Upustvo.doc

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U TRSTENIKU

Studijski program Inenjerstvo u drumskom saobraaju

Predmet ODRAVANJE TRANSPORTNIH SREDSTAVAUPUTSTVOo izradi projektnog rada iz predmeta Odravanje saobraajnih sistema na Visokoj tehnikoj mainskoj koli strukovnih studija TrstenikU Trstenik, 2015.

VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U TRSTENIKU Studijski program Inenjerstvo u drumskom saobraaju

Predmet ODRAVANJE TRANSPORTNIH SREDSTAVAPROJEKTNI ZADATAKZa studenta

Zadatak

Izraditi tehnoloki projekat pogona za odravanje vozila. Sva vozila su prosene starosti 10 godina, vozni park je homogen i sva vozila se nakon zavrsenog rada vracaju u bazu.

Radno vreme tansportnog preduzea je organizovano u dve smene a pogona za odravanje u jednoj smeni. Broj radnih nedelja u godini je 52 u toku godine, a broj radnih dana u nedelji je est dana po 8 h dnevno. Vozila rade u gradskim uslovima odvijanja saobraaja tokom cele godine.

U okviru tehnolokog projekta potrebno je uraditi:1. Proraun potrebnih kapaciteta: proraun broja RMV-a za preventivno odravanje

proraun broja RMV-a za korektivno odravanje

proraun broja proizvodnih radnika

2. Tehnoloka koncepciju pogona za odravanje:

dati opis operacija na pojedinim RmV-a i tehnoloki postupak izvoenja III stepena PPI-a (ematski prikazati)

odrediti duinu toka ciklusa (grafiki prikazati) na pojedinim RmV-a

potrebnu struku radnika

potrebnu opremu i alati za izvoenje operacija odravanja

Ulazni podaci:

1. vozni park 30 vozila,

2. srednja godinja kilometraa 55000 km,

3. program preventivnih intervencija (dat u prilogu zadatka),

4. specifini obim radova na korektivnim intervencijama 12.5 [as/rad*1000 km]NAPOMENA: Sve priloge raditi u skladu sa SRPS i ISO standardima

Rok za predaju rada: 15. jun 2015. godine

PREDMETNI NASTAVNIKProgram prevetntivnih intervencija za vozilo

PPI I stepen (nega i kontrola): dnevna periodinostRedni brojVrsta intervencije - operacijeObim rada [min /rad]

1Kontrola nivoa ulja u motoru2

2Kontrola nivo rashladne teosti1

3Kontrola svetlosnih i signalnih ureaja2

4Kontrola ispravnosti peraa i brisaa stakla2

5Provera opte hermetinosti i stanja donjeg postroja2

6Kontrola pritiska u pneumaticima i stanje pneumatika5

7Pranje vozila - spoljno15

8ienje vozila - kabine15

PPI II stepen (I servisni pregled): periodinost 10000 km

Redni brojVrsta intervencije - operacijeObim rada

[min /rad]

1Promena ulja u motoru15

2Kontrola nivoa ulja, hidrauline i rashladne tenosti u svim agregatima u kojima se nalaze tenosti5

3Podmazivanje mascu po semi podmazivanja10

4Vizuelna kontrola zaptivenosti svih agregata i cevovoda u kojima se nalaze fluidi5


6Kontrola svetlosnih i signalnih ureaja5

7Kontrola stanja i zategnutosti klinastog remenja5

8Kontrola zazora u upravljakom sistemu5

9Kontrola sistema za startovanje motora5

10Kontrola konica na valjcima5

11Pranje motora10



PPI III stepen (II servisni pregled): periodinost 30000km


[min /rad]

1Promena ulja u motoru, preistaa ulja, preistaa vazduha i uloka preistaa goriva30

2Provera i dolivanje ulja u menja15

3Provera i dolivanje ulja u diferencijalu15


5Kontrola i eventualna zamena sveica10

6Vizuelna kontrola sistema za ubrizgavanja dizel goriva 10


8Kontrola homokinetikih zglobova5

9Kontrola i regulisanje spojnice15

10Kontrola i regulisanje ventila60

11Kontrola i regulisanje sistema za paljenje motora15


13Kontrola debljine koionih obloga i ploica60

14Kontrola svetlosnog snopa i signalnih ureaja5

15Kontrola stanja akumulatora10


17Pranje motora10



PPI IV stepen (godinji pregled): periodinost 60000 km


[min /rad]

1Promena ulja u motoru, preistaa ulja, preistaa vazduha i uloka preistaa goriva20

2Provera i zamena ulja u menjau30

3Provera i zamena ulja u diferencijalu30


5Kontrola i eventualna zamena sveica10

6Kontrola sistema za ubrizgavanja dizel goriva (po potrebi)10


8Kontrola homokinetikih zglobova5

9Kontrola i regulisanje spojnice15

10Kontrola i regulisanje ventila60

11Kontrola i regulisanje sistema za paljenje motora15


13Kontrola debljine koionih obloga i ploica60

14Kontrola svetlosnog snopa i signalnih ureaja5

15Kontrola stanja akumulatora10

16Kontrola pritiska u pneumaticima, stanje i zamena pneumatika40

17Kontrola stanja i zamena klinastog remenja40

18Kontrola zavrtnjeva na asiji, karoseriji i bitnim sklopovima30

19Pranje motora10



METODOLOGIJA PRIMENE PRORAUNA ZA ODREIVANJE DUINE TEHNOLOKOG CIKLUSA I POTREBNIH KAPICETA

1. PRORAUN POTREBNIH KAPACITETA

Najpre je potrebno odrediti koliki su potrebni kapaciteti za pogon odravanja vozila, tako to emo sukcesivno odreivati potreban broj radnih mesta vozila (RMV-a) za svaku od operacija koje se sprovode unutar pogona za odravanje.

