Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

32

Naučni članak

Uticaj unosa rehidraciono-energetskog napitka nabiohemijske parametre i specifične testove u fudbalu

Ostojić M. Sergej

Zavod za medicinu sporta, Sportska Akademija, Beograd______________________________________________________________________

SažetakCilj ove studije je bio da determiniše efekte koje ima unos sportskog napitka na bio-hemijske varijable i specifične parametre fudbalske igre. Dvadeset dva profesionalnafudbalera dobrovoljno su uzeli učešće u studiji. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupeod po 11 ispitanika, prema tome koju su od dve eksperimentalne tečnosti uzimali (grupaV - obična vodu, grupa N - rehidraciono-energetski napitak). Eksperimentalni dizajn sesastojala od tri faze. U prvoj fazi su svi ispitanici podeljeni u dve grupe (dva fudbalskatima po 11 učesnika) u trajanju od 90 min, sa pauzom između poluvremena od 15 min,odigrali trening-simulaciju fudbalske utakmice. U drugoj etapi istraživanja, nakonutakmice i pauze u trajanju od 5 min, ispitanici su pristupili obavljanju određenih situa-ciono-motoričkih testova. Nakon završenih testova otpočela je treća faza oporavka.Koncentracija glukoze u krvi je bila značajno veća u grupi N posle prvog i posle drugogpoluvremena u odnosu na grupu V (p<0.05 i p<0.01). Koncentracija mlečne kiseline ukrvi je bila znatno veća u grupi N posle prvog poluvremena (p<0.01). Testom pre-ciznosti i eksplozivnosti nisu pokazane razlike između grupa. Ocene dobijene testomravnoteže su veće u grupi N (p<0.05) kod testa specifične brzine ustanovljeno je da jepotrebno vreme za test kraće u grupi N (p<0.01). Zaključak je da je unos rehidraciono-energetskog napitka doveo do održavanje glikemije tokom i nakon simulacije fudbal-skog meča i unapređenja parametara sportske aktivnosti i oporavka u odnosu na unosvode.

Ključne reči: sportski napitak, fudbal, specifični testovi

The influence of carbohydrate-electrolyte drink onbiochemical variables and specific tests in soccer

AbstractThe main aim of the present study was to determine effects of intake of sports drink onbiochemical variables and specific parameters of soccer game. Twenty two professionalsoccer players voluntered to participate in the study. Subjects were allocated to twogroups, 11 participants each, according to intake of one of the experimental drinks(group V - plain water, group N - sports drink). Experimental design consisted of threephases. In the first phase, subjects allocated into two socceer sqauds played training-simulation of match game (90 min, with 15 pause between halves). In second phase,after the game (5 min) all subjects completed soccer-specific mororical tests. In the thirdphase we monitored recovery of the subjects. Glucose blood concentrations was higher

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

33

in group N after the first and second half (p < 0.05, p < 0.01) as compared to group V.Blood lactate concentration was higher in group N after the first half (p < 0.01). Wedidn't find statistical difference between groups in power and precizion test scores.Score in balance test was significantly higher in group N (p < 0.05) while time in test ofspecific speed was lower in group N (p < 0.01). We conluded that intake of carbohy-drate-electrolyte drink maintained blood glucose levels duringa and after the game andimproved parameters of sports activity and recovery.

Key words : sports drink, specific test, soccer.______________________________________________________________________

UVOD

Efekti dehidratacije na produženo, kontinuirano bavljenje sportom umerenog intenziteta(50-65% VO2 max) intenzivno su istraživani i praćeni (Fallowfield i sar. 1996; Arm-strong i sar. 1997; Nassis i sar. 1998; Hargreaves 1999; Jarvis i sar. 1999). Bez odgo-varajuće nadoknade tečnosti javlja se progresivan pad sistemskog arterijskog pritiska,plućnog arterijskog pritiska, desnog ventrikularnog end-dijastolnog pritiska i udarnogvolumena, kao i progresivni porast u rektalnoj temperaturi i frekvenciji srca (Coyle iCoggan 1991; Gonzales-Alonso i sar. 1997; Montain i sar. 1998). Minutni volumen ta-kođe opada tokom sportskih aktivnosti produženog trajanja jer je smanjenje udarnogvolumena relativno veće od odgovarajućeg porasta frekvencije srca. Takođe, dehi-dratacija ekvivalentna nivou od samo 1% gubitka telesne mase dovoljna je da značajnougrozi parametre sportske aktivnosti (Johnson i sar. 1988; Barr i sar. 1991). Sa drugestrane, unos tečnosti smanjuje porast srčane frekvencije i unutrašnje temperature koje suudružene sa dehidratacijom. Unos sportskih napitaka tokom sportske aktivnosti pobol-jšava i ukupni sportski kapacitet (Flynn i sar. 1987; Nicholas i sar. 1999). Uticaj dehi-dratacije na isprekidane visoko intenzivne sportske aktivnosti, najčešće zastupljene uekipnim spoprtovima sa loptom, nije dovoljno praćen i istraživan. Jedan od glavnihrazloga za manjak informacija na ovom polju leži u praktičnim teškoćama udruženim saizvođenjem terenskih studija. Razvijanje specifičnih terenskih testova služi za simula-ciju tipičnih aktivnosti u ekipnim sportovima kakav je i fudbal.

