Marija Labovi}, direktorka Turisti~ke organizacije Srbije

Skoro polamiliona turistau banjamapro{le godine

u t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .

Avala - me|u top 5 turisti~kih destinacija u Beogradu

Vikendom toranj poseti 5.000 ljudiKulturni, turisti~ki i ekonomski potencijal Tvr|ave Goluba~ki grad

Preporod Gospodarice Dunava

Branko Gogi}, v. d. direktora JP Emisione tehnike i veze

Ugledalismo se na Be~ i Tokio

U svetu 14 miliona ljudi godi{nje ide u inostranstvo na le~enje

U Srbiju mladidolaze da se le~e od bolesti zavisnosti i autizma

IIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam

ve godine smo zna~ajnointenzivirali promociju na tr`i{timaKine, SAD, Irana i Indije, ali smo ipoja~ali aktivnosti na nekim od

tr`i{ta koja su pokazala zna~ajan rast kao {to sutr`i{ta Izraela i Rumunije, ka`e u razgovoru zaDanas direktorka Turisti~ke organizacije SrbijeMarija Labovi}.

Kako napreduje promocija Srbije nakineskom tr`i{tu?

- Na prvom mestu, ukidanje viza sa Kinomje stvorilo uslove za intenziviranje promotivnihaktivnosti TOS-a na ovom tr`i{tu. U Kini smo uposlednjih osam meseci organizovaliprezentacije i u~e{}e, prvo u [angaju gde smo usaradnji sa Evropskom turisti~kom komisijomna {tandu Evrope predstavili na{e turisti~kepotencijale, i u isto vreme u~estvovali na B2Bsastancima sa kineskom turisti~komprivredom. Nakon toga na Me|unarodnomsajmu turizma u Pekingu TOS je u~estvovaozajedno sa turisti~kom privredom kao i sa TOCrne Gore, na sajmu privrede u Xian-u, Srbijaje bila partner sajma. Organizovali smo i posetu

grupe kineskih novinara i grupe kineskihorganizatora putovanja, kojima je Srbijapredstavljena kroz studijsko putovanje.

Uz sve navedeno, najavljeni direktan let izPekinga, koji se o~ekuje da bude realizovan odsredine septembra }e dodatno pove}atiinteresovanje turista iz Kine da posete na{uzemlju. I povodom ovog direktnog letaplaniramo dodatne promotivne aktivnostikrajem avgusta i u septembru. Moram danapomenem da je samo u prva ~etiri mesecaove godine broj dolazaka kineskih turista uSrbiju porastao za 167 odsto.

Rekli ste da je tr`i{te Irana vrloperspektivno za na{u zemlju?

- Kada je tr`i{te Irana u pitanju, TOS jezajedno sa turisti~kom privredom, a u saradnjisa TO Slovenije odr`ao prezentaciju i radionicuza iranske organizatore putovanja i novinare uTeheranu. Najve}i iranski organizatorputovanja Iran Markaz je organizovaoprezentaciju novih destinacija za svoju mre`uagenata, kada je predstavljena i turisti~kaponuda Srbije. Turisti iz Irana sve vi{e putuju iod pro{le godine su pokazali interesovanje zana{u turisti~ku ponudu, te smo iz tog razlogapokrenuli promotivne aktivnosti na ovomtr`i{tu.

Direktan let Beograd - Njujork je proslaviogodinu, Rajan er iz Ni{a je sude}i poreakcijama putnika pun pogodak.

- Razvoj saobra}ajne infrastrukturepredstavlja jedan od najzna~ajnijih ~inilacarazvoja turizma kao privredne grane, bezobzira da li se radi o putevima, eleznici iliavionskom saobra}aju. Kada su u pitanju novatr`i{ta, odabir se bazira prevashodno nadirektnim avionskim linijama i uop{te nadobroj povezanosti Srbije sa novim tr`i{tem.Poslednjih godina, zahvaljuju}i na{emnacionalnom avio prevozniku Air Srbiji

O

Beograd i Srbija su odli~no povezani sa velikimbrojem destinacija, {to je osnovni preduslovdaljeg razvoja turisti~ke i kongresne destinacije.U tom smislu, u saradnji sa Air Srbijom,intenzivirali smo promotivne aktivnosti na timtr`i{tima. Moram da napomenem da je i najavadirektnog leta za Peking izuzetno dobra vest,TOS se predstavio i na sajmu turizma uNjujorku. Istovremeno je u Misiji Srbije u

Njujorku, odr`ana posebna prezentacija zanovinare i organizatore putovanja. Za grupupoznatih ameri~kih blogera i ~etiri novinara,organizovana je studijska poseta Srbiji.

