STRANA 3.

P R E K O G R A N I ^ N A S A R A D W A

VLASINA UVLASINA USAMOM VRHUSAMOM VRHU

STRANA 17.

O D R @ A N P E S N I ^ K I ^ A S

2211.. VVLLAASSIINNSSKKII2211.. VVLLAASSIINNSSKKIISS UU SS RR EE TT IISS UU SS RR EE TT II

STRANA 13.

SRE]NI PRAZNICISRE]NI PRAZNICI

STRANE 8. I 9.

DEJAN PE[I]

NNOOVVII PPRREEDDSSEEDDNNIIKK FFKK „„VVLLAASSIINNAA““STRANA 17.STRANA 17.

USVOJEN OP[TINSKI BUXETSTRANA 4.STRANA 4.

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 86 (266) • GOD. 6 (82) • NOVEMBAR – DECEMBAR 2015.

BESPLATA

N PRI

MER

AK

ISSN 1820–4643

Prvi broj Vlasine

iza{ao je

16. septembra 1926.

2 novembar-decembar 2015. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: kcentarvl@open.telekom.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

ORGANIZOVANI LEKARSKI PREGLEDISavet za zdravstvo Op{tinskog

odbora Srpske napredne strankeVlasotinca tokom proteklog periodaorganizovao je niz akcija iz svoje

oblasti. Tako je 4. novembrasprovedena akcija- besplatnilekarski pregled za me{tanesela Xakmanova. Pored osnovnoglekarskog pregleda, me{tani sumogli da provere i nivo {e}era ukrvi, kao i da u razgovoru salekarima i zdravstvenim rad-nicima, koji su sproveli akcijudobiju odre|ene savete. Akcijomje omogu}eno prevashodno starimqudima da bez ~ekawa ili odlas-ka iz sela provere svoje op{tezdravstveno stawe, a istovre-meno dobiju i stru~ne savetelekara. Tim koji je sproveo ovuakciju naglasio je da je pokazanaodgovornost i briga premagra|anima ovog dela op{tine, aistovremeno je pokazano da seSavet za zdravstvo dr`i svojihobe}awa a to je boqi i kvalitet-niji `ivot svih stanovikaVlasotinca {to predstavqa pri-oritet ovog Saveta od wegovogosnivawa.

V.M.

OO SNS VLASOTINCA– SAVET ZA ZDRAVSTVO

Aktivisti Op{tinskog odboraJedinstvene Srbije u Vlasotincu organi-zovali su 21. novembra akciju ~i{}ewaobala Vlasine izme|u dva mosta kao iMemorijalnog parka pored reke. Togadana se osamdesetak ~lanovaJedinstvene Srbije ukqu~ilo u akciju.Me|u wima je najvi{e bilo mladih.

– Na ovaj na~in `elimo da o~istimo iulep{amo ovaj deo grada i da istovre-meno podstaknemo svest gra|ana o potre-bi odr`avawa ~istog `ivotnogokru`ewa, kao osnovnog uslova za zdravi kvalitetan `ivot – rekao je predsed-nik Op{tinskog odbora JedinstveneSrbije dr Slobodan Cvetanovi}.

Po wegovim re~ima , ovo je samo prvau nizu planiranih akcija kojima ~lanovii simpatizeri ove stranke `ele dapomognu svome gradu.

– U planu su sli~ne akcije i u selimana{e op{tine. Naravno, ne}emo zabo-raviti i na pomo} socijalno ugro`enim`iteqima na{e op{tine – dodao je drSlobodan Cvetanovi}.

Cvetanovi} isti~e da je veliki brojmladih ~lanova najve}i potencijalstranke i garancija da se mo`e u~initimnogo toga na poboq{awu kvaliteta`ivota na{ih gra|ana.

S.S.

ZAVR[ENA PRVA AKCIJA ^I[]EWA GRADA

U prostorijama Pokreta socijalista14. novembra je odr`ana konferencijaza novinare na kojoj je predsednik ovestranke i doskora{wi predsednikop{tine Vlasotince MiroslavQubenovi} govorio o aktuelnoj poli-ti~koj situaciji u Vlasotincu. On je tomprilikom naglasio:

„Vlasotince ni nakon zadwe, osme poredu, promene vlasti nema zakonitogpredsednika. Trenutno izabranipredsednik Zoran Todorovi} nijezakonito postavqen,poslednice wegovogpostavqewa mogu bitivelike. Mi smo zbogtoga blagovremenopodneli tu`bunadle`nom sudu i pos-tupak je u toku. Meni jepre tri meseca neza-konito uskra}en man-dat odbornika, akoka`u da po{tujusudske presude, ondase pitam gde je mojodborni~ki mandat iza{to ja nisam vra}enda budem zamenikp r e d s e d n i k aSkup{tine, jer sam tufunkciju obavqao dosmene ZoranaTodorovi}a sa funkcije predsednikaop{tine. Trenutna vlast nezakonitovodi op{tinu i samim tim op{tinskibuxet se ne izvr{ava na zakonit na~in.Buxet za narednu godinu treba u skladusa zakonom da bude usvojen do 20. decem-bra, a danas 14. decembra odbornicinisu dobili Nacrt op{tinskog buxeta, au skladu sa Poslovnikom o raduSkup{tine,materijal mora biti pode-qen sedam dana pre sednice. Ako se

zakasni sa dono{ewem op{tinskog buxe-ta ostvaruje se jedna od zakonskihmogu}nosti za uvo|ewe privremenihmera.

Qubenovi} je tom prilikom dodao:„Na sednici Skup{tine odr`anoj

19.11.2015. godine izabrali su novog v.d.direktora Turisti~ke organizacije a daprethodnog direktora nisu razre{ili,{to nije u skladu ni sa jednim zakonomSrbije. Vladaju}a koalicija je, i poredpostojawa zabrane zapo{qavawa, u

posledwa tri meseca zaposlila noveradnike u Turisti~koj organizaciji,Sportskoj hali, Domu zdravqa,Vodovodu. Dok smo bili deo vlastiuspevli smo da stvari dr`imo pod kon-trolom. Sprovodili smo zakon o javnimnabavkama onako kako je propisano. Sve{to je ura|eno protiv zakonaprijavi}emo nadle`nima. Nova vlast neradi dobro. “

V.M.

kritike na ra^un vlasti

IZABRAn NOVI PREDSEDNIKRedovna Izborna skup{tina Udru`ewa

potomaka ratnika 1912. do 1920. godineVlasotinca odr`ana je 27. novembra. Naovoj Skup{tini izabrano je novo rukodstvoUdru`ewa.

Pre izbora novog rukovodstva, dosa-da{wi predsednik Udru`ewa potomaka1912. do 1920. Velimir Stamenkovi} pod-neo je Izve{taj o radu za protekle ~etirigodine. On se tom prilikom zahvalio~lanovima Skup{tine na podr{ci koju sumu pru`ali u wegovom radu.

Nakon toga, Skup{tina je najpre zapredsednika Udru`ewa izabrala DraganaVidosavqevi}a iz Vlasotinca a zapredsednika Upravnog odbora izabran je^aslav Stojanovi} iz Vlasotinca. Na ovojsednici izabrani su i ~lanovi UOUdru`ewa i to: Tomislav Miti}, BrankoDimi}, Svetlana Milosavqevi}, Stojan

Stamenkovi} i Marjan Jovanovi}.Nadzorni odbor u narednom~etvorogodi{em periodu ~ini}e VlajkoJovanovi}, Novica Jovanovi} i SrboqubTaki}. Uskoro se o~ekuje sednica Upravnogodbora, na kojoj }e novoizabrani predsed-nik izlo`iti svoj program rada za naredni~etvorogodi{wi period.

Ovom prilikom, dosada{wem predsed-niku Udru`ewa Velimiru Stamenkovi}udodeqeno je priznawe u vidu Zahvalniceza izuzetan doprinos u ostvarivawu svihprogramskih ciqeva i zadataka u protek-lom periodu kada je on vodio Udru`ewe.Istovremeno je priznawe u viduZahvalnice dodeqeno dugogodi{ewempresedniku Podru`nice potomaka ratnikai ~lanu Upravnog odbora StojanuStamenkovi}u.

V.M.

OP[TINSKI ODBOR JEDINSTVENE SRBIJE

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA 1912. DO 1920 . GODINE

SAOP[TEWE ZA JAVNOST IZ KABINETA PREDSEDNIKA OP[TINE

Povodom izjave Miroslava Qubenovi}a, predsednika Op{tinskog odboraPokreta socijalista, izre~enoj na konferenciji za novinare14.12.2015. godine daVlasotince nema zakonitog predsednika reagovao je kabinet predsednikaop{tine Zorana Todorovi}a.

@ale}i za periodom kada je nezakonito bio na ~elu op{tine, MiroslavQubenovi} bezrazlo`no zbuwuje javnost izjavama o postojawu dva predsednikaop{tine u Vlasotincu.

Dilemu je definitivno razre{io Upravni sud 13. avgusta ove godine, kada jepotvrdio da je Zoran Todorovi} nezakonito smewen sa mesta predsednikaop{tine u novembru 2014. godine, kao i ~lanovi Op{tinskog ve}a.

Pre toga, u aprilu ove godine, Upravni sud je poni{tio re{ewe o izboruMiroslava Qubenovi}a za predsednika op{tine i novih ~lanova Op{tinskogve}a.

Tako|e, odbornici Skup{tine op{tine Vlasotince, postupaju}i u skladu sapresudama Upravnog suda, poni{tili su u septembru re{ewe ovog skup{tinskogdoma od juna teku}e godine, kojim je nezakonito razre{en Zoran Todorovi} samesta predsednika op{tine.

Po{tuju}i zakone ove zemqe i postupaju}i u skladu sa sudskim odlukama sma-tramo da nema nikave dileme o tome ko je predsednik op{tine Vlasotince.

SA KONFERENCIJE ZA [TAMPU

OO POKRETA SOCIJALISTA

novembar-decembar 2015. godine 3AA KK TT UU EE LL NN OO

PODEQENE SADNICE

U ciqu razvoja poqoprivrede, 25.novembra su u sali Skup{tine op{tinepotpisani ugovori o preuzimawu subven-cija u vidu sadnog materijala za gajewemalina, vi{awa, kupina i {qiva.Subvencije su dobila registrovana poqo-privredna gazdinstva koja su se javila nakonkurs. Prisutne poqoprivrednikenajpre je pozdravio predsednik op{tineZoran Todorovi} i tom prilikomistakao:

„Ove godine je u op{tinskom buxetuza poqoprivredu predvi|eno 10 milionadinara, od toga ~etiri miliona zanabavku sadnog materijala, jedan deo jeoti{ao na osemewivawe krava i jedan deona ure|ewe atarskih puteva. Narednegodine opredeli}emo ve}a sredstva zapoqoprivredu i subvencije u poqo-privredi i naravno za nabavku sadnogmaterijala, a poku{a}emo da deo sredsta-

va dobijemo odnadle`nog ministarstvakao nepovratna sredstvaza na{e poqoprivred-nike“.

Potom se prisutnimpoqoprivrednim proiz-vo|a~ima obratio drSlavoqub Mitov,zamenik predsednikaop{tine Vlasotince.

„Zbog dobijawa ser-tifikata odMinistarstva poqo-privrede malo se kasni-

lo sa isporukom sadnica. Danas }emopodeliti 10.100 sadnica vilameta stan-dardizovanog, 6325 kupina ~a~anskebestrne, 661 sadnicu obla~inske vi{we i340 {qiva ~a~anske rane.To su koli~inekoje su tra`ili na{i proizvo|a~i nakonkursu. Sutra ili prekosutra }emopodeliti jo{ 55.300 komada sertifiko-vane maline vilamet, Nadam se daVlasotince u nekoj bliskoj budu}nostibude nova Zapadna Srbija, ako oni znajuda zarade novac malinom vaqda znamo toi mi – rekao je Slavoqub Mitov, zamenikpredsednika op{tine.

Ovom prilikom sadnice je dobilo 30registrovanih gazdinstava. Iz lokalnesamouprave su najavili da }e u narednojgodini biti opredeqena ve}a sredstva zapoqoprivredu, kao i da }e se nastavitisa subvencionisawem poqoprivrede.

Preostali kontigent sertifikovanih sadnica malina vrste vilamet pod-eqene su 30. novembra. Naime, podela sertifikovane maline deo je subven-cije kojom op{tina Vlasotince ove godine podsti~e razvoj poqoprivrede.

Ovom prilikom 30 registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima pode-qeno je 56.267 sertifikovanih malina vrste vilamet.

PODEQENE I SERTIFIKOVANE MALINE

U CIQU RAZVOJA POQOPRIVREDE

Ove godine po prvi put lokalna samouprava i pred-stavnici ustanova kulture i obrazovawa konkurisa}esvojim projektima za sredstva iz IPA programa.Naime, re~ je o realizaciji projekata vezanih zaprekograni~nu saradwu sa predstavnicima iz susedneBugarske. Projekti su vezani za razvoj obrazovawa uosnovnim {kolama „Sini{a Jani}“ , „8. oktobar“ iPred{kolskoj ustanovi „Milka Dimani}“, kao i zarazvoj kulture.

Direktorka Kulturnog centra Vlasotince MajaMarkovi} je 20. novembra potpisala sporazum o part-nerstvu sa Fondacijom „Boris Angelu{ev“ iz Sofije.Ovaj sporazum o prekograni~noj saradwi trebalo bida omogu}i realizaciju jednog od projekta u okviruIPA CBC programa Bugarska – Srbija.

Pored predstavnika iz Bugarske, potpisivawu ovogsporazuma u Vlasotincu prisustvovali su ZoranTodorovi}, predsednik op{tine, Slavoqub Mitov,zamenik predsednika op{tine i drugi predstavnici

lokalne samouprave kao i predstavnici Osnovne{kole "8.oktobar".

Govore}i o potpisanom sporazumu direktorka MajaMarkovi} je tom prilikom izme|u ostalog rekla:

"Ovo je prvi put da Kulturni centar Vlasotinceu~estvuje u jednom ovakom programu, Naime, krozsaradwu sa Fondacijom iz Sofije `elimo da realizu-

jemo projekat rekonstrukcije i izgradwe SaleKulturnog centra i prilago|avawe novim sadr`ajimakakvi su svojstveni za ovakvu vrstu objekata.

Realizacija ovog projekta omogu}i}e da i na{Kulturni centar bude nalik na moderne kulturne cen-tre i siti holove kakvi su danas {irom Evrope.Omogu}i}e nam, pre svega, ostvarivawe novih kul-turno-scenskih aktivnosti, a istovremeno ima}emo ivi{enamenski scenski prostor za obrazovno- eduka-tivne aktivnosti sa odgovaraju}im kancelarijskim

prostorom. Vrednost ovog projekta je 300.000 evra."Nakon potpisivawa sporazuma o prekograni~noj

saradwi Kulturnog centra Vlasotince i Fondacije„Boris Angelu{ev“ iz Sofije, u prostorijama Osnovne{kole „8. oktobar“ sporazum o partnerstvu potpisalaje i direktorka {kole Svetlana Koci} sa pred-stavnicima Osnovne {kole „Petko Ra~ev Slavejkov“iz Pernika.

V.M.

SSRREEDDSSTTVVIIMMAA IIZZ IIPPAA PPRROOGGRRAAMMAA DDOO NNOOVVEE SSAALLEE KKUULLTTUURRNNOOGG CCEENNTTRRAAPOTPISANI SPORAZUMI O PREKOGRANI^NOJ SARADWI

Sredinom novembra meseca Tr`na inspekcijazatvorila je pijacu u ulici 12. brigade, koju suVlasotin~ani zvali Mala pijaca. Pijaca je zatvorenajer nije ispuwavala minimum sanitarno-tehni~kihuslova. Odluka o zabrani rada ove pijace izazvala jekod gra|ane dvojake reakcije, naime jedni su se bunilizbog zatvarawa pijace, a drugi su podr`ali odluku jersu smatrali da Maloj pijaci, posebno prodavcima kojisu svoju robu prodavali na trotoaru nije tu mesto.

„Zatvarawe takozvane Male pijace bilo jeiskqu~ivo po nalogu Tr`i{ne inspekcije. Ina~e i jakao i ve}ina nisam znao da za ovu pijacu ne postoji nigra|evinska, niti lokacijska dozvola, da nije bilo niupotrebne dozvole za obavqawe pija~ne prodaje, bezobzira {to pijaca na ovo mesto postoji 30-40 godina.Zna~i Mala pijaca nije ispuwavala minimum sani-tarno-tehni~kih uslova. Zato smo uklonili tezge kojesu vlasni{tvo Javno- komunalnog preduze}a, kako nebismo snosili zakonske posledice– SvetislavPetrovi}, direktor JKP „Komunalac“.

Po wegovom re~ima, nadle`ni ve} rade napronala`ewu adekvatnog prostora, jedna odmogu}nosti, ali samo mogu}nosti je otvarawe pijace usklopu tr`nog centra na Trgu Dragoquba Petkovi}a.Tr`nica bi radila sedam dana u nedeqi, a postoje imogu}nosti za otvarawe i drugih poslovnih objekata.Prostor bi svakako morao da zadovoqi sve sanitarno-tehni~ke uslove i potrebe na{ih gra|ana. Petrovi} jenaglasio da dobro i adekvatno re{ewe ne mo`e da sena|e za nekoliko dana.

V.M.

VLASOTIN^ANI BEZ MALE PIJACE

4 novembar-decembar 2015. godineS K U P [ T I N AS K U P [ T I N A

Dvadeseta sednica Skup{tine op{tine Vlasotinceodr`ana je 19. septembra. Od 45 odbornika sednici jeprisustvovalo wih 36, te je postojao kvorum za rad iodlu~ivawe. Pored odbornika, sednici su prisustvovaliZoran Todorovi}, predsednik op{tine, SlavoqubMitov, zamenik predsednika op{tine, ~lanovi Op{tin-skog ve}a kao i direktori ~iji izve{taji o radu su bilina dnevnom redu ovog zasedawa. Na dnevnom redu na{lose 48 ta~aka bitnih za rad lokalne samouprave. Nakonusvajawa zapisnika sa prethodnih sednica potvr|en jemandat Draganu Petrovi}u - Majoru sa liste DS- BorisTadi}. Potom je ve}inom glasova usvojena Odluka oizmeni i dopuni buxeta za 2015. godinu. Rebalansom bux-eta izvr{ena je preraspodela sredstava vezanih za pro-jekte i programe prekograni~ne saradwe, koji uglavnompredvi|aju u~e{}e op{tine u projektima. Ve}inomglasova "za" usvojen je Izve{taj o radu op{tinskogpravobranila{tva za teku}u godinu. Skup{tina je bezdiskusije imenovala Savet za bezbednost na teritorijiop{tine Vlasotince, razre{ila i imenovala ~lanoveIzborne komisije op{tine Vlasotince, stalnih radnihtela, kao i drugih tela neophodnih za rad op{tinske

uprave. Ve}inom glasova razre{eni su i

istovremeno imenovani ~lanoviupravnih odbora iz redova lokalnesamouprave u Centru za socijalni rad,Narodnoj biblioteci „DesankaMaksimovi}“, Kulturnom centru,Turisti~koj organizaciji. Skup{tinaje ve}inom glasova razre{ila i imeno-vala ~lanove {kolskih odbora iz redo-va lokalne samouprave u Gimnaziji,Tehni~koj {koli, osnovnim {kolama„8. oktobar“,„Sini{a Jani}“, „SvetiSava“, „Bra}a Milenkovi}“, „DositejObradovi}“, „Vuk Karaxi}“ i „Bo`idar Miqkovi}“.Istovremeno su razre{eni i imenovani ~lanoviKomisije za planove op{tine Vlasotince, Komisije zaostvarivawe prava na odsustvo sa rada radi posebne negedeteta. Razre{eni su i imenovani ~lanovi Saveta zarodnu ravnopravnost, Komisije za odre|ivawe nazivaulica, trgova, zaselaka i drugih delova naseqenih mestana teritoriji op{tine Vlasotince. Doneto je re{ewe o

razre{ewu i imenovawu ~lanova i koordinatoraInterresorne komisije.

