KogPsi2012, Fmk, Singidunum: Upoznavanje sa sadržajem predmeta

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

PREDAVANJE I UPOZNAVANJE SA SADRŽAJEM I ORGANIZACIJOM KURSA PREDMET KOGNITIVNE PSIHOLOGIJE

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 2

Kako koristiti prezentacije? • Sve prezentacije koje koristim na predavanjima i vežbama nalaziće se na stranicama

predmeta „Kognitivna psihologija“ na našem e-learning sistemu;

• Tamo će se nalaziti i svi drugi nastavni materijali, materijali za vežbe, uputstva za rad i pripremu ispita i sve drugo što budemo zaključili da je korisno za Vaš rad tokom savlađivanja ovog predmeta i pripreme ispita.

• Pitanje: da li ispit može da se spremi samo na osnovu prezentacija? • Odgovor: ne, ispit ne može da se spremi samo na osnovu prezentacija, i ne

savetujem nikome da to pokušava. Prezentacije mogu da pomognu tako što daju strukturu sadržaju predmeta i logički vas vode kroz celine koje obrađujemo. Ispit se sprema iz literature i dopunskih materijala (ako ih bude bilo).


Deo I

Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije


Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

„U noći dvadeset i četvrtog juna 1955. godine Martinu nikako nije dolazio san na oči. Ponovo mu se priviđala Alehandra, kao onom prvom prilikom kada mu je prišla u parku; zatim su mu zbrda-zdola navirali iz sećanja nežni ili svirepi trenuci provedeni s njom; potom mu se priviđala kako mu prilazi kao prilikom prvog susreta, nova i čarobna “. „Nebo, to nebo iz sna, kao da je bilo obasjano krvavim odbleskom požara. A onda je ugledao Alehandru: prilazila mu je iz crvenkastog mraka. Izobličenog lica, pružala je ruke prema njemu, mičući usnama kao da bolno i nemo ponavlja taj vapaj. Alehandra! – vrisnuo je Martin i probudio se. Kada je drhteći upalio svetlo, uvideo je da se nalazi u svojoj sobi. Bilo je tri posle ponoći“. Ernesto Sabato, „O junacima i grobovima“ Odlomci, prema prevodu Slavice Kojić, Plato, Beograd 2000.


• Da Vas ovog trenutka pitamo da ponovite makar i samo jednu celu rečenicu iz prethodna dva paragrafa Sabatovog romana..?

• Naš um poseduje neku vrstu kratkoročne memorije. Čemu služi?

• Neke informacije su Vam potrebne kratkotrajno; ne morate da ih se sećate sutra, ili za pet godina, ali da biste razumeli celu rečenicu npr. morate da imate neki memorijski kapacitet koji će vam omogućiti da značenje više reči odjednom održite u fokusu vašeg mentalnog napora.

• Kakve događaje ljudi najčešće pamte? Čitajte pažljivo introspektivni tok

Sabatovog junaka Martina: „... zatim su mu zbrda-zdola navirali iz sećanja nežni ili svirepi trenuci provedeni s njom“


Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 5a

• Npr. emotivna valenca: bolje pamtimo emotivno obojene događaje, iskustva koja su praćena određenim pojačanim emotivnim stanjem, doživljajem.


Adaptivna vrednost saznanja! – Evolucija nas je stvorila da saznajemo, na prvom mestu, onako kako je to korisno za naše uspešno prilagođavanje sredini.


„Dva pamćenja“

• Gde ste parkirali kola? U kom džepu od jakne ili kaputa Vam se nalaze ključevi? • A gde ste parkirali kola 25. decembra 2005. godine? Tog dana, u kom džepu jakne

ili kaputa su se nalazili Vaši ključevi?

• Ok, a u kom džepu jakne ili kaputa su se nalazili Vaši ključevi 15. avgusta 2005. godine?

• Pamćenje: epizodičko – šta, gde, kada, pod kojim okolnostima: jedinstven događaj, jedinstven doživaljaj, iz vaše perspektive.

• Pamćenje: semantičko – opšte osobine pojmova i mogućnost da na osnovu

osobina nekih pojmova predviđamo ili objašnjavamo osobine drugih pojmova – perspektiva nije lična, „zajedničko znanje“ svih ljudi (uslovno).



• Kakvo je bilo nebo u Martinovom snu?

• „...kao da je bilo obasjano krvavim odbleskom požara“. • Da li nebo može da bude „objasno krvavim odbleskom požara“? – Kako to

izgleda? Realno?

• Ljudski um – odn. naš kognitivni sistem – može da koristi neke osobine koncepata koje poznaje da bi pomoću njih opisao, objasnio osobine nekih drugih koncepata, ili osobine svojih predstava, ili svojih doživljaja.

• Neke osobine pojmova naš kognitivni sistem „rutinski“ kombinuje: drvena stolica, prenosni hard-disk, brza kola, lepa žena itd.

• Svi ovi procesi moraju da stupe na scenu pošto su perceptivni procesi već završili svoj posao (ili tu negde; niko nikad nije dokazao da kognicija počinje baš tačno gde se percepcija završava).



• Da li još uvek razumete odlomke Sabatovog romana koje smo pročitali? • A da li razumete predavača dok svo vreme prati primere diskusijom? • A kako to sve razumete:

• Ljudi u svakodnevnom govoru takođe koriste ogroman fond reči • Kako znate značenje svake reči koju ja ili Vi izgovorimo? Gde je to? „U glavi“

• Mentalni leksikon: osobine reči – njihove morfloško-sintaksičke osobine, fonološke osobine, informacije koje određuju značenje reči...

• Ali, pre mentalnog leksikona...

• „Reč“ postaje reč tek u kontekstu jezika: dok mehaničke oscilacije koje emituje moj artikulatorni aparat „doputuju“ do Vašeg uha...

• Mi, u startu, posedujemo samo fizikalne osobine nekih stimulsa: kako mehaničke oscilacije postaju reči? Fonetika Fonologija tek onda, reč: percepcija govora.



• Jezik

• Jezik ima određenu strukturu. Kao male još, uče nas da moramo da se izražavamo gramatički, odn. poštujući sintaksu određenog jezika.

• Sintaksa: odnos između znakova u nekom jeziku bez obzira na njihovo značenje. Fonetika, fonologija, jezička morfologija i sintaksa: pitanja discipline poznate kao psiholingvistika.

• Semantika: odnos između znakova i onoga što oni označavaju. Sintaksa se

proučava nezavisno od semantike (opet je komplikovanije nego što zvuči, ali za sada ćemo se zadržati na ovakvom shvatanju).

Colorless green ideas sleep furiously. *Furiously sleep ideas green colorless.



Colorless green ideas sleep furiously. *Furiously sleep ideas green colorless.

• Da li ste svesni koliko je sintaksa Vašeg (ili nekog drugog jezika) složena? • Složena je strašno. Neviđeno je složena. Sintaksički opis prirodnih jezika

spada u par excellence vrhunske naučne probleme. • Kako naš um to radi na vremenskoj skali sekundi (i manjoj, ako se bavi

pojedinačnom rečju)?



Za sve složene probleme koje smo ovde razmatrali na intuitivnoj, nekritičkoj i još uvek nenaučnoj osnovi, kognitivna psihologija postavlja pitanje: kako ih naš um rešava? Nije cela psihologija – kognitivna psihologija. Kognitivna psihologija je jedan njen deo (mada je ona danas ubedljivo najuticajniji njen deo). Latinski, cognitio: ispitivanje, učenje, studiranje, znanje. Kognitivni sistem je osnovni pojam kognitivne psihologije: • Kognitivni sistem je „deo“ našeg uma koji obezbeđuje rad naših saznajnih

funkcija.



Deo II

Šta proučava kognitivna psihologija?


Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?

Ulrik Najser, 1967 (prema Kostić, 2006):

• Kognitivna psihologija proučava procese koji se odvijaju na podacima dobijenim od naših čula.

• Podaci dobijeni od čula se transformišu, sažimaju, obrađuju, skladište i pobuđuju:

oni prolaze kroz različite faze kognitivne obrade informacija. • Uz Najserovu definiciju: osnova za podelu na „niže“ i „više“ kognitivne procese?

– Nije tako jednostavno. Ima kognitivnih procesa (npr. odlučivanje) koji prožimaju skoro sve nivoe psihološkog funkcionisanja koje možemo da zamislimo.

- Podela na „niže“ i „više“ kognitivne procese je više didaktička pomoć u organizaciji kurseva ili posledica podele rada među specijalistima u oblasti kognitivne psihologije.



Aleksandar Kostić, 2006 (prema Kostić, 2006):

• U najširem smislu, predmet kognitivne psihologije su mentalni procesi odraslog, normalnog pojedinca.

• Predmet proučavanja se može suziti na sledeće probleme:

1. Na koji način primamo, odabiramo i osmišljavamo informacije o spoljašnjem svetu;

2. Kako su te informacije uskladištene u našem pamćenju (memoriji)?

3. Kako se one koriste u rešavanju različitih vrsta složenih ili manje složenih problema?



PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA (prema Kostić, 2006):

• Opažanje

• Odnos kognicije i percepcije nije jednostavan („kognicija počinje tamo gde percepcija staje“ – veoma gruba slika stvari)

• Poznavanje odlika perceptivnih procesa, i najvažnije, poznavanje osobina „proizvoda“ perceptivnih procesa – osnova za razumevanje kognitivnih procesa koji obrađuju informacije dobijene od čula

• Kako opažamo treću dimenziju kada na mrežnjači nalazimo samo 2D sliku spoljašnje stimulacije?

• Da li su u percepciji ključne fizikalne osobine stimulacije ili integracioni procesi za koje je odgovoran naš centralni nervni sistem?

• Samo neka od pitanja...




• Prepoznavanje oblika

• Kako se podaci koje registriju naša čula integrišu u smisaone celine – celine koje imaju značenje?

• Prepoznavanje oblika odn. složajeva (engl. pattern recognition)




• Pažnja

• Da li smo svesni svih informacija u svojoj okolini? Ne – naš kognitivni sistem usresresređuje pažnju na ono što je u određenom kontekstu za njega najvažnije.

