SADRAJ:I ) Unutranji transport ......................................................... str. 1 3 4 5 7

1. Principi projektovanja unutranjeg transporta ...................str. 2. Paletizacija materijala ......................................................... str. 3. Vreme transporta .................................................................. str. 4. Kapacitet transporta ......................................................... str. II ) Skladite

............................................................................ str. 8

1. Veliina i kapacitet skladita ............................................... str. 12 2. Odreivanje irine manipulativnih staza ............................ str. 15 3. Iskoritenost skladinog prostora ......................................str. 17 4. Organizacija rada skladita .............................................. str. 17

UNUTRANJI TRANSPORTUnutrasnji transport i prenos materijala predstavlja integralni deo proizvodnog sistema.Pod unutrasnjim transportom treba podrazumevati celokupni proces kretanja i manipulacije materijalom u okviru proizvodnog sistema (preduzeca). Sva manipulacija materijalom od ulaska materijala u skladiste (utovar,prenos,pretovar, i druge manipulacije) pa sve dok gotov proizvod ne napusti proizvodni sistem cini unutrasnji transport. Troskovi unutrasnjeg transporta krecu se od 10% do 80% od proizvodnih troskova u raznim granama industrije. Zato je potrebno posvetiti punu paznju prilikom projektovanja ne samo transportnih sistema i odabira pojedinih vrsta transportnih uredjaja vec je neophodno prilikom projektovanja tehnoloskog projekta resiti i sistem unutrasnjeg transporta. Mora se voditi racuna o ekonomicnosti, produktivnosti i rentabilnosti izabranog transportnog sistema. Jedan od znacajnijih kriterijuma za odredjivanje efikasnosti unutrasnjeg transporta je vreme protoka materijala kroz proizvodni sistem. Kod projektovanja transportnog sistema unutrasnjeg transporta postoji veliki broj alternativa koje mogu da zadovolje nase potrebe za povezivanjem procesa proizvodnje, proizvodnje sa skladistem , transportovanjem i manipulacijim tereta ali je samo jedno resenje najekonomicnije , najproduktivnije odnosno optimalno. Zadatak projektanta je da pronadje taj optimalni i najekonomicniji transportni sistem. Sigeo Singo navodi misao koju nesmemo zaboraviti prilikom projektovanja , izbora i organizacije unutrasnjeg transporta: Upotreba viljuskara , transportnih traka , transportera i td. ne predstavlja racionalizaciju transporta nego samo racionalizaciju rada u transportu. Stvarna racionalizacija transporta polazi od principa da se u najvecoj meri eliminise potreba za transportom,na primer racionalnijim layout-tom. Optimalni layout omogucava: Smanjenje transportnih puteva , a samim tim i smanjenje transportno manipulacionih operacija, Povecanje produktivnosti kako proizvodne tako i transportno manipulativne opreme, Smanjenje kolicine materijala u procesu proizvodnje, Preglednost proizvodne povrsine , jer je tok materijala blizi pravolinijskom kretanju, Smanjenje vremenskog ciklusa proizvodnje, jer je smanjen broj transportno manipulativnih operacija, Troskovi proizvodnje su manji , jer je manje transportno manipulativnih operacija i sl.2