Na ovoj sednici za zamenika direktora Doma zdravqaizabrana je Violeta Petrovi}, lekar iz Vlasotinca, Zavr{ioca du`nosti direktora Turisti~ke organizacijeSkup{tina je imenovala Nata{u \oki} @ivkovi} izVlasotinca.

V.M.

Dvadesetprva sednica Skup{tine op{tine svoj rad zapo~ela je15.12.2015 godine, od 45 odbornika sednici je prisustvovalo wih 40.Sednici su prisustvovali predsednik op{tine Zoran Todorovi}, zamenikpredsednika Slavoqub Mitov, pomo}nici predsednika, ~lanovi Op{tin-skog ve}a, na~elnica op{tinske uprave Sne`ana Ili} Golubovi}, kao idirektori preduze}a i ustanova ~iji su programi rada za narednu godinubili na dnevnom redu.

Skup{tina je, najpre, usvojila odluku o finansirawu tj. sufinansir-awu fizi~ke kulture i sporta iz buxeta. Bez diskusije usvojeni su planrada [taba za vanredne situacije za narednu godinu i Informacija opripremqenosti osnovnih i sredwih {kola za po~etak {kolske 2015/2016.godine, kao i predlo`eni rebalans za 2015. godinu.

Odbornici su za op{tinskog pravobranioca imenovali ZoranaStankovi}a, koji je i do sada vr{io ovu funkciju. Za zamenika pravobran-ioca imenovana je Irena Cvetkovi}.

Obrazla`u}i Skup{tini predlo`eni buxet predsednik Todorovi} jeizme|u ostalog rekao:

„Op{tinski buxet za narednu godinu projektovan je u iznosu od630.082.503 dinara. Ako uporedimo ovih 630 miliona sa buxetom nakonrebalansa za 2015. godinu koji iznosi 624 miliona buxet je uve}an samo za1% odsto, {to jeste minimalno ali i realno ostvarqivo. U buxetu suplanirana sredstva za infrastrukturne projekte za u~e{}e op{tine u projektimaprekograni~ne saradwe, zatim za subvencije u poqoprivredi u ukupnom iznosu od 10miliona dinara. Mislim da je predlo`eni buxet realan i da smo uspeli dauravnote`imo prihodnu i rashodnu stranu buxeta. Ovaj buxet pokazuje da smo odgov-orni i da vlast vr{imo odgovorno.

U svom radu Skup{tina je usvojila odluke o firmarini, boravi{noj i op{tinskimadministrativnim taksama koje su uskla|ene sa zakonom. Nakon usvajawa predlogaprograma rada op{tinske uprave op{tine Vlasotince sednica je prekinuta.

Do zakqu~ewa ovog broja 20. sednica Skup{tine op{tine Vlasotince nije nas-tavqena.

V.M.

S A 2 1 . S E D N I C E S K U P [ T I N E O P [ T I N E

Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novem-bra, Udru`ewe potomaka ratnika Srbije 1912 -1920.Vlasotinca organizovalo je obele`avawe stogo-di{wice odbrane mosta na Ju`noj Moravi kodGlo`ana.

U jesen 1915. godine srpski vojnici su hrabrobranili most na Ju`noj Moravi, ~uvaju}i odstupnicusrpskoj vojci koja se povla~ila prema Albaniji. Ono{to su borci majora Dragutina Gavrilovi}a u~ilibrane}i Beograd 1915, to je u~inilo 49 neznanih rat-nika Timo~ke divizije brane}i Leskovac od prodorabugarske vojske.

Na spomen-kosturnicu koju su podigli pitomciVojne akademije iz Beograda 1929. godine, vence supolo`ili predstavnici op{tine Vlasotince,Udru`ewe potomaka ratnika 1912- 1920. izVlasotinca i Leskovca. Ovom prilikom oni su sim-boli~no zasadili po jedan hrast u ~ast palim rat-nicima a kao se}awe na godi{wicu.

Polagawem venaca na spomenik Oslobodiocima1908–1918. u centru Vlasotinca, predstavnicilokalne samouprave i bora~kih organizacija vla-sotina~ke op{tine obele`ili su Dan primirja uPrvom svetskom ratu.

BUXET REALANBUXET REALAN

OBELE@ENA STOGODI[WICA OBELE@ENA STOGODI[WICA ODBRANE MOSTA NA JU@NOJ MORAVI ODBRANE MOSTA NA JU@NOJ MORAVI

REKAO NA SKUP[TINI PREDSEDNIK

OP[TINE VLASOTINCE ZORAN TODOROVI]

REBALANS ZA PROJEKaTREBALANS ZA PROJEKaTS A 2 0 . S E D N I C E S K U P [ T I N E O P [ T I N E

novembar-decembar 2015. godine 5D r u { t v oD r u { t v o

PUT KA TRANSPARENTNOSTI I EFIKASNOSTI

U Beogradu su 9. novembra 34 nedovo-qno razvijene lokalne samouprave najugoistoku i jugozapadu Srbije potpisaleMemorandume o razumevawu i aktivnos-tima u oblasti dobrog upravqawa sarazvojnim programom Evropski Progres,koji finansira Vlada [vajcarske iEvropska unija. Jedan od potpisnikaMemoranduma o razumevawu je i op{tinaVlasotince, a potpisivawu je, poovla{}ewu predsednika op{tine, pris-ustvovao Marinko \or|evi}, koordina-tor kancelarije za LER i imenovano liceza saradwu sa Evropskim Progresom.Ina~e, ovaj dokument daje okvir zauvo|ewe principa i prakse dobrogupravqawa koji treba da doprinesepove}awu odgovornosti, transparentnos-ti, efikasnosti i otvarawa lokalnihsamouprava, pa i vlasotina~ke lokalnesamouprave. Potpisivawe Memorandumapredstavqa prvi korak ka uspostavqawuodr`ivih kapaciteta u op{tinama.Potpisivawu Memoranduma prisustvo-vao je i ambasador [vajcarske u Srbiji@an Danijel Ruh, koji je ~estitao pred-stavnicima 34 lokalne samouprave naprepoznavawu zna~aja i preduzimawuovog kqu~nog koraka, koji }e sistematskii su{tinski da unese promene neophodneza stabilan i trajni razvoj. On je tom pri-likom istakao:

„Kroz implementaciju principadobrog upravqawa, naro~ito kada je upitawu sprovo|ewe participativnepolitike i prakse, lokalne vlasti }esvoje obaveze isuwavati u skladu saizra`enim potrebama svih gra|ana,transparentno i efikasno. Kada se izgra-di odnos gde svi rade zajedno, a u ciqu

boqitka lokalne zajed-nice, a to istovremenopostane trajna praksa,zna}emo da smo uspeli uunapre|ewu rada jednelokalne zajednice.“

Dr`avni sekretarMinistarstva dr`avneuprave i lokalnesamouprave IvanBo{wak istakao je da seovim mehanizmom fokusprebacuje tamo gde seproblemi generi{u alii re{avaju, odnosno nalokalni nivo.

Op{tine koje supotpisale Memorandumo razumevawu bi}e

podr`ane od strane Evropske unije iVlade [vajcarske kroz razvojni programEvropski Progres. Posebna pa`wa bi}eposve}ena aktivnostima vezanim za real-izaciju infrastrukturnih projekata krozusvajawe ili izmenu dosada{wih propisai regulative, ali istovremeno i krozaktivnosti koje se ti~u ja~awa op{tin-skih kapacitata kroz program obuka,formirawa centra za dobro upravqawe isprovo|ewe reformi lokalnogupravqawa.

„Evropska unija i Vlada [vajcarske,a kroz program Evropski Progres, `eleda sprovo|ewe principa dobrogupravqawa postane praksa u svakod-nevnom radu i funkcionisawu lokalnihsamouprava. Naravno, to se ne}e desitipreko no}i ili samim potpisivawemMemoranduma o razumevawu. Ipak,op{tine potpisnice su ovim pokazalevoqu i zainteresovanost za proces, {toujedno predstavqa prvi korak na putu kaunapre|ivawu ekonomskog i dru{tvenograzvoja. Na ovom putu na{ programpru`i}e im punu podr{ku – kazao jeGream Tindal, menaxer razvojnog progra-ma Evropski Progres.

Program je u prethodnom perioduaktivno radio na proceni trenutnogstawa u sferi dobrog upravqawa u sve 34lokalne zajednice koje su potpisniceMemoranduma o razumevawu. Rezultatiove procene slu`i}e pripremi pojedi-na~nih reformskih paketa za svakulokalnu samoupravu ponaosob, koje }e seop{tinama predstaviti po~etkom 2016.godine.

V.M.

Tre}a akcija ¦„Vojni lekar na selu“ na podru~ju op{tine Vlasotincesprovedena je 24. novembra u selu CrnaBara. Me{tani Crne Bare i okolineimali su priliku da izvr{e op{tilekarski pregled, izmere krvni priti-sak, nivo {e}era u krvi i da, ako lekarproceni, urade EKG pregled. Poredlekarskog tima, u akciji su u~estvovalii veterinar, agronom, gerontodoma}icei predstavnici Crvenog krstaVlasotinca. Predstavnici Crvenogkrsta su najugo`enijim porodicamapodelili pakete sa prehrambenimnamirnicama, pakete sa higijenskimproizvodima i po deset kilogramabra{na.

„Kao i prethodne dve akcije i ovusprovodimo u selu koje se nalazi u brd-sko-planinskom delu op{tineVlasotince, jer su u ovim delovimauglavnom ostali stariji me{tani. Svikoji danas do|u mogu da prekontroli{ukrvni pritisak, izmere {e}er u krvi apo proceni lekara urade i EKG sni-mawe. Pored toga mogu da porazgovorajui sa na{im agronomom i veterinarom.Moram da istaknem da imamo veomadobru saradwu sa predstavnicimalokalne samouprave, vlasotina~kimDomom zdravqa koji je i u prethodne dveakcije u~estvovao, kao i sa drugiminstitucijama vlasotina~ke op{tine -rekao je kapetan Predrag Kosti}, ofi-cir za civilnu i vojnu saradwu Tre}eg

centra za obuku Vojske Srbije. Akciji „Vojni lekar na selu“ pris-

ustvovao je i predsednik op{tineVlasotince Zoran Todorovi} sa svojimtimom.

„Ovo je jo{ jedna prilika da stariqudi osete da nisu zaboravqeni oddru{tva. Verujem da im dana{wa akcijamnogo zna~i, ali isto tako sam siguranda je ponekad lek i sama dobra re~ kojaim se uputi. [to se pak lokalnesamouprave ti~e planirali smo da utoku naredne godine ulo`imo znatnasredstva kako bi uradili projekatasfaltirawa putnog pravca Vlasotince– Dowa Lomnica– Gorwa Lomnica–Crna Bara. Tako|e, planiramo da usko-ro krenemo i sa gradwom rezervoarapitke vode kako bi re{ili problemvodosnabdevawa. Ovo su uglavnom dvanajva`nija problema u brdsko-planin-skom delu op{tine– kazao je predsednikop{tine Zoran Todorovi}.

Nekada je u Crnoj Bari `ivelovi{e od hiqadu stanovnika a danas ih jesamo 84, {kolska zgrada je danas bez|aka jer je pro{le godine zatvorena.Najbli`a ambulanta ovim gor{tacimaudaqena je {est kilometara pa oni kojise razbole moraju da ih prepe{a~e.

„Dom zdravqa je nedavno napraviomobilne timove sa~iwene od lekara imedicinskih sestara, Trudimo se da barjednom mese~no budemo prisutni u seli-ma u kojima nema ambulante, obilazimome{tane po wihovim ku}ama i pru`amoim osnovne usluge – dodala je direktorDoma zdravqa dr Milena Stankovi}Mitrovi}, koja u~estvuje u ovoj akciji.

Iako se ovo selo nalazi na samo{est kilometara od Vlasotinca, uposledwih 50 godina koliko pamteme{tani Crne Bare, nijedan predsednihop{tine ih nije posetio.

„Zoran Todorovi} je jedini predsed-nik koji je za deset dana na{e selo pose-tio dva puta. To nam mnogo zna~i jer smowegove posete iskoristili kako bi sedogovorili o konkretnim stvarima kojetreba uraditi – rekao je TomislavMiti}, predsednik Mesne zajedniceCrna Bara.

Akcija „Vojni lekar na selu“ u pro-teklom periodu sprovedena je uTego{nici, Dadincu i sada u CrnojBari, a ista akcija sprovedena je i udeset sela Jablani~kog okruga.

Ovom prilikom predstavniciCrvenog krsta Vlasotinca podelili su24 paketa najugro`enijim me{tanimaCrne Bare. Ovo je akcija koju Crvenikrst sprovodi u posledwih mesec dana uskoro svim selima, po propisanim kri-terijumima.

V.Miltenovi}

VOJNI LEKAR NA SELUOP[TINA VLASOTINCE POTPISALA MEMORANDUM

O RAZUMEVAWU SA EVROPSKIM PROGRESOMSPROVEDENA TRE]A AKCIJA

ZAVR[EN PROJEKAT „ZNAWEM DO POSLA“Projekat „Znawem do posla“ zavr{en je ovih dana upravo po{tuju}i i planiranu dinamiku projekta. Projektom je bilo

obuhva}eno 40 lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavwe sa podru~ja vlasotina~ke op{tine. „Polaznici su kroz obuku stekli znawa iz oblasti informaciono-komunikacione tehnologije. Obukom su stekli znawa za

rad na ra~unarima i upotrebu ostale neohodnera~unarske opreme. Poseban ciq projekta bio jeunapre|ewe znawa i ve{tina nezaposlenih licasa podru~ja na{e op{tine iz oblasti informa-ciono – komunikacione tehnologije radi osavre-mewivawa poslovawa i stvarawa mogu}nosti zabr`i ekonomski rast. Kroz projekat „Znawem doposla“ omogu}ili smo polaznicima obuke dasavladaju potrebne ve{tine i znawa i stvore sebi{ansu vi{e za br`e zapo{qavawe. Budu}i da jeprojekat sproveden, u narednom periodu o~ekuje seuru~ewe sertifikata o zavr{enoj obuci –istakao je Zoran Stojiqkovi}, menaxer projekta.

Projekat je spoveo Teledom Pavlos izVlasotinca a finansirala op{tina Vlasotince,dok su partneri na projektu bili Otvoren uni-verzitet Znawe iz Beograda i TRENKWALDERkadrovske uslove d.o.o austrijsko – nema~ke fil-ijale za zapo{qavawe.

V.M.

6 novembar-decembar 2015. godine DD RR UU [[ TT VV OODD RR UU [[ TT VV OO

Peta akcija dobrovoqnog davawa krvisprovedena je 26. novembra u saliSkup{tine op{tine u Vlasotincu. Akciju surealizovali Crveni krst Vlasotinca iZavod za transfuziju krvi iz Ni{a.

„Na ovoj akciji se odazvalo pedesetakdobrovoqnih davalaca krvi , ali su neki oddavalaca krvi vra}eni zbog visokog pri-tiska ili prehlade. Tako da je na ovoj akcijiu~estvovalo 36 gra|ana Vlasotinca. Jednaosoba na ovoj akciji po prvi put je dala

dragocenu te~nost koja `ivot zna~i. Na{uakciju obi{ao je i predsednik op{tineZoran Todorovi}, koji je i sam vi{estrukidavalac i po`eleo nam uspe{an rad.Koristim priliku da se zahvalim svimdavaocima koji su u~estvovali u akciji, aistovremeno da pozovem i sve gra|ane danam se prikqu~e u narednim akcijama“–rekla je Vi{wa Bunevac, sekretar Crvenogkrsta Vlasotinca.

V.M.

JJ OO [[ JJ EE DD NN AA UU SS PP EE [[ NN AA AA KK CC II JJ AA

Unija `ena Srpske napredne stranke iOp{tinski odbor SNS-a organizovali suu nedequ 6. novembra predavawe o rakudojke pod nazivom „Karcinom dojke – pre-ventive i le~ewe“, koje je u sali op{tineodr`ao prof. dr Neboj{a Ivanovi}.

Obzirom da je svaka `ena potencijalnapacijentkiwa veoma je va`no rano otkri-vawe raka dojke jer petogodi{wepre`ivqavawe pacijentkiwa sa karci-nomom veli~ine od jednog do dva centime-tra je u 80% slu~ajeva. U Srbiji godi{weod raka dojke oboli oko 4.500 pacijentki-wa od ~ega se 1.500 slu~ajeva zavr{i smrt-nim ishodom. Smrtnost u odnosu 3:1 rezul-tat je dijagnostikovawe bolesti u pood-makloj fazi, dok je u svetu ovaj odnos 5:1,obzirom da se u razvijenim zemqama veli-ka pa`wa poklawa prevenciji, ranomotkrivawu bolesti i blagovremenomle~ewu. Rak dojke kod nas je na prvommestu po u~estalosti oboqevawa `ena sa25% od svih oblika kancera. Do 2010.godine u svetu je registrovano 1,4 mil-iona obolelih od karcinoma dojke.

Za rano otkrivawe ove bolesti veomaje va`no obavqati jednom mese~no samo-pregled dojki. Za svaku uo~enu promenupotrebno je {to pre se obratiti lekaru.Ova bolest mo`e da se manifestuje crve-nilom cele dojke (ukoliko promena nijeinfektivnog porekla), izbo~inama napovr{ini dojke, bezbolnim tvrdinamaodnosno nodusima, krvarewem iz bradavi-ca, mada ono mo`e da bude i iz beningnih

razloga. Po re~ima dr Neboj{e Ivanovi}a kod

dijagnostikovawa karcinoma dojke, poreduzimawa anamneze i klini~kog pregleda,koristi se ultrazvu~na dijagnostika jerje povoqna obzirom da se ~esto mo`e pon-avqati jer nema zra~ewa. Zlatni standardu dijagnostikovawu raka dojke je mamo-grafija. Preventivni pregledi na mamo-grafu po~iwu kada se javi pove}ani rizikod oboqevawa. Magnetna rezonanca sekoristi kao dopunsko sredstvo kada sunejasni pokazateqi na prethodnim pre-gledima. Biopsija je najpouzdanije sredst-vo dijagnostikovawa. U le~ewu rakadojke, pored hiru{ke intervencije,koristi se hemioterapija, radioterapija,hormonska i imunolo{ka terapija.

Ovaj vrstan stru~wak se potom osvrn-uo na beningne promene na dojci koje~esto mogu da izazovu strah kod pacijen-tkiwa ali i da budu veoma bolne.

Jelena Pe{i}, predsednica Unije`ena SNS-a i organizator tribne istak-la je zadovoqstvo {to je ovom skupu pris-ustvovao veliki broj `ena kako bi seupoznale sa preventivom i zna~ajemblagovremenog dijagnostikovawa ovebolesti.

– Trudi}emo se da i ubudu}e organizu-jemo sli~na predavawa vezana za drugebolesti i grane medicine - istakla jeJelena Pe{i}.

