kvalitativnom pogledu.

Održiva poljoprivreda je, dakle, način proizvodnje koji, posmatran u dužem

vremenskom periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se

proizvodnja zasniva, zadovoljava čovekove potrebe za hranom, ima ekonomsku

isplativost i unaređuje kvalitet života farmera i celokupnost društva. Danas se

smatra da održiva poljoprivreda obuhvata niz načina proizvodnje koji imaju

usklađene odnose poljoprivrede i ekosistema.

Integralna poljoprivredna proizvodnja se odvija na bazi standarda (principa)

koja su propisala udruženja za integralnu proizvodnju. Osnovna namera ovoga

koncepta je redukcija primene opasnih agrohemikalija, posebno pesticida i jačanje

svesti o značaju ekološkog unapređenja proizvodne tehnologije u celom lancu

proizvodnje, prerade i potrošnje hrane. Ona podrazumeva integrisanje svih mera:

ekoloških uslova, izbora vrste i sorte, agrotehničkih mera. Ovde se primenjuju

organska i mineralna đubriva uz primenu integralnog sistema zaštite biljaka

(moguća je i primena određenih pesticida). Plodored se postavlja kao osnovni

sistem biljne proizvodnje. Sve to smanjuje rizike kontaminacije hrane i životne

sredine, a proizvodi se kvalitetan i bezbedan proizvod za zaštitu životne sredine.

Ovaj oblik proizvodnje je prelaz ka organskoj i održivoj proizvodnji hrane.

Permakultura je sistem proizvodnje i uređenja farme i poljoprivrednog

zemljišta sa ciljem održivog razvoja. Nastala je 70-ih godina prošlog veka. Bill

Mollison i David Holmogen dali su naziv ovom sistemu proizvodnje – stalna

poljoprivreda (Permanent agriculture). Ovaj sistem obuhvata ekološke principe

proizvodnje hrane i namirnica, ekološko i ekonomično uređenje poljoprivrednog

gazdinstva i poljoprivrednog zemljišta uz stalnu smenu biljnih vrsta u toku godine.

Ona počiva na posmatranju i razumevanju prirode u datim ekološkim uslovima i

njenu primenu u proizvodnji i životu.

Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) definiše način rada

i proizvodnju za svaki proizvodni sistem. Kriterijumi dobre poljoprivredne prakse

su sledeći: očuvanje plodnosti zemljišta, brižljivo raspolaganje izvorima vode i

njeno ekonomsko korišćenje, izbor vrsta i sorti za određeni plodored i ekološke

uslove i primenu svih agrotehničkih i zootehničkih mera koje omogućavaju

dobijanje ekonomskog prinosa i kvalitetnog zdravstveno bezbednog proizvoda.

Osnovni princip dobre poljoprivredne prakse je mogućnost praćenja (tracebility)

procesa proizvodnje, prerade i čuvanja, primena dobre higijenske prakse i vođenje

evidencije (kao i u organskoj i integralnoj proizvodnji). Sve su to, uz inspekcijsku

narušavaju uslovi opstanka za buduće generacije (momentat solidarnosti). Održivost ima

više značenja i aspekta, kao što su socijalna održivost, ekonomska održivost, ekološko –

prostorna održivost, politička održivost. Koncept održivog razvoja ustanovljen je još 1989.

godine i proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom (1990).

11

kontrolu i sistem sertifikacije HACCP, kriterijumi kvaliteta hrane i namirnica

prema Codex Alimentarius.

Biološka (ekološka), organska poljoprivreda, su sinonimi jednog istog

sistema proizvodnje. To je sistem koji je zakonski regulisan, a bazira se na

standardima IFOAM (Međunarodne federacije za organsku proizvodnju),

zakonskoj regulativi EU iz 2007. i Codex Alimentarius – zajedničkoj regulativi

FAO/WTO (Svetska organizacija za poljoprivredu i Svetska zdravstvena

organizacija). Organskom hranom se zove hrana iz organske proizvodnje, i ona je

obeležena. Njenu kontrolu sprovode državne institucije, dok u integralnoj

proizvodnji kontrolu sprovode udruženja. Ceo postupak organske proizvodnje, od

„njive do trpeze“ je pod inspekcijskom kontrolom, uz odgovarajući sertifikat.

Njenu implementaciju prate, pored zakona, i odgovarajući pravilnici. Reč je, dakle,

o sistemu ekološkog upravljanja proizvodnjom hrane kojim se unapređuje

biodiverzitet, kruženje materije u prirodi, biološka aktivnost zemljišta i zaštita

životne sredine.

Organski proizvod je proizvod proizveden i označen u skladu sa posebnim

zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Organska proizvodnja predstavlja sistem ekološkog upravljanja

proizvodnjom, preradom, pakovanjem, skladištenjem, prevozom (transportom),

označavanjem, marketingom i kontrolom organski proizvedene hrane u skladu sa

važećim međunarodnim standardima, posebno propisima EU, IFOAM

(Međunarodna federacija za organsku poljoprivredu), kao i Zakona.

Prema Ministarstvu poljioprivrede SAD (USDA) organska poljoprivreda je

ekološka proizvodnja koja promoviše i unapređuje biodiverzitet, biološke cikluse i

biološku aktivnost u zemljištu. Bazira se na minimalnoj upotrebi inputa poreklom

izvan farme i zasniva se na agrotehničkim merama koje obnavljaju, održavaju i

unapređuju ekološku harmoniju.

Sistem organske proizvodnje zabranjuje primenu mineralnih đubriva,

pesticida, regulatora rasta i hormona, aditiva u preradi, PVC ambalaža koje sadrže

hlor. Nije dozvoljeno ni korišćenje genetski modifikovanih organizama.

Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih

i prirodnih mineralnih materija. Materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal,

jaja, matice, podmladak, seme za osemenjavanje životinja, isl.) koji se primenjuju u

organskoj proizvodnji, mora biti proizveden metodama organske proizvodnje.

Sistem organske proizvodnje zasniva se na bazičnim standardima koji su

formulisani u okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture

Movements), koji je osnovan još 1972. godine. Ova internacionalna asocijalcija

formulisala je sledeće ciljeve (principe):

Proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti. Ovaj cilj proističe iz činjenice da je hrana danas deo preventive, pa i lečenja oboljenja savremenog čoveka;

Proizvodnja u skladu sa biološkim principima i ciklusima. Ovaj cilj proističe iz činjenice da se u organskoj proizvodnji radi u skladu sa prirodom i

ekosistemom;

Podsticanje bioloških ciklusa u okviru proizvodnog sistema, jer agrobiocenoza nema sposobnost samoregulacije. Zbog toga se uslovi agrobiotopa moraju da

12

usklade sa zahtevima agrobiocenoze. Dinamička ravnoteža ovih odnosa čini

agroekosistem. Očuvanje stabilnosti agroekosistema i ekosistema, uz

racionalno korišćenje prirodnih resursa, osnova je na kojoj počiva organska

poljoprivreda;

Dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Ovaj zahtev proističe iz značaja zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju, ali i ugroženosti ovog

složenog sistema. Agrotehničkim merama (plodoredom i drugim merama)

organska poljoprivreda ostvaruje cilj – očuvanje „živog“ zemljišta, kao osnove

poljoprivredne proizvodnje;

Maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije u okviru proizvodnog sistema, odnosno korišćenje sirovina (materijala) koji se recikliraju, čime se

uspostavlja kruženje materije, koje je prekinuto u konvencionalnoj

poljoprivredi;

Uravnotežen odnos biljne i stočarske proizvodnje, čime se postiže samoodrživost;

Domaćim životinjama moraju se omogućiti uslovi gajenja kojima će se obezbediti njihova dobrobit i njihovo zdravlje;

Na najmanju meru smanjiti zagađenja koja su posledica poljoprivredne proizvodnje;

Održavanje genetske raznovrsnosti u poljoprivrednom sistemu i ekosistemu, uključujući zaštitu biodiverziteta, što je posebno značajno za integralni ruralni

razvoj, kao i revitalizaciju i očuvanje poljoprivrednog pejzaža;

Organska proizvodnja je human oblik proizvodnje, ali i način života, što pretpostavlja poštovanje prava građana (proizvođača) na kvalitetan, srećniji

život, na duži period. Održivi razvoj sa ekonomskim i ekološkim profitom,

daje mogućnost za takve uslove života.

Veoma su značajni evropski propisi o hrani.

