Upoznajmo Elen VajtNaslov Originala MEETING ELLEN WHITE Novi pogled na njen ivot, spise i glavne teme Dord Najt (George R. Knight) Preveo s engleskog: Ivan idara

Elen G. Vajt je, bez sumnje, bila najuticajnija osoba u istoriji Hrianske adventistike crkve. Njena prisutnost i njeni spisi uinili su mnogo u oblikovanju i voenju crkve tokom njenih sedam decenija proroke slube. Od njene smrti 1915. njen savet i iva misao nastavili su da usmjeravaju Crkvu. Moda se pitate ko je Elen Vajt? Dord Najt ( George Knight ), profesor crkvene istorije na Teolokom seminaru Endrus u SAD, odgovara na ovo pitanje u ovoj knjizi. Prvi i najvei deo predstavlja koncizan biografski pregled njenog ivota. Drugi deo uvodi itaoca u dva podruja: njene objavljene i neobjavljene spise, pokazujui glavna podruja u kojima je njen savjet naao mesto u Crkvi. Trei deo, istrauje sedam glavnih tema, koje se proteu kroz sve to je napisala. Dr Najt pomae itaocu da razume neobino zanimljiv ivot i ulogu Bojeg vesnika u Hrianskoj adventistikoj crkvi.

RE ITAOCU Elen Vajt (1827-1915) je bez sumnje, bila najuticajnija linost u istoriji Hrianske adventistike crkve. Njezina lina prisutnost i njeni spisi uinili su mnogo u oblikovanju i voenju crkve tokom njenih sedam decenija proroke slube. Od njene smrti 1915. godine, njen savet i iva misao nastavili su da usmjeravaju Crkvu. Moda se pitate: Ko je Elen Vajt? Ova nevelika knjiga nastoji da odgovori na to pitanje. Prve dve treine ove knjige predstavljaju biografski pregled njenog ivota. Biografski pregled predstavljen je iz pet stotina stranica njenog autobiografskog materijala iz knjige Life Sketches i iz est svezaka biografije objavljenje od Artura L. Vajta ( Arthur L. White ) izmeu 1981. i 1986. godine. Ova studija donosi saetu biografiju za prosenog itaoca. Drugi deo ove knjige daje pregled njenih spisa. Taj deo slui kao uvod u njene razliite knjige i rukopise. Trei deo predstavlja itaocu glavne teme koje se provlae kroz njen rad. Te teme povezuju njene spise u celinu i ine osnovu koja njenim knjigama i lancima daje kosmiki znaaj u borbi izmeu dobra i zla. Iako se o tome moe raspravljati da li sam mogao da odaberem druge teme, uinio sam najbolje to sam mogao, odabravi one koje daju najpotpuniji okvir za razumevanje njenih misli. Pretpostavimo da bi italac mogao da smatra moju listu kao poetak, koju svako od nas treba da upotpuni prilikom prouavanja ivota i dela Elen Vajt.

Ovde navoena knjiga Reading Ellen White pomoi e nam u ovom prouavanju prilikom istraivanja osnovnih principa koje bismo trebalo da imamo na umu, dok itamo njene spise. Principi e proizai sami po sebi iz njenog saveta, zatim kako se odnosila prema ljudima koji su koristili njene spise, i u nekim sluajevima, tokom godina, zloupotrebili ih. Druga navoena citirana knjiga usko povezana sa ovom koju itate je moja kratka istorija adventizma sa naslovom Anticipating the Advent . U toj knjizi iznosim istorijski kontekst u kome se opisuje razvijanje slube Elen Vajt. Ve nekoliko godina postoji potreba za knjigom sa konciznim uvodom u ivot, spise i glavne teme Elen Vajt. Knjiga Upoznajte Elen Vajt napisana je da odgovori na ovu potrebu. Nadam se da e ova knjiga biti od blagoslova, kako vernicima Adventistike crkve tako i onima koji to nisu, ali tragaju za boljim razumevanjem zaista neobine linosti i njenog dela. 1. poglavlje

Proroko vodstvo razoaranih (1827 1850)Dok sam se molila pred porodinim oltarom, na mene se spustio Sveti Duh i uinilo mi se da se penjem sve vie i vie, daleko iznad ovog mranog sveta. Pogledala sam oko sebe da vidim adventiste u ovom svetu, ali ih nisam mogla nai; tada mi je neki glas rekao: Pogledaj ponovno i pogledaj malo vie. Na to sam podigla oi i opazila ravnu usku stazu koja se pruala visoko iznad ovog sveta. Tom stazom putovali su adventisti u Grad koji se nalazio sasvim na kraju puta. ( EW 14) Ko je ta mlada vizionarka? Gore navedeni tekst obeleila je sedamnaestgodinja Elen G. Harmon, opisujui svoje prvo vienje u decembru 1844. godine. Elen i njena sestra bliznakinja roene su kao najmlae od osmoro dece u Gorhamu, u dravi Mejn, 26. novembra 1827. godine. Njen otac koji je pravio i prodavao eire, preselio se s porodicom u Portland, u dravi Mejn. Dogodilo se to u Portlandu. Devetogodinja Elen imala je nesreu koja se duboko odrazila u njenom ivotu. Neko iz njenog razreda bacio je kamen i pogodio je u lice, tako da joj je nekoliko sedmica ivot visio o koncu. Konano se oporavila, ali to nesreno iskustvo ravo je uticalo na njeno zdravlje i zato nije bila u mogunosti da nastavi redovito kolovanje, iako je to arko elela. Slabo zdravlje pratie je veim delom ivota. Njena nemogunost da pohaa kolu nije zaustavila njeno obrazovanje. Njen autobiografski zapis pokazuje da je imala istraivaki duh i oseajnu prirodu. Ta oseajnost ne pojavljuje se samo u njenom odnosu prema ljudima nego i prema Bogu. Zapravo, ak i povran pregled njene autobiografije, navodi na zakljuak da je ona od svoje najranije mladosti, iskreno i ozbiljno shvatala religiju. Mlada Elen bila je posebno obuzeta milju da bi Isus mogao da doe za nekoliko godina. Prvi put susrela se s tim uenjem kad je imala osam godina. Na putu u kolu nala je komad papira na kome je pisalo da bi Isus mogao da doe za nekoliko godina. Bila sam, pisala je opsednuta strahom Tako dubok utisak na moj um ostavio je odlomak

sa onog komada papira da sam nekoliko noi jedva neto malo spavala i stalno sam se molila da budem spremna kad Isus doe. ( LS 20.21) Takva oseanja bila su pojaana u martu 1840. godine kad je ula Vilijama Milera kako propoveda u Portlandu, da Isus moe da se vrati oko 1843. godine. Elenin strah od Drugog dolaska potie iz dva izvora. Prvi je bio duboko oseanje bezvrednosti. U mom srcu, pisala je, postojalo je osjeanje da nikada neu biti vredna da se nazovem Bojim detetom inilo mi se da nisam dovoljno dobra da uem u Nebo. ( LS 21) Njeno oseanje bezvrednosti proizlazio je neposredno iz njenog verovanja u pakao koji veno gori. Bojala se da bi zbog svojih grehova, mogla zauvek da trpi plamen pakla, ak toliko dugo koliko sam Bog postoji. Ne samo da se bojala za sebe, nego ideja o paklu koji veno gori stvorila je u njenom umu odreeni teoloki zakljuak. Kada je ta misao obuzela moj um da Bog uiva u muenju svojih stvorenjaizgledalo je da e me zid tame rastaviti od Njega Oajna sam pri pomisli da bi se tako surovo i tiransko bie moglo odluiti da me spase od grene sudbine. ( LS 31) Takve misli odvele su je u skoro potpunu tamu. Godinama je Elen patila zbog takvog shvatanja. Njen problem je bio otean dvama lanim uenjima: Prvo, da je potrebno da bude dovoljno dobra, ili ak savrena, da bi je Bog mogao prihvatiti; i drugo, ideja ako je ona zaista spasena, trebalo bi tada da doivi oseanje duhovnog zanosa. Njena tama poela je da se prosvetljava tokom leta 1841. godine za vreme uestvovanja na metodistikom susretu u prirodi u Bukstonu, u dravi Mejn. Tamo je u propovedi ula da su samopouzdanje i lini napor bezvredni u postizanju Boje naklonosti. Shvatila je da samo povezan s Isusom kroz veru, grenik postaje Boje dete koje se nada i veruje. Od tog polazita pa nadalje ona je ozbiljno traila oprotenje za svoje grehe i nastojala da se potpuno preda Gospodu. Jedini vapaj moga srca, napisala je kasnije, bio je: Pomozi, Isuse! Spasi me ili u propasti! Iznenada, kae ona, moj teret je spao s mene i moje je srce doivelo je oseanje rastereenosti. ( LS 23) Meutim, ta misao bila je veoma dobra da bi bila istinita. Kao rezultat takvog shvatanja ponovno je osetila teret oaja i krivice koji su postali njeni stalni pratioci. Kao to je i napisala: Izgledalo mi je da nemam pravo da se oseam radosnom i srenom. ( LS 23) Polako je shvatala udo punine Boje otkupiteljske milosti. Ubrzo posle povratka sa sastanka koji je odravan u prirodi, Elen je bila krtena uronjavanjem i pridruila se Metodistikoj crkvi. Zanemarujui argumente vernika koji su odbacili uronjavanje ona je to odabrala, jer je verovala da je to jedini biblijski nain krtavanja. Usprkos njenim novim shvatanjima, jo uvek je bila muena sumnjom. Kao rezultat toga nastavila je da se boji da nije dovoljno savrena za susret sa Spasiteljem prilikom Njegovog povratka. Nekako u to vreme Vilijam Miler vratio se u Portland i odrao niz predavanja u junu 1842. godine. Iskustvo Elen Vajt u mileritskom pokretu Miler je propovedao da e se Isus vratiti oko1843. godine. Deo njegovog objanjenja za taj datum bilo je njegovo shvatanje teksta iz Knjige proroda Danila 8,14. (Do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti.) Objanjavao je da je

Svetinja Zemlja i Crkva, a ienje znai oienje vatrom prilikom Drugog Isusovog dolaska, a kraj dve tisue dana i noi je datum, kada e vatra oistiti Zemlju. Kao i mnogi drugi tumai, da bi bio to precizniji, on je prorekao da e ispunjenje proroanstva o dve hiljade i tri stotine dana i noi biti ispunjeno izmeu 1840. i 1843. godine. Miler je mislio da bi Isus mogao da se pojavi u to vreme. Desetine hiljada ljudi prihvatili su njegovo uenje kao mogui datum. Elen Harmon bila je jedna od njih. Meutim, samo ovo verovanje nastavilo je da joj priinjava tekoe, jer je jo uvek oseala dugotrajni strah da jo nije bila dovoljno dobra. Posle toga misao o neprekidnoj vatri u paklu jo ju je uznemiravala. Dok je Elen bila u takvom duevnom stanju, njena majka predloila joj je da se posavetuje sa Leviem Stokmanom, metodistikim pastorom, koji je takoe prihvatio Milerovo uenje. Stokman je ohrabrio Elen govorei joj o Bojoj ljubavi prema zalutaloj djeci; umesto da se raduje njihovoj propasti, On ezne da ih privue k sebi u jednostavnoj veri i pouzdanju. On eli u njima prebiva u skladu sa velikom Hristovom ljubavlju i u skladu sa planom otkupljenja. Idi slobodna, rekao joj je; vrati se svome domu s poverenjem u Isusa, jer On nijednoj iskrenoj dui koja Ga trai nee uskratiti svoju ljubav. ( LS 36.37) Taj razgovor predstavljao je jednu od znaajnijih dogaaja i prekretnica u ivotu Elen Harmon. Od tog vremena pa nadalje, gledala je na Boga kao na ljubaznog i njenog Oca, umesto strogog despota koji primorava ljude na slepu poslunost. Svoje srce predala je Njemu s ljubavlju. Poslunost Njegovoj volji znaila je radost: bilo je zadovoljstvo sluiti Mu. ( LS 39) U to vreme Elen je dola do potpunijeg shvatanja predmeta o stanju mrtvih.Ona je to svoje razumevanje izrazila u tri take: Ljudska dua po svojoj prirodi nije besmrtna. Smrt je stanje u kome ljudi spavaju u grobu do vaskrsenja prilikom Drugog Isusovog dolaska. Biblija ne prua dokaze za verovanje da postoji veni pakao. ( LS 49) Ova shvatanja uteila su Elenin um i srce. Posle svega, pisala je: Ako prilikom smrti ljudska dua ue u venu sreu ili vene muke, zato je onda potrebno vaskrsenje propadljivog tela? ( LS 49.50) Njeno novo shvatanje o uslovnoj besmrtnosti nije joj samo pomoglo da shvati biblijsko uenje o vaskrsenju nego joj je, takoe, donelo osloboenje od pogrenog shvatanja o stranom Bogu koji mui ljude u plamenu pakla tokom beskrajnih vijekova u venosti. Ona e kasnije objasniti da je izvan sile ljudskog uma da proceni zlo koje je delovalo preko lanog uenja o venim mukama. To uenje stvorilo je milione sumnjiavih i nevernika. To ne moe, smatrala je ona, da bude u skladu s biblijskim uenjem o Bojoj ljubavi. ( VB 460; 1997) Otkrie Boga kao nenog Oca osnailo je Elen Harmon da objavi vest o Drugom dolasku tako da se i drugi mogu pripremiti za taj radosni dogaaj. Tako je, suprotno svojoj stidljivoj naravi, poela moliti u javnosti, poela je na metodistikim sastancima da iri svoje vjerovanje u Isusovu spasavajuu silu i Njegov skori povratak i zarauje novac da bi kupila tampani materijal za irenje adventistike nauke. Ova poslednja aktivnost posebno joj je teko padala. Zbog naruenog zdravlja morala je da sedi u krevetu i plete arape za 25 centi dnevno. Bila je veoma marljiva i tu osobinu pokazala je na svakom podruju ivota. To je pokrenulo mnoge njene mlade prijatelje da veruju u Isusa.

