Grooming - ili upoznavanje sa profesijom domaice aviona

Pre no to obuete uniformu...

Neto sasvim lino: uvodna re BOJANE KOVAEVI, iskusnog instruktora za STW/STD osoblje i dugogodinje stjuardese u evro-mediteranskom i interkontinentalnom saobraaju JAT-a i kompanije Montenegro Airlines.

1.

S

vetske metropole, daleke zemlje, prekrasne pla e na pustim ostrvima i razni, obinom oveku ne tako lako dostupni predeli ove nae planete, koji, posredstvom televizije i raznih drugih medija podstiu matu - postaju bliski, na samo par sati, ako se leti avionom. Avion - najbr e, a po nekima i najsigurnije prevozno sredstvo - povezuje zemlje, ljude, dogaaje, biznise. Politiari, poslovni ljudi, umetnici, sportisti, turisti, obini ljudi iz dijaspore ili iz porodica koje su se, ko zna kakvom igrom sudbine, razdvojile, duguju svoj uspeh, novac ili srene trenutke upravo avionu, odnosno mogunosti da se za nekoliko sati nau na eljenom mestu.

Ko zna koliko devojaka irom sveta mata o arobnom, glamuroznom i, kako one misle, poslu punom avanutra. Biti stjuardesa, veito u pokretu, imati svet na dlanu njihov je najvei san. Budui da ovaj posao devojke i mladii poinju da rade jo u ranoj mladosti, pre svega zbog veoma strogih zdravstvenih i estetskih kriterijuma, skloni su matanju i ne znaju mnogo o sutini i te ini odgovornosti koju ima stjuardesa na svakom letu.

Grooming

11

To je, pre svega, veoma naporan fiziki posao, koji zahteva maksimalnu koncentraciju, besprekornu disciplinu i izvanrednu psihofiziku pripremljenost: od savrenog spoljnog izgleda, do neophodnog sna i odmora pred svaki let. I, da ponovim ono najvanije: iziskuje ogromnu odgovornost.

Prvi zvanian susret buduih stjuardesa sa pticama na ijoj palubi ih eka radno mesto obino je u kompanijskom hangaru. Tu ih upoznaju iz ugla koji e veini putnika ostati zauvek nepoznat.