S.Stankovi}

M A M O G R A F J E Z L A T N IS T A N D A R D D I J A G N O S T I K E

U ciqu stvarawa pozitivne investi-cione klime op{tina Vlasotince pristupi-la je kreirawu prostornih uslova za razvojindustrijske zone. Evropska unija, Vlada[vajcarske i Vlada Republike Srbije prekoprograma Evropski progres finansirajuizradu plana detaqne regulacije op{tineVlasotince. Vrednost projekta oko 17.000evra, a op{tina Vlasotince projekat sufi-nansira sa oko 2.000 evra.

„Izrada detaqne regulacije je bitna iradi uspostavqawa ekonomske celine„Industrijska zona“ i radi ja~awa ekonomi-je i pove}awa `ivotnog standarda gra|ana.

Plan detaqne regulacije je ra|en ponovom zakonu o planirawu i izgrad-wi. Na sednici Skup{tine op{tineodr`anoj 19. novembra usvojena je iOdluka o izradi plana detaqne regu-lacije za deo radne zoneurbanisti~ke celine –V , Vlasotincezapad - Slatina, sa desne stranedr`avnog puta DP IB-39, (m-9),Vlasotince - Leskovac. Ciq Plana jeobezbe|ivawe uslava za izgradwu istvarawu uslova za komunalo opre-mawe prostora neophodnom infra-stukturom. Ina~e, ovaj strate{kidokument obuhvata prostor povr{ineoko 36 hektara. Neophodna infra-struktura doprinela bi stvarawupovoqnije klime za potencijalneinvestitore na podru~ju op{tineVlasotince, istovremeno suispo{tovani principi ure|ewa,kori{}ewa i za{tite prostora.Evropska unija, Vlada [vajcarske,Vlada Republike Srbije preko pro-grama Evropski progres kofinansira-ju izradu Plana“– rekao je Marinko\or|evi}, menaxer ovog projekta.

Pored izrade Plana detaqne reg-ulacije, pokrenuta je inicijativa zareviziju i dopunu, kao i izradu razvo-jnih planova op{tine Vlasotince.

„Pokrenute su inicijative za reviziju idopunu, kao i izradu razvojnih planovaop{tine poput strategije lokalne bezbed-nosti, akcionih planova za rodnu ravno-pravnost, ruralni razvoj, ekonomskiakcioni plan. Kanceralija za lokalniekonomski razvoj se priprema i za konkursEvropskog progresa drugi poziv, gde bikonkurisala za projekat uvo|ewa iunapre|ewa geografskih informacionihsistema“– rekla je Marijana Ili}, ~lan pro-jektnog tima.

V.M.

IZ KANCELARIJE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ UNIJA @ENA SNS-a ORGANIZOVALA TRIBINU

O KARCINOMU DOJKEPP LL AA NN ZZ AA UU RR EE || EE WW EE II NN DD UU SS TT RR II JJ SS KK EE ZZ OO NN EE

Ove godine Svetski dan borbe protivAIDS-a u Vlasotince su zajedni~komakcijom obele`ili: Dru{tvo za edukacijuRoma, SOS telefon za decu i `ene `rtvenasiqa i Omladinski centar "Feniks".Akciju su podr`ali Rekonstrukcija`enski fond i lokalna samouprava.

Ta~no u podne 1. decembra aktivistiovih organizacija delili su gra|animaVlasotinca flajere sa osnovnim infor-macijama o ovoj polno prenosivoj bolestia simboli~no su podeqeni i kondomi kaonajpouzdaniji oblik za{tite od HIV-akoji mo`e da se prenese neza{ti}enimseksualnim kontaktima. Na flajerimakoji su deqeni prolaznicima mogu sepro~itati sve informacije o tome kakose HIV prenosi, koja je najsigurnija

za{tita od ovog virusa i kome gra|anitreba da se obrate u slu~aju sumwe na ovubolest. Aktivisti pomenutih organizaci-ja iskoristili su priliku da svojimsugra|anima istovremeno podele i fla-jere sa opasnostima od drugih polnoprenosivih bolesti.

Svi oni koji su ukqu~eni uobele`avawe Svetskog dana borbe protivSIDE slo`ni su u tome da je potpunainformisanost veoma va`na u prevencijiove bolesti, i da ne treba oklevati sapregledima ukoliko postoji sumwa namogu}nost zaraze HIV-om, hepatitisom Bi hepatisom C. Testirawa na ove bolestisu dobrovoqna, poverqiva i anonimna.

S.S.

OBELE@EN SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

ISTAKAO JE PROF. DR NEBOJ[A IVANOVI] - GODI[WE

U SRBIJI OD OVE BOLESTI OBOLI 4.500 @ENA

I UMRE OKO 1.500 PACIJENTKIWA - SMRTNOST

OD RAKA DOJKE U SVETU JE DALEKO MAWA

ZBOG RANOG DIJAGNOSTIKOVAWA OVE BOLESTI

novembar-decembar 2015. godine 7KK UU LL TT UU RR AA

„Saveti o `ivotu i ishrani“ je naziv pre-davawa koje je odr`ano u galeriji Narodnebiblioteke „Desanka Maksimovi}“ a preda-va~ je bio Ivan Milo{evi}, strukovni med-icinski radiolog iz Leskovca.

„Tema predavawa je uvek interesantna iaktuelna. ^ovek je od davnina brinuo o svomzdravqu, kako tela tako i duha, i to radi idanas. Veoma bitno je da ~ovek ranije dobi-je saznawa o bolesti , jer ako se bolestotkrije ranije, ve}e su {anse zaozdravqewe i izle~ewe. Prednost savre-menog ~oveka je ta, da uz mnoge medicinsketerapije otkrije postojawe neke bolesti ireaguje blagovremeno. Zato je najboqe dareagujemo kako bismo spre~ili pojavu nekihbolesti, recimo da ujutru unesemo u organi-zam dve do tri ~a{e vru}e vode, onolikovru}e koliko svako od nas mo`e da podnese.Time podsti~emo topqewe nagomilanihmasnih naslaga, poboq{avamo bioritamorganizma i razgra|ujemo {tetne bakterijeu `elucu, tankom i debelom crevu. Nijedobro piti ujutru kafu jer ona skupqa vodukoja je neophodna organizmu, a posebnoorganima koji se u to vreme regeneri{u. U

periodu od 18 do 21 sat ne trebamo ni{ta dajedemo jer u to vreme jetra ~isti na{ organi-zam od {tetnih materija – rekao je IvanMilo{evi}, strukovni radiolog. Tom pri-likom Ivan Milo{evi} je prisutnima pode-lio jo{ neke savete, neki od wih su:

„Danas kada svi imamo kompjutere dobroje pored wih staviti kaktus jer on skupqazra~ewe. U kupatilu je dobro dr`ati papratjer on apsorbuje {tetne materije iz sredsta-va za ~i{}ewe. Organizam se najboqeodmara kada le`imo na levom boku aistovremeno u tom polo`aju br`i je protokkrvi i unos kiseonika u organizam. Preunosa kafe obavezno popiti dve ~a{e toplevode i posle kafe popiti jo{ dve. Neupotrebqavati gazirana pi}a jer su punaaditiva, raznih konzervansa, stabilizato-ra. “

Na kraju predavawa prisutnima i preda-va~u se zahvalila Miqana I{qamovi},direktorka biblioteke i najavila mani-festacije koje }e ova ustanova realizovatiu narednom periodu.

V.M.

SS AA VV EE TT II OO @@ II VV OO TT UU II II SS HH RR AA NN IIU GALERIJI BIBLIOTEKE ODR@ANO PREDAVAWE

Veliki srpski pesnik, publicista, glumaci televizijski novinar Ra{a Popov jo{ jed-nom je gostovao u Vlasotincu. Ovoga putaKulturni centar Vlasotince organizovao jedru`ewe pesnika sa vlasotina~kim |acima,u~enicima Osnovne {kole „Sini{a Jani}“ iOsnovne {kole „8. oktobar“. „^as sa Ra{om“organizovan je u sali Kulturnog centra. Vi{eod stotinu |aka burnim aplauzom pozdraviloje pesnika.

Dobrodo{licu u Vlasotince pesniku izMokrina po`elela je direktorka Kulturnogcentra Maja Markovi}. Ona je istovremenodeci po`elela da im ~as poezije i dru`ewe

sa Ra{om Popovim ostane u lepom se}awu.Iako je uveliko za{ao u devetu deceniju

`ivota Ra{a Popov je sa velikom `ivo{}upodelio svoje stihove sa mali{anima iz pub-like. Kazivao je najlep{e srpske bajke,dogodov{tine iz svoga detiwstva i ispri~aoneobi~ne pri~e o neobi~nim sportistima.

Na kraju poetskog kazivawa i upoznavawadece sa narodnim bajkama koje je zabele`ioVuk Karaxi}, usledilo je fotografisawedece sa pesnikom u znak se}awa na ovo lepodru`ewe.

S.S.

„ ^ A S S A R A [ O M “ U S A L I K U L T U R N O G C E N T R A

U galeriji Kulturnog centra naNe{i}evom keju je 9. novembra prire|enaprva samostalna izlo`ba plakata Sne`aneStojiqkovi}, autorke iz Vlasotinca. U imeorganizatora sve prisutne pozdravila jeMaja Markovi}, direktorka Kulturnog cen-tra Vlasotince, koja je i otvorila izlo`bu.Ona je tom prilikom izme|u ostalog istak-

la:„Zadovoqstvo mi je da smo ve~eras u

prilici da se upoznamo sa delom stvar-ala{tva mlade umetnice Sne`aneStojiqkovi} iz Vlasotinca. Iako je ovowena prva samostalna izlo`ba, ona je jo{jedan od dokaza da grad na Vlasini imapejadu mladih, talentovanih umetnika kojisvojim radom mogu prijatno da iznenade.Prilika je da pozovemo i druge talentovaneautore da nam predstave i upoznaju nas sasvojim radovima. Kultura je, a posebno wenrazvoj veoma bitan segmet dru{tva, pa zato

moramo vi{e ulagati upravo u kulturu.“Govore}i o autorki, Dejan Stojanovi},

wen profesor iz [kole za tekstil i dizajnje rekao, da radovi koji su izlo`eni nezaostaju za svetskim trendovima iz oveoblasti i da plakati sadr`e jasnu porukuiako su jednostavni, poruka koju {aqu jeveoma brza, a u radovima se ose}a jasan

plakatski izraz. On jetom prilikom svojojnekada{woj u~enicipo`eleo mnogo uspeha udaqem radu.

O tehnici plakat gov-orila je Danica Val~i},istori~ar umetnosti ikustos Zavi~ajnog muzejai tom prilikom je rekla:

„Plakat je re~ latin-skog porekla i zna~ioglas koji se postavqana javno mesto. Od 19.veka pripada oblastiprimewenog zanata,odnosno primewenojgrafici. Na plakatimapublika mo`e da vidijasnu poruku autoraplakata, {to ive~era{wa izlo`badokazuje. Ina~e, postojerazne vrste plakata:ekonomsko-propagandni,pozori{ni, plakati kojine{to reklamiraju npr.kwige, kulturne mani-festacije, za{titu`ivotne sredine, {tet-nost pu{ewa…“

Sne`ana Stojiqkovi} je pozdravila sveprisutne koji su odvojili svoje vreme davide wen rad, zahvalila se Kulturnom cen-tru na organizovawu prve samostalneizlo`be a istovremno nagovestila i daqusaradwu. Ina~e, Sne`ana je zavr{ilaFakultet umetnosti u Ni{u i do sada je,pored Vlasotinca kao u~esnik Likovnogsalona, svoje radove izlagala i u Ni{u,]upriji, Kwa`evcu. Dobitnik je mnogobro-jnih nagrada i priznawa.

V.M.

PO DRUGI PUT U VLASOTINCU GOSTOVAO

PESNIK RA[A POPOVPP RR VV AA SS AA MM OO SS TT AA LL NN AA II ZZ LL OO @@ BB AA

Ove godine u Solinu je od 11. do 14.novembra odr`an 18. Me|unarodni festivalturisti~kog filma. Na Festival je stigaorekordni broj od ~ak 283 filma iz 59 zemaqasa svih kontinenata. Re~ je o turisti~kim,putopisnim, kulturolo{ko-istorijskim iekolo{kim dokumentarnim filmovima.

Od prispelih filmova za festivalskenagrade nominovano je 63 filma iz 26zemaqa.

Ovoga puta film „Nebeska igra“, srpskogautora Neboj{e Ili}a je nakon nominacijenagra|en od strane `irija.

Film „Nebeska igra“, pri~a oparaglajdingu i vlasotina~kim paraglajderi-ma zapo~eo je svoju festivalsku pri~u i

sude}i po dosada{wim nagradama i priznaw-ima done}e svom autoru priznawa kao i svidosada{wi filmovi Neboj{e Ili}a, koje onpotpisuje kao re`iser, kamerman i monta`er.

Istovremeno je u Solinu odr`an a 22.Me|unarodna smotra turizma, filma, krajo-braza i 13. „Predstavqawe hrvatskih gradovai mjesta za Zlatni cvjet Europe 2015“.

Odlazak na festival Neboj{i Ili}uomogu}ili su op{tina Vlasotince, Kulturnicentar Vlasotince, Udru`ewe Vlasotina~anau Beogradu „Vlada Ili}“, Grupa „Fiorentino“i Jugprom d.o.o. Hladwa~a Leskovac.

S.S.

NAGRADA ZA FILM „NEBESKA IGRA“NEBOJ[A ILI] U^ESTVOVAO NA FESTIVALU

TURISTI^KOG FILMA U SOLINU

Odmah nakon prikazivawa u velikimgradovima Srbije vlasotina~ka publika }e25. decembra imati priliku da vidi film"Smrdqiva bajka", koji kao scenarista ire`iser potpisuje Miroslav Mom~ilovi}.Glavne uloge poverene su: @arku Lau{evi}u,Jeleni \oki} i Petru Bo`ovi}u.

Re~ je o prvom doma}em filmu koji sebavi besku}nicima, za mnoge „nevidqivimqudima“, kojima je Mom~ilovi} dao prilikuda postanu „vidqivi“ za dru{tvo. Iako bi„Smrdqiva bajka“ `anrovski mogla da sesvrsta u egzistencijalnu melodramu, ustvari je qubavna pri~a o dvoje qudi sadru{tvenih margina koji se vole i koji `ivesvoju qubav.

U beznade`noj situaciji kada nema vi{enikakvih o~ekivawa u `ivotu, ovi qudi sezavole, po~nu da `ive kao porodica,pona{aju se kao porodica, li~e na svezaqubqene qude ovoga sveta samo {to `iveu {ahtu. Oni nikog ne ugro`avaju, ne bave sesvetom oko sebe ve} sobom. Me|usobna qubavpostaje smisao wihovog `ivota.

Glavne junake, poni`ene, osu|ene,odba~ene od svih maestralno su odigrali@arko Lau{evi} i Jelena \oki}.

Posebno odu{evqewe publike izazvalo

je vra}awe legendarnog @arka Lau{evi}a nafilmsko platno posle punih petnaest godina.Nakon sjajne gluma~ke karijere i presti`nihnagrada (Zlatne arene u Puli, CaraKonstantina u Ni{u, Sterijine nagrade, GranPrija na filmskim susretima u Ni{u,nagrade „Zoran Radmilovi}“ i mnogih drugih) @arko Lau{evi} je u leto 1993. godinepostao glavni akter jedne tragedije. Jedanneverovatno te`ak period je nakon togapreto~io u autobiografske kwige „Godinapro|e dan nikada“ i „Druga kwiga“.

Posle decenije }utawa, povu~enosti,zatvorenosti u svojoj patwi i preispitivawa@arko Lau{evi} je napisao ove dve kwigebolne istine, zavodqive tuge, nesebi~nogpreispitivawa, oporog priznawa, gre{ni~kenade, o~uvanog dostojanstva i qudske spozna-je.

Nakon velikog povratka na filmskoplatno ne mo`emo a da se ne prisetimo sja-jnih filmova @arka Lau{evi}a: „Oficir sru`om“, „Dogodilo se na dana{wi dan“,„Bra}a po materi“, „Boj na Kosovu“, „Ka`iza{to me ostavi“, „Boqe od bekstva“,„Rawena zemqa“ i mnogih drugih.

S. Stankovi}

„SMRDQIVA BAJKA“ U VLASOTINCUPOVRATAK LEGENDARNOG @ARKA LAU[EVI]A

NA FILMSKO PLATNO

8 Leto novembar-decembar 2015. godine 23. Pesni~ki ~as23. Pesni~ki ~as

Drugog dana trajawa Pesni~kog ~asa u~esnici manifestacije su u jutarwim

satima posetili vlasotina~ku crkvu „Sv. Trojica“ i zapalili sve}e za pomen

du{e preminulim vlasotina~kim prosvetarima. U~esnike Pesni~kog ~asa

do~ekao je o. Nikola Pe{i} i u razgovoru ih upoznao sa istorijatom ovog

hrama.

Nakon obilaska crkve pesnici su se uputili u Osnovnu {kolu „Sini{a

Jani}“.

ZA PREMINULE PROSVETAREZA PREMINULE PROSVETARE

P R I R E \ E N O K W I @ E V N O V E ^ E P O V O D O M P E S N I ^ K O G ^ A S A U ^ I T E Q S T V U – U ^ A S T

– U S P O M E N D A N I C I G O R U N O V I ] T A S I ]

Kwi`evno ve~e kao sastavni deo i ovogo-di{weg Pesni~kog ~asa - u~iteqstvu u ~ast –u spomen Danici Gorunovi} Tasi} prire|enoje 5. novembra u galeriji Kulturnog centra.

U ime organizatora ove manifestacijegoste i u~esnike programa pozdravila jedirektorka Kulturnog centra Maja Markovi}.

Po wenim re~ima, Pesni~ki ~as kao mani-festacija koja na jednom mestu okupqa |ake,pesnike i prosvetare i organizuje se u sarad-wi sa vlasotina~kim osnovnim {kolama,spada u jedno od najzna~ajnijih kulturnihde{avawa u Vlasotincu.

– Dru`ewe pesnika i |aka svakako je jedanod bitnih segmenata ove manifestacije jerna{im u~enicima pru`a priliku da upoznajupesnike iz svojih ~itanki, lektira i drugihkwiga. Tokom proteklih godina bili smodoma}ini najve}im srpskim pesnicima aplaniramo da i daqe radimo na o~uvawu ovepoetske manifestacije kojom slavimo u~ite-qstvo – istakla je direktorka Maja Markovi}.

Pesni~ki pozdrav publici su najpreuputili Tode Nikoleti} i Du{an \ur|ev. Osvom `ivotu i prosvetarskom pozivu govorioje gost Pesni~kog ~asa nastavnik muzi~ke kul-ture u penziji Miomir Daskalovi}. Poseban{arm ve~eri dala je svojim nastupom Davorka

Da{a Bosni}, jedan od osniva~alegendarne grupe O|ila.

Tode Nikoleti} je gostuju}i podrugi put u Vlasotincu jo{ jed-nom pokazao za{to ga vole iwegove pesme rado slu{aju ideca i odrasli. Duhovit, spon-tan, prepoznatqiv po svom scen-skom nastupu on je jo{ jednom vla-sotina~koj publici ot{krinuovrata svog poetskog sveta i sawom podelio svoje stihove.

Stihovi, humor, satira, pre-poznatqiva o{trica spisate-qskog pera i lepota re~i samo sudeo onog {to je publici te ve~eripodelio Du{an \ur|ev. Wegovostvarala{tvo mo`da se najboqemo`e opisati re~ima Du{kaRadovi}a da za decu treba pisati jako kratkoi jako sme{no i da se moraju izmi{qatinemogu}e stvari. Pi{u}i tako Du{an \ur|evje uspeo da odrasle vrati u svet detiwstva ina{u stvarnost oboji vedrim tonovima.