Nije samo Elen bila oduevljena za adventnu vest koju je Miler propovedao nego i njeni roditelji i braa i sestre. Meutim, vernici njihove mesne crkve, koji su verovali da Hristos nee doi, dok se najpre ne navri 1000 godina mira i obilja, nisu cenili nauku o skorom Hristovom dolasku. Zbog toga su u septembru 1843. godine iskljuili familiju Harmon iz Metodistike crkve. Njihovo iskustvo je pokazalo da mnogi drugi mileritski adventisti, treba svuda da nastave propovedanje o svom verovanju u Isusov skori dolazak. Sukob je dospeo u kritinu taku, kad se proreeni datum pribliio. Mileritski adventisti nisu bili suvie zabrinuti zbog svojih iskljuenja iz razliitih zajednica. Isus e doi za nekoliko meseci i sve njihove nevolje e proi. S tom nadom mileriti su nastavili da odlaze na sastanke da se meusobno hrabre, jer se proreeno vreme pribliavalo. Radost je ispunjavala njihova srca. Kako e to Elen kasnije opisati i istai, godina izmeu 1843. i 1844. bila je najsrenija godina u mom ivotu. ( LS 59) Ovi adventisti nepokolebljivo su ekali da se licem k licu susretnu sa Isusom. Mileriti su iz prouavanja praznika jevrejske godine konano zakljuili da e se oienje Svetinje (a oni su verovali da je to Drugi Isusov dolazak) zbiti 22. okrobra 1844. godine. Ali, taj datum je doao i proao, a Isus se nije pojavio. Kao to je Hiram Edson pisao: Nae najmilije nade i oekivanja su iznevjereni, na nas se spustio duh plaa, koji nikad dotad nisam iskusio Neprekidno smo plakali sve do kraja dana. (Edson manuscript) Razoarenje doivljeno oktobra 1844. bacilo je ekaoce Isusovog dolaska u veliku zabunu. Gotovo je bilo nemogue savladati zbrku. Mnogi su odbacili nadu u Drugi dolazak. Meu onima koji su drali svoje verovanje poele su da se pojavljuju mnoge teorije. Dok su verovali da imaju samo kratko vreme ekanja pred sobom pre nego to se Isus bude vratio, sada su se podelili oko toga je li se ita znaajno dogodilo 22. oktobra 1844. godine. Neki su nastavili da veruju da se je neto dogodilo, ali krajem novembra i poetkom decembra veina je zakljuila da su napravili greku odreujui datum. Elen Harmon pripadala je ovoj drugoj grupi. Ona je odustala od tvrdnje da se tekst iz Knjige proroka Danila 8,14. ispunio u oktobru. Dok je bila obuzeta tom milju, dobila je svoje prvo vienje. Poziv za proroku slubu U decembru 1844. Elen Harmon nalazila se na molitvenom sastanku sa jo etiri ene u domu gospoice Hajnes iz Portlanda. Dok smo se molile, belei Elen, sila Boja spustila se na mene kao nikada ranije. (LS 64) Tokom ovoga iskustva, zapisala je, uinilo mi se da se penjem sve vie i vie, daleko iznad ovog mranog sveta. Okrenula sam se da vidim adventiste, ali ih nisam mogla nai, kad mi jedan glas ree: Pogledaj ponovo i pogledaj malo vie gore. Na to podigoh oi i opazih jednu ravnu, usku stazu koja se pruala visoko iznad ovog sveta. Tom stazom adventisti su putovali u Grad, koji se nalazio na samom kraju puta. Od samog poetka staze njih je obasjavala blistava svetlost. Jedan aneo mi je rekao da je to ponona vika (propovedanje o dogaaju 22. oktobra kao ispunjenje teksta iz Knjige proroka Danila 8,14). Ova je svetlost sijala celom duinom puta da se njihove noge ne bi spotakle. Dok sam svoj pogled upirala u Isusa, koji se nalazio upravo ispred njih vodei ih u Grad, dotle su bili sigurni. Meutim, uskoro su neki posustali i govorili da je Grad vrlo daleko i da su oekivali da e stii mnogo ranije. Tada bi ih Isus ohrabrio Drugi su olako odbacivali svjetlost, rekavi da to nije bio Bog koji ih je dosad vodio. Iza njih

nestalo je svetlosti ostavivi njihove stope u potpunoj tami i oni su se spotakli i izgubili iz vida putokaz i Isusa i pali s puta u tamni i zli svet. (EW 14.15) Ohrabrenje razoaranih mileritskih adventista bila je oigledna svrha ovog vienja koje im je pruilo sigurnost i utehu. Jo neposrednije, dato je objanjenje za nekoliko podruja. Prvo, da 22. oktobra nije nainjena greka. Nasuprot tome, 22. oktobar posvedoio je ispunjenje proroanstva. Kao takav, bio je blistava svetlost koja je pomogla razoaranim adventistima da nose teret i da ih vodi u budunost. Drugo, Isus e nastaviti da ih vodi, ali oni su trebalo da dre svoj pogled usmeren na Njega. Tako je adventizam imao dva znaka: oktobarski datum u svojoj prolosti i Isusovo vostvo u budunosti. Tree, izgleda da je vienje ukazivalo da e ekanje biti due pre nego to Isus bude ponovno doao. etvrto, da je uinjena ozbiljna greka odbacivanjem ranijeg iskustva u pokretu 1844. godine i tvrenje da pokret nije od Boga. Oni koji su nainili tu greku pali su u duhovnu tamu i izgubili svoj put. Vienje im je pruilo nekoliko pozitivnih pouka. Ali, molim vas, zapazite ovo: Ono nije otkrilo to se dogodilo 22. listopada 1844. Ta spoznaja postae jasna prouavanjem Biblije, kao to emo kasnije videti. Umesto da daje posebna objanjenja, Elenino prvo vienje ukazalo je na injenicu da je Bog vodio svoj narod usprkos njegovom razoarenju i zbrci. Bio je to prvi znak Njegove proroke brige i vodstva preko Elen Harmon. Otprilike nedelju dana kasnije, Elen je imala drugo vienje u kome joj je bilo reeno da i drugim adventistima opie ono to joj je bilo otkriveno. Takoe, joj je bilo reeno da e imati mnogo onih koji e joj se suprotstaviti. Ona je, zbog straha, zatajila u svojoj dunosti. Konano, zakljuila je, imala je slabo zdravlje, imala je svega sedamnaest godina i potpuno je prirodno to se bojala. Tokom nekoliko dana, objasnila je kasnije, molila sam se da se ovaj teret uzme od mene i preda nekom sposobnijem ko e moi da ga nosi. Meutim, poruka o dunosti nije se promenila a rei anela neprekidno su odzvanjale u mojim uima: Objavi drugima ono to sam ti otkrio. ( LS 69) Zabeleila je da bi radije izabrala smrt nego dunost koja ju je oekivala. Budui da je izgubila mir koji je nastupio s njenim obraenjem, jo jednom je zapala u oajanje. Ne udi to se Elen Harmon uplaila izlaska u javnost. Posle svega, javnost je nairoko i otvoreno potcenjivala milerite, a pogreno uenje kao i razni oblici fanatizma zahvatili su milerite posle razoaranja. Jo vie, 1844. godine proroki dar bio je pod sumnjom u irokoj javnosti, ali od mileritskih adventista. U leto 1844. umro je mormonski prorok Joef Smit, koga je mnotvo na smrt pretuklo u dravi Ilinois. Krajem 1844. i poetkom 1845. godine pojavili su se brojni adventistiki proroci nejasnog karaktera, a dobar broj izmeu njih delovao je u dravi Mejne. U prolee 1845. veina adventista glasala bi da nema poverenja ni u kakve nove poruke, vienja, snove, jezike, uda, posebne darove, otkrivenja, itd. (MW, 15. maj 1845) U takvoj klimi ne iznenauje to je mlada Elen Harmon razmiljala da odbaci poziv prorokog zvanja. Meutim, usprkos strahu koji je oseala, usudila se da krene i poela je da iznosi Boju vest utehe zbunjenim adventistima. ak i povran pregled njenih autobiografskih izjava pokazuje da je imala veliku borbu sa linim protivnicima i fanatizmom. Neka od njezinih ranih vienja usprotivila su se tom fanatizmu i protivnicima, dajui savjet i ukor, to je uglavnom bilo upueno pojedincima.

Njena prirodna tenja bila je da ublai poruke i uini ih, koliko je to mogue prihvatljivim onima kojima su bile upuene. Ona je shvatila, ako bude tako nastavila razvodnie Boju poruku. Primila je vienje u kome su oni kojima nije verno prenela poruke doli k njoj sa oseajem oaja i uasa. Doli su sasvim blizu mene, pisala je, i obrisali svoje haljine o moje. Kad sam pogledala svoje haljine uvidela sam da su bile umrljane krvlju. Kao Jezekilj u prolosti, Elen Harmon shvatila je u vienju da e snositi odgovornost ako ne bude verno prenosila Boje poruke Njegovom narodu (5T 656.657). Kao rezultat ovih i drugih iskustava, poela je da putuje izvan svoga doma da bi iznela svoje poruke na skupovima koji su istraivali uenje milerita i odreenih pojedinaca. Meutim, poeli su da se pojavljuju problemi. Nije mogla da putuje sama. Njen brat Robert bio je veoma bolestan da bi mogao da joj se pridrui na putu, a njen otac brinuo se o porodici. Pojavilo se reenje problema kada je mladi po imenu Dems Vajt odluio da postane mileritski propovednik u zajednici Hrianska veza. Povremeno bi se Dems sa jo jednom ili dve ene pridruio Eleni na njezim putovanjima. Ovakav sporazum doveo bi do mogue kritike Elene i Demsa. Da bi spreili moguu kritiku njih dvoje odluili su da se venaju, iako su mnogi mileriti verovali da ne bi trebalo podravati osnivanje novih brakova zbog blizine dana Hristovog dolaska, jer je to odricanje od vere. Posle svega, osnivanje braka govorilo je da e se ivot na Zemlji nastaviti. Nasuprot kritikama, Elen Harmon i Dems Vajt venali su se u Portlandu, u dravi Mejn, 30. avgusta 1846. godine. Naredno putovanje bilo je lake ali ne i njihova potpora. Posebno je postalo teko, kad su se rodila prva dva deaka Henri u avgustu 1847. I Dems-Edson u julu 1849. godine. Njihove rane godine bile su godine ispunjene siromatvom i neprekidnim putovanjima, dok su Vajtovi propovedali i iznosili Boje poruke rasejanim i zbunjenim bivim mileritskim adventistima. Jedino to je hrabrilo mladi brani par da idu napred, bila je njihova nada u skori Isusov dolazak i uverenje da Elen ima re od Boga koju treba odneti adventistikom narodu. Vremenom su poele da se naziru konture Adventistike crkve kao organizovanog tela. Bio je to narod koji je poeo da se sakuplja oko temeljnih taaka verovanja ukorenjenih u mileritskom iskustvu. Doktrina i uloga Elen Vajt u njihovom oblikovanju vaan su predmet ove knjige. Njena uloga u razvoju adventistike doktrine Vano saznanje do koga dolazimo u vezi sa ulogom Elen Vajt u razvoju adventistike doktrine svetkovatelja Subote (adventistiki svetkovatelji Subote organizovali su se 1861. i 1863) je u tome to su njena prva vienja gotovo uvek potvrivala doktrinarne stavove koje su drugi ve otkrili temeljitim istraivanjem Biblije. Tako najbolje moemo prepoznati njenu ulogu u oblikovanju doktrine, i to pre kao potvrivanje a manje kao iniciranje. Meutim, takvo uoptavanje, kada je u pitanju oblikovanje doktrine ne stoji kada je re o oblikovanju naina ivljenja. Kao to emo vidjeti u narednom poglavlju, Elen Vajt je imala vaniju ulogu u razvoju adventistikog naina ivota (Adventist life style) nego u oblikovanju doktrine. Vano doktrinarno usmerenje oko koga se razvila adventistika grupa svetkovatelja Subote bilo je uverenje da se je neto vano zbilo 22. oktobra 1844. godine.