12

Profesija: stjuardesa

Ipak, veina tih mladih ljudi posle kratkog vremena zavoli strasno ovu profesiju i do kraja svog radnog veka ostane verna letenju. esti su primeri da se, kad im se i uka e prilika da poziv menjaju za objektivno bolji, teko snalaze bez visina i - u veini sluajeva - vraaju u svoje jato... Uslovi u kojima se obavlja ovaj posao (promene asovnih zona, d et-leg, noni letovi i neprekidan rad sa putnicima u toku celog leta) izla u organizam stresu. Posao kabinskog osoblja priznat je irom sveta kao jedna od najte ih i najodgovornijih profesija. I u naoj zemlji kabinsko osoblje ima beneficirani radni sta : za jednu godinu radnog sta a priznaje se 16 meseci penzijskog sta a. To znai da se domaicama i domainima aviona radni vek skrauje za oko 9 godina. Imajui u vidu da stujardese i stjuardi imaju obavezu da svake godine prolaze veoma stroge kriterijume psihofizike sposobnosti za rad, normalno je da izvestan broj ljudi u kasnijoj ivotnoj dobi ne ispunjava ove kriterijume. Moram, ipak, sa zadovoljstvom da naglasim da dinamian ivot ljude odr ava u odlinoj kondiciji. Tako veina stujardesa i stujarda, bez obzira na ve pomenute teke uslove rada, ostaje dugo mlada - ne samo duhom, nego i fiziki. Gotovo da je pravilo da se oni bolje dr e nego njihovi vrnjaci koji rade neki konvencionalniji posao. Zbog rasprostranjene zablude da se stjuardesa samo smeka, poslu uje putnike kafom i odseda u luksuznim hotelima, prinuena sam da insistiram na sutini ovog tekog i odgovornog posla... Dakle: prva i osnovna uloga domaice aviona je spasavanje ljudi i imovine. Program kolovanja kabinskog osoblja u centrima za obuku domaih i svetskih avioprevoznika obuhvata materiju kojom se obezbeuje potreban obim znanja iz nekoliko kljunih predmeta. To su: vazduhoplovni propisi i pravila letenja, eksploatacija aviona na kojem se redovno leti, vanredni (emergency) postupci i vazduhoplovna medicina. Sledea va na uloga domaice aviona je komercijalna: pru anje usluga putnicima u normalnim uslovima letenja. Radi sticanja potrebnog znanja za obavljanje ovog dela posla, kandidati za domaice/domaine aviona ue i sledee predmete: rad i du nosti kabinskog osoblja, estetiku, organizaciju matine kompanije, istorijat vazduhoplovstva, kao i engleski i jo jedan svetski jezik, s posebnim akcentom na termine vezane za vazduhoplovstvo. U svetskim kompanijama koje se naglo ire i primaju ogroman broj mladih ljudi, kao nephodan dodatak dosadanjim uobiajenim predmetima uvedeno je i poduavanje u ophoenju. U kompanijama zemalja iji je zvanian jezik engleski, uvodi se i program za jedan vii nivo jezika, neophodan za komunikaciju sa putnicima. Po zavrenoj obuci, a pre dobijanja dozvole, kandidati moraju da provedu najmanje est sati u letenju sa instruktorom. Pored opteg znanja koje se dobija ovim kolovanjem, domaice aviona ue postupke i rad u baznom avionu (avionu na kojem poinju da lete). Dozvola, koju izdaje posebna dr avna slu ba (Ministarstvo za saobraaj), va i dve godine. Da bi se takva dozvola produ ila, stjuardesa mora da poseduje: lekarsko

Grooming

13

uverenje zdravstvene ustanove specijalizovane za pregled vazduhoplovnog osoblja, potvrdu o uspeno polo enom ispitu iz poznavanja opreme i postupaka u sluaju opasnosti, potvrdu o uspeno polo enoj prakti~noj proveri u avionu, kao i nalet od najmanje 100 sati u periodu od poslednjeg produ enja. U svetu je dosta malih privatnih aviokompanija koje ne insistiraju na dozvolama izdatim od strane dr ave. U zavisnosti od potrebe, takve dozvole se izdaju i produ avaju unutar kompanije i va e samo u matinoj kompaniji. Nepravedno bi bilo da zaobiemo i onaj drugi (uslovno reeno: lepi) aspekt ovog posla... Posao stjuardese donosi razne subjektivne i objektivne prednosti osobi koja se opredeli za ovakav poziv. Kontakti sa ljudima, mogunost upoznavanja sa raznim civilizacijskim i tehnikim dostignuima na licu mesta, proireni vidici, steena komunikativnost, lakoa u ophoenju i potreba da se esto komunicira na stranom jeziku - samo su neka od preimustava. Prema poslu koji obavljaju, domaice/domaini aviona mogu da steknu razliita zvanja: instruktor za domaice aviona, prvi perser na avionima irokog trupa, perser, starija domaica aviona i mlaa domaica aviona.

Ovako izgleda stjuardesa jedne male nepalske kompanije po imenu Necon Air. Iako mali, Necon Air je punu pa nju posvetio i lepoti i funkcionalnosti uniformi letakog osoblja.

14

Profesija: stjuardesa

Ova zvanja su, pre svega, bitna za unapreenje slu be i procesa rada u avionu. Ali, istovremeno su i sna an motiv koji poetnicima poma e da se definitivno odlue da radni vek provedu u ovoj profesiji. Drugi va an razlog je to se na ovaj nain utvruje stareinstvo, a to je neobino va no za odr avanje discipline - jednog od prvih preduslova za uspeno obavljanje leta.