Sa grupom O|ila Davorka Da{a Bosni}nastupala je na najve}im svetskim koncertnimscenama Da{a je te ve~eri igrala zaVlasotince, za vlasotina~ku publiku.

Biraju}i cigansku muziku kao nepresu{niumetni~ki izazov ona je izgradila svoj pre-poznatqivo stil na istan~anoj interpretaci-ji, sa posebnim osvrtom na scensku ekspre-sivnost, daju}i novu dimenziju ovoj vrstimuzike.

Gost Pesni~kog ~asa Miomir Daskalovi} je~etiri decenije svog pedago{kog rada ugradiou muzi~ko obrazovawe brojnih generacija

|aka. Uspe{no je vodio hor u Osnovnoj {koli"8. oktobar". Ove godine tokom trajawa De~jenedeqe posetili su ga biv{i |aci i na tajna~in mu pokazali da se nastavnici zauvekpamte, {to je i najve}a nagrada u u~iteqskompozivu. Tokom leta Miomir Daskalovi}pridru`io se Gradskom orkestru Vlasotincadokazuju}i da mu je muzika i daqe u krvi.

Svetlana Stankovi}

Tradicionalna manifestacija Pesni~ki ~as – u~iteqstvu u ~ast – uspomen Danici Gorunovi} Tasi} odr`ana je 5. i 6. novembra, po 23. put. Naovoj jedinstvenoj dvodnevnoj manifestaciji, na kojoj se u~enici dru`e sadrugarima iz {kolske lektire, u~estvovali su pesnici Du{an \ur|ev,Davorka Bosni} - O|ila i Tode Nikoleti}. Gost Pesni~kog ~asa bio jeMiomir Daskalovi}, nastavnik iz Vlasotinca. Prvog dana Pesni~ki ~aspo~eo je prijemom kod predsednika op{tine Zorana Todorovi}a, zatim supesnici nastavili dru`ewe sa u~enicima O[ „8. oktobar“. U ve~erwimsatima organizator je za sve qubiteqe pisane re~i priredio kwi`evnove~e u galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju. Drugog dana u~esniciovogodi{weg Pesni~kog ~asa su u jutarwim satima posetili crkvu „Sv.Trojica“ i zapalili sve}e za pokoj du{e preminulim vlasotina~kim prosve-tarima. Potom se pesni~ki karavan uputio u O[ „Sini{a Jani}“ gde jeodr`an Pesni~ki ~as. Dvodnevno dru`ewe sa u~enicima zavr{eno je uOsnovnoj {koli „Sveti Sava“ u Glo`anu.

Da podsetimo, tokom vi{e od dve decenije trajawa Pesni~kog ~asau~estvovala su mnoga poznata imena de~jeg pesni{tva poput Dare Sekuli},Mire Ale~kovi}, Darinke Jevri}, Du{ka Trifunovi}a, Mo{e Odalovi}a,Qubivoja R{umovi}a, Miroslava Koko{ara, Ra{e Popova, NedeqkaPopadi}a…

Organizator Pesni~kog ~asa je Kulturni centar a pokroviteq mani-festacije Skup{tina op{tine Vlasotince.

V.M.

23. PESNI^KI ^AS – U^ITEQSTVU U ^AST5. I 6. NOVEMBRA ODR@AN

S P O J P O E Z I J E I M U Z I K E

Tradicionalno, i ove godine mani-festacija Pesni~ki ~as – u~iteqstvu u ~ast– u spomen Danici Gorunovi} Tasi} po~elaje prijemom u~esnika manifestacijeDu{anom \ur|evim iz Novog Sada, DavorkeBosni}-O|ile i Todeta Nikoleti}a izCrvenke kod predsednika op{tine ZoranaTodorovi}a. U prijatnom razgovoru pesnicisu najpre pohvalili samu ~iwenicu da ovamanifestacija traje vi{e od dve decenije,te da je svakako treba nastaviti i negovati,bez obzira {to `ivimo u eri elektronike.

Pozdravqaju}i goste i po`elev{i imprijatan boravak u na{em gradu predsednikZoran Todorovi} je rekao:

„Iako je vreme elektronike i elektron-skih medija, ja verujem da pisanu re~ nemo`e da zameni ni{ta. Mi{qewa sam,najpre kao prosvetni radnik, da dru`ewepesnika sa u~enicima daje podstrek deci davi{e ~itaju, jer elektronski mediji ne mogu

da zamene dobru kwigu. Lokalna samoupra-va }e nastojati da uvek poma`e ovakve man-ifestacije. Ina~e, o Vlasotincu je pisalopreko 700 pesnika, posebno na temu vina igro`|a. Ipak, mi{qewa sam da u kulturutreba ulagati mnogo vi{e nego {to se danasula`e“.

Ovom prilikom je u~esnik Pesni~kog ~asaDu{an \ur|ev, koji je ina~e direktorZmajevih de~jih igara, predsednikuTodorovi}u poklonio kwigu evropskihnov~anica na kojima su likovi poznatihpisaca.

Poklawaju}i kwigu \ur|ev je prokomen-tarisao da pesnik dok pi{e nema od ~ega dapre`ivi, a kad umre onda ulicu nazovu powemu.

Potom se karavan pesnika uputio uOsnovnu {kolu „8. oktobar“ na dru`ewe sau~enicima.

V. Miltenovi}

PISANU RE^ NE MO@E NI[TA DA ZAMENII S T A K A O P R E D S E D N I K O P [ T I N E

Z O R A N T O D O R O V I ] U R A Z G O V O R U S A U ^ E S N I C I M A P E S N I ^ K O G ^ A S A

novembar-decembar 2015. godine 9U~iteqstvu u ~astU~iteqstvu u ~ast

U~esnici ovogodi{weg Pesni~kog ~asa – u~iteqstvu u ~ast – u spomenDanici Gorunovi} Tasi}, Du{an \ur|ev , Davorka Bosni}–O|ila i TodeNikoleti} dru`ili su se sa u~enicima osnovnih {kola „8. oktobar“ i “Sini{aJani}“ iz Vlasotinca i |acima iz {kole „Sveti Sava“ u Glo`anu.

Prvog dana, po ustaqenoj tradiciji, karavan pesnika je najpre posetioOsnovnu {kolu „8. oktobar“. Pesnike Du{ana \ur|eva i Todeta Nileti}a, kao i

Davorku Bosni} - ~lanicu popularne grupe O|ila ovacijama su do~ekali osnov-ci u prepunoj {kolskoj trpezariji. U ime doma}ina, prisutne je najpre pozdrav-ila Svetlana Koci}, direktorka {kole. Potom su u~enici recitatorske sekci-je svoje goste pozdravili stihovima. U~esnici Pesni~kog ~asa su kazivali svoje

stihove, na trenutke su im se pridru`ili i u~enici. Drugog dana pesnici su posetili Osnovnu {kolu „Sini{a Jani}“, gde se mal-

tene ponovila slika od prethodnog dana. U~enici su burno pozdravili svojegoste a dobrodo{licu im je po`elela Marija Ran|elovi}, pomo}nik direktora{kole. Jo{ jednom je potekla reka stihova. De~ja graja i aktivno u~estvovawe umanifestaciji.

Tradicionalno, Pesni~ki ~as odr`an je i u {koli na terenu. Ove godine toje bila Osnovna {kola „Sveti Sava “ u Glo`anu. I u ovoj {koli u~enici i nas-tavni kadar su svojim gostima priredili toplu dobrodo{licu. Po tre}i put jepotekla reka stihovi. Dru`ewe sa pesnicima – drugarima iz lektire, osta}ezauvek urezano u pam}ewe u~enika. [kolsko zvono ozna~ilo je kraj ovogodi{wegPesni~kog ~asa, gosti su ispra}eni uz dogovor da ponovo posete na{ grad.

V.M.

DD RR UU @@ EE WW EE SS AA PP EE SS NN II CC II MM AA SS EE UU VV EE KK PP AA MM TT II

Polaznici PU „Milka Dimani}“ koji

poha|aju pripremni pred{kolski pro-

gram u isturenim odeqewima u Ora{ju,

Batulovcu, Konopnici, Stajkovcu i

[i{avi, 4. novembra, u nedeqi koja je

posve}ena Vuku Karaxi}u, posetili su

Zavi~ajni muzej u Vlasotincu. To je bila

prilika da se upozaju sa istorijom

Vlasotinca i okoline, da vide sve

eksponate i postavke u muzeju. Kroz muzej

ih je provela i sa wima razgovarala

Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog muzeja.

Nakon posete muzeju, pred{kolci su

posetili i Narodnu biblioteku "Desanka

Maksimovi}". Miqana I{qamovi},

direktorka biblioteke je budu}im

prvacima govorila o liku Vuka Karaxi}a,

tvorca azbuke. Tom prilikom svim

pred{kolcima podeqene su ~lanske karte

biblioteke. Bila je to jo{ jedna prilika

da se mali{ani upoznaju sa kwigama i

wihovom zna~aju.

OO BB EE LL EE @@ EE NN AA VV UU KK OO VV AA NN EE DD EE QQ AAOO BB EE LL EE @@ EE NN AA VV UU KK OO VV AA NN EE DD EE QQ AA

Povodom predstoje}ih pra-znika Kulturni centarVlasotince darivao je vlasoti-na~kim mali{anima pozori{nupredstavu „Sun|erkoBobi{a“,ra|enu po scenariju MarijePu{karov Popovi}, u re`ijiDragana Marjanovi}a. Profe-sionalna gluma~ka ekipa koju~ine: Nemawa @ivkovi}, FilipRadojkovi} i Petra Dimitri-jevi}, mali{anima je priredila~etrdeset pet minuta sjajnezabave tokom ove edukativnepredstave za decu. Predstava jeizvedena u sredu, 23. decembra usali Kulturnog centra.

– Obzirom da se radi oprazni~nom poklonu za na{eklince i klinceze ulaz je bioslobodan. Mali{ani su u`ivaliu ovoj edukativnoj predstavi.Sigurna sam da im je na ovajna~in Kulturni centarVlasotince ulep{ao predstoje}epraznike – istakla je direktorkaKulturnog centra VlasotinceMaja Markovi}.

S.S.

POZORI[NA PREDSTAVA NA DARPOZORI[NA PREDSTAVA NA DARKULTURNI CENTAR VLASOTINCE PRIREDIO

PRAZNI^NI POKLON ZA NAJMLA\E

10 novembar-decembar 2015. godineO B R A Z O V A W EO B R A Z O V A W E

Na ovogodi{wem Sajmu kwiga u Beogradu29. oktobra predstavqen je Zbornikpriprema za ugledne ~asova pod nazivom„^as za ugled“, koji je objavila Izdava~kaku}a „Eduka“. Na konkursu „^as za ugled“u~estvovali su vlasotina~ki profesorisrpskog jezika i kwi`evnosti Ivana Ceki}iz Osnovne {kole „8. oktobar“ i Slavi{a[u{uli} iz Osnovne {kole „Sini{a Jani}“,kao i wihova koleginica iz LeskovcaBiqana \or|evi} iz Ekonomske {kole„\uka Dini}“. Oni su bili jedini pred-stavnici Jablani~kog okruga.

Pripreme ovo troje nastavnika na{le suu zborniku svoje mesto u velikoj konkurenci-ji. Naime, najve}i broj priprema poslali suupravo profesori srpskog jezika i

kwi`evnosti. Iako je na konkurs stiglo preko 150

priprema za srpski jezik pripreme pomenu-tih prosvetara u{le su u zbornik, {to dovo-qno govori o kvalitetu rada ovih mladihentuzijasta, koji znaju, usavr{avaju svojaznawa, prate razvoj nastavnih metoda ispremni su da ih primewuju u praksi.

– Ovo je prvi zbornik u kojem se nalazepripreme profesora razredne i predmetnenastave iz cele Srbije i izuzetno jezna~ajan jer predstavqa primer dobreprakse i potvr|uje da u {kolama u Srbijiima vrlo kreativnih nastavnika koji te`einovacijama, praktikuju aktivnu i interak-tivnu nastavu - isti~e profesorka IvanaCeki}.

Po re~ima profesora Slavi{e[u{uli}a, on je prvi ogledni ~as iz srp-skog jezika odr`ao pro{le godine upravou saradwi sa profesorkom Biqanom\or|evi}. Na tom ~asu predstavqena jenova metoda modelirawa i programi-rawa nastave koja je u pedagogiji poznatapod imenom Berlinski model.

– Ovim modelom nastava jeprilago|ena konkretnoj deci, uzimaju seu obzir wihovi afiniteti i socio-ekonomski uslovi u kojima su decaodrastala. Bri`qivo je isplaniransvaki korak na ~asu, ali planirawe nijeklasi~no i uslovqeno je {irinom isadr`ajem nastavne teme. Ta~no se znamesto nastavne jedinice u nastavnojtemi a uloga nastavnika je da koordini-ra ~asom - prenosi nam svoje iskustvo nauvo|ewu nove metode u modelirawe nas-tave profesor Slavi{a [u{uli}.

– Veoma je veliki zna~aj prvog {tam-panog zbornika u Srbiji zaunapre|ivawe nastavne prakse, za negov-awe profesionalne razmene ideja,znawa i ume}a - dodaje profesorkaIvana Ceki}.

S.S.

UU ZZ BB OO RR NN II KK UU II PP RR II PP RR EE MM EEVV LL AA SS OO TT II NN AA ^ KK II HH PP RR OO FF EE SS OO RR AA

OBJAVQEN ZBORNIK PRIPREMA

ZA UGLEDNE ^ASOVE „^AS ZA UGLED“

Povodom obele`avawa Dana Tehni~ke{kole u Vlasotincu je 6. novembraodr`ana sve~ana sednica. Sve~anosti suprisustvovali predsednik op{tineVlasotince, profesor Zoran Todorovi},u~enici i profesori {kole, kolege izdrugih {kola, predstavnici ustanova kul-ture, prosvetari u penziji i drugi gosti.Na samom po~etku sve~anosti goste je poz-dravio direktor {kole profesorMilivoje \or|evi}. On se tom prilikomosvrnuo na aktivnosti i rezultate radaizme|u dva novembra.

– Ispratili smo jo{ jednu generacijumaturanata, upisali smo novu generaciju|aka i uveli jo{ jedan obrazovni profil,re~ je o elektrotehni~arima elektron-ike. Kada je re~ o daqim planovima na{eupisne politike, u narednom perioduuradi}emo na animirawu budu}ih sred-wo{kolaca da se upisuju na arhitektons-ki, tekstilni i ma{inski smer. Kroz{kolovawe mladih qudi vrati}emo setradiciji gra|evinarstva u na{em kraju a{kolovawe u tekstilnoj struci uskla-di}emo sa potrebama privrede – istakaoje direktor Milivoje \or|evi}.

On je tom prilikom prisutne podsetiona projekat koji je realizovan u saradwisa Domom zdravqa i lokalnomsamoupravom a re~ je o ure|ewu prilaza za[kolski dispanzer. Uspe{no je zavr{enprojekat ure|ewa sportskog terena zah-vaquju}i saradwi sa Fondacijom „Divac“.

Uz pomo} lokalne samouprave opremqenje kabinet informatike za elek-trotehni~are elektronike. Zahvaquju}idonaciji firme „Gruner“ kupqen je pro-jektor za novi kabinet. Ura|ena jesanacija oluka na maloj zgradi {kole ipostavqeni su snegobrani. SaGimnazijom „Stevan Jakovqevi}“ ura|enje projekat energetske efikasnosti.Nastavqena je saradwa sa {kolom HugoEkner iz Fridrihshafena iz Nema~ke.

Dan {kole bio je povod za izvo|ewescenskog programa pod nazivom “Sawamda }e{ do}i“.

Tradicionalno, i ove godine su tokomsve~anosti podeqene jubilarne nagradeprosvetarima i drugim radnicima {koleza predani rad u ovoj ustanovi obrazo-vawa.

Za deset godina rada nagrade su dobiliMile Nikoli} i Dragan Brankovi}.Jelica Pe{i}, Neboj{a Kovanxi} i AnkaJovi} dobili su jubilarne nagrade zadvadeset godina rada u Tehni~koj {kolidok su za trideset godina rada nagra|eni;Sla|ana Stojanovi}, Koviqka Stankovi}i ^aslav Stojiqkovi}. Ove godinenagrade za 35 godina rada dobili suVerica Stefanovi}, Vera Pe{i},Sla|ana Stojanovi} i Stevan Jovanovi}.Toga dana u penziju je ispra}en RadivojeBrankovi}.

S. Stankovi}

O S V R T N A P R O J E K T E I Z M E \ U D V A N O V E M B R A

Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“obele`ila je Dan {kole i 53. godi{wicupostojawa. U sve~anoj Sali u~enicima,roditeqima i predstavnicima lokalnesamouprave najpre se obratio direktor{kole @ivan [u{uli}, koji se tom pri-likom osvrnuo na uspehe gimnazijalaca uprotekloj {kolskoj godini i zahvalio sesvima koji poma`u rad ove obrazovne

ustanove. Tokom centralnog

dela proslave izvedenaje satiri~na priredba„Mikina {arenica“ ukojoj je dat kriti~kiosvrt na negativnepojave u dru{tvu, kao{to su rijaliti progra-mi i nepoznavawe ele-mentarne pismenosti.Nasuprot tome data je{kola kao branilac nor-malne Srbije u kojoj nije~udno kad se nekoobrazuje, upoznaje kultu-ru drugih dr`ava, ali ipodjednako dobrokoristi standardni jeziki dijalekat.

Publika je imala pri-liku da na zabavan na~inupozna pravopisna prav-ila, tekstove na lokaln-mom govoru, ruski iengleski jezik. Prikazanje promotivni film oGimnaziji i o boravku~lanova English club-a uItaliji. Po{to se ovegodine navr{ava 130godina od zavr{etkaSrpsko-bugarskog rata,

~lanovi dramske sekcije izveli su ske~„@ivojin Mi{i} u Vlasotincu“.

Program su realizovali u~eniciGimnazije uz pomo} profesora: SuzanePe{i}, Dragane Haxi-\oki}, Tawe Mili},Biqane Pipovi}, Violete Kosti}, IgoraRan|elovi}a, Vitomira Haxi-\oki}a iSa{e Stankovi}a.

S.S.

OBELE@EN DAN GIMNAZIJE „STEVAN JAKOVQEVI]“ OBELE@EN DAN TEHNI^KE [KOLE

BBOO GG AA TT II RR AA ZZ NN OO VV RR SS TT AA NN PP RR OO GG RR AA MM GG II MM NN AA ZZ II JJ AA LL AA CC AA

Nakon realizacije pro{logodi{wegprojekta „Mre`e jake za na{e |ake“,tokom koje su postavqene za{titnemre`e u bojama srpske zastave na sportsketerene Tehni~ke {kole, ove godine real-izovan je projekat „Tribine jake za na{e|ake“. Za rekonstrukciju tribinautro{eno je 100.000 dinara, koji suobezbe|eni preko Fondacije „Divac“.

Tokom proslave Dana {kole 6. novem-bra na sportskom terenu odigrana je revi-jalna fudbalska utakmica izme|u `enskei mu{ke fudbalske ekipe. Na radost bro-jnih navija~a pobedila je ekipa devoj~ica.Tom prilikom nastupili su ~lanoviFolklornog ansambla „Crnilovi}“ apotom su gledaoci mogli da u`ivaju u mod-noj reviji koju su pripremile u~enice iprofesorke tekstilne struke.