Prvo vienje Elen Vajt u decembru 1844. godine potvrdilo je tu injenicu, iako nikada nije objasnilo ta se tada zapravo dogodilo. Prvo svetlo u razjanjenju toga to se tada dogodilo dolazi od shvatanja Hajrama Edsona (metodist, farmer iz Port Gibsona, drava New York ) 23. oktobra. Godinama kasnije on e podeati da je tog datuma on najpre razumeo da umesto da na Prvosveenik (Isus) doe iz Svetinje nad svetinjama iz nebeskog Svetita na ovu Zemlju, desetog dana, sedmog mjeseca, na kraju 2300 dana (22. oktobra 1844), On je toga dana prvi put uao u drugi deo Svetita; i to je delo koje On treba da obavlja u Svetinji nad svetinjama pre dolaska na Zemlju. ( Edson manuscript ) Edsonovo razumijevanje pokrenulo je O.R.L. Crosiera i dr F.B. Hana na duboko istraivanje tog biblijskog predmeta. Oni su otkrili da Svetite koje treba da bude oieno prema tekstu iz Knjige proroka Danila 8,14. nije bila Zemlja nego nebesko Svetite, opisano u Poslanici Jevrejima. Takoe su zakljili da Hristova sluba na Nebu ima dva razdoblja. Prvo razdoblje poelo je u Svetinji, kada se uzneo, dok je drugo poelo 22. oktobra 1844. kada je Hristos preao iz prvog dela Svetita u drugi deo, da zapone (antitipski) stvarni ili nebeski Dan pomirenja. Hristos se nee vratiti na Zemlju, dok ne zavri svoju slubu u drugom delu Svetita. Edson, Han i Crosier doli su do istog zakljuka nezavisno jedan od drugoga, ne razmenjujui miljenja sa Elen Vajt. Crosier je konano objavio ova istraivanja pod naslovom: Mojsijev zakon ( The Low of Moses ) u asopisu Day-Star Extra od 7. februara 1846. Godinu dana kasnije Elen je napisala pismo Eli Kurtis napominjui da joj je Gospod pokazao u vienju da je brat Crosier imao istinsko svetlo o oienju Svetinje itd.; i da je to bila Njegova volja da brat C. taj pogled napie, kako ga je i objavio u asopisu Day-Star Extra . ( WLF 12) Ona je preporuila ovaj asopis svakom adventistikom verniku. U meuvremenu, sredinom februara 1845. godine Elen Vajt dobila je vienje koje je ukazivalo na Hristovu slubu u dva dela Svetita i o promeni koja je nastala u toj slubi 1844. godine, ali bez pojedinosti, koje je sadrala biblijska studija Crosiera i njegovih kolega. Ona nije objavila to vienje do 14. marta 1846. mesec dana posle Crosierovog lanka. Tako su vienja Elen Vajt imala potvrdnu ulogu u razvoju doktrine o Svetitu. Biblijsko prouavanje osiguralo je osnovni sadraj razvoja adventistikog shvatanja tog predmeta. Uloga sestre Vajt potvrdila je da je njihovo prouavanje Biblije teklo u ispravnom smeru. Taj odnos prema ulozi Elen Vajt u uobliavanju doktrine svetkovatelja Subote nije uvek bio jasan u oima njihovih protivnika. Tako je Miles Grant (vodei propovednik Adventistike hrianske zajednice, jo jedan ogranak milerita) pisao 1874. da su Adventisti sedmoga dana objavili da e se Svetinja oistiti na kraju 1300 (2300) veeri i jutara, spomenuto u Danilu 8,14. koja je na nebu i da je ienje poelo u jesen (A.D.) ljeta Gospodnjeg 1844. Ako bi iko upitao zato oni tako veruju, odgovor bi bio da je informacija dola preko jednog vienja gospoe E.G. Vajt. U odgovoru, Urija Smit (urednik glavnog glasila Adventista sedmog dana The Rewiev and Herald Pregled i Glasnik) je zapazio da su stotine lanaka bili napisani o ovom predmetu. No, ni u jednome od njih, vienja koja su spomenuta kao neki autoritet u ovom pitanju, ili izvor informacija, nisu bila upotrebljena.Osnov je jedino Biblija u kojoj se nalazi dokaz za stavove koje smo izneli o ovom pitanju. (RH, 22. decembra 1874) Moemo, naravno, potvrditi vjerodostojnost Smitovog odgovora, jer od vremena od koga postoje dokumenti, Paul Gordon preduzeo je istraivanje o tom predmetu i to

objavio kao The Sanctuary 1844 and the Pioneers ( Rewiev and Herald Pub. Assn. , 1983) Smit je, kao to je i Gordon to potvrdio, bio u pravu. Istorija belei da su neki savremeni adventisti sedmoga dana vie skloni da prihvate Elen Vajt kao autora doktrine nego to su to bili utemeljivai njihova pokreta. Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, ona je bila postupno prihvatana u pokretu svetkovatelja Subote, onako kako su ljudi polako uviali da je imala ispravan savet, kako za pojedince tako i za pokret u celini. Drugo, jo vanije, prve adventistike voe bili su ljudi Biblije. To je ono to ih je privuklo u milerizmu, i to usmerenje povelo ih je prema sreditu to je njihov mileritski adventizam odvelo adventistima sedmoga dana. Elen Vajt lino, bila je potpuno u skladu sa tim bibliocentrinim stavom. Videemo u poslednjem poglavlju ove knjige da je ona uvek uzdizala Bibliju kao najvei autoritet u hrianskom ivotu. Kao to je i zapisala, njeni spisi imali su zadatak da narod stalno pozivaju natrag Bibliji. Ono to smo kazali o ulozi Elen Vajt i njenom odnosu prema razvoju doktrine o Svetinji kod adventista svetkovatelja Subote isto moemo rei o istini koja se odnosi na sveti dan Subotu. Zbog uticaja baptista sedmoga dana, sedmi dan Subota postao je predmet za istraivanje nekoliko mileritskih adventista, iako su se razoarali zbog toga to se Isus nije vratio u oktobru 1844. godine. Prva osoba meu utemeljivaima pokreta adventista svetkovatelja Subote, koja je prouavala biblijsku podlogu te doktrine i to prihvatila bio je Dozef Beits. On je prihvatio Subotu na samom poetku 1845. godine i tu spoznaju podelio s Krojzerom, Hanom i Edsonom. Konano dvojica od njih prihvatila su novo biblijsko otkrie. Odmah su i oni s Beitsom podelili plodove svoga istraivanja Biblije o nebeskom Svetitu, to je on spremno prihvatio. Beits je kasnije izneo svoju novu svetlost o sedmom danu Suboti Demsu Vajtu i Eleni Harmon. Njihova prva reakcija bila je negativna, ali posle posebnog prouavanja Biblije o tome predmetu, Elen i njezin suprug u jesen 1846 poeli su da svetkuju biblijsku Subotu, ue o njoj i brane je. (1T75) Malo kasnije, u aprilu 1847. godine ona je imala vienje koje je potvrdilo vanost sedmoga dana Subote. Kao rezultat toga vienja mogla je da napie: Verovala sam u istinu o pitanju Subote pre nego to sam bilo ta videla u vienju u vezi s njom. Dogodilo se to da sam prihvatila Subotu mesec dana pre nego to sam dobila uputstvo o njenoj vanosti i njenom mestu u treoj aneoskoj vijesti. (8MR 238) U to vreme Beits je objavio proirenu studiju o tom predmetu. Tom studijom nije samo osvetlio potrebu dranja Subote nego je takoe taj predmet povezao sa svojim uverenjem izgraenim na temelju Biblije, Drugim dolasku, nebeskom Svetitu i trostrukoj aneoskoj vesti iz Otkrivenja 14. poglavlja (vidi: Batess Seventh Day Sabbath; A Perpetual Sign, January 1847. ed ). Ista potvrdna uloga vienja Elen Vajt odnosila se na druga dva vana uenja adventista svetkovatelja Subote, drukija od uenja vodeih crkava Hristov dolazak pre milenijuma i nepostojanje besmrtnosti due. Kao to smo videli, ova dva uenja bila su postavljena pre nego to je poela proroka sluba Elen Vajt. Prvi Adventistiki hriani bili su ljudi Biblije. Ova injenica ne moe biti navoena kao dokaz da su vienja potvrdila sva verovanja. Pre se moe tvrditi da su najvanije doktrine Adventistike crkve razvijene i zasnovane najpre na prouavanju Biblije, a ne na vienjima Elen Vajt.

Meutim, njena vienja usmerila su prve svetkovatelje Subote i sauvala ih od nekoliko zamki. Jedna od takvih zamki moglo je da bude odbacivanje ispunjenog proroanstva u oktobru 1844. godine. Prvo zapaeno vienje Elene Vajt ukazalo je na ispunjenje proroanstva iako ono nije otkrilo znaaj ispunjenja. Ono je uticalo na nju i na druge na podruju Portlanda, u dravi Mejn, da ponovno razmotre mileritsko tumaenje teksta iz Knjige proroka Danila 8,14. Druga zamka, od koje su ih odvratila vienja bila je odreivanje datuma. Kao to je ve reeno, Millerov pokret delimino je bio zasnovan na ideji da se porouavanjem Biblije moe doi do mogueg datuma Hristovog povratka. To uvjerenje bilo je iroko prihvaeno tokom leta 1844. kada su mileriti bili uvereni da e se ispunjenje o oienju Svetinje nad svetinjama, prema Danilu 8,14. zbiti 22. okrobra. Bilo je potpuno prirodno da e razoarani adventisti nastaviti da utvruju vreme Hristove pojave posle oktobra 1844. godine. Kao rezultat takvog pristupa Elen Harmon, Dems Vajt i mnogi drugi doli su do uverenja da e se Drugi Isusov dolazak zbiti tokom oktobra 1845. godine. Meutim, Dems Vajt pie da nekoliko dana pre nego to je isteklo vreme 1845. Elen je videla u vienju da je trebalo da budemo razoarani i da sveti moraju proi kroz vrijeme muke Jakovljeve, to je bila budunost. Ovde spomenut pojam Jakovljeve muke bio je potpuno nov za nas kao i za nju. ( WLF 22) Ovo vienje ne samo da je spasilo veinu svetkovatelja Subote od novog razoaranja, koji su (oekivali odreeni datum) bili usmereni na odreivanje vremena to je zahvatilo mnoge grupe adventista tokom kasnih 40-tih, 50-tih i 60-tih godina prolog veka, nego je podsetilo na mogunost iz njenog prvog vienja, da bi se advent mogao oekivati kasnije u budunosti. Tako su vienja uinila mnogo vie nego da su samo potvrdila slaganje s doktrinom. Ona su takoe osigurala vostvo u razvoju adventistikih hriana dok su izgraivali svoj put kroz nemogue nesrene zabune koje su ih okruile kasnih 40-tih godina prologa veka. Najjai udarac doao je iz odnosa koji je Ellen Vajt imala u oblikovanju doktrine adventistikih hriana, to potvruje sledei odlomak. Napisala je da mnogi iz naeg naroda nisu shvatili da smo imali dokaz koji nas je vodio prilikom utvrivanju temelja nae vere. Moj suprug, stareina Dozef Beits, brat Pers, stareina (Hajram) Edson i drugi, koji su bili oduevljeni, plemeniti i iskreni, bili su meu onima koji su, iako je vreme 1844. prolo tragali za istinom kao za sakrivenim blagom. Srela sam se s njima, prouavali smo i usrdno molili. esto smo zajedno ostali do kasno u no, a nekada i celu no, molei se za svetlost i prouavali re. Iznova i iznova ta braa su se sastajala da prouavaju Bibliju da bi razumeli njeno znaenje i da bi se spremili da pouavaju. Kada bi doli do dela prouavanja kada su morali da kau: Mi vie nita ne moemo uiniti, Duh Gospodnji spustio bi se na mene i ja bih dobila vienje i primila jasno objaenje teksta koji je bio razmatran, sa uputstvom kako treba da radimo i uspeno poduavamo. Tako nam je svetlost bila data da nam pomogne da shvatimo Pismo, gledajui na Hrista, Njegovu misiju i Njegovo svetenstvo. Zrak istine irio se od tog vremena pa do vremena kada emo ui u Boji grad, koji je oigledno upuen meni, i ja sam ostalima prenela uputstva koja mi je Gospod dao. Za sve to vreme nisam mogla da shvatim nain zakljuivanja te brae. Dok se to dogaalo moj um bio je kao zakljuan i nisam mogla da razumem znaaj Pisma koje smo prouavali. To mi je priinjavalo jednu od najveih alosti u ivotu. Moj um bio je u takvom stanju sve dotle dok naelne toke nae vjere nisu, u skladu sa Bojom reju,

