Urbani_spektakl

7/27/2019 Urbani_spektakl

1/14

alon na ulici

Pjer Lajak

Umetnosti ulice, pozorino i/ili umetniko vebanje u urbanimprostorima, osvajaju sve ee nae gradove za vreme festivala, gradskihslavlja ali takode i na svakodnevni ivot, odvraajui nas za trenutak odobaveza, pogleda, misli, grada.

Veza izmedu ulinog teatra i arhitekture ne predstavlja se uvek

asno. Umetnosti ulice, prolazne i spontane umetnosti, svoj prostor traesamo u vremenu svog prikazivanja, dok arhitektura ustanovljava nekutrajnost. Urbani prostor je materijalan, fiksiran i trajan; pozorini dogaaje neopipljiv, kratkotrajan, intenzivan. Ipak, i umetnik i arhitekta, svako

na svoj nain, tee da transformiu urbani prostor uzimajui grad kaostvaralaki predmet u scenografskom kretanju. Scenografija, novi

prostorni termin, jeste veza izmeu radnje i mesta.Poto grad izgubio na korienju svojih javnih prostora kao mesta

drutvenog ivota, razmene simbola jedne urbane kulture, ulini teatartei da odgovori na proizvod urbanog drutva", i to posredstvomiznenadnog, sluajnog, neoekivanog, neobinog na mestima gde seodvija svakodnevni ivot. On se bavi gradom udruujui njegovestanovnike i otkrivajui njihov pogled na ivot. Ali, posebno, umetnici seudruuju sa urbanistima sa zajednikim ciljem: dati smisao urbanom

prostoru otkrivajui mu pamenje, imaginaciju, svrhu i ocenjujui

njegovu slikovitost.


2/14

Umetnosti ulice

Kad bi trebalo da damo definiciju umetnosti ulice, ona bi bilaskup itavog ivog i kratkog spektakla (teatar, ples, mimika, poezi-

a, muzika, vaarske umetnosti, plastine umetnosti, audiovizuelne,specijalni efekti...) koji se odvija na javnom prostoru grada, pod us-lovom da bude upisan u neku urbanu scenografiju. Moemo ipakrazlikovati dve distinktivne metode u njihovoj upotrebi prostora:

UMETNOSTI NA ULICI: koje pretpostavljaju postojanje pu-bl ike koja prat i radnju na odreenom mestu, sa publikom koja jesmetena oko glumaca ili ak na seditima. Njihovo kretanje jesmiljeno;

UMETNOSTI ULICE: koje izokreu uobiajenu fizionomijunekog grada uz pomo neuobiajnog ponaanja ili neoekivanih

postupaka pred l judima koji bivaju istog t renutka odvraeni od svogputa. Ovo takoe udruuje sve male forme koje se smetaju okojedne ulice, i zadravaju svoju spontanost , a ravnoduni su premasvim materijalnim prisilama.

Eksplozija ulinog teatra dogodila se u majskom vrtlogu '68. i uiskustvima subverzivnog teatra" koji ga prate (Living theater,

Bread and Puppet Theater...). Ali, on je takode naslednik drevnetradicije slavlja, iz koje su se rodili karnevali, cirkus, sve formenarodnog pozorita, od komedije del arte do vaarskog teatra, ali ido Molijera.


3/14

U stvari, ono je sedamdesetih godina bilo noeno politikom idrutvenom uzavrelou i imalo je za cilj dovoenje u pitanje tra-dicionalnih sistema.

Ulini teatar pokazuje drevnu suprotnost izmedu tekstualnog teatra iteatra pokreta, literarnog teatra i narodnog, neobinih i ozbiljnihumetnosti, artikulisanog govora i iste ekspresije.

Antonen Arto u odlomku iz dela Pozori t e i n j e gov dvo jn ik eli dateatar govori konkretnim jezikom koji je stvoren za naa ula" i dadozvoljava u zamenu za poeziju govora poeziju u prostoru koja e serazloiti u ono to ne pripada reima. Ovu veoma teku i kompleksnu

poeziju pokriva mnogim aspektima: ona koristi sva sredstva izraza koja semogu koristiti na sceni, kao muzika, ples, plastinost, pantomima,mimika, gestikulacija, intonacija, arhitektura, osvetljenje i dekor".