Ekipni sportovi se karakterišu ne samo isprekidanim aktivnostima visokog in-tenziteta već i značajnim doprinosom širokog spektra veština i sposobnosti. Jedna odretkih studija koja je analizirala efekte dehidratacije na aktivnosti tokom ekipnih spor-tova pokazala je da deficit tečnosti od 2% telesne mase nema značajne efekte na an-aerobnu snagu, postignutu visinu skoka u vis ili sposobnost pogađanja zadatog cilja to-kom simulacije košarkaške utakmice (Sugiura i Kobayashi 1998). Međutim, vreme tra-janja fudbalske utakmice je više od dva puta duže od košarkaškog meča (90 min – 40min). Primećeno je da tokom fudbalske utakmice raste broj postignutih golova kako semeč bliži kraju. Ovaj fenomen se verovatno javlja kao posledica manjeg angažovanjaodbrambenih igrača ili pojavljivanjem mentalnog zamora koji vodi smanjenju koncen-tracije i detrioraciji specifičnih veština (Davis 1996). Ukupni obavljeni rad, izražavankao pređena distanca, smanjuje se kod fudbalera tokom drugog poluvremena a depoimišićnog glikogena opadaju kako odmiče utakmica (Jeukendrup i sar. 1997). Dakle,veza između ispražnjenih depoa glikogena i manjeg rada muskulature je evidentna.Mnogi autori su pokazali pozitivne efekte unosa rehidraciono-energetskih napitaka nanastup tokom fudbalskog meča (Burke 1997; Dennis i sar. 1997; Maughan i Shirreffs

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

34

1997; McGregor i sar. 1999). Unos ugljenih hidrata odlaže pojavu zamora tokom fud-balskih aktivnosti i upravo ova činjenica može biti glavni razlog za poboljšanje nastupau kasnijim fazama meča (El-Sayed i sar. 1997). Međutim, unos rehidraciono-energetskih napitaka na specifične fudbalske veštine per se ostaje nepoznat. Sve do fi-nala Svetskog kupa 1994. godine unos napitaka tokom fudbalskog meča je bio zabran-jen; shodno tome veza između dehidratacije i specifičnih veština nedovoljno je ispitana.Uz činjenicu da se fudbal, kao najpopularnija igra na planeti, odvija i za vreme letnjihmeseci i u toplom klimatu, potreba za sagledavanjem pravilne rehidracije raste. Za sadanije bilo studija koje su izlovano posmatrale efekat unosa sportskih napitaka na speci-fične fudbalske parametre u terenskim uslovima.

Cilj ove studije je bio da determiniše efekte koje ima unos sportskog napitka naspecifične parametre fudbalske igre. Fudbal zahteva dijapazon veština kakve su dri-blanje lopte, koordinacija i ravnoteža, pogađanje cilja i eksplozivnost. Dakle, delujelogično uključiti one specifične testove koji prate pomenute veštine neophodne fud-baleru. Dalje, kako bi se razumeo odgovor ispitanika na aktivnost i unos napitaka, iz-vršena su i odgovarajuća biohemijska merenja.

METODOLOGIJA

IspitaniciDvadeset dva profesionalna fudbalera dobrovoljno su uzeli učešće u studiji, po etičkimpravilima Sportske Akademije. Svi ispitanici su verbalno informisani o prirodi i za-htevima studije kao i o poznatim rizicima po zdravlje. Uzeta je anamneza i izvršen opštiklinički pregled ispitanika koji su obavešteni da mogu napustiti studiju u svakomtrenutku bez obzira na datu saglasnost za učešće. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupeod po 11 ispitanika, prema tome koju su od dve eksperimentalne tečnosti uzimali (grupaV - uzimala je običnu vodu, grupa N - uzimala je rehidraciono-energetski napitak).Grupe su formirane tako da se statistički međusobno ne razlikuju po parametrima pre-thodno izmerenim, prikazanim u tabeli, a koji imaju uticaj na studiju. Takođe, u obemagrupama bile su zastupljene sve vrste ispitanika po pozicijama u timu (golmani, od-brambeni igrači, vezni igrači i napadači). Ispitanici su se nalazili u predsezonskom me-zociklusu priprema. Karakteristike ispitanika date su u Tabeli 1.

Tabela 1 Karakteristike ispitanika

Grupa N Grupa V UkupnoTM (kg) 77.5 ± 6.7 77.3 ± 4.2 77.5 ± 5.5TV (cm) 185.4 ± 7.0 183.2 ± 5.4 183.2 ± 6.3F (%) 10.7 ± 1.8 10.9 ± 2.0 10.8 ± 1.9Starost (god) 22.9 ± 2.2 23.5 ± 2.0 23.2 ± 2.1Staž treniranja (god) 6.9 ± 2.2 7.5 ± 1.3 7.2 ± 1.8HRmax (u/min) 197 ± 2 197 ± 2 197 ± 2VO2 max (ml/kg/min) 55.2 ± 8.9 55.9 ± 6.0 55.6 ± 7.4

Skraćenice: TM - telesna masa; F - masno tkivo; TV - telesna visina; HRmax - maksi-malna srčana frekvenca; VO2 max - maksimalna potrošnja kiseonika. Vrednosti su datekao srednja vrednost ± standardna devijacija

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

35

Prethodna merenjaPrethodna merenja izvršena su 3 dana pre eksperimentalnog dela istraživanja. Određi-vanje maksimalne potrošnje kiseonika (VO2 max) izvršeno je putem modifikovane indi-rektne metode po Astrand-Ryhmingu na bicikl-ergometru (Monark 818 E, Varberg,Sweden) (Hopkins 1998). Određivanje postotka masnog tkiva određeno je indirektnommetodom merenja kožnih nabora tehnikom četiri tačke (biceps, triceps, subskapularis,suprailiaca) (Hopkins 1998). Telesna visina i naga telesna masa (donji veš) merene su upribližno vreme održavanja testa (Avery Ltd, Model 3306 ABV). Nakon završetka pre-liminarnih merenja ispitanici su bili upoznati sa eksperimentalnom procedurom, bio-hemijskim analizama i specifičnim testovima .

Eksperimentalni dizajnSedam dana pre eksperimenta ispitanici su uzimali istu dijetu (55% ugljenih hidrata,25% masti i 20% proteina) kako bi ušli u test sa jednako popunjenim depoima gliko-gena. Testiranje se izvodilo u 1000 h pre podne, posle noćnog odmora u trajanju od 10do 12 h. Poslednji obrok uzimao se 3 h pre testa a nakon toga samo obična voda po po-trebi. Tokom eksperimenta praćeni su temperatura ambijenta (TAMB=24.5 ± 0.50 C), re-lativna vlažnost vazduha (RVV=55%), brzina strujanja vazduha (v=0.5 m/s), vazdušnipritisak (PATM=1001 mbar). Ispitanici su nosili sportske cipele i čarape, šorts i sportskumajicu. Zadnjih 24 h pre eksperimenta svi ispitanici su apstinirali od fizičke aktivnosti.Takođe, nepoželjno je bilo i uzimanje preparata i medikamenata koji su na bilo kojinačin mogli da utiču na balans tečnosti i/ili nutricioni status. Neposredno pre testa iz-vršeno je merenje nage telesne mase (samo donji veš) posle pražnjenja mokraćnebešike, kao i uzimanje uzorka krvi. Shodno ovom režimu svi ispitanici ušli su u studijuu stanju euhidracije (telesne mase po grupama u 0 min se ne razlikuju). Nakon merenja,ispitanici odlaze na travnati fudbalski teren radi standardizovanog zagrevanja (20 minkratkih sprinteva i individualne gimnastike, intenzitet ∼50% VO2 max). Eksperimentalnidizajn studije se sastojao od tri faze.