U Tehni~koj {koli u toku je real-izacija jo{ jednog projekta koji se finan-

sira iz Fondacije „Divac“. Ovoga putare~ je o projektu "Skupi fla{e iz {kolena{e" a re~ je o prikupqawu petambala`e. Ve} je postavqena presa zaambala`u, `uta kanta za plasti~nefla{e i plava kanta za zapu{a~e.

Da bi akcija bila interesantnijau~enicima ove {kole i da bi ih animiri-la da se ukqu~e u akciju ulaznica za pred-stoje}u novogodi{wu `urku bi}e plas-ti~na fla{a. Projekat su uradiliu~enici ekonomske struke, ~iji je mentorprofesorka Jasmina \or|evi}. Po wenimre~ima ovog puta ekologija je stavqena uprvi plan jer je ciq da mladi nau~e {tovi{e o zna~aju recikla`e.

O sredstvima prikupqenim prodajomplasti~ne ambala`e odlu~iva}e \a~kiparlament.

S.S.

ZAVR[ENA REKONSTRUKCIJA TRIBINADRUGI PROJEKAT U TEHNI^KOJ [KOLI

IZ „DIVAC“ FONDACIJE

novembar-decembar 2015. godine 11R e p o r t a ` aR e p o r t a ` aDRAGANA DIMITRIJEVI], JEDINA @ENA U VLASOTINCU KOJA JE TOKOM PLANINARSKIH

POHODA PRE[LA 4.000 METARA NADMORSKE VISINE

Ro|ena je u crnotravskom kraju. Kao dete`ivela je na selu, jednostavno i u skladusa prirodom. Potom su do{li daniodrastawa, {kole, studirawa,zapo{qavawa i sve ve}i raskorak saprirodom, wenim zakonima i nepro-cewivom lepotom. DraganaDimitrijevi} je pre ~etiri godinepo`elela da se vrati prirodi, ali iotkrivawu su{tine svoga bi}a i sop-stvenog postojawa. Magi~ni put do tesponzaje po~eo je planinarewem, najpreosvajawem planinskih vrhova u Srbiji iregionu a potom i najinteresantnijihplaninarskih staza {irom Evrope. Ovogleta pewawe na Mon Blan promenilo jewen `ivot iz korena. Kako sama ka`e, saove planine vratila se druga~ija.Otkrila je lepotu `ivqewa, su{tinuqudskog postojawa i shvatila da nemo`e i ne `eli druga~ije da `ivi.

Pri~u o osvajawu planinskih visinaDragana po~iwe svojim prvim ozbiqni-jim kontaktom sa prirodom, prvim plani-narskim koracima, prvim susretima sagor{tacima.Ti qudi koji `ive u surovimuslovima daleko od civilizacije

ostavili su veliki utisak na wu. @ive}iu planinskom bespu}u, kao da oduvekznaju kako treba `iveti u skladu saprirodom. Oni su sopstvenu sre}uprona{li u malim obi~nim stvarima ine tra`e vi{e od toga. Zadr`ali su naj-plemenitije qudske vrline. Spremni suu svakom trenutku da ugoste putnikenamernike, da im daju savet, ispri~ajuponeku legendu, zanimqivost ili otkri-ju deo svoje mudrosti ste~ene u planin-skim bespu}ima… Drugu va`nu nit uspoznaji smisla `ivota Dragana jeprona{la u miru srpskih manastira.

Pripreme za odlazak na Alpe i osva-jawe Mon Blana trajale su punih {estmeseci. Usledila je povreda na [arplanini, pucawe mi{i}a na nozi ineverovatno brz oporavak uprkos prog-nozi lekara da pet meseci oporavka nijedovoqno za tako ekstremnu ekspediciju.

–@elela sam taj put i nisam dozvo-lila da me povreda spre~i u tome jersam znala da kad moje srce ode gore uplaninske visine da }e telu biti lakoda ga prati - poku{ava da nam preneseneverovatnu `equ, voqu i energijuDragana Dimitrijevi}.

Pored rada na kondiciji i tehni~kojspremnosti, radila je i na psihi~koj

spremnosti za takav podvig. Usledile suanalize terena i klimatskih uslova,saveti trenera Zorana Pavlovi}a dapravila moraju da se po{tuju i da ih dik-tira planina.

Me|unarodna ekspedicija od devet-naest ~lanova u pohod na Alpe i osva-jawe Mon Blana krenula je 14. jula ovegodine. U ekipi je bio i VladicaStojadinovi}, profesor geografije izVlasotinca, dugogodi{wi planinar,iskusan vodi~ i u~esnik trkepre`ivqavawa u Srbiji. U planu je prvobilo osvajawe najvi{eg vrha GrajanskihAlpa vrha Grand Paradizo na severoza-padu Italije i nadmorskoj visini od4.061 metra.

Usledilo je privikavawe organizmana druga~ije okolnosti, na razre|en vaz-duh, ~ak na poneki prazan udah. Uz sveto, kompletna oprema koju su imalina{i alpinisti predvi|ena je za stazedo 3200 metara nadmorske visine. Ali,to nije bila smetwa neustra{ivimqubiteqima planinskih visina da sezaustave. Pa`qivo se slu{ao svakisavet vodi~a. Ka vrhu planine pewu se

feratom, sledi spu{tawe normalnomrutom. Prvo stajali{te je planinarskidom Vitorio Emanuele

Osvajawe vrha Grand Paradizo upisa-lo je Draganu Dimitrijevi} velikim

slovima kao jedinu `enu iz Vlasotincakoja je pre{la 4.000 metara nadmorskevisine.

Put se nastavqa prema Francuskoj.Mon Blan , najvi{i vrh Alpa sa 4.807metara nadmorske visine bio je slede}eodredi{te i najva`niji ciq ekspedici-je.

Na `alost, klimatski uslovi nisui{li na ruku srpskim alpinistima.Visoke temperature uslovile sutopqewe snega i pucawe lednika.Francuska Federacija alpinista upozo-rila je ~lanove ekspedicije da ne kre}uprema Mon Blanu. U to vreme u

Francuskoj je bilovanredno stawe zbogvisokih temperatura.Tada je proradio srpskiinat i doneta je odlukada se put nastavi nasopstveni rizik.

Neizvesnost, oprezi umerena doza strahalebdeli su u vazduhu,ali `eqa da se uspe upoduhvatu pobedila jestrah od svih mogu}ihopasnosti.

Ve~e pre uspona naMon Blan francuskaFederacija alpinistaje zbog lavina i odronajo{ jednom dala uputst-va da se odustane odsvih ekspedicija. Na{aekipa ignori{e i toupozorewe i nastavqaput. U blizini plani-narskog doma TeteRousse (3.167) grupaplaninara koju su sreli

upozorava ihda ne idu daqe jer je rizikpreveliki, posebno na„Kuloaru smrti“.

U tim trenucima kre}uvelike lavine. Slede prvisusreti sa ogromnim lednici-ma koji pucaju gotovo pod noga-ma. To su trenuci kada oko wihne postoji ni{ta drugo osimzvuka pucawa lednika.Neobi~ni, gotovo stravi~anzvuk prolama se planinom.^ini se kao da se ~itava plan-ina ru{i. Neponovqiva pred-stava prirode. Jedinstvena.Veli~anstvena. Mo}na. U~oveku pome{an strah ineobi~na sre}a zbog susretasa prirodom koja je tolikomo}na. Na{i planinari suzarobqeni u dowem domu.Sti`u spasila~ke ekipe i ver-tikalom spu{taju zarobqenealpiniste iz gorweg doma.Spasila~ka ekipa zatvara obadoma. Put se prekida nadomakciqa.

– Protiv prirode se nije moglo. Na4.000 metara je padala ki{a, na 4.800metara temperatura je iznosila nulastepeni Celzijusovih. Lep i sun~an dan,kakav nije bio potreban za uspon.

Planinarski dom De Gouter (3.835) jezatvoren a u me|uvremenu je zabrawenai normalna ruta. Na`alost, jedan plani-nar je poginuo kao `rtva „Kuloara smrti“a najuporniji planinari su potom izdoma spu{teni helikopterom . Mi smo sespustila pe{ke do Orlovog gnezda –prenosi nam deli} atmosfere DraganaDimitrijevi}. Prenosi nam trenutkesvog `ivota koje mogu sebi da dopustesamo retki qudi, neverovatnehrabrosti, `eqe i znawa,

Neumorni srpski alpinisti 20. julapewu Dolomite – Marmoladu, osvajajuvrh Puenta Penia na 3.343 metara nad-

morske visine. Pewu se severnom stra-nom a spu{taju se normalnom rutom.Ponovo sledi pucawe lednika. Pucaweleda ~esto preseca planirane staze.^ini se da se otvara tlo pod nogama, dase u bezdan kora~a. Tek na trenutak strahpreplavi ~oveka a onda `eqa zapobedom sopstvenog tela i za osvajawemplanine nadja~a strah. Osam satiprovedenih na litici daje vremenu jednusasvim novu dimenziju. Razmi{qa se osvemu. To je jedinstveni susret ~oveka sasamim sobom. Kada se nakon takvog napo-ra osvoji vrh sledi nalet neverovatneenergije i ose}aj da se mo`e jo{ vi{e odtoga. Dragana je svoj najva`niji plani-narski pohod do sada zavr{ila osva-jawem Triglava, najvi{eg vrha stareJugoslavije.

Na samom vrhu je Aqa`eva kulapostavqena 1895. godine na 2.864metara. Na{a zastava zavijorila se togadana na Triglavu i ostala u tom ledenomprostranstvu.

– ^inilo mi se da u tim trenucima savrha Triglava vidim celu na{uJugoslaviju. Planinari okupqeni izmnogih delova biv{e zemqe zajedno supevali pesme „Hej Sloveni“ i „OdVardara pa do Triglava“. Na toj visinipesmom, zajedni{tvom, qubavqu premaprirodi bri{u se sve granice- ka`eDragana.

Nakon jedanaest dana DraganaDimitrijevi} vra}a se u Vlasotince,svoje uto~i{te, mesto gde se najboqeose}a posle neverovatnog putovawa kroznepregledna prostranstva Alpa.

– Odlazak na Alpe i osvajawe vrhaGrand Paradizo promenio je moj `ivot iu~inio me boqim ~ovekom. Sa ove eks-pedicije nisam se vratila ista.Prona{la sam svoj mir, sagledala samsu{tinu svoga bi}a. Takva putovawau~ine ~oveka mnogo ve}im nego {to jemislio da }e ikada biti. Ona nude put kabu|ewu, obezbe|uju sre}u i pronalazakunutra{weg mira, kakav i zaslu`ujemo.Razmi{qaju}i o svom `ivotu spoznalasam ~emu zaista te`im. Zapo~ela samjednostavan `ivot pun vedrine. Zbogtoga }u pred predstoje}e praznike svimqudima po`eleti da im Nova godinabude godina ~udesnih mogu}nosti –poru~uje na kraju na{eg razgovoraDragana Dimitrijevi}.

Svetlana Stankovi}

VLASOTINCE U SRCU– Pro{la sam skoro celu Evropu i nakon obilaska svih zanimqivih alpinisti~kih

destinacija mogu slobodno da ka`em da Vlasotince ima sve {to mi treba, tu je reka krozsamu varo{, koju oduvek neizmerno volim, tu je predivna priroda, okolna brda, blizinanekoliko planina, endemske biqke poput zelenike i rosuqe, uga{eni vulkan. ^itavobogatstvo i raznolikost prirode na jednom ovako malom prostoru na{e su blago i treba{to vi{e da u`ivamo u toj lepoti koju nam je priroda darivala– ka`e na{a sagovornica.

– PRVE SU RE^I NA[E PLANINARKE PO POVRATKU SA ALPA – U SE]AWU ZAUVEK ISTOVREMENO OSTAJU NEIZRECIVA SRE]A I

SUSRETI SA NESVAKIDA[WIM OPASNOSTIMA – TOKOM JEDANAEST DANA OSVOJEN JE VRH GRAND PARADIZO, EKSPEDICIJA JE

STIGLA NADOMAK MON BLANA, SLEDILI SU ODLAZAK NA DOLOMITE I TRIGLAV

HODAJU]I PLANINSKIM PUTEVIMA NA[LA SAM MIR U DU[I

12 novembar-decembar 2015. godineAAAA kkkk tttt uuuu eeee llll nnnn oooo

Na 10. Me|unarodnom etno sajmuhrane i pi}a, koji je odr`an u Beograduod 25. do 28. novembra Milan Petkovi}iz Vlasotinca osvojio je prvo mesto izlatnu medaqu za doma}e slatko oddivqih jagoda u kategoriji prera|evinaod vo}a. Na sajmu se takmi~ilo preko400 izlaga~a sa vi{e od 2.000 proizvodau dvanaest kategorija. Iako se MilanPetkovi} proizvodwom zimnice natradicionalni na~in bavi ve} pet god-ina ovo je wegovo prvo u~e{}e na Sajmuetno hrane i pi}a i wegova prva nagra-da.

Uz podr{ku lokalne samoupraveVlasotinca i Privredne komoreLeskovca svoje proizvode predstavio jezajedno sa ostalim prestavnicimana{eg okruga i to je bio jedan od naj-pose}enijih {tandova.

Zanimqiva pri~a ovogtrideset~etvorogodi{weg diplomira-nog pravnika i sekretara Gimnazije„Stevan Jakovqevi}“ po~iwe kada jenakon fakulteta i postdiplomskihstudija u potrazi za poslom po~eo daradi sajt o zdravoj hrani. Tada je shva-tio koliko je veliko interesovawe zazdravu hranu u Srbiji i koliko je cewe-na tradicionalna priprema zimnice.

– Nekako je pri~a o zdravoj hranido{la spontano jer sam odrastao uzzdravu hranu, uz tradicionalna jela iisto tako pripremanu zimnicu. Volimda pripremam hranu, da eksperimen-ti{em sa receptima – ka`e MilanPetkovi}.

Na isti na~in on vaspitava i svojudecu, petogodi{wu Ma{u i jednoipogo-di{weg Milo{a. Deca rastu uz soki}e,xemove i ostale specijalitete iposlastice iz porodi~ne radionice.

Milan Petkovi} prvi je u Srbijikrenuo sa onlajn prodajom hrane. Kakosam ka`e, u pitawu je bio sok od zoveproizveden za sopstvene potrebe. Uzdobar marketing, pri~a o kvalitetnojzimnici proizvedenoj na tradi-cionalan na~in {irila se Srbijom.Istovremeno se {irio i proizvodniprogram porodice Petkovi}. Na sajmusu predstavqeni sokovi, ajvari, xemovi,pin|ur, qutenica i slatki program.Danas Milan ima {ezdesetak proizvo-da koje prodaje {irom Srbije. Najve}einteresovawe je za ajvar i to uBeogradu, u Vojvodini se vi{e tra`esokovi.

Svoje proizvode Milan plasira podsloganom „Proizvodi Vlasine“ iobja{wava da za preradu vo}a i povr}a

koristi sve plodove koje priroda nese-bi~no daruje od Vlasinskog jezeranizvodno Vlasinom i sve {to vredniratari ovoga kraja proizvedu na svojimoranicama.

U bogatom i raznovrsnom asortimanusvojih proizvoda Milan Petkovi} imave} i svoj recept za ajvar. Ove sezonehit su i listovi kupusa i vinove loze uteglama, koji su pripremqeni zasarmice.

Kontrolu wegovih prozvoda vr{iZavod za javno zdravqe u Leskovcu,dizajn etiketa poverio je DaliboruZlatkovi}u a tako|e veliku pa`wupoklawa i ambala`i.

– Na mom primeru mo`e da se vidi dapokretawe biznisa ne mora uvek dazahteva ogromne pare, kredite, subven-cije. Dobar posao mo`e da se po~ne i samalim sredstvima ukoliko se dobrouradi marketing, ukoliko se tr`i{tuponudi kvalitet i pouzdanost - ka`eMilan Petkovi}.

On je na prakti~an na~in spojiozimnicu pripremqenu na tradi-cionalan na~in sa novim na~inima pro-daje i reklame, i to mu se isplatilo.Milan je prepun energije i novih idejai voqe da te ideje i ostvari. Ve} plani-ra da pro{iri proizvodwu i tr`i{te auskoro }e postati i ~lan Udru`ewa„Leskova~ki ajvar“.

Dok priprema pravosudni ispit iradi u {koli kao profesor i sekretaron paralelno razvija posao koji mo`e

d ab u d ep r i m e rd o b r o gposlovawa ina~in na koji qudi ovog krajamogu da dobre ideje sprovedu udelo, da pokrenu posao, zarade.

Ni kao |aku mu nije mawkaloenergije. Pored odli~nog uspehau {koli i Vukove diplome,poha|ao je muzi~ku {kolu saodli~nim uspehom, i{ao je na~asove engleskog jezika i desetgodina igrao fudbal. Iz togperioda u se}awu mu je ostalautakmica koju je u timuomladinske selekcije Vlasine

odigrao u finalu Kupa Srbije protivbeogradskog Partizana.

Svetlana Stankovi}

N A G R A D A Z A S L A T K O O D D I V Q I H J A G O D A

Ve} godinama nalazimo se na ivicimoralnog posrnu}a, svedoci smouru{avawa mnogih tradicionalnih vred-nosti koje smo negovali kroz generacije,negde smo i na ivici ekonomske a mnogi ina rubu egzistencijalne krize. Sunovratmorala na najrazli~itije na~ine sve~e{}e je tema dnevnih novina, televiz-ijskih emisija i stru~nih analiza. Svemawe je lepih, pou~nih, qudskih pri~a iz`ivota koje mogu da nam daju vetar u le|a ida nam uliju nadu da boqi dani ipak moguda nam svanu.

Na sre}u ima i takvih. Na na{e velikozadovoqstvo ima ih i u Vlasotincu.

Pri~u o plemenitom gestu pedesetogo-di{we Dragice Miti} iz Vlasotinca ~ulismo od wenih ro|aka. I to nije slu~ajno,jer Dragica skromna i vredna `ena,nau~ena da `ivi od sopstvenog rada ne bini `elela da se pohvali svojim dobrimdelom. Insistirali smo na wenoj pri~ikako bismo mladima dali primer po{tewai plemenitosti ma kakva vremena do do|u.

I vra}amo se na po~etak pri~e. DragicaMiti} je vra}aju}i se ku}i sa posla iz JKP„Komunalac“, biciklom skoro pregazilanov~anik iz koga je virila li~na karta.Ka`e da je u trenutku pomislila koliko jeskupo i komplikovano vaditi nova li~nadokumenta. Uzela je izgubqeni nov~anik iu{la u najbli`u prodavnicu u ulici "MijeMilenkovi}". Sa kom{ijom, trgovcemTomislavom Miti}em pogledali su li~nukartu i Toma je prepoznao vlasnika.Usledio je telefonski poziv a nedugo idolazak vlasnika, vra}awe nov~anika isaznawe da je u wemu pored svih li~nihisprava bilo i novca u iznosu od 1.400evra.

Neizostavno je pitawe Dragici kako seose}ala kada je u rukama imala oko 170.000hiqada dinara, kada joj plata u preduze}ukasni {est meseci a reprogramom se tekispla}uju zarade iz 2012. i 2013. godine,kada izdvaja novac za {kolovawe dece.Pitamo je i da li je imala dilemu okovra}awa nov~anika.

Ni u jednom trenutku nisam pomislilana to. Prvo su mi pale na pamet muke okova|ewa novih dokumenata a potom i {ta bibilo sa ~ovekom da nov~anik nijeprona|en, re~ je o velikom iznosu. Moja

najve}a nagrada za u~iweno delo je miransan i zadovoqstvo i podr{ka moje decekada sam im ispri~ala za ovaj doga|aj -iskrena je Dragica.

