Embed Size (px)
Citation preview
REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKEUPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
1
2
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна Библиотека Србије, Београд
rodneu Srbiji
ravnopravnostiJEDNOGODIŠNJI IZVEŠTAJ UPRAVE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKEUPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Ka dostizanju
4
Izdavač:Uprava za rodnu ravnopravnostMinistarstva rada, zapošljavanja i socijalne politikeRepublike Srbije
Urednica:dr Natalija Mićunović
Saradnice:Vera VuksanovićNatalija Ostojić
Dizajn:Goran Lončar
Priprema za štampu:Charlie GC
Štampa: Štamparija KOSMOS, Beograd
Tiraž: 1000 primeraka
© UPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST MINISTARSTVA RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE, 2012.
Ka dostizanju rodne ravnopravnosti u SrbijiJednogodišnji izveštaj Uprave za rodnu ravnopravnost
5
Sadržaj
• Uvod ................................................................................................................................................ 7
• Glavna ostvarenja Uprave za rodnu ravnopravnost ....................................................................... 9
• Opšte informacije o programu ........................................................................................................ 10
• Projekti sprovedeni u okviru programa .......................................................................................... 10
• Smernice, kontrolne liste i trening materijal za donosioce odluka u vezi sa sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti ....................................................... 12
• Podrška organizacijama civilnog društva ........................................................................................ 13
• Osnaživanje preduzetnica koje se bave seoskim turizmom ............................................................ 14
• Otvaranje E-klubova za žene na selu ............................................................................................... 16
• Žene i odlučivanje na lokalnom nivou ............................................................................................ 18
• Klub novinara prijatelja rodne ravnopravnosti ............................................................................... 19
• Usklađivanje privatnog i poslovnog života ..................................................................................... 20
• “Ravnopravno u Evropu” ................................................................................................................. 21
• Uprava za rodnu ravnopravnost ...................................................................................................... 22
6
Na čelu izvršnog mehanizma za rodnu ravnopravnost u Vladi Re-publike Srbije koji se tada zvao Sektor za rodnu ravnopravnost,
Ministarstva rada i socijalne politike, nalazim se od 2007. godine. Za-hvaljujući naporima i definisanjem potreba u ovoj oblasti od 2008. godine, uspostavlja se Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstva rada i socijalne politike, od 2012. Ministarstva rada, zapošljavanja i
socijalne politike čime Republika Srbija pravi veliki korak ka pobolj-šanju položaja žena. Velikim ličnim zalaganjem uspela sam da Zakon o ravnopravnosti polova, posle skoro jedne decenije, pripremim za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kroz rad na izra-di Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređiva-nje rodne ravnopravnosti kao i kroz izradu Akcionog plana za njeno
Uvod
Nacionalna konferencija“Žene u javnom životu”,
8. mart 2012. godine
7
Srdačno, Dr Natalija Mićunović,
direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost
sprovođenje kroz konsultativni proces uspela sam da izgradim odnos poverenja sa predstavnicama i predstavnicima civilnog društva. In-tenzivno smo učestvovali u stvaranju i jačanju lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost koji su nam danas pouzdani partneri u ostva-rivanju ciljeva zadatih Nacionalnom strategijom. Donoseći strateška dokumenta u borbi protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, ra-deći na jačanju kapaciteta ustanova i organizacija koje pružaju zaštitu od nasilja kao i kroz kampanje o neprihvatljivosti nasilja nad ženama Uprava za rodnu ravnopravnost je u protekle tri godine značajno una-predila ovu oblast.
U periodu od januara do decembra 2011. godine nastavili smo sa rea-lizacijom aktivnosti u skladu sa nadležnostima. Prioriteti su nam bili poslovi vezani za promociju i implementaciju Zakona o ravnoprav-nosti polova i realizaciju Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravno-pravnosti. Posebno sam ponosna na saradnju koju sam ostvarila sa predstavnicama i predstavnicima lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, drugih državnih institucija, kao i sa, za rodnu ravno-pravnost relevantnim predstavnicima međunarodnih organizacija i donatora. Uprava za rodnu ravnopravnost, uz podršku Švedske agen-cije za međunarodni razvoj i saradnju od 2010. godine kroz Uvodni program a od juna 2011. kroz Program o ostvarivanju prve faze pri-oritetnih ciljeva, vredno i sa izuzetnim rezultatima sprovodi Akcio-ni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivan je rodne ravnopravnosti u tri prioritetne oblasti:
• Povećanjeučešćaženauprocesima odlučivanjaiostvarivanje rodneravnopravnosti;
• Poboljšanjeekonomskogpoložaja ženaiostvarivanje rodneravnopravnosti;
• Uklanjanjerodnihstereotipa usredstvimajavnoginformisanja ipromocijarodneravnopravnosti.