1.1 Proraun broja RMV-a za preventivno odravanje

Za proracun broja radnih mesta vozila za preventivno odrzavanje polazi se od obima rada datog u programu preventivnih intervencija.

Program preventivnih intervencija (u daljem tekstu PPI) se sprovodi u etri stepena i to :

- PPI I stepen (nega i kontrola): dnevna periodinost

- PPI II stepen (I servisni pregled): periodinost 10.000 [km]

- PPI III stepen (II servisni pregled): periodinost 30.000 [km]

- PPI IV stepen (godinji pregled): periodinost 60.000 [km]

Proraun obima rada se vri za svaki stepen PPI na osnovu izraza (1):

[as/rad]...................................................................(1)

gde je:Ti obim rada za izvoenje i-tog stepena PPI za jedno vozilo [as]j broj operacija koje se obavljaju u okviru i-tog stepena PPI

tj obim rada za izvoenje operacije [min]Na osnovu obima rada za izvoenje intervencije (PPI) datih u prilogu ovog zadatka formirana je tabela 1.

Tabela 1. Obim rada za izvoenje i-tog stepena PPI za jedno vozilo

Obim rada

TiObim rada za izvoenje i-tog stepena PPI (tj )

[as/rad]

TI0.75

TII1.75

TIII5.33

TIV7.33

Broj intervencija godinje po vozilu za svaki stepen PPI se odreuje na osnovu periodinosti izvoenja tog stepena. Poto je srednja godinja kilometraa manja od periodinosti najvieg stepena PPI (IV-tog stepena) usvoja se ona godina u kojoj se bar jednom pojavio najvii stepen PPI (u ovom sluaju IV-ti stepen). Obzirom da srednja godinja kilometraa u ovom primeru manja od periodinosti najvieg stepena PPI (IV-tog stepena) uraena je tabela 2 za dve godine i usvojena je druga godina kao merodavna za dalji proraun.

Tabela 2. Broj intervencija za svaki stepen PPI

Broj preenih kilometara

[km] *103Stepen

intervencije PPIFrekvencija pojavljivanja intervencije PPI

10PPI II stepen

20PPI II stepen

30PPI III stepen

40PPI II stepen

50PPI II stepen

55PPI IV stepen

60PPI II stepen1fi (PPI II)=4

fi (PPI III)=1

fi (PPI IV)=1

70PPI II stepen1

80PPI III stepen1

90PPI II stepen1

100PPI II stepen1

110PPI IV stepen1

Kako se PPI prvog stepena izvodi dnevno to se broj intervencija - frekvencija na godinjem nivou odreuje izrazom (2):NI god.= RDi - ( NII god.+ NIII god.+ NIV god.) ......................................................................................(2)

gde je:

RDi broj radnih dana godinje [dana]

Nigod - broj servisa u toku godine za svako pojedinano vozilo,

Broja radnih dana godinje (RDi) odreuje se u zavisnosti od broja radnih nedelja u godini i broja radnih dana u nedelji. U ovom primeru je uzeto da je broj radnih nedelja 52 a broj radnih dana u nedelji 6, tako da se dobija:

RDi = 52*6=312 [dana]

Pa je na osnovu izraza (2) intervencija - frekvencija na godinjem nivou:

NI god.= 312-( NII god.+ NIII god.+ NIV god.)=312-(4+1+1)=306Na osnovu tabele 2 i izraza (2) dobijaju se podaci o broju intervencija godinje - frekvencija po vozilu u drugoj godini koji su prikazani u tabeli 3. Npr. PPI drugog stepena (PPI- II stepena je 4 videti tabelu 2)

Tabela 3. Godinji broj intervencija Ni god. (servisa- frekvencija) po vozilu za svaki stepen PPI

Stepen PPIBr. intervencija

NI god.306

NII god.4

NIII god.1

NIV god.1

Godinji obim asova rada izraunava se na osnovu izraza (3):

Tigod= Ai * Nigod * Ti [as/rad] ................................................................................................(3)gde je:

Ai - broj slinih i li istih vozila po nameni u voznom parku,

Nigod - broj servisa u toku godine za svako pojedinano vozilo,Ti obim rada za izvoenje i-tog stepena PPI za jedno vozilo [as/rad] Tako izraunat godinji obim asova rada za odreene stepene PPI (PPI I, PPI II, PPI III, PPI IV prema tabeli 3 i broj vozila Ai=30) na osnovu izraza (3) iznosi :