Evropska zajednica je usvojila tzv. Belu knjigu za bezbednost hrane (opšta

iskustva za zaštitu zdravlja i potrošača, januar 2000). Osnovni cilj ovog dokumenta

je obezbediti najviši mogući nivo zdravstvene zaštite (Evropski propis III-235

„zaštita potrošača“). Osnovni mehanizam regulisanja odnosa u ovoj oblasti je:

regulativa – direktiva – odluka. Poznate su Evropske direktive za higijenu

namirnica, kao i Regulativa 178/2002 (Zakon o hrani).

Zakon o hrani (Regulativa EC No 178/2002 od 28. januara 2002) izlaže: opšte

principe, uspostavlja Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA) – European Food

Safety Authority) i daje procedure vezane za bezbednost hrane. Delokrug zakona

su: namirnice (životinjskog porekla, biljnog porekla); hrana za životinje; ceo lanac

snabdevanja („od njive do trpeze“). Prati se: primarna proizvodnja (uzgoj, gajenje,

lov, ribolov); prehramebna industrija; snabdevanje; transport; maloprodaja.

Zakon o hrani EC daje opšte regulative za hranu: opšti principi, opšte obaveze u

trgovini namirnicama i opšte propise. Opšti principi su: princip predostrožnosti,

princip transparentnosti, princip analize opasnosti, princip zaštite interesa potrošača

(Propisi o hrani – Evropski pristup, TÜV, 2006). Opšte regulative za hranu su:

sigurnost hrane, sigurnost hraniva, mogućnost praćenja proizvodnog procesa,

prezentacija namirnica, odgovornost operatora.

13

Evropsko telo za bezbednost hrane EFSA ima u svom sastavu Naučni

komitet i Naučne panele. Prate se: biološke opasnosti (BIOHAZ); aditivi za hranu,

arome, pomoćni materijali u proizvodnji i u kontaktu sa hranom (AFC); zdravlje

biljaka, proizvodi za zaštitu bilja, njihove rezidue (PPR); prehrana, dijetetski

proizvodi, alergije (NDA); komponente u prehrambenom lancu (CONTAM);

genetski modifikovani organizmi (GMO); zdravlje životinja, dobrobit životinja

(AHAW), aditivi i proizvodi ili supstance koje se koriste u hrani za životinje

(FEEDAP).

U EU se vrši nadzor nad tržištem hrane. Za ovo tržište su odgovorni: (1)

proizvođači, uvoznici, prevoznici, trgovci u veleprodaji, trgovci u maloprodaji i

ostali isporučioci hrane i hraniva na tržištu; (2) vlada (carina, kontrola, inspekcije);

(3) privatni sektor (kontrolne laboratorije, osobe odgovorne za tržište, agencije za

zaštitu potrošača).

U EU su razrađeni standardi za menadžment bezbednošću hrane. S tim u

vezi su uvedeni standardi: Codex Alimentarius; ISO 22000, nacionalni standardi

(DS 3027: 2002, holandski standard za ocenu operativnog HACCP sistema);

tehnički standardi (npr. EUREPGAP, BRC hrana, IFC, SQF 1000 and SQF 2000,

FEFCO (International GMP).

Detaljan opis principa i prakse organske poljoprivrede se može pronaći u

literaturi širom sveta. Najvažniji faktor koji razlikuje organsku poljoprivredu od

ostalih alternativnih održivih pristupa je postojanje zakonskih standarda i procesa

sertifikacije koji omogućavaju jasno razlikovanje organskih i drugih proizvodnih

sistema, pre svega zbog marketinga.

2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo

Ključni element tržišta organskih proizvoda je njegova regulacija. Ona je

neophodna kako bi se održali visoki etički standardi organske proizvodnje i

pokreta, održalo poverenje potrošača u proizvode, podržali i ohrabrili proizvođači i

kako bi se obezbedila osnova za trgovinu organskim proizvodima preko granica.

Simbol organske proizvodnje predstavlja glavnu odliku koja objedinjuje

proizvođače, prerađivače i veleprodaje. Kada su jednom sertifikovani od

odgovarajuće asocijacije mogu upotrebljavati oznaku na svojim proizvodima.

Troškovi sertifikacije se nadoknađuju upotrebom oznake koja obezbeđuje dodatu

vrednost na tržištu.

Biodinamički pokret je prvi uveo samoregulaciju. Smernice za proizvodnju radi

dobijanja Demeter oznake uspostavljene su 1928. godine u Nemačkoj i kasnije su

postale standard za Demeter oznaku u mnogim drugim zemljama. Sedamdeset su

bile posebno aktuelne za uspostavljanje oznaka prema standardima organske

proizvodnje. U Francuskoj, Nature et Progres je svoju oznaku predstavila 1972., u

Britaniji Asocijacija za zemljište je to učinila 1973., a u Nemačkoj Bioland je uveo

svoju oznaku 1978. godine.

Set organskih standarda sadrži minimum ključnih pravila koja su primenljiva

širom sveta. Ono što razlikuje jednu grupu od druge je nivo zahteva koji

postavljaju a koji ide dalje od osnova za regulisanje organske proizvodnje. Ukoliko

14

farmer dobije pozitivan odgovor na njegov zahtev za priključivanje organskom

sistemu, potrebno je da prođe period konverzije koji može da traje od godinu dana

u slučaju Kontroll-foreningen for Alternativ Odling (KRAV) u Švedskoj do sedam

godina kako propisuju određeni standardi u biodinamičkoj proizvodnji. Za farmere

je najčešće dostupna oznaka za proizvode koji se nalaze u periodu konverzije od

kojih je najpoznatija oznaka Biodyn za proizvode koji su u konverziji ka

biodinamičkoj proizvodnji. Zemlje se međusobno znatno razlikuju po pitanju

svojih zahteva za sertifikaciju. Italija je npr., do 1993. godine imala više od 20

asocijacija koje su se bavile sertifikacijom i svaka od njih sertifikuje prema

sopstvenim pravilima dodeljujući svoj logo sertifikovanim proizvodima. S druge

strane Irska i Portugal su imale samo jedan logo, tj oznaku za čitavu zemlju. Što

više sertifikacionih tela postoji u jednoj zemlji koja funkcionišu nezavisno jedno od

drugog to je veća sumnja i nejasnoća kod potrošača i veći zahtevi prilikom

uspostavljanja zajedničkih nacionalnih standarda.

Neke od vodećih zemalja po pitanju proizvodnje i potrošnje organskih

proizvoda su uspostavile svoje nacionalne standarde za sertifikaciju. Francuska je

bila prva evropska zemlja koja je uvela zvaničnu oznaku AB za organske cerealije,

voće i povrće. AB znači agriculture biologique. Zakon je donet 1980. godine što je

omogućilo zvanično donošenje seta standarda za sertifikaciju. Kasnije je organska

poljoprivreda i zvanično definisana. Dokumentom iz 1983. godine određen je broj

farmera, potrošača i predstavnika vlade u tzv. Komisiju Nationale d’Homologation

koja je bila zadužena za analizu standarda određene asocijacije. Nakon preporuke

Komisije konačna odluka je zavisila od vlade. Kada je jednom asocijaciji odobreno

korišćenje AB oznake, ona je mogla dalje da odobrava korišćenje te oznake svojim

članovima koji su za to bili kvalifikovani. Sistem je bio samoregulišući. Prvi set

standarda koji je bio odobren, bio je 1986. godine za vodeću asocijaciju u

Francuskoj, Nature et Progres. Novi zakon je donešen 1988. godine koji je

predstavio set standarda na nacionalnom nivou. Francuski potrošači prepoznaju i

poštuju AB oznaku i kada su supermarketi počeli sa prodajom svešeg organskog

voća i povrća, ono je nosilo samo AB oznaku.

Britanija je pratila Francusku u nacionalnim standardima za organsku

sertifikaciju. Registar Organskih Standarda za Hranu Velike Britanije (UKROFS)

je ospostavljen u okviru Hrana iz Britanije organizacije 1987. godine a osnovan je

od strane Ministarstva za poljoprivredu. Prihvatajući savete od proizvođača i

prerađivača, UKROFS je osmislio set standarda 1993. godine koji su pokrivali

ratarstvo, povrtarstvo i animalnu proizvodnju, kao i preradu organskih proizvoda.

Drugi oblici sertifikacije, od strane drugih asocijacija, moraju biti u skladu sa

UKROFS standardima, da bi bili u mogućnosti da svojim korisnicima omoguće

korišćenje UKROFS oznake. UKROFS je zadužen za vođenje liste svih zvaničnih

proizvođača organske hrane. Kao deo monitoringa i kontrole UKROFS inspektori

jednom godišnje proveravaju slučajan uzorak od 10% prijavljenih proizvođača.