U prvoj fazi su svi ispitanici podeljeni u dve grupe (dva fudbalska tima po 11učesnika), bez obzira na vrstu napitka koji unose, i u trajanju od 90 min, sa pauzom iz-među poluvremena od 15 min, odigrali trening-simulaciju fudbalske utakmice. Simula-cija je imala sve karakteristike prave fudbalske utrakmice (sem takmičarskog): trajanje(90 min), intenzitet (∼70-80% VO2 max), taktičko-tehnički elementi (igra sa loptom nadva gola sa rešavanjem dogovorenih pozicionih zadataka). U drugoj etapi istraživanja,nakon utakmice i pauze u trajanju od 5 min, ispitanici su pristupili obavljanju određenihsituaciono-motoričkih testova. Testovi su ispunjavali određene preduslove: traju rela-tivno kratko i jednostavni su, ne kompromituju značajno period oporavka nakon utak-mice, dovoljno su intenzivni kako bi aktivirali adaptacione mehanizme i pokazali uticajispitivanog faktora (napitka) na posmatrani parametar i standardizovani su kako biomogućili međusobno poređenje ili poređenje sa normiranim vrednostima. U zavisnostiod postavljenih ciljeva istraživanja mogu se primenjivati različiti tipovi testova – uovom slučaju mi smo se opredelili za četiri situaciono-motorička testa u kojima su sepratili primarni sportski (fudbalski) parametri – specifična brzina sa loptom, eksploziv-nost, preciznost i koordinacija (ravnoteža). Izbor ovih testova delimično je i posledicauverenja da na njih postoji značajan uticaj rehidraciono-energetskih napitaka.

Test specifične brzine i vođenja lopte (slalom trčanje sa loptom na 18 m) - Fud-bal zahteva dijapazon veština i sposobnosti od kojih je jedna od najvažnijih driblanjefudbalske lopte. Samim tim postaje razumljivo zašto smo uključili test specifične brzine

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

36

u studiju kao odraz jedne od veština potrebnih fudbaleru. Ispred startne linije bile supostavljene zastavice na rastojanju od 3 m, ukupno njih 5. Ispitanik bi stao sa loptom nastartnu liniju sa zadatkom da za što kraće vreme vodi loptu sa spoljašnjih strana zasta-vica i nazad (slalom između zastavica). Merilac vremena je stajao kod startne tj. ciljnelinije i uključio je štopericu (Accusplit 725 XP) kada ispitanik dotakne loptu prilikomstarta, a zaustavljao je kada ispitanik i lopta pređu liniju cilja. Vreme izvođenja zadatkase beležilo u 1/100 s. Osim brzine trčanja, uz promenu pravca kretanja, ovim testom sekontrolisala agilnost, koordinacija i tehnika, odnosno vladanje loptom uz savladavanjeprepreka za najkraće moguće vreme.

Test spretnosti i ravnoteže (žongliranje lopte) Obeležili smo krug prečnika 3 mna sredini fudbalskog terena. Ispitanik sa loptom u rukama stajao je u krugu i ispuštaoloptu da odskače od podloge. Merilac vremena stajao je van kruga i merio vreme (stopsatom Accusplit 725 XP) održavanja lopte u vazduhu nakon prvog kontakta stopalaispitanika i lopte. Zadatak ispitanika je bio da održava loptu u vazduhu naizmenično jeudarajući jednim pa drugim stopalom. Zadatak se prekidao kada ispitanik napustiograničeni prostor, dva puta uzastopno udari loptu istim stopalom, dotakne loptu bilokojim drugim delom tela osim stopalom. Beležilo se vreme izvođenja zadatka u 1/100sec koje se zatim ocenjivalo po sistemu ocena 1 (0-30 s), ocena 2 (31-60 s), ocena 3(61-90 s), ocena 4 (91-120 s) i ocena 5 (> 120 s). Ovim testom se kontrolisala tehnika ikoordinacija udarca po lopti stopalom, radi održavanja lopte u vazduhu u ograničenomprostoru i koncentracija i ravnoteža igrača.

Test preciznosti (preciznost udarca po lopti nogom) Na golu dimenzija 7.32 ×2.44 m, trakama smo podelili prostor između stativa, na polja sa utvrđenim poenima.Ispred gola su obeležene linije na 16 i 20 m. Ispitanik je stajao sa loptom na liniji udal-jenoj 20 m od gola. Zadatak je bio da ispitanik povede loptu do linije na 16 m i iz kre-tanja gađa loptom polje koje nosi više poena. Lopta pre prelaska linije gola nije smelada dotakne tlo. Merilac je kontrolisao tačnost ispunjavanja zadatka i ubeležavao postig-nute poene. Ubeležan je postignut broj poena posle svakog udarca po lopti i kao rezultatsabiran je ukupan broj poena. Pogodak u traku koji graniči polja sa poenima vrednovaose kao pogodak u polje sa više poena. Uz jedan probni pokušaj zadatak se izvodio jedanput i sastojao se od 5 udaraca po lopti nogom. Putem ovog testa kontrolisali smotehniku i preciznost udaraca po lopti nogom.

Test eksplozivnosti Na distanci od 15 m obeležili smo startnu i ciljnu linija.Zadatak ispitanika je bio da za što kraće vreme maksimalno brzo pretrči obeleženu dis-tancu iz fudbalskog starta. Merilac vremena stajao je kod ciljne linije i uključio bi što-pericu (Accusplit 725 XP) kada je ispitaniku komandovao “sad” a zaustavljao kada jeispitanik prešao ciljnu liniju. Vršena su dva merenja i beležio se bolji rezultat. Ovimtestom merena je brzina na kratkoj distanci označena kao eksplozivnost.