postale jasne naem umu. Braa su znala, da dok ne bih videla u vienju, ne bih mogla da razumem tu materiju i data otkrivenja prihvatali su kao neposrednu svetlost s Neba. (1SM 206.207) Vajt spomenula je da je njen um bio kao zakljuan za razumevanje Pisma dve ili tri godine. Za to vreme doktrinarna pozicija svetkovatelja Subote bila je ispravna, i oni su bili spremni da svoju poruku ire na biblijskim konferencijama i objavljuju je u asopisima. Meutim, pre nego to preemo na taj predmet, potrebno je blie se upoznati sa darom Elen Vajt u odnosu prema Bibliji i ispitati neke ranije zakljuke o njenom delu. Odnos dara Elen Vajt prema Bibliji Prvi adventisti, svetkovatelji Subote, smatrali su da Biblija ui da e duhovni darovi, ukljuujui i proroki dar, postojati u Crkvi sve do Drugog dolaska. Urija Smit je upotrebio zanimljivu ilustraciju koja je prvim adventistima ovaj predmet uinila privlanim. Pretpostavimo, pisao je, mi se spremamo da poemo na put. Vlasnik vozila dao nam je knjigu sa uputstvima, govorei nam da je ona dovoljna za ceo put i da emo, ako ih budemo pratili, sigurno stii u luku odredita. Poto smo odluili da jedrimo, otvaramo svoju knjigu da bismo upoznali njen sadraj. Nalazimo da je njen autor dao opte principe koji e nas voditi na putu, i praktino nas pouavati u razliitim prilikama koje bi mogle nastajati, sve do kraja; on nam takoe kae da e poslednji deo putovanja biti posebno opasan; da e se oblik obale stalno menjati zbog ivog peska i oluje; ali za taj deo puta, kae on osigurao sam vam pilota koji e vas upoznati i dati smernice o okolnostima u kojima se naete i o moguim opasnostima; ali u njega treba da imate poverenja. S tim uputstvima stigli smo u odreeno i opasno vreme, i pilot se prema obeanju pojavio. Ali neki iz posade, kada je on poeo da obavlja svoju dunost, podigli protiv njega. Mi imamo originalne knjige uputstava rekli su oni, i to nam je dovoljno. To je na stav i samo taj; nita ne elimo od tebe. Ko sada slua tu originalnu knjigu uputstava? Oni koji odbace pilota, ili oni koji ga prihvate kako ih je ta knjiga uputila? Prosudite sami. Ali neki mogu nas u vezi s tim predmetom ovako presresti: Vi biste hteli da prihvatimo sestru Vajt kao pilota, zar ne? Taj stav unapred preti svim naporima koji vode reenju, kad je ta reenica izgovorena. Mi nismo tako neto kazali. Ono to smo kazali doslovno ovo znai: Da su darovi Duha dati pilotu za ta opasna vremena, i gde god i koga god naemo sa izvornom otkrivanjem toga duha obavezni smo da ga potujemo, a drukije i ne bismo mogli, jer bismo inae odbacili Re Boju, koja nas usmerava da ih moemo prihvatiti. (RH 13. januar 1863.) Meu narednim tekstovima prvi svetkovatelji Subote nali su potvrdu za svoj stav o stalnoj upotrebi tog prorokog dara, sve do Drugog dolaska: 1. Korinanima 12,810.28. i Efeanima 4,11-13. Poseban utisak na njih ostavio je tekst iz Knjige proroka Joila 2,28-32. koji govori da e u posljednje dane Bog izliti svoj Duh na svako telo i proricae sinovi vai i keri vae... Takoe je bio vaan tekst iz 1. Solunjanima 5,19-21. koji pouava vernike da ne zanemaruju prorotvo nego da sve kuajui dobro drite. Kao rezultat takvog pristupa rani adventizam poeo je da ui da hriani ne bi smeli da olako odbace one koji su objavili da imaju proroki dar, nego da ih ispitaju govore li u skladu sa zakonom i svedoanstvima. (Isaija 8,20) Znai uveriti se da li je njihovo uenje u skladu s Biblijom

i da li su njihovi rodovi (ivot i uenje) pokazali da li su oni pravi ili lani proroci (Matej 7,15-20). U dodatku gornjim tekstovima, rani adventisti svetkovatelji Subote, zakljuili su da e Boja crkva posljednjih dana (Ostatak) propovedati i imati oboje zapovesti Boje i svedoanstvo Isusovo (Otkrivenje 12,17). Zbog ovoga i drugih tekstova, Urija Smit mogao je da podstakne itaoce Reviewa da izbegavaju savet onih koji priznaju Bibliju kao pravilo vere i ivota, ali omalovaavaju ili odbacuju onaj njen deo koji nas ui da traimo i oekujemo silu i darove Duha. (RH, 24. jula 1856) Ako je ovaj oblik ranog adventistikog zanimanja za odnos Elen Vajt prema Bibliji bio vaan za stav da je uenje Biblije osiguralo i proreklo tako neposrednu manifestaciju, drugi oblik tog predmeta bio je prednost Biblije u duhovnim stvarima, o tome kako su Boji sledbenici traili religijsku svetlost. Tako je Dems Vajt mogao da napie da opstanak bilo kojeg, ili svih darova nikada nee zameniti potrebu istraivanja Rei da bi se otkrila istina. (RH, 28. februara 1856) On ponovo kae da hrianin nema slobodu da ostavi Bibliju i izvrava svoju dunost preko bilo kojih od darova. Mi kaemo ko bi to uinio, stavivi darove na pogreno mesto zauzeo je krajnje opasan stav. Rei mora da prpadne prvo mesto i Crkva na nju mora da pazi kao na pravilo prema kome e se ravnati i kao na izvor mudrosti, od koje se ui dunosti Ali, ako deo Crkve zastrani od biblijske istine i postane slab i bolestan, a stado se ratrka tako da Bog vidi potrebu da da darove Duha da ispravi, obnovi i iscijeli one koji gree, mi treba da Mu dopustimo da radi. ta vie, trebalo bi iskreno da se molimo da deluje silom Duha Svetoga i dovede ratrkano stado u svoj tor. (RH, 28. februar 1856) Drugom prilikom Dems Vajt izrazio je svoje razumevanje prednosti Biblije nad darom svoje supruge. U novembru 1855. vodei svetkovatelji Subote posle prouavanja Biblije postigli su suglasnost na teolokom predmetu (vreme poetka Subote), to ih je godinama razdvajalo. Jo su Beits i Elen Vajt bili u nesaglasnosti sa veinom vernitva. U vezi s tim Vajt je primila vienje koje je potvrivalo zakljuke proizale iz temeljitog prouavanja Biblije. To je bilo dovoljno da Beits, Vajt i ostali usklade svoje uverenje s veinom vernika. Posle toga postavljeno je pitanje zato Bog nije odmah potvrdio taj predmet vienjem. Dems Vajt objanjava: To se nije dogodilo, jer je tako Bog hteo da poui svoj narod darovima Duha u vezi sa pitanjima vezanima za Bibliju, dok njegove sluge svesrdno istrauju Njegovu re. Neka darovi dobiju svoje odgovarajue mesto u Crkvi. Bog ih nikada nije stavio u prvi plan, niti nam je zapovedio da gledamo u njih da bi nas vodili na putu istine i na putu za Nebo. On je uzdigao svoju re. Pisma Staroga i Novoga zaveta su svetiljka koja osvetljava ovekovu stazu prema carstvu. Sledite taj put. Ali ako zaete s puta biblijske istine, i naete se u opasnosti da se izgubite, Bog e vas u pravo vreme koje odabere izvesti, i dovesti natrag Bibliji i spasiti vas. (RH, 25. februar 1868.) Zakljuimo:prvi adventisti bili su ljudi Biblije.Verovali su joj i bili spremni da prihvate proroki dar.Taj dar bio je podsticaj njihovom prouavanju Biblije, a ne njena zamena. Naime, uloga prorokog dara bila je da narod vodi natrag Bibliji kao Bojoj autoritativnoj rei.KAKO JE PRIMLJEN PROROKI DAR E.G. VAJT

Kao to se moglo oekivati, Elen Vajt je imala malo autoriteta u poetku svoje proroke slube. Veina vernika doivela ju je samo kao jedan glas meu mnogima. Samo odani adventistikoj vesti imali su volje da provere njene poruke i vrednuju ih u svetlosti Biblije i poveruju u ono to ona govori kao u poruku od Boga. Meutim, nisu svi koji su znali za njen rad prihvatili to kao boansko nadahnue. Kao to je jedan adventista etrdesetih godina prolog veka primetio: Ne mogu prihvatiti vienja sestre Elen kao boanski nadahnuta, kao to ti (Dems) i ona mislite da jesu, iako ni najmanje ne sumnjam u tebe i tvoje potenje u vezi s tim predmetomMislim da su ono to ona i ti drite za vienja od Gospoda samo religijska sanjarenja, u kojima njena mata luta bez kontrole nad temama koje je najvie zanimajuNi na koji nain ne elim da kaem da bi njena vienja bila od avola.( WLF 22) Ostali nisu bili ni izbliza tako velikoduni. Neki adventisti bili su sigurni da je u njoj avo, ali nisu se usudili da to kau. Bio je to sluaj naroito sa onima koji su bili skloni fanatizmu, koji je nekoliko godina posle razoarenja 1844. zahvatio razliita podruja adventizma. Kao to je i Elen Vajt zabeleila: Kad sam ih upozorila da su u opasnosti, neki su bili radosni to me je Bog poslao; drugi su odbili da posluaju moja svedoanstva im su shvatili da ja nisam njihov istomiljenik. Kazali su da sam otila natrag u svet, jer se nisam slagala s njihovim usiljenim idejama. (8MR 233) Posebno zanimljiv odgovor stigao je od Dozefa Beitsa, oveka koji se pridruio Demsu i Elen Vajt u pronalaenju Crkve adventista sedmoga dana. Beits je izjavio da je on prvi put uo Elen o njenim vienjima tokom 1845. godine. Ali to na njega nije ostavilo poseban utisak.Iako u njima nisam mogao da vidim nita to bi bilo protiv rei,pisao je, postao sam uznemiren i krajnjim naporom nastojao sam da shvatim o emu se tu radi, i dugo vremena nisam bio spreman da verujem da je tu bilo neto vie do produkt stanja njenog jo oslabljenog tela. Imao sam prednost da vidim, u prisutnosti drugih, kada je njen um izgledao slobodan od uzbuenja, spreman za pitanja i odgovore, i njeni prijatelji, koji su joj se pridruili, posebno njena starija sestra, da ako je mogue, dou do istineVideo sam je vie puta dok je imala vienjei oni koji su bili prisutni za vreme ovih uzbudljivih scena znaju dobro s kakvim snanim zanimanjem sam sluao svaku re i pazio na svaki pokret, da bih otkrio prevaru ili uticaj hipnoze.( WLF 21) Za Beitsa je prelomni trenutak nastupio posle vienja u Topshamu u dravi Mejn, u novembru 1846. godine. Za vreme tog vienja Elen Vajt je dobila informacije iz astronomije, koje ona nije mogla da sazna ni na jedan nain svojstven nama ljudima. Beits, bivi mornariki kapetan , koji je posedovao astronomska znanja , kasnije ju je pitao neto iz tog podruja. Zakljuio je da je njeno znanje iz tog podruja vrlo skromno, pa je zakljuio da joj je Bog otkrio te injenice u vienju, u skladu s najnovijim astronomskim saznanjima. Posle tog iskustva vrsto je poverovao u slubu Elen Vajt. Ranije spomenuta reagovanja na proroku slubu Elen Vajt imaju jednu zajedniku taku. Svaka osoba je, kada se suoila s njenom izjavom, inila sve da proveri i vrednuje da le je njen poziv od Boga ili nije. I to je, zapravo bio nain na koji su adventistiki svetkovatelji Subote mislili da se treba odnositi prema njenim objavama. Prema apostolu Pavlu, smatrali su oni, ne treba odbaciti objavu prorokog dara nego treba ispitati takve izjave u svetlosti Biblije. Trebalo je sve kuajui dobro drati. (1.