Bez obzira na veliinu aviona, posao stjuardese nosi uvek isto breme odgovornosti i obaveza. to je avion vei, vei je i broj lanova kabinskog osoblja.

Napredovanje iz kategorije mlae domaice u kategoriju starije uslovljeno je du inom radnog sta a, a zatim i potrebama kompanije. U manjim privatnim kompanijama kompletno napredovanje uslovljeno je iskljuivo potrebama kompanije. Za napredovanje do zvanja persera, pored iskustva, potreban je jo niz faktora. Izbor obino tee preko konkursa, uz preporuku persera i instruktora. To je razlog to perseri i instruktori na svakom letu ocenjuju mlae kolege. Odabir za persere podrazumeva i stro u psihofiziku proveru. Naime, perser esto mora da poka e odlunost i sposobnost za brzo reagovanje. Perser mora da donosi prave odluke u veoma va nim situacijama u toku leta. Najva nija i najodgovornija du nost mu je da, kada je komunikacija sa kokpitom (pilotskom kabinom) onemoguena, komanduje i vri evakuaciju putnika po sopstvenoj proceni. Od manje odgovornih, ali ne i lakih odluka koje perser mora da donese, veinom u vremenskoj stisci, naveemo najee: U toku leta, naroito u dugolinijskom saobraaju, mogu nastati iznenadne promene i problemi u vezi sa putnicima ili sa nedostatkom keteringa (poslu enja za putnike i posadu). Najei problemi vezani za putnike su strah, agresija ili bolest. Strah, koji se najee sree, mo e da dovede do neoekivanih reakcija. Od bolesti, najea su guenja i srane smetnje. Takve probleme treba reiti na najbolji nain i u najkraem vremenskom periodu.

Grooming

15

I problematian servis, nedovoljan broj obroka ili neki drugi nedostaci mogu takoe da izazovu velike probleme u toku leta. Reavanje tih problema naziva se u strunom argonu korekcijom servisa u periodu od nula vremena - a to znai: nema vremena za oklevanje od trenutka pojave problema, spoznaje istog, njegovog ispoljavanja i korektivne akcije! Razni su naini kojima osoblje pokuava da dostigne najvii stepen profesionalnosti u ovakvim sluajevima: od obavezne povratne informacije efu slu be (koja je obaveza na svakom letu), estih sastanaka persera (sa ciljem da se razmene informacije i iskustva o slinim problemima), do pisanja preciznih uputstava za neredovne situacije (kada je servis u pitanju) od strane tima zadu enog za te poslove. Kao to je ve pomenuto, psihofizika predispozicija je veoma va na. Za rad na ovakvom radnom mestu od kandidata se tra i da ispunjava zdravstvenu sposobnost prema kriterijumu C. Kriterijum C u naoj zemlji definisan je odreenim lanom Pravilnika o merilima telesne i duevne sposobnosti vazduhoplovnog osoblja. U ovom lanu nabrojani su uslovi koje treba da ispunjava lice koje spada u kategoriju C. Prema navedenom pravilniku, osim za domaice aviona, kriterijum C zdravstvene sposobnosti potreban je i za sportske pilote, jedriliare, padobrance i nastavnike za obuku sportskih letaa i padobranaca. Zdravstvene i psihofizike osobine za kriterijum C proverava ovlaena medicinska komisija. Za obavljanje posla domaice/domaina aviona neophodno je aktivno znanje engleskog jezika (srednji kurs) i znanje nekog drugog svetskog jezika (francuskog, nemakog, italijanskog, ruskog, panskog ili kineskog). Provera znanja odvija se u kolskom centru kompanije, po programu za tra eni stepen znanja. Obavezna kolska sprema za posao domaice/domaina aviona je zavrena srednja kola. Po eljno je da profil strune spreme bude takav da mo e da se iskoristi i doprinese uspenom obavljanju posla domaice/domaina aviona, a to znai - pru anja usluge putnicima. Dosadanja iskustva pokazuju da je, sa porastom popularnosti ove profesije, nivo obrazovanja kandidata u proseku rastao. Veliki broj kandidata prijavljivao se na konkurs sa diplomama najrazliitijih fakulteta. Mnogi od tih ambicioznih mladih ljudi usavrili su svoje obrazovanje tokom viegodinjeg letenja. Bilo je meu njima magistara, pa i doktora nauka. Time su ovaj posao i profesija samo dobili u kvalitetu. Uobiajeno je da su uslovi za prijavljivanje na konkurs i godine starosti: ne manje od 18, a ne vie od 25. Svojevremeno je i visina kandidata bila ograniena: za devojke od 160 do 175 cm, a za mladie od 175 do 190 cm. Sada se to veinom preputa kompanijskoj komisiji za izbor. to se tie te ine, podrazumeva se da ona mora da bude srazmerna visini. Ali, pored definisanih godina starosti, visine i odgovarajue telesne te ine, podrazumeva se da domaica/domain aviona treba da bude i prijatnog izgleda. U samom poetku komercijalnog prevoza putnika, ovim poslom bavile su se iskljuivo ene. Neophodna briga oko putnika, smatralo se, prirodno odgovara eni. Osnovni uslovi za obavljanje ovog posla - prijatan, doteran, negovan i uredan izgled, lepo vaspitanje, odgovarajue obrazovanje, pristojno ponaanje i komunikativnost - osobine su koje obino krase enu. Razlozi zbog kojih se tra e ovakve osobe pre svega su psi-