Nema sumwe da je poverewe kolega ikom{iluka velika nagrada za plemenitost,da je najboqi na~in vaspitawa pokazivatidobrotu delom a ne re~ima. Zbog toga inema dileme da }e wen sin Vladica, kojistudira na Pravnom fakultetu u Ni{u i}erka Mirjana, koja je u~enica Gimnazije"Stevan Jakovqevi}" biti dobri qudi jersu to nau~ili u svojoj porodici.

Nau~ila je to i Dragica Miti} od svojihroditeqa, od oca Dragi{e i majke Milunkedok je rasla i u devojku stasavala u rodnojKomarici. U~ila je od vrednih i po{tenihroditeqa najve}e qudske vrednosti isada ih prenosi svojoj deci.

U nameri da ih prenesemo svoj deci imladima do kojih dopire na{ glas pi{emoo ovom lepom i plemenitom gestu i pitamose da li bi ba{ svaki na{ sugra|anin pos-tupio tako.

S. Stankovi}

PPLLEEMMEENNIITTOOSSTT DDRRAAGGIICCEE MMIITTII]]PP OO KK AA ZZ AA NN AA NN AA DD EE LL UU

Crveni krst Vlasotinca je itokom novembra meseca nastavioakciju raspodele humanitarnepomo}i udaqenim seoskimugro`enim doma}instvima.

„Organizovali smo prevoz human-itarne pomo}i u Ravni Del,Manki}evo, Svo|e, Gorwi Prisjan,Tego{nicu. Recimo u Tego{nicismo imali samo tri korisnika aliim je pomo} dostavqena, nisu zapos-tavqeni. U Crnoj Bari raspodelusmo vr{ili u koordiniranoj akcijikoju su sproveli Vojska Srbije,lokalna samouprava i Crveni krst.

Akcija je sprovedena 24. novembra, apakete humanitarne pomo}i Crvenikrst je otpremio dan ranije uosnovnu {kolu u ovom selu, Ovo jeprvi put da me{tani Crne Barehumanitarnu pomo} dobijaju u selu ane u Vlasotincu, Nijedan stanovnikovog mesta koji ispuwava propisanekriterijume nije izostavqen,primera radi jednoj starici kojanije mogla da do|e do {kole, human-itarna pomo} dostavqena je ku}i –reklaje Vi{wa Buwevac, sekretarCrvenog krsta Vlasotinca.

N A S T A V Q E N A P O D E L A H U M A N I T A R N E P O M O ] I

IZ CRVENOG KRSTA VLASOTINCA

MILAN PETKOVI] PRVI PUT JE U^ESTVOVAO NA ME\UNARODNOM ETNO SAJMU

HRANE I PI]A U BEOGRADU I OSVOJIO PRVU NAGRADU

novembar-decembar 2015. godine 13D r u { t v oD r u { t v o

„Vlasinski susreti“ odr`ani su 13.i 14. novembra u Vlasotincu, po 21.put. Kao i prethodnih godina"Vlasinske susrete" organizovali su:Zavod za prou~avawe sela, Srpskoudru`ewe za sociologiju sela,Balkanska asocijacija za sociologijusela i poqoprivredu a u saradwi saKulturnim centrom Vlasotince. Temaovogodi{wih Susreta bila je „Dr`avai selo“, u okviru koje se govorilo orazli~itim aspektima wihovog odnosa,o dru{tvenoj i nau~noj aktuelnostiteme, o teorijskim i prakti~nim prob-lemima odnosa dr`ave i sela, agrarnojpolitici, problemima sela i poqo-privrede i mnogim drugim pitawima.Na ovogodi{wim "Vlasinskim susreti-ma" u~estvovali su sociolozi,demografi, geografi, ekonomisti,agronomi i mnogi drugi istaknutinau~ni radnici kako iz Srbije tako i iz

inostranstva, {to omogu}ava multidis-ciplinarnu raspravu o ovim aktuelnimtemama.

„Vlasinski susreti“ su jedinstvenime|unarodni nau~ni skup, i za dvedecenije trajawa bilo je mnogo temanpr: Balkansko selo u promenama iregionalni ruralni razvoj,Poqoprivredna doma}instva, obnova irazvoj sela, Mladi i selo,Inteligencija i selo, Lokalni seoskirazvoj, Budu}nost ruralnih podru~ja,Selo u evropskim zemqama, Stariqudi u selu, Nauka i selo, koje susvakako dale ne mali doprinos evrop-skom prou~avawu ruralnog podru~ja.Svih ovih godina „Vlasinski susreti“su bili jedinstveni, nau~ni i stru~nidijalog o veoma va`nim pitawimarazvoja sela i poqoprivrede.

U ime predstavnika lokalnesamouprave prisutnima se, kojih je ovegodine bilo znatno mawe, obratilaMaja Markovi}, direktorka Kulturnogcentra Vlasotince.

„Op{tina Vlasotince ima 49 selaod kojih je ve}ina u brdsko-planinskomdelu op{tine. Najve}i problem u wimaje vodosnabdevawe, i mi smo pro{legodine radili na nekim privremenimre{ewima kako bi ta sela dobila vodu,sada je u toku izrada projekata za reg-ulisawe vodosnabdevawa u Dadincu iStajkovcu, kao i dorada projekta zaOra{je u kome imamo problema sa pri-tiskom vode u cevima. Za odr`avaweputeva u op{tini, a samim tim iseoskih ,ove godine izdvojeno je 20 mil-iona dinara. Put i vodosnabdevawejesu osnov infrastrukture u selima,ali bojim se da vi{edecenijski odlivstanovni{tva ne mo`emo re{iti samona ovaj na~in. Pro{le godine smo, zbognedostatka |aka, u dva sela morali daugasimo {kole. S druge strane, u dvade-setak ravni~arskih sela imamo ipove}awe broja stanovnika. Lokalnasamouprava }e nastaviti da svojimanga`ovawem doprinosi boqem `ivotu

u seoskim sredinama, a nadam se da }ei struka i dr`ava uspeti da na|usveobuhvatno re{ewe za obnovu srp-skog sela – rekla je Maja Markovi},direktorka Kulturnog centra.

Potom se prisutnima obratioprof. dr Zoran Raji}, dr`avni sekre-tar Ministarstva poqoprivrede iza{tite `ivotne sredine, koji od 1996.godine u~estvuje na "Vlasinskim susre-tima". On je tom prilikom izme|u osta-log istakao:

„Nakon vi{e od dve decenije tra-jawa ove manifestacije treba da govo-rimo i odgovornosti svih nas za ono{to smo izrekli, kao i odgovornostionih koji su trebali da bar delimi~nosprovedu sve ono {to smo govorili naovom me|unarodnom nau~nom skupu.Me|utim, kada do|ete na pozicije sakojih treba da odlu~ujete i kada viditesa kojim sredstvima raspola`ete

vidite da su neke stvari druga~ije. Nanama je da pomognemo na{em seqaku ane samo da konstatujemo kako ih je svemawe, da probamo da ih zadr`imo naselu i da selo krene. Mi ove godine sadrugim ministarstvima, pre svega saMinistarstvom omladine i sporta,sprovodimo pilot projekat dapomognemo mladima u selu, u dveop{tine u Pirotu i Vaqevu, s ciqemda ih zadr`imo kako bi ostali na selu.Ho}emo da pomognemo onima koji `eleda se bave poqoprivredom, kao i onimakoji `ele da se vrate na selo. “

Nakon pozdravnih re~i prisutnih,skup je po~eo sa plenarnom sednicom nakojoj je uvodni referat profesoraZorana Raji}a bio Mere podr{ke poqo-privredi i pravci agrarne politike.Raji} je prisutne upoznao sa meramakoje dr`ava preduzima ili planira dapreduzme u ciqu podr{ke poqoprivre-di i planiranim pravcima agrarnepolitike.

„U ovom trenutku nalazimo seizme|u ovoga {to smo postigli i onoga{to `elimo da uradimo. VladaRepublike Srbije i nadle`no min-istarstvo su odredili ciqeve kojemoramo sprovoditi. Usvojili smo neko-liko stvari koje }e ubla`iti i uspori-ti propadawe sela. Formirana je prvanacionalna laboratorija za kontrolumleka. Radi}e se na formirawu ipoboq{awu ve} formiranih stru~nihslu`bi . Moramo shvatiti gde se nalaz-imo. Konkurentnost na tr`i{tu jekqu~no pitawe, isto tako za bezbed-nost hrane moramo po{tovatipropisane standarde. Doneli smoodre|eni broj zakona, uredbi i pravil-nika iz na{e oblasti, ali neophodno jeda ih u narednom periodu donesemojo{. Neophodno je da u na{em raduukqu~imo nauku jo{ vi{e, kao i da pos-toje}a znawa prenosimo poqoprivred-nicima – rekao je, izme|u ostalog, uizlagawu profesor Zoran Raji}.

Projekat „Sa~uvajmo mostove“prate}i dinamiku realizovawa jeuspe{no zavr{en. Projekat je sproveloUdru`ewe Pavlos iz Vlasotinca, afinansiran je od strane Ministarstvagra|evinarstva, saobra}aja i infra-strukture. Vrednost projekta je 825.000dinara, a op{tina Vlasotince u projek-tu je u~estvovala sa 10 odsto sredstava.

„Projekat „Sa~uvajmo mostove“realizovali smo kroz sanaciju iure|ewe mosta u mahali Zdravkovci, uDowoj Lomnici. U proteklom perioduovaj most, kao i ostali u selu, dosta jeo{te}en i samim tim bio je nebezbedanza u~esnike u saobra}aju. Radove nasanaciji mosta izveli su me{tani ovogsela. U realizaciju projekta bio je

ukqu~en veliki broj mladih qudi.Izvr{enom sanacijom mosta, u~e{}ena{ih gra|ana i shvatawe zna~ajabezbednosti u~esnika u saobra}aju, ost-varili smo krajwi ciq projekta. U pro-jekat se aktivno ukqu~io i Savet mesnezajednice, tako da smo uspeli da obezedi-mo sredstva za sanaciju i ostala dvamosta u selu. Pored mosta u mahaliZdravkovci (Beli most), uradi}emo imost u mahali Tucivci, kao i centralnimost koji se nalazi u centru sela. Savpotreban materijal je obezbe|en alivremenski uslovi nam ne dozvoqavaju danastavimo sa radovima. Vredno je ista}ida je aktivno u~e{}e gra|ana doprinelou{tedi novca i vremena– rekao je ZoranStojiqkovi}, koordinator projekta.

Dan bibliotekara Srbije prvi put jeove godine obele`en u Narodnoj bib-lioteci „Desanka Maksimovi}“ uVlasotincu. Tim povodom u bibliotecisu gostovali u~enici i nastavnici O[„8. oktobar“. Vlasotina~ke bib-liotekare i goste iz O[ „8. oktobar“pozdravila je direktorka MiqanaI{qamovi}, dok se doma}inima napozivu zahvalila profesorka IvanaCeki}. Pored we, u pripremawu progra-ma za bibliotekare u~estvovala je bib-

liotekarka {kole Ivana Kitanovi} ipsiholog Sne`ana Prokopijevi}.

U~enice Iva Stojanovi}, Sofija\or|evi} i Anastasija Koci} recito-vale su stihove svojih {kolskih drugari-ca Sare An|elkovi}, Mile Spasi} iElene Jankovi}, koje su nagra|ene nakonkursu „O{tro perce“. U~enicamuzi~ke {kole Mila Spasi} zatim je naflauti izvela kompoziciju „Nek svudaqubav sja“.

S.S.

OBELE@EN DAN BIBLIOTEKARA

DR@AVA I SELO

ZAVR[EN PROJEKAT „SA^UVAJMO MOSTOVE“

O D R @ A N M E \ U N A R O D N I S K U P

S O C I O L O G A S E L A „ V L A S I N S K I S U S R E T I “

Me|unarodni nau~ni skup „Vlasinskisusreti“ svoj rad nastavio je 14. novembraradom plenarne sednice, na kojoj su razma-trana planirana saop{tewa za taj dan.Govorilo se na temu „Seqak – svoj ~ovek“,koja je posve}ena 120-oj godi{wici odro|ewa prof. dr Dragoquba Jovanovi}a.Istog dana, promovisane su i kwige „Bitisociolog sela“ i „Sudbina oduzeteimovine“ – kao monografija ruskog sela.

Kwiga „Biti sociolog sela“posve}ena je prof. dr \uri Stevanovi}u,a izdata je upravo povodom dvadesetogo-di{wice „Vlasinskih susreta“.Prire|iva~ kwige je prof. dr Dragoqub\or|evi}.

Govore}i o kwizi prof. dr Dragoqub\or|evi} naglasio je da je jedan od uslovanastanka kwige upravo manifestacija„Vlasinski susreti“, koja kontinuiranotraje ve} vi{e od dve decenije, a ~iji jeinicijator i tvorac upravo profesor\ura Stevanovi}. U kwizi se nalazeradovi autora koji su na svojstven ineobi~an na~in opisali profesoraStevanovi}a.

„Ovo je tre}a spomenica koju sampriredio, a spomenice sam priredioqudima koje izuzetno po{tujem i cenim.Jedan od wih je i profesor \uraStevanovi}. Mislim da se sve {to jekvalitetno u doma}oj sociologiji selanalazi u kwizi. U kwizi je prikazan rad

profesora Stevanovi}a od wegovogpo~etka, tj. od u~iteqa do wegovogakademskog rada. Wegov rad nije kabinet-ski rad, on se bavio i istra`iva~kimradom i tako dao neizmeran doprinosrazvoju sociologije sela. Svedo~anstvadrugih, koja se nalaze u kwizi o wegovomradu, ne mogu se nikako zanemariti, ona sutrajnog karaktera – rekao je izme|u osta-log prire|iva~ prof dr Dragoqub\or|evi}.

Govore}i o kwizi „Biti sociologsela“ profesor dr Bo{ko Proki} jeistakao da odre|ene li~nosti zaslu`ujuda budu trajno zabele`ene. Qudi poputprofesora Stevanovi}a pokazuju da supravi qudi u svim kontekstima spremnida prihvate, saslu{aju i pomognu kolikomogu.

„Uspeh koji je profesor \ura posti-gao o~igledno govori i potvr|uje {ta svemo`e jedno seosko dete da postigne u`ivotu, da bude me|u najboqima. Krozistoriju, selo i seqak su uvek bili u dru-gom planu, jer su qude ro|ene na selu uvekpratile druga~ije okolnosti od qudiro|enih u gradu – istakao je, izme|u osta-log, profesor Proki}.

Nakon ove promocije promovisana jei kwiga „Sudbina oduzete imovine“,autora Branislava Gulina, a o kwizi jegovorio prof. dr Sr|an [quki}.

B I T I S O C I O L O G S E L AB I T I S O C I O L O G S E L ANA „VLASINSKIM SUSRETIMA“ PROMOVISANA KWIGA

14 novembar-decembar 2015.OO bb rr aa zz oo vv aa ww eeOO bb rr aa zz oo vv aa ww ee

Povodom Dana Ujediwenih nacija i 70godina od osnivawa ove organizacijeUdru`ewe za Ujediwene nacije Srbije i TimUjediwenih nacija u Srbiji organizovali su24. oktobra 49. Konkurs za likovne iliterarne radove za u~enike osnovnihi sredwih {kola. .

Tema za likovne radove u~enikaosnovnih i sredwih {kola bila je„Svet kakav `elim 2030“. Na likovnikonkurs stiglo je 572 rada. Stru~ni`iri je izabrao 35 radova koji supostavqeni na Facebook stranicu UN.

Po propozicijama takmi~ewanagra|ena su tri najboqa rada.Glasawe je zavr{eno 25. oktobra upono}. Na osnovu prispelih glasovanagrada za tre}e mesto pripala jeKristini Jankovi}, u~enici {estograzreda Osnovne {kole „Sini{aJani}“.

Nagra|eni u~enici su pozvani nadodelu nagrada u petak, 30. oktobra.Wima je obezbe|eno i prisustvo pro-gramu „Za boqi svet“ u Osnovnoj {koli„Ujediwene nacije“. Na ovoj sve~anosti,pored Kristine prisustvovale su wenanastavnica i mentor na konkursuBiqana Pej~i} i majka Vesna Jankovi}.

– U toku obrazovawa od malih nogutreba raditi sa decom i van nastavenavikavaju}i ih da se prikqu~uju i dajudoprinos aktivnostima koje podsti~ustvarala~ki i aktivan odnos mladihprema aktuelnim pitawima u svetu.Konkretno, ovaj konkurs pribli`io jedeci ciqeve i delovawe OUN – ka`eprofesorka Biqana Pej~i}.

Konkurs je deo aktivnosti kojima seobele`ava 70. godi{wica UN i real-izuje se u saradwi sa agencijama oveorganizacije u Srbiji.

– U celom svetu radi se na pripremiRazvojne agende posle 2015. godine, kada sezavr{avaju Milenijumski ciqevi razvoja.Ciqevi odr`ivog razvoja bi}e usmereni ka

uravnote`enom ekonomskom i socijalnomrazvoju, uz za{titu `ivotne sredine.Neophodno je obezbediti `ivot u dosto-janstvu za sada{we i budu}e generacije, uz

o~uvawe resursa planete Zemqe. Novi glob-alni okvir za razvoj je prilika da izabere-mo budu}nost kakvu `elimo – dodaje profe-sorka Biqana Pej~i}.

S. Stankovi}

N A G R A \ E N A K R I S T I N A J A N K O V I ]Mnogi u~enici ma{taju da neko vreme

provedu u stranoj zemqi, da `ive sa porodi-com, otkriju novu kulturu, steknu nove prijate-qe, budu ambasadori svoga mesta i svojezemqe, boqe upoznaju sebe i svoje mogu}nosti.Za mnoge to ostaje samo `eqa ali se nekima ta`eqa i ostvari.

U~enici Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“ uVlasotincu, wih 14, provelo je nedequ dana uitalijanskom gradu Falkonara Maritima uokviru programa me|unarodne razmene koji suzahvaquju}i obrazovnom portalu eTwinningorganizovale profe-sorice engleskogjezika BiqanaPipovi} i MonikaMaza.

Put Italije krenu-la je grupa u~enikaprvog, drugog i tre}egrazreda u pratwi dvaprofesora – prof.engleskog jezikaBiqane Pipovi} iprof. filozofijeSawe @ivkovi}. UItaliji su provelinedequ dana u perio-du od 15. do 22.novembra.

Svaki sat ovogputovawa bio jebri`qivo osmi{qeni neplaniran. Poredupoznavawa sa{kolom i gradomdoma}ina, gosti suobi{li i obli`wuAnkonu, turisti~kamesta Senigaliju iPortonovo, kao iudaqeniji Fabrianoi Rimini. Na goste izSrbije najja~i utisakostavile su Frasasipe}ine, podzemnisvet ~udesnih oblikai boja ispuwen bazen-ima ~iste vode, kao iprirodnim skulp-turama koje izgledaju kao zamrznuti kristali -formacije stalaktita i stalagmita kojepodse}aju na zavese, cve}e, sve}e, na talasezamrznute u vremenu, sve su ostavile bez daha!Svakako treba spomenuti i posetu Muzeju papi-ra u Fabrijanu, kao i fabrici papira, jednu odsedam takve vrste u svetu gde se pripremapapir za {tampawe evra i drugih svetskihmoneta. Grandioznost skulpture Hristovoraspe}e, delo poznatog italijanskog slikara,arhitekte i vajara \ota, i lepotu murala urodnom mestu ~uvenog italijanskog re`iseraFelinija koji do~aravaju wegov kreativniopus, ni jedan {kolski ~as ne mo`e do~arati.