Solunjanima 5,19-21) U skladu s tim, prihvatanje Elen Vajt kao proroka bio je proces koji je zahtevao vreme za proveru njene slube i vesti Biblijom. Uloga Elen Vajt u vreme okupljanja Vajtovi i Bates su prepoznali godine nakon razoaranja 1844. i 1848. kao vreme rastrzanosti mileritskih adventista. Ali 1848. voe svetkovatelja Subote sloili su se oko osnovnih verovanja i verovali su da imaju odgovornost da ta verovanja obajve onim adventistima koji su jo bili zbunjeni u vezi s onim to se je zbilo u oktobru 1844. godine. Voe svetkovatelja Subote odgovorile su razvojem dvaju pristupa svojim sluaocima. eleli su da okupe vernitvo oko svog shvatanja onog to se zbilo 22. oktobra 1844. i oko glavnih doktrina pomou kojih su doli do shvatanja da je nastupilo vreme okupljanja . Proroka sluba Elen Vajt ima svoje mesto u oba pristupa. Prvi pristup sastojao se od nizova konferencija ili sastanaka svetkovatelja Subote u razdoblju od 1848. do 1850. godine. Prema Demsu Vajtu, svrha tih konferencija bila je ujediniti brau u velikim istinama povezanima sa treom aneoskom veu iz Otkrivenja 14,9-12. (RH, 6. maj 1852) U poetku prilike nisu bile nimalo ohrabrujue. Elen Vajt je izvestila na konferenciji u Volneju, u dravi Njujork, da ni dvojica nisu isto mislila i svaki se borio za svoje miljenje, tvrdei da je ono u skladu s Biblijom. Dok je svako zastupao samo svoj stav kao jedino ispravan, "reeno im je da nismo preli tako veliku udaljenost da bismo ih samo uli nego da bismo ih pouili istini. (2SG 97.98) Beits i Vajtovi su verovali u rodove svog prouavanja Biblije i zauzeli vrst stav u propovedanju te doktrine svojim adventistikim prijateljima. To je bilo mogue ostvariti samo vrstim vostvom, pa su uspeli da okupe grupu istomiljenika vernika iz haotinog stanja razoaranih milerita. Kao to se moglo i oekivati, proroki dar Elen Vajt doao je do izraaja za vreme tih konferencija. Njena uloga postala je vrlo vana u usklaivanju duha i pogleda, kada su prisutni doli do mrtve take kada nisu imali reenja. Drugi pristup koji su voe svetkovatelja Subote primijenili u to vreme okupljanja, bio je objavljivanje linih pogleda. Ovde je posebno bio prepoznatljiv proroki dar Elen Vajt. Od oktobra 1848. godine svetkovatelji Subote objavili su nekoliko manjih knjiga i traktata, ali nisu imali asopise koji bi redovno izlazili. U tom mesecu Elen je u vienju dobila poruku za svoga mua: Mora poeti sa izdavanjem malog asopisa i poslati ga u narod. U poetku neka bude mali. Ali kada ga ljudi budu itali, poslae ti sredstva za tampanje i to e biti uspeh za poetak. Bilo mi je pokazano da e od tog malog poetka postati potoci svetlosti koji e se razliti irom sveta. ( LS 125) Njeno proroanstvo o izdavakom programu za celi svet teko bi moglo da proizae iz ohrabrenja meu svetkovateljima Subote u to vreme. S ljudske take gledita to je izgledalo neprihvatljivo. ta bi mogli da ostvare nekoliko siromanih propovednika uz podrku stotinak vernika? Usprkos takvim okolnostima Dems Vajt je objavio prvi broj asopisa Presenth Truth (Sadanja istina), prethodnica dananjeg Adventist Review (Adventistiki pregled) u julu 1849. godine. Od tog skromnog poetka adventistiko izdavako delo naraslo je toliko da 1994. godine ima 56 izdavakih kua koje ukupno izdaju 335 raznih asopisa uz veliki tira ostale literature.

Uistinu potoci svetlosti koji su se razlili po celome svetu ispunili su proroanstvo, uprkos, naizgled nemoguim, okolnostima kada je vienje bilo dato. Za one koji ele da istrauju Gordon, Paul A. Herald of the Midnight Cry. Boise, Idaho: Pacific Press , 1990. Kratak ali koristan pregled ivota Vilijama Milera. Knight, George R. Anticipating the Advent: A Brief History of Seventh-day Adventists. Bosie, Idaho: Pacific Press, 1993. pp. 1-46. Pregled razvoja adventizma do 1850. . Millennial Fever and the End of the World: A Study of Millerite Adventism. Boise, Idaho: Pacific Press, 1993. Opiran pregled milerizma koji obuhvata nastajanje prvih adventista svetkovatelja Subote. Robinson, Virgil. James White. Washington, D.C.: Review and Herald, 1976. pp. 1367. Opisuje ivot Demsa Vajta do 1850. White, Arthur L. Ellen G. White. Washington, D.C.:Review and Herald, 1981 1986,vol. 1,pp.1-178. Biografski opis Elen Vajt do 1850. White, Ellen G. Early Writings, Washington, D.C.: Review and Herald, 1945. Kompilacija nekih najranijih radova Ellen White. Donosi opiran prikaz poetka njene slube. . Life Sketches of Ellen G. White. Mountain View, Calif.: Pacific Press, 1943, pp. 17128. Koristan autobiografski prikaz prvih godina rada Elen Vajt. . Spiritual Gifts. Battle Creek, Mich.: James White, 1858-1864., vol. 2, pp. 7-143. Jo jedan autobiografski prikaz prvih godina njenog rada. . Testimonies for the Church. Montain View, Calif.: Pacific Press, 1948, vol. 1, pp. 996. Jo jedan autobiografski prikaz godina razvoja Elen Vajt. . William Miller: Herald of the Blessed Hope. Hagerstown, Md.: Review and Herald, 1994. Prikazi Milera i njegova rada iz perspektive Elen Vajt. 2. Poglavlje PROROKO VOSTVO ZA CRKVU KOJA RASTE (18501888) Posle 1850. godine prestaju deje bolesti pokreta svetkovatelja Subote. Dok je adventistiki pokret svetkovatelja Subote jo bio daleko od toga da bude jak, on je uvrstio svoj identitet i rastue telo pristalica. Isto se moe rei za proroki glas pokreta izraenog u slubi Elen Vajt. Adventistiki svetkovatelji Subote sve vie su imali razumevanja prema prorokom autoritetu u njenoj linosti i porukama, iako prihvaenost svakako nije bila univerzalna. I adventisti i njihov prorok doiveli su rast izmeu 1850. i 1888. godine. Identitet zajednice i Elen Vajt postajao je postupno sve prepoznatljiviji. To razdoblje je pokazalo da su oblikovane osnovne strukture i svakodnevni ivot zajednice. Ne samo da je raslo izdavatvo svetkovatelja Subote, nego je organizacija koja se sve bolje razvijala organizovala rad usmeren spoljnom svetu, na podrujima kao to su: misija, zdravstvena reforma i vaspitanje. Uloga Elen Vajt bila je prepoznatljiva u svakom od ovih podruja. Posle ovih podruja drugo poglavlje vie e se baviti

porodinim ivotom, podrujem verovanja i prorokim darom sestre Vajt i njenim odnosom prema vernicima Crkve. Da li je prihvatanje vienja bio uslov za pripadnost zajednici? Pitanje koje je postavljano meu prvim svetkovateljima Subote bilo je: Da li je vernicima bio postavljen uslov da moraju verovati u vienja, ako se pridrue zajednici? Kad su klevetnici objavili da su voe svetkovatelja Subote postavili verovanje u vienja kao uslov za prijem u zajednicu, ta neistina energino je odbaena. Zato je Dems Vajt poetkom 1856. godine napisao:Dobro je poznato da smo bili optueni da uslovljavamo pripadnost zajednici verovanjem u vienja i da smo od istih napravili pravilo svoje vere. To je potpuna neistina. (RH, 14. februar 1856)On je poruio takvima da je Biblija bila njegovo pravilo vere i ivota. S druge strane, prvi adventisti smatrali su da je verovanje u biblijsku nauku o duhovnim darovima bio ispit vernosti. Tako je Urija Smit 1862. godine zauzimao stav da je stalnost duhovnih darova jedna od temeljnih taaka u verovanju ovog naroda, i sa onima s kojima se razlikujemo u ovoj taki moemo imati jedinstvo i zajednicu, ali ne u veoj mjeri nego to je moemo imati s onima koji se razlikuju od nas u drugim vanim takama kao to su: Hristov dolazak, krtenje, Subota i td.(RH, 14. januar 1862.) Don Nevins Endrus je 1870. godine lepo je saeo stanje u zajednici kada je napisao:Kod prihvatanja vernika u nae crkve eleli smo s tim u vezi da znamo:1. Da veruju u biblijsku nauku o duhovnim darovima; 2. Da e iskreno prihvatiti vienja sestre Vajt.(RH, 15. februar 1870) Dalje, Endrus je preporuio da vernici treba da slede ozbiljnu opomenu Biblije, da proveravaju proroke(1.Solunjanina 5,19-21) Meutim, kada su vernici jednom prihvatili vienja kao data od Boga, tvrdi Dems Vajt, ona postaju autoritet u ivotu vernika. Zato je napisao da su vienja provera za one koji u njih veruju da su data s Neba.(RH, 14. februar 1856) S druge strane, Dems je zapazio, da oni koji su imali dokaz da je Elenin dar bio od Boga, a boriti se protiv njega aktivno i javno, znai da mogu biti iskljueni iz zajednice. U tim sluajevima na narod smatra da se ima pravo da se odvoji od takvih, da bi svoju radost mogao ispoljavati u miru i tiini.(RH, 13. jun 1871) Elen Vajt se sloila s takvim stavom, koji su zauzeli voe Crkve. Neki su, zapazila je ona 1862. imali dovoljno razloga da od sebe naine nevernike zbog ekstremizma drugih vernika prema vienjima. Takvima koji su se nali pod preteranim pritiskom drugih, koji nisu imali prednost da sebe radi ispitaju vienja, ili koji jo nisu doneli konani zakljuak, takvima se ne sme uskratiti blagoslov i prednosti Crkve ako je njihov hranski ivot ispravan, i ako su oblikovali uzoran hrianski karakterTakvi ne smeju biti odbaeni, ve prema njima treba pokazati dugo strpljenje i bratsku ljubav, dok se ne upoznaju s tim predmetom i zauzmu svoj stav za ili protiv. Ali, niko ne sme biti iskljuen samo zato to nije zauzeo svoj stav prema vienjima.(1T 328) S druge strane, nastavlja ona, ako se oni bore protiv vienja, otvoreno i smetaju drugima koji vjeruju u njih, Crkvi je tada to znak da nisu u pravu. Boji narod ne treba beskrajno da poputa i odustaje od svoje slobode zbog takvih nezadovoljnika. Bog je ove darove dao Crkvi da bi joj sluili na korist; i kada tzv. obraeni vernici ustanu protiv tih darova, i bore se protiv vienja, tada je vreme da se s njima poradi, da slabi ne bi bili zavedeni njihovim uticajem.(1T 328.329)

Kao rezultat takvog razumijevanja, Dord I. Batler (tadanji predsednik crkve) pisao je 1883. godine da je to bila istina, da su i neprijatelji Crkve izjavili da su mnogi meu nama koji ne veruju u vienja. Jo, nastavlja on, oni su u naim crkvama i nisu iskljueni. (RH, dodatak,14. avgust, 1883.) irenje proroke vesti Elen Vajt je primila i irila vest reju i perom, za koju je verovala da je od Boga. Od poetka svoje slube bila je aktivna u propovedanju i pouavanju, kako na skupovima tako i pojedincima. esto je delovala u mesnim crkvama i porodicama, ali i na velikim, optim crkvenim skupovima gde je s velikim uvaavanjem imala prednost da se obraa voama pokreta. Posle uspostavljanja godinjih sastanaka Adventistike crkve, u prirodi pod atorima 1868. godine, smatrala je da je to pravo mesto za iznoenje poruka. Veinu godina svoga rada provela je putujui, poseujui sastanke u prirodi i drei predavanja. Bila je aktivna kao govornik, ali jo je vei njen doprinos u pisanju. Ne samo da je odrala znaajne propovedi, predavanja i savete, to je bilo tampano, nego je ubrzo poela da veliki deo svoga vremena i snage posveuje pripremanju materijala prvenstveno za tampu. Ona e postati predvodnik u ispunjenju svojeg vienja o adventistikoj literaturi, koja e postati kao potoci svetla koji su se rasuli po celome svetu. ( LS 125) Njeni najraniji spisi pojavili su se u asopisu Day Star (Zvezda Danica) koji nije pripadao adventistikim svetkovateljima Subote. Meutim, uskoro je izgubila tu mogunost da objavljuje svoje lanke, pa su svetkovatelji Subote poeli da razvijaju odvojeni identitet od ostalih adventistikih grupa tokom kasnih etrdesetih godina prologa veka. Godine 1849. svetkovatelji Subote poeli su da tampaju svoj asopis. Meutim, taj deo opteg razvoja nije odmah reio problem. Njen suprug, prvi urednik ovog asopisa svetkovatelja Subote, bio je pod velikim pritiskom kada je objavio vienja. Od tada su mnogi neprijatelji izjavljali da svetkovatelji Subote suvie naglaavaju vanost vienja, i da su od njih nainili svoju nauku umesto Biblije. Iako je Dems objavio svega nekoliko vienja 1849. i 1850, kao rezultat takvog stava, od kraja 1850. pa nadalje, u sledeoj deceniji, na stranicama Review and Heralda bilo je malo lanaka iz pera Elen Vajt. Sve u svemu, samo petnaest lanaka objavljeno je iz njenog pera tokom pedesetih godina prologa veka. Taj broj se polako vie nego udvostruio na tridesetjedan u ezdesetim, ali sedamdesetih godina pojavljuje se blizu 100 njenih lanaka u Reviewu . Od ranih 80-tih godina pa do njene smrti 1915. Review je njene lanke objavljivao gotovo svake sedmice. Ova statistika govori o velikoj uzdrljivosti ranih svetkovatelja Subote da naglase vienja u svome glavnom asopisu pred lice kritiki nastrojenih itatelja. Ali kada se Dems uverio da je adventistikim svetkovateljima Subote neophodno predstaviti Elenine poruke, godine 1851. objavio je asopis Review and Herald Extra za probrane itaoce. Ovo izdanje Extra , objanjava on 21. jula 1851. je oblik asopisa za koji se nadamo da e izlaziti dvonedeljnoKako su mnogi unapred osudili vienja, smatramo da je najbolje da zasad nita od te vrste ne objavljujemo u redovnom izdanju. Mi emo zato objavljivati vienja za one koji e od toga imati koristi, koji vjeruju da Bog moe ispuniti svoju re i dati vienja u posljednje vrijeme. ( RH Extra 21. jula 1851)