Svi ispitanici iz obe grupe završili su sve testove za oko 15 min. Nakonzavršenih testova otpočela je treća faza. Ispitanici obe grupe u narednih 45 min (1 hposle završetka simulacije) odmarali su se u sedećem ili ležećem položaju. Ovaj periodsmatran je fazom oporavka posle fizičke aktivnosti. U ovoj fazi ispitanici su mogli da seobrišu, umiju, istuširaju, obuku suvu sportsku opremu, a za sve vreme unosili su po slo-bodnoj volji jedan od napitaka. Ovakav režim oporavka trebalo je da simulira realnusituaciju posle završteka utakmice sa svim aktivnostima koje ispitanici uobičajenopreduzimaju u tom periodu.

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

37

Unos napitkaIspitanici, podeljeni u dve grupe, unosili su jedan od napitaka tokom eksperimenta. Saobe strane terena postavljeni su stolovi na svakih 10 m sa napicima u plastičnimflašama. Ispitanici su bili podeljeni u grupu N (rehidraciono-energetski napitak) i grupuV (obična voda). Svakom ispitaniku je dodeljen broj koji je odgovarao istom broju naflaši sa napitkom. Ispitanik je smeo da unosi napitak samo iz svoje flaše sa njemu do-deljenom broju. Ni ispitanici ni ispitivač nisu za vreme trajanja eksperimenta znali ukojim flašama je obična voda a u kojima rehidraciono-energetski napitak. Unos je bioad libitum (po slobodnoj volji) kako tokom utakmice i poluvremena tako i za vremetrajanja odmora od 1 h posle završetka testova. Svakih 15 min utakmice pravljene supauze u trajanju od 3 min radi uzimanja napitka a nakon utakmice, u periodu oporavka,unos je bio slobodan. Napici su bili u plastičnim flašama zapremine od 0.5 l na T=8-100

C koje su obeležene brojevima po principu broja na sportskoj majici. Sastav napitakadat je u tabeli 2 . Posebna napomena je upućena svim ispitanicima u smislu korišćenjanapitaka. Svi ispitanici zamoljeni su da napitak samo piju a ne da se njime služe zarashlađivanje polivanjem po licu i glavi. Takođe, pri uzimanju napitka zamoljeni su daga progutaju a ne samo promućkaju u ustima a zatim izbace. Ove napomene su izvedenekako bi se pratio stvarni trend ispijanja napitaka.

Tabela 2 Sastav korišćenih napitaka

SASTAV Napitak N Napitak PUgljeni hidrati 6.9 % -Natrijum 24 mmol/l -Kalijum 2.6 mmol/l -Hloridi 12 mmol/l -Osmolalnost 300 mOsm/kg -Voda do 1000 ml do 1000 ml

Biohemijska analiza krviUzorak venske (v. cubitalis) krvi od 10 ml je uzet na početku studije u stanju mirovanjaa zatim u 45 min, 90 min i posle 1 h oporavka. Pet ml krvi uneseno je u epruvetu,ostavljeno da koaguliše (1h) a zatim centrifugirano (40 C) na 6000 o/min 15 minuta radidobijanja seruma. Određivanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u plazmi iz-vršeno je upotrebom komercijalnog seta (Wako Chemicals GmbH kit, UK) a plazmaglicerol metodom opisanom od Laurella i Tibblinga (1966). Koncentracije natrijuma ikalijuma u serumu određene su putem plamene fotometrije (Ciba Corning 480). Kon-centracija hlora u serumu je određena putem kulometrijske titracije (Jenway ChlorideMeter; Jenway Ltd., Dunmow, Essex, UK). Od ostalih 5 ml krvi, 20 µl je deproteinizo-vano sa 200 µl 2.5 % perhlorne kiseline, centrifugirano i zamrznuto na -20 0 C za kas-niju analizu laktata (Maughan, 1982) i glukoze (metodom glukozo-oksidaze).

Statistička analizaSvi praćeni parametri poređeni su između grupa pomoću kompjuterskog softvera Statis-tical Universe® kojim su poređeni i podaci unutar svake grupe tokom vremena. Svevrednosti su izražene kao aritmetička sredina ± standardna devijacija. Statistički zaklju-čak o značajnosti razlike ispitivanih parametara donosio se poređenjem empirijske i teo-retske vrednosti T testa, vodeći računa o značenju teoretske vrednosti ovog metoda. Ako

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

38

je empirijska vrednost bila manja ili jednaka teoretskoj vrednosti za izračunati stepenslobode i nivo verovatnoće rizika od 0.05, prihvatana je nulta a odbacivana radna hipo-teza i donosio se zaključak da razlika statističkih parametara nije značajna (p > 0.05).Ako je empirijska vrednost bila veća od teoretske za izračunati stepen slobode i utvrđeninivo značajnosti (0.05, 0.01), odbacivala se nulta i prihvatala radna hipoteza i donosiozaključak da je razlika statističkih parametara značajna (p < 0.05), odnosno visoko sta-tistički značajna (p < 0.01).

REZULTATI

Biohemijska analiza krviKumulativni rezultati su prikazani u tabeli 3. Koncentracija glukoze u krvi je značajnoveća u grupi N posle prvog i posle drugog poluvremena u odnosu na grupu V (p<0.05,p<0.01). Koncentracija mlečne kiseline u krvi je znatno veća u grupi N posle prvogpoluvremena (p<0.01). Poređenje vrednosti koncentracija slobodnih masnih kiselina(SMK) i glicerola između grupa, dalo je sledeće rezultate: prisutna je značajna razlika ukoncentraciji SMK između grupa u 0 min (p<0.05) dok značajne razlike u koncentracijiglicerola nema.