TIgod. = 30 *306 *0.73 = 6701.4 [as/rad]

TIIgod.= 30*4* 1.75 = 210 [as/rad]

TIIIgod.= 30 *1 * 5.33 = 159.9 [as/rad]

TIVgod.= 30 *1 * 7.33 = 219.9 [as/rad]

Godinji fond vremena rada (Figod) za konkretan PPI odreuje se prema izrazu (4):

Figod.=RDi*Tsm ................................................................................................(4)gde je:

RDi broj radnih dana godinje Tsm efektivno vreme rada jedne smene [as/rad]Kako je u pitanju radna nedelja sa est radnih dana a efektivno trajanje smene 7 asova, to je godinji fond vremena (Figod ) po stepenima odravanja PPI na osnovu izraza (4):FIgod=312* 7=2184 [as/rad]

FIIgod=312* 7=2184 [as/rad]

FIIIgod=312* 7=2184 [as/rad]

FIIIgod=312* 7=2184 [as/rad]

Broj radnih mesta za preventivno odravanje rauna se prema izrazu (5):npoi = Tigod. /(Figod.*Si* ri) [broj mesta]..................................................................................(5)gde je:

Tigod. godinji obim radova za odreeni stepen odravanja [as/rad]Figod. - godinji fond asova rada, zavisi od toga da li je petodnevna ili estodnevna radna nedelja [as/rad]Si broj smena stepena odravanja PPI ri- mogu broj jednovremeno zaposlenih radnika u zavisnosti od vrste intervencije-operacije (usvaja se 1-3 radnika jednovremeno)Broj mesta za preventivno odrzavanje po stepenima PPI na osnovu izraza (5) bie:

npoI = TIgod. /(FIgod.*Si* ri)= 6701.4/2184*2*1=1.53 (usvajamo Si=2 obzirom da je u pitanju dnevna periodinost a rad transportnog preduzea je organizovano u dve smene, ri=1) npoII = TIIgod. /(FIgod.*Si* ri )= 210/2184*1*1=0.09 (usvajamo Si=1, ri=1)npoIII = TIIIgod. /(FIgod.*Si* ri )= 159.9/2184*1*1=0.07 (usvajamo Si=1, ri=1)

npoIV = TIVgod. /(FIgod.*Si* ri )= 219.9/2184*1*1=0.1 (usvajamo Si=1, ri=1)

Ukupan broj radnih mesta (np) za preventivno odravanje iznosi:

np = npI+ npII + npIII + npIv =1.53+0.09+0.07+0.1=1.79Kako je suma potrebnog broja radnih mesta po svim stepenima PPI jednaka 1.79, usvajamo da je potreban broj radnih mesta za preventivno odravanje:

np = 2 [mesta]1.2. Proraun broja RMV-a za korektivno odravanje

Godinji fond asova rada na korektivnim intervencijama rauna se prema izraz (6):

Tkogod = Ai * (Lgod / 1000) * tk [as/rad]............................................................................................(6)gde je:

Ai- broj slinih i li istih vozila po nameni u voznom parku,Lgod - srednja godinja kilometraa [km],tk - specifian obim radova na korektivnim intervencijama [as/rad*1000 km]Srednja godinja kilometraa vozila je data u prilogu zadatka i iznosi 55.000 km. Specifian obim radova na korektivnim intervencijama dobija se na osnovu iskustvenih podataka i takoe je dat u prilogu zadatka i iznosi tk =12.5 [as/rad*1000 km], pa se na osnovu izraza (6) dobija:Tkogod = 30 * (55000 / 1000) * 12.5 = 20625 [as/rad]

Proraun broja radnih mesta vozila za korektivno odravanje dobijamo na osnovu izraza (7):

nko = Tko god. * b * (1.2 - 1,5) / (Fko god.*Sko*rko*(*100.).....................................................................(7) gde je:

Tko god. - godinji obim radova na korektivnom odravanju [as/rad],

b - procentualno uee radova na vozilu u ukupnom vremenu na opravci usvaja se b= 20-40% u zavisnosti od vrste radova na vozilu Fko god godisnji fond vremena rada na korektivnim intervencijama [as/rad], Sko - broj smena,

rko - mogu broj jednovremeno zaposlenih radnika u zavisnosti od vrste intervencije-operacije (usvaja se 1-3 radnika jednovremeno)

(- koeficijent iskorienja radnog vremena usvaja se (=(0.80 0.9)

Broj smena u pogonu za korektivno odravanje iznosi Sko=1, broj jednovremeno zaposlenih radnika na korektivnom odravanju usvaja se 2, dok je koeficijent iskorienja radnog vremena usvojen 0.9. Godisnji fond vremena rada na korektivnim intervencijama Fko god je indentian kao kod preventivnih intervencija jer se broj radnih dana i efektivno trajanje smene uzima isto kao i kod preventivnih intervencija odnosno 312 dana u toku godine se radi a efektivno trajanje smene je 7h, pa je potreban broj mesta za korektivno odravanje prema izrazu (7):nko = 20625 * 30 * 1.3 /( 312 * 7* 1 * 2 * 0,9*100) = 2.05Konan broj mesta za korektivno odravanje usvajamo:

nko = 2 [mesta]1.3. Proraun broja proizvodnih radnika

Proraun broja proizvodnih radnika sprovodi se posebno za preventivno a posebno za korektivno odravanje. Za preventivno i za korektivno odravanje odreujemo tehnoloki potreban broj radnika pa onda stvarno potreban broj radnika.