UKROFS oznaka na proizvodu ne služi da bi zamenila oznake sertifikacionih tela.

Njegova oznaka se postavlja pored oznake sertifikcione kuće i služi da istakne

njihovu kompetentnost u domenu organske poljoprivrede.

15

EC Regulativa

Od januara 1993. godine svi sveži i prerađeni biljni proizvodi organskog

porekla koji se prodaju na teritoriji Evropske Unije podležu standardima koje je

uspostavila Evropska Komisija. Proizvodi animalnog porekla nisu bili regulisani.

Ovi standardi su po prvi put dozvolili inspektorima da uđu u trag i onemoguće

prevare na tržištu organskih proizvoda. Minimum dve godine perioda konverzije se

zahtevalo. Svaka zemlja članica je imala određeni Inspektorat (DIA) koji je

zadužen za praćenje i kontrolu organske sertifikacije samostalno ili u saradnji sa

sertifikacionim telima. U Britaniji, raniji set standarda UKROFSa je sada obavezan

sa UKROFSom kao DIA. Ostale zemlje članice su morale da osnuju nova tela koja

će imati ulogu Inspektorata, kako bi bila u skladu sa donešenom Regulativom.

Uvođenje Regulative je imalo velikog uticaja na sertifikaciona tela: u

Francuskoj i Italiji njihov broj je smanjen na pet, u Irskoj je porastao na tri a u

Nemačkoj se povećao sa šest na više od pedeset, mada je situacija komplikovana

zbog postojanja odvojenih inspekcionih tela za svih šesnaest federalnih država. U

nekim slučajevima, poput Danske, Francuske ili Norveške, sertifikaciju sada

sprovode delimično ili potpuno vladine agencije.

Uvoz u Evropsku Uniju omogućen je zemljama koje se nalaze na listi odobrenih

zemalja (tzv. Lista Trećih Zemalja). Izražena je zabrinutost da u određenim

zemljama, pre svega južne Evrope, u kojima ne postoji tradicija organske

proizvodnje, može doći do negativnog uticaja od strane lokalnih vlasti koje mogu

biti suviše popustljive ili suviše na strani nazovi organske poljoprivrede iz

socijalnih, političkih i ekonomskih razloga, što može da nanese štetu imenu

organske poljoprivrede. Kritika je išla i u pravcu toga da su standardi u EC

Regulativi preniski i da umesto da podignu mogu da dovedu do snižavanja

standarda u organskoj proizvodnji.

EU je 2007. godine usvojila prvi deo kompletno revidiranih propisa i regulativa

o organskoj proizvodnji, Regulativu koja je stupila na snagu 1. januara 2009.

godine. Mnoge evropske zemlje koje nisu članice EU su već počele sa

prilagođevanjem svojih regulativa Regulativi 834/2007.

Međunarodna sertifikacija i akreditacija

Na međunarodnom nivou, inicijalna ideja i podstrek za uvođenje globalnih

organskih standarda potekla je od Međunarodne Federacije za Organsku

Poljopriverdu (IFOAM). IFOAM je osnovan 1972. godine i danas ima svoje

sedište u Tholey-Theley u Nemačkoj. Gotovo sve važne nacionalne evropske

sertifikacione organizacije su članovi IFOAMa, kao i mnoge asocijacije i institucije

koje se ne bave sertifikacijom, što znači da evropski članovi dominiraju

Federacijom mada je uočljiv povećan interes zemalja u razvoju.

IFOAM je osmislio set proizvodnih standarda koji predstavljaju minimum koji

primarni proizvođači moraju da zadovolje, i svi njeni članovi se u principu

rukovode ovim pravilima. IFOAM standardi su korišćeni kao osnova prilikom

izrade EC Regulative, ali i ostalih nacionalnih regulativa. Cilj IFOAMa je da se

stvori jedan globalni „organski pečat“ koji bi nosili svi koji se nalaze u procesu

organske proizvodnje.

16

Osnovni standardi IFOAM-a definišu kako se organski proizvodi uzgajaju,

proizvode, prerađuju i kako se njima rukuje. Oni reflektuju trenutno stanje metoda

koji se primenjuju u procesu organske proizvodnje i prerade. Osnovni Standardi

IFOAM-a, zajedno sa Akreditacionim kriterijumima IFOAM-a čine Norme

IFOAM-a, koje predstavljaju okvir za sertifikaciona tela i organizacije za

uspostavljanje sopstvenih standarda; IFOAM Norme se često nazivaju i „standardi

za standarde“. U saradnji sa drugim organizacijama i članovima IFOAM-a,

Komisija za Standarde IFOAM-a je razvila IBS. IBS predstavlja svojevrstan

pregled principa, preporuka, osnovnih standarda i zabrana koji se mogu

primenjivati u organskoj proizvodnji. Godine 2005. IFOAM je usvojio 4 osnovna

principa organske proizvodnje: 1) zdravlje; 2) ekologija; 3) fer ponašanje i 4) briga.

Na međunarodnom nivou, Organizacija za Hranu i Poljoprivredu (FAO) je

odgovorila na rast organskog sektora, uvodeći standarde za organsku proizvodnju u

Codex Alimetarius.

Proces sertifikacije prolazi kroz nekoliko faza:

Registracija je proces kada proizvođač ili grupa proizvođača potpisuje ugovor sa sertifikacionom kućom i popunjava aplikacione akte za pristup

sertifikacionom procesu;

Potpisivanje sporazuma o inicijalnoj inspekciji da bi sertifikaciona kuća sačinila plan inspekcije, procenila troškove procesa sertifikacije i predložila

proizvođaču aktivnosti koje je neophodno sprovesti kako bi se lakše prošlo

kroz proces sertifikacije;

Prva inspekcija pribavlja dodatne informacije i kreira plan konverzije poljoprivredne proizvodnje. Inspektor upoznaje proizvodne planove

proizvođača u naredne tri godine i zajednički definišu prethodnu proizvodnju

gde će se odvijati proizvodnja (parcele), zatim, tehnologiju organske

proizvodnje, očekivane prinose, način skladištenja i način prodaje proizvoda.

Inspekcija ima zadatak da prikupi podatke, da utvrdi da li se proizvođač

pridržavao standarda i da u slučaju sumnje uzme uzorke na analizu. Izveštaj

inspektora ima za cilj da se definiše situacija kod proizvođača i da ukaže na to

da li su poštovani ili ne propisi. On priprema informacije na osnovu kojih će se

vršiti ocena primene normi i procedure proprisane standardima (Lazić, B. i sar.,

2008).

Primena metoda organske proizvodnje u Republici Srbiji počela je devedesetih

godina dvadesetog veka po standardima Međunarodnog pokreta za organsku

poljoprivredu (IFOAM) a kasnije i u skladu sa Zakonom o organskoj poljoprivredi

(Sl. List SRJ, broj 28/2000).

Zakonom i podzakonskim aktima detaljno su propisana pravila proizvodnje,

prerade, skladištenja, transporta, prometa, obeležavanja organskih proizvoda i

druga pitanja iz ove oblasti a krajem 2006. godine izabran je nacionalni znak kojim

se obeležavaju sertifikovani proizvodi:

17

Od januara 2011. godine primenjuje se Zakon o organskoj proizvodnji (Sl.

Glasnik 30/2010); Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i

metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS br. 48/11)

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj

proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS

br. 40/12). Usvojen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o korišćenju

podsticaja za organsku proizvodnju ( „Sl. glasnik RS“ 62/15).

2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tržištu

Organska poljoprivreda se razvija ubrzanim tempom i statisitički podaci su sada

dostupni za 170 zemlju sveta. Udeo poljoprivrednog zemljišta i farmi je porastao u

mnogim zemljama. Prema poslednjim podacima sertifikovane organske

proizvodnje (Willer, 2015):

43,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta sa površinama u periodu konverzije, se nalazilo u vlasništvu 2 miliona organskih proizvođača.