Vrste transportnih sredstava

3

PRINCIPI PROJEKTOVANJA UNUTRANJEG TRANSPORTANemoguce je projektovati sistem unutrasnjeg transporta a da se istovremeno ne projektuje i proizvodno tehnoloski proces i obrnuto,nemoguce je projektovati tehnoloski proces i izabrati tehnolosku opremu , odrediti optimalni stepen njene automatizacije a da se istovremeno ne projektuje i unutrasnji transport. Pre nego sto se pristupi planiranju i projektovanju unutrasnjeg transporta neophodno je razmotriti sledece elemente: -sistem pretpostavljenog tehnoloskog procesa (ili realnog ako je upitanju rekonstrukcija postojeceg stanja) i njegov uticaj na unutrasnji transport, -stepen automatizacije proizvodne opreme i njen uticaj na unutrasnji transport, -tok kretanja materijala u zavisnosti od tehnoloskog procesa, -moguce transportne puteve,uz postovanje postojecih ogranicenja (postojanje vec izgradjenih objekata), -troskove unutrasnjeg transporta i njihov uticaj na ukupne troskove proizvodnog procesa. Tek po detaljnoj analizi prethodno navedenih elemenata pristupa se projektovanju transportnog sistema drzeci se sledecih principa: -Osnovni princip planiranja unutrasnjeg transporta je da se njegov obim smanji do racionalnog minimuma. -Duzina transportnih puteva mora da bude sto kraca. -Da bi se skratila duzina transportnih puteva treba izbegavati povratne transporte gde god je to moguce. -Prilikom projektovanja treba izbegavati ukrstanje transportnih puteva. -Eliminisati gde god je to moguce operacije rucnog premestanja materijala uvodjenjem automatizacije i mehanizacije. -Razmotriti,nije li jednostavnije pokretati radnike od jednog radnog mesta do drugog nego material. -Izbegavati nepotrebna medjuoperacijska skladistenja materijala. -Optimalno koristiti skladisteni proctor, kako po povrsini tako i po visini. -Svi sistemi rukovanja materijalom moraju biti povezani. -Svesti na minimum cekanje transportnih uredjaja na posao. -Pri projektovanju transportnih linija treba voditi racuna o njihovoj fleksibilnosti zbog mogucih promena proizvodnog programa. -Obezbediti podatke o kostanju transportnih operacija ,ceni transportne opreme i vrsiti poboljsanja i zamene kad god je to ekonomski opravdano.

4

PALETIZACIJA MATERIJALAJedan od nacina racionalizacije manipulisanja robom u unutrasnjem transportu i skladistenju jeste paletizacija materijala,kao jedan od najuniverzalnijih i najmasovnijih sistema manipulisanja robom. Postoji veliki broj razlicitih resenja paleta odnosno posuda za prihvat tereta i on uglavnom zavisi od vrste I oblika materijala koji se transportuje.Palete,odnosno posude za transport treba da su: -prilagodjene transportnom uredjaju, -prilagodjene materijalu koji treba transportovati, -standardizovane (ako to dopusta material koji se transportuje), -jake da se mogu visekratno koristiti, -imaju malu cenu nabavke. Prednost primene paleta pri transportu i skladistenju ogleda se: -trajanje utovara i istovara svedeno je na minimum, -iskljucuje se ucesce radne ljudske snage pri utovaru i istovaru materijala, -postize se bolje koriscenje transportnih sredstava, -smanjuju se troskovi unutrasnjeg transporta ( u metalskoj industriji 35%,industriji papira 54%,prehrambenoj industriji 79%,u elektro industriji 31%..).

Primer palete

5

VREME TRANSPORTAZa ocenu planiranog i ostvarenog transporta jedan od kvntitativnihelemenata jeste vreme.Posveti li se vremenu i njegovom optimalnom iskoriscenju dovoljno paznje,uz istovremenu analizu svih gubitaka,moze se videti da li postoje izvesne reserve,odnosno mogucnosti povecanja obima transporta,uz isovremeno smanjivanje troskova boljom i racionalnijom organizacijom rada. Svrha vremenskog definisanja transportnog procesa je: -izbor optimalnog transportnog sredstva, -pravilno odredjivanje potrebne kolicine transportnih sredstava radi izvrsenja planiranog zadatka, -planiranje (rada) transportne operacije, -odredjivanje troskova transporta,odnosno ekonomskih pokazatelja -odredjivanje stepena iskoriscenja transportnog sredstva. Osnovna podela transportnog procesa se moze izvrsiti na transportne cikluse. Transportni ciklus se moze definisati kao vremenski interval koji protekne izmedju dva istorodna transportna zahteva.Jedan transportni ciklus se, uglavnom sastoji, iz sledecih transportnih operacija: -operacije utovara, -operacije transporta, -operacije istovara, -operacije povratka praznog transportnog sredstva. Vreme transportnog ciklusa, odnosno transportne operacije moze se odrediti tehnicki, pomocu odgovarajuce analize, merenjem ili proracunom ili iskustveno.Iskustveno,na osnovu iskustva, odnosno poredjenjem slicnih operacija ili statickim poredjenjem ostvarenih vremena na slicnim ili istim transportnim operacijama. Vreme transportne operacije odredjeno tehnickim nacinom uvek je manje vremena odredjenog iskustveno. Vreme transportnog ciklusa se moze odrediti pomocu obrasca: tTC = tDO + tUT + tTR + tIS + tPO + tG gde je: tTC vreme transportnog ciklusa, tDO vreme potrebno da transportno sredstvo dodje mesta garaziranja do mesta utovara ,6