Kako se Srbija promovi{e na doma}emtr`i{tu, u regionu?

- Kampanja u regionu za letnju sezonu -Bugarska, Rumunija, Slovenija, Crna Gora,

Marija Labovi}, direktorka Turisti~ke

Skoro pola turista u

pro{le

Ove godine globalna kampanja pod nazivom Serbia:the place to be (Srbija: mesto na kome treba biti)zapo~ela je sa emitovanjem sredinom aprila nakanalima BBC World za Evropu i SAD, kao i naEurosportu koji se emituje u svim zemljama Evrope.Ova dva medija su odabrana za po~etak globalnekampanje zbog svoje gledanosti i zbog ciljne grupekojoj se obra}aju, jer su istra`ivanja pokazala da je 77odsto gledalaca kanala BBC World zainteresovano zaposete novim destinacijama, dok jedna ~etvrtinagledalaca Eurosporta bira za svoj odmor destinacije ucentralnoj i isto~noj Evropi. Obe kampanje imaju i svojdigitalni segment na portalima ova dva medija.U planu je tako|e i kampanja na specijalizovanomglobalnom TV kanalu za putovanja Travel Channel.Njihova ekipa se upravo nalazi u Srbiji.

BBC, Eurosport

Marija Labovi}

IIIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 . turizam

Za vau~ere od po~etka godine stiglo 62.166 zahteva

Najvi{e se tra`i sme{taj u banjama

Bosna i Hercegovina, Ma|arska i Gr~karealizuje se u saradnji sa lokalnim turisti~kimorganizacijama, Udru`enjem hotelijera irestoratera Hores i organizatorimamanifestacija je u toku. Kampanja na doma}emtr`i{tu tako|e se realizuje u saradnji salokalnim turisti~kim organizacijama. Poredmedijske kampanje, organizuju se ipredstavljanja po gradovima. U Ni{u i a~ku jeve} predstavljena turisti~ka ponuda, a unaredne dve nedelje, turisti~ku ponudu Srbije}emo predstaviti u Novom Sadu i Beogradu.

Najavili ste za ovu godinu marketin{kustrategiju za narednih pet godina. Da li se todesilo?

- Izrada strate{kog marketing plana turizmaSrbije je jedan od prioriteta za Turisti~kuorganizaciju Srbije. Kako se dramati~no menjasvet, menja se i industrija putovanja. Kakobismo bili u skladu sa marketin{kimtrendovima u svetu neophodno je definisatistrate{ku orijentaciju Srbije kao turisti~kogbrenda.

Dosada{nji marketin{ki planovi pokazali suse kao veoma pozitivni imaju}i u vidu rezultatekoje bele`imo u proteklih nekoliko godina istope rasta dolazaka inostranih turistaistiju dasvoj godi{nji odmor ili njegov deo koriste uSrbiji.

O~ekujete li i ove godine dvocifren rastbroja turista? Kakva je trenutna situacija?

- Pozitivan trend rasta broja dolazaka turistanastavljen je i tokom 2017. godine. U perioduod januara do april ove godine u Srbiji jeboravilo ukupno 790.427 turista, {to je za 10odsto vi{e u odnosu na period januar-april2016, od ~ega je doma}ih bilo 437.736 (plus 6odsto) ili 55 odsto od ukupnog broja gostiju, ainostranih 352.691 (+15%), odnosno 45 odstood ukupnog broja gostiju. Te{ko je davatiprocene, ali s obzirom na planirane promotivneaktivnosti TOS-a, a imaju}i u vidu trend rasta

broja dolazaka turista poslednjih nekolikogodina, i ove godine o~ekujemo da se taj trendnastavi.

Kakvi su planovi TOS-a i ima li ih kada je upitanju zdravstveni turizam? Koliko su banjebitne za turizam u Srbiji?

- Kombinacija medicine i turizma relativnoje nov tip turizma koji bele`i visoke stope rasta,a taj trend nastavi}e se i u budu}nosti. Srbijuve} pose}uju turisti ~iji je motiv putovanjazdravstveni turizam, {to je prepoznalo iMinistarstvo zdravlja. Tim povodom je

uspostavljena saradnja izme|u TOS-a iMinistarstva zdravlja, i njihovi predstavnici suu~estvovali sa TOS-om na sajmovima turizmau Berlinu i Moskvi.