Oekivano je da e asopis Extra , svakako, imati manje italaca nego redovni Review . Extra je imao kratak vek, izaao je svega jedan broj. Veina sadraja iz Extra uskoro se pretoila u knjiicu pod naslovom A Sketch of the Christian Experience and Views of Ellen White . Ta knjiica od 64 stranice izala je iz tampe 1851. godine. Tadanje vodstvo zajednice uskoro je potvrdilo da je to prigodan nain - male knjige ili broure - na koji treba objavljivati spise Elen Vajt; otada su imali prednost da njen savet uine pristupanim u mnogo trajnijem obliku. Njena prva broura imala je autobiografski prikaz njene slube, koja je sadrala njena ranija vienja. Njena naredna knjiica izala je 1854. godine kao Supplement to the Experience and Views of Ellen G. White . (Dodatak iskustvima i pogledima Elen G. Vajt) U tom razdoblju 1855. zbio se izuzetno vaan dogaaj u spisateljskoj karijeri Elen Vajt. Te godine su objavljena njena prva Svedoanstva za crkvu. Ta broura od esnaest stranica razvila se u niz, koji je izlazio u redovnim izdanjima u razliitim vidovima do 1909. godine. U to vreme svedoanstva su dostigla obim od blizu 5000 stranica. Najzad je Vajt pronala delotvoran nain da predstavi svoja vienja svojim savremenicima, adventistima svetkovateljima Subote. Objavljen komplet Svedoanstava sadrao je glavne crte iz njenih ranih saveta u formatu koji je bio nainjen za stalno i lako slanje onima koje su ti saveti zanimali. U nastavku objavljenih Svedoanstava od opteg znaaja, Elen Vajt rano poinje da upuuje savete pojedincima u obliku razgovora i linih pisama. Kroz nekoliko godina, shvatila je da se veina saveta odnosila na Crkvu u celini, budui da su pojedinci imali ista ili slina pitanja i probleme. Tako su ubrzo njena obavljena Svedoanstva sadrala odabrana svedoanstva neposredno upuena pojedincima, to je dodatno znailo opti savet za Crkvu u celini. Kao to je Elen Vajt pisala: Ukoravajui krivca, On (Bog) je uredio da se popravljaju mnogi On ini da otvorene greke nekih postanu opomena drugima, da se boje i uvaju tih greaka Bila sam pouena da iznesem opta naela i istovremeno da prepoznam opasnosti, greke i grehe nekih pojedinaca, da bi svi mogli biti upozoreni, pokarani i posavetovani Videla sam da svi treba dobro da ispitaju svoja srca i ivot i vide da li moda nisu i sami uinili iste greke zbog kojih su drugi bili ispravljani Ako je tako, oni bi trebalo da shvate taj savet i ukor kao da je bio upuen njima lino i zato treba da ga primene u ivotu. (5T 659.660) Vajt je uvela u praksu da izostavi imena iz svojih objavljenih Svedoanstava da bi zatitila privatnost osoba kojima su najpre bila upuena. Tako e itaoci objavljenih Svedoanstava itati o bratu A i sestri C. Zajednica koja se je razvijala, uskoro je shvatila vrednost Svedoanstava Elen Vajt. Kao rezultat toga, najranije izdate broure doivele su vie ponovljenih izdanja i u razliitim formatima. Meutim, 1883. godine Generalna koneferencija adventista sedmoga dana izglasala je da se tampaju sva Svedoanstva izala do tog vremena (ukupno 30) u etiri toma od po sedam ili osam stotina stranica. ( RH 27. novembar 1883) Svetlost dana ugledala su 1885. godine i zadrala su standardni format (kao i ona od 5 9) sve do danas. Pre ponovljenog objavljivanja Svedoanstava, Elen Vajt je odluila da se naini odgovarajua urednika revizija. Taj posao bilo je neophodno izvriti, smatrala je ona, jer

su neke originalne poruke otile u tampu pod pritiskom dogaaja. Elen Vajt i njen sin V. C. Vajt imali su uravnoteen pristup urednikom zahvatu, kada je trebalo popraviti njene rei i reenice. Te promene dovela su je u sukob sa voama zajednice zbog njihovog obima koji je unesen u popravljeno izdanje Svedoanstava. U pripremi popravljenog izdanja 1883. godine na zasjedanju Generalne konferencije izglasano je da se prosvetljenje uma proroka u procesu inspiracije ogleda u saoptavanju misli, a ne (osim u retkim sluajevima) posebnim reima preko kojih bi ideje trebalo da budu izraene. ( RH , 27. decembar 1883) Meutim, dok su crkvene voe teoretski prihvatile nadahnue misli, imali su potekoa s tim konceptom u praksi. Kao rezultat takvog stava, Elen Vajt je odustala od popravljanja mnogih delova koje je nainila u svojim prvim Svedoanstvima, tako da su ipak njene reenice tekle bolje, a njene misli izraene na najbolji nain. Tako objavljeni tomovi nisu bili ba ono to je ona htela da budu. Nakon njenih ranih autobiografskih knjiica i Svedoanstava, tree razdoblje u pisanju knjiga Elen Vajt nastupa od 1858 1864: etiri toma pod naslovom Spiritual Gifts (Duhovni darovi). Dok su raniji tomovi sadrali neke autobiografske materijale i neke napise o zdravlju, isto kao i neki odlomci iz njenih Svedoanstava, ovi su obuhvatali njene vrlo vane poetne prikaze velikog svemirskog sukoba izmeu dobra i zla. Tako prvi tom, koji je nastao kao rezultat vienja u mestu Lovetts Grove u dravi Ohajo, marta 1858, nosi podnaslov Velika borba izmeu Hrista i njegovih anela i sotone i njegovih anela. Ta knjiica bila je prethodnica dananjeg izdanja (1911.) pod naslovom Velika borba. Na slian nain tom tri i etiri od Duhovnih darova obuhvata razdoblje patrijaraha iz biblijske istorije i prvobitno prikazan materijal nalazimo u sadanjoj knjizi Patrijarsi i proroci. U knjizi Duhovni darovi imamo prikazane osnovne ideje, koje je kasnije oblikovala u etiri toma naslovljena kao Spirit of Prophecy (Duh prorotva), (1870 1874) a to je kasnije preraslo u niz od sadanjih pet knjiga nazvan Sukob vekova (1888 1917) (Patrijarsi proroci, Proroci i carevi, enja vekova, Dela apostolska i Velika borba izmeu Hrista i sotone.*prim. prev) Konano, glavno razdoblje pisanja knjiga Elen Vajt beleimo od 1850 1890 a tie se podruja zdravlja. Zadraemo se na tom podruju kasnije u razmatranju njenog doprinosa adventistikom konceptu zdravog naina ivljenja. Primanje i objavljivanje vienja Primanje i objavljinjanje vienja Elen Vajt je kompleksno podruje (kao i mnoga druga u ovoj knjizi) i moemo ga samo kratko dodirnuti. Ovaj deo, radije nego da pokuamo da obradimo njegovu sloenost, razmotriemo samo nekoliko znaajnih tema koje e nam pomoi da shvatimo ovo podruje. Godine 1860. Vajt je pisala da je primala esta uputstva o svom stanju za vreme vienja i svom iskustvu nakon povratka u stvarnost posle vienja. U odgovoru, ona je objasnila: Kada je Gospod video da je najbolji trenutak da mi da vienje, bila bih uzeta u prisustvo Isusa i anela, potpuno bih izgubila oseanje zemaljskog. Nisam mogla da vidim nita dalje nego to bi mi aneo pokazao. Moja panja bila je esto usmerena na scene koje su se zbivale nad Zemljom. U to vreme bila bih odnesena daleko u budunost i bilo bi mi pokazano ta e se dogoditi. I ponovo bilo bi mi pokazano kako se ta zbilo u prolosti. Kada bih se vratila u stvarnost, nisam se odjednom mogla setiti ta sam videla i predmet mi ne bi bio jasan dok

piem, tada bi se scene ponovno pokazale preda mnom kao to su mi bile pokazane u vienju i tada bih mogla slobodno da piem. Ponekad su mi neke stvari koje sam videla nakon vienja bile skrivene i nisam ih se mogla setiti, dok se nisam nala pred ljudima kojima je vienje bilo namenjeno, tada bi se prizori, koje sam videla, upeatljivo vratili u moj um. Ja sam zavisna od Duha Gospodnjeg kada je u pitanju iznoenje vienja ili pisanje, kao i samo primanje vienja. Meni je nemogue prizvati u seanje ono to mi je bilo pokazano, dok Gospod ne donese pred mene u vreme koje On eli da ih iznosim ili piem o njima. (2 SG 292.293) Na slian nain, nekoliko godina kasnije zapisala je da kao to je od Duha Gospodnjeg zavisna u pisanju tako je zavisna i u primanju. Jo, dodala je, rei koje upotrebljavam u opisu onoga to sam videla, moje su. (1 SM 37) Drugom prilikom kazala je da u vreme kad bi pisala i stala nad nekim tekstom traei prave rei, Bog bi joj dao u um jasno i odreeno najbolju re da bi izrazila svoju misao. ( Letter 137, 1902) Tako je to videla Elen Vajt. Njeno iskustvo slino je iskustvu biblijskih proroka saradnja ljudskog i boanskog. Bog joj je dao vienja i istovremeno joj pomogao da ih saopti drugima. S druge strane, izraavanje je bilo njeno, osim u sluajevima u kojima je izjavila da je primila doslovne rei. Iz njenog opisa, izgleda da su doslovne rei uglavnom retko dolazile. Ne treba da mislimo da je sve to je Elen Vajt napisala bilo neposredno povezano s vienjem. Na primer, u jednoj od svojih autobiografskih izjava, ona je ovako komentirala: U pripremi stranica koje slede radila sam pod tekim okolnostima, a u mnogim sluajevima morala sam se osloniti na seanje, nemajui nekoliko godina priliku da primam nijedne dnevne novine. Nekolicini ustanova poslala sam rukopise, prijateljima koji su tamo bili, kada su okolnosti to zahtevale, da bi ih pregledali pre nego to su bili dati u tampu. (2 SG ) Do mnogih datuma uspela je da doe proveravajui svoja ranija pisma. Ukratko, Elen Vajt je koristila metode istoriara isto kao i memoriju u rekonstruisanju svojih memoara. Istorijsko istraivanje takoe je dolo do izraaja prilikom pisanja knjige Velika borba 1888. godine. Tako je slobodno navodila istorijske pisce ne toliko zbog autoriteta koliko stoga to su njihovi iskazi pruali gotovo i snano iznoenje toga predmeta. ( GC ) U skladu sa tim, njen sin ukazao je vostvu Generalne konferencije na vreme revidiranja Velike borbe 1911. godine da Majka nikada nije izjavila da je autoritet na podruju istorije. Dogaaji koje je ona opisala su opis nakratko osvetljenih slika i ostalih opisa koje je ona dobila u odnosu na postupke ljudi i uticaj tih postupaka na delo Boje za spasenje oveka, sa pogledom na prolu, sadanju i buduu istoriju u njenom odnosu na ovo delo. U vezi s pisanjem ovih pogleda, ona je upotrebila dobre i jasne istorijske iskaze da pomogne itaocu da naini vidljivim dogaaje koje je nastojala da predstavi. On je primetio da su joj njena itanja s podruja crkvene istorije pomogla da smesti i opie mnoge od dogaaja i pokreta koji su predstavljeni u vienju. (3 SM 437) Tako su joj istraivanja pomogla da popuni pozadinu i kontekst kratko osvetljenih slika primljenih kroz otkrivenje. Sama upotreba dela drugih autora nije ograniila Elen Vajt na podruje istorije. Budui da je mnogo itala, odabirala je i prilagoavala ideje i nain drugih pisaca, kada je bila uverena da su kazali to na isti nain kao to bi trebalo da bude i u njenoj poruci.