Pored razgledawa znamenitosti i kul-turno-istorijskih spomenika, u~esnicirazmene su imali mogu}nost da u~e kako odsvojih vr{waka tako i od wihovih profesora

i roditeqa – sticali su vi{estruka `ivotnaiskustva koja sigurno ne bi iskusili u svomkraju i svojoj zemqi. @ive}i u porodicamasvojih doma}ina u~enici su u potpunostiosetili duh i kulturu zemqe koju su posetili,kako u na~inu `ivota i funkcionisawaporodice, navikama u pona{awu i ishrani,tako i u pogledu arhitekture, tradicije pa ~aki na~inu na koji qudi komuniciraju i dru`e se.

Pored turisti~kog, ova razmena je imala iizuzetan obrazovni karakter. Program jeomogu}io upoznavawe sa italijanskim obra-

zovnim sistemom, italijanskom kulturom,tradicijom i na~inom `ivota, ali i podizawanivoa znawa engleskog jezika. Li~no smo seuverili da je odlazak u~enika na programrazmene veliko i jedinstveno `ivotno iskust-vo, a ujedno i priprema za budu}e `ivotne iza-zove i snala`ewe u novim situacijama.Svakako se mora spomenuti i sklapawe novihprijateqstva i uverewe da smo svi takorazli~iti, a tako isti.

U~enici vlasotina~ke Gimnazije ugosti}esvoje vr{wake i prijateqe u aprilu slede}egodine. Iako ima jo{ dosta vremena dowihovog dolaska u Srbiju, pripreme su ve}otpo~ele – gimnazijalci su re{eni da nadivno gostoprimstvo svojih italijanskih pri-jateqa odgovore jo{ boqim i srda~nijim pri-jemom.

Biqana Pipovi}

R A Z M E N A . S C A M B I . E X C H A N G E .

Osnovna {kola „8. oktobar“ postalaje deo projekta "Prepoznaj, promovi{i ipro{iri – 10 primera dobrih {kola uSrbiji". Projekat realizuju Zavod zavrednovawe kvaliteta obrazovawa ivaspitawa i Institut za psihologiju uzpodr{ku Unicef-a, Kancelarije uBeogradu. [kola „8. oktobar“ jeizabrana za ovaj projekat na osnovuvi{e kriterijuma. Najva`niji je svakakotaj {to je {kola me|u prvima ocewenanajvi{om ocenom u eksternom vredno-vawu rada {kole.

– Savetnici su kroz sedam para-metara ocenili rad {kole najvi{omocenom. Svakako da je na izbor Osnovne{kole „8. oktobar“ uticao i veliki brojprojekata u kojima {kola u~estvuje,opremqenost {kole, aktivna nastava,veliki broj manifestacija i priredbi,kao i uspesi na takmi~ewima – isti~eIvana Ceki}, predstavnik {kole zaodnose sa javno{}u.

U prvom delu projekta „Prepoznaj,promovi{i i pro{iri – 10 primeradobrih {kola u Srbiji“ {kolu je poseti-la dr Jelena Radi{i}, nau~ni saradnikna Institutu za pedago{ka istra`ivawai razgovarala sa rukovodstvom {kole,nastavnicima, psihologom, roditeqimai u~enicima. Svrha razgovora je bilapisawe poglavqa u kwizi o deset {kolakoje su primer dobre prakse. [koli „8.oktobar“ je ponu|eno da nastavi u~e{}eu projektu {to je Nastavni~ko ve}ejednoglasno prihvatilo.

S.S.

OSNOVNA [KOLA „8. OKTOBAR“

PP RR EE PP OO ZZ NN AA JJ ,, PP RR OO MM OO VV II [[ II II PP RR OO [[ II RR II

Mesec novembar posve}en je qubite-qima pisane re~i. Svi znamo za Sajamkwiga koji se godinama odr`ava u novem-bru mesecu u Beogradu. Nakon Sajmakwiga u Beogradu, Osnovna {kola„Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi priredi-la je u sopstvenoj re`iji [kolski sajamza u~enike {kole. U~enici od prvog doosmog razreda su na {tandovima izneli

svoje kwige i ponudili ih na prodaju.Doprinos sajmu svakako je dalo i u~e{}eroditeqa, koji su kupovali ponu|enekwige. U kupovini kwiga ukqu~ili su sei nastavnici {kole. [kolski sajam bioje ujedno i prilika da se svi dru`e, i da uprijatnom raspolo`ewu provedu jednopopodne u {koli.

SAJAM KWIGA U [KOLI

Vlasotince, Srbija – Falkonara Maritima, Italija

NAGRADA NA LIKOVNOM KONKURSU

POVODOM DANA UJEDIWENIH NACIJA

IZ OSNOVNE [KOLE „BRA]A MILENKOVI]“

Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“

novembar-decembar 2015. godine 15S a s v i h s t r a n aS a s v i h s t r a n a

Projekat „U~i da bi radio“ kojifinansira Evropska unija, Vlada [vaj-carske i Vlada Srbije kroz programEvropski Progres je u zavr{noj fazi.Ina~e, projekat sprovodi udru`ewe„Loza“ u partnerstvu sa lokalnomsamoupravom, a kojim `eli da podstaknedinamiku ekonomskog rasta i razvojop{tine kroz registrovawe novih poqo-privrednih gazdinstava, kao i organizo-vawe poqoprivredne proizvodwe odstrane mladih qudi. Projekat se sprovi-di u pet sela i to u Svo|u, Ora{ju, DowojLomnici, Ladovici i Dowoj Lopu{wi.

Ovim projektom obuhva}eno je 50

mladih qudi, od kojih je za desetorobilo organizovano studijsko putovawe iposeta Zlatiborskom okrugu, a dvadese-toro mladih qudi je dobilo sadni mater-ijal u vrednosti od po 10.000 dinara.

Budu}i da je tokom realizacije pro-jekta do{lo do u{teda na odre|enimpozicijama, dobijeno je od donatoraodobrewe za sprovo|ewe dodatnihaktivnosti, radi unapre|ewa konkurent-nosti stanovnika i ja~awu svesti,motivisanosti za unapre|ewe kapacite-ta poqoprivrednih gazdinstava.

V.M.

U^I DA BI RADIO

U maju mesecu pro{le godine nema~ka organizacija Help je uz pomo}[vedske agencije za me|unarodni razvoj (Sida), pokrenula projekat„Smawewe siroma{tva i unapre|ewe mogu}nosti zapo{qavawa marginali-zovanih i ugro`enih grupa stanovnika sa fokusom na Romkiwe u Srbiji“.Projekat }e bi}e zavr{en do avgusta meseca 2017. godine.

Realizacija ovog projekta doprine}e ukqu~ivawu marginalizovanihRoma i drugih socijalno ugro`enih grupa stanovni{tva u socijalni iprivredni `ivot zemqe i smawewu siroma{tva me|u ciqnim grupama.

Predvi|eno je da se na po~etku odr`e motivacione radionice na kojima}e, izme|u ostalog, polaznici dobiti informacije o mogu}nostimazapo{qavawa u najbli`em okru`ewu.

Prva motivaciona radionica u Vlasotincu odr`ana je 23. novembra.Pored predstavnika Helpa Miodraga Petkovi}a, radionici su prisustvovaliSr|an Anti}, koordinator za romska pitawa i Dragan Stamenkovi}, pomo}nikpredsednika op{tine.

Miodrag Petkovi} je tom prilikom naglasio da je za Vlasotincepredvi|eno {esnaest grantova u iznosu od 1.500, 2.400 i 3.600 evra i da }ekorisnici imati u~e{}e u iznosu od 5% za mawi grant i 10% za ve}egrantove. Sredstva su namewena iskqu~ivo kupovini opreme i sredstava zarad. Nije mogu}e da se od dobijenih sredstava nabavqa repromaterijal ilida se vr{i trgovinska delatnost. Nakon dve godine oprema prelazi u vlas-ni{tvo korisnika.

Va`no je da zainteresovana lica imaju dobre biznis ideje, da one budustabilne i odr`ive i da se konkuri{e sa kvalitetnim projektima – dodao jeMiodrag Petkovi}.

Planirano je i da se odr`e stru~ne obuke za izabrane delatnosti iradionice na kojima }e zainteresovani mo}i da nau~e mnogo toga o mogu}nos-tima i programima zapo{qavawa, o zakonskim pravima u procesuzapo{qavawa, a odr`a}e se i prezentacija primera dobre prakse – rekao jeSr|an Anti}.

Vrednost projekta koji }e se realizovati u Vlasotincu je 60.000 evra.U~e{}e op{tine Vlasotince iznosi 2.666 evra. Ugovor o saradwi op{tineVlasotince i nema~ke organizacije HELP potpisan je 26. oktobra.

S. Stankovi}

ODR@ANE MOTIVACIONE RADIONICE

NOVI KORAK KA REALIZACIJI PROJEKATA SA HELP-om

Ove godine Narodna biblioteka"Desanka Maksimovi}" se u saradwi saUmetni~kim klubom „RASKOVNIK“ iSvetskom {kolom poezije – DelegacijomSrbije ukqu~ila u manifestacijuPesni~kom re~ju „Stop nasiqu nad`enama“. Na ovaj na~in vlasotina~kabiblioteka pridru`ila seobele`avawu Svetskog dana borbe pro-tiv nasiqa nad `enama.

Dan uo~i, 24. novembravlasotina~ki i leskova~ki pesnici sti-hovima su podigli glas protivzlostavqawa `ena. Pored pesnikiweQiqane Gligorijevi}, koja je bila ivoditeq programa, kratkom prozompredstavila se diplomirani filologSowa \or|evi} iz Leskovca, svoje sti-hove kazivali su Svetlana Pe{i}, mrLuka Krsti} i Novica Jovi}. StihoveVere Cvetanovi}, Vesne Ristovi} iDragana ]iri}a kazivali su MiqanaI{qamovi} i Dragan Stojanovi}.

Po re~ima direktorke bibliotekeMiqane I{qamovi}, veoma je va`no{to se Vlasotince ukqu~ilo u ovu akci-ju koja se sprovodi u gradovima Srbije,Hrvatske, Bugarske, Crne Gore, Austrijei Bosne i Hercegovine i da }e Narodnabiblioteka „Desanka Maksimovi}“ iubudu}e na ovaj na~in podizati glas pro-tiv svakog oblika nasiqa a posebno nad`enama i devoj~icama.

Qiqana Gligorijevi}, poverenikSvetske {kole poezije za Jablani~kiokrug i zamenica predsednikaUmetni~kog kluba „RASKOVNIK“ je pod-setila na me|unarodne konvencije kojesu donete u ciqu spre~avawa nasiqa

nad `enama, kao i na na~in re{avawaovog problema u srpskom zakonodavstvu.Ona je zatim pozvala `ene - `rtvenasiqa da progovore o do`ivqenomnasiqu, da zatra`e pomo} od instituci-ja sistema i na taj na~in prekinuza~arani krug razli~itih vidovazlostavqawa.

Nakon kwi`evnog dela ve~eri, onasiqu nad `enama govorila jeSvetlana [ari}, koordinatorka SOStelefona za `ene i decu `rtve nasiqa.Ona je tom prilikom istakla, da je ovomanifestacija kojom se zapo~iwe iakcija 16 dana aktivizma protiv nasiqanad `enama. Zatim je prisutnimaskrenula pa`wu na oblike nasiqa,posledice koje ono ima u porodici,na~ine kako da se prepozna u na{emokru`ewu, kome da se gra|ani obratekada primete nasiqe kao i nanedostatak institucionalnog re{avawaovog problema. Posebno je istakla~iwenicu na odsustvo podr{ke `rtvamanasiqa od okoline, ponekada ~ak i odnajbli`ih srodnika.

Ovo je druga godina kako se {iromSrbije i regiona organizuju kwi`evneve~eri tokom kojih pesnici svojim pes-mama di`u glas protiv nasiqa uop{te aposebno nad `enama.

Ideja za regionalni projekatPesni~kom re~ju „Stop nasiqu nad`enama“ potekla je 2012. godinepokretawem istoimenog bloga, kada supesnici na svoj na~in izrazili protestprotiv nasiqa.

S. Stankovi}

PESNI^KOM RE^JUPODIGNUT GLAS PROTIV

NASIQA NAD @ENAMA

NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“

Kancelrija za besplatnu pravnupomo}, koja ve} tri godine radi uokviru projekta Udru`ewa Narodniparlament „Ne trpim nepravdu“obradila je u ovoj godini , do decembra, 1122 zahteva gra|ana koji su imaliproblem sa nekom od institucija sis-tema i 665 zahteva u oblasti za{titepotro{a~a, {to ukupno iznosi 1787zahteva.

„Gra|ani su prepoznali mogu}nostda na ovaj na~in do|u do informacija osvojim pravima i obavezama, kao i dadobiju besplatnu pravnu pomo} tamogde zaista ima osnov da im se onapru`i – ka`e pravnik Borivoje\or|evi}.

Jedna od predstavki, primera radi,upu}ena Povereniku za inforamcije odjavnog zna~aja i za{titu podataka oli~nosti ti~e se objavqivawa spisko-va stanara na ulaznim vratima stam-

benih zgrada na teritoriji gradaLeskovca. Ti spiskovi, koji sadr`eimena i prezimena, broj stana, dugovnii potro{ni saldo vlasnika stana nisuu skladu sa Zakonom o za{titi podata-ka o li~nosti i poverenik je uputiojavnom preduze}u koje je spiskove istak-lo na ulazima zgrada da nepravilnostiukloni u roku od 10 dana. U slu~ajunepo{tovawa ove preporuke , sledipodno{ewe zahteva za pokretaweprekr{ajnog postupka, obja{wavajupravnici.

Pravnike Kancelarije za besplatupravnu pomo} mogu}e je kontaktirati iputem nacionalnog broja 0700/ 500-500~iji se pozivawe tarifira cenom pozi-va u fiksnoj telefoniji.Zainteresovanim gra|anima na raspo-lagawu su i fb stranica „Ispravimokrive drine“ i internet stranica www.Netrpimnepravdu.rs

U S U S R E T G R A \ A N I M A K O J I I M A J UP R O B L E M E S A I N S T I T U C I J A M A

Besplatna pravna pomo} ve} tri godine

U ZAVR[NOJ FAZI PROJEKAT

Me|unarodni dan ukidawa ropstva2. decembar akcijom u centru gradaobele`en je i u Vlasotincu.Aktivistkiwe SOS telefona su tom pri-likom delile {tampani materijal saosnovnim podacima o trgovini qudima,nazivima organizacija koje se bore zaspre~avawe ove veoma opasnedru{tvene pojave i wihovim brojevimatelefona. Ovu akciju podr`ala jeAntitrafiking mre`a.

– Borba protiv trgovine qudimatokom 2015. godine obele`ena je znatnomawim brojem identifikovanih `rtavatrgovine qudima, nepronala`ewem sis-temskog re{ewa za problem identi-fikacije `rtava trgovine qudima.Mo`e se re}i da je dr`ava u~inilaizvesne napore u ciqu uspostavqawaefikasnijeg sistema za borbu protivtrgovine qudima, kao i za{tite `rtava,ali ostalo je jo{ dosta prostora zaunapre|ewe mehanizama u svim aspekti-ma ovog dru{tvenog problema – rekla jeSvetlana [ari}, koordinatorka SOS

telefona za `ene i decu `rtve nasiqa.Najdominantniji oblik trgovine

qudima je seksualna eksploatacija i wojsu izlo`ene i `ene i deca.

Osam dana kasnije, 10. decembra ucentru grada tradicionalnom akcijomobele`en je Me|unarodni dan qudskihprava. Pored SOS telefona, u akciju suu~estvovali Dru{tvo za edukaciju Romai Omladinski centar „Feniks“.Prolaznici su i ove godine dobili pri-liku da iska`u svoje probleme vezane zaostvarivawe qudsih prava, navode}ikoje pravo im je ugro`eno. Porukegra|ana, po re~ima Svetlane [ari},bi}e prosle|ene nadle`nim instituci-jama.

Tokom obele`avawa Me|unarodnogdana qudskih prava skrenuta je pa`wajavnosti na prava dece o kojoj senadle`ne institucije i nevladine orga-nizacije moraju brinuti 365 danagodi{we.

S.S.

trgovina qudima i daqepredstavqa opasnost

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN UKIDAWA ROPSTVA

16 novembar-decembar 2015. godineSSSS PPPP OOOO RRRR TTTT

Prvog decembra zavr{ene su Radni~kesportske igre u malom fudbalu. Prvo mestopripalo je ekipi Elrad-a, drugo mesto osvo-jila je ekipa Zamak Milenkovi}, a tre}emesto zdru`ena ekipa zaposlenih u vlasoti-na~kim {kolama – Prosveta. Najboqistrelac turnira, sa 16 postignutih golova, jeIvan \oki}, ~lan ekipe Sportsko-rekreativnog centra „Vlasina“. Za najboqeggolmana progla{en je Milo{ Stankovi} izekipe Elrad -a, koji je tokom turnira prim-io najmawe golova. Najmla|i u~esnik turni-ra je Nikola Petkovi} iz ekipe Guwetinac anajstariji Bogosav Radosavqevi} iz ekipeSRC "Vlasina.

Pozdravqaju}i u~esnike turnira v.d.direktora SRC „Vlasina“ Dejan ^iki} jeistakao:

„Potrudili smo se da i ove godine orga-nizujemo a istovremeno i podignemo samuorganizaciju turnira na vi{i nivo. Tokomorganizacije uva`ili smo PravilnikUEFA o malom fudbalu i Pravilnik oorganizaciji turnira. Posebno zadovoqstvomi je {to je turnir protekao u fer i sport-skoj atmosferi.“

Na ovogodi{wim, drugim Radni~kimsportskim igrama u malom fudbalu, u~estvo-valo je 12 ekipa: JP Vodovod, restoranGuwetinac, SRC "Vlasina", Elrad, Gruner,Elektrodistribucija, Tehni~ki pregled,Ciglana Mladost - Rad, Policijska stanica,Op{tinska uprava, restoran ZamakMilenkovi} i zdru`ena ekipa zaposlenih u{kolama – Prosveta.

Mlade odbojka{ice Osnovne {kole „ Sini{a Jani}“ plasirale su se na republi~kom takmi~ewu, koje }e ujedno biti i {kolska olimpijada jer je

naredna 2016. olimpijska godina. Takmi~ewe }e se odr`ati u Vrawu i traja}e ~etiri dana. Do plasmana na republi~kom takmi~ewu su do{le pobedom,

najpre na op{tinskom takmi~ewu protiv odbojka{ica Osnovne {kole „8. oktobar“ a na regionalnom takmi~ewu ekipa iz Vlasotinca bila je boqa od

ekipa osnovnih {kola iz

Leskovca, Lebana i Bojnika. Na

me|uregionalnom takmi~ewu

pobedile su i osnovne {kole iz

Dimitrovgrada i Surdulice.

Time su obezbedile u~e{}e na

republi~ko takmi~ewe, me|u

{est najboqih {kolskih ekipa

iz Srbije. Pored toga {to su

najboqe na {kolskim

takmi~ewima, one su najboqe i u

klupskim takmi~ewima. U

polusezoni one su osvojile prvo

mesto {to im je omogu}ilo da

dobiju poziv iz Novog Sada na

me|unarodno takmi~ewe. Na

ovom takmi~ewu u~estvuje 150

ekipa iz Evrope i takmi~ewe }e

se odigravati na 14 terena.