16

Profesija: stjuardesa

Mala ilustrovana istorija uniformi JAT-ovih stjuardesa: u prvim posleratnim godinama (tanije, 1947), u vreme kada je JAT prvi poeo da pru a usluge u civilnom vazdunom transportu, slu bena odea stjuardese podseala je na vojnu uniformu. Nita neobino - mlada kompanija mlade dr ave elela je da bude ozbiljno shvaena u inostranstvu. Ovo reito ilustruje vojniki pozdrav mlade stjuardese na vratima aviona daglas DC-3 (1). Pedesete godine i uvoenje aviona sa klimatizovanom putnikom kabinom pod pritiskom donele su osve enje i u slu benom odevanju, kao i podelu uniforme na zimsku i letnju. Dokaz za to je oputenija i neformalnija poza domaica i pilota aviona konvejer C-440 (2). ezdesete godine pamte se po kraim suknjama i prvom mlaznom avionu karaveli (3), a sedamdesete po definitivnom prelasku na flotu mlaznih vazduhoplova i lepraviji stil uniforme (dole).

holoke prirode. Svojim izgledom, armom, sigurnou, ljubaznou i optim utiskom koji proizvode na putnika, ubla avaju strah ili oseanje neprijatnosti (inae esto u vazdunom saobraaju). Iako je tehnika otila toliko napred da svojim dostignuima uliva sigurnost, na drugi na~in posmatrano, ona mo e izazvati i negativan oseaj: Grooming 17