Neke od rezultata našeg rada predstavljamo Vam u ovoj brošuri.
8
9
• Donošenje zakonskih i strateških dokumenata: Zakon o ravnopravnosti polova (usvojen 11.decembra 2009.), Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i una-pređivanje rodne ravnopravnosti (usvojena 13.februara 2009.) i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strate-gije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, za period 2010. do 2015. godine (usvo-jen 26. avgusta 2010.)
• Organizovanje obuke za državne službenike i službeni-ce za uključivanje principa rodne ravnopravnosti u pro-grame, planove i rad državnih institucija (ministarstava, uprava, inspekcija...), izrada programa i organizovanje obuke za predstavnike i predstavnice medija.
• Priprema i realizacija projekata (Borba protiv seksual-nog i rodno zasnovanog nasilja, Uvodni projekat, Pro-gram za realizaciju NAP prioriteta).
• Iniciranje istraživanja (analiza rodne dimenzije udžbe-nika od osnovne škole do univerziteta), organizovanje skupova i debata o pitanjima rodne ravnopravnosti (npr. Upotreba rodno osetljivog jezika u javnom govoru), po-drška prikupljanju i prikazivanju rodno osetljivih stati-stičkih podataka (izrada rodno osetljivih indikatora).
• Saradnja sa institucijama i organizacijama na pitanjima unapređivanja rodne ravnopravnosti (državne institu-cije, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva, lokalna samouprava), finansijska podrška pro-jektima civilnog sektora.
• Razvijanje međunarodne saradnje.
• Istraživanja na temu rodne ravnopravnosti: Građani i građanke Srbije o rodnoj ravnopravnosti, kao i izrada i distribucija promotivnog i edukativnog materijala.
Glavna ostvarenjaUprave za rodnu ravnopravnost
10
Osnovni zadatak tima zaduženog za realizaciju ovog programa je da tokom jednogodišnjeg trajanja realizuje aktivnosti iz prve faze Akcio-nog plana za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravno-pravnosti koje obuhvataju tri oblasti:
Opšti cilj Programa je povećanje učešća žena u procesima odluči-vanja i ostvarivanje rodne ravnopravnosti, poboljšanje ekonomskog položaja žena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti i uklanjanje rod-nih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti.
Opšte informacije o programu
1 Smernice, kontrolne lista i trening materijal za donosioce odluka u državnoj upravi i političkim strankama, sindikatima i udruženjima poslodavaca u vezi sa: sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti;
2 Održan je niz konsultativnih sastanaka sa predstavnicama političkih partija i organizovan je trening za političarke;
3 Razvoj metodologije za praćenje ravnopravnog učešća manje zastupljenog pola u jedinicama lokalne samouprave i identifikovanje primera dobre prakse;
4 Predlozi Izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima u skladu sa politikom jednakih mogućnosti;
5 Studija o položaju žena iz dvostruko i višestruko diskriminisanih grupa za učesće u javnom i političkom životu;
6 Razvijen je on-line kurs o rodnoj ravnopravnosti u javnim službama;
7 8. marta 2012. godine, održana je Nacionalna konferencija “Žene u javnom životu” ;
8 Urađena je rodna analiza budžeta Republike Srbije;
9 Napisan je vodič za analizu i primenu rodno senzitivnog budžetiranja;
Projekti sprovedeni u okviru programa
11
10 Obučeno je preko trideset državnih službenika i službenica u oblasti rodnog budžetiranja;