Tako je V.C. Vajt izjavio da njegova majka ne samo da je obilno koristila druge autore koji su pisali o Hristovom ivotu, nego je naroito cenila knjievni jezik kojim su drugi autori prikazali itaocu scene koje joj je Bog pokazao u vienju i ona je u tome nalazila zadovoljstvo, praktinost i utedu vremena, upotrebivi njihov izriaj u celosti ili delimino, predstavljajui one dogaaje koje je upoznala kroz otkrivenje, i koje je htela da priblii itaocima u knjizi enja vjekova. (3 SM 460) Sline opaske mogu se dati i u vezi sa ostalim spisima Elen Vajt. Ba kao to su i biblijski proroci u svojim spisima upotrebljavali knjievne i istorijske dokumente, isto tako inila je i ona (vidi: 4. Mojsijeva 21,14.15; 1. Dnevnika 29,29; Luka 1,1-4; Juda 14.15) Nadahnue ne podrazumeva i originalnost. S druge strane, nadahnue podrazumeva Boje vostvo u prorokom prikupljanju i izboru materijala. Treba zapaziti da Elen Vajt nije mehaniki upotrebljavala svetovne izvore materijala. Naprotiv, ona je odabrala one misli i reenice koje su bile u skladu s istinom kako je ona to videla, dok je odbacivala ili prilagoavala ideje i nain izraavanja koji nisu u skladu s njenom veu. Naredni osvrt na njen rad dovodi do zakljuka da svi njeni saveti pojedincima i Crkvi nisu bili primljeni u vidu posebnih vienja za specifinu situaciju u datom trenutku. Ona je uporeivala svoja iskustva s iskustvima apostola Pavla. Njegov um kroz ranije primljena vienja imao je jasnu spoznaju o hrianskim naelima i o opasnostima koje prete Crkvi. Zato je apostol Pavle bio u mogunosti da prosudi dogaaje u Crkvi na boanski nain, iako moda nije imao posebno vienje za odreeni sluaj. Tako je Vajt pisala: Gospod nije dao vienje za reenje svake opasnosti koja se moe pojaviti. esto, to je Boji nain rada, da ostavi utisak na umove svojih odabranih slugu o potrebama i opasnostima za Delo i pojedince i da na njih stavi breme saveta i upozorenja. (5 T 684.685) Veliki deo njenih saveta izgleda da spada u ovu posebnu kategoriju u kojoj boanska naela izvorno data u vienju, dolaze do izraaja kroz uticaj Svetog Duha, u irokom spektru posebnih prilika na koje se ova naela mogu primeniti. Ukazivanje na potrebu za osnivanjem crkvene organizacije Jedno vano podruje na kom je Elen Vajt odigrala presudnu ulogu u razvoju Hrianske adventistike crkve pedesetih godina prologa veka bila je crkvena organizacija. Budui da je iroko rasprostranjen mileritski pokret bio protiv svake organizacije, za takav razvoj stanja postoji nekoliko razloga. Prvi od njih je sledei: vrijme je bilo kratko i mileriti su verovali da im nee biti potrebna organizacija, jer e Isus brzo doi. Drugi razlog za odbacivanje organizacije od strane mnogih milerita bila je njihova prolost u pokretima, koji su se protivili svemu osim najslabijoj formi crkvene strukture. Jedan takav pokret nazvan je Hrianska veza. Dozef Beits, Dems Vajt i nekoliko vodeih milerita pripadali su toj grupi. Trei razlog za protivljenje mileritskih grupa crkvenoj organizaciji posle 1844. proizilazi iz njihovog iskljuivanja iz organizovanih verskih zajednica tokom 1843. i 1844. godine. Njihovo iskustvo vodilo ih je do zakljuka da je crkvena organizacija uroeno zlo. Zbog takvog shvatanja Dord Stors (istaknuti mileritski voa) napisao je 1844. da je svako organizovanje crkve ljudska izmiljotina i ono postaje Vavilon u trenutku kada je organizovano. ( MC ,15. februar 1844)

Zbog takvih stavova, sve poslemileritske grupe smatrale su gotovo nemoguim da se organizuju u crkvena tela. Nitko i nije tako neto uinio pre 1860-tih, i samo je jedna grupa uspela je da naini odgovarajuu strukturu a to su bili adventisti svetkovatelji Subote. Elen Vajt i njen suprug bili su prvi pojedinci koji su poduprli razvoj organizacije meu onima koji su oblikovali Hriansku adventistiku crkvu ezdesetih godina prologa veka. Vajtovi su ubrzo doli do zakljuka da je ono to su oni nazvali evaneoski red bilo osnovno u njihovom pokuaju da rade sa vernicima ujedinjenim na doktrinarnoj osnovi svetkovatelja Subote. Alternativa je bila nered i to je snano karakterisalo poslemileritski adventizam tokom kasnih 1840-tih i ranih 1850-tih. Najranije opaske Elen Vajt na tu temu dolaze u decembru 1850: Videla sam da je na Nebu sve bilo u savrenom redu. Aneo je rekao: pogledaj, Hristos je glava; neka sve bude u redu, neka sve bude u redu. Neka sve ima svoj smisao. Aneo je rekao Vidi i znaj kako je savren, kako je divan taj nebeski red, sledi ga. ( MS 11, 1850.) Izmeu 1850. i 1854. adventisti svetkovatelji Subote, ne samo da su brojano brzo rasli i tako prihvatili u svoje redove mnoge zbunjene vernike koji su verovali u Drugi Hristov dolazak, ve su se suoili s problemom nekvalifikovanih propovednika, susreui se s istomiljenicima i sluajevima crkvene discipline prema vernicima koji nisu bili u skladu sa celim telom. Tom prilikom Elen Vajt je objavila poetkom 1854. lanak pod naslovom Gospodnji red. Ona zapoinje odlomak ovim reima: Gospod je pokazao da je evaneoski red bio suvie zastraujue prikazan i zanemarivan. Treba izbegavati formalnosti, ali ako ih i izbegavamo red ne sme biti zanemaren. Na nebu postoji red. Red je postojao u Crkvi kada je Isus bio na Zemlji, a nakon Njegovog odlaska red je bio striktno potovan meu Njegovim apostolima. I sada, u ove poslednje dane, dok Gospod dovodi svoju decu u jedinstvo vere, postoji jo vea stvarna potreba za redom nego ikada pre, jer, dok Bog ujedinjuje svoju decu, sotona i njegovi zli aneli su vrlo uposleni spreavajui i razarajui to jedinstvo. ( EW 97) Zapazimo da je Elen Vajt povezala crkvenu organizaciju sa poslanjem adventista svetkovatelja Subote, da ih skupi u narod za poslednje dane. Tako je ona to povezala sa uspenim propovedanjem. Organizacija nije znaila kraj nego sredstvo pripreme za kraj. Tokom pedesetih godina Vajtovi su se borili, rame uz rame, da meu svetkovateljima Subote uspostave organizaciju. Meutim, neprestano su nailazili na otpor od strane istaknutih voa u svom pokretu. Tako je R. F. Kotrel ( R.F. Cottrell ) izjavio u Review and Herald (Pregled i Glasnik) iz marta 1860. da on misli da bi bilo pogreno da sebi damo ime budui da ono lei u temelju Vavilona. Mislim da to Bog ne bi odobrio. ( RH , 22. mart 1860) Dems i njegova supruga nisu se sloili s Kotrelom i njegovim pristalicama koji su bili protiv organizacije i otvoreno su im se suprotstavili. Videli su mnoge posledice zbog nedostatka formalne strukture i reda. U odgovoru na antiorganizacijsku logiku, Elen Vajt je kazala: Bilo mi je pokazano kako su se neki bojali da bi naa Crkva mogla da postane vavilon ako se organizuju; ali oni u centralnom Njujorku ( New Yorku ) bili su pravi Vavilon, zbrka. I sada ako crkve nisu tako organizovane da mogu sprovesti i odrati red, nemaju se emu nadati u budunosti; moraju se raspasti u grupice. Ranije uenje pothranilo je elemente nejedinstva Ako Boji propovednici budu ujedinjeni u vrenju svoje dunosti i ako na tome budu odluno istrajali, izvrie na Boje stado uticaj koji

ujedinjuje Tada e postojati snaga i sila u redovima svetkovatelja Subote, mnogo vie nego to smo dosad iskusili. (1 T 270.271) Zalaganje Elen Vajt i njenog supruga za organizaciju u Crkvi za koju su se tako srano borili, konano je urodilo plodom izmeu 1861. i 1863. godine. Od tada pa nadalje Generalna konferencija zajednice povezala je razne crkve i mjesne konferencije u jedno ujedinjeno telo u Hriansku adventistiku crkvu. Taj organizacijski razvoj osnovao je jo uvek malo telo adventista svetkovatelja Subote, sa strukturom koja im je omoguila da ojaaju i izrastu u najvee adventistiko telo na prelazu iz 19. u 20. stolee. Ali do tog vremena Crkva je prerasla svoju organizacijsku strukturu iz 1863. godine. Adventizam sedmoga dana oseao je potrebu za korjenitom reorganizacijom ako bude nastavio da raste zapoetim tempom. Da bi se uspeno obavilo poslanje, Elen Vajt e jo jednom, izmeu 1901. i 1903. (kao to emo videti u narednom poglavlju) biti srce pokreta reorganizacije. Ona je i dalje funkcionalnu crkvenu organizaciju smatrala bitnim elementom u irenju Crkve i propovedanju Jevanelja celom svetu. Za razliku od nekih njenih kolega u slubi, ona nije meala spoljne strukture koje su postale zastarele sa potrebnom dinaminom organizacijom da bi zajednica nastavila da okuplja narod u prihvatanju Dolaska Isusa Hrista. Savet za zdrav nain ivljenja Jedno od najznaajnijih vienja Elen Vajt, na podruju njenog viegodinjeg delovanja u osnivanju adventnog pokreta, zbilo se 5. juna 1863. Videla sam, zabeleila je narednog dana, da je to bila sveta dunost da povedemo rauna o svome zdravlju i da i druge podsetimo na njihovu dunost Naa je dunost da govorimo, da dignemo glas protiv svake neumerenosti neumerenosti u radu, u jelu, u pii i u uzimanju lekova i tada ih usmeriti na velike Boje izvore leenja: voda, ista mekana voda, za leenje od bolesti, za zdravlje, za istou, za duevno uivanje Videla sam da ne smemo da utimo o predmetu zdravlja nego treba da probudimo svoje umove u vezi s tim predmetom. (3 SM 280) Posao koji Bog trai da obavimo ne oslobaa nas brige za nae zdravlje. to je nae zdravlje bolje, bolji e biti i na posao. (3 SM 279) Zapazimo da zdravstvena reforma adventistikih hriana nije bila njihova privatna stvar. Ona je imala uticaja i na zdravstvenom i na misijskom planu. To je postalo sasvim jasno u decembru 1865. kada je Elen Vajt imala drugo vano vienje o zdravstvenoj reformi. U tom vienju adventisti su pozvani da osnuju svoju zdravstvenu ustanovu. Ona nije trebalo da slui samo adventistima za zdravstveni oporavak u duhovno odgovarajuem okruenju dok ue kako se brinuti o sebi i kako se zatititi od bolesti (1 T 553), nego im omoguiti da se priblie neadventistima. Kada oni koji ne dijele s nama isto verovanje budu posetili ustanovu posveenu uspenom leenju bolesti, kojom upravljaju lekari koji svetkuju Subotu, pisala je Vajt, oni e neposredno biti pod uticajem istine. Dok se budu sprijateljili s naim narodom i naom stvarnom verom, njihove predrasude bie otklonjene i stei e ugodan utisak. Dok tako budu pod uticajem istine nee samo dobiti pomo u leenju od bolesti tela nego e nai lekoviti balsam i za svoje due obolele od greha Jedna tako dragocena spasena dua vredie vie nego sva blaga koja su bila potrebna da se uspostavi takva ustanova. (1 T 493)

Vienje od 25. decembra 1865. nije samo ukazalo na potrebu osnivanja zdravstvene ustanove nego je spojilo zdravstvenu reformu i adventistiku teologiju pokazujui da je zdravstvena reforma deo tree aneoske vesti i da je s njom povezana kao to su aka i ruka povezane sa telom. Zdravstvena reforma kako je to videla Elen Vajt, treba da ima pripremnu ulogu. To znai da pripremi Boji narod za glasnu viku treeg anela i da mu pomogne da se spremi za preobraenje. (1 T 486) Drugim reima zdravstvena reforma treba da bude sredstvo u pripremi za Drugi dolazak. Kao crkvenoj organizaciji, zdravstvena refroma treba da bude sredstvo pripreme za kraj pre nego kraj sam po sebi. Meutim, neki propovednici i neki vernici verovatno su prevideli ovaj vid njenog uenja pa su nastavili da oduevljeno ire vest zdravstvene reforme. Kao rezultat takvog pristupa, nekoliko meseci kasnije Elen Vajt je paljivo ispravila svaki pogrean utisak, koji je mogla da ostavi na osobe, napisavi da je: Zdravstvena reforma usko povezana s treom vesti (vesti adventista sedmog dana) ali ona sama nije vest. Nai propovjednici bi trebalo da pouavaju o zdravstvenoj reformi, ali oni je ne bi smeli uiniti glavnom temom Njeno mesto je meu onim temama koje pomau u pripremni za susret s dogaajima na koje je ukazano tom veu. Kad govori o temama u vezi sa pripremom ona kae da zdravstvena reforma treba da ima vodee mesto. (1 T 559) Gornji tekst ima presudnu vanost otkad su neki adventisti bili skloni fanatikim krajnostima u odnosu na zdravstvenu reformu, dok su je drugi stavili u sredite vesti Crkve. Vajt je morala da se suprotstavi takvim nastranostima u vezi sa svojim uenjem na tu temu u preostalom delu svog ivota. Za nju, zdravstvena reforma nije bila sredite adventistike vesti. Pre svega, ona je bila sredstvo da pomogne ljudima da se pripreme za Hristov dolazak. Rezultati zravstvenog pouavanja Elen Vajt ogledali su se dvojako, iroko su rasprostranjeni i s dugoronim efektom. Na linom planu, mnogo su doprineli u promeni adventistikog stila ivljenja. Kao rezultat, oni su uveliko ojaali zdravlje adventistikog vernitva. Naalost, mnogi koji su mislili da slede njene savete otili su u ekstremizam u jednom ili u vie podruja zdravog naina ivljenja. Ali njen je poziv bio za uravnoteenost umesto neuravnoteenosti. Kako je ona to videla, postoji osam prirodnih lekova: ist vazduh, suneva svetlost, umerenost, odmor, vebanje, pravilna ishrana, upotreba vode, poverenje u boansku silu. ( MH 127) Dobro zdravlje podrazumeva uravnoteenu upotrebu svakog od ovih pomonika i izbegavanje svake krajnosti. Rodovi zdravstvene reforme, na osnovu vienja iz 1865, bili su gotovo trenutni. Elen Vajt je u maju 1866. na etvrtom zasedanju Generalne konferencije predstavila potrebu za jednom adventistikom zdravstvenom ustanovom. Kao odgovor Crkva je 5. septembra 1866. otvorila Zapadni institut za zdravstvenu reformu ( Western Health Reform Institute ) u Batl Kriku ( Battle Creeku ) u dravi Miigen ( Michigan ), a poeo je da izlazi asopis posveen zdravlju Zdravstveni reformator ( The Health Reformer ) iste godine. Godine 1876. za upravitelja instituta postavljen je dvadesetetverogodinji Don Harvi Kelog ( John Harvey Kellogg ). Pod Kelogovim vostvom ova ustanova je prerasla u Batl Krik sanatorijum ( Battle Creek Sanitarium ). Na smeni stolea ta ustanova postigla je meunarodni ugled. Do sredine 1990. iz te ustanove nikle su 152 bolnice, 330 dispanzera, klinika i medicinskih jedinica, 95 domova za stare i siroad to ini ukupnu vrijednost od blizu pet milijardi dolara. To su samo neki od dalekosenih