Uspeh je zabele`ila i seniorska

ekipa, koja zauzima drugo mesto

na tabeli.

EE KK II PP AA EE LL RR AA DD -EE LL RR AA DD - aaNN AA JJ BB OO QQ AA

U S P E H O D B O J K A [ I C AU S P E H O D B O J K A [ I C A

R A D N I ^ K E S P O R T S K E I G R E

O D B O J K A

Stru~na strukovnaorganizacija sudijapri FSO Vlasotinceodr`ala je Izbornuskupptinu, na kojoj jedo{lo do zna~ajnihpromena. Tako je jedno-glasno za prvog ~ovekasudijske organizacijepri FSO Vlasotincaizabran Igor Koci},koji, trenutno kaoglavni sudija, delifudbalsku pravdu nasuperliga{kim teren-ima fudbalske Srbije.U mnogim fudbalskimsredinama besni pravirat oko samih izbora.Neki bi tamo da ostanuve~no, a pojedinci bihteli i mimo propisa iprocedura. Toga nijebilo u vlasotina~kojsudijskoj organizaciji.Na krajwe demokratski na~in odr`ana je Izborna skup{tinasudija.

„Prvi i osnovni zadatak nam je formirawe " [kolesu|ewa", i to }emo u~initi vrlo brzo, jer `elimo da novimsnagama osve`imo na{u organizaciju. U~ini}emo i odre|enenapore u edukaciji svih sudija koz plenarne sastanke. Postojiproblem {to nemamo prostoriju za rad, ali o~ekujemo da }emou dogovoru sa predstavnicima lokalne samouprave i taj prob-lem re{iti – rekao nam je Igor Koci}, novoustoli~enipredsednik SSOS FSO Vlasotinca.

Pored predsednika Koci}a, u Izvr{ni odbor sede}e iGoran T.\oki}, Danica Stojiqkovi}, Dalibor Mom~ilovi} iGoran S.\oki}. Igor Koci} bi}e delegat za Izbornuskup{tinu FSO Vlasotince, dok }e sedmo~lanu delegaciju zaIzbornu skup{tinu SSOS pri FSJO ~initi: Igor Koci},Goran \oki}, Danica Stojiqkovi}, Dalibor Mom~ilovi},Goran S.\oki}, Milo{ Stamenkovi} i Srba Terzi}.

V. Stamenkovi}

I G O R K O C I ]I G O R K O C I ]

NOVI PREDSEDNIKNOVI PREDSEDNIK

F U D B A L

IZBORI U SSOS VLASOTINCA

novembar-decembar 2015. godine 17* S P O R T *F U D B A L

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA FSO VLASOTINCA

STANKOVI] NA ^ELU STANKOVI] NA ^ELU FUDBALSKE ORGANIZACIJEFUDBALSKE ORGANIZACIJE

Posledwe 15. kolo u zoni „Jug“ proteklo je onako kako su najavqivali dobri poznavaoci fud-balskih prilika na "ju`noj pruzi". Sve ~etiri prvoplasirane ekipe uspele su da pobede uposledwoj utakmici jeseweg dela sezone i tako se dobro poziciraju za prole}ni deo takmi~ewa.

Mladost iz Medo{evca je uspela da do|e do pobede i tri nova boda na gostovawu u Bobi{tu.Istovremeno, fudbaleri Vlasine uspeli su da stignu do trijumfa u kom{ijskom Ora{ju u me~usa ekipom Budu}nosti. U me~u u Popovcu, po re~ima doma}ina, sudija Aleksandar \or|evi} izLeskovca glavni je krivac {to je doma}a Budu}nost poklekla u me~u sa ekipom Vrawske Bawe,koja pretenduje na najve}i plasman. U Babu{nici, doma}a Lu`nica je bez ve}ih napora slavila ume~u sa ekipom Jablanice iz Medve|e.

Kada je u pitawu dowi deo tabele, ekipa BSK iz Bujanovca je u 15 me~eva isto toliko puta ipora`ena, dok se na pretposledwem mestu nalazi ekipa Bobi{ta sa mizernih osam bodova ivelikom brigom da li mo`e obezbediti zona{ki status u prole}wem delu prvenstva.Mnogobrojni qubiteqi fudbala o~ekivali su boqi plasman leskova~ke Sloge, koja je jesewusezonu zavr{ila na desetom mestu, dok su fudbaleri Puste Reke iz Bojnika zauzeli peto mesto{to je i bilo o~ekivano od Pustore~ana.

V. Stamenkovi}

VLASINA DELI PRVO MESTOVLASINA DELI PRVO MESTOP R V E N S T V O N I [ K E F U D B A L S K E Z O N E

NA KRAJU JESEWE SEZONE U ZONI „JUG“

ODR@ANA VANREDNA IZBORNA SKUP[TINA

FK „VLASINA“

NOVI PREDSEDNIK – DEJAN PE[I]Ono {to se najavqivalo ve} du e vreme u

sportskoj javnosti Vlasotinca desilo se navanrednoj Skup{tini FK Vlasina, odr anoj 9.decembra, na kojoj je smewen dosada{wipredsednik kluba Toma Zlatkovi}, a na wegovomesto delegati su izabrali Dejana Pe{i}a,~uvara mre e Rosuqaca, koji je sa uspehom gra-dio sportsku karijeru u ni{kom Radni~kom,Crvenoj Zvezdi i nekolko klubova u inos-

transtvu ( Rumunija, Irak i Island). Inicijativu za opoziv i smenu dosada{weg

predsednika Vlasine Tome Zlatkovi}a,

pokrenuli su ~elni qudi lokalne samoupravenezadovoqni wegovim radom, a pre svega finan-sijskom situacijom u kojoj se klub nalazi, jer ipored velikih izvajawa iz op{tinskog buxeta,oko osam miliona dinara klub je u velikim dugo-vawima. Naime, fudbalski klub Vlasina dugujeoko pet miliona dinara. U obrazlo ewu zasmenu, koje je pro~itano na Skup{tini, navodise, izme|u ostalog, da je od Zlatkovi}a tra enoda dostavi izve{taj o finansijskom poslovawuza dve godine i da nema opravdawa za tro{eweoko tri miliona dinara. Upravo zbog toga je deoIzvr{nog odbora Vlasine prihvatio inicija-tivu lokalne samouprave i zakazao vanrednusednicu Skup{tine na kojoj je smewendosada{wi predsednik kluba i izabran novi.

Pre samog glasawa o smeni, odnosno novomizboru, izneti su mnogi podaci o neracionalnomtro{ewu sredstava i o na~inu utvr|ivawa dugo-

vawa. Bilo je i diskusija koje su osporavalelegalnost zakazivawa Skup{tine, kao tvrdweda je prekr{en Statut kluba, ali primedbe suodba~ene dokazivawem da je sve ura|eno upravou skladu sa najve}im pravnim aktom kluba. Ovojsednici nije prisustvovao predsednik kluba

Toma Zlatkovi}, ~ija smena je bila na dnevnomredu.

Za novoizabranog predsednika DejanaPe{i}a glasalo je svih 27 delegata koji su pris-ustvovali Skup{tini. Ina~e, za ovu vanrednusednicu Skup{tine bio je pozvan 31 delegat.Nakon izbora za predsednika, Skup{tini seobratio Dejan Pe{i}, zahvalio se na ukazanompoverewu i naglasio je da }e wegov zadatak, pre

svega, biti da se klub {to pre stabilizuje, da seklubu vrati ugled i zna~aj koji je nekada imao.

"Klub je sada o~igledno u velikim problemi-

ma, u velikoj krizi, te svakako ne}e biti nimalolako vratiti je na stare staze. U~ini}u sve {toje u mojoj mo}i da Rosuqa bude ono {to je nekadbila, da se vrati tamo gde je nekad bila. Velikisam borac, {to sam i dokazao tokom mojesportske karijere, nikad se nisam bojao izazova,tako i u ovaj novi posao ulazim sa ambicijom daVlasinu izvedem iz krize. U radu, koji me teko~ekuje, nadam se podr{ci pre svega lokalnesamouprave ali i podr{ci svih iskrenih navi-ja~a i simpatizera kluba - istakao je DejanPe{i} u svom obra}awu Skup{tini.

Na ovoj sednici izabran je i novi deveti~lan Izvr{nog odbora kluba. Pored DejanaPe{i}a, u Izvr{ni odbor izabrani su VladimirKoci}, Nikola Stoji~i}, Boban Pe{i}, RadovanStankovi}, Miroslav Milosavqevi}, DraganNikoli} - Sigma, Vojkan Stojanovi} i Sa{aStankovi}, koji su bili ~lanovi i prethodnog

IO. Delegati vanredne sednice Skup{tineizabrali su i tri ~lana Nadzornog odbora i toZorana Stamenkovi}a, Gorana \oki}a i Sa{uPe{i}a.

V. Miltenovi}

USPE[NA KARIJERA NOVOG PREDSEDNIKANovoizabrani predsednik Vlasine, Dejan Pe{i} ro|en je 1976. godine u Vlasotincu.

Golmansku karijeru zapo~eo je na Rosuqi , u Vlasini, a nastavio u ni{kom Radni~kom iCrvenoj Zvezdi, branio je i u nekoliko klubova u Rumuniji, Iraku, Islandu. Kao golmanCrvene Zvezde ima dva osvojena klupska prvenstva i tri Kupa. Dres mlade reprezentacijeobla~io je 25 puta. Dejan Pe{i} je 1996. godine progla{en za najboqeg mladog golmanaEvrope. Trenutno se bavi menaxerskim poslovima u fudbalu.

Na Izbornoj skup{tini Fudbalskog saveza op{tine Vlasotince delegati suizabrali novo rukovodstvo koje }e u naredne ~etiri godine predvoditivlasotina~ki fudbal. Za predsednika je izabran Radovan Stankovi}, iskusnisportski radnik a za potpredsednika Vlastimir Stamenkovi}, dok su za ~lanoveIO poverewe delagata dobili Igor Koci}, sudija superlige, Dejan Pe{i}, predsed-nik FK Vlasine i Goran Stojiqkovi}, ~elni ~ovek FK Gradac iz Konopnice.

Pre izbora, verifikaciona komisija je ustanovila da sednici prisustvuje 10 del-egata sa urednim ovla{}ewima dok je osporeno u~e{}e Vlastimira Lazarevi}a,predstavnika @FK Rosuqa 2014 jer je klub odlu~io da ga zastupa Petar Cvetkovi}.Osporeno je i u~e{}e Vitomira Doj~inovi}a, kao predstavnika trenerske organi-zacije, jer po obrazlo`ewu predsedavaju}eg, ta strukovna organizacija nijeizvr{ila izbore u predvi|enom roku.U svojim diskusijama Lazarevi} i Doj~inovi}su tra`ili da im se prizna status delegata, pomiwali su kr{ewe Statuta ali je nakraju odlu~eno da oni ipak nemaju pravo u~e{}a kao delegati ove Skup{tine.

Zahvaquju}i na ukazanom poverewu , Radovan Stankovi} je obe}ao da }e se trudi-ti da unapredi rad op{tinske fudbalske organizacije.

„O~igledno je da je fudbalski sport u krizi, da se ve}ina klubova nalazi naivici egzistencije, na{ zadatak je da pomognemo klubovima da poboq{aju svojpolo`aj i izbore boqe rezultate, to svakako ne}e biti lako ali nadam se podr{cisvih onih koji `ele dobro ovom sportu – rekao je novoizabrani predsednikStankovi}.

Na Sednici su izabrana i tri ~lana Nadzornog odbora, a kao gosti prisustvovalisu Ivan Nikoli}, predsednik odbora za pra}ewe izbora i disciplinski sudija u FSRIS i Petar Cvetkovi}, komesar za delegirawe slu`benih lica zone Jug.

V.M.

S I G M A T R A N S

V L A S O T I N C E – B E O G R A D

5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd

6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd

8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd

9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd

13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd

14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd

17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd

B E O G R A D – V L A S O T I N C E

10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince

13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince

15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince

16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince

19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince

21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince

N O V I S A D

17,30Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,

Beograd) Novi Sad

7,20Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,

Leskovac) Vlasotince

P O @ A R E V A C

6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac

15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac

9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince

13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince

P I R O T

6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince

17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot

K R A G U J E V A C

7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac

13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince

Slu ba obave{tewa 11811Prijava smetwi 19771Slu ba za hitne intervencije 112Policija 192Vatrogasna slu`ba 193Hitna pomo} 194Ta~no vreme 195Automoto savez Srbije 1987

V L A S O T I N C E

Hitna slu`ba 876–180Bolnica 875–215Dom zdravqa 875–130Policijska stanica 875–120Vatrogasna slu ba 875–128Op{tina Vlasotince 875–122

Kulturni centar Vlasotince 877–466 875–314

Bilten „Vlasina“ 875–300Gradska biblioteka 875–512JP „Direkcija za urbanizam i izgradwu“ 875–168 Centar za socijalni rad 875–459JKP „Komunalac “ 875–141JKP „Vodovod“ 875–350Fabrika vode „Nerezine“ 875–121Tr`i{te rada 875–592Crveni krst 875–177Po{ta 871–138Elektrodistribucija 875–346Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 877–236Osnovni sud Leskovac jedinica Vlasotince 875–324Organ za prekr{aje 875–334 Op{tinski javni pravobranilac 875–184Gimnazija „Stevan Jakovqevi}“ 875–152 Tehni~ka {kola 875–125O[ „8. oktobar” 875–450O[ „Sini{a Jani}“ 875–147SRC „Vlasina“ 875–200Sportski savez 875–716Udru ewe penzionera 875–919Savez invalida rada 062/771-467Op{tinska organizacija potro{a~a 876–020SOS za decu i ene rtve nasiqa 876–202Gaga radio 877–297Vlasotina~ka crkva 875–806Poliklinika Eskulap 876–205 Veterinarska stanica 875–174Veterinarska ambulanta Milo{-vet 875–033Kopernikus 876–228

Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ „De~ja radost“ 875–425„Kolibri“ 875–204„P~elica“ – Stajkovce 3869–927

I n s p e k c i j ePoreska uprava 875–193Tr`i{na inspekcija 875–923

A p o t e k eGradska apoteka 1 875–109Gradska apoteka (Dom zdravqa) 875–626„Medika“ 875–395„Sveti Nikola“ 875–322„Viva“ 871–042„\ina“ 875–737

P e k a r e„MG“ 875–742„Sawa“ 875–135„Rastavnica“ 875–551„Rastavnica“ (kod autobuske stanice) 875–629„[ekspir“ 063/404–791„Dara“ 874–368„\ole“ 873–153„SAN–PEK“ 065/8452–581„N“ 875–131„Zotest“ 386–9926„Aleksandar“ 063/520–153„Grozdanovi}“ 064/300–4457

R e s t o r a n iBCD hotel „Grozd“ 876–047„Borina ~esma“ 874–749„Guwetinac“ (motel) 874–531„Veteran“ 875–646„Jaz“ 874–222„]irimixija“ 875–927„Trofej“ 062/677–560„Rujna zora“ 871–351

„Oaza“ 064/429–6397„Zavi~aj“ 063/769–6824

Picerija „Magnifico“ 065/6511–144

B e n z i n s k e p u m p eNIS petrol 877–030Boqare M&M 875–629Kocka petrol 869–911Ramazza 875–110 AS petrol 875–068Bob trejd 3869–939Stam-Gas 875–068

B a n k eIntesa banka 875–565Komercijalna banka 875–206Po{tanska {tedionia 875–678Eurobank EFG AD Beograd 877–956Societe Generale banka 875–647

875–516Uprava javnih pla}awa 875–358

M e w a ~ n i c eTehniko 875-593Rim 1 874–532Rim 2 875–536[op 870–398Bata 875–333

T u r i s t i ~ k e a g e n c i j eDuga turs 875–537 Adria putovawa 876–225Live Travel 875–777

C R N A T R A V A

Dom zdravqa 811–224Policijska stanica 811–222Op{tina Crna Trava 811–115

811–118De~ji vrti} „Mladost“ 811–277Tehni~ka {kola„Milentije Popovi}“ 811–114O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105Centar za socijalni rad 811–255Po{ta Crna Trava 817–191Elektrodistribucija 811–183[umska uprava 811–152Poreska uprava 811–108JKPUT „Vilin lug“ 811–313Po{ta Sastav Reka 818–191Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392Ambulanta Sastav Reka 268–384Mesna kancelarija Gradska 817–009Ambulanta Gradska 817–014Crveni krst 811–314Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316Biblioteka 811–312Lova~ko udru ewe 811–117Fond zdravstvenog osigurawa 811–162

L E S K O V A C

Zdravstveni centar 212–184Bolnica 251–244Elektrodistribucija 230–213@elezni~ka stanica 212–390Autobuska stanica LEGAS 215–550Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237De`urna apoteka 212–660Uslu`ni centar 213–946Vi{i sud 250–313Osnovni sud 242–812Privredni sud 230–502Narodno pozori{te 232–592

S E R V I SS E R V I SAA UU TT OO BB UU SS KK II SS AA OO BB RR AA ]] AA JJ

PP RR EE VV OO ZZ NN II CC IISIGMATRANS ................................. 875–533

SIMPLON ......................................... 213–935

KANIS ................................................ 876–149

STEVAN BUS ................................... 875–096

JOVI] ................................................ 215–666

BATA REISEN ..................................... 261–100

FRENKI .............................................. 260–013

NI[EKSPRES ................................. 242–237

SIGMA TOURS ........................... 063/8867–310

GA[A BUS ................................ 063/846–7771

PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993

ALEX TOURS ............................ 064/424–2639

STOJIQKOVI] TURS ......... 063/115–8158

DULE TAKSI ............................. 063/278–606

DAMPEKS PIROT ................... 063/770–0663

Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM,DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH

RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.

V A @ N I T E L E F O N I

www.988info.rs(Poslovni i telefonski imenik)

www.vlasotince.rs(Sajt grada Vlasotinca)

www.os8oktobar.edu.rs(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)

www.ossinisajanic .edu.rs(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})

www.tsvlasot ince.edu.rs(Sajt Tehni~ke {kole)

www.predskolska-mdimanic.edu.rs(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka Dimani})

www.bibl iotekavlasotince.org.rs(Biblioteka „Desanka Maksimovi}“)

www.nokesoft .com/fdv(Fondacija darovitih Vlasotince)

www.vlasotince.info(Vesti iz Vlasotinca i okoline)

www.vlasotince.tv(Sajt Televizije Vlasotince i RadijaGaga)

www.srcvlasina.com(Sportska hala Vlasotince)

www.pekarasanja.e-vlasotince.info(Pekara „Sawa“)

www.cementni.co.rs(Cementni proizvodi Vlasotince)

I N T E R N E T s a j t o v i

5.30, 6.00, 6.30, 6.50, 7.30, 8.00, 8.25, 9.05, 10.00, 10.55, 11.55, 12.20, 12.50, 13.10, 13.35, 14.05, 14.35, 15.00, 15.40, 16.25, 17.15, 17.45, 18,15, 19.30, 20.35

8.00, 10.00, 11.55, 13.35, 15,45, 18,15

6.00, 6.30, 7.00, 7.30, 8.40, 9.30, 10.30, 11.25, 11.55, 12.20, 12.45, 13.20, 13.45, 14.15, 14.40, 15.05, 16.00, 16.40, 17.00, 18.00, 18.25, 19.10, 20.10, 21,15

9.30, 10.30, 12.45, 14.20, 17.00, 19.10

Vlasotince – Leskovac

Leskovac – Vlasotince

Radnim danom:

Nedeqom:

Radnim danom:

Nedeqom: