Upravljanje projektnim ciklusomIPA CBC FONDOVI Druga komponenta Instrumenta za predpristupnu pomo (Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA) je Prekogranina saradnja (Cross-border Cooperation - CBC) izme u lanica Evropske unije (EU) i zemalja koje imaju status kandidata ili potencijalnih kandidata za lanstvo u EU, kao i izme u samih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.Osnovni cilj IPA CBC3-a je da podstakne dobrosusedske odnose putem zajednikih lokalnih i regionalnih inicijativa u pograninim regijama, kao i da unapredi ekonomski i drutveni razvoj u njima.Osnova IPA CBC-a je princip zajednike koristi. IPA CBC funkcionie sa obe srane granice koristei isti set pravila i na taj nain prua priliku za podjednako i ravnomerno programiranje i formiranje struktura za donoenje odluka kako u zemljama lanicama EU, tako i u zemljma kandidatima i potencijalnim kandidatima.Potrebno je da obe strane imaju korist od mera koje se finansiraju iz IPA CBC fondova, te su stoga potrebni zajedniki programi, upravljake strukture i finansiranje projekata. tavie, IPA CBC eli da promovie unapre enu saradnju i progresivnu ekonomsku integraciju izme u EU lanica i zemalja kandidata/potencijalnih kandidata.IPA CBC kombinuje ciljeve evropske kohezione i spoljne politike uzimajui u obzir specifine individualne potrebe pograninih regiona: Razvoj prekograninih ekonomskih, drutvenih i aktivnosti u zatiti ivotne sredine u pograninim regijama; Suoavanje sa zajednikim izazovima u oblastima zatite ivotne sredine, zdravlja, spreavanja i borbe protiv organizvanog kriminala itd.; Osiguravanje efikasnih i sigurnih granica; Promovisanje pravne i administrativne saradnje; Promovisanje lokalnih akcija, kao i akcija ljudi ljudima.Takoe, nadovezujui se na iskustva steena tokom primene Susedskih programa (Neighbourhood Programme), sredstva iz IPA komponente II su dostupna i za projekte podrke uea zemalja Zapadnog Balkana u relevantnim transnacionalnim programima iz Strukturnih fondova u cilju upoznavanja buduih zemalja lanica sa pravilima i procedurama koje upravljaju Evropskom teritorijalnom saradnjom (European Territorial Cooperation) u okviru Strukturnih fondova.U daljem tekstu, zbog lakeg itanja, engleska skraenica IPA CBC oznaava prekograninu saradnju u okviru Instrumenta za predpristupnu pomo EU (Instrument for Pre-Accession Assistance)Kapacitet i spremnost pojedinanih zemalja Zapadnog Balkana da se u potpunosti i konstruktivno ukljue u regionalnu saradnju je kljuni pokazatelj njihove sposobnosti da se nose sa obavezama koje nastupaju ulanjenjem u Evropsku uniju.

PRE NEGO TO PONETEAplikanti mogu da urade veliki broj stvari i pre nego to se objavi poziv za predloge projekata. Postoje programski dokumenti, info dani, internet stranice i slini resursi koji nude dovoljno informacija da omogue poetak pripreme projekta. Tako e, prethodno iskustvo pokazuje da oni aplikanti koji unapred pripreme i razviju svoje ideje imaju vie uspeha. Pre pokretanja poziva morate preduzeti sledee aktivnosti (primeri najbolje prakse):Saznajte vie o ugovarauProitajte informacije koje su Vam dostupne o ugovarau (u nekim zemljana to je Delegacija Evropske komisije, dok su u nekim u pitanju ministarstva, direktorati ili sekretarijati koji najee imaju evropske integracije u imenu), kao i o drugim korisnicima i ostalim uesnicima u CBC-u (regionalne razvojne agencije itd.). Tu moete pronai odgovore na najea pitanja iz prethodnih poziva za predloge projekata koji moda mogu dati odgovor i na neka od Vaih pitanja, kao i ponuditi vie informacija sa prezentacija i info dana koji su ve odrani, ili tek slede.Upoznajte se sa ciljem i svrhom prekograninog programaPre svega, proverite za koji program moete da konkuriete. Sve zemlje imaju odre ene regije koje mogu da uestvuju u saradnji sa jednom ili vie susednih zemalja. Vie informacija o teritorijalnoj podeli moete nai na www.cbib-eu.org kao i na internet stranicama gorepomenutih ministarstava/direktorata/sekretarijata. Nakon toga, prona ite prekogranini program namenjen Vaem regionu na CBIB internet adresi. Tu su na nekoliko strana objanjeni ciljevi i svrha programa, kao i oekivani rezultati. Ove informacije mogu da budu poetni korak u pripremi za pisanje predloga projekta.Budite redovno informisaniProna ite prezentacije sa ranije odranih seminara na www.cbib-eu.org i paljivo ih prouite. Oni Vam mogu pruiti obilje korisnih informacija o tome kako da prona ete partnera, ko moe da aplicira za sredstva, kriterijumima, rokovima itd.

Detalji u vezi sa procesima i procedurama u PRAG-u i njegovim aneksima.da su evaluatori prva ciljna grupa vaeg predlogaNe zaboravite da su evaluatori ti koji e itati i ocenjivati vau aplikaciju. Iako su paljivo birani, oni imaju razliita iskustva i ne moraju biti strunjaci za temu koja je obra ena u Vaem predlogu. Stoga, stavite se na mesto evaluatora: iako sve to je opisano u predlogu Vama, kao autoru, moe delovati oigledno, to ne mora da bude sluaj sa evaluatorima koji pred sobom imaju samo one informacije koje im Vi ponudite! Budite jasni i nemojte da komplikujete. Dobra tehnika komunikacije je od kljune vanosti kako za ovaj, tako i za bilo koji drugi poduhvat.da se evaluacija nee obavljati pod idealnim uslovimaEvaluatori moraju da pro u kroz veliki broj predloga za veoma kratko vreme. Veoma je verovatno da nee imati vremena da proitaju Va predlog vie od jedanput postarajte se da to jedno itanje bude dovoljno da ga razumeju!da evaluatori moraju da birajuizme uvelikog broja odlinih projekataJavni poziv za predloge projekata i njihova evaluacija je takmienje. Zbog ogranienosti dostupnih sredstava, samo najboljih 15-25% predloga e biti odabrano. To ne znai da je ostalih 75% predloga loe oni su samo manje dobri ili su teme kojima se bave manje atraktivne (npr. imaju manji uticaj na drutvo u kvalitativnom i kvantitativnom smislu). Stoga, ne moete sebi priutiti bilo kakve slabosti u predlogu projekta: SVAKI deo mora biti izuzetno kvalitetan!

KRITERIJUMI ZA USPEAN PROJEKATSainite detaljnu analizu pozadine Vaeg projektaOva analiza e postaviti temelje za akciju koju predlaete. Ona mora da prepozna osnovne probleme, definie ciljne grupe i zainteresovane strane u procesu, kao i da napravi vezu sa drugim inicijativama na taj nain da planirane aktivnosti i predloena reenja logiki proizilaze iz analize. Ukoliko ponete pripremu predloga projekta sa logikim okvirom, to je naa preporuka, automatski ete sprovesti ovu analizu.Prepoznajte jasne ciljeve, metode i rezultatePokaite da imate jasnu predstavu o Vaem projektu; da znate tano ta radite, na koji nain i zato to radite. Ponovo, analiza logikog okvira e Vam pomoi da svojim idejama data odre enu strukturu i proverite logiku iza njih. Ipak, bilo koji metod da koristite, proverite da li tano znate koje rezultate elite da postignete da bi mogli da ih objasnite i drugima. Uvek postoje opipljivi i neopipljivi rezultati. U ovom priruniku emo nekoliko puta ponoviti da postoji mnogo opipljivih rezultata, ali da ima jo vie onih koji nisu opipljivi. Imajte ih sve na umu i ne zaboravite da ih pomenete.Razvijtedobroosmiljen plan radaU Vaem planu rada (za implementaciju projekta) prikaite da imate realan pogled na redosled i trajanje aktivnosti koje nameravate da sprovedete, potrebne doprinose i rezultate koje oekujete da postignete; budite iskreni o moguim ograniavajuim faktorima i unesite odre ene mehanizme zatite od njih u plan rada da biste im se prilagodili. Posebno obratite panju na redolsed akcija u sluajevim kada je ukljuen podizvo a. O ovome emo detaljnije priati u nastavku, ali ukratko, moda e od vas biti zahtevano da (u zavisnosti od sume koja se izdvaja za podivo aa) korisite modele i procedure PRAG-a, tako da je mogue da samo procedura ukljuivanja podizvo aa potraje i do 6 meseci! Moete zamisliti kakve bi posledice to moglo da ima ukoliko ne napravite dobar plan. Ipak, ni nacionalne procedure i modeli (ukoliko vam je dozvoljeno da ih korisite) Vam ne bi utedeli mnogo vremena.Sastavite realan budetTrokovi projektovani u budetu moraju biti razumni i realni. U mnogim predlozima projekata koje su primljene do sada, doprinos koji se zahteva od Evropske komisije (EK) je bio na gornjoj granici granta stvarajui utisak da je ta cifra uzeta kao polazna taka u formulaciji projekta, da bi se nakon toga dodale aktivnosti koje bi opravdale tu sumu. Mogue je da je ova pretpostavka tana! Ipak, malo je verovatno da ovakav pristup dovede do optimalno osmiljenog projekta. Kada pripremate budet, loginije je da po ete od realnih suma potrebnih za uspeno sprovo enje aktivnosti, i tek onda ih pretvorite u budetske stavke. Nastojte da izbegnete utisak da je va budet vetaki naduvan u cilju dobijanja maksimalnog mogueg iznosa! Ovaj pristup se kritikuje argumentom da je mogue da, ukoliko se budet ostavi za kraj, on moe premaiti dostupnasredstva. To je svakako mogue, ali Vi moete napraviti grubu procenu budeta na poetku i, ukoliko se desi da trokovi premae budet na kraju, do tada ete imati jasnu predstavu o aktivnostima i moi ete da napravite selekciju i izbacite one koje imaju manji prioritet.Imajte jasnu strukturu tekstaTekst vaeg predloga mora biti jasan, saet i lak za itanje. Trebalo bi da sadri precizne naslove i podnaslove. Korisite kratke pasuse. Informacije koje pruate u tekstu trebalo bi da budu ograniene na ono to je najvanije za opis predloenih akcija, kao i da budu pore ane na logian nain. Izbegavajte ponavljanja i nemojte koristiti skraenice i akronime bez objanjenja. Gledajte na to sa pragmatine strane: elite da dobijete sredstva da biste uradili tano odre eni posao u jasno definisanom roku koji e iznedriti opipljive rezultate. Ovo zvui poput poslovnog predloga. U okviru partnerstva, uobiajeno je da svaki partner doprinese pisanju predloga; naroito u segmentima koji se odnose na ulogu tog partnera u projektu. Ipak, to podrazumeva odre eni rizik da konani proizvod ne bude homogen to se tie stila, detalja, prezentacije i sl. Moe ak delovati kao kopija teksta sa neke internet stranice. Stoga Vam savetujemo da jedna osoba uradi finalni pregled teksta predloga da bi se osigurala homogenost njegovih delova. Ta osoba bi trebalo da bude odgovorna i za poslednju proveru sadraja aplikacije i da li je u skladu sa odredbama poziva.Koristite jasan jezikPodrazumeva se da korienje dobrog standardnog engleskog, ili nekog drugog jezika, ukoliko to poziv dozvoljava, predstavlja prednost za Vau aplikaciju. Predlog projekta ne mora biti napisan istananim jezikom, ali bi trebalo da je lak za itanje i pre svega razumljiv. Kako bi drukije evaluatori bili u situaciji da ocene Va predlog? Pored pruanja svih relevantnih informacija na najbolji mogui nain, potrebno je i da armirate evaluatore, ali i da ne troite njihovo vreme uzalud time to ete napisati predugaak predlog i to ete ih primoravati da proveravaju pojmove u reniku. Kratko i jasno je magina formula kada se radi o ovom ili bilo kom drugom tipu predloga projekta.Smislite dobar naziv za Va projekatNaziv projekta bi trebalo da bude saet i da jasno opisuje predloenu akciju;Naziv projekta mora biti kratak (pet do osam rei) i pamtljiv;Naziv bi trebalo da odslikava cilj projekta;Preporuujemo da date naziv projektu nakon to zavrite sa pisanjem, ukoliko ga ne smislite tokom samog procesa.Sastavite ubedljiv rezime projektaNe moemo naglasiti dovoljno koliko je vano prei prvu prepreku na putu do uspenog odabira vaeg predloga projekta i koliko taj korak zavisi od rezimea projekta (Concept Note). Na samo etiri strane morate da ubedite evaluatore i preporuite Va predlog za dalje ocenjivanje stoga, ono to kaete mora biti dobro osmiljeno, saeto i potpuno! Rezime napiite na kraju procesa pripreme predloga projekta.Ipak, neki pozivi za predloge projekata ne zahtevaju rezime, tako dadobroproverite da li se ovaj zahtev nalazi u pozivu.Sada se verovatno pitate da li bi trebalo da napiete rezime projekta ukoliko je poziv za predloge projekata raspisan kasnije, nakon to ste poeli, ili ak zavrili sa pisanjem predloga. Naa preporuka je da ga za svaki sluaj napiete. Te etiri strane e sumirati itav predlog projekta i mogu Vam posluiti da proverite da niste neto propustili tako to ete sagledati iru sliku, bez preteranog zalaenja u detalje. Na kraju, samo pisanje te etiri strane ne bi trebalo da Vam oduzme previe vremena ukoliko je projekat dobro razvijen.Strogo pratite pravila i odredbe poziva za predloge projekataPri ispunjavanju aplikacionog formulara, striktno se drite pravila koja su objanjena u Smernicama za aplikante i ovom priruniku. Nemojte propustiti da popunite neka poglavlja, nemojte ih dodavati ili menjati redosled. Pre svega, potujte ogranienja o broju strana koja su data za veinu poglavlja.

GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJEAplikacija je stigla nakon propisanog rokaOvo je najiritantniji razlog zbog koga Va predlog projekta moe biti odbijen nakon svog rada koji ste uloili u njega, tako da se postarajte da ispotujete propisane rokove. Zakasneli predlozi projekata se automatski odbijaju i nee biti izuzetaka! Onog trenutka kada se objavi datum za pokretanje poziva za projekte, pripremite plan rada za izradu Vaeg predloga u kome ete navesti sve aktivnosti koje morate da preduzmete i ciljeve koje bi trebalo da postignete u odre enom vremenskom roku. Ukljuite i nepredvi ene stvari u plan jer e se one gotovo sigurno desiti! Veoma je vano da to uradite jer veliki broj aplikacija biva odbijen zbog toga to nije podnesen na vreme. Aplikanti neretko zaborave da tampanje i povezivanje kopija (kao i njihova provera) oduzme najmanje dan ili dva, kao i da je potrebno neko vreme da bi one bile dostavljene. Ako zakasnite i samo jedan minut, Va predlog e biti odbijen sa stoprocentnom sigurnou. 60 do 90 dana izgleda kao puno vremena, ali verujte da e se to promeniti kada ponete da pripremate Va predlog.Aplikacija nije prola administrativnu proveruNije potovan obavezan format aplikacionog formulara;Nedostaju osnovni dokumenti (budet, logiki okvir itd.);Partnerstvo nije prihvatljivo (nema partnera, nema dovoljno partnera itd.);Zahtevana sredstva prevazilaze maksimum.Kvalitet sadrajaZnaaj projekta (za potrebe zemlje/regije i pripadnika ciljne grupe, kao i krajnjih korisnika) nije dovoljno ubedljiv;Predlog ne ispoljava jasne veze sa ciljevima CBC programa;Ciljevi su preambiciozni i nedovoljno podrani od strane predloenih aktivnosti;Ciljevi, metodologija i rezultati nisu dovoljno razvijeni i objanjeni;Vremenski okvir za implementaciju nije realan;Tekst nije jasno koncipiran; nedostaje mu unutranja logika;Tekst je oigledno kopiran iz nekog drugog izvora; loe lekturisan;Nedovoljna logika verifikacija (unutranja logika, indikatori, izvori verifikacije).Prekogranini uticajCiljna grupa (ili grupe) nije dovoljno jasno definisana ili je neprihvatljiva zbog svog broja;Predlog ne razra uje opipljive i neopipljive rezultate.

OSNOVNIKORACIUPRIPREMI PROJEKTAKorak 1.Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanognajasnoj ideji o projektuPostoje dva naina na koje moete da otponete proces pripreme projekta:Moete sami da razvijete ideju i onda ponete da traite instituciju ili organizaciju koja bi mogla da bude zainteresovana za tu temu, kao i za saradnju sa Vaom institucijom;Drugi nain je da, ukoliko Vaa institucija ve ima uspostavljene i isprobane veze sa drugim insititucijama koje imaju pravo da konkuriu za ista sredstva, krenete odatle i zajedno razvijete ideju za projekat od zajednikog interesa.Tako e, moete da koristite alatku Pretraga partnera (Partner search) na CBIB internet stranici tako to ete postaviti obavetenje o Vaoj instituciji i specifinim interesovanjima i idejama. Molimo vas da imate u vidu da je uloga CBIB-a ograniena na postavljanje Vaeg zahteva na internet stranu; CBIB nee biti umean u odnose izme u dve strane. Koji god pristup da izaberete, odabir partnera i uspostavljanje partnerstva mora biti zasnovano na jasnim idejama i vi enju projekta. Partnerstvo bi trebalo da donese ona znanja koja su relevantna za uspeno sprovo enje projekta i trebalo bi da bude posveeno samoj akciji i ciljnim grupama. Veoma je vano da postoji visok nivo poverenja me u partnerima![sidenotetype=2].PRONAITEPARTNERA:Ukoliko imate ideju za projekat,alinemate partnera,postojinekoliko naina na koje bi mogli da ih pronaete:Lini kontakti;Organizovanidoga ajiza upoznavanje potencijalnih partnera;CBIB internet strana;Druge organizacije.Ne zaboravite: Vaa je dunost da pronete partnera.Biranje vodeeg partneraJedan od partnera na projektu bi trebalo da bude odre en za vodeeg partnera koji onda postaje aplikant. Prema IPA pravilima implementacije, ukoliko ima nekoliko potencijalnih partnera u svakoj od zemalja koje uestvuju u programu, trebalo bi da odrede vodeeg partnera me u sobom pre podnoenja predloga projekta. Vodei partner preuzima dolenavedene dunosti koje se tiu implementacije projekta.

DUNOSTI VODEEG PARTNERAVodei partner preuzima sledee dunosti za deo projekta koji se odvija u njegovoj zemlji:Definie odnose sa krajnjim partnerima i/ili korisnicima koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji prema ugovoru koji, izme u ostalog, sadri odredbe koje garantuju razumno upravljanje fondovima koji su dodeljeni projektu, kao i povraaj sredstava koja su nepotrebno uplaena;Odgovara za obezbeivanje implementacije dela projekta koji se odvija u njegovoj zemlji;Odgovara za transfer sredstava Zajednice krajnjim korisnicima koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji;Osigurava da su utroena sredstva predstavljena od strane krajnjih partnera i/ili korisnika koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji iskoriena za implementaciju projekta i da odgovaraju aktivnostima koje su dogovorene izme u krajnjih partnera i/ili korisnika uesnika u projektu;Vodei partneri iz zemalja koje uestvuju u programu trebalo bi da osiguraju blisku saradnju me u sobom tokom implementacije projekta.U sluaju zajednikih projekata (u kojima uestvuju vodei partneri sa obe strane, a koji su potpisali posebne ugovore sa ugovaraem), dva vodea partnera e imenovati funkcionalnog vodeeg partnera pre podnoenja predloga projekta.

FUNKCIONALNI VODEI PARTNEROdgovoran za ukupnu koordinaciju projektnih aktivnosti sa obe strane graniceOdgovoran za organizaciju sastanaka partnera na projektuOdgovoran za podnoenje izvetaja Zajednikom tehnikom sekretarijatu (Joint Technical Secretariat JTS) o sveukupnom napretku projektaFormalizacija partnerstvaPartnerstvo se formalizuje takozvanim izjavama o partnerstvu koje su deo aplikacionog formulara. Svaki partner je duan da potpie, datira (i overi) po jednu izjavu koje bi trebalo da budu deo aplikacije. Prikupljanje izjava o partnerstvu bi stoga trebalo da bude jedan od prvih koraka koje ete preduzeti.Iskustvo nam govori da je nakon postizanja dogovora o partnerstvu potrebno dosta vremena da bi se dogovorili ostali detalji. Izjava o partnerstvu mora biti potpisana od strane osobe koja je ovlaena da predstavlja instituciju. Jedan od dodatnih instrumenata za formalizaciju partnerstva je interni ugovor (ugovor o konzorcijumu, ugovor o sklapanju tima) koji opisuje svrhu stvaranja partnerstva, definie uloge i odgovornosti svakog od partnera, potvr uje njihovu posveenost zajednikom poduhvatu itd. Na Vama je da odluite da li ete sastaviti taj dokument; on nije deo Vae aplikacije, niti je uslov za njenu valjanost. Ukoliko Vaa aplikacija dobije sredstva, moete zameniti inicijalni (neto neformalniji) dokument sa detaljnijim ugovorom koji je pravno obavezujui za sve strane.

SAVETI ZA USPOSTAVLJANJE PARTNERSTVA:Neka Vai ciljevi u partnertsvu budu jasni ta je to to traite i ta nudite?Saznajte ta se deava na tom prostoru, ko je ko i ko bi mogao da Vam bude partner ili ukljuen u projekat na neki drugi nain,Upoznajte se sa potencijalnim partnerima;Razmiljajte o partnerstvu ne samo kao o strukturi, ve i kao stvaranju odnosa kojiedoprineti promenama.Korak 2.Proverite da li imate pristup sredstvimaSmernice za aplikante daju uputstva koja se tiu mogunosti pristupa sredstvima:Aplikanata;Prekograninih partnera;Akcije;Trokova.Aplikanti moraju ispuniti sve kriterijume.

KO MOE BITI APLIKANTAplikant mora: Biti deo sektora koji ima pristup sredstvima; Imati uskustvo u tom geografskom podruju; Biti direktno odgovoran za pripremu i upravljanje akcijom; Posedovati neophodne ljudske i finansijske resurse.

Interpretacija prema kojoj aplikant mora biti neprofitna organizacija je veoma prisutna. Uz to, postoji verovanje da akcije ne bi trebalo da donose profit i da aplikant koji eli da radi pod ovim uslovima ne moe biti profitna organizacija. Najbolje je proveriti da li je to tano nakon pokretanja poziva za predloge projekata, a ukoliko se odgovor ne nalazi u pozivu, trebalo bi postaviti ovo pitanje ugovarau. Takoe, moe biti dozvoljeno da profitne organizacije budu prosti partneri u sluaju da im nije dozvoljeno da budu vodei partner ili aplikant (za svaki sluaj, proverite poziv ili pitajte nakon objavljivanja poziva).Vano je prouiti kriterijume za dostupnost sredstava da biste bili sigurni koje organizacije mogu da apliciraju za grantove. Ugovara moe definisati specifine kriterijume sa ciljem da se ogranii broj organizacija koje imaju pravo da apliciraju. Ova ogranienja se uvode da bi se osiguralo uestvovanje organizacija koje su aktivne u oblastima definisanim u prioritetima programa.

PREKOGRANINI PARTNERIPoseban lan Smernica odre uje da su partneri koji uestvuju u implementaciji akcije i trokovi koji nastanu tim putem prihvatljivi na isti nain kao i oni koje napravi korisnik granta.Stoga, partneri moraju ispuniti sve kriterijume kao i vodei partner. Imajte u vidu da partneri moraju jasno da odrede ko e imati vodeu ulogu u procesu.Ukoliko jepredlog uspean, vodei partner e biti direktno odgovoran za implementaciju programa, imae ulogu ugovorne strane i bie taj koji osigurava sve kontakte sa ugovaraem.Kakve sve akcije program moe da podri?Smernice za aplikante nude informacije o sledeim karakteristikama akcija koje mogu biti podrane:Trajanje(ukupno trajanje projekta mora biti u okviru ogranienjaizraenih u mesecima);Sektoriiliteme(opisuje specifine sektore ili teme na koje se akcijemoraju odnositi);Geografska lokacija(daje spisak zemalja ili regija gde se akcije mogusprovesti);Tipovi akcija(odnosi se na tipove akcija koje mogu biti finansirane uokviru programa, kao i na one akcije koje ne mogu biti podrane).Aplikant mora imati u vidu da svi tipovi aktivnosti koje su predvieneprojektom mogu biti finansirane i podrane u pozivu za predloge projekata...Dozvoljeni trokoviSamo dozvoljeni trokovi mogu biti razmatrani pri dodeli granta. Budet je stoga u isto vreme i procena trokova i maksimalna suma dozvoljenih trokova. Imajte u vidu da dozvoljeni trokovi moraju biti zasnovani na realnim trokovima, a ne proizvoljnim sumama. Poto grant pokriva samo deo trokova implementacije akcija, sufinansiranje osigurava vlasnitvo nad odabranim projektima. Ukupna suma mora biti obezbe ena iz vlastitith izvora aplikanata ili partnera, ili iz fondova koji ne dolaze od EK.Smernice definiu limit sufinansiranjanasledei nain:Grant me moe biti manje od X% dozvoljenih trokova za akcijuGrant ne moe iznositi vie od Y% ukupnih dozvoljenih trokova akcije (obino je to oko 85%)Visina granta se razlikuje od jednog do drugog poziva za projekte. to se tiebudeta, veoma je vano da jasno prikaete da ukupni prihvatljivi trokovi odgovaraju realnom obimu akcije.Kada i gde bi trebalo da podnesete aplikaciju?Nakon to se raspie poziv za predloge projekata, vano je da stalno imate u vidu rok za podnoenje aplikacija i sedite institucije koja ih prikuplja.Minimalni period izme u dana objavljivanja Smernica i krajnjeg roka za podnoenje aplikacija e najverovatnije biti 90 dana.Ova informacija je veoma vana za pripremu propratnih dokumenata i donoenje odluke o moguim partnerima. Aplikanti bi trebalo da se postaraju da svi propratni dokumenti koji se tiu njihove, ali i partnerske, organizacije (organizacija) stignu na vreme i da su u mogunosti da predaju predlog projekta na naznaenu adresu pre isteka roka.Nemojteekati objavljivanje poziva da bi poeli da razmiljate o projektu.Imajui u vidu sve stvari koje smo pomenuli ranije i one o kojima emo tek govoriti, potrebno je mnogo due od 2-3 meseca (od objavljivanja do roka za predaju) da se uspostavi partnerstvo i razvije projekat.Korak 3.Odredite zajednike ciljevePre nego to ponete da razra ujete predlog projekta, nakon to ste odredili cilj, trebalo bi da postavite pitanje ZATO i da analizirate koje promene e projekat doneti, kao i da li doprinosi dostignuima globalne strategije u nekoj odre enoj oblasti. Tokom ove faze projekta, potrebno je da definiete opte ciljeve. Veoma je vano da pomenemo da ete vie raditi na ovom delu tokomanalize problema, ali on predstavlja polaznu taku i odre uje pravac za sve partnereOpti cilj se moe definisatikao opta pisana izjava o eljenim rezultatima kojiereiti neki odre eni problem ili ispuniti neku potrebu koju ste prethodno identifikovali u saradnji sa partnerom. Ta izjava mora da da odgovor na pitanje u kom pravcu elite da idete.Opti cij je najee veoma irok i nemerljiv, poput Unapre enje kvaliteta ivota grupe XYZ ili Promovisanje turizma u regiji XYZ itd.Da biste sproveli opti cilj projekta u realnost, potrebno je da definiete specifine ciljeve i odgovorite na pitanje TA.Specifinicilj(evi)je merljiva izjava koja Vam pomae da postignete opti cilj.Cilj je ono to nameravate (ne ono emu se nadate) da postignete po isteku odre enog vremenaIzjava o cilju bi trebalo da sadri sledea tri osnovna elementa:Trebalo bi da navedete tano ta nameravate da postignete tokom trajanja projekta;Trebalo bi da navedete kako nameravate da sprovedete svoju ideju, i to kvantifikujete i/ili date kvalitativnu meru, iTrebalo bi da navedete kada e cilj biti postignut.Ciljevi bi trebalo da budu: specifini, merljivi, dostini, realni i vremenski odre eni (Specific, Measurable, Achievable, Realistic and Timed SMART)Specifini: Kojim problemimaete se bavite? Koliko ljudie biti ukljueno? Kojee biti njihove dunosti? Koji e biti krajnji ishod?Merljivi: to je cilj merljiviji, toe biti lake pri evaluaciji. (Primer: projekateobezbediti podrku za 100 ljudi u X zajednici).Dostini i realni: Ciljevi bi trebalo da odslikavaju ono to je dostino na nivou nakome se nalazi Vaa organizacija. Postavljanje nedostinih ciljeva e dovesti do problema tokom implementacije. Uvek imajte u vidu da je sve ono to je napisano u tehnikom predlogu obavezujue za aplikanta.Vremenski odre eni: Svaki projekat ima poetak i kraj, a samim tim i odre enovreme/rokove za ispunjavanje specifinih ciljeva.PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTAAplikacioni formular Evropske unije za dodelu grantova se obino sastoji iz dve osnovne komponente:1Deo A: Rezime projekta2Deo B: Aplikacioni formularObe komponente, kao i njihove potkomponente, bie detaljnije objanjene u narednim poglavljima, ali ono to je vano da razumete je da je priprema predloga projekta veba iz ponavljanja. Jedna od najeih greaka koju aplikanti prave je da neke komponente pripremaju odvojeno (poput logie matrice i budeta) od ostalih projektnih dokumenata.To onda dovodi do nedoslednosti izme u logike matrice i opisa projekta koji se nalazi u glavnom dokumentu. Primenapristupa logikog okvirabi trebalo da do e na poetku, da bi posluio kao osnovni izvor informacija za popunu ostalih projektnih dokumenata.Poto EK zahteva razvoj logike matrice kao dela procedure za formulaciju projekta, u ovom priruniku je naglaen pristup logikog okvira tokom brojnih faza u procesu izrade predloga projekta.PRISTUP LOGIKOG OKVIRAPristup logikog okvira (Logical Framework Approach LFA) predstavlja analitiki proces i alatku koja se koristi za podrku tokom planiranja i upravljanja projektom. On nam nudi grupu isprepletanih koncepata koji se koriste kao deo procesa i pruaju pomo sistematinoj analizi projektne ili programske ideje.LFA je alatka za analizu, prezentaciju i upravljanje koja omoguava planerima i menaderima da: Analiziraju postojeu situaciju tokom pripreme projekta; Uspostave loginu hijerarhiju prema cilju koji bi trebalo da bude dostignut; Identifikuiju odreene potencijalne rizike;Takoe: Predstavlja korisnu osnovu za evaluaciju tokom i na kraju projekta; Utvr uje koji je najbolji nain za nadzor i evaluaciju posledica i rezultata; Prua saetak projekta u standardizovanom formatu.ZanimljivostPristup logikog okvira seesto mea sa logikom matricom.LFA predstavljametodologiju za pripremu projekta, dok je logika matrica dokument sa odreenom strukturom koji se sainjava na kraju LFA procesa. Jedna od najeih pogrenih upotreba LFA je da se prvo smisli projekat, a onda popuni logika matrica na kraju. Ovakav pristup se ne preporuuje jer onda itav proces logikog okvira i metodologije gubi smisao.PRISTUP LOGIKOG OKVIRA U FAZAMA I KORACIMAPristup logikog okvira u fazama i koracima: Osmiljavanje logikog okvira ima dve osnovne faze: analizu i planiranje.U fazi analize postojeetiri koraka: Analiza zainteresovanih strana; Analiza problema; Analiza ciljeva; Analiza strategija.Ove analize bi trebalo sprovesti postepeno i uz ponavljanja, a ne kao set prostih linearnih koraka. Na primer, analizu zainteresovanih strana moete sprovesti na poetku procesa, ali je morate redovno revidirati i unapreivati sa svakim novim pitanjem ili informacijom koja postane dostupna.U fazi planiranja, rezultati analize se transkribuju u praktian, operativni plan koji je spreman za implementaciju.U ovoj fazi: Priprema se logika matrica, vre se dalje analize i modifikuju ideje; Definiu se i vremenski odreuju aktivnosti i potrebna sredstva; Priprema se budet.Ovo je ponovo proces koji zahteva puno vraanja unazad i ponavljanja jer je ponekad neophodno da se pregleda i revidira opseg projektnih aktivnosti i oekivanih rezultata nakon to budetska ogranienja i implikacije postanu jasnije.Samo ako ste proli kroz sve ove korake moete da ponete sa pripremom logike matrice. U idealnom sluaju, analiza logikog okvira bi trebalo da bude obavljena na jednoj radionici koja bi okupila predstavnike aplikanata i partnera i koja bi bila vo ena od strane kvalfikovanog moderatora. Ukoliko to nije mogue zbog trokova ili nekih drugih razloga, aplikant moe da oformi radnu grupu koja bi mogla da sprovede neku slinu vebu, a onda, kroz diskusiju, pro e kroz rezultate sa partnerima. Trebalo bi izbegavati situacije u kojima bi logiki okvir bio razvijen od strane pojedinca ili bez konsultacija sa nekim spolja.SavjetZainteresovane strane (stakeholders): Pojedinci ili institucije koje direktno ili indirektno, na pozitivan ili negativan nain utiu na program ili na koje program utie.LFMPristup logikog okviraFaza AnalizeFaza PlaniranjaAnaliza zainteresovanih strana identifikovanje i karakterisanje potencijalnih glavnih zainteresovanih grupa; ocena njihovih kapaciteta;Analiza problema identifikovanje kljunih problema, ogranienja i prilika; odre ivanje odnosa izme u uzroka i posledica;Priprema logike matrice definisanje strukture projekta, testiranje unutranje logike i rizika, formulisanje merljivih indikatora uspeha;Raspore ivanje aktivnosti odre ivanje toka aktivnosti; procena njihovog trajanja i rasporedjivanje dunosti;Analiza ciljeva razvijanje reenje za identifikovane probleme; identifikovanje sredstava za ispunjenje ciljeva;Raspore ivanje sredstava iz rasporeda aktivnosti, razvijanje rasporeda aktivnosti i budeta;Analiza strategija identifikovanje razliitih strategija za postizanje ciljeva;SavjetKorisnici (beneficiaries): oni koji na bilo koji nain ostvaruju koristod implementacije programa..ANALIZA ZAINERESOVANIH STRANADa bi drutvena i institucionalna korist od projekta bila maksimalna, kao i da bi se potencijani negativni uticaji smanjili na minimum, potrebno je da se razvije sveobuhvatna slika interesnih grupa, pojedinaca i institucija koje su povezane sa problemom ili idejom projekta.Projekat koji ne uzima u obzir shvatanja i potrebe razliitih zainteresovanih strana e veoma teko biti u stanju da dostigne bilo koji od ciljeva na odriv nain. Stoga je veoma vano da ponete sa identifikacijom i analizom relevantnih zainteresovanih strana, njihovih interesa, problema, potencijala i sl. jo u ranoj fazi da bi kasnije mogli da ih integriete na pravi nain u dizajn projekta i njegovo upravljanje. Osnovna pretpostavka iza analize zainteresovanih strana je da razliite grupe imaju razliite probleme, kapacitete i interese, i da bi njih trebalo jasno razumeti i prepoznati u procesu identifikacije problema, postavljanja ciljeva i odabira strategije.Stoga su kljuna pitanja koja morate postaviti u analizi zainteresovanih strana sledea: ije probleme i prilike analiziramo? i Ko e imati najvie koristi ili tete, i na koji nain, od predloene intervencije projektom?GLAVNI KORACIGlavni koraci u analizi zainteresovanih strana su: Identifikujte opti razvojni problem ili priliku kojom elite da se bavite/razmatrate; Identifikujte sve one grupe koje imaju odre eni interes za (potencijalni) projekat; Istraite njihove uloge, razliite interese, relativnu sposobnost i kapacitet da uestvuju u programu (jae i slabije strane); Identifikujte dokle mogu da idu saradnja ili konflikti u odnosima me u zainteresovanim stranama; Izvrite interpretaciju analize i ukljuite sve relevantne informacije u proces pripreme projekta da biste bili sigurni da su: sredstva raspore ena na najbolji nain i da ispunjavanju zadate ciljeve u distribuciji/raspodeli, kao i potrebe prioritetnih grupa, upravljanje i koordinacija osmiljeni na najbolji nain i da promoviu vlasnitvo nad projektom i uestvovanje zainteresovanih strana; konflikti koji postoje izme u interesa zainteresovanih strana prepoznati i reeni tokom osmiljavanja projekta.

NAPOMENE O TERMINOLOGIJIPostoji veliki broj pojmova koji se koriste da bi se razlikovale vrste zainteresovanih strana.Saetak terminologije koja se koristi u kontekstu EK:Zainteresovane strane (stakeholders):Pojedinci ili institucije koje direktnoili indirektno, na pozitivan ili negativan nain utiu na program ili na koje program utie.Korisnici (beneficiaries):oni koji na bilo koji nain ostvaruju korist odimplementacije programa.Ovde smo opisali analizu zainteresovanih strana odvojeno od analize problema iako su obe deo situacione analize: bez vi enja problema od strane ljudi, (situacija) nee postati jasnija (konsultacija zainteresovanih strana oko problema) i bez konsultacije zainteresovanih strana o problemu, njihovo vi enje problema (interesi, potencijal) nee biti jasniji. Analiza i planiranje tokom LFA bi trebalo da budu povezani sa analizom zainteresovanih strana na koju bi trebalo da se oslanjaju sledei koraci. Kad god bi bilo koja od ovih analiza i koraka LFA trebalo da budu provereni, analiza zainteresovanih strana bi tako e trebalo da bude ponovo razmatrana. To nas dovodi do poetne tvrdnje da analiza zainteresovanih strana nije izolovan korak u analizi, ve proces.SavjetCiljna grupa): Grupa/entitet na koji e biti izvren neposredni pozitivan uticaj. Moe ukljuiti i zaposlene u partnerskim organizacijama;..SavjetKrajnji korisnici (final beneficiaries): Oni koji dugorono imaju korist od projekta, kako na drutvenom, tako i na sektorskom nivou, npr. deca kao posledica poveanih ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, potroai zbog poveane poljoprivredne proizvodnje i marketinga..INICIRANJE NOVOG BIZNISAPostoje dva osnovna pristupa pozicioniranju, a to su strategijsko i trino pozicioniranje. Strategijsko pozicioniranje se bavi nainom na koji se biznis kao cjelina razlikuje od svojih konkurenata, dok se trino pozicioniranje bavi nainom na koji se ponuda biznisa razlikuje od konkurencije. Dakle, trino pozicioniranje ima u fokusu samo proizvode i usluge biznisa. I jedna i druga vrsta pozicioniranja predstavljaju osnovu za donoenje kvalitetnih odluka u preduzetnikom biznisu.Identifikovanje strategijske pozicije predstavlja fundamentalni element u procesu strategijskog planiranja. Strategijska pozicija je nain na koji je biznis kao cjelina lociran u odnosu na konkurente na tritu u tzv. konkurentnom okruenju. Derek Abell (1980) u svojoj knjizi "Defining the Business" govori o tome da se konkurentno okruenje moe posmatrati kroz etiri dimenzije, i to: Faza u stvaranju vrijednostiProizvodi koje kupuju potroai su obino sa visokim stepenom obrade, ali su svi oni proizvedeni eksploatacijom razliitih resursa. Mnoge kompanije funkcioniu na razliitim nivoima od eksploatacije resursa do stvaranja finalnog proizvoda. Taj u proces u kojem finalni proizvod jedne kompanije predstavlja sirovinu za drugu kompaniju naziva se lanac dodatne vrijednosti.Preduzetnik mora odluiti koje e mjesto zauzeti u ovom lancu, to se svodi na odgovore o tome koji e biti inputi i outputi biznisa. Segmenti trita koji e se opsluivatiRijedak je sluaj da biznis moe odgovoriti potrebama cijelog trita. Snaga jednog biznisa ogleda se u tome u kojoj mjeri moe privui odreenu grupu kupaca. Odabir odgovarajueg trinog segmenta omoguava biznisu da fokusira limitirane resurse, da usmjeri svoje napore i da se zatiti od konkurencije. Postoji niz naina selekcije trinog segmenta, kao to su:geografska lokacija kupca, privredna grana, demografija kupca (socijalni status, starost, lini stavovi, itd), proces (nain) kupovine, psihologija kupca (stavovi kupca prema odreenoj kategoriji proizvoda). Potrebe kupcaIndividualni potroai i kompanije imaju brojne i razliite potrebe. Preduzetnik mora donijeti odluku o tome koje od tih potreba e biti zadovoljene, jer uspjeh biznisa zavisi od odanosti kupaca. Preduzetnik mora znati da razumije potrebe kupaca. Nain zadovoljenja potreba kupacaNakon odluke o tome koje potrebe kupaca e biti zadovoljene, preduzetnik mora izvriti odabir naina zadovoljenja tih potreba. Npr. potreba za komuniciranjem moe se zadovoljiti putem pisma, telefona ili interneta. Bill Gates je uoio da se upotrebom odgovarajueg kompjuterskog sistema moe izvriti obrada velikog broja informacija za veoma kratko vrijeme. Inovacija se ne sastoji samo u stvaranju nove tehnologije, ve u razumijevanju kako se odreena tehnologija moe koristiti za zadovoljenje odreene potrebe na kvalitetniji nain.Navedene etiri dimenzije koje prikazuju strategijsko pozicioniranje biznisa u konkurentnom okruenju date su na slici.TRINO POZICIONIRANJEStrategijsko pozicioniranje opisuje nain na koji je biznis lociran u konkurentnom okruenju, dok trino pozicioniranje opisuje nain na koji se proizvodi i usluge biznisa razlikuju od onih koje nude konkurenti. Biznis e postii uspjeh jedino u sluaju da se potrebe kupaca zadovoljavaju na kvalitetniji nain ili uz isti kvalitet, po nioj cijeni.Prva faza u trinom pozicioniranju jeste razumijevanje kriterijuma po kojima kupci prave razliku izmeu ponuenih proizvoda, kao i mjere u kojoj smatraju da se ti proizvodi mogu supstituisati. Neki od osnovnih faktora trinog pozicioniranja su sljedei: Cijena kakve su cijene proizvoda u odnosu na konkurenciju; Kvalitet proizvoda da li je kvalitet visok ili nizak i da li kvalitet odgovara cijeni; Demografija mladi ili stari; dinamini ili konzervativni; Rezultati dobri ili loi rezultati; Razliiti brendovi asocijacije povezane sa razliitim brendovima; Usluge dodatna pomo u korienju i odravanju proizvoda;Stav prema dobavljau pozitivne i negativne asocijacije vezane za dobavljaa.Razliiti kupci e razliito posmatrati i vrednovati ove faktore. Proizvod se moe pozicionirati koristei neki od tri naina na koje se kupac vezuje za proizvod. Funkcionalni elementi predstavljaju karakteristike proizvoda koje donose funkcionalne koristi. Oko ovog elementa nalazi se estetski dio proizvoda, kao to je dizajn i brend. Trei element predstavljaju emotivne koristi proizvoda ili usluge. To je onaj aspekt proizvoda koji zadovoljava emotivne i duhovne potrebe kupca (npr. Potreba za isticanjem koristei odreeni brend).Cilj pozicioniranja jeste da se smanji mjera u kojoj kupac smatra da je proizvod mogue supstituisati konkurentnim proizvodom. To znai fokusiranje na aspekte proizvoda koji na kvalitetniji nain zadovoljavaju potrebe kupaca. Pozicioniranje je vrijedno preduzetniko sredstvo putem kojeg preduzetnik moe ponuditi neto novo i bolje od postojeeg.

FINANSIRANJE BIZNISASvakako, jedan od osnovnih problema sa kojim se susreu preduzetnici jeste pronalaenje kvalitetnih izvora sredstava za finansiranje biznisa. Taj problem je naroito izraen kod start up biznisa zbog nivoa rizika sa kojim se povezuje otpoinjanje nekog biznisa. Cilj ovog poglavlja jeste da uputi na potencijalne izvore finansiranja biznisa i da ukae na osnovne karakteristike pojedinih izvora.Ne treba posebno napominjati da je pronalazak sredstava za finansiranje biznisa veoma delikatan i dugoroan zadatak. Kada trae kvalitetne izvore finansiranja, preduzetnici treba da upamte sljedee tajne uspjenog finansiranja: Izbor pravih izvora kapitala za biznis moe biti podjednako vana odluka kao i izbor prave forme vlasnitva ili lokacije. Rije je o odluci koja e uticati na kompaniju tokom itavog ivotnog vijeka, tako da preduzetnici moraju dobro da odmjere sve svoje opcije prije nego to se odlue za konkretne izvore finansiranja. Jedan finansijski analitiar je rekao da je veoma vano da se potrebe za kapitalom kompanije u to veoj mjeri podudaraju sa izvorima kapitala. to je stepen podudarnosti vei to e kompanija biti uspjenija. Novac je tu negdje klju uspjeha je znati gdje ga traiti. Preduzetnici moraju uraditi svoj domai zadatak prije nego to krenu u potragu za kapitalom. Razumijevanje koji je izvor finansijskih sredstava najbolji za pojedine faze rasta i razvoja kompanije i poznavanje i uenje o izvorima finansiranja moe biti kljuno za uspjeh. Prikupljanje sredstava zahtijeva vrijeme i napor. Ponekad supreduzetnici iznenaeni nivoom energije koju je potrebno uloiti da bi se njihov rastui biznis nahranio novcem. Veliki broj prezentacija potencijalnim investitorima moe da ukrade vrijeme potrebno za upravljanje rastuom kompanijom. Kreativnost je vana u izboru izvora finansiranja. Neki tradicionalni izvori finansiranja danas igraju manju ulogu u finansiranju malog biznisa u odnosu na prola vremena. Drugi izvori finansiranja od velikih korporacija, kupaca preko meunarodnih investicionih fondova do dravnih i lokalnih programa za podrku malom biznisu danas imaju znaajnu funkciju. Da bi zadovoljili tranju za sredstvima koja proizilazi iz njihovog biznisa preduzetnici trebaju da budu kreativni isto koliko i prilikom stvaranja ideja za njihove proizvode i usluge. Internet je omoguio da prsti preduzetnika budu znaajan resurs u pronalaenju informacija koje omoguavaju pronalazak kvalitetnih finansija. Koristite ih! Internet obino preduzetnicima nudi, posebno onima koji trae realitivno male iznose sredstava, ansu da dou do informacija o izvorima sredstava do kojih bi na drugi nain teko doli. Internet omoguava sve to uz niske trokove! Preduzetnik ove informacije ne bi trebao zanemariti. Dobro se pripremiti prije obraanja potencijalnim kreditorima ili investitorima. Ulovu na kapital ne dozvolite da potencijalni sporazum propadne zbog nespremnosti da prezentirate svoju biznis ideju potencijalnim kreditorima i investitorima na jasan, koncizan i ubjedljiv nain. Naravno, ovo zahtijeva solidan biznis plan.Preduzetnici se danas ee oslanjaju na vie razliitih izvora finansiranja u odnosu na prolost kada je postojao uglavnom jedan izvor finansiranja. Oni su shvatili da je u ovom vremenu potrebno napraviti iroku mreu da bi se dolo do potrebnih finansijskih sredstava.VRSTE KAPITALADa bi postao uspjean preduzetnik od pojedinca se zahtijeva da postane vjet sakuplja finansijskih sredstava. Ovaj posao zahtijeva vie vremena i energije nego to mogu zamisliti veina osnivaa biznisa. U start-up kompanijama, prikupljanje kapitala moe lako troiti i polovinu preduzetnikovog vremena i moe trajati mjesecima dok se proces ne zavri.Pod kapitalom se podrazumijeva svaka vrsta bogatstva koja se koristi za proizvodnju dodatnog bogatstva. On postoji u mnogim oblicima u biznisu ukljuujui gotovinu, zalihe, opremu, ideju i sl. Preduzetnicima su potrebne tri razliite vrste kapitala:Fiksni kapitalFiksni kapital je potreban za nabavku fiksnih ili trajnih sredstava kao to su objekti, zemlja, kompjuteri i oprema. Novac investiran u ovu vrstu sredstava je zamrznut jer ne moe biti iskorien u druge svrhe. Uobiajenio je da su vee sume investitrane u ovu vrstu sredstava i da su kreditni uslovi za fiksna sredstva povoljniji. Kreditori fiksnih sredstava oekuju na nabavka ovih sredstava povea efikasnost i profitabilnost biznisa. Pored toga, njihova oekivanja usmjerena su i na to da fiksni kapital kreira poboljane tokove gotovine i na taj nain obezbijedi laku otplatu zajma.Radni kapitalRadni kapital predstavlja povremene izvore finansiranja za biznis. To je kapital koji je potreban da bi se finansirale uobiajene kratkorone aktivnosti kompanije. Raunovoe radni kapital definiu kao tekua sredstva umanjena za tekue obaveze. Potrebna za radnim kapitalom se poveava zbog neujednaenog priliva i odliva gotovine iz biznisa usled normalnih sezonskih oscilacija. Prodaja na kredit, sezonske promjene u prodaji ili nepredvidive promjene u tranji e kreirati fluktuacije u toku gotovine bilo koje male kompanije. Radni kapital se koristi za finansiranje zaliha, plaanje rauna, finansiranje prodaje na kredit, isplatu nadnica i zarada i za bilo koje druge neoekivane hitne sluajeve. Kreditori radnog kapitala oekuju da on produkuje bolji tok gotovine koji e omoguiti nesmetanu otplatu duga.Kapital za rastKapital za rast, suprotno od radnog kapitala nije povezan sa sezonskim fluktuacijama u malom biznisu. Potreba za kapitalom za rast se poveava kad se postojei biznis iri ili mijenja svoju primarnu putanju. Kao i kreditori radnog kapitala, kreditori kapitala za rast oekuju da on pobolja profitabilnost i na taj nain utie na poboljanje toka gotovine i omogui nesmetan povratak sredstava.Iako su ova tri tipa kapitala meusobno meuzavisna svaki od njih ima specifine izvore, karakteristike i efekte na biznis i njegov dugoroan rast koje preduzetnik mora prepoznati.

VLASNIKI I DUNIKI IZVORI KAPITALAU cilju javnog pristupa fenomenu izvora finansiranja ini se cjelishodnim prethodna podjela istih. Sopstveni kapital predstavlja linu investiciju vlasnika u biznis i ponekad se naziva rizini kapital jer se investitori u sluaju bankrotstva biznisa prvo susrijeu sa rizikom gubljenja sredstava koja su sami investirali u biznis.Osnovna prednost ove vrste kapitala je ta to se on ne mora vraati kroz otplate ve njegovi vlasnici dijele profit i imaju pravo glasa prilikom donoenja odluka o budunosti kompanije. Preduzetnici imaju vei procenat vlastitog kapitala u periodu otpoinjanja biznisa u odnosu na druge faze. Duniki kapital preduzetnici pozajmljuju i moraju ga vraati sa kamatom. Veoma mali broj preduzetnika ima toliki iznos sopstvenog kapitala da moe finansirati kompletne potrebe biznisa u poetnoj fazi. Mnogi od njih se moraju osloniti na odreene dunike izvore da bi pokrenuli biznis.Kreditori su brojniji u odnosu na investitore. Bez obzira na predhodno dobijanje kredita za biznis moe biti veoma teko. Iako pozajmljeni kapital vlasniku omoguava da zadri kompletnu kontrolu nad biznisom on se mora iskazati kao obaveza u bilansu stanja i mora biti otplaen sa kamatom.Takoe, obzirom da kreditori mali biznis smatraju rizinijim od velikog vlasnici malog biznisa plaaju veu kamatnu stopu na kredite u odnosu na vlasnike velikih preduzea, zbor relacije rizik - povraaj .Vlasnici malog biznisa obino plaaju stopu koja se sastoji iz stope koju banka naplauje kreditno najsposobnijim preduzeima plus par procenata.

VLASNIKI IZVORI KAPITALAKada su u pitanju vlasniki izvori finansiranja, oni su prihvatljivi pod skraenicom 3F (Family, Friend, Financial Insitutions) odnosno porodica, prijatelji i finansijske institucije.Lina uteevinaZa otpoinjanje biznisa preduzetnici prvo sredstva trae u vlastitim (izvorima) depovima. To je najjeftiniji izvor finansiranja! to prije izvuete pare iz sopstvenog depa imaete vei udio vlasnitva u biznisu. Preduzetnici oigledno uoavaju benefite samofinansiranja to je najei izvor finansiranja kod otpoinjanja biznisa.Kreditori i investitori oekuju da preduzetnici uloe vlastiti novac u svoj biznis. Ako preduzetnik nije voljan da uloi vlastita sredstva u biznis, potencijalni investitori nisu voljni, takoe, da investiraju svoja sredstva. Sa druge strane, ne ulaganje velikog dijela sopstvenog kapitala preduzetnika stavlja u situaciju da pozajmljuje velike iznose na koje plaa kamatu ili da se odrekne znaajne proporcije vlasnitva u biznisu. Veliko zaduivanje u poetnim fazama biznisa pravi pritisak na tok gotovine preduzea u kasnijim fazama. Prijatelji i lanovi porodiceIako veina preduzetnika prvo gleda u vlastite depove i bankarske raune da bi finansirali biznis, rijetko koji je u mogunosti da sam isfinansira biznis. Tanije, prema statistikim podacima, tri od etiri biznis pokreu uz pomo eksternih izvora finansiranja. Nakon pranjenja vlastitih izvora, gdje preduzetnici da trae kapital? Drugo mjesto su prijatelji i lanovi porodice koji su moda voljni da investiraju u biznis. Zbog njihovih relacija sa osnivaem biznisa ovi ljudi e najverovatnije biti voljni da investiraju. esto su oni vie strpljivi i manje nametljivi u poslovima oko biznisa od drugih eksternih investitora.Sredstva porodice i prijatelja su izvrstan izvor poetnog kapitala i biznis mogu razviti do te mjere da postane interensantan za ostale privatne investitore. Meutim, unutranje opasnosti vrebaju u sluaju investitranja porodice i prijatelja. Nerealna oekivanja i nerazumijevanje rizika dovela su do raskida mnogih prijateljstava. Da bi izbjegao takve probleme, preduzetnik mora iskreno predstaviti investicionu ansu i prirodu rizika povezanog sa ulaganjima. Biznis aneliNakon investiranja sredstava iz sopstvenih izvora i investiranja sredstava lanova porodice i prijatelja voljnih da investiraju, mnogim preduzetnicima nedostaje jo sjemenskog kapitala. Sljedei korak u pronalaenju sredstava su privatni investitori. Ovi privatni investitori ili aneli su individue koje imaju sredstva i koji su sami preduzetnici voljni da investitraju u start up biznis u zamjenu za odreeni procenat vlasnitva u biznisu. U praksi ovi investitori u duem periodu biznisu donose znaajne izvore finansiranja.U mnogim sluajevim aneli investiraju i iz nekih drugih razloga, a ne samo ekonomskih i voljni su da investiraju novac u kompaniju u ranim fazama, mnogo prije nego to se pojave institucinalni investitori i venture capital preduzea. Korporacije i ostala privredna drutvaVelike korporacije nalaze interesa da investiraju u mala preduzea. Danas, oko 300 velikih korporacija irom svijeta investiraju u mlada preduzea, a oko 20% eksternih investicija u mali biznis dolazi od velikih korporacija. Male kompanije nemaju samo korist od finansijske injekcije koju im daju velike korporacije, ve imaju i mnoge druge benefite iz ove relacije, npr. tehnika ekspertiza, kanali distribucije, marketing know-how i kontakti sa mnogim vanim kupcima i dobavljaima. Jedna, jo vanija korist je da male kompanije kroz investicije velikih korporacija dobijaju kredibilitet. Od ostalih izvora finansiranja napomenuemo i venture kapital preduzea to su profitno orjentisana preduzea koja prikupljaju kapital i investiraju ga u biznis u ranim fazama, za koji se procjeni da moe brzo rasti i donositi znaajan profit. Interesantan nain prikupljanja sredstava je svakako i javna ponuda akcija preduzea. DUNIKI IZVORI KAPITALADuniko finansiranje podrazumijeva izvore finansiranja koje preduzetnik pozajmljuje i na koje plaa kamatu. Kreditori su brojniji od investitora, ali bez obzira na to mali biznis moe da naie na ozbiljne prepreke prilikom dobijanja zajma. Iako ovakvo finansiranje biznisa omoguava vlasniku da zadri cjelokupno vlasnitvo u biznisu ono se mora evidentirati kao obaveza u bilansu stanja i dug mora biti otplaen sa kamatom u nekom periodu u budunosti. Vano je napomenuti da zbog prirode poslovanja malog biznisa oni spadaju u grupu povjerilaca veeg rizika u odnosu na velike korporacije, te zbog toga moraju plaati vee kamate na pozajmljena sredstva (kamatna stopa zaraunata preduzeima sa najveim kreditnim rejtingom uveana za par procenata). Iako je prethodno tano kreditni izvori kapitala su jeftiniji u odnose na investitore jer investitori obino zahtijevaju vee stope povrata u odnosu na kreditore. Uzimajui u obzir rizik koji nosi investiranje u ovaj biznis investitori zahtijevaju vee stope povraaja od kreditora.Preduzetnici koji su zainteresovani za dunike izvore finansiranja se susrijeu sa velikim brojem opcija kredita koji se razlikuju u kompleksnosti, dostupnosti i fleksibilnosti. Bitno je napomenuti da sve ove kreditne opcije nisu podjednako povoljne. Razumijevajui razliite izvore kapitala privatnih i dravnih kreditora njihove karakteristike, preduzetnici mogu znaajno poveati anse za dobijanje kredita.BankeKomercijalne banke. Komercijalne banke su srce finansijskog trita za mala preduzea, omoguivajui im dobijanje velikog broja razliitih kredita. Neke studije su pokazale da komercijalne banke obezbjeuju 64% kredita dostupnih malom biznisu u poreenju sa 12,3% koje obezbjeuju komercijalne finansijske kompanije, sljedei najvei izvor finansijskih sredstava za mala preduzea. Dakle, za vlasnike malog biznisa, banke su prvi izvor dunikog finansiranja.Banke su dosta konzervativne u donoenju odluka o kreditiranju i vie preferiraju kreditiranje stabilnih, uspostavljenih biznisa, u odnosu na finansiranje poetnika. Podatak iz statistike govori da samo 5% do 8% malih preduzea u otvaranju dobija kredit od banke. Banke ele da vide dokaze o uspjenosti kompanije prije nego to odobre zajam. One razmatraju funkcionisanje preduzea u prolosti i prouavaju finansijske izvjetaje kako bi procijenili njegovu buduu poziciju. Banke, takoe, ele dokaze stabilnosti u kompaniji, a naroito kada su u pitanju prihodi i njihove projekcije iz kojih donose zakljuke o sposobnosti preduzea da vraa zajam. Ako odobre kreditni zahtjev malom i srednjem preduzeu banke ele da vide dovoljno gotovine u gotovinskom toku da se kredit bez problema moe vratiti, obimno obezbjeenje kredita ili kreditnu garanciju kreditno garantnog fonda. Studije pokazuju da male banke imaju vie razumijevanja i sklonije su pozajmljivanju sredstava manjim preduzeima. U posljednje vrijeme i velike bankarske institucije prepoznaju mala preduzea i individualni biznis kao svoje trite nudei im povoljnije bankarske proizvode putem specifinih kreditno-garantnih ema.Kada vrednuju kreditni zahtjev preduzea, banke se fokusiraju na gotovinski tok, kako bi bile sigurne da biznis generie dovoljno gotovine za povraaj sredstava. Prvo pitanje u glavama bankara, kada razmatraju jedan ovakav biznis plan je da li preduzee moe da generie dovoljan iznos kea da bi otplatilo zajam. ak i u sluaju uzimanja obimnog obezbjeenja, zadnja stvar koju banke ele je da preduzee propadne i da kroz aktiviranje obezbjeenja primora vlasnika da vrati zajam. Iz tog razloga banke dobro analiziraju gotovinski tok preduzea.Kratkorone pozajmice. Kratkorone pozajmice sa rokom dospijea manjim od jedne godine, su najei oblik kredita koje komercijalne banke odobravaju malim preduzeima. Ovi izvori obino popunjavaju izvore za finansiranje radnog kapitala Srednjoroni i dugoroni krediti. Iako banke u prvoj liniji preduzeima omoguavaju dobijanje kratkoronih kredita, one e sigurno odobravati i srednjorone i dugorone kredite. Kratkoroni i dugoroni krediti koji su po pravili obezbjeeni kolateralom, imaju rok dospijea dui od jedne godine i obino se koriste za finansiranje rastueg i fiksnog kapitala. Male kompanije se susrijeu sa veim izazovom aplicirajui za srednjoroni ili dugoroni kredit zbog veeg rizika kojem se u sluaju njihovog odobravanja izlae banka. Obino se ovi zajmovi otplauju mjeseno ili kvartalno. Jednan od najeih zajmova je omoguavanje kupovine na rate, koje banke obino odobravaju preduzeima za kupovinu opreme, nekretnina ili ostale fiksne aktive. Kada finansira nabavku opreme, banka obino vri pozajmicu od 60% do 80% od vrijednosti opreme, a kao obezbjeenje moe biti sama oprema. Plan otplate kredita, koji je obino na mjesenom nivou se usklauje sa radnim ciklusom opreme koja se nabavlja.NEBANKARSKI IZVORIIako se njima preduzetnici prvo obraaju banke nisu jedini kreditori. U ovom dijelu emo skrenuti panju na ostale izvore dunikog finansiranja. Kreditori koji svoju pozajmicu baziraju na aktivi preduzea. Rije je obino o manjim komercijalnim bankama, komercijalnim finansijskim kompanijama, ili drugim kreditorima, koji omoguavaju malom preduzeu da dobije pozajmicu zalaui sredstva kao to su potraivanja, zalihe i sl. kao sredstvo obezbjeenja. Ovaj vid finansiranja je naroito pogodan za proizvoae, trgovine, distributere koji imaju veliki iznos potraivanja i zaliha. ak i ne profitabilne kompanije ija analiza finansijskih izvjetaja ne bi ubijedila bankare da odobre kredit na ovaj nain mogu doi do sredstava.Time se omoguava kompanijama koje su siromane gotovinom a bogate sredstvima, koja nisu toliko produktivna, da uz pomo ovih sredstava dou do gotovine za finansiranje rasta komanije ili trenutne krize likvidnosti. Kao i banke i ove kreditore zanima gotovinski tok kompanije, ali oni su vie zainteresovani za vrijednost aktive koja se nudi kao sredstavo obezbjeenja.Vrijednost kredita koju e kompanija dobiti zavisie od vrijednosti sredstava i procentualne vrijednosti sredstava koju kreditor odobriti u vidu zajma. Trgovaki krediti - Zbog njihove trenutne dostupnosti trgovaki krediti su veoma vaan izvor finansiranja za preduzetnike. Kada banke zbog velikog rizika odbiju da daju kredit preduzetniku koji otpoinje svoj biznis on moe pokuati da dobije trgovaki kredit. Obino je mnogo lake dobiti trgovaki kredit u formi mjesenih otplata nego kredit od banke. Ono to je, takoe, veoma vano je da kad preduzetnik od dobavljaa dobije ovakav kredit na kratak rok on je obino bez kamate. Obino su dobavljai i ostali povjerioci spremni finansirati preduzetnika od 30 do 60 dana bez kamate.Finansiranje opreme - Veina prodavaca opreme omoguuje preduzetnicima kupovinu opreme na odloeno plaanje. Ovaj vid finansiranja je slian trgovakom kreditu sa nekim razlikama. Obino ovi povjerioci daju relaksirajue uslove finansiranja sa periodom otplate koji je jednak ili manji ivotnom ciklusu opreme. Uobiajeno je da ovi dobavljai nakon jednog aranmana ponude preduzeu nabavku nove opreme, kako bi zamijenili dotrajalu opremu. Neke kompanije preferiraju kupovinu opreme na lizing u odnosu na velike investicije u fiksnu aktivu. Obino su ovi krediti, kad je u pitanju kamata, ne povoljniji u odnosu na pozajmice iz banke.Komercijalne finansijske kompanije - Kada banka odbije da odobri preduzetniku kredit on moe potraiti sredstva kod kod komercijalnih finansijskih kompanija. Rije je o potencijalnim davaocima kredita koji su spremni tolerisati vei rizik prilikom odobravanja kredita. Naravno njihov primarni interes je da stvore dobar kreditni portfolio te prilikom odobravanja ovih rizinijih aranmana trae obezbjeenje kreditnih sredstava. Na taj nain pokrivaju svoje eventualne gubitke. Zbog toga to za odobrenje ovih kredita uzimaju adekvatno obezbjeenje one ne trae kompletne finansijske projekcije za traioca kredita. Ovo ne znai da oni ne prave jasne finansijske projekcije za preduzee prije odobrenja zajma. Zbog injenice da su spremne tolerisati vei rizik kamatne stope na sredstva ovih finansijskih institucija su vee.tedno kreditne asocijacije - Ove asocijacije su specijalizovane za finansiranje realne imovine. Krediti ovih asocijacija temelje se na hipoteci. Brokerske kue u saradnji sa bankama - Brokerske kue su takoe ukljuene u obezbjeenje sredstava svojim klijentima i to obino rade po povoljnijim uslovima u odnosu na banke. Ove pozajmice su jeftinije jer su sredsvo obezbjeenja za ove pozajmice akcije i obveznice u portfelju klijenta koje spadaju u kvalitetno i likvidno sredstvo obezbjeenja. Ovi krediti se brzo realizuju. tavie nije rijedak sluaj da brokerska kua ponudi itavu liniju kredita za klijente koji otvore raun u brokerskoj kui.Uobiajeno je da na ove kredite nema preciziranog perioda otplate i on traje sve dok trina vrijednost portfolija kojim klijent raspolae zadovoljava minimalne zahtijeve.Meutim, postoji rizik odobravanja ovakvih kredita. Brokeri obino zahtijevaju 30% "prostora" rije je o iznosu do kojeg se moe smanjiti vrijednost portfolija klijenta prije nego to brokerska kua zatrai od klijenta do obezbijedi jo gotovine ili hartija u cilju obezbjeenju pozajmice. Ako se klijent ne odazove zahtijevu brokera on moe prodati njegov portfolio i namiriti svoja potraivanja.Osiguravajue kue - Za mnoge vlasnike malog biznisa osiguravajue kue mogu biti znaajan izvor kapitala za biznis. Osiguravajue kue generalno nude dvije vrste pozajmica: zasnovane na polisi osiguranja i zasnovane na hipoteci.Pozajmice po osnovu polise osiguranja odobravaju se na osnovu iznosa koje se kroz premije uplauju. Obino je potrebno dvije godine da bi se akumulirao dovoljan iznos da bi se kredit odobrio. Jednom kada se prikupi dovoljan iznos novca preduzetnik moe pozajmiti do 95% vrijednosti tokom bilo kojeg perioda vremena. Osiguravajue kompanije nude povoljne kamatne stope koje su obino ispod preovlaujuih bankarskih kamatnih stopa.Osiguravajue kompanije odobravaju pozajmice na osnovu hipoteka na dugi rok i na osnovu realne imovine iji je minimum limitiran na 500.000 . Oni se obino odobravaju na osnovu vrijednosti realne imovine koja se nabavlja. Osiguravajue kompanije e odobriti od 75% do 80% vrijednosti imovine i omoguie period otplate od 25 do 30 godina tako da otplate ne vre pritisak na gotovinski tok preduzea.Kreditne unije - Kreditne unije su neprofitna finansijska udruenja koje promoviu tednju i obezbjeuju kredite njihovim lanovima. Najpoznatije su po obezbjeivanju potroakih i zajmova za kupovinu automobila. Mnoge od ovih unija su voljne obezbijediti sredstva svojim lanovima za otpoinjanje biznisa. Procedure dobijanja kredita su sline onima u banci, ali su iznosi odobrenih kredita obino manji.Obveznice - Obveznice su uvijek bile popularan izvor dunikog finansiranja za velike korporacije. Veoma mali broj vlasnika malog biznisa shvataju da im na raspolaganju stoji ovaj znaajan vid finansiranja. Iako tek osnovane, kompanije nisu sposoban kandidat za emisiju obveznica, veliki broj rastuih kompnija moe pronai sredstava kroz emisiju obveznica u sluaju da banke i ostali kreditori kau ne.Programi sa dravnog nivoa - U velikom broju drava postoje programi sa dravnog i lokalnog nivoa koji su sponzorisani od strane drave, a iji je cilj pruanje kvalitetne podrke razvoju biznisa. Ove aktivnosti utiu na to da vlasnici biznisa dou do povoljnih finansijski sredstava za pokretanje i razvijanje biznisa. Na ovaj nain drava moe ostvarivati ciljeve svoje ekonomske politike.Lizing Oblik finansiranja kojim se, najee oprema, ustupa preduzetniku ili vlasniku malog biznisa pod odgovarajuim finansijskim uslovima. Lizing kompanija je vlasnik osnovnih sredstava (zgrade, maine, vozila, oprema, raunari i sl.). Lizing kompanija i korisnik lizinga (preduzetnik) potpisuju Ugovor o lizingu kojim su precizirani: kamatna stopa na korieno sredstvo, period povraaja, mjeseni anuitet (kamata i rata). Uplatom posljednjeg anuiteta korisnik lizinga po osnovu odredbi Ugovora postaje i vlasnik predmetnog osnovnog sredstva.