Ulini teatar ukazuje na krizu predstavljanja" a posebno na krizu

institucije teatra scenske konvencije" i otkriva ono to daje legitimitetpozoritu: uska veza sa gradom i okupljanje publike/ljudi na mestima kojaine njihov svakodnevni ivot.

Ovi spektakli se postavljaju kao oslobodioci" koji trae izlaz izkodova, konvencija, akademizama i zabrana.

Ulini teatar je nastao kao jedna disciplina socio-kulturnih za-bavljaa" u odnosu na zvanino pozorite i odbaen je zbog multi-plikacije manifestacija i pridruivanja narodne mase.

Danas je ulini teatar postao prepoznatljiva umetnika institucija.Ovu stavku iz pravilnika su objavile neke trupe koje misle da su tuizgubile svoju veliku snagu: nepotovanje". Ipak u pitanju je odlunizaokret u njegovom razvoju.

Festivali koji predstavljaju ulini teatar vie se ne broje: Salon naulici, festival Orijak, Viva Site u gradu Sotvil le Ruan, Firi u Salonu naMarni, Gren de Foli u Brestu, Ri de Rev u Sirenu, Sen-Goden u Vil deSen Godenu, Parad u Nanteru, Rankontr u Lilu...

Drugi festivali navode u svojim programima trupe koje su vanoficijelnog pozorita, naroito u Avinjonu, kao to su Ilotopi, Rojal deLuks.

Institucionalni razvoj je zapoeo pre desetak godina sa:- malim subvencijama ministarstva kulture, regionalnih i lokalnih

vlasti kao pomo u pisanju i kreiranju i kao pomo festivalima;-pojavljivanjem prvih festivala ulinih pozorita (Salon na Soni i

Orijak);

76 77


4/14

- odreenim naelima koja je doneo 1994. godine ak Tubon(Jacques Toubon), ministar kulture, u Salonu na Soni, osnivanjem

Nacionalnog udruenja za razvoj i promociju umetnosti ul ice ,,Iz-van zidova" (Hors des Murs) i postavljanjem nacionalnih projekataprostor za izvoenje ulinog teatra". Godine 1996. pet prostora je

otvorilo svoja vrata: Furno u Brestu, Le Ara u Sen-Godenu, LeAngar 231 u Sotvilu, Abatoar u Salonuna Soni i Mulen fondiu mestuNoazi le sek;

- i odskora, osnivanjem Federacije - ovo udruenje osnovano jena inicijativu velikog broja umetnika, upravnika trupa, organizatorafestivala, odgovornih ljudi za prostorno izvoenje i tehniara. Onoima zadatak da udrui profesionalnu stranu umetnosti ulice, da pro-movie i brani etiku vezanu za specifinost stvaranja i zajednikeinterese koji su upravo korienje scene, prostor u gradu, nove

umetnike forme koje sadre originalnost predstave, odnos sapublikom, nain izvodenja i prenosa... Ovo udruenje namerava dase postavi u mnogim oblastima kako u ivom spektaklu tako i udrutvenoj problematici, urbanim transformacijama i teritorijalnomuredenju.

Institucionalizacija i profesionalizacija su dozvolile izvoenjevelikih spektakla kojima su potrebne vane tehnike strukture (sce-

na, osvetljenje, zvuk, specijalni efekti, dekor...), koji mogu da bu-du kontradiktorni sa sutinom ulinog teatra. Trupe moraju da seprilagode razl iitim mestima i one dakle ne integriu dovoljno e-sto urbanu okolinu.

Istorijat pozorinog mesta

Svoj oblik pozorite je dobilo u egipatskim i hebrejskim reli-gioznim formama, persijskim misterijama i japanskom nou. Kaoumetnost se konstituie oko VII veka p.n.e., a izvan gradova se igraod IV veka p.n.e. Posle velikih invazija u V veku crkva uzima vlasti zatvara sve pozorine sale. Ipak, putujui pantomimiari, kome-dijanti, akrobate obilaze gradove i zemlje. I sama crkva je uestvo-vala u ponovnom roenju pozorita u X veku sa poluliturgijskomdramom koja ilustruje delove iz Svete knjige i koja olakava razu-mevanje hrianskih tekstova. Zatim pozorite izlazi iz crkve da bi

igralo na svom prostoru, na javnom mestu i konano ispunjava i-tav grad i njegovo tlo.