Regioni sa najvećim organskim površinama su Okeanija, Evropa i Južna Amerika. Australija, Argentina i SAD su zemlje sa najviše organskih površina;

Trenutno, 1 procenat poljoprivrednog zemljišta u zemljama obuhavćenim istraživanjem se nalazi u organskom sistemu proizvodnje;

U Evropskoj Uniji 5,7 procenata zemljišta je u organskom sistemu; Neke zemlje imaju daleko veće udele organskih površina: Foklandska Ostrva

36,3%; Lihtenštajn 31%; Austrija 19,5%;

U 11 Zemalja više od 10% poljoprivrednog zemljišta je organsko; Najveći udeo organskih zemljišnih površina u Evropi nalaze se u Lihtenštajnu,

Austriji i Švedskoj;

Zemlje sa najvećim brojem proizvođača su Uganda, Indija i Etijopija. Gotovo polovina organskih proizvođača se nalazi u Africi;

Gotovo 35 milion ha se eksploatiše za sakupljačku proizvodnju i za ispašu pčela. Veći deo ovih površina se nalazi u zemljama u razvoju – što je suprotno

u odnosu na poljoprivredno zemljište, od kojeg se 2/3 nalazi u razvijenim

zemljama.

Skoro 2/3 organskih površina čine pašnjaci i livade (27 miliona ha). Obrađivane površine (oranice i višegodišnji usevi) zauzimaju 7,7 miliona ha –

gotovo četvrtinu organskih površina. U poređenju sa prethodnim periodom,

postoji jasna tendencija povećanja obrađivanih zemljišnih teritorija. Relativno

http://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/wp-content/uploads/2012/08/Pravilnik-o-kontroli-i-sertifikaciji-7.04.2011..pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdfhttp://www.serbiaorganica.info/downloads/Izmene%20i%20dopune%20Pravilnika%201_Sl.gl.40-12.pdf

18

visoki udeli pojedinih kultura su zabeleženi, među najznačajnijima izdvajamo

organsku kafu i masline koji zauzimaju 5% ukupno požnjevenih površina, a u

nekim zemljama udeo ovih kultura je i veći – 30% kafe u Meksiku je

organskog porekla.

Organska poljoprivredna površina u svetu (2013. godina)

Izvor: IFOAM, Organic Monitoring, 2015.

Deset vodećih zemalja po pitanju površina u organskom sistemu proizvodnje je

predstavljeno na sledećem grafikonu:

19

Procentualno učešće organskog u ukupnom poljoprivrednom zemljištu je:

Prema podacima FiBL i IFOAMa, rast organskih površina u svetu od 1999.

godine do 2013. godine je predstavljen na narednom grafikonu:

Kanada

Urugvaj

Nemačka

Francuska

Italija

Španija

Kina

SAD

Argentina

Australija

0.9

0.9

1.1

1.1

1.3

1.6

2.1

2.2

3.2

17.2

Poljoprivredno zemljište u organskoj proizvodnji 2013:

10 vodećih zemalja

Milioni hektara

Italija

Letonija

Češka

Samoa

Francuska Gvajan

Švajcarska

Estonija

Švedska

Austrija

Lihtenštajn

Foklandska Ostrva

10.30%

11.00%

11.20%

11.80%

11.90%

12.20%

16.00%

16.30%

19.50%

31.00%

36.30%

Zemlje sa više od 10% organskog poljoprivrednog zemljišta

20

Vrednost tržišta organskih proizvoda u 2013. godini je bila 72 milijarde US

dolara, pri tome najveće tržište je zabeleženo u SAD, Nemačkoj i Francuskoj. Po

pitanju potrošnje, izdvajaju se zemlje Evropske Unije, gde je u 2013. Godini

potrošnja per capita za organske proizvode iznosila 210 evra u Švajcarskoj, 163

evra u Danskoj i 157 evra u Luksemburgu.

Kod analize ovakvih podataka treba imati u vidu da je učešće organskog u

ukupnom poljoprivrednom zemljištu u svetu 0,98% a da gotovo 60% zemalja za

koje su podaci dostupni imaju manje od 1% organskog zemljišta.

Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, do

septembra 2013. Godine u Srbiji je bilo 7.455 hektara u organskom sistemu

proizvodnje. Prema Popisu poljoprivrede ukupno poljoprivredno zemljište u Srbiji

je 3.355.859 ha, što nam govori da je u Srbiji u organskom sistemu proizvodnje

svega 0,22% poljoprivrednog zemljišta.

21

3. ISKUSTVA IZ ORGANSKOG VOĆARSTVA

3.1. Uvod u organsko voćarstvo

Iskustva koja želimo da podelimo sa vama u narednim poglavljima su

jedinstvena i protkana sa mnogo truda i ljubavi prema voćarstvu i svim

vrednostima koje proizvodnja u skladu sa prirodom donosi. Početak proizvodnje

voća na organskim principima znači promenu načina razmišljanja, stavova i

shvatanja da uz sva blaga prirode ostvarimo nove uspehe, ne samo u proizvodnji,

nego u svim segmentima svakodnevnog života.

Uz zdravo voće koje proizvodimo, boravak u prirodi nezagađenoj primenom

pesticida, vodeći računa o svakom živom biću koje se nalazi u našem voćnjaku,

svojim primerom postižemo da buduće generacije nauče da sačuvaju savršenu

harmoniju čudesnog sveta koji je stvoren pre nas.

3.2. Početni koraci

Nakon donete odluke o proizvodnji voća na organskim principima, počinje

prelazni period koji je podeljen u tri faze. Promena svesti i odlučnost da se istraje u

nameri da se postane organski proizvođač, uprkos čuđenju i podsmehu okoline, je

osnova uspešne proizvodnje i ona predstavlja ključnu prvu fazu. Velika pomoć u

ovom periodu je verovanje u ispravnost odluke i hrabrost da se istraje uz podršku

porodice i uspešnih organskih proizvođača.

Važno je i da se proizvođači imaju kome obratiti za savet i pomoć, prisustvovati

predavanjima iz ove oblasti i dobro se informisati o svemu što ih očekuje u

proizvodnji. Druga faza je detaljno planiranje uz analizu početnog stanja. Šta nam

je prioritet? Da li želimo proizvoditi voće

samo za naše potrebe u okviru okućnice

ili nam je želja da se bavimo plantažnim

uzgojem voća? Uz analizu potrebnih

ulaganja i raspoloživih sredstava za

realizaciju, dolazimo do treće faze koja

predstavlja preusmeravanje, odnosno

početak proizvodnje po organskim

principima.

Već posađene voćke mogu da se

prevode na organski način uzgoja pod

određenim uslovima, ali je sigurnija

proizvodnja kada se podiže novi zasad.

Prelazni period u organskom voćarstvu

je tri godine. Postoji mogućnost da se

ovaj period skrati na zahtev proizvođača

ukoliko postoji dokaz da je proizvedeno voće uzgajano po organskim principima.

”Edukacija na otvorenom,Udruženje

”Vredne ruke” Itebej

Organski zasad orah kajsija, porodica

Mujkanović, Irig2014.

22

3.3. Proizvodnja voća u skladu sa potrebama i mogućnostima

Uzgoj voća na okućnici

Uređenje okućnice kao i zasnivanje povrtnjaka i voćnjaka odgovoran je posao i

podrazumeva planiranje, održavanje plodnosti zemljišta, pravilnu setvu i sadnju,

preventivne mere zaštite, kontrolu bolesti i štetočina kao i pravilno ubiranje i

čuvanje biljnih delova i plodova.

Planiranje i analiza predstavljaju važan korak na putu ka uređenju dvorišta i

imanja. Okućnica mora da funkcionalno zadovoljava potrebe porodice. Najpre

treba definisati celine koje su neophodne i šta je prioritet.

Svaka organska farma je poseban

ekosistem, jer je proizvodnja organizovana

u skladu sa potrebama, željama i

mogućnostima članova domaćinstva. Osim

prostora za proizvodnju, obuhvata prateće

objekte i prostor za stanovanje. Celu parcelu

je potrebno urediti u skladu sa osnovnim

principima očuvanja i zaštite sredine i

zdravlja ljudi, biljaka i životinja. Ako je

bašta mala, voćke treba prilagoditi

prostoru koji je na raspolaganju.

Posebnu pažnju kod gajenja voća na

malim površinama treba obratiti na

efekat senke. Voćke sa manjim obimom

krošnje treba uvek saditi na južnim

delovima parcele, a one najbujnije na

severnim. Postoji širok izbor patuljastih

voćnih vrsta koje traže malo prostora

za rast i plodonošenje. Ako imaju i genetsku otpornost na najznačajnije bolesti i

Uzgoj voća i biobašti

Za uzgoj voća na okućnici, preporuka je

da se gaje različite voćne vrste za

upotrebu u svežem i prerađenom obliku

za potrebe domaćinstva. Odabrane vrste

i sorte treba da imaju izraženu otpornost

na bolesti.