Tehnoloki broj radnika na preventivnom odrzavanju se odreuje na osnovu izraza (8):

Rtpi = Tigod / Figod ......................................................................(8)gde je:

Tigod godinji obim radova jedne smene za odreeni stepen PPI [as/rad]Figod - godinji fond vremena rada, zavisi od toga da li je petodnevna ili estodnevna radna nedelja [as/rad]Pa je na osnovu izraza (8):

RtpI = TIgod / FIgod = 6701.4/ 2184 = 3.07

RtpII = TIIgod / FIIgod = 210/ 2184 = 0.09

RtpIII = TIIIgod / FIIIgod = 159.9/ 2184=0.07

RtpIV = TIVgod / FIVgod = 219.9/ 2184=0.1

Tehnoloki broj radnika na korektivnom odrzavanju se odreuje na osnovu izraza (9):Rtko = Tko god. / Fko god. ......................................................................(9)gde je:

Tko god. - godinji obim radova na korektivnom odravanju [as/rad], Fko god. - godinji fond vremena rada jedne smene na korektivnim intervencijama [as/rad]Pa je prema izrazu (9):

Rtko = 20625 / 2184 =9.44 Tehnoloki broj radnika na odravanju dobijamo kada saberemo potreban broj radnika na preventivnom i na korektivnom odravanju.

Rt= RtpI + RtpII + RtpIII + PtpIV+ Rtko = 3.07+0.09+0.07+0.1+9.44=12.77 [radnika]Ukupan tehnoloki broj radnika usvaja se Rt = 13 [radnika]Stvarni broj radnika vei je od broja tehnoloki potrebnih radnika zbog odsustvovanja radnika sa posla (bolovanje, godisnji odmori itd.). Godinji fond radnika koji se umanjuje za bolovanja, godinje odmore i ostalo, odreuje se na osnovu izraza (10):

Fri god.= Fi god.*C ......................................................................(10)gde je:

Fi god - godinji fond vremena rada, zavisi od toga da li je petodnevna ili estodnevna radna nedelja [as/rad]C - koeficijent umanjenja za bolovanja, godinje odmore i ostalo usvaja se (=(0.80 0.9)

pa je prema izrazu (10):

Fri god.= Fi god.*0,9=2184*0.9=1965.6 [as/rad]Stvarni broj radnika za preventivno odravanje odreuje se na osnovu izraza (11):Rs= Ti god. / Fri god. ......................................................................(11)gde je: - Ti god. - godisnji obim radova jedne smene za odreeni stepen PPI [as/rad] - Fri god._- godinji fond radnika koji se umanjuje za bolovanja i godinje odmore [as/rad]Na osnovu izraza (11):

RspI= Ti god. / Fri god.=6701.4/1965.6=3.4 RspII= Ti god. / Fri god.=210/1965.6=0.1 RspIII= Ti god. / Fri god.=159.9/1965.6=0.08 RspIV= Ti god. / Fri god.=219.9/1965.6=0.1

Stvarni broj radnika za korektivno odrzavanje odreuje na osnovu izraza (12):Rsko= Tko god. / Fri god. ......................................................................(12)gde je: Tko god. - godinji obim radova na korektivnom odravanju [as/rad],

Fri god. - godinji fond radnika koji se umanjuje za bolovanja i godinje odmore [as/rad]

Na osnovu izraza (12) dobija se:

Rsko= Tko god. / Fri god.=20625/ 1965.6=10.49 Stvarni broj radnika za preventivno i korektivno odravanje je:

Rs= RspI+ RspII+ RsIII+RspIV+ Rsko= 3.4+0.1+0.08+0.1+10.49=14.17 [radnika]Ukupan stvarni broj radnika za preventivno i korektivno odravanje usvaja se Rs = 14 [radnika]2. Tehnoloka koncepcija pogona za odravanje

Tehnoloska koncepcija pogona podrazumeva definisanje tehnolokog sistema koji e da obavlja intervecije odravanja. U tom smislu neophodno je pristupiti definisanju i formiranju funkcije pogona. Analizom osnovnih grupa intervencija odravanja uoava se da e nain ispostavljanja zahteva imati primaran uticaj na organizaciju proizvodnog procesa, a tehnologija realizacije na pripremu radnih mesta. Sa druge strane, definisanje tehnolokog sistema koji e da obavlja intervencije odravanja zahteva postavljanje organizacije proizvodnog procesa na bazi tehnolokih uslova. U ovom smislu, neophodno je pristupiti definisanju i formiranju funkcija pogona, kao osnovnih tehnolokih i organizacionih celina.