uticaja zdravstvenih programa koje su pokrenula vienja Elen Vajt meu adventistikim hrianima. Pre nego to napustimo ovu temu o zdravstvenoj reformi zapaziemo da ideje Elen Vajt o zdravlju nisu bile jedine. Ona ih je dala u kontekstu istaknutog pokreta za zdravstvenu reformu u Sjedinjenim Dravama u to vrijeme. Vienja Elen Vajt uzdigla su adventiste u jedan od vodeih pokreta na podruju zdravstvene reforme, i dala im verski podsticaj da vode rauna o linom zdravlju, ali i za irenje Jevanelja preko brige o zdravlju u svojim ustanovama. Jedan od razloga slabog zdravlja meu vodeim linostima u Crkvi poetkom i sredinom 1860-tih predstavljao je dodatni podsticaj. Dems Vajt i nekoliko drugih najistaknutijih voa postali su dravstveno onesposobljeni u to vreme i neki, ukljuujui i Vajtove, posetili su ustanovu za zdravstvenu reformu koja je delovala u mestu Dansvilu ( Dansvilleu ), u dravi Njujork, pre nego to je otvoren adventistiki institut u Batl Kriku. Zdravstvena vest je zaista bila potrebna adventistikom vostvu. I oni su na nju pravilno odgovorili. Treba takoe zapaziti da adventisti nisu bili neinformisani u odnosu na uenje veeg savremenog zdravstvenog pokreta. Ne samo da su posetili neke od tih ustanova nego su se upoznali i sa njihovom literaturom. To poznavanje posebno je vidljivo u knjizi na 296 stranica ( Health or How to Live Zdravlje: ili Kako ivjeti) koju je uredio Dems Vajt 1865. godine. Ona je obuhvatala poglavlja mnogih vodeih zdravstvenih reformatora tog vremena, uz est lanaka o zdravlju iz pera njegove supruge. Od 1863. pa nadalje, zdravlje i teme s tim u vezi dobili su zapaeno mesto u spisima Elen Vajt. Moda je na tom podruju njena najvanija knjiga Sluba iscelivanja ( The Ministry of Healing , 1905). Savjet o poslanju crkve za cijeli svijet Tree podruje koje ima posebnu vanost je savet Elen Vajt adventistikim hrianima u razdoblju od 1850. do 1888. o adventistikoj misiji (poslanju) za celi svet. Dajui crkvi savremeni smer irenja po itavom svetu, teko je shvatiti injenicu da su prvi adventisti u svojoj orijentaciji bili protiv misije. Sledei vostvo Wilijama Milera, adventisti svetkovatelji Subote, verovali su u poetku 1850-tih da su se vrata probe ve zatvorila i da je njihov misijski posao za svet zavren. Tako, kao to je Miller napisao u decembru 1844: Mi samo moemo podsticati jedni druge (misli na druge adventiste) i biti strpljivi dok se ne dogodi dolazak. ( AH , 11. decembra 1844) To je bio stav i Demsa Vajta i Dozefa Beitsa u vreme sakupljanja dok su radili iskljuivo meu bivim mileritima, da bi ih doveli u zajednicu svetkovatelja Subote. Elen Vajt je u odreenom razdoblju imala isti stav. Tako je ona kasnije mogla da napie: Verovala sam, kao i moja braa i sestre u veri, da poto je prolo vreme 1844. nee vie biti obraenja grenika. Meutim, brzo je dodala, da nikada nije imala vienje da se grenici vie nee obratiti. (1 SM 74) Naprotiv, nekoliko od njenih vienja tokom razdoblja zatvorenih vrata prema misiji, ukazivalo je jasno na suprotno u odnosu na ono to je ona iskreno verovala. Tako je bilo s njenim vienjem o izdavatvu u decembru 1848. u kome je predskazala da e mali asopis njenog supruga biti malen u poetku ali e se kasnije razviti u potoke svetla koji e obasjati celi svet. ( LS 125) Na isti nain, u julu 1850. pisala je da oni

koji nisu uli adventistiku doktrinu (1840-tih) i koji su je odbacili, prigrlie istinu i zauzeti svoje mesto sa adventistima svetkovateljima Subote. (18 MR 13) Ni Elen Vajt niti njeni suvernici nisu u potpunosti razumeli misioloke implikacije tih i ostalih poruka iz njenih vienja u tom ranom razdoblju. Kao to je ona kasnije pisala: Naa braa nisu mogla razumeti ovo, zatim nau veru u skoro pojavljivanje Hrista. Neki su me optuili to sam kazala da je moj Gospod odloio svoj dolazak, posebno su me optuivali fanatici. ( SM 74) Postupno su svetkovatelji Subote shvatili svoju misiju u ovome svetu, a ta promena poela je tokom pedesetih i ezdesetih godina prologa veka. Tokom 1863. Dems Vajt je doao do zakljuka da su oni svakako imali vest za celi svet. Ali, nisu imali dovoljno propovednika koji su tu vest mogli da odnesu u strane zemlje. S druge strane, tampani materijal slat je u Europu, aktivnosti propovednika, svetkovatelja Subote, poreklom Poljaka, M. B. ehovski ( M.B. Czechowski ) koji se vrato u Europu, nezavisno od potpore svetkovatelja Subote, vodile su do osnivanja nekoliko zajednica s druge strane Atlantika u kasnim ezdesetim godinama. Taj razvoj Crkve, pokrenuo je akciju za misije u stranim zemljama, na koju su se odazvali voe iz Severne Amerike u 1869. i 1870. godini. Ali, nita konkretno nije se zbilo u to vreme. U decembru 1871. Elen Vajt je imala vienje koje je podstaklo grupu adventista sedmoga dana da pokrenu sveoptu misiju. Ona je videla da je zajednica propovedala istine od ivotnog znaaja koje su bile ispit za svet. Tako su mladi adventisti mogli sebe da provere u poznavanju stranih jezika, da bi Bog mogao da ih upotrebi kao predstavnike svoje spasonosne istine onima u drugim zemljama. Zajednica nije trebalo da alje samo svoje publikacije u strane zemlje nego i ive propovednike. Misionari, tvrdila je ona trebaj da pou drugim narodima da propovedaju istinu oprezno i na dostojanstven nain. Adventistika vest upozorenja bila je ii svim narodima. Ne smemo gubiti ni trenutka, rekla je. Ako smo bili nemarni u ovom predmetu, sada je pravi trenutak da iskupimo to vreme da se krv dua ne bi nala na naim haljinama. ( LS 203.204) Tokom leta 1873. Dems Vajt je urgirao da Don Endrus ( John Nevins Andrews ) treba da otputuje u Evropu kao prvi slubeni misionar nae Crkve. Ali jo nita se nije dogodilo. Elen Vajt je takoe imala iri pogled na ovaj predmet kao i njen suprug. U aprilu 1874. imala je impresivan san koji je pomogao da se savlada preostali otpor meu adventistima prema stranim misijama. Vesnik u njenom snu joj je dao sledee uputstvo za neodlune adventistike voe: Vi se zabavljate suvie ogranienim idejama za rad u ovo vreme Morate imati ire poglede Vaa kua je itav svet Vest e ii u sili u sve delove sveta, u Oregon, u Evropu, u Australiju, na sva ostrva mora, svim narodima, jezicima i plemenima. Bilo joj je pokazano da je crkvena misija mnogo vea nego to na narod moe i zamisliti, vie nego to je o njoj razmiljao i planirao. Kao rezultat toga Vajt je pozvala da vernici pokau veu veru na delu. ( LS 208.209) Prole su dve decenije dok su crkvene voe poele da shvataju punu vanost sna o misiji 1874. godine. Oni su tog leta izglasali da e poslati Endrusa u vajcarsku to je pre mogue. ( RH 25. avgust 1874) On je na svoje novo odredite otiao u septembru. Od tog vremena Hrianska adventistika crkva poslala je itavo mnotvo misionara u svaki kutak nae planete. Tokom poetka 1995. naa Crkva pokrenula je

svoje programe u 208 od 236 nacija i na 732 jezika propoveda adventnu vest o Hristovom dolasku. Elen Vajt nije bila samo misionarka u fotelji. Ona je aktivno uestvovala u tom poslu. Njeno prvo misionarsko putovanje bilo je po Kaliforniji, gde je sa svojim suprugom mnogo doprinela u uvrivanju mlade Adventistike crkve na Zapadnoj obali. Njeno prvo prekomorsko misionarsko putovanje od 1885. do 1887. bilo je po Evropi sa sinom V. Vajtom, gde su mnogo doprinijeli jaanju i voenju adventistike misije u Evropi. Sedite svoje misije uspostavila je u Baselu u vajcarskoj, odakle je putovala od Italije do Skandinavije, da bi pruila potporu vernitvu i voama. Adventistiki vernici u Engleskoj prvi su imali prednost da doive plodove njenog rada. Provela je nekoliko sedmica u toj zemlji, u kojoj je posebno brinula za stanovnike prenaseljenog Londona. Iz Engleske, Vajt je otputovala u vajcarsku, gde je imala sastanke sa crkvenim voama na godinjim zasedanjima tek osnovanog Evropskog saveta adventista sedmoga dana. Posetila je vernike u osam evropskih zemalja, u kojima je odrala govore: Englesku, vajcarsku, Dansku, vedsku, Norveku, Francusku, Nemaku i Italiju. Njene aktivnosti u Evropi zbile su se u presudnom razdoblju napretka nae Crkve u tom delu sveta. Elen Vajt je aktivno uestvovala u delovanju Crkve. Osim toga, bila je traeni govornik na podruju umerenosti u nekoliko evropskih zemalja. Poslednje prekomorsko putovanje Elen Vajt zbilo se izmeu 1891. i 1900. godine. U tom razdoblju dala je znaajan doprinos u voenju novoosnovane misije u Australiji i Novom Zelandu. U narednom poglavlju pogledaemo neke rodove iz toga razdoblja. U meuvremenu pogledajmo ulogu Elen Vajt na planu obrazovanja u Adventistikoj crkvi u njegovom zaetku. Od poetka sedamdesetih godina prolog veka obrazovanje je dobilo znaajno mesto u naoj Crkvi. Ako je Crkva trebalo da alje misionare, morala ih je negde obrazovati. Prvi savjeti o obrazovanju Nije sluajno to to su adventisti otvorili svoj prvi koled i poslali prve misionare u strane zemlje u istoj godini. Od godine 1874. bili su im potrebni kolovani crkvene poslenici i u kui i u inostranstvu. Meutim, ova potreba za obrazovanjem nije uvek bila prepoznata. Zapravo, obrazovanje je bilo poslednje od glavnih ustanova u razvoju Crkve. To je bilo zbog toga to smo prethodno uspostavili izdavaku delatnost 1849. godine, centralizovali crkvenu organizaciju 1863. i razvili snaan program za brigu o zdravlju 1866. godine. Prvi adventisti svetkovatelji Subote na redovno kolovanje nisu gledali sa naklonou. Sledili su ovaj nain razmiljanja: Zato slati decu u kolu, ako e uskoro doi kraj sveta, pa nee biti dovoljno vremena da porastu i primene teko steeno znanje? Mnogi od prvih svetkovatelja Subote ak su verovali da je slanje dece na kolovanje znak nedostatka vere u blizinu Dolaska. Tako je obrazovanje odloeno do razdoblja izmeu 1850. i 1860. godine, iako su u tom razdoblju adventisti zapoeli s osnivanjem nekoliko osnovnih kola koje, naalost, nisu bile duga veka. Drugi vernici slali su svoju decu u dravne kole. Zbog nedostatka zanimanja za taj predmet nije nita iznenaujue otkriti da Vajt nije napisala nijedan lanak o opt