Tabela 3 Koncentracije biohemijskih parametara (mmol/l)

GRUPA N GRUPAV PGlukoza 0 min 4.2 ± 0.4 4.3 ± 0.4 -Glukoza 45 min 4.8 ± 0.2 4.6 ± 0.4 < 0.05Glukoza 90 min 4.4 ± 0.3 4.0 ± 0.3 < 0.01Glukoza 1 h oporavka 4.3 ± 0.3 4.2 ± 0.2 -Laktati 0 min 1.0 ± 0.3 1.0 ± 0.3 -Laktati 45 min 3.1 ± 0.2 2.8 ± 0.2 < 0.01Laktati 90 min 2.3 ± 0.4 2.5 ± 0.2 -Laktati 1 h oporavka 1.3 ± 0.4 1.3 ± 0.5 -SMK 0 min 0.5 ± 0.1 0.5 ± 0.1 < 0.05SMK 45 min 0.4 ± 0.1 0.5 ± 0.1 -SMK 90 min 0.9 ± 0.2 0.9 ± 0.1 -Glicerol 0 min 0.07 ± 0.01 0.06 ± 0.01 -Glicerol 45 min 0.27 ± 0.02 0.30 ± 0.03 < 0.01Glicerol 90 min 0.41 ± 0.04 0.42 ± 0.03 -Natrijum 0 min 135.8 ± 1.6 136.3 ± 1.5 -Natrijum 90 min 140.4 ± 2.4 141.4 ± 2.5 -Kalijum 0 min 4.5 ± 0.3 4.5 ± 0.1 -Kalijum 90 min 4.9 ± 0.3 5.0 ± 0.2 -Hloridi 0 min 98.2 ± 1.0 97.7 ± 1.4 -Hloridi 90 min 101.9 ± 2.1 100.9 ± 1.6 -

Posle prvog poluvremena nema razlike u koncentracijama SMK između grupa ali jekoncentracija glicerola značajno veća u grupi V (p<0.01). Nakon drugog poluvremena(90 min) nema razlike u koncentracijama SMK i glicerola između grupa. Prilikom pore-đenja vrednosti koncentracija elektrolita (Na+, K+, Cl-) u serumu, praćene su samo ba-zalne vrednosti (0 min) i vrednosti nakon 90 min. Na početku istraživanja u 0 min nije

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

39

uočena razlika u koncentracijama kalijuma, natrijuma i hlorida između grupa. Takođe,grupe se međusobno, statistički značajno, ne razlikuju u koncentracijama elektrolita niposle 90 min.

Specifični testoviTestom preciznosti i eksplozivnosti nisu otkrivene razlike između grupa. Ocene dobi-jene testom ravnoteže su veće u grupi N (p<0.05) a što se tiče testova specifične brzineustanovljeno je da je potrebno vreme za test znatno kraće u grupi N (p<0.01) (Tabela4).

Tabela 4 Rezultati specifičnih testova

Grupa N Grupa V PPreciznost (ocena) 17.2 ± 4. 8 15.1 ± 5.2 -Ravnoteža (ocena) 3.9 ± 1.3 2.9 ± 1.3 < 0.05Eksplozivnost (s) 2.4 ± 0.1 2.4 ± 0.1 -Specifična brzina (s) 12.9 ± 0.4 13.6 ± 0.5 < 0.01

DISKUSIJA

Osnovna zapažanja nastala kao rezultat praćenja koncentracije glukoze u krvi odnose sena značajno veće vrednosti glikemije u grupi N tokom utakmice. Razlog za ovo leži učinjenici da je sastav sportskih napitaka bogat monosaharidima, disaharidima i polisaha-ridima koji dospevaju u krv posle peroralnog uzimanja i održavaju vrednosti glikemijena višim vrednostima u odnosu na kontrolnu grupu. Osim toga, u obe grupe ispitanikanakon drugog poluvremena uočen je pad glikemije. Takođe, koncentracija glukoze na-kon drugog poluvremena u grupi V ima značajno niže vrednosti u odnosu na bazalnevrednosti. Verovatan razlog za ovaj pad koncentracije leži u većem preuzimanju glu-koze iz krvi od strane skeletne muskulature (Manzon i sar. 1998; McGergor i sar. 1999).Moguće je da je u obe grupe prisutna delimična deplecija glikogena iz mišića koja jedaleko izraženija u grupi V, koja nije per os unosila ugljene hidrate, što se i očekivalo.Međutim, pad glikemije u grupi N verovatno je posledica ad libitum uzimanja tečnosti.Takav režim unosa napitka ne samo da ne uspostavlja euhidracioni status, nego i ener-getski kompromituje mišićnu aktivnost nedovoljnim snabdevanjem aktivne muskulatureneophodnim gorivom. Nakon završetka testa tokom oporavka vrednosti glikemije iz-među grupa se ne razlikuju, međutim u grupi N i dalje se zadržavaju na višim vred-nostima ali u obe grupe nakon oporavka glikemija se vraća na vrednosti koje se nerazlikuju značajno od bazalnih. Odgovor na pitanje zašto se glikemija vraća na vred-nosti bliske bazalnim, tokom oporavka, leži u činjenici da verovatno dolazi do pada in-sulina koji nastaje nakon završetka aktivnosti u obe grupe.

Tokom submaksimalnog napora (60-75% VO2 max) koji traje duže od 1 hmnoge studije su pokazale da unos ugljenih hidrata može popraviti parametre sportskeaktivnosti i odložiti pojavu zamora naročito kada su mišićni depoi glikogena blizu de-plecije (Millard-Stafford i sar. 1990; Nicholas i sar. 1999). U fudbalu neophodno jezadržati visok intenzitet aerobne aktivnosti tokom svih 90 min (∼75% VO2 max). Reilly(1997) je pokazao da, bližeći se kraju utakmice, većina fudbalera ima ispražnjene depoemišićnog glikogena (koji je u većini sportova najvažniji energetski izvor) i da unos rast-vora sa ugljenim hidratima tokom poluvremena i utakmice pomaže u štednji mišićnog

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

40

glikogena. Da bi se unapredile karakteristike sprinta u kasnijim fazama sportova izdržl-jivosti kakav je uslovno i fudbal, važno je održavati nivo glikemije tokom čitave aktiv-nosti putem unosa napitaka koji sadrže izvore energije u vidu ugljenih hidrata. Iako jepokazano da unos rehidraciono-energetskih napitaka popravlja parametre sportske ak-tivnosti i oporavka, neophodne su kontrolisane laboratorijske studije jer intenzitet aktiv-nosti varira shodno poziciji u timu, nivou i stilu igre i uslovima spoljašnje sredine.

Zbog unosa ugljenih hidrata tokom fudbalskog meča, unos i otpuštanje ugljenihhidrata iz mišića dominiralo je nad otpuštanjem iz jetre što je dokazano utvrđenim po-rastom glikemije kod subjekata koji su unosili rehidraciono-energetske napitke. Tokomdrugog poluvremena koncentracija glukoze je opadala iako se suplementacija nastavilasugerišući da ili je manje glukoze otpuštano iz jetre zbog deplecije depoa glikogena unjoj i/ili je poraslo preuzimanje glukoze od strane mišića. Videli smo da je u grupi Vprimećen značajan pad glikemije što sugeriše da je prisutna deplecija hepatičnih depoaglikogena koji, poznato je, održavaju glikemiju u normalnim okvirima. Ovaj pad uglikemiji, kao posledica delovanja insulina deluje hipotetički jer nivo insulina pada to-kom aktivnosti dok kateholamini ostaju na visokim vrednostima. Dakle, pad u koncen-traciji glukoze bi se očekivao u početku aktivnosti a ne na kraju – ovi podaci sugerišu dadolazi do preuzimanja glukoze od strane mišića. Usled nedostatka ugljenih hidrata unapitku grupe V, kod njih se preuzimanje glukoze iz krvi dešava i ranije i pada na niževrednosti od bazalnih u drugom poluvremenu. Porast glukoze nakon testova i oporavkau obe grupe se objašnjava većim otpuštanjem glukoze iz jetre što se vidi posle visokointenzivnih aktivnosti (Owen i sar. 1986). Ovaj porast ponovo sugeriše da pad glikemijetokom nastupa nije rezultat deplecije jetrinog glikogena već povećanog preuzimanja odstrane muskulature. Izrazit pad glikemije i hipoglikemijsko stanje nije utvrđeno ni ujednoj grupi. Ovo zapažanje je u skladu sa rezultatim nekih studija koje pokazuju dadeplecija depoa glikogena u mišićima tokom fudbalskog meča nije kompletna (Quanz1999). Dakle, glavni izvori glukoze u kasnijim fazama aktivnosti ostaju peroralno unetaglukoze i/ili glukoza iz depoa glikogena u skeletnoj muskulaturi. Glikemija je glavnisupstrat za energetski metabolizam u CNS. Nije iznenađujuće da se hipoglikemija sma-tra mogućim razlogom za deterioraciju nastupa u sportovima kakav je fudbal koji za-hteva taktičko razmišljanje i kooperativnu reakciju između igrača. Razlika u koncen-tracijama između grupa navela nas je na zaključak da su niže koncentracije glukoze ugrupi V odgovorne za snižavanje parametara nastupa.

Što se tiče koncentracije laktata u krvi važne su sledeće činjenice. U obe grupeprisutno je povećanje koncentracije laktata tokom utakmice a zatim sniženje tokomperioda oporavka - nema značajne razlike između grupa. Razlog za ovaj porast a zatimpad leži u samoj fizičkoj aktivnosti. Fudbal kao sport jeste aerobno-anaerona aktivnost iu fazama anearobnog rada, koncentracija laktata raste kao posledica korišćenja an-aerobnog puta za obezbeđivanje energije (Reilly 1997). Jedina razlika postoji nakonprvog poluvremena u grupi N gde je zabeležena značajno veća koncentracija laktata.Razlog za ovako nešto moguće je da leži u tipu i vrsti aktivnosti koju je grupa N imalaneposredno pre merenja i koja je bila anaerobna po tipu. Verovatno je u ovoj grupineposredno pre merenja došlo do aktivnosti sa maksimalnim intenzitetom ili dužegsubmaksimalnog trčanja. Laktati kao parametar ne pokazuju značajnu promenu pod uti-cajem rehidraciono-energetskog napitka. Sve merene koncentracije laktata su ispodpraga od 4 mmol/l dakle u aerobnim okolnostima. Ovo je u skladu sa studijom GuanzG. (1999). Istovetni porast laktata u obe grupe posle jednakog opterećenja sugeriše da jeanerobna izdržljivost između grupa uporediva i da eliminacija iz mišićnih vlakana nije

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

41

smanjena. Ovi podaci sugerišu da sportski nastup u ovoj studiji nije redukovan akmula-cijom laktata. Nedostatak supstrata deluje kao razumnije objašnjenje što je i pokazano.Dakle, metabolička acidoza kao posledica nagomilavanja laktata nema ugrožavajućifaktor na nastup u izvedenoj studiji.

Komponente metabolizma masti praćene su samo u tri intervala usled praktičnihpoteškoća. Razlika u koncentraciji slobodnih masnih kiselina između grupa u 0 minverovatno je posledica nejednakog statusa u pre test stanju. U ostalim merenjima razlikane postoji. Nakon prvog poluvremena koncentracija glicerola u grupi V je značajnoveća. Glicerol je degradabilni produkt metabolizma viših masti. Moguće je da ispitanicikoji su unosili običnu vodu, koriste u većoj meri masti u produkciji energije nego ispi-tanici koji su unosili rehidraciono-energetski napitak jer je utilizacija ugljenih hidratalimitirana usled iscrpljenja rezervi pa se oni “prebacuju” na masti kao izvor energije.Ovakve tvrdnje potrkrepljene su i podacima iz literature. Sugiura (1998) je pokazao daispitanici koji uopšte ne unose tečnost ili unose placebo napitak povećano koriste mastiiz depoa jer su im depoi glikogena delimično ispražnjeni a aktivnost koja se odvija jeumerenog intenziteta.

Prilikom praćenje koncentracije elektrolita tokom studije, nisu uočene razlike ukoncentraciji između grupa. Međutim, u obe grupe primećen je porast koncentracije svetri grupe elektrolita (izraženiji u grupi V) na kraju utakmice (90 min). Ovaj rezultat jeverovatno posledica tzv. sekundarne hemokoncentracije (Grant i sar. 1996). Usled zno-jenja tokom sportske aktivnosti nastaje gubitak i vode i elektrolita u znoju, međutim,koncentracija elektrolita u znoju je veća od koncentracije u krvi tako da se znojenjemgubi ipak više vode nego elektrolita (Ryan 1997). Iako je dokazano u pojedinim studi-jama da se pojavljuje izrazit disbalans elektrolita u našoj studiji to nije pokazano.Razlog tome je trajanje studije koje verovatno nije bilo dovoljno dugo kao u drugimstudijama pa nije nastao deficit. I vrsta aktivnosti može biti od značaja (Weels i sar.1985; Tzintzas i sar. 1996; Sproule 1998); aktivnosti povezane sa manjim intenzitetom(∼50-60% VO2 max), povezane su sa manjim termičkim stresom, samim tim manjimznojenjem i manjim gubitkom elektrolita. Faktori sredine, i u laboratorijskim i u teren-skim studijama, igraju izuzetan značaj. Veća vlažnost vazduha, veća temperaturasredine, stanja bez vetra i vazdušnih strujanja – sve su to situacije koje povećavajutoplotni stres organizma i utiču na znojenje i povećani gubitak i vode i elektrolita. Defi-cit elektrolita nastao je u pomenutim studijama kao posledica intenzivnog znojenja istvaranja urina međutim uvek je bio vezan za ispitanike koji nisu unosili tečnost uopšteili su unosili običnu vodu ili placebo.

Poređenje rezultata specifičnih testova za posledicu je imalo bolje ocene u grupiN kada se radilo o preciznosti i specifičnoj brzini. Nije uočena značajna razlika kada seradilo o eksplozivnosti i koordinaciji. Bolji rezultati u grupi N u testu specifične brzinemoguće je da za uzrok imaju nekolicinu faktora. Bolje snabdevanje energijom (ugljenihidrati) u grupi N, koja je unosila rehidraciono-energetski napitak, sa jedne straneobezbeđuje mišićima ekonomičniji rad i manji stepen mišićnog zamora, ali takođe glu-koza kao jedini energetski izvor za CNS, u grupi N je možda izazvala odlaganje po-javljivanja zamora centralnog porekla (Maughan i sar. 1996; Murray 1996). Međutim,slabije rezultate u grupi V moguće je tumačiti i dehidracionom teorijom – dehidratacijaveć na nivou oko 1 % gubitka telesne mase dovodi do pojave oštećenja koordinacije,ravnoteže i pojave blažih simptoma centralnog zamora (Wong i sar. 1998). Prilikomanaliziranja rezultata testa eksplozivnosti nije uočena razlika između grupa. Moguće jeda odgovor leži u činjenici da se ovim testom posmatrala eksplozivnost koja je uglav-

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

42

nom aktivnost anaerobnog sistema. Ova aktivnost daleko kraće traje, brže se oporavlja iprvenstveno zavisi od fosfagenog energetskog sistema na čiji oporavak rehidraciono-energetski napici nemaju značajniji uticaj. Kod testa preciznosti zapaženo je da ispi-tanici koji su unosili rehidraciono-energetski napitak postižu bolje ocene tj. imaju većupreciznost u odnosu na one ispitanike koji su unosili običnu vodu. Razlog za ovu razlikuverovatno leži u činjenicama koje su opisane kada se govorilo o testu specifične brzime.Verovatno obe komponente rehidraciono-energetskog napitka utiču na bolje rezultate ugrupi N - bolja snabdevenost energetskim supstratom i mišića i CNS ali takođe i manjistepen dehidratacije u grupi koja je unosila rehidraciono-energetski napitak. Slični re-zultati su se očekivali i prilikom testa ravnoteže i koordinacije, međutim iako su ocene ugrupi N veće od onih u grupi V, statistička razlika nije nađena. Moguće je da parametriispitivani ovim testom nisu u funkciji unosa rehidraciono-energetskog napitka.

Deterioracija u veštinama nađena u grupi V može biti povezana sa deplecijommišićnog glikogena. Nađeno je da su ispražnjeni depoi glikogena u mišićima udruženisa smanjenim parametrima mišćinog rada i parametrima napora tokom fudbalskih me-čeva. Coyle i sar. (1986) su pokazali da je aktivnost maksimalnog intenziteta kojakratko traje (<1 min) takođe izmenjena kada je nastala deplecija mišićnog glikogena –moguće je da ova promena posledica smanjenje glikogenolize. Kako su i komponenteizdržljivosti i eksplozivnosti integralni parametri fudbala, niske koncentracije glikogenamogu direktno ugrožavati sportski nastup. U našoj studiji nije uočena razlika izmeđugrupa prilikom testiranja eksplozivnosti – razlika u odnosu na studiju leži u različitimdizajnu istraživanja. U toj studiji eksplozivnost se posmatrala u laboratorijskimuslovima, tokom simulacije na tredmilu, sa daleko manjim brojem ispitanika.

Iako smo pokazali da unos rehidraciono-energetskih napitaka unapređujeparametre sportske aktivnosti i oporavka, neophodne su strogo kontrolisane laboratori-jske studije jer intenzitet aktivnosti a samim tim i potrebe za suplementacijom, varirajushodno poziciji u timu, nivou i stilu igre i uslovima spoljašnje sredine.

REFERENCE

Armstong L.E., Maresh C.M., Gabaree C.V. et al. Thermal and circulatory responsesduring exercise: effects of hypohydration, dehydration , and water intake. JAppl Physiol 1997; 82(6): 2028-35

Barr S.I., Costill D.L. and Fink W.J. Fluid replacement during prolonged exercise: ef-fects of water, saline or no fluid. Med Sci Sports Exerc 1991; 23(7): 811-7

Burke L.M. Fluid balance during team sports. J Sports Sci 1997; 15: 287-95Coyle E.E. and Coggan A.R. Carbohydrate ingestion during prolonged exercise: effects

on metabolism and performance. Exerc Sports Sci Rev 1991; 19: 1-40Coyle E.E., Coggan A.R., Hemmert M.K. et al. Muscle glycogen utilization during

prolonged strenous exercise when fed carbohydrate.J Appl Physiol 1986;61: 165-72

Davis J.M. Carbohydrates, branched-chain amino acida and endurance: the central fa-tigue hypothesis. Sport Sci Exc 1996; 9(2): 61

Dennis S.C., Noakes T.D. and Hawley J.A. Nutritional strategies to minimaze fatigueduring prolonged exercise: fluid, electrolyte and energy replacement. JSports Sci 1997; 15: 305-13

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

43

El-Sayed M.S., Balmer J. and Rattu A.J.M Carbohydrate ingestion improves enduranceperformance during a 1h simulated cycling time trial. J Sports Csi 1997; 15:223-30

Fallowfield J.L., Williams C., Booth J. et al Effect of water ingestion on endurance ca-pacity during prolonged running. J Sports Sci 1996; 14: 497-502

Flynn M.G., Costill D.L., Hawley A. et al. Influence of selected carbohydrate drinks oncycling performance and glycogen use. Med Sci Sports Exerc 1987; 19(1):37-40

Gonzales-Alonso J., Mora-Rodrigez R., Below P.R. et al. Dehydration markedly im-pairs cardiovascular function in hypertermic endurance athletes during exer-cise. J Appl Physiol 1997; 82(4): 1229-36

Grant S. M., Green H. J., Phillips S. M. et al. Fluid and electrolyte hormonal response toexercise and acute plasma volume expansion. J Appl Physiol 1996; 81(6):2386-92

Hargreaves M. Carbohydrate ingestion and exercise: effects on metabolism and per-formance. Sports Sci Exc 1999; 12(4): 1-5

Hopkins W.G. Measurement of training in competitive sports. Sportsci 1998 2(4): 9804-7

Jarvis A.T., Felix S.D., Sims S. et al. Carbohydrate supplementation fails to improve thesprint performance of female cyclist JEPonline 1999; 2(2): 16-23

Jeukendrup A.E., Mensink M., Saris W.H.M. et al. Exogenous glucose oxidation duringexercise in endurance trained and untrained subjects. J Appl Physiol 1997;82(3): 835-40

Johnson H.L., Nelson R.A. and Consolazio C.F. Effect of electrolyte and nutrient solu-tions on performance and metabolic balance. Med Sci Sports Exerc 1988;20(1): 26-33

Laurell S. and Tibbling G. An enzymatic fluorometric micromethod for the determinan-tion of glycerol. Clinica Chimica Acta 1966; 13: 317-322

Manzon A., Fisher S.J., Morais J.A. et al. Glucose infusion partially attenuates glucoseproduction and increase uptake during intense exercise. J Appl Physiol1998; 85(2): 511-24

Maughan R.J., Leiper J.B. and Shirreffs S.M. Rehydration and recovery after exercise.Sport Sci Exc 1996; 9(3): 62

Maughan R.J. and Shirreffs S.M. Recovery from prolonged exercise: restoration of wa-ter and electrolyte balance. J Sports Sci 1997; 15: 297-303

Maughan R.J. A simple, rapid method for the determination of glucose, lactate, pyru-vate, alanine, 3-hydroxybutyrate and acetoacetate on a single 20-µl bloodsample. Clinica Chimica Acta 1982; 122: 231-40

Mc Gregor S.J., Nicholas C.W., Lakomy H.K.A., et al. The influence of intemittenthigh-intensity shuttle running and fluid ingestion on the performance of asoccer skill. J Sports Sci 1999; 17: 895-903

Millard-Stafford M., Sparling P.B., Rosskopf L.B. et al. Carbohydrate – electrolyte re-placement during a simulated trithlon in the heat Med Sci Sports Exerc1990; 22(5): 621-8

Montain S.J., Smith S.A., Mattot R.P. et al. Hypohidration effects on skeletal muscleperformance and metabolism: A 31P-MRS study. J Appl Physiol 1998;84(6): 1889-94

Sportska medicina Volumen 4 Broj 2

44

Murray R. Fluid replacement: the American College of Sports Medicine position stand.Sport Sci Exc 1996; 9(4): 63

Nassis G.P., Williams C. and Chisnall P. Effect of a carbohydrate-electrolyte drink onendurance capacity during prolonged intermittent high intensity running. BrJ Sports Med 1998; 32: 248-52

Nicholas C.W., Tsintzas K., Boobis L. Carbohydrate-electrolyte ingestion during inter-mittent high-intensity running. Med Sci Sports Exerc 1999; 31(9): 1280-6

Owen M.D., Kregel K.C., Wall P.T. et al. Effects of ingesting carbohydrate beveragesduring exercise in the heat. Med Sci Sports Exerc 1986; 18(5): 568-75

Quanz G. Effect of an intermittent carbohydrate intake on performance during a soccermatch-play - a simulation study using treadmill exercise. Insider 1999 oct;7(2): 7-12

Reilly T. Energetics of high-intensity exercise (soccer) with particular reference to fa-tigue. J Sports Sci 1997; 15: 257-63

Ryan M. Sports drinks: research asks for reevaluation of current recomendadtions. J AmDiet Ass 1997; 97(10): 197-8

Sproule J. The influence of either no fluid or carbohydrate-electrolyte fluid ingestionand the environment (thermoneutral versus hot and humid) on runningeconomy after prolonged, high intensity exercise. Eur J Appl Physiol 1998;77: 536-42

Sugiura K., Kobayashi K. Effect of carbohydrate ingestion on sprrint performance fol-lowing continous and intermittent exercise. Med Scio Sports Exerc 1998;20(11): 1624-30

Tzintzas O-K., Williams C., Wilson W et al. Influence of carbohydrate supplementationearly in exercise on endurance running capacity Med Sci Sports Exerc 1996;28(11): 1373-9

Weels C.L., Schrader T.A., Stern J.R. et al. Physiological responses to a 20-mile rununder three fluid replacement treatments. Med Sci Sports Exerc 1985; 17(3):364-9

Wong S.H., Williams C., Simpson M. et al. Influence of fluid intake patern on short-term recovery from prolonged, submaximal running and subsequent exer-cise capacity. J Sports Sci 1998; 16: 143-52

______________________________________________________________________

KONTAKT

Ostojić M. SergejZavod za medicinu sporta, Sportska akademijaDeligradska 27/II, Beograd

Telefon 011*3611455Faks 011*644584E-mail ostojic@zms.edu.yu