PITANJA NA KOJA INVESTITORU TREBA ODGOVORKljuni rezultat uenja: Prepoznavanje vrste informacija koje su potrebne investitoru za donoenje investicione odluke. Uvijek postoji informaciona asimetrija izmeu investitora i preduzetnika, jer investitor nije tako dobro informisan o biznisu kao preduzetnik. Prije donoenja investicione odluke, investitor mora imati odgovor na sljedea pitanja: Da li je biznis odgovarajueg tipa? Kolika investicija je neophodna? Koliki je oekivani povraaj? U kojoj fazi rasta se biznis nalazi? Za koje projekte e kapital biti upotrijebljen? Kakav je potencijal biznisa? Kakvi su rizici vezani za biznis? Koji je nain izvrenja investicije? Koje vrste kontrole e biti sprovedene nakon investiranja?

Kawasaki (2001) navodi deset najeih neistina koje preduzetnici navode u svojim zahtjevima za investiranje, a to su sljedee: "Nae projekcije su konzervativne". "Znaajni subjekti procjenjuju da e se nae trite proiriti". "Vaan kupac e potpisati ugovor sa nama sljedee sedmice". "Kljuni zaposleni ekaju da nam se pridrue im dobijemo sredstva". "Nemamo konkurenciju". "elimo da zakljuimo sporazum o zatiti naih poslovnih ideja". "Taj glavni konkurent je previe slab za nas". "Drago nam je da smo zakljuili posao". "Patenti tite na biznis". "Potrebno nam je trino uee od samo 1%".ANALIZA PROBLEMAU okviru LFA podrazumeva se da postoji potreba za intervencijom da bi se poelo sa razmiljanjem o projektu: ukoliko postoji nepoeljna situacija, intervencija (projekat) bi trebalo da pomogne da se takva situacija rei. Tokom LFA, neeljena situacija se prevodi i kristalizuje u probleme. Analiziranje problema stoga znai analiza postojee situacije.SVRHA I NAJVANIJI KORACIAnaliza problema identifikuje negativne aspekte postojee situacije i ustanovljava odnose izme u uzroka i posledica kod identifikovanih problema.Ukljuuje tri osnovna koraka: Definicija okvira i predmeta analize; Identifikacija glavnih problema sa kojima se suoavaju ciljne grupe i korisnici (Koji su problemi? Ko se suoava sa njima?); i Vizualizacija problema u formi dijagrama, problemskog stabla ili hijerarhije problema, koji Vam pomae da analizirate i razjasnite odnose izme u uzroka i posledica.Tokom analize problema se analiziraju negativni aspekti postojee situacije. Identifikuju se kljuni problemi i uzrona veza me u njima. Prvo, morate prikupiti to vie informacija o postojeoj situaciji da bi nakon toga izvrili analizu koja, u zavisnosti od sloenosti okolnosti, moe da potraje. Na osnovu te analize, konsultuju se identifikovane zainteresovane strane o njihovom vi enju problema. Konsultacije se mogu obaviti na razliite naine koji zavise od zainteresovanih strana. One se esto organizuju u formi radionica. Razmena ideja (brainstorming) se moe korisiti kao jedna od tehnika na poetku radionice da bi se, zajedno sa zainteresovanim stranama, identifikovali kljuni problemi.PRAVILA RAZMENE IDEJA Sve ideje se prihvataju bez argumenata; Neka Vam cilj bude kvantitet pre nego kvalitet; Nema rasprave da li je neka ideja prihvatljiva ili ne, samo da li je ve navedena; U ovom trenutku ne bi trebalo da vrite evaluaciju; koncentriite se na to da pokrijete to vie ideja.SavjetNEKI OD PRIMERA ANALIZE ZAINTERESOVANIH STRANACiljne grupe: turistiki radnici u XY podruju,Direktni korisnici: turistiki radnici na biciklistikim rutama(na primer 20), zaposleni u pomonim turistikim objektima(na primer 20) i u turistikim agencijama (na primer 15)Indirektni korisnici: turisti i lokalna populacijaPartneri: prekogranine turistike zajednice.PRAVLJENJE PROBLEMSKOG STABLAProblemsko stablo se razvija tako to se problemi napiu na kartice i pore aju na zid prema hijerarhiji uzrok posledica, sa mogustvom dodavanja novih problema kako se oni pojavljuju. Stablo bi trebalo da ima glavni problem na vrhu i niz manjih problema koji proistiu iz tog osnovnog.Najlaki nain za pravljenje problemskog stabla je tako to ete krenuti od poetnog problema i dodavati ostale kartice sa problemima ispod njega. Nije vano koji problem izaberete za poetni, ali bi bilo najbolje da je to problem za koji se svi uesnici sloe da je od najvee vanosti.Problemsko stablo se pravi tako to povezujete kartice sa problemima sa poetnim problemom koristei princip uzroka i posledica: Ukoliko je problem uzrok poetnog problema, tu karticu stavite ispod; Ukoliko je problem posledica poetnog problema, tu karticu stavite iznad; Ukoliko nije ni uzrok ni posledica, stavite karticu u istoj ravni.ova analiza je namenjena identifikovanju istinskih prepreka koje su vane zainteresovanim stranama i koje ele da prevazi u. Jasna analiza problema stoga prua jednu zdravu osnovu iz koje se moe razviti niz relevantnih i fokusiranih ciljeva projekta.IZRADA PROBLEMSKOG STABLA Razmotrite i identifikujte sektore tokom razmene ideja; Uesnici moraju razgovarati o svakom pojedinanom problemu, sloiti se i zabeleiti ga. Pojedinani problem se bira sa liste svih problema, a nakon njega sledi problem koji je jasno povezan; Ukoliko je problem uzrok, postavite da na ravan ispod; Ukoliko je problem posledica, postavite ga na ravan iznad; Ukoliko problem nije ni uzrok ni posledica, postavite ga na istu ravan; Problemsko stablo raste tako to na slian nain dodajete ostale probleme.Kada zavrite problemsko stablo, odaberite kljuni problem koji predstavlja glavnu prepreku u projektu/programu. Zainteresovane strane se moraju sloiti oko toga koji je to kljuni problem kojim e se projekat baviti. Naknadne revizije problemskog stabla mogu dovesti do toga da neki drugi problem bude prepoznat kao kljuni, ali to ne bi trebalo da utie na validnost inicijalne analize.PRIMER PROBLEMSKOG STABLAIstraivanje koje je 2003. godine se sprovela nacionalna turistika organizacija u saradnji sa kompanijom XY iz Hrvatske je pokazalo da prekogranine oblasti imaju zavidan turistiki potencijal zahvaljujui izvanrednim prirodnim resursima i ve postojeom infrastrukturom za rekreativni turizam. Ipak,zajedniki problemprekograninih oblasti je da postojee biciklistike staze, koje su najvaniji deo rekreativnog turizma, ne privlae dovoljan broj turista i biciklista, to dalje rezultuje u slabom kvalitetu rekreativnog turizma sa obe strane granice.Glavni prepoznatiuzrociovog problema su nedovoljno odravanje infrastrukture i sporadnino, a nezajedniko, promovisanje biciklistikih staza kao dela turistike ponude pograninih oblasti.

UpozorenjeFinalizovano problemsko stablo predstavlja optu sliku trenutne negativne situacije oko koje su se sloile sve zainteresovane strane...

ANALIZA CILJEVAZa razliku od analize problema koja predstavlja negativne aspekte postojee situacije, analiza ciljeva opisuje buduu situaciju do koje e se doi tako to e se reiti prepoznati problemi.Tokom analize ciljeva, identifikuju se potencijalna reenja za date situacije. To ukljuuje ponovno formulisanje negativnih aspekata (problema) i prepoznaje ih kao pozitivne aspekte (zamiljene u budunosti) koji se nalaze u stablu ciljeva. Sada, u stablu ciljeva, ciljevi su ure eni prema hijerarhiji i odnos izme u uzroka i posledica je zamenjen odnosom izme u sredstava i ciljeva (ta bi trebalo da bude uinjeno da bi se to postiglo?).SVRHA I NAJVANIJI KORACICiljevi bi trebalo da odslikavaju eljenu situaciju u budunosti, ali bi trebalo da budu realno dostini (to moe biti postignuto tako to bi, na primer, kvalifikovali ciljeve).Negativne situacije na problemskom stablu su pretvorene u reenja koja suizraena kao pozitivna dostignua

KORACI U IZRADI STABLE CILJEVAKORAK 1Ponovo formuliite sve negativne situacije iz analize problema u pozitivne situacije koje su: Poeljne; Realne i dostine.KORAK 2Proverite odnos izme u sredstava i ciljeva da biste osigurali validnost i potpunost hijerarhije (odnosi izme u sredstava i ciljeva se pretvaraju u veze izme u sredstava i ciljeva).KORAK 3: Ukoliko je potrebno: Revidirajte izjave; Dodajte nove ciljeve ukoliko mislite da su relevantni i potrebni da bi se dostigli ciljevi na sledeem, viem nivou; Izbriite ciljeve koji ne deluju prigodno ili potrebno.Kada zavrite, stablo ciljeva e Vam pruiti sliku eljene budue situacije, ukljuujui i sredstva koja bi mogli da korisite da bi dostigli zacrtane ciljeve. Kao i u sluaju problemskog stabla, stablo ciljeva bi trebalo da Vam prui pojednostavljen, ali sveobuhvatan saetak realne situacije. Na ovaj nain ete doprineti analizi i prezentaciji ideja. Najvea prednost ove metode je to to analizu potencijalnih ciljeva projekta zasniva na reavanju niza jasno identifikovanih prioritetnih problema.

PRIMER STABLA CILJEVAUkoliko jekljuni problem (postojea negativna situacija)prekogranine oblasti u tome to biciklistike staze ne privlae dovoljan broj turista i biciklista, ondaeljeno (pozitivno) reenjeovog problema, ili specifini cilj projekta, moe biti unapre ivanje infrastrukture i promovisanje biciklistikih staza kao zajednike turistike ponude prekogranine oblasti sa ciljem da postane atraktivnija i prepoznata od strane turista i biciklista.Ukoliko je(negativna) posledica prepoznatog kljunog problemalo kvalitet rekreativnog turizma u prekograninoj oblasti, onda jeeljena krajnjasituacijaspecifinog cilja projekta na dugi rok da se unapredi kvalitetrekreativnog turizma, to je jedan od najvanijih prioriteta na regionalnom i nacionalnom nivou, a u isto vreme je i dosledan sa merama iz prekograninog programa.

Kada zavrite stablo ciljeva, potrebno je da izvrite ponovnu procenu odnosa izme u razliitih ciljeva i, ukoliko je potrebno, organizujete ih drukije ....ANALIZA STRATEGIJAKonana faza u analizi podrazumeva prepoznavanje moguih reenja koja bi mogla da pomognu pri formiranju strategije projekta i odabira jedne ili vie strategija koje e se koristiti u projektu. Tokom analize strategija donosi se odluka o tome kojim ete se ciljevima baviti u okviru projekta, a kojim ne.Poetna taka za analizu strategije je stablo ciljeva. Da li ete odabrati jednu ili vie strategija zavisi od kriterijuma, oko kojih se moraju sloiti svi partneri, kao i od specifinog konteksta projekta. Neki od moguih kriterijuma su: trokovi, hitnost, dostupni resursi, drutvena prihvatljivost, aspekat rodne ravnopravnosti, vreme za koje e se ostvariti koristi, izvodljivost, smernice razvojine politike itd. Informacije do kojih ste doli prilikom analize zainteresovanih strana (potencijali, podrka, otpor itd.) i analize potencijala bi tako e trebalo da uzmete u obzir prilikom donoenja odluke.SVRHA I NAJVANIJI KORACIOva faza u analizi je najtea i najizazovnija poto podrazumeva objedinjavanje velike koliine informacija i donoenje kompleksne odluke o najboljoj strategiji (ili strategijama) implementacije. U praksi, potrebno je napraviti veliki broj kompromisa da bi se izbalansirali razliiti interesi uesnika u procesu, politiki zahtevi i realna ogranienja poput vrlo verovatne nedostupnosti sredstava. Ipak, ovaj zadatak je svakako laki ukoliko postoji set kriterijuma koje moete da iskoristite da biste ocenili koje opcije da upotrebite.Neki od kljunih kriterijuma za odabir strategije su: Oekivani doprinos kljunim ciljevima politika kao to je smanjenje siromatva ili ekonomska integracija; Koristi za ciljne grupe ukljuujui i ene i mukarce, mlade i stare itd.; Komplementarnost sa drugim projektima koji su u toku ili koji su planirani; Implikacije kapitala i operativnih trokova, kao i sposobnost da se podnesu trokovi koji se ponavljaju; Finansijska i ekonomska korist; Doprinos izgradnji institucionalnih kapaciteta; Tehnika izvodljivost; Uticaj na ivotnu sredinu; OdrivostStrategija koju odaberete posluie Vam da formuliete prvu kolonu logikog okvira, a naroito e Vam pomoi da prepoznate opti cilj projekta, njegovi svrhu i potencijalne rezultate.