tUT

vreme potrebno da se utovari odgovarajuci material na transportno sredstvo, tTR vreme potrebno da se utovarena roba transportuje na odrediste, tPO vreme potrebno da se transportno sredstvo (uredjaj) vrati na polaznu destinaciju, tG razni vremenski gubici koji mogu nastati u toku odvijanja transportnog ciklusa. Odredjivanje stepena korisnosti transportnog ciklusa Stepen korisnosti transportnog ciklusa moze se odrediti kao kolicnik vremena transporta robe I ukupnog vremena trajanja transportnog ciklusa, odnosno: nKTC = tTR / tTC , Odredjivanje stepenavremenskog iskoriscenja transportnog ciklusa moze se odrediti kao kolicnik izmedju ostvarenog i tehnicki (ili iskustveno) odredjenog vremena transportne operacije: nTTO = tTO / tOVO nTTO stepen vremena iskoriscenja transportne operacije tTO tehnicki ili iskustveno odredjeno vreme transportne operacije tOVO ostvareno vreme transportne operacije Odredjivanje stepena vremenskog iskoriscenja transportnog ciklusapredstavlja stvarno utroseno vreme koje je bilo potrebno za obavljanje datog transportnog ciklusa.

nTTC = tTC/ tOVC ,

nTTC=tTCi

(za i=1 do n),

tTC tehnicki ili iskustveno odredjeno vreme transportnog ciklusa, tOVC ostvareno vreme transportnog ciklusa.

7

KAPACITET TRANSPORTACilj odredjivanja stepena iskoriscenja kapaciteta transportne opreme je postici sto realnije sagledavanje kapaciteta radi ostvarivanja sto minimalnijih troskova transportai proizvodnje. Ako transportni sistem sacinjava vise transportnih uredjaja razlicitog kapaciteta (nosivosti), tada se maksimalni kapacitet odredjuje:

Kmax= N1K1+N2K2++NnKnn ukupan broj transportnih uredjaja, N (od 1do n) broj razlicitih transportnih uredjaja K (od 1 do n) kapacitet (nosivost) transportnog uredjaja. Prosecan kapacitet transportnog sistema sastavljenog od n transportnih uredjaja se moze odrediti:

Ksr= Kmax/(N1+N2+Nn),Vremenski ucinak transportnog uredjaja (U) se moze odrediti primenom sledeceg obrasca:

U = Q / tu

(t / h),

gde je: U (t/h)- vremenski ucinak transportnog uredjaja Q (t/h) masa prevezenog tereta, tu vreme trajanja transporta.

8

SKLADITESkladite je prostor za sigurno odlaganje i uvanje materijala. Glavna funkcija skladita je da izjednai razlike u kretanju materijala, koja nastaje zbog vremenske razlike dolaska i odlaska materijala. Svrha skladita je da uz minimalmne trokove pouzdano opsluuje proizvodnju, odnosno potroaa. Skladita se mogu razvrstati na vie naina. I to po: 1. 2. 3. 4. nainu nastanka, tehniko-ekonomskom kriterijumu, uestalosti manipulacije uskladitenim materijalom, karakteristikama opreme u skladitu.

1. Po nainu nastanka razlikujemo sledee vrste skladita: -prijemno skladite, skladite ulaznog materijala -procesno, meuoperacijsko skladite koje moe biti: -skladite koje nastaje zbog neusklaenosti proizvodnog kapaciteta, -skladite koje nastaje iz elje da se obezbedi sigurnost u odvijanju proizvodnog procesa. -skladite proizvoda -skladite otpada. 2. Prema tehniko-ekonomskom kriterijumu skladita mogu biti: -otvorena -pokrivena -zatvorena -specijalna. 3. Prema uestalosti manipulacije skladita mogu biti: -prizemna -spratna

9

4. Prema karakteristikama opreme u skladitu skladita mogu biti: nisko regalna,

Nisko regalno skladite

visoko regalna.

Visoko regalno skladite1 Ulaz robe iz proizvodnje 2 Pufer na transporteru 3 Dolazak robe sa rampe 4 Obrtni sto 5 Ureaj za proveru gabarita palete 6 Sabirni transporter 7 Paletna kolica 8 Primopredajno mesto regalskog slagaa 9 Otprema robe

10

Visoko regalno skladite1 Primo-predaja paleta 2 Ureaji za kontrolu paleta 3 Mesto identifikacije 4 Nivo skladitenja 5 Prevodnica 6 Ureaj za opsluivanje regala 7 Skladite visokih regala 8 Automatski utovar-istovar teretnog vozila 9 Sabirno mesto za tovar teretnog vozila 10 Odstranjivanje paleta sa grekom 11 Primanje paleta 12 Podiznio sto sa valjcima 13 Valjkasti transporter 14 Lanani transporter 15 Ureaj za distribuciju 16 Transportno vozilo sa lananim transporterom

Pri upravljanju zalihama tei se minimiziranju ukupnih trokova, a to se postie optimizacijom upravljanja zalihama i tehnilogijom. Zalihe mogu biti: zalihe reproduktivnog materijala zalihe gotovih proizvoda zalihe nedovrene proizvodnje zalihe alata i sredstava za rad zalihe delova i materijala za tehniko odravanje i tekue opravke sredstava za rad zalihe materijala za odravanje istoe, opreme za zatitu na radu, kancelarijski materijal i sl. Da bi se smanjila veliina ili izbegla pojava skladita koje nastaje zbog neusklaenosti proizvodnih kapaciteta potrebno je izvriti balansiranje proizvodnje, odnosno uravnoteavanje kapaciteta. Obiaj je da se oprema i maine koriste maksimalno, meutim ako to dovodi do pojave skladita onda treba ii na ujednaenu proizvodnju. Treba razmotriti i zamenu visoko produktivne maine za vie nisko produktivnih i jeftinijih maina koje imaju manji kapacitet. Pojava karta u proizvodnji moe dovesti do haosa u proizvodnom procesu, a da bi se to izbeglo poveava se serija za odreeni procenat, to uzrokuje pojavu skladita koje nastaje zbog pojave karta. Ovaj tip skladita daje pravo ''graanstva'' kartu, a samim tim degradira slubu kontrole. Automatizacija procesa skladitenja ne predstavlja racionalizaciju skladitenja, nego samo racionalizaciju rada u procesu skladitenja.

11

Automatsko skladite paleta u visoko regalno skladite Proces skladitenja bio on potreban ili ne, nikada ne donosi novac, ve naprotiv stvara trokove. Odluka o ukidanju skladita treba da bude produkt detaljne i sveobuhvatne analize uzroka koji dovode do potrebe za skladitenjem. Otklanjanjem tih uzroka prestaje i potreba za skladitenjem. Proseni trokovi skladitenja rasporeeni su procentualno na sledee trokove: -upravljanje -plate administrativnih radnika -plate skladinih radnika -pomoni materijal -kontrola -transport u okviru skladita -amortizacija zgrade i opreme -odravanje zgrade -grejanje i osvetljenje 4% 11% 52% 1,5% 5% 10% 7,5% 4,5% 1,5%

Glavni cilj optimizacije procesa skladitenja nije da se eliminie proces skladitenja ve smanjenje trokova, odnosno jeftinija proizvodnja. Smanjivanje veliine i broja skladita je samo jedno od sredstava za postizanje navedenog cilja

12

VELIINA I KAPACITET SKLADITAPri projektovanju skladita mora se voditi rauna da se u skladitu i pored dranja uskladitenog materijala vri i manipulacija materijalom, tako da se mora obezbediti racionalan tok kretanja materijala uz visok stepen iskorienja prostora uz minimalni utroak energije i radne snage. Koliina i dimenzije uskladitenog materijala direktno utiu na veliinu skladinog prostora, dok vreme dranja materijala na skladitu i zahtevi skladitenja odreuju tehnologiju skladitenja, izbor opreme i dispoziciju skladita. Projektovano skladite mora da obezbedi sledee zahteve: Poloaj skladita treba da bude takav da se obezbedi princip pravolinijskog kretanja materijala, Pored prostora za skladitenje mora se predvideti dovoljno pomonog prostora neophodnog za manipulaciju materijalom pri prijemu odnosno njegovoj otpremi, kao i pomone povrine neophodne za normalno funkcionisanje skladita Projektovana mehanizacija skladitenja treba da obezbedi planiranu dinamiku protoka materijala. Materijal koji se skladiti uslovljava svojim svojstvima veliinu skladita. Prilikom dimenzionisanja veliine skladita treba voditi rauna o: Materijalu koji e se skladititi Fiziko hemijskim osobinama materijala koji se skladiti Dimanzijama i masi materijala koji se skladiti. Faktori koji utiu na pravilno funkcionisanje skladita su: Odgovarajui informacioni sistem Dovoljno prostora za unutranji transport i manipulaciju materijalom koji se skladiti Osvetljenost Ventilacija Odgovarajua temperatura Protivpoarna zatita. Da bi skladite pravilno radilo, ono bi trebalo da ima sledee povrine zone:

Prijemnu povrinu (A1), na kojoj bi se odvijao pregled i prijem materijala13

Skladinu povrinu (A2), na kojoj se nalazi materijal za vreme skladitenja. Ukoliko je skladite snabdeveno regalima, onda to predstavlja povrinu pod regalima. Manipulativna povrina (A3), predstavlja povrinu predvienu za transportne puteve i manipulaciju materijalom koji se skladiti. Otpremna povrina (A4), obuhvata prostor na kojem se vri otprema materijala koji je bio uskladiten. Vrlo esto se ova povrina preklapa sa prijemnom povrinom. Administrativna povrina (A5), obuhvata povrinu za kancelarije osoblja koje opsluuju skladite, pomone prostorije.

Ukupna povrina skladita bi iznosila: A = A1 + A2 + A3 + A4 + A5 A = LB ( 1+kH/h) gde je: L ( m ) duina skladita B ( m ) irina skladita H ( m ) visina skladita k koeficijent koji pokazuje koji se deo povrine od osnovice (LB) koristi u etaama h ( m ) visina etaa ili police u sluaju primene regala H / h broj etaa Ukoliko poznajemo potrebnu povrinu skladita, njegova duina se moe odrediti reavajui prethodnu formulu po L, odnosno: L = A / ( B ( 1 + kH / h ) ) irina (B) savremenih skladita se kree od 20-30 m, a visina do 10 m po jednom spratu. Samo specijalna skladita se izrauju od 12 do 35 i vie metara. Kapacitet skladita moe se odrediti pomou obrasca: KS = Ap / k gde je: KS ( t ) kapacitet skladita A ( m ) ukupna povrina skladita P = 0,5 - 10 ( t / m ) specifino optereenje korisne povrine skladita u zavisnosti od vrste materijala koji se skladiti i visine njegovog slaganja, k=1,2-37 koeficijent poveanja korisne povrine (A2) dodatnom povrinom (A1+A3+A4+A5) koja je potrebna za prijem i izdavanje materijala, za transportne puteve, mokri vor, kancelarije i sl. (t) ( m ) ( m ) Ukupna povrina skladita moe se odrediti i iz obrasca:

14

Propusna mo skladita se moe odrediti pomou obrasca: P = TKS / (tL + tm ) ( t / period ) gde je: P ( t / period ) propusna mo skladita tL ( dan ) broj dana koji materijal koji se skladiti provede u skladitu tm ( dan ) potrebno vreme za unoenje i iznoenje robe, manipulaciju i sl. T ( dan ) broj radnih dana kada skladite radi.

15

ODREIVANJE IRINE MANIPULATIVNIH STAZA KOD SKLADITAPrilikom odreivanja transportno manipulativnih povrina, odnosno irine tranportnih puteva izmeu regala, treba voditi rauna o potrebnom prostoru za manevrisanje viljukara pri odlaganju ili uzimanju materijala. Prostor izmeu redova regala, odnosno irina transportne staze zavise od rasporeda regala, tipa viljukara i njegovog radijusa okretanja i dimenzija palete koja se odlae. Prilikom odreivanja manipulativnog prostora izmeu regala, odnosno rastojanja izmeu redova sa regalima, mogu nastati dva sluaja:

ema manipulativnog prostora izmeu regala pri odlaganju palete viljukarom1. kada je L < 2H, tada je irina izmeu redova regala

S = R + B + K + 2C2. kada je L > 2H, tada je irina izmeu redova regala:

S = R + [ ( B + K ) + ( L / 2 H ) ] + 2C S ( m ) irina izmeu regala, odnosno irina manipulativne povrine L ( m ) duina palete B ( m ) irina palete C = 0,1 ( m ) odstojanje izmeu viljukara i regala spreda i pozadi K ( m ) rastojanje od prednje osovine viljukara do zadnje stranice palete

16

H ( m ) polovina irine viljujkara + unutranji radijus okretanja (od 300 do 400) R ( m ) spoljni radijus okretanja viljukara Kada su regali postavljeni pod izvesnim uglom () smanjuje se irina potrebnog prolaza za veliinu ugla , odnosno: 30% za veliinu ugla =45 (sin =sin45=0,7) 50% za veliinu ugla =30 (sin =sin30=0,5)

ema manipulativnog prostora kada su regali rasporeeni pod uglom

17

ISKORIENOST SKLADINOG PROSTORAStepen iskorienosti skladinog prostora moe se odrediti primenom obrasca: S = 100 VM / VS gde je: S ( % ) stepen iskorienosti skladinog prostora VM ( m ) zapremina uskladitenog materijala VS ( m ) zapremina skladita Kod dobro organizovanog skladita stepen iskorienja skladita S se kree od 15 % do 70%. (%)

ORGANIZACIJA RADA SKLADITAOperacija skladitenja moe se rastaviti na nekoliko glavnih aktivnosti, odnosno na: Prijem materijala Prerada materijala Skladitenje materijala Izvadavanje materijala. U zavisnosti od konkretnih zahteva, prerada materijala moe imati za cilj: Sortiranje Razdvajanje Spajanje Pakovanje Oznaavanje

Sve ove aktivnosti treba da budu propisane odgovarajuim organizacionim i radnim uputstvima.

18

PRIJEM ROBE. Isporuilac robe dostavlja robu u skladite i predaje je Skladitaru zajedno sa kartom materijala i otpremnicom. Skladitar prima robu i smeta je u prijemni deo skladita gde e se izvriti kvantitativna kontrola pristigle robe. KONTROLA ROBE moe da bude: Kvantitativna i kvalitativna REKLAMACIJA ROBE. Ukoliko se pri kontroli ustanovi da podaci sa otpremnice i karte materijala nisu tani, roba se vraa isporuiocu o njegov troak. EVIDENTIRANJE ROBE U SKLADITU. Izdavanje naloga za evidenciju robe Posle kontrola Skladitar daje otpremnicu i nalog za evidentiranje administraciji skladita. Evidencija robe Po prijemu otpremnice i naloga za evidentranje od strane Skladitara, Evidentiar evientira ulaz, odreuje mesto skladitenja i dostavlja Skladitaru Transportni karton crvene boje i Paletni dokument. Evidentiar na osnovu overene kopije otpremnice otvara evidentcioni karton koji sadri sledee podatke: naziv robe jedinica mere broj boksa datum ulaz izlaz kumulativno stanje broj dokumenta (otpremnice)

Transportni dokument je dokument kojim vozau viljukara daje instrukcija za unoenje ili iznoenje robe u regal. On se sastoji od: - jednog crvenog TK, kojim se regulie ulaz - jednog plavog TK, kojim se regulie izlaz - dva bela TK, jedan se nalazi kod evidentiara, a jedna u boksu regala.

19

Paletni dokument definie sardaj delova na jednoj paleti odnosno boksu regala:

On sadri: broj paletnog mesta naziv robe jedinica mere datum ulaz izlaz stanje broj dokumenta

U zavisnosti od porekla robe, odnosno ako je roba pristigla od Isporuioca van fabrike dostavlja se izvetaj o pristigloj robi sledeim slubama: - planskoj slubi - materijalnom knjigovodstvu - nabavci. Ukoliko je roba iz fabrike, tada se izvetaj alje: -planskoj slubi -nabavci. USKLADITENJE ROBE Po prijemu transportnog kartona i paletnog dokumenta po nalogu za skladitenje Transportni radnik po informacijama iz naloga skladiti robu.

20