2.1. Definisanje funkcija pogona

Osnove za definisanje tehnolokih uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se realizovale intervencije na transportnim sredstvima ine:

1. Struktura i obim zahtevanih intervencija: definiu se na osnovu analize istorije i predvianja oekivanih promena u projektnom periodu.

2. Tehnoloke karakteristike transportnih sredstava koja se opsluuju u posmatranom pogonu: duina, irina, visina, vrsta i dimenzije nadgradnje, mogunost podizanja kabine i najvia taka kabine u podignutom poloaju, poloaj motora, menjaa, rezervoara za gorivo i slino, osovinski razmaci, radijusi okretanja i sl.

Najoptije posmatrano, da bi se realizovali zahtevi za opslugom koje ispostavlja transportno sredstvo pogonu, neophodne su:

radne povrine na njima e se obavljati intervencije,

odgovarajua oprema i

obueni i organizovani radnici.

Realizacija intervencija bie mogua tek kada se ispune i zahtevi iz domena podrke, ime se dalje definie neophodna struktura radnih povrina, specijalizovana oprema i odgovarajui radnici.Pogon za odravanje vozila je radna celina u okviru koje se obavlja vie grupa radova. Da bi se zadovoljile potrebe za odravanjem vozila, u pogonu za odravanje primenie se kombinovano odravanje. Kod primene ove koncepcije pojedini sklopovi, agregati podsistemi transportnog sredstva odravace se preventivno a drugi korektivno. Odnos preventivnog i korektivnog odravanja definisan je i proizilazi iz programa preventivnih intervencija. Sve tehnike intervencije koje se obavljaju u pogonu, podrazumevaju intervencije po unapred utvrenom planu koje se obavljaju sa zadatkom da spree ili odloe pojavu otkaza, odnosno intervencije pri uoenim neispravnostima i otkazima sa zadatkom da se transportno sredstvo u otkazu dovede u stanje spremo za rad.Obavljanje tehnikih intervencija vri se u delu pogona namenjenog korektivnim intervencijama i na liniji preventivnih intervencija. Preventivne intervencije koje se obavljaju mogu se prema tehnologiji rada grupisati u neku od sledeih grupa: nega, kontrola, radovi sa fluidima, dijagnostika, zamena, podeavanje. Korektivne intervencije koje se mogu javiti mogue je podeliti na nekoliko vrsta radova: oblikovanje lima, vulkanizerski radovi, opravka elektricnih ureaja, mainska obrada, radovi sa tkaninom i plastikom itd. Uzimajui u obzir obim i specijalizaciju ovih radova potrebno je obezbediti i neka od sledeih odeljenja: agregatno, akumulatorsko, bravarsko - limarsku radionicu, gumarsku radionicu, elektriarsku radionicu, tapetarsku radionicu, odelenje za ispitivanje pumpi visokog pritiska itd.Proraunom kapaciteta broja RMV-a za preventivno odrzavanje (tacka 1.1.) utvreno je da je za obavljanje preventivnih intervencija neophodno 2 radna mesta i to; radno mesto za pranje i negu vozila i drugo za kontrolu tehnike ispravnosti vozila. Prvo radno mesto je opremljeno opremom za runo pranje vozila, a drugo radno mesto je opremljeno kanalom ime se omogucava pristup vozilu sa donje strane i valjcima za kontrolu sile koenja. Za obavljanje korektivnih intervencija prema proracunu kapaciteta broja RMV-a za korektivno odrzavanje (tacka 1.2.) neophodno je 2 radna mesta od kojih je jedno opremljeno kanalom ime se omogucava pristup vozilu sa donje strane za pojedine uljarsko - mazacke radove a drugo je obicno radno mesto. U pomenutim radionicama e se obavljati gumarski radovi, limarsko-bravarski, zamena manjih agregata i manjih i jednostavnijih delova motora, elektriarski radovi, radovi sa plastikom, staklom itd. Ostale korektivne intervencije (vee intervencije na motoru, asiji, transmisiji, generalna opravke i drugo) obavljae tree lice koje je specijalizovano i ovlaeno za tu vrstu radova.Pogon za odravanje radi sest dana u nedelji, 312 dana u toku godine sa efektivnim vremenom trajanja jedne smene od 7 asova. Smene pogona su organizovane tako da se preventivne intervencije obavljaju u dve smene (prepodnevnoj i popodnevnoj za PPI na dnevnom nivou) dok se korektivne intervencije obavljaju u jednoj smeni prepodnevnoj. Da bi pogon za odravanje funkcionisao kako treba neophodna neophodno je obezbediti neke od sledecih elemenata i funkcija:

energiju - koja je neophodna za funkcionisanje specijalizovanih ureaja, grejanje i osvetljenje,

kvalitetne instalacije - strujne, vodovodne, kanalizacione i druge neophodne da obezbede nesmetano odvijanje radnog procesa,

nabavku i skladitenje - rezervnih delova i neophodnih materijala,

klimatizaciju - da bi obezbedili neophodni nivo kvaliteta radne sredine,

odravanje opreme - koje podrazumeva odravanje inventara i kapitalnih vrednosti,

informaciju - evidencija ispostavljenih i realizovanih zahteva, knjigovodstvo, zalihe, evidencija o zaposlenim itd,

zadovoljenje sanitarnih potreba,

smetaj administracije, protiv poarnu zatitu itd.Sloena konstrukcija transportnih sredstava uslovila je razvoj i primenu izuzetno velikog broja razliitih elemenata opreme. Do dananje opreme se dolo usavravanjem i prilagoavanjem postojee opreme iz ove i drugih oblasti tehnike i razvojem nove opreme na osnovu specifinih potreba radova na transportnim sredstvima.U odnosu na specijalizovanost, sva oprema za radove odravanja se moe podeliti na dve osnovne grupe:

univerzalna, razvijena za obavljanje pojedinih intervencija na svim transportnim sredstvima, kod raznih vrsta radova, ali i u drugim tehnikim oblastima.

specijalizovana, prilagoena pojedinim vrstama radova na odravanju transportnih sredstava.

U optem sluaju se pri obavljanju jedne intervencije, uz specijalizovanu opremu, koristi u znaajnoj meri i univerzalna oprema (tabela 4).Definisana tehnologija obavljanja radova, oprema i obim radova omoguavaju da se odredi struka radnika, broj radnika i neophodna priprema radnika za obavljanje rada. U principu, postoje tri osnovne grupe radnika:

radnici koji obavljaju rukovodee i pripremne radove, i radove administracije,

radnici izvrioci intervencija i

radnici koji rade na odravanju pogona.

U svim grupama se odreuje struna osposobljenost i specijalizovanost radnika, njihovo mesto u organizaciji rada i opis njihove delatnosti (Tabela 4).

2.2.Tehnoloko vreme realizacije zahteva prema jednoj grupi intervencija odravanjaRadovi na osnovu zahteva konkretnog transportnog sredstva prema jednoj grupi intervencija obavljaju se po pravilu na jednom RmV ili na jednoj liniji RmV prilagoenoj toj grupi radova. Ovo se posebno odnosi na tehnike intervencije nege, kontrole, dijagnostike, radove sa fluidima, podeavanja i zamene. Sa druge strane, npr. zahtevi za farbanjem moraju da se posmatraju kao posebna grupa u odnosu na grupu radova regeneracije jer uslovljavaju posebno pripremljeno RmV.Ako se sada pristupi analizi vremena, tokom koga se realizuje jedna grupa intervencija odravanja, uoie se sloenost njegove strukture. Prvo je potrebno vreme za postavljanje transportnog sredstva na RmV. Potom se vri priprema za rad i tek nakon obavljene pripreme pristupa se radovima tehnike intervencije. Na kraju potrebno je odvesti transportno sredstvo sa RmV-a i urediti RmV. U sluaju kada su radovi konkretne grupe intervencija (PPI i-tog stepena) odreeni programom, razrauje se tehnologija realizacije radova pojedinih intervencija na RmV po izvriocima: ta koji radnik, koje struke, na kom mestu, ime i u kom momentu radi. Tako je odreeno zadravanje transportnog sredstva na RmV po konkretnoj grupi intervencija. Kako se neki radovi rade ,,po potrebi" i kako je mogua pojava izvesnih problema pri radu, norma-obim svake od posmatranih intervencija je stohastika veliina sa odgovarajuom disperzijom. O ovome se vodi rauna pri definisanju postupka obavljanja intervencija.Kada se radovi obavljaju na linijama razraenom tehnologijom odreeno je vreme zadravanja transportnih sredstava na pojedinim RmV-ima. Tei se, pri projektovanju tehnologije i organizacije, da vreme zadravanja na pojedinim RmV-ima linije bude priblino isto. Kapacitet se od RmV-a do RmV-a moe znaajno razlikovati.Na slici 1 je prikazan primer tehnolokog postupka izvoenja jednog stepena PPI-a (III stepen PPI-a), za konkretn tip transportnog sredstava. RmV-i oznaeni sa RmV1, RmV2, RmV3 i RmV4. Sa brojevima u krugovima oznaene su intervencije koje, ako se nalaze na jednoj liniji, obavlja jedan radnik. Tako se na primer vreme zadravanja sredstva na RmV1 izraunava poreenjem vremena rada prvog radnika (izvrava intervencije oznaene sa 17, 18 i 19 tokom 40 minuta) i vremena zadravanja sredstva na RmV2 rada drugog radnika (izvrava intervencije oznaene sa 7, 14, 16, 8 i 12 tokom 30 minuta). Ako se ove dve grupe intervencija obavljaju istovremeno transportno sredstvo e stajati na posmatranom RmV-u tokom dueg od dva vremenska perioda (tj. 40 minuta) i potom krenuti na obavljanje sledee grupe intervencija.Na slici 2 i 3 su prikazani vremenski dijagrami realizacije jednog radnog naloga (PPI III stepena) sa 19 zahteva. Na slici 2 su prikazana vremena realizacije pojedinih operacija kada radni procesi nisu meusobno uslovljeni, a na slici 3 vremena realizacija pojedinih operacija kada su radni procesi meusobno uslovljeni Tehnoloki postupka izvoenja jednog stepena PPI-a (III stepen PPI-a) su u ovom primeru rasporeeni u 4 grupe prema specijalizaciji RmV-a. Na etiri RmV-a prikazani su sluaji : na RmV1 se ne ostvaruje jednovremeni rad radnika (operacije 17, 18 i 19), na RmV2 se ne ostvaruje jednovremeni rad radnika (operacije 7, 8, 14, 12 i 16) na RmV3 mogu jednovremeni rad vie radnika (operacije 1, 2, 3, 4 i 9)

na RmV4 mogu jednovremeni rad vie radnika (operacije 5, 6, 10, 11, 13 i 15) sa po dva radnika na pojedinim operacijama (operacije 10 i 13)

,,Na vozilu" zahtev se realizuje na odgovarajuem RmV-u od strane specijalizovanog radnika. Realno, esto postoji mogunost jednovremenog rada veeg broja radnika. U kojim sluajevima e moi jednovremeno da radi vei broj radnika zavisi od vie elemenata:

da li je tehnoloki mogue ukljuenje drugog ili treeg radnika u rad,

da li je na raspolaganju slobodna oprema, i

da li je slobodan radnik potrebne struke.

Praktino je samo u manjem broju intervencija tehnoloki mogue ukljuenje drugog radnika. Ako postoji mogunost da se u obavljanje zahteva ukljui drugi radnik skratie se vreme zadravanja transportnog sredstva na RmV u zavisnosti od raspodele obima rada na ova dva radnika (maksimalno skraenje je tako vremena). Mogunost jednovremenog rada na grupi RmV-a koja su specijalizovana za jednu grupu radova zavisi takoe od:

broja i strukture radnika koji obavljaju posmatranu grupu radova - radnici se prema strukturi zahteva na radnom nalogu rasporeuju na RmV-a. Vei broj radnika koji je po struci usklaen sa strukturom zahteva omoguie realizaciju veeg obima rada u jedinici vremena (uz prisutnu opasnost manjeg iskorienja radnog vremena radnika);

intenziteta zahteva za posmatranom grupom radova - vei intenzitet zahteva ima za rezultat vei broj transportnih sredstava na kojima se istovremeno radi; znai da se transportna sredstva nalaze na veem broju RmV-a ili na svim RmV-ima; tada je manja mogunost korienja radnika i opreme sa drugih RmV-a;

ukupnog broja RmV-a specijalizovanih za jednu grupu radova - kod veeg broja RmV-a iste specijalnosti vea je verovatnoa korienja trenutno neuposlenih radnika i opreme sa susednih RmV-a.

Neophodno zapoljavanje radnika razliitih struka (za kojima zahtevi nailaze povremeno), kao i zapoljavanje veeg broja radnika u cilju poveanja mogunosti jednovremenog rada koji se povremeno ukljuuju u radni proces, takoe dovodi do gubitaka potencijalnog obima rada. Gubitak vremena rada jednog RmV-a na liniji uslovljava gubitak vremena rada na ostalim RmV-ima linije. Vii stepen specijalizacije RmV-a zbog smanjenja mogunosti ispomaganja vodi uvek ka veim relativnim gubicima potencijalnog obima rada. Moe da se zakljui da je tehnoloko vreme potrebno za realizaciju zahteva sa radnog naloga zavisno od veeg broja faktora koji su delom determinisani, a delom stohastini.Razmatranje procesa odravanja polazi od postavke da je usvojenom tehnologijom i organizacijom rada definisano osnovno stanje pogona za odravanje transportnih sredstava. Promene ovog stanja se posmatraju kao poremeaji. U ovom razmatranju nee se posmatrati poremeaji do kojih dolazi kad kapaciteti za odravanje nisu u mogunosti da zadovolje sve ili deo zahteva usled neusklaenosti zahteva i raspoloivih kapaciteta.U realnim uslovima rada, niz poremeaja utie da se vreme realizacije odreenog zahteva razlikuje od izraunatog tehnoloki neophodnog vremena za realizaciju tog zahteva. Uzrok odsustva odgovarajueg radnika u momentu kada je potreban je obino neplanirano odsustvo sa RmV-a ili posla, a ree se van preduzea ne moe nai odgovarajui radnik. Poremeaji u snabdevanju rezervnim delovima, materijalom i energijom mogu biti uzrokovani poremeajima u njihovim tokovima unutar pogona, poremeajima pri nabavci (neblagovremena porudbina) i poremeajima u okruenju preduzea (odsustvo robe na tritu).Pouzdanost opreme je odreena intenzitetom promene stanja svakog pojedinog elementa opreme. Ovaj intenzitet promene stanja zavisi od istih faktora kao i kod transportnih sredstava. Tu se nailazi na problem odreivanja vremena rada pojedinih elemenata opreme. Relativno malo vreme korienja velikog broja elemenata opreme omoguava da se najvei broj neispravnosti otkloni, a da ne izazove znaajniji uticaj na proces odravanja.Poremeaji u organizaciji dovode do zastoja i usporavanja odvijanja procesa. Teko ih je unapred predvideti. Slian je sluaj i sa poremeajima u informacionom sistemu. Karakteristika svih navedenih poremeaja je da su stohastini, kako po momentu pojavljivanja, tako i po intenzitetu delovanja na proces odravanja.

Slika 1. Tehnoloka koncepcija pogona za odravanje sa vremenima zadravanja na pojedinim RmV-a

Slika 2. Vremenski dijagram realizacija jednog stepena PPI (III stepen) kada radni procesi nisu meusobno uslovljeni

Slika 3. Vremenski dijagram realizacija jednog stepena PPI (III stepen) kada su radni procesi meusobno uslovljeni

Tabela 4. Tehnoloski postupak izvoenja III stepena PPI sa potrebnom strukom radnika, mestom izvoenja operacije i opremom za izvoenje intervencije (II servisni pregled - periodicnost 30.000 km)Red.

brojVrsta intervencijeObim rada

[min/rad]Mesto izvoenjaStruka radnikaPotrebna opremaVreme izvoenja

[min]Broj jednovremeno zaposlenih radnika

1Promena ulja u motoru, preistaa ulja, preistaa vazduha i uloka preistaa goriva30RMV3mehanicarrucno, mehaniarski alat, ureaj prihvat starog i nalivanje novog ulja301

2Provera i dolivanje ulja u menja15RMV3mehanicarrucno, mehaniarski alat, ureaj prihvat starog i nalivanje novog ulja151

3Provera i dolivanje ulja u diferencijalu15RMV3mehanicarrucno, mehaniarski alat, ureaj prihvat starog i nalivanje novog ulja151

4Podmazivanje mascu po semi podmazivanja10RMV3radnik na podmazivanjurucno, mehaniarski alat, ureaj za podmazivanje mau101

5Kontrola i eventualna zamena sveica10RMV4mehanicarrucno, mehaniarski alat 101

6Vizuelna kontrola sistema za ubrizgavanja dizel goriva 10RMV4mehanicarrucno, mehaniarski alat101

7Kontrola zazora u upravljakom sistemu5RMV2mehanicarrucno, mehaniarski i specijalni alati51

8Kontrola homokinetikih zglobova5RMV2mehanicarrucno, mehaniarski alat101

9Kontrola i regulisanje spojnice15RMV3mehanicarrucno, mehaniarski alat151

10Kontrola i regulisanje ventila60RMV4mehanicarrucno, mehaniarski i specijalni alati302

11Kontrola i regulisanje sistema za paljenje motora15RMV4mehanicar, elektriarrucno, mehaniarski i specijalni alati151

12Kontrola konica na valjcima10RMV2mehanicarureaj za ispitivanje konica101

13Kontrola debljine koionih obloga i ploica60RMV4mehanicarrucno, mehaniarski i specijalni alati302

14Kontrola svetlosnog snopa i signalnih ureaja5RMV2elektriar rucno, Hellom51

15Kontrola stanja akumulatora10RMV4elektriarrucno, voltmetar,

beometar101

16Kontrola pritiska u pneumaticima i stanje pneumatika5RMV2vulkanizermanometri,

rucno51

17Pranje motora10RMV1peraureaj za pranje toplom vodom i parom, runo101

18Pranje vozila - spoljno15RMV1peraureaj za pranje visokog pritiska, runo151

19ienje vozila - kabine15RMV1perausisiva, runo151

Tabela 5. Pregled sumiranih vrednosti vremena rada i broja radnika

Ukupno vreme zadrzavanja vozila

[min]Ritam rada

[min]Ukupan broj angazovanih radnikaObim rada

[min/rad]

170558320

ti=45 min

ti=30 min

ti=55 min

ti=40 min

15

15

2

9

12

8

7

14

10

5

5

5

5

16

30

15

3

15

1

19

10

4

10

10

5

15

60

60

15

10

13

18

15

10

11

6

10

17

RmV4

RmV3

RmV1

RmV2

RmV

t6=10 min

t15=10 min

2 radnika

t13/2 =30 min

t13/2=30 min

RmV4

2 radnika

t11/2=30 min

t5=10 min

t11/2=30 min

t11=15 min

t4=10 min

t3=15 min

t2=15 min

t1=30 min

t9=15 min

2 radnika

RmV3

1 radnik

t8=5 min

t14=5 min

t16=5 min

t12=10 min

t7=5 min

RmV2

t7=5 min

1 radnik

RmV1

t19=15 min

t18=15 min

t17=10 min

t [min]

55 min

40 min

45 min

30 min

RmV

t4=50 min

2 radnika

RmV4

2 radnika

t4=55 min

t3=45 min

2 radnika

RmV3

t3=40 min

1 radnik

RmV2

t2=30 min

1 radnik

RmV1

t1=40 min

170 min

t [min]

115 min

70 min

40 min

PAGE

_1038097693.unknown

_1038009719.unknown

Documents

Upustvo.doc