5/14


6/14

sa eljom da se prede spoljanji ivi prostor, urbani prostor i prirodniprostor, fiziki ili komunikacijski. To je elja da se umetniko iskustvodovede na drutveno polje.

Umetnost kao pozorite izlazi iz institucicnalizovanih zidina i silazi

na ulicu da bi stvaralo sa gradom.Miel Krespen (Michel Crespin), upravnik Nacionalnog centraumetnosti ulice Javna mesta, poziva umetnike da se promu tokom 24asa u gradu Marselju, na urbanom terenu koji e moda postati kreativni

prostor i prostor za igru.Tako se, na pitanje o prostoru umetnike scene na javnom mestu,

nadovezuje novo pitanje o postojanju samog javnog prostora.Umetnik obavlja radnju koja mu je odredena na javnom mestu i koja

nema za cilj da ukrasi i u njemu utemelji neki spomenik ve da postavipitanje ta mi tu vidimo (ili ne vidimo)."2

Tehnike delovanja

Delovanje u urbanom prostoru postavlja vie povezanih prepreka dabi javni prostor postao za neko odreeno vreme mesto za izvoenjepredstave. Ova javna mesta su esto prenatrpana kolima, kantama,

ardinjerama. esto je teko, a neki put i nemogue ograditi ih bez reenjakomunalnih slubi koje odreuju planiranje prostora. Druinama kojedanas koriste minimum tehnikih sredstava (zvuk, svetlo, specifiniefekti) potrebni su elektrini vorovi u njihovoj blizini. Takoe, voda jeesto neophodna za pie, kupanje i skidanje minke. A fontane su, na

primer, sve ree.Treba, takoe, tu ubrojati probleme oko zvuka, istoe i bezbednosti

a da se ne ometa ivot stanovnika i posmatraa ove dezintegracije

drutvenog ivota.Postavljanje jedne predstave na odreeno mesto svaki put uodreenoj meri u nekom programskom radu moe biti uporeeno sa onimto rade scenograf i arhitekta kada zamiljaju neki prostor za izvoenje.Razliite fundamentalne komponente koje mora da sadri jedno mesto

jesu: scenski prostor, prostor za publiku, tehnika sredstva, prijem,obezbedenje.

Tehniki prikaz nekog spektakla mora da sadri:

- scenski prostor: gde, kako i na kojoj povrini se odigrava

2 Rei Diran Re is Durand rt Press bro 173.


7/14


8/14


9/14

nom prostoru: iskustvo sa salama za igrake radionice... sve do potrage zadrugim prostorima za igru van pozorita.

Danas scenografiju moemo definisati kao umetnost organizovanjapozorinog prostora. Ipak, termin scenografija oznaava manje pozorinemetode nego odnos prema prostoru nastalom iz razmiljanja o mestuizvoenja i o predstavljanju mesta.

Marsel Fredefon (Marcel Frevdefont) u deluArhitektura - kao teatar,zajedniko polje: scenografija smatra da je jedna od glavnih karakteristikasavremene scenografije ta da ona prostor ini aktivnim pa ak i da imasvoju ulogu.

Scenografija sadri slike, forme, jaine zvuka, materijal, boje, svetlo,zvukove. Prema Marselu Fredefonu govori se o izradi okvira, odefinisanju praznog prostora, o karakterizaciji mesta i organizacijirazliitih taaka gledita"5.

Scenografija se ne ograniava samo na pozorite, ona se bavi idogaajima. Moemo navesti izlobu Site-Sine iz 1988. godine u Velikojhali Vilet i predstavljanje grada na filmu. Arhitekte, Konfino (Confino) iDival (Duval), smestili su gledaoca u srce ureaja koji podstie sva ula.Ali, irenje scenografije odnosi se takode na arhitekturu, pejzaizam iurbanizam.

Scenografija i ulini teatar

Delovanje u urbanom prostoru zahteva uzimanje u obzir sce-nografske percepcije grada:

- scenografija opreme: javna gradska mesta mogu ponekad stekoom da budu koriena za spektakl jer su esto prenatrpana, stisnuta,nefunkcionalna;

- scenografija dekora: urbana mesta nisu neutralna, ona nose sasobom seanja, istoriju, ona su natrpana znaenjima i pobuuju okolinu,razliita miljenja, ona su svedoci dogaaja;

- scenska inenjerija: ona je promenljiva i kree od stalaka, komadadrveta i konopaca, do postavljanja prave scene, sedita, svetlosnihkranova...

Posebnost umetnosti ulice jeste da one uestvuju u scenografiji ulicene kao dekoracija" ve kao prostor koji govori.

5 U: Les lieux sceniques en France, Paris, 1997.


10/14


11/14

nedefinisanog sliku naeg sveta koji nije ni obian produetak naegrealnog ivota, on e se u njemu sam ponititi, ili za neko ostrvorezervisano za irealnost i seanje, drugi nain postojanja."6

Pozorino predstavljanje

Termin predstava" je pojam koji povezuje pozorite i urbanistikopolje.

Grad posmatran kao ogromna predstava: urbani prostor je buan,prepun rei i pokreta, znakova, on je pun ivota - pozorite je predstavadrutva kao mesta/trenutka okupljanja, meanja, sukoba...

Ulini teatar pokazuje svojom eljom za ponovnim prisvajanjemgrada, afirmaciju urbane kulture i drutvene i pedagoke koncepcije teatra.

Ulica

Ulica je scena od 360. PinoSimoneli (Pino Simonelli)

U srednjem veku, ulica je sakupljala sve aktivnosti grada, ona je bila

mesto na kome se odvijao ivot. Tu se radilo, ljudi su se sretali, ponekad tui obedovali i obavljali svoje svakodnevne obaveze. Privatni prostori su u

poetku bili sklonita".Danas su aktivnosti koje se obavljaju na ulici sve ree i u svakom

sluaju drugaije. One su esto povezane sa trgovinskom praksom iponekad imaju negativnu pa i agresivnu konotaciju. Ipak, korienja gradase razlikuju s obzirom na kulturu i zemlju.

To su:- trgovaki poslovi: pijace, antikvarnice, buvljaci, izlaganja po

turistikim mestima, putujue prodavnice... Ulica sakuplja itavu

populaciju koja ima pejorativna obeleja: prosjake, kloare, besposliare,prostake, delinkvente, sve osobe su iskljuene iz drutva i ive odulice i na ulici;

- manifestacije, kretanja, procesije: ulica se smatra simbolomzahtevanja - izai na ulicu - ali ona je takode simbol izraavanja, slobodni

prostor gde u principu svako moe da izrazi svoje miljenje (Maj '68), to jemesto velikih obeanja. Ona sabija drutvenu

6 Eli Koningston, Gradske slike na sceni u I i XX veku (Elie Koningston, Imagesde la ville sur la scene au XIX et XX ** siecle)


12/14


13/14


14/14

nja uz pomo seanja koja evocira. U novim gradskim predgraima,ulini teatar moe da pridonese ispunjavanju praznina, tih velikihmeuprostora koji nisu ni javni ni privatni, mesta koja ulivaju strah.Postoji jedna karika k ini da se istorija odvija u gradovima za-hvaljujui istoriji grada" i koja stvara njegovu biografiju".

Ulini teatar moe da da smisao ovim praznim prostorima ili da gaponovo vrati zaboravljenim, usnulim i beskorisnim urbanim prostorimakao to su industrijska mesta, luke ili ak stari gradovi. On im dajesadanjost i budunost i integrie ih u poetsku viziju grada. On pokrivaavne prostore obnavljajui njihovu upotrebu. Javno mesto ponovo postaje

mesto susretanja, izraavanja, sueljavanja i meanja.Ulini umetnici i urbanisti se pronalaze u elji da izraze identitet

nekog mesta i njegovo zajedniko posvajanje. Uz pomo sredstava kojasu njima bliska oni rade na jednom istom materijalu - gradu.

Prevod sa francuskogAnka Topalovi

Documents

Urbani_spektakl