11 Obučeno je preko trideset državnih službenica i službenika koji se bave prikupljanjem podataka u oblasti rodne ravnopravnosti i potrebi za rodno segregiranim podacima;
12 Urađena je studija o pristupačnosti socijalnih servisa koji omogućavaju usklađivanje radnih uslova i porodičnog života;
13 Osnovano je pet ženskih e-klubova u Beškoj, Kovačima, Paraćinu, Kušićima i Ljuboviji;
14 Dodeljeno je deset grantova lokalnim organizacijama civilnog društva koje su ekonomski osnaživale žene kroz realizaciju aktivnosti lokalnih akcionih planova;
15 Dodeljena su četiri granta preduzetnicama koje se bave ruralnim turizmom;
16 Organizovana je studijska poseta za dobitnice grantova Toskani;
17 Organizovana je obuka za pisanje planova mera za unapređivanje rodne ravnopravnosti u preduzećima koja imaju preko 50 zaposlenih što je direktna podrška građanima i građankama Srbije u primeni Zakona o ravnopravnosti polova;
18 Unapređena je regionalna saradnja kroz organizaciju niza sastanaka sa predstavnicima i predstavnicama tela za rodnu ravnopravnost u regionu;
19 Organizovana je regionalna konferencija “Usklađivanje privatnog i profesionalnog života”;
20 Formiran je klub novinara prijatelja rodne ravnopravnosti;
21 Izrađena su uputstva za medije kojima se jasno određuju sadržaji koje treba otkloniti jer prikazuju žene na stereotipan, degradirajući, nehuman i seksistički način;
22 Organizovana je studijska poseta za novinare i novinarke u Pariz;
23 Učestvovali smo u doradi nacrta Kodeksa oglašivača Srbije u delu o uklanjanju stereotipa prilikom reklamiranja i oglašavanja;
24 Potpisan je Kodeks o rodno osetljivom medijskom izveštavanju sa Asocijacijom medija;
25 Urađen je medijski projekat pod nazivom „Ravnopravno u Evropu“.
U daljem tekstu su opisani pojedini projekti koji su sprovedeni u okviru Programa.
12
• Projekat izrade Smernica, kontrolnih lista i trening materijala za donosioce odluka u državnoj upravi i političkim strankama, sindi-katima i udruženjima poslodavaca u vezi sa sprovođenjem i pošto-vanjem rodne ravnopravnosti u okviru Uprave za rodnu ravnoprav-nost je vodila OCD “Jednake mogućnosti” u periodu od decembra 2011. godine do maja 2012. godine.
• Osnovni cilj ovog dokumenta je da standardizuje i konkretizuje predloge aktivnosti koje bi političke partije, organi javne uprave, sindikalne organizacije i udruženja poslodavaca, odnosno njihovi rukovodeći organi trebalo da sprovode kako bi se dostigao optima-lan nivo ravnopravnosti polova posebno u oblasti ravnomerne ras-podele rukovodećih položaja u navednim organizacijama, odnosno u ključnim organima tih organizacija.
• Smernice su strukturirane u dva dela. Prvi deo se odnosi na opšte smernice koje su opštijeg nivoa. U drugom delu su navedene speci-fične smernice za svaki od navednih tipova organizacija – političke stranke, sindikate, poslovne organizacije i javnu upravu.
• Prvi se odnosi na propise koji regulišu pitanja rodne ravnopravno-sti. Njima želimo da podsetimo na koje pravne propise, ali i prepo-ruke državnih i međunarodnih organizacija žene mogu da se pozi-vaju u cilju postizanja višeg stepena ravnopravnosti.
• Druga vrsta smernica odnosi se na aktivnosti koje treba činiti da bi se povećao nivo svesti o potrebi ravnopravnog učešća u rukovode-ćim telima. Naime, smatramo da je jedan o osnovnih problema to što se još uvek smatra da je normalno da muškarci zauzimaju ruko-vodeće pozicije čak i u slučajevima kada žene čine većinu u članstvu neke organizacije.
Smernice, kontrolne liste i trening materijal za donosioce odluka u vezi sa sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti
13
Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike je u saradnji sa International Management Group (IMG) uz finansij-sku podršku Švedske objavila konkurs za dodelu grantova organi-zacijama civilnog društva. Konkurs je bio otvoren od 3. oktobra do 3. novembra 2011. godine sa ciljem pružanja podrške realizaciji lo-kalnih akcionih planova za unapređenje ekonomskog položaja žena. Vrednost pojedinačnih projekata ne prelazi ukupan iznos od 15 000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Nakon uvida u predloge projekata poslate u propisanom roku, Komisija za procenu predloga projekata je odabrala sledeće predloge projekata:
1 “Savez za unapređenje ekonomskog položaja Kikinđanki”, Udruženje žena Artesa, Kikinda;
2 “Izrada akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej”, UG Plant, Niš;
3 “Mobilna učionica Internet veština”, Opšte udruženje preduzetnika Leskovac;
4 “Ekonomski nezavisna – rodno ravnopravna”, Asocijacija za razvoj opštine Negotin;
5 “Žene na selu – jednake šanse i jednake mogućnosti”, UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica;
6 “Unapređenje ekonomskog položaja žena kroz promociju i podsticanje ženskog preduzetništva”, Omladinski klub Stara Pazova;
7 “Ženski kreativni centar”, Forum mladih sa invaliditetom, Trstenik;
8 “Prvi korak”, UG Ternipe Pirot;
9 “Vreme je za žene”, UG Zajedno, zajedno;
10 “Ekonomsko osnaživanje žena sa ruralnog područja grada Novog Pazara”, DamaD, Novi Pazar.
Podrška organizacijama civilnog društva
14
• Početkom 2012. Godine, Uprava za rodnu ravnopravnost je, u sa-radnji sa International Management Group (IMG) i uz finansijsku podršku Švedske objavila konkurs za dodelu sredstava preduzetni-cama i vlasnicama privrednih subjekata u Srbiji koje se bave seo-skim turizmom.
• Konkursom je bilo predviđeno da se sa do 15.000 EUR bespovrat-nih sredstava po projektu podrže oni projekti čije aktivnosti ima-ju za cilj unapređenje ponude i sadržaja turističkih usluga i na taj način osnaži ekonomski položaj žena u ruralnim sredinama u Sr-biji. Ovim konkursom naročito su ohrabrivane žene iz višestruko diskriminisanih grupa da uzmu učešće na konkursu i pošalju svoje predloge projekata.
• Uprava za rodnu ravnopravnost je odlučila da se prilikom selekcije projekata rukovodi kriterijumima poput iskustva podnositeljki u oblasti seoskog turizma, jasnoće ciljeva projekta, ljudskim resursi-ma podnositeljki, efektima koje projekat može da ima u svom okru-
ženju i koncipiranju budžeta. Osim ovoga, vodilo se računa o rav-nomernoj geografskoj zastupljenosti svih projekata i činjenici da li je podnositeljka već dobila neku vrstu pomoći ili donacije od strane Uprave za rodnu ravnopravnost.
• Nakon što je konkursna komisija pregledala i bodovala sve pristigle aplikacije, Uprava za rodnu ravnopravnost je odlučila da finansijski podrži sledeće projekte:
1 „Unapređenje turističke ponude u SUR „Sedlar“, Knjaževac: Cilj ovog projekta je unapređenje kvaliteta turističko ugostiteljske
ponude objekta „Sedlar“ na Staroj planini kroz unapređenje po-nude smeštaja i ishrane, promocije turističko ugostiteljske ponu-de objekta „Sedlar“ izradom internet prezentacije i promotivnih brošura kao i prikupljanja lekovitog bilja i gljiva na gazdinstvu i organizovanjem kampa „Živeti s prirodom“.
Osnaživanje preduzetnica koje se bave seoskimturizmom
15
2 „Otvorite vrata Banstola“, Inđija: Projektom će biti prošireni smeštajni kapaciteti i povećan broj ka-
tegorisanih soba, obnovljen inventar i obogaćen sadržaj sale za go-ste, a na samom gazdinstvu će se izrađivati suveniri, nuditi domaći specijaliteti spremljeni na tradicionalan način i domaći proizvodi od voća i povrća, adaptiraće se prilaz objektu i realizovati niz pro-motivnih aktivnosti.
3 „Rekonstrukcija i adaptacija ambara starog 150 godina u okviru kulturno turističkog kompleksa etno sela Latkovac“, Aleksandrovac:
Glavni cilj projekta je proširenje kapaciteta kulturno-turističkog kompleksa etno sela Latkovac kroz rekonstrukciju eksterijera sta-rog objekta (ambara), adaptacija i uređenje enterijera čime bi se unapredila ponuda i omogućilo još većem broju turista da posete i upoznaju tradiciju, kulturu, kulturno-istorijske znamenitosti naše zemlje, a pre svega Rasinskog okruga.