bespomonost. U avionu su esto stare osobe, deca ili bolesnici, pa se smatralo da i o ovakvim putnicima bolje brine ena. No, vremena i nain razmiljanja se menjaju, pa su ovaj posao poeli da rade i mukarci. Za postojanje stjuarda u avionu ima mnogo razloga. Mukarci su fiziki jai, a to mo e biti od velikog znaaja u nekim situacijama, posebno u sluaju opasnosti. Iako su neke svetske kompanije do dana dananjeg ostale privr ene pravilu da zapoljavaju samo ene, veina smatra da je neophodno u kompaniji imati i odreeni broj mukaraca. Stjuardese postoje na komercijalnim linijama jo iz vremena koje je prethodilo drugom svetskom ratu. No, u prvoj jugoslovenskoj kompaniji, Aeroputu, nije bilo kabinskog osoblja. Prva jugoslovenska stjuardesa bila je Dragica Pavlovi. Poela je da leti u JAT-u daleke 1947. godine i letela je sve do 1965. Kasnije je Njanja (nadimak po kojem su je svi znali) niz godina bila ef zemaljskih stjuardesa na aerodromu Beograd. U tom prvom regrutovanju, 1947. godine, izabrane su samo tri stjuardese. Jedna je kasnije odustala, pa su posao obavljale samo dve. Prvi stjuard bio je iz Dubrovnika, a drugi, mnogo poznatiji, bio je Beograanin Mia Hini. On je, posle nekoliko godina letenja, jo dugo radio u JAT-u na raznim du nostima.

Sredina devedestih obukla je stjuardese u uniforme prijatne i za telo i za oko, jednom reju, u uniforme u trendu.

18

Profesija: stjuardesa

Prve uniforme domaica aviona nisu se razlikovale od uniformi ostalih slu benica JAT-a. Bile su veoma strogog kroja i imale su irit na rukavu. I danas u mnogim svetskim kompanijama kabinsko osoblje nosi oznake na rukavu. One su, kao i kod pilota, oznake hijerarhije. Uniforma letakog i kabinskog osoblja mora da se razlikuje od uniformi ostalih slu benika kompanije. Uniforma treba da je uoljiva, sa bojama karakteristinim za kompaniju i, koliko je mogue, u modnom trendu. Uobiajeno je da se model uniforme stjuardese menja svake dve do tri godine. Letnja i zimska uniforma mogu se razlikovati samo po debljini materijala ili, to je ei sluaj, i po kroju i po modelu. Uobiajeno je da kabinsko osoblje dobija uniformu od kompanije bez materijalne nadoknade. Dodatni detalji, kao to su izme, tane, koferi i slino, mogu se takoe dobiti od kompanije, ali to nije obavezno; sve zavisi od politike i ekonomskih mogunosti kompanije. Zanimljiv je sluaj amerike kompanije Northwest, ije kabinsko osoblje mora da kupuje kompletnu uniformu. Da bi ih stimulisali i da bi se napravio pravi izbor, svake druge godine organizuje se modna revija na kojoj se, osim ponuenih modela za novu uniformu, obavezno organizuje retrospektivna revija dotadanjih uniformi svih kompanija koje su bile u sastavu Northwesta, od 1939. godine naovamo.

Vazduni saobraaj u svetu poinje naglo da se razvija od sredine pedesetih godina dvadesetog veka. Za prevoz putnika uvedeni su prvi mlazni avioni. Flota JAT-a, naeg najveeg avioprevoznika, naglo se irila od poetka ezdesetih. Tokom 1963. godine u redovan saobraaj uveden je prvi mlazni avion tipa Caravelle SE 210. Prvi interkontinentalni let bio je arter let na liniji za Australiju, prvog juna 1970. godine, avionom Boeing B-707. Prvi avion irokog trupa, DC-10, uveden je u saobraaj pred kraj 1978. godine. Razvoj flote i poveanje broja putnika zahtevali su vie letakog i kabinskog osoblja. Do 1970. godine u JAT-u je bilo zaposleno oko 70 domaica aviona. Taj broj se poveavao geometrijskom progresijom, da bi se, poetkom devedesetih, za trenutak (i samo privremeno) pribli io cifri od hiljadu!

Grooming

19

Poslednjih decenija, na kreiranju uniformi JAT-ovih (i ne samo njegovih) stjuardesa anga uju se najpoznatiji domai modni kreatori. Na osnovu detaljnih predlo aka, posebni timovi kompanijskih strunjaka biraju model koji e domaice aviona nositi narednih

20

Profesija: stjuardesa