• Pažnja je resurs: ograničen, i zato zahteva odličan menadžment, odn. dobru alokaciju raspoloživih resursa. Kako se taj menadžment odvija?

• Na osnovu kojih kriterijuma, principa se odvija selekcija u procesu pažnje?

• Zanimljiva ilustracija ograničenosti resursa pažnje: • http://www.youtube.com/watch?v=vJG698U2Mvo

http://www.youtube.com/watch?v=vJG698U2Mvo




• Osmišljavanje podataka dobijenih od čula

• Podaci koje dobijamo od čula još nisu osmišljeni • Hipoteza pod kojom radimo u savremenoj kognitivnoj psihologiji:

• Čula daju podatke Podaci dobijeni od čula se porede sa predstavama

(„reprezentacijama“) u našoj dugotrajnoj memoriji tako mi pridajemo smisao onome što opažamo.




• Reprezentovanje znanja • Ako smo se već dogovorili da naša dugotrajna memorija „čuva predstave

stvari“ kako bismo osmišljavali svet koji nam daje percepcije, legitimno je zapitati se: kako ih, u kom formatu, u kom obliku, na koji način to dugotrajna memorija skladišti?

• Jedno od centralnih (all-times favorite!) pitanja kognitivne psihologije • Tipina pitanja:

• Da li predstave (mentalne reprezentacije) izomorfne sa objektom koji

predstavljaju?

• Da li postoji razlika između auditivnih, vizuelnih i drugih predstava prema čulnom modalitetu koji reprezentuju? Ili se sve predstave kodirane u nekom istom internom kodu?




• Jezik

SEMANTIKA (značenje reči)

SINTAKSA

(odnosi reči u rečenici i pravila njihovog kombinovanja)

MORFOLOGIJA

(oblici, struktura i građenje reči)

FONOLOGIJA (minimalne distinktivne jedinice

u jeziku - foneme)

FONETIKA (akustičke – fizičke - osobine

govornog signala)



RAZLIČITI ASPEKTI KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA (prema Kostić, 2006):

• Razvojni aspekt

• Proučavanje zakonitosti i pravilanosti razvoja kognitivnog sistema • Razvojna psihologija: ne samo kognitivni razvoj, već i razvoj jezika,

senzomotornih funkcija, emocionalni razvoj... • Veoma važna oblast: najčešće se predaje kao poseban predmet

(kognitivni razvoj) • Nije u fokusu naših diskusija u okviru ovog kursa kognitivne psihologije




• Patološki aspekt

• Gubitak određene kognitivne funkcije usled povrede, oboljenja, kao posledice nekog patološkog procesa uopšte, može da ukaže na način na koji se ona obavlja, na njenu strukturu (elemente od kojih se sastoji) ili mehanizme na kojima počiva.

• U istoriji psihologije uopšte, značaj proučavanja patološkog aspekta ne može se dovoljno naglasiti. „Prirodni eksperimenti“.

• Psihopatologija i neuropsihologija: discpline koje proučavaju patološki aspekt kognitivnih procesa.




• Neuralni aspekt

• Savremeno shvatanje (teorijska paradigma kompjutacione kognitivne psihologije):

• Kognitivni procesi su „software“ • Mozak, odn. centralni nervni sistem je „hardware“ • Discipline: neurologija i kognitivna psihologija (kognitivne nauke,

uopšte); savremeni termin je Neuroscience. • Istorijski: eksplozija neuronauka od ranih 90-ih godina XX veka sa

otkrićem novih neurofiziološki metoda poput fMRI (odslikavanje funkcionalnom magnetnom rezonancom) ili MEG (magnetna encefalografija).

• Imaćemo posebno predavanje + vežbe u vezi neuralnog aspekta




• Veštačka inteligencija (engl. Artificial Intelligence, AI)

• Ako nešto razumeš naučno, to znači da si formalnim metodama, matematički, u stanju da objasniš procese i funkcije koje razumeš

• Računarska simulacija kognitivnih procesa • Istorija: savremena kognitivna psihologija upravo i nastaje u „sudaru“

inspiracije inženjera veštačke inteligencije i psihologa koji proučavaju kognitivne procese

• Evaluacije našeg rada u kognitivnoj psihologiji: uspešno simuliramo one procese koje dobro razumemo. Kad nešto ne možemo da simuliramo, to nešto zapravo ne razumemo dobro.

• Egzaktnost kao ključno merilo naučnih iskaza o empirijskog stvarnosti – na to nas podseća oblast simulacije kognitivnih procesa.

• Ipak, inženjer veštačke inteligencije nije u obavezi da iskoristi ona rešenja koja mu nudi kognitivni psiholog: njegov posao je da problem reši, naš, da razumemo kako ga rešava ljudski um.

Ian Gamche, „Thinking about Thinking“, 2012. Uz ljubaznu dozvolu autora.

http://www.facebook.com/ian.gamache.art

Education

KogPsi2012, Fmk, Singidunum: Upoznavanje sa sadržajem predmeta