4 „Afirmacija žena u opštini Beočin u cinju podsticanja razvoja ruralnog turizma, proizvodnje kao i plasmana domaćih radinosti“, Beočin:
Ovaj projekat ima za cilj podsticanje razvoja ruralnog turizma u op-štini Beočin kroz marketing i zajednički nastup turističkih radnica na tržištu. Osim toga, planira se unapređenje plasmana tradicional-nih proizvoda kroz seoski turizam, organizovanje nove manifesta-cije „Noć restorana“ i stvaranje uslova za funkcionalno povezivanje i bolju saradnju sa lokalnom samopravom.
16
E-klubovi su pilot projekat u okviru kojeg je u pet ruralnih opština obučeno 50 žena za korišćenje info komunikacionih tehnologija i za upravljanjem modernim biznisom.
Inđija (Beška), Kraljevo (Kovači), Ljubovija, Ivanjica (Kušići) i Para-ćin su pobedili na konkursu koji je organizovala Uprava za rodnu rav-nopravnost sa ciljem da na savremen način ekonomski osnaži žene. Pored obuke, Uprava za rodnu ravnopravnost je opremila prostor koji su obezbedile ovih pet opština opremljeni modernom računar-skom opremom, sa pet računara, laptopom, kameroma, štampačem i skenerom. U saradnji sa NVO „Jednake mogućnosti“ žene iz ovih opština prošle su obuku za korišćenje informaciono-komunikacionih
Otvaranje E-klubova za žene na selu
tehnologija, a pored njih i druge žene na ovim opštinama moći će da se uključe u rad E-klubova.
Ovaj projekat imao je za cilj udruživanje žena na lokalnom nivou, u su-bruralnim ili ruralnim sredinama, jačanja kapaciteta u znanju i veština-ma za moderno poslovanje kroz korišćenje informacionih tehnologija, promociju stvaralaštva i kulturne razmene i podrške ženama na lokalu.
„Ekonomsko osnaživanje žena ključno je za napredak društva, a zadatak je svih nas. Uprava za rodnu ravnopravnost konkretnim projektima želi da pomogne osna-živanje i ekonomsku samostalnost žena na selu, koje su najčešće višestruko diskri-minisane, a važno je ohrabiti ih da kontinuirano unapređuju svoja znanja i veštine, razvijaju svoje talente i odvaže se za neku vrstu preduzetništva. Zahvaljujući ovim projektima, a uz pomoć donacije Švedske, uskoro ćemo imati jake preduzetnice i u seoskim sredinama, što je dosada retko bio slučaj“, istakla je na otvaranju e-kluba u Inđiji dr Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost.
17
„E-klubovi će omogućiti sticanje novih znanja i moder-no poslovanje ženama koje žele da pokrenu i promovi-šu sopstveni biznis. Žene na selu su najčešće višestruko diskriminisane i zato su ovakvi projekti posebno važni, a naša ideja je da ih ohrabrimo da kontinuirano unapređu-ju svoja znanja i veštine, razvijaju svoje talente i odvaže se za neku vrstu preduzetništva“istakla je Jasmina Murić, menadžerka projekta za implementaciju NAP prioriteta.
Bojana Vasić, polaznica obuke iz Inđije prenela je svoja iskustva sa obuke: “Najbitnije u vezi sa ovim projektom je što su žene izašle iz svojih sredina, probudile se i po-krenule, i što na njih neko misli. Među nama se oseća po-zitivna energija koju ćemo, kao i stečeno znanje, preneti ostalim ženama iz naših mesta koje su željne znanja. Iz opštine Inđija na obuci je pet predstavnica iz četiri mesne zajednice i na taj način je cela opština pokrivena.“
Obuke za korišćenja info komunikacionih tehnologija ohrabrile su žene da razvijaju svoje kreativne sklonosti i talente i nadograde svest o značaju udruživanja za ekonomsko jačanje žena.
18
• Prikupljanje podataka o prisustvu žena na pozicijama odlučivanja na lokalnom nivou sprovedeno je tokom januara i februara 2012. godi-ne. Istraživanje je ujedno predstavljalo i razvijanje i testiranje meto-dologije za praćenje učešća žena u odlučivanju na lokalnom nivou.