Turisti~ka organizacija Srbije ve} dugi nizgodina promovi{e banje kao mesta za odmor,ali i kao zdravstvene centre. Tokom 2016. ubanjama Srbije boravilo je ukupno 477.102turista, {to je za 12 odsto vi{e u odnosu na 2015,od ~ega je doma}ih bilo za 12 odsto vi{e, ainostranih za devet odsto. Pro{le godinenajpose}enije banje bile su Vrnja~ka Banja iSokobanja, Bukovi~ka Banja u Aran|elovcu,Banja Pali}, Banja Vrdnik.

U prvih {est meseci podneto je 62.166 vau~eraza subvencionisani sme{taj, {to znatnoprevazilazi pro{logodi{nje interesovanjedoma}ih turista za odmor u Srbiji. Pro{legodine podneto je 46.000 zahteva za vau~erekoji su zna~ajno doprineli povratku doma}ihgostiju, a kako je tra`nja pove}ana uMinistarstvu turizma su re{ili da ove godineizdvoje vi{e sredstava i umesto za planiranih60.000 vau~era odobreno je novca zadodatnih 20.000 vau~era.

- Najve}e interesovanje kao i do sada jeme|u penzionerima, kojih se od 1. januara do3. jula prijavilo 34.707, {to je nekih 55,8 odsto,zaposlenih je 21.265 ili 34,2 odsto - navode uMinistarstvu.

Prema njihovim podacima, za vau~ere su seove godine prijavljivali i nezaposleni, ratnivojni invalidi i osobe kojima je neophodnatu|a nega i pomo}. Najvi{e interesovanja biloje za banje i to konkretno Prolom banju,Lukovsku banju, Banju Kovilja~u i Zlatibor.

Rok za podno{enje prijava za vau~ere je 15.

oktobar, a za kori{}enje 20. novembar 2017.godine. Gra|anima je na raspolaganju blizu800 ugostiteljskih objekata, a lista ugostitelja seredovno a`urira. Me|u gra|anima sunajpopularnije banje, ali i Kopaonik, Zlatibor,Stara planina.

organizacije Srbije

miliona banjamagodine

Tokom 2016. u banjama Srbije boravilo je ukupno477.102 turista Samo u prva ~etiri mesecaove godine broj dolazakakineskih turista u Srbijuporastao za 167 odsto Direktan let za Peking odsredine septembra

“Najtra`eniji1. Hotel Radan,

Prolom banja 3.542

2. Vila Mina,

Zlatibor 2.843

3. Odmarali{te Podrinje,

Banja Kovilja~a 1.846

4. Preno}i{te Kopaonik,

Lukovska banja 1.555

5. Preno}i{te Jelak

Lukovska banja 1.407

Prolom banja

IVu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam

d kada je dr`ava uvela sistemvau~era pre tri godine na listamanajtra`enijih destinacija me|udoma}im turistima je i Banja

Kovilja~a nadomak Loznice. Pro{la godina jeza ovu banju, pre svega specijalnu bolnicu zarehabilitaciju, bila rekordna.

- Pro{le godine smo imali 2.450 gostijuvi{e nego {to je to bilo planirano. Prema{ilismo plan koji je bio postavljen na tri odsto ito za ~ak {est procenata, tako da je rast brojagostiju u 2016. bio devet odsto - ka`e zaDanas v.d. direktora Specijalne bolnice zarehabilitaciju Banja Kovilja~a AleksandarJoki}.

Rast broja gostiju u maju ove godine uodnosu na maj pro{le je 12 odsto, a uodnosu na maj 2015. u Specijalnu bolnicu jedo{lo ~ak 37 odsto gostiju vi{e.

- Za ovu godinu nismo znali kakav planda napravimo jer smo ga pro{le prema{ilidosta, tako da smo zacrtali da budepove}anje od bar jedan odsto. Me|utim, uprvih pet meseci 2017. ve} imamo rast od4,5 odsto. [to se ti~e vau~era, u 2016.iskori{}eno je 273 vau~era, ove godine

stigao je u Bolnicu 541 zahtev, 162 su ve}iskori{}ena - ka`e Joki}.