Odvojiti i organizovati prostor

povrtnjak,

mini voćnjak,

travnjak,

cvetne leje,

ukrasno drveće i šiblje,

kutak sa začinskim biljem

komposište

kućice za ptice i korisne

insekte

burad za koprivu

rezervoar za kišnicu

Korisne biljke

neven, kadifica, dragoljub, bosiljak, grahorice

Biljke koje treba saditi zajedno, dobri susedi

trešnja/ren

jagoda/beli luk

malina, ribizla, ogrozd/đurđevak

Biljke koje ne treba saditi zajedno, loši

susedi

jabuka/krompir

23

štetočine, one su idealan izbor za gajenje na okućnici. Uz zid ili ogradu mogu se

saditi stubaste (kolumnar) forme voća, koje imaju kratke rodne grane (rodne

kolače). Najveći izbor stubastih formi ima jabuka. Rezidba se svodi na

proređivanje cvetnih pupoljaka i skraćivanje rodnih kolača da bi se obezbedila

redovna rodnost. Sade se na razmaku od 50 cm, a mere nege su opširnije opisane u

poglavlju o plantažnom uzgoju.

3.4. Plantažni uzgoj

Planiranje organske proizvodnje

Planiranje podizanja višegodišnjih zasada traje najmanje godinu dana i za to

vreme treba identifikovati rejon, izabrati i pripremiti parcelu za sadnju, izabrati

podlogu, sortu i sistem gajenja. Preporuka je da se odmah posle sadnje zasad

prijavi kao organski kako bi prelazni period, koji traje 1-3 godine, protekao dok

zasad ne dođe u punu rodnost. Na taj način se dobija organski proizvod čim zasad

stupi u period pune rodnosti.

Identifikacija rejona i izbor parcele

Ocena rejona se vrši na osnovu analize

pedoklimatskih faktora.Veoma je važno pre

sadnje utvrditi da li rejon može da se preporuči

za organsku proizvodnju. Pedoklimatske

osobine rejona i izabrane parcele mnogo utiču

na izbor voćne vrste, podloge i sorte.

Izborom pravog rejona i parcele smanjuje se

zavisnost zasada od spoljnih faktora.

Kod izbora parcele za višegodišnji zasad u

organskoj proizvodnji ključni faktor je

obezbediti prostornu izolaciju parcele od svih

trenutnih izvora zagađenja kao i predvideti

moguće nove izvore zagađenja i mere da se

ona spreči. Najbolje je ako parcela ima

prirodnu izolaciju, a po potrebi ona se može

formirati sadnjom ili setvom brzorastućih

biljaka. Širina izolacionog pojasa zavisi od izvora zagađenja i brzine i pravca

dominantnih vetrova.

Pedoklimatski faktori

Relativna vlažnost - Za većinu voćnih vrsta, optimalna vrednost relativne

vlažnosti vazduha je oko 75 %. Rejoni sa relativnom vlažnošću vazduha manjom

od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju, jer imaju manji potencijal za razvoj

bolesti.

Dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti - Za većinu voćnih vrsta

min. i max. dnevne temperature treba da su u intervalu od -5 do +35 stepeni.Treba

Kombinovani zasad orah i kajsija,

Irig

Sadnja 2006. godine

Gazdinstvo Mujkanović

24

izbegavati rejone gde je česta pojava prolećnih mrazeva i gde su zimske

temperature niže od – 10°C (posebno je nepovoljno za rane sorte). U takvim

rejonima se gaje sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a i rezidba se vrši kasnije.Visoke

dnevne temperature 40°C-45° C prave ožegotine na plodovima i bobicama, pa u

takvim rejonima treba vršiti zasenčavanje zasada i defolijaciju (uklanjanje listova)

raditi u manjem obimu kako bi se izbegle ožegotine. Duži dani i odgovarajući

intezitet svetlosti utiču na kvalitet i obojenost plodova i raniju berbu.

Dnevna osunčanost u periodu maj – septembar treba da je od 10 – 15 sati i što je

veća pozitivnije utiče na fotosintezu, a samim tim i na kvalitet voća i bolju

kondiciju celog zasada. Južne ekspozicije i ravni ili blago nagnuti tereni pozitivno

deluju na rast i razvoj većine voćnih vrsta.

Padavine - Minimalna količina padavina, sa dobrim rasporedom, za

višegodišnje zasade je 600 mm/m². Ako su padavine manje obavezno treba

planirati navodnjavanje zasada ili birati bujnije podloge. Voda za navodnjavanje

organskih zasada mora biti odgovarajućeg kvaliteta .

Brzina vetra – treba izbegavati rejone sa jakim vetrovima. Na parceli su

poželjni blagi vetrovi, jer povoljno utiču na oprašivanje i smanjenje relativne

vlažnosti u zasadu.

Zemljišni sistem – Pre

podizanja višegodišnjih zasada

potrebno je uraditi analizu

fizičkih (vodno-vazdušni režim,

mehanički sastav) i hemijskih (sadržaj mikro i makro elemenata, pH vrednost

zemljišta, sadržaj karbonata i humusa) osobina zemljišta i na osnovu njih uraditi

popravku istih. Posebnu pažnju treba obratiti na sadržaj pH vrednost i kreča u

zemljištu. Sve jagodaste voćne vrste, a posebno borovnica i brusnica, zahtevaju

kisela i beskarbonatna zemljišta. Zemljišta sa sadržajem kreča većim od 5% nisu

pogodna za većinu koštičavih voćnih vrsta i krušku, ako je kalemljena na dunji.

Nadmorska visina odabrane parcele bi trebala da bude viša od 200 m. Ujednačene i

ne previše nagnute parcele se lakše održavaju i neguju.Prirodni elementi u blizini

zasada (žive ograde, manje drveće, žbunovi...) povećavaju stabilnost ekosistema i

pružaju zaštitu od vetra, smanjuju evapotranspiraciju, obezbeđuju stanište za

korisne insekte i ptice.

Izbor voćne vrste, podloge i sorte

U organskim zasadima voća mogu se gajiti, u zavisnosti od namene, sve voćne

vrste i sorte koje se već gaje i u klasičnim zasadima. Zaštita višegodišnjih zasada

od bolesti i štetočina je

jednostavnija ako u

zasadu nema izrazito

osetljivih sorata, a

najbolje je ako gajene

sorte imaju genetsku

otpornost na jednu ili

više bolesti i štetočina.

Ranija berba utiče na smanjenje rizika od pojave bolesti i

štetočina

Visoke dnevne temperatre utiču na ređu pojavu bolesti i

štetočina

Umereni vetrovi su poželjni jer obezbeđuju

dobru provetrenost zasada čime se smanjuje

upotreba biopreparata.

25

Jabuka sorta Wiliams pride i kajsija NS-4, organska proizvodnja

Voćne vrste pogodne za organsku proizvodnju

Skoro sve koštičave i jagodaste voćne vrste se zbog kraće vegetacije, uz

primenu biopreparata, veoma uspešno mogu gajiti u organskoj proizvodnji. Kod

gajenja oraha treba birati sorte otporne na sivu trulež lista i ploda, a kod gajenja

ribizle po organskim principima bolji izbor su sorte crne ribizle, zbog svoje

otpornosti

Veoma uspešno, u organskoj proizvodnji mogu se gajiti i ogrozd, josta i aronija.

Zasad aronije u prelaznom periodu, Grabovci, gazdinstvo Rahar

Izbor podloge

Prilikom izbora podloga treba uzeti u obzir njihovu otpornost na: bolesti,

štetočine, vetrove, vlažnost zemljišta, sadržaj kreča, sušu, nematode i sl. Pravilnim

izborom podloge treba da se smanji štetan uticaj pedoklimatskih osobina parcele.

Izabrana podloga treba da ima i dobar afinitet sa sortom.

26

Izbor sorti

Glavni kriterijumi kod izbora sorte su: kratka vegetacija – rane sorte, umerena

bujnost, debljina pokožice, otpornost na bolesti i štetočine, dobar afinitet sa

podlogama.

Autohtone sorte većine voćnih vrsta imaju genetsku otpornost na jednu ili više

bolesti. Autohtone sorte jabuke koje se preporučuju za organsku proizvodnju su:

Šumatovka, Zelenika, Kablarka i Krstovača. Kod nekih autohtonih sorti jabuke je

urađena i klonska selekcija kojom se za organsku proizvodnju posebno preporučuju

sorte: Budimka klonovi Arilje i Gradac i Kožara klonovi Arilje i Gradac. Od

priznatih sorti jabuke najbolje rezultate u praksi, na osnovu otpornosti i kvaliteta,

dale su sorte: Topas, Enterprise, Gold Rush, Rawena, William’s pride, Mody.