• Istraživanje je uključilo organe izvršne vlasti, predstavnička tela, javna preduzeća, institucije uspostavljene od strane lokalne samou-prave i mesne zajednice. Podaci su prikupljeni i analizirani na osno-vu uzorka od 65 opština u Srbiji.
• Podaci prikupljeni pre izbora održanih u maju 2012. godine i pre stupanja na snagu izmenjenog Zakona o lokalnim izborima poka-zuju da su žene predstavljene sa manje od 30% na pozicijama dono-šenja odluka na lokalnom nivou.
• Podaci su pokazali da su žene podzastupljene kako u predstavničkim
telima (23.9% odbornica), tako i u organima izvršne vlasti (15,17% u opštinskim većima), a i u savetima mesnih zajednica (13.24%). Preko 30% žena ima u upravljačkim strukturama javnih preduzeća (34% direktorki), ali je na ovim funkcijama izrazito prisutna rodna segregacija u okviru resora tj. nadležnosti javnih preduzeća na či-jem su čelu žene.
• Istraživanje je takođe pokazalo da su opštine koje imaju veću za-stupljenost žena u predstavnič-kim telima beogradske gradske opštine i opštine u Vojvodini, kao i da žena ima više u opština-ma u kojima su žene na čelu lo-kalnih samouprava ili je razvije-na ženska mreža i prepoznatljive lokalne političarke.
• Zastupljenost žena sa preko 30%
je više slučajnost i rezultat političke volje na lokanom nivou, nego sistemskih rešenja. Kvote se primenjuju u 17 opština za različita tela, ali su regulisana opštinskim aktima u samo 8 opština, dok je u 6 opština zastupljenost žena u okviru kvote od 30% rezultat direk-tne implementacije Zakona o ravnopravnosti polova.
• Rezultati upućuju na to da je potreban bolji institucionalni okvir na
lokalnom nivou, kao i stalno praćenje prisustva žena na pozicijama odlučivanja, posebno na nivou lokalnih zajednica. Prikupljanje po-dataka o zastupljenosti žena u političkim partijama, organizacijama civilnog društva i drugim oblicima javnog delovanja bilo bi korisno za razvijanje mera afirmativne akcije na lokalnom nivou i trebalo bi da predstavlja deo godišnjeg izveštaja o rodnoj ravnopravnosti koji bi pripremali lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost.
Žene i odlučivanjena lokalnom nivou
19
Klub novinara prijatelja rodne ravnopravnosti
Jedna od aktivnosti sprovedenih u cilju formiranja Kluba novinara prijatelja rodne ravnopravnosti bila je organizacija Studijske posetu za novinare i novinarke u Pariz. Studijska poseta je bila organizovana u cilju jačanja kluba novinara i novinarki koji će pratiti Upravu za rodnu ravnopravnost u budućnosti i upoznati srpske medije sa situ-acijom o rodnoj ravnopravnosti van Srbije. Cilj je bio da se uporedi stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji i Francuskoj, te da se prenesu iskustva o najboljim mogućim rezultatima u pogledu pitanja rodne ravnopravnosti u Francuskoj. Sastanci su se održavali u prostorijama nevladinih organizacijama i velikim medijskim predstavništvima kao što su:
• Ministarstvo solidarnosti i socijalne kohezije, Uprava za socijalnu koheziju;
• TV5 Monde;• ELLE;• NVO Nacionalni informativni centar za prava žena i porodice;• NVO Pariske pionirke;• Ambasada Republike Srbije;
Svi sastanci su bili konstruktivni, a naša grupa je bila dobrodošla od strane svih predstavnika.
20
• Jedna od bitnih pretpostavki ekonomskog razvoja u današnjem društvu je usklađivanje privatnog i profesionalnog života, odnosno usklađivanje radnih i porodičnih obaveza. Dobra ravnoteža između ova dva segmenta omogućava ženama i muškarcima da budu pro-fesionalno aktivni, odnosno aktivne i da učestvuju u javnom i poli-tičkom životu. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem stvaranja boljeg uvida i procene koje od postojećih usluga doprinose usklađivanju porodičnog i profesionalnog života, kao i da li su ove usluge do-stupne i pristupačne korisnicima i korisnicama na lokalnom nivou. Istraživanje je usmereno ka ustanovama i udruženjima na nivou lokalne samouprave i ka zaposlenim ženama, a sprovedeno je u 17 opština na teritoriji Republike Srbije.
• Prema rezultatima istraživanja postoji više različitih usluga koje se pružaju na lokalnom nivou. Ove usluge mogu biti u okviru sistema vaspitanja i obrazovanja koje su usmerene na decu i mlade, zatim usluge iz sistema socijalne zaštite koje su usmerene kako na decu i mlade, tako i na odrasle i starije osobe, kao i usluge za bolesne i stare iz zdravstvenog sistema.
• Problemi usklađivanju između posla i porodice više pogađaju žene nego muškarce. Žene su te koje manje vremena provode na plaćenim, a duplo više vremena na neplaćenim poslovima u odnosu na muškarce.
• Preporuke za razvijanje mera koje promovišu mogućnost usklađi-vanja privatnog sa profesionalnim i javnim životom bi trebalo da se usmere ka povećanju učešća žena na tržištu rada, zatim ka unapre-đenju usluga koje se pružaju na lokalu, kao i sam pristup tim uslu-gama. Sa druge strane, neophodno je sprovoditi i promovisati kam-panje i pozitivne akcije koje se odnose na usklađivanje porodičnih i poslovnih obaveza i unaprediti način informisanja o postojećim uslugama na lokalu.
Usklađivanje privatnog i poslovnog života
21
U okviru projekta Nacionalnog acionog plana za poboljšanje položaja žena, Uprava za rodnu ravnopravnost sprovela je i jedan medijski pro-jekat koji se zove „Ravnopravno u Evropu“. Sredstva za sprovođenje projekta je obezbedilo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i do-nacija Švedske. Snimanje dokumentarno-igranog serijala sprovedeno je u saradnji sa Radio-televizijom Srbije i producentskom kućom „Be-omedia“. Serijal se satoji od šest epizoda od kojih se u svakoj epizodi obrađuje po jedna tema određena prema ciljevima Nacionalne stra-tegije. U emisijama će biti reči o: Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanje rodne ravnopravnosti, poboljšanje eko-nomskog položaja žena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti, uklanja-nje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti, ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazo-vanju, poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje rodne ravnopravno-sti u zdrastvenoj politici, prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žrtava. Svaka epizoda traje oko 30 minuta. Kvalitet serijalu daje činjenica da sagovornice potiču iz svih krajeva Srbije, podjednako iz unutrašnjosti kao i iz Beograda, sa sela kao i iz gradova. Svoja iskustva pred kamerama su podelile i žene iz potenci-jalno višestruko diskriminisanih grupa – Romkinje, žene sa invalidi-tetom, izbegla lica.
Igrani deo serijala snimljen je sa glumicom Mirjanom Karanović. Ekipa RTS-a, Beomedije i Uprave, obišla je sve sagovornice i snimila ih u njihovom radnom okruženju, pa će serija pored igranog dela i razgovora sa stručnjakinjama i stručnjacima sadržati i dokumentarne elemente.
Cilj ovog serijala je da podrži dinamiku aktivnosti u oblasti rodne rav-nopravnosti u Srbiji u odnosu na Strategiju, Zakon o ravnopravnosti polova i Akcioni plan za sprovođenje Strategije i da promoviše Upra-vu za rodnu ravnopravnost i sprovođenje Akcionog plana.
“Ravnopravno u Evropu”
22
Uprava za rodnu ravnopravnost za perspektivu javnog mnjenja Srbije o rodnoj ravnopravnosti
ukazuje na to da ovo pitanje postaje prioritet političke agende. Stoga bi se moglo očekivati da
ova tema postane još vidljivija u dominantnom političkom diskursu u procesu pridruživanja
Evropskoj uniji. Republika Srbija i dalje će nastaviti sa politikom podrške poboljšanju položaja
žena i unapređivanju rodne ravnopravnosti.
Kontakt:Republika SrbijaMINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLjAVANjA I SOCIjALNE POLITIKEUPRAVA ZA RODNU RAVNOPRAVNOSTTerazije 41, 11000 BeogradТel/Fax: 011 3345 665Е-mail: [email protected]: www.gendernet.rs
