Uvodivimo u nepravednom svetu, punom patnje koja bi se mogla izbei. ratovi, terorizam, represivni rei-mi i druge vrste nasilja samo su deo bede. vidimo i ogromno siromatvo, hiljade ljudi koji umiru od izleivih bolesti ili gladi, ive bez pitke vode i krova nad glavom, ili rade u neljudskim uslovima. naa je bezuslovna humanitarna dunost da se borimo protiv ovog stanja. tu obavezu dugujemo svakom ljudskom biu naprosto zato to je svako ko ivi u nematini mo ralno ravnopravan sa nama.

meutim, ak i kada bismo bili spremni da se ponaamo u skladu sa ovom humanitarnom oba-vezom, to ne bi bilo dovoljno. velik deo nepravdi pro izlazi iz organizacije naih ekonomskih, politi-kih i pravnih sistema, kako onih domaih tako i me unarodnih. pravednost zahteva da se iz ravni hu manitarne pomoi pree u ravan bavljenja izvori-ma i institucionalnim strukturama nejednakosti. pravedan je onaj poredak koji nastoji da eliminie moralno arbitrerne nejednakosti i zatiti pravo na slobodu.1 jedno od najhitnijih pitanja pravde tie se preureenja domae i meunarodne institucio-nalne arhitekture kako bi odnosi pojedinaca, gru-pa, organizacija i drava bili zasnovani na jednakom potovanju ljudskog dostojanstva.

dananja kriza je globalna. ona ne pogaa samo siromane zemlje, iako siromani nose najvei deo nje nog bremena. politiari, eksperti, teoretiari, dru tveni pokreti i obini ljudi irom sveta ras-pravlja ju o vaingtonskom konsenzusu, internim pravilima svet ske trgovinske organizacije, moi ta-kozvane troj ke u evropskoj uniji, zaprepaujue

1 nagel, the problem (2005: 118).

Ustavna teorija U doba krize: Mo, pravo i Moral nenad dimitrijevi

S en gle skog pre veo De jan Ili

12

Re no. 86/32, 2016.

nepravednoj raspodeli bogatstva, dokazima o krenju ljudskih prava u Bangladeu, kini i drugde od strane transnacionalnih korporacija, te o razornom manjku od-govornosti u finansijskom sektoru. suoeni smo sa mnogim pitanjima. recimo, ta se dogodilo sa modernom dravom, te nacionalnim i meunarodnim pravom? ini se da je klasino moderno shvatanje dravne suverenosti kao najvie vlasti nad teritorijom i graanima danas ve prolost. meunarodno pravo u sadanjem ob-liku uprkos njegovim mnogim dragocenim postignuima oigledno jo nije u stanju da obuzda negativne sile na globalnoj sceni. globalizacija je promenila in-stitucionalnu konfiguraciju, norme, aktere i oblike delanja u ekonomiji, politici, pravu i mnogim drugim oblastima ivota, od visokog obrazovanja do sporta.

te promene moemo izuavati iz raznih teorijskih perspektiva. ovde se fokusiram na konstitucionalizam. globalizacija je uinila konstitucionalizam predmetom interesovanja razliitih disciplina, ukljuujui pravo, politiku teo-riju, sociologiju i politiku ekonomiju. ovaj interes proizlazi iz uvida da su za demokratiju donedavno neupitni aranmani i prakse konstitucionalizma danas u dubokoj krizi, koja nalae da preispitamo njegovu normativnu osnovu, institucio-nalno ureenje, pa ak i njegovu vanost. tvrdiu da konstitucionalizam zavreuje da ga se brani, ali da ta odbrana zahteva, prvo, da dravu ostavimo izvan fokusa i, drugo, da redefiniemo njegove sredinje vrednosti.

rad je podeljen na dva dela. prvi deo analizira dvojbenu poziciju kon-stitucionalizma u globalizovanom svetu. odeljak i.1. uvodi pitanje o krizi konsti-tucionalizma. u vezi sa tim, razmatra se da li je konstitucionalizam i dalje vaan, te ako jeste, na ta se taj znaaj u stvari odnosi. odeljak i.2. ukratko prikazuje ra-spravu izmeu zagovornika dravnog i postdravnog konstitucionalizma. odeljak i.3. analizira teoriju drutvenog konstitucionalizma. ova teorija smatra da ustavna demokratija kao model drave vie nije odriva, odbacujui istovremeno i pravno-politiku alternativu globalnog konstitucionalizma. pokazau manjkavosti te teori-je. kritika vodi ka pozitivnom normativnom argumentu, koji je skiciran u drugom delu teksta. zalaem se za povratak moralnom jezgru konstitucionalizma. Branim tvrdnju da pravda na globalnoj pozornici zahteva da se utvrdi njen najmanji za-jedniki imenilac koji bi se sastojao od pooptivih supstancijalnih principa. zatim slede institucionalna pitanja. u njihovoj ii je autoritativna identifikacija, zatita i afirmacija sredinjih vrednosti konstitucionalizma na nivou svetskog drutva.

13

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

i. UrUavanje konstitUcionalizMa ili njegovo preoblikovanje?

i.1. konstitucionalizam u krizisvedoci smo drutvenih nepravdi, krenja ustavnih i ljudskih prava, te uruavanja demokratske legitimnosti. to su manifestacije globalne krize. dananje ustavne de-mokratije pokazuju se nesposobnim ili nevoljnim da stanu na put ovoj dinamici.2

iako je razlika izmeu nesposobnosti i nevoljnosti nesumnjivo vana, i jedno i drugo kao da potvruje da je demokratska drava izgubila velik deo svog kapaciteta i znaaja. teorija treba da objasni ovo stanje i da ponudi izlaz. verujem da dubina krize nalae da se vratimo osnovnim pitanjima. ta se dogodilo sa pravnom i politikom suprema-cijom moderne drave? kako identifikovati politike, ekonomske i drutvene aktere u savremenom svetu i kako razumeti njihove odnose? ta je demokratska legitimnost? ova i srodna pitanja teka su pored ostalog i zato to ukazuju na ozbiljno poljuljanu vezu izmeu politike zajednice, prava i demokratije.3

neka od pomenutih pitanja pojavie se i u ovoj analizi konstitu-cionalizma. polazim od standardnog liberalnog odreenja dravnog konstitu-cionalizma. ovaj pravno-politiki aranman poiva na jednostavnoj, iskustvom posredovanoj intuiciji. poto poseduje monopol nad silom u drutvu, dravni autoritet je neto prima facie loe. kapacitet za primenu sile proizlazi iz pravne i politike supremacije drave: svaki njen zakon i svaka njena pojedinana od-luka su obavezujui. ovo je veoma neobian kapacitet. kako objasniti i oprav-dati to to manjina vlada nad veinom donosei norme ije vaenje je osigurano monopolom sile kojim ta manjina preti veini? mi moda ne znamo mnogo o mogunosti ivota s onu stranu drave i njene prinude, ali opravdanje egzisten-cije drave ostaje ultimativni problem politike misli.

moderni konstitucionalizam odgovara na ovaj legitimacijski izazov definiui konceptualni, normativni i institucionalni primat personalne au-tonomije. ustavom garantovana privatna autonomija prua svakom graaninu

2 da bismo razumeli kako smo stigli do ove kritine take, treba paljivo pro-uiti istorijski utemeljene ekonomske, pravne i politike analize. mnogi autori su u vezi sa tim uradili dobar posao. ovde naprosto ukazujem na doprinose koji, iz raznih uglova, daju konceptualno i normativno utemelje-nu rekonstrukciju porekla odnosa izmeu modernosti i globalizacije. vidi, recimo, Brunkhorst, Critical Theory of Legal Revolutions (2014); streeck, Buying Time (2014); cohen, Globalization and Sovereignty (2012); Beck, Power in the Global Age (2006).

3 dobner, more law, less democracy? (2010: 141).

14

Re no. 86/32, 2016.

jednaku ansu da vodi dobar ivot, tako to stvara prostor za razumne odluke u oblasti definisanoj linim pravima i vladavinom prava. ustavom definisana javna autonomija sledi isti obrazac, ali mu dodaje i demokratsko svojstvo, sa politikim pravima koja ine okosnicu demokratske samovladavine. ustavna autonomija, koju ine privatna i javna samovladavina, podrazumeva meudelovanje negativnog i pozitivnog konstitucionalizma. negativni konstitucionalizam ograniava dravnu vlast, zahtevajui da drava potuje proceduralna pravila koja priznaju i tite jedna-ka prava svih unutar njenih granica. s druge strane, pozitivno ili ovlaujue svo-jstvo konstitucionalizma doputa dravi da vri svoju glavnu funkciju i stara se o ja-vnom dobru, a da pri tom ostane unutar okvira definisanog vladavinom prava. sve u svemu, vladavina prava, a ne ljudi,4 je proceduralno-institucionalni aranman ija opravdanost opstaje ili pada sa kapacitetom drave da zatiti sutinske vrednosti privatne i javne autonomije graana, uobliene u zahteve slobode, jednakosti, so-cijalne pravde i politike participacije u donoenju zakona koji e obavezivati sve.

ova predstava o ustavnoj demokratiji danas se tako otro osporava da ima razloga da se zapitamo da li je konstitucionalizam uopte vie vaan. pitanje nije tek retoriko. savremena globalna kriza ispoljava se, izmeu ostalog, i kroz razd-vajanja gole drutvene moi od pravno uoblienog autoriteta.5 kao da je konstitu-cionalizam sve manje potreban, i to ne samo zbog sve slabije drave ve i zbog sve manjeg znaaja vladavine prava. dok se konstitucionalizam tradicionalno odnosio na pravnu zatitu line autonomije, danas je jedna druga vrsta autonomije izbila u prvi plan. njeno sredinje svojstvo je sloboda kao samovolja, koju uivaju i zlou-potrebljavaju kolektivni akteri koji raspolau socijalnom moi:

multinacionalne korporacije kre ljudska prava; svetska trgovinska organi-zacija donosi odluke koje ugroavaju ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi u ime globalne slobodne trgovine; imamo doping u sportu i korupciju u medicini i nauci; privatni posrednici ugroavaju slobodu savesti na internetu; masov-na invazija na privatnost vri se prikupljanjem podataka od strane privatnih organizacija; odnedavno, globalna trita kapitala neobuzdano se uputaju u katastrofalne rizike sa nesagledivim posledicama. u vezi sa ovim skandalima

4 Harrington, The Commonwealth of Oceana (1656).5 idealisti i realisti sukobljavali su se oko toga da li je pravda uopte mogua

u odnosima izmeu nacija; nova rasprava, meutim, vodi se oko toga da li je pravo i dalje prikladan medijum za realizaciju postavljenih ciljeva postizanja mira i meunarodne sigurnosti i promovisanja demokratije i ljudskih prava irom sveta. Habermas, Divided West (2006: 116).

15

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ne postavljaju se samo pitanja o upravljanju, tu je re i o ustavnim proble-mima u uem smislu.6

kao da je globalizacija izvr