PREDMET:BIOLOGIJA PROFESOR GORDANA

OSTOJIC FОТОСИНТЕZA

ФОТОСИНТЕЗА(ГР. PHOTO –СВЕТЛОСТ, SINTHESIS–СПАЈАЊЕ) ЈЕ ПРОЦЕС У КОЈЕМ СЕ СИНТЕТИШЕ ОРГАНСКА МАТЕРИЈА ОД НЕОРГАНСКЕ И ОСЛОБАЂА СE КИСЕОНИК, НЕОПХОДАН ЗА ОПСТАНАК АЕРОБНОГ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ.

СУШТИНСКИ, ФОТОСИНТЕЗА ЈЕ КРУЦИЈЕЛНИ УСЛОВ ОПСТАНКА ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ, ЈЕР ОБЕЗБЕЂУЈЕ ХРАНУ ЗА СВЕ ХЕТЕРОТРОФНЕ ОРГАНИЗМЕ, КАО И КИСЕОНИК ЗА СВЕ ОБЛИКЕ ЖИВОТ

У МОМЕНТУ КАДА ПИГМЕНТИ АПСОРБУЈУ ФОТОНЕ ВИДЉИВОГ ДЕЛА СУНЧЕВОГ СПЕКТРА, ОТПОЧИЊЕ ВРЛО КОМПЛЕКСАН ПРОЦЕС ФОТОСИНТЕЗЕ, КОЈИ СЕ САСТОЈИ ОД НИЗА РЕАКЦИЈА, КОЈЕ СЕ МОГУ СВРСТАТИ У ДВЕ ФАЗЕ :

1)СВЕТЛА (ФОТОХЕМИЈСКА) ФАЗА У ПРВОЈ РЕАКЦИЈИ КОЈА СЕ ОДВИЈА УЗ

ПРИСУСТВО СВЕТЛОСТИ,СУНЧЕВА ЕНРГИЈА ПРЕТВАРА СЕ У ХЕМИЈСКУ;

У ДРГОЈ РЕАКЦИЈИ ВРШИ СЕ ФОТОЛИЗА ВОЕ, ПРИЛИКОМЧЕГА НАСТАЈУ ПРОТОНИ ВОДОНИКА Н+И ДОСЛОБАЂА СЕ О2

 2)ТАМНА ФАЗА–КОЈА ЈЕ НЕЗАВИСНА ОД СВЕТЛОСТИ, И У ЊОЈ

НОВОНА-СТАЛИ Н+ПРОТОНИ БИВАЈУ УКЉУЧЕНИ У КАЛВИНОВ ЦИКЛУС, КОЈИ ПРЕДСТАВЉА

НИЗКОМПЛЕКСНИХ БИОХЕМИЈСКИХ РЕАКЦИЈА У КОЈИМА УЗ АСИМИЛАЦИЈУ СО2 ДОЛАЗИ ДОСИНТЕЗЕ МОНОСАХАРИДАМОНОСАХАРИДИ НАСТАЛИ ПРОЦЕСОМ

ФОТОСИНТЕЗЕ ДАЉЕ СЛУЖЕ КАО ОСНОВА ЗА СИНТЕЗУ ДИСАХАРИДА И СЛОЖЕНИЈИХ УГЉЕНИХ ХИДРАТА (СКРОБ, ЦЕЛУЛОЗА) КАО И МАСТИ И ПРОТЕИНА.

НА ПРОЦЕС ФОТОСИНТЕЗЕ УТИЧУ ОДРЕЂЕНИ

УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ, КАО НПР. СТАРОСТ ЛИШЋА, ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ БИЉКЕ ,

СПОСОБНОСТ РЕГУЛАЦИЈЕ СТОМА ПРЕКО КОЈИХ СЕ ВРШИ АПСОРПЦИЈA CO2

ТАКОЂЕ УТИЧУ И НЕКИ СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ, КАО НПР. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА,

ТЕМПЕРАТУРА (ОПТИМУМ 20°-30°С), КОНЦЕНТРАЦИЈА СО2

ИНТЕНЗИТЕТ СВЕТЛОСТИ (ПРИ СЛАБОЈ СВЕТЛОСТИ ФОТОСИНТЕЗА ЈЕ СПОРА, ПОВЕЋАЊЕМ ИНТЕНЗИТЕТА СВЕТЛОСТИ, УБРЗАВА СЕ И ПРОЦЕС ФОТОСИНТЕЗЕ АЛИ ОПЕТ ДО ОДРЕЂЕНE ГРАНИЦЕ.

ХЕМОСИНТЕЗА

ХЕМОСИНТЕЗА ПРЕДСТАВЉА БИОЛОШКУ КОНВЕРЗИЈУ НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ ИЛИ МЕТАНА У ОРГАНСКУ МАТЕРИЈУ, И ТО КРОЗ ПРОЦЕС ОКСИДАЦИЈЕ. ТАЧНИЈЕ, ЕНЕРГИЈА ОСЛОБОЂЕНА ОКСИДАЦИЈОМ НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ КОРИСТИ СЕ ЗА СИНТЕЗУ ОРГАНСКИХ МОЛЕКУЛА

ПРЕМА СУПСТРАТУ КОЈИ ОКСИДИШУ РАЗЛИКУЈЕМО:

 1)АЗОТНЕБАКТЕРИЈЕ –НАЗИВАЈУ СЕ И

АЗОТОФИКСАТОРИ ИЛИ НИТРИФИКАЦИОНЕ БАКТЕРИЈЕ; ЖИВЕ У ЗЕМЉИ, ЧЕСТО У СИМБИОЗИ СА БИЉКАМА ИЗ ФАМИЛИЈЕ ЛЕПТИРЊАЧЕ (НА КОРЕНУ ЛУЦЕРКЕ, ДЕТЕЛИНЕ, ГРАШКА, СОЈЕ). ОВО СУ АЕРОБНИ ОРГАНИЗМИ КОЈИ АМОНИЈАК ПРЕВОДЕ У АЗОТОВА ЈЕДИЊЕЊГА УЗ ОСЛОБАЂАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ, ВРШЕЋИ ТАКО НИТРИФИКАЦИЈУ ЗЕМЉИШТА. ПРВА ФАЗА ЈЕ ПРЕВОЂЕЊЕ АМОНИЈАКА ДО НИТРИТА, А ДРУГА НИТРИТА ДО НИТРАТА.

2NH3+ 3O22HNO2+ 2H2O + 660J НИТРОЗОМОНАС

2HNO2+ O2 2HNO3 + 160JНИТРОБАКТЕР 

 2)СУМПОРНЕ БАКТЕРИЈЕ –НАСТАЊУЈУ ТОПЛЕ

ИЗВОРЕ И БАРЕ; ОКСИДИШУ ВОДОНИК СУЛФИД И СУМПОР ДО СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ УЗ ОСЛОБАЂАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ, КОЈА СЕ ДАЉЕ КОРИСТИ У СИНТЕЗИ ОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ

2H2S+О22H2O + 2S + 510 KJ 2S+3О2+ H2O 2H2SО4+ 1180 KJ3)ГВОЖЂЕВИТЕ БАКТЕРИЈЕ –НАСТАЊУЈУ

ВОДЕ БОГАТЕ ФЕРО-ЈЕДИЊЕЊИМА (FE2+), КОЈА ОКСИДАЦИЈОМ ПРЕВОДЕ У ФЕРИ-ЈЕДИЊЕЊА (FE3+) УЗ ПРОДУКЦИЈУ ЕНЕРГИЈЕ

4)ВОДОНИЧНЕ БАКТЕРИЈЕ –ДА БИ ДОБИЛЕ ЕНЕРГИЈУ ВРШЕ ОКСИДАЦИЈУ ВОДОНИКА ДО МОЛЕКУЛА ВОДЕ

5) МЕТАНСКЕ БАКТЕРИЈЕ –НАЗИВАЈУ СЕ И МАТАНОТРОФНЕ БАКТЕРИЈЕ; ВРШЕ ОКСИДАЦИЈУ МЕТАНА У МЕТАНОЛ И ИМАЈУ ЕСЕНЦИЈАЛНУ УЛОГУ У ЊЕГОВОМ УКЛАЊАЊУ ИЗ АТМОСФЕРЕ,

4)ВОДОНИЧНЕ БАКТЕРИЈЕ –ДА БИ ДОБИЛЕ ЕНЕРГИЈУ ВРШЕ ОКСИДАЦИЈУ ВОДОНИКА ДО МОЛЕКУЛА ВОДЕ

5) МЕТАНСКЕ БАКТЕРИЈЕ –НАЗИВАЈУ СЕ И МАТАНОТРОФНЕ БАКТЕРИЈЕ; ВРШЕ ОКСИДАЦИЈУ МЕТАНА У МЕТАНОЛ И ИМАЈУ ЕСЕНЦИЈАЛНУ УЛОГУ У ЊЕГОВОМ УКЛАЊАЊУ ИЗ АТМОСФЕРЕ,