Sadni materijal treba da bude bezvirusan. Sadnica ne treba da bude previše

bujna, mora biti bez mehaničkih oštećenja i sa dobro razvijenim korenovim

sistemom i sraslim spojnim mestom. Prevremene grane utiču na brže stupanje u

pun rod.

Uređenje i priprema parcele

Pre sadnje treba, po potrebi, uraditi krčenje zemljišta. Ostaci korenovog sistema

prethodno gajenih višegodišnjih vrsta mogu imati štetan uticaj na mlad zasad.

Na osnovu agrohemijskih i fizičkih analiza zemljišta potrebno je uraditi

meliorativno đubrenje parcele, kalcifikaciju, drenažu.

Krčenje zemljišta – parcelu obavezno očistiti od ostataka korenovog sistema

prethodno gajenih višegodišnjih vrsta zbog njegovog višegodišnjeg štetnog uticaja

na mlad zasad. Pre sadnje parcela treba da se dve godine odmara od ostataka

korena i štetnih organizama prethodnih kultura.

Nivelisanje - ravnanje terena se radi po potrebi i u cilju bolje organizacije

zemljišne teritorije i lakšeg manipulisanja mehanizacijom.

Odvodnjavanje i navodnjavanje – pre podizanja višegodišnjih zasada potrebno

je na osnovu pedoklimatske analize parcele planirati njeno odvodnjavanje

(drenažu) ili navodnjavanje. Najzastupljeniji način navodnjavanja višegodišnjih

zasada je navodnjavanje „kap po kap”. Prednosti ovog načina navodnjavanja su:

najracionalniji utrošak vode u odnosu na druge načine navodnjavanja, najmanje je

stresan za voćke, najmanje zbijanja zemljišta, najpreciznije doziranje vode,

mogućnost fertirigacije. Filteri za vodu su obavezni, a ako je nagib parcele veći od

5% treba koristiti kompenzujuće kapljače. U organskoj proizvodnji hemijska i

bakteriološka analiza vode je obavezna.

Suzbijanje višegodišnjih korova i

parazita je jednostavnije uraditi pre

sertifikovanja parcele. Parcelu treba pre

sadnje što bolje očistiti od višegodišnjih i

rizomskih korova i nematoda.

Organizacija zemljišne teritorije – uvođenje u parcelu i pokazivanje granica

treba pre sadnje da uradi geometar. Ako se planira ograđivanje zasada, ograda treba

da se postavlja udaljena najmanje 0,5 m od granice parcele. Planiranjem pravca i

Udaljenost prve i poslednje sadnice u

redu od ograde ili granice parcele

treba da je 6-8 metara.

27

dužine redova treba predvideti i potreban prostor za izolacioni pojas i lako

manevrisanje sa mehanizacijom

Ako se sade voćne vrste sa visokom krošnjom treba obratiti pažnju na efekat

senke na susedne parcele.

Priprema i održavanje zemljišta

Rigolovanje u organskim zasadima nije dozvoljeno, jer nepovoljno utiče na

zemljišnu strukturu (površinski sloj se sporo regeneriše) i mikrobiološku ravnotežu,

ali može da se vrši podrivanje na dubini od oko 60 cm (ova mera se preporučuje i u

klasičnim zasadima).

Posle podrivanja vrši se meliorativno đubrenje i ravnanje parcele. Sadnja se

vrši desetak dana posle ravnanja parcele kako bi se zemljište dobro sleglo.

Treba izbegavati teške mašine koje sabijaju zemlju i freze, a više koristiti

kultivatore i drljače.

Đubrenje organskih zasada

Pre sadnje na parceli treba uraditi meliorativno đubrenje i to na osnovu

agrohemijske analize i samo sa elementima koji nedostaju. Meliorativnim

đubrenjem treba, po potrebi, dovesti sadržaj fosfora, kalijuma u humusa u

optimum. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je oko 15 mg/100g suvog

zemljišta, kalijuma oko 25 mg/100g suvog zemljišta , a humusa bi bilo dobro da

ima više od 3%. Meliorativnim đubrenjem se može i povećati pH vrednost

kalcifikacijom. Đubrenjem treba da se održi hemijska, fizička i mikrobiološka

plodnost zemljišta. Ako je sertifikacija parcele već urađena za meliorativno

đubrenje treba koristiti samo đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Primenom organskih đubriva (stajnjak, kompost, treset, glisnjak, osoka) pre sadnje

popravljaju se fizičke i hemijske osobine zemljišta i povećava mikrobiološka

aktivnost. Ako ne mogu da se nabave organska đubriva, dobra alternativa je

zelenišno đubrivo.

Odlične rezultate kao zelenišno đubrenje daje gajenje bele slačice (smanjuje

brojnost nematoda u zemljištu) i stočnog graška, a veliku primenu u praksi ima i

gajenje facelije, lucerke, uljane repice, heljde. Biljke koje se gaje za zelenišno

đubrenje treba da imaju brz porast i veliku vegetativnu masu. U fenofazi cvetanja

kada im je porast najveći one se usitne, mulčiraju i zaoru.

Kod korišćenja stajnjaka treba znati da efekat korišćenja hranljivih elemenata

traje 4 godine. Prve godine iskorišćenost zaoranog stajnjaka je oko 40%, 2.

godine 30%, 3. godine 20%, a 4. godine 10%.

Važno je napomenuti da se pun efekat đubrenja stajnjakom postiže samo ako se

on zaore odmah po iznošenju na parcelu (zaoravanjem posle 24 časa od

momenta iznošenja gubi se više od 30% vrednosti stajnjaka). Đubrenje

stajnjakom se preporučuje svake 4 godine.

28

Određivanje sistema uzgoja voćaka

Pre sadnje potrebno je odrediti uzgojni oblik,

rastojanje između redova i u redu, raspored sorti

oprašivača (ako sorte nisu samooplodne) i razmeravanje

i obeležavanje mesta za sađenje.

Sistemi gajenja voća i vinove loze u organskim

zasadima su slični onima u konvencionalnim i najviše

zavise od osobina sorti i podloga.

Rastojanje u redu i između redova treba da je

nešto veće kako bi se izbeglo stvaranje mikroklime i

time smanjila upotreba biopreparata.

Sadnja

Izbor i nabavku kvalitetnog sadnog materijala

treba izvršiti pravovremeno. Kriterijumi za nabavku

kvalitetnog sadnog materijala su: sertifikovan sadni materijal, prevremene grane,

visoko kalemljene sadnice, dobro razvijen korenov sistem, zdrav nadzemni deo bez

mehaničkih oštećenja, dobro diferencirani i zdravi pupoljci, propratna

dokumentacija.

Sadnja voća može biti u jesen ili proleće, tokom celog perioda fenofaze

mirovanja ako zemljište nije zaleđeno ili previše vlažno.

Jesenja sadnja je bolja od prolećne, jer tada posađene sadnice imaju bolji

prijem, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama

nakon sadnje. Nedostatak jesenje sadnje je mogućnost krađe i neophodna zaštita od

zečeva i poljskih miševa.

Kod prolećne sadnje obavezno treba planirati zalivanje.

Posebno su pogodne za sadnju sadnice sa prevremenim grančicama, koje se ne

moraju skraćivati.

Pre sadnje potrebno je ukloniti sa sadnice sve mehanički oštećene delove korena

i nadzemnog dela. Osnovne korenove žile treba skratiti za 1/3 ili više što zavisi od

njihove bujnosti, veličine jamića za sadnju i načina sadnje (ručno ili mašinski).

Sadnju obaviti na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Slabo

razvijene prevremene grane treba skratiti na 2-3 pupoljka. Pre sadnje, u cilju boljeg

prijema, korenov sistem treba potopiti u smešu goveđe balege, ilovače i vode

(1:1:1) ili u neki drugi , u organskoj proizvodnji dozvoljen preparat (Slavol, ekstra

gel ...). Skraćivanje sadnica posle sadnje se vrši prema uzgojnom obliku koji će se

formirati, a on zavisi od voćne vrste, sorte i podloge koja će se gajiti. Ako sadnice

imaju na sebi dobro razvijene prevremene grane, po potrebi ih treba prorediti.

Nega voćaka u mladom zasadu

Obrazovanje oblika krune – U mladim zasadima treba izbegavati oštru rezidbu,

a formiranje uzgojnog oblika treba raditi povijanjem bujnih grana koje rastu pod

oštrim uglom. Grane povijene pod uglom većim od 60° u odnosu na vodilicu imaju

mnogo manju bujnost i pre ulaze u rodnost. U organskim zasadima treba obavezno

primenjivati zelenu rezidbu. Ona treba da obezbedi bolju provetrenost krune, lakšu

Održavanje prostora u redu

kombinacijom zatravljivanja

međurednog prostora i

mehaničkom obradom u redu

29

i efikasniju primenu biopreparata i da smanji intezitet i veličinu preseka kod

zimske rezidbe.

Đubrenje mladih zasada – Ako

je meliorativno đubrenje urađeno na

osnovu preporuke i hemijske

analize zemljišta, đubrenje mladog

zasada prve 2-3 godine treba raditi

samo sa azotnim đubrivima, a posle

toga sa kompleksnim đubrivima i to

na osnovu prinosom iznetih hraniva.

Održavanje zemljišta u mladim

zasadima – Održavanje međurednog

prostora u višegodišnjim zasadima može biti u obliku: jalovog ugara, zatravljivanja

cele površine, zatravljivanje samo međurednog prostora i kombinovanje jalovog

ugara i gajenja biljaka za zelenišno đubrenje (svake 2-3 godine se u međuredni

prostor usejavaju biljke za zelenišno đubrenje ili se u toku jedne godine u svaki

treći međuredni prostor usejavaju biljke za zelenišno đubrenje). Ako se vrši

zatravljivanje cele i dela površine za zatravljivanje treba koristiti travnu smešu koja

ima plitak korenov sistem i ne koristi vodu iz istog zemljišnog profila kao i gajena

kultura. Ovo je najpraktičniji oblik održavanja međurednog prostora, posebno ako

u zasadu imamo i sistem za navodnjavanje. Orijentaciona setvena norma je 60

kg/ha travne smeše.

Prostor u redu se može održavati u obliku jalovog ugara. Na manjim

površinama dobre rezultata daje i malčiranje. Za malčiranje se najviše koristi slama

i pokošena trava. Malč dobro zadržava vlažnost zemljišta i značajno smanjuje

prisustvo korova u redu, ali predstavlja sklonište za miševe. Na kraju vegetacije

malč treba skloniti iz reda.

Poboljšanje oplodnje – Kao polinatori u voćarsko vinogradarskoj proizvodnji

najviše se koriste pčele i bumbari, a veoma dobre rezultate daje i korišćenje divljih

pčela – osmija. Prednost osmija je što su aktivne već na temperaturama od 8-10°C,

ne smeta im kiša, imaju veći procenat oplodnje posećenih cvetova od medonosnih

pčela i nemaju žaoku.

3.5. Zaštita voća u skladu sa organskim principima

U organskoj proizvodnji je zabranjena upotreba klasičnih hemijskih sredstava

za zaštitu bilja, pa se kombinuju indirektne i direktne mere zaštite u cilju

održavanja voćaka u dobrom zdravstvenom stanju.Takav oblik zaštite zahteva

znanje, poznavanje biologije i uslova razvoja štetočina i patogena, pregled voćaka i

praćenje kretanja i razmnožavanja štetočina. Potrebno je pravovremeno i pravilno

izabrati najefikasnije metode protiv pojedinih štetočina.Osnova uspešne zaštite u

organskoj proizvodnji voća je u preventivnim merama.

Sve do sada opisano, od izbora lokacije i sortimenta, ugojnih oblika, primene

mera nege i održavanja plodnosti, utiče na zdravstveno stanje i otpornost biljke.

Ukoliko je sve u početku urađeno u pravcu stvaranja optimalnih uslova za razvoj

Za suzbijanje štetočina u organskoj

proizvodnji uz dobro poznavanje

agroekosistema, potrebno je:

vršiti pregled zasada primenjivati preventivne mere nege

zasada

primenjivati mehaničke mere borbe samo kod izrazite brojnosti

štetočina koristiti biopreparate

30

voćke, onda mere zaštite od štetočina

koje borave u višegodišnjem zasadu kao

posebnom ekosistemu, ne predstavljaju

problem.

Osnovni preduslovi za efikasnu zaštitu

višegodišnjih zasada je gajenje otpornih

sorti, veći razmak sadnje i dobro

provetrena i osunčana parcela.

Mere zaštite višegodišnjih zasada u

organskoj proizvodnji se dele na

mehaničke, hemijske i biološke.

Mehaničke mere čine upotreba različitih

lovnih klopki, mamaka i prepreka, kao i mehaničko uklanjanje zaraženih delova

biljaka i štetnih insekata. Hemijskim merama zaštite obuhvaćena je upotreba

preparata na bazi bakra, sumpora i mineralnih ulja, kao i biopreparata dobijenih

ekstrakcijom različitih biljaka (kopriva,luk, rastavić, paprika, kamilica, rabarbara,

pelin, ruzmarin, ren, zova, duvan, buhač ). Bakarni preparati se najčešće koriste pre

i posle završetka vegetacije. Pre početka vegetacije bakarne preparate kod

koštičavog voća treba koristiti pre pucanja pupoljaka (što kasnije to bolje), a kod

jabučastih voćnih vrsta u fenofazi pucanja pupoljaka do fenofaze mišijih ušiju.

Posle završetka vegetacije, najbolje je bakarne preparate koristiti kada sa stabla

otpadne oko 70 % lišća. Bakarni preparati su

odlična preventiva i za bakterioznu

plamenjaču (Ervinia amilovora), ali moraju

da se primene u roku od 24 časa od nastanka

mehaničkih oštećenja (grad, zečevi )

Preparati na bazi sumpora koji su

dozvoljeni u organskoj proizvodnji (Kosan,

Kumulus, Kolosul i dr.) imaju slabije dejstvo

na temperaturama nižim od 18°C, a na

temperaturama višim od 28°C su fitotoksični.

Primenom sumpornih preparata smanjuje se

brojnost grinja.

U praksi se primenjuje rastvor

kalijumovog sapuna (1%), vodenog stakla

(Na2SiO3, 0,5 do 1%), Kalijum

permanganata (KMnO4, 1% ), sode bikarbone (NaHCO3, 1%). Primenom rastvora

sode bikarbone (1%) u fenofazama pucanja pupoljaka, mišijih ušiju i cvetnih

balona dobijaju se dobri rezultati u zaštiti zasada od najzastupljenijih biljnih

bolesti, a posebno pepelnice. Pored kalijumovog sapuna i ekstrakta koprive u

suzbijanju lisnih vaši i još nekih štetnih insekata dobre rezultate dobijamo

upotrebom 0,3 % rastvora mineralnih ulja. U novije vreme se koriste propolis,

kompostni i homeopatski ekstrakti. Biološke mere zaštite se zasnivaju na upotrebi

preparata na bazi gljiva, bakterija i virusa, zbunjivača i feromona (dozvoljeno ih je

upotrebljavati samo u obliku mamaca, a ne i za prskanje ).

Zbunjivači koji ometaju parenje

leptira jabučnog smotavca, čime se

smanjuje brojnost u zasadu.

31

Prednosti biopesticida:

niska toksičnost za sisare mali uticaj na korisne organizme i životnu sredinu visok stepen selektivnosti kratka karenca

Zaštita od divljači – Velike štete mladim

zasadima mogu da prouzrokuju glodari i

divljač, a posebno zečevi. Zaštita od zečeva

najčešće se svodi na zaštitu debla i najnižih

skeletnih grana korišćenjem”staklenih

mrežica”, papirnih i plastičnih đžakova,

premazivanjem mladih sadnica „Kunilentom“

ili užeglom mašću (najbolje se pokazalo u

praksi ).

Tabela: Osnovne razlike između organske i konvencionalne proizvodnje

Korišćenje organskih đubriva u cilju

održavanja plodnosti zemljišta

Korišćenje sintetičkih đubriva u cilju

ishrane biljaka

Redukovana obrada, malčiranje i

pokrovne kulture Duboka obrada i jalovi ugar

Mehaničko uništavanje korova u redu Upotreba herbicida

Cvetni pojas za korisne i štetne insekte Monokultura

Regulisanje štetočina, bolesti i korova

putem prirodnih antagonizama Upotreba pesticida

Oprašivanje pčelama i drugim insektima Prskanje suspenzijama polena

Regulisanje rodnosti prirodnim putem Hemijsko proređivanje plodova

Dovod vode kapilarnim putem Navodnjavanje

Očuvanje raznolikosti živog sveta Uništavanje štetnih i korisnih insekata

primenom insekticida

Kompostiranje, vraćanje biljnih ostataka

u zemljište

Upotreba sintetičkih poboljšivača

strukture zemljišta

Očuvanje i zaštita životne sredine Zagađenje pesticidima

32

3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom

Primenom osnovnih smernica za uzgoj voća na organskim principima, koje smo

pokušali da prenesemo, izabrane biljke će imati povoljne uslove za rast, razvoj i

plodonošenje. Svaki problem koji se pojavi u proizvodnji, biće iz razloga što

priroda uspostavlja ravnotežu, jer je neprirodno da na određenoj plodnoj površini,

gde smo podigli zasad, raste veliki broj biljaka iste vrste. Time privlačimo insekte

koji se hrane listovima, plodovima ili korenom gajenih biljaka.Sve što boravi u

vašem ekosistemu, a to sadnjom voćnjak postaje, ima jedan cilj, da ostavi

potomstvo i obezbedi uslove za njegov rast i razvoj. Štetni insekti imaju svoje

prirodne neprijatelje, koje mi primenom preprata možemo uništiti.

Onog trenutka, kada naučimo da prepoznajemo, kada i šta možemo da

primenimo, a da ne poremetimo povezanost svih organizama koji žive u našem

voćnjaku, možemo reći da smo naučili osnovu čudesnog sveta prirode, a to je da

ostavimo potomcima uslove da i oni mogu da žive u zdravom okruženju.

33

4. MODEL ZA EVIDENCIJU, OBRAČUN I ANALIZU TROŠKOVA I REZULTATA NA PG

4.1. ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA

Republika Srbija (RS) raspolaže veoma značajnim prirodnim, ljudskim i

tehničko-tehnološkim resursima za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ako se

uzme u obzir i na njoj zasnovana prehrambena industrija, kao i brojne druge

povezane privredne grane, jasno je da agrosektor predstavlja ključni razvojni

potencijal naše pokrajine, odnosno cele zemlje.

Poljoprivredna gazdinstva (PG) predstavljaju osnovne privredne jedinice u

našoj poljoprivredi. Njihovi osnovni ciljevi su ekonomske prirode, tj. da ostvare

određeni profit, odnosno dohodak, koji će omogućiti normalan život članovima

domaćinstva. Sve proizvodne aktivnosti na gazdinstvu podređene su tom cilju,

uključujući i rad savetodavaca.

Dugo vremena su u domaćim agroekonomskim istraživanjima porodična

gazdinstava bila zapostavljena u odnosu na krupna poljoprivredna preduzeća.

Privođenjem kraju procesa vlasničke transformacije i postepenim napredovanjem

naše zemlje ka članstvu u EU, porodična gazdinstva dolaze u centar interesovanja,

zauzimajući mesto koje im realno i pripada. Rast cena hrane poslednjih godina i

podizanje stepena profitabilnosti poljoprivrede, utiču da sve veći broj mladih

farmera vide svoju perspektivu u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom. Pri tom

nastoje da unaprede svoja gazdinstva u svakom pogledu, odnosno da dostignu viši

nivo efikasnosti i konkurentnosti. U tome im je neophodna dobro osmišljena

podrška svih državnih organa i institucija koji se bave poljoprivredom.

Savetodavna služba ima ključnu ulogu, s obzirom na inenzitet neposrednih

kontakata sa poljoprivrednim proizvođačima.

Nedostatak pouzdanih proizvodnih i ekonomsko-finansijskih informacija

predstavljaja glavno ograničenje sprovođenju kvalitetnih agroekonomskih analiza

na porodičnim gazdinstvima, a time i unapređenju njihovog poslovanja.

Poljoprivredno gazdinstvo je, nezavisno od njegove veličine, složen proizvodni

sistem kojim nije moguće kvalitetno upravljati samo na osnovu intuicije, iskustva,

sećanja, manje ili više pouzdanih procena i sl. Kvalitetne informacije predstavljaju

ključni resurs upravljana, odnosno poslovanja uopšte, svih privrednih subjekata, pa

i poljoprivrednih gazdinstava. Samo organizovana kontinuirana knjigovodstvena

evidencija može obezbediti kvalitetne informacije za uspešno upravljanje

gazdinstvom.

Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom je u nekim aspektima složenije u

odnosu na druge delatnosti, usled brojnih specifičnosti poljoprivrede koje ovaj

proces čine zahtevnijim. Brojni su problema sa kojima se farmeri svakodnevno

susreću, a čije rešavanje predstavlja preduslov kvalitetnog upravljanja

gazdinstvom. Na primer:

34

kako pravilno definisati mesta troškova, organizovati evidenciju i obračun, izvršiti analizu troškova i rezultata po proizvodnjama, granama i za gazdinstvo

u celini;

kako sastaviti analitičke kalkulacije pojedinih proizvodnji i zbirne kalkulacije po granama, odnosno za gazdinstvo u celini, i iskoristiti dobijene informacije

za donošenje ispravnih odluka;

kako sastaviti razne analitičke izveštaje o troškovima i rezultatima, izvršiti njihovu prezentaciju i iskoristiti prikupljene informacije za upravljaljnje

gazdinstvom (farmeri), odnosno za davanje saveta (savetodavci);

kako obračunati, protumačiti i iskoristiti za donošenje ispravnih odluka čitav niz osnovnih i izvedenih pokazatelja uspeha (marža pokrića, dobit, dohodak,

vrednost proizvodnje, koeficijent ekonomičnosti, stopu akumulativnosti itd.);

Postavlja se pitanje: „Da li su naši poljoprivrednici dovoljno osposobljeni za

kvalitetno rešavanje navedenih problema? Postoje naravno retki izuzeci, ali

posmatrano u celini, jasno je da nisu u stanju da se nose sa ovim manje ili više

složenim ekonomskim pitanjima. To nije realno od njih ni očekivati. Za rešavanje

ovih upravljačkih problema, neophodno je postojanje solidno organizovane

knjigovodstvene evidencije na gazdinstvima, koja prikuplja određenu količinu

proizvodno-ekonomskih podataka Na osnovu njih se vrše dodatni obračuni i

analize koje produkuje kvalitetne informacije za potrebe upravljanja. S obzirom da

na našim gazdinstvima ne postoji takva evidencija, iluzorno je govoriti o uspešnom

upravljanju gazdinstvima.

Višedecenijsko odsustvo organizovane evidencije na gazdinstvima stvorilo je

vrlo ozbiljne probleme u ovoj oblasti. U takvim okolnostima je logično da bude

vrlo izražen nedostatak stručnih znanja iz domena obračuna i analize ekonomskog,

odnosno finansijskog poslovanja gazdinstva. To dalje onemogućava kvalitetno

upravljanje, odnosno predstavlja značajno ograničenje razvoja naših gazdinstava.

Vrlo često su naši farmeri skloni da ne shvataju ozbiljno, pa čak i da

omalovažavaju značaj edukacije iz ove oblasti. Sasvim suprotno govore iskustva

poljoprivredno razvijenih zemalja, u kojima je gro svih edukacija odnosno rada

savetodavaca, posvećeno upravo rešavanju ekonomsko-finansijskih problema

gazdinstava.

Sadašnje stanje u Republici Srbiji je takvo da PG nemaju obavezu vođenja

knjigovodstva, osim onih koja su u sistemu PDV-a. Aktuelni poreski propisi nalažu

da poljoprivredna gazdinstva čiji godišnji promet pređe 8.000.000 dinara postaju

obveznici PDV-a. To dalje praktično znači da se tretiraju kao preduzetnici i imaju

obavezu vođenja knjigovodstva. Ova gazdinstva se po pravilu obraćaju

računovodstvenim agencijama koje im vode tzv. „prosto knjigovodstvo“, uglavnom

u istoj formi i sadržini kao što to rade za sve druge preduzetnike, odnosno radnje.

Radi se o sistemu knjigovodstva je prevashodno koncipirano tako da omogući

efikasnu kontrolu od strane poreskih organa. Za farmere ono uglavnom predstavlja

dodatni posao i trošak, pri čemu je povratna korist minimalna ili nikakva.

U toku je i uspostavljanje FADN sistema u našoj zemlji koji u EU funkcioniše

još od 1965. godine (Farm Accountancy Data Network - Mreža za prikupljanje

računovodstvenih podataka sa poljoprivrdnih gazdinstava). Kada ovaj sistem bude

35

uspostavljen u punom kapacitetu, što se o