U Banju Kovilja~u dolaze, kako ka`eJoki}, gosti svih uzrasta, od tek ro|ene decejer su poznati po de~jem odeljenju zarehabilitaciju do penzionera. Pro{le godineimali su, napominje Joki}, pacijentkinju od105 godina koja je posle operacije kukauspe{no prohodala.

Specijalna bolnica ima 420 svojih le`aja i200 dodatnih le`ajeva u privatnom sme{taju.Uskoro bi te cifre mogle da budu mnogo ve}e,jer su na kori{}enje dobili i pet zapu{tenih

zgrada koje tek treba srediti. Sre|ivanje supo~eli, isti~e Joki}, svojim novcem, ali se nadajui pomo}i resornih ministarstava kao ievropskih fondova. Ono {to je neophodno dabi Banju Kovilja~u posetilo vi{e gostiju jestedodatni sadr`aj, poput akva-parkova, hotela.

- Bolnica je dobar osnov da se privu~e vi{egostiju. Samo pro{le godine bilo ih je u Banji20.000, dnevno kroz bolnicu pro|e 1.000pacijenata. Statistika pokazuje da 95 odstonjih dolazi zbog le~enja, svega pet odsto zbogvelnesa - isti~e Joki}.

Prosek boravka pacijenata u njihovojbolnici je 15 dana, {to je zaista dug period,smatra na{ sagovornik i zato je neophodnosvim tim gostima ponuditi jo{ ne{to osimle~enja.

Joki} ka`e kako oni imaju ugovore saRFZO, PIO fondom, ali i Ministarstvomturizma Republike Srpske i kantonomTuzle. Stranih gostiju je pro{le godine bilo3.000, od toga polovina je iz BiH. Da bi tajbroj porastao, isti~e Aleksandar Joki},neophodno je jo{ ulagati.

Banja Kovilja~a nalazi se u zapadnoj Srbiji, na nad-morskoj visini od 128 metara, u blizini reke Drine iplanine Gu~evo. Prva zgrada za sme{taj gostiju, sadeset soba, izgra|ena je 1858, a banjsko le~ili{te po-staje 1908, kada je kralj Petar I Kara|or|evi} uz svo-ju rezidenciju podigao savremeno sumporno kupa-tilo. Banja Kovilja~a ima drugi najve}i park u Srbiji ko-ji se prostire na 40 hektara, a poznata je po rehabili-taciji dece, ali i odraslih koji imaju problema sa reu-mom, diskus hernijom, osteoporozom, degenerativ-nim promenama zglobova i ki~me.

Le~ili{te od 1908.Banja Kovilja~a, jedna od tri najtra`enije banje me|u doma}im turistima

Samo pro{le godine bilo 20.000 gostiju

Gotovo 95 odsto dolazi zbogle~enja, svega pet odstozbog velnesa Specijalna bolnica ima 420 svojih le`aja i 200 dodatnih u privatnom sme{taju

“

O

U prvih pet meseci ve} imamo rast broja gostiju od 4,5 odsto: Prim. dr Aleksandar Joki}

Fotog

rafije

: Ban

ja Ko

vilja~

a

Vu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 . turizam

otovo 14 miliona ljudi u svetu svakegodine se odlu~i da na plasti~nu ope-raciju, popravku zuba ili neki drugimedicinski tretman ode van granica

svoje zemlje. Prema podacima Patient beyond bor-ders, tr`i{te zdravstvenog turizma u svetu vredi i do72 milijarde dolara, a pacijenti na le~enje u ino-stranstvu potro{e izme|u 3.800 i 6.000 evra, uklju-~uju}i i sme{taj u zemlji u kojoj se le~e.

Uz SAD, azijske zemlje su ubedljivo najpopular-nije me|u pacijentima koji biraju da u{tede, pa takooni koji odlu~e da odu u Indiju na operaciju moguda u{tede i do 90 odsto novca. U Srbiji zdravstveniturizam i dalje je u razvoju, ali, sude}i prema re~imastru~ne saradnice za medicinski konsalting i PR me-nad`erke u kompaniji Afeja Milice Radusin, taj novituristi~ki proizvod ima ozbiljnu perspektivu.

- Srbija je relativno novi ~inilac na mapi zdrav-stvenog turizma. Ta ~injenica predstavlja i izazov,ali i prepreku zbog postojanje vi{e svetski pozicio-niranih tr`i{nih lidera. Mo`e biti te{ko za Srbiju dastekne dovoljnu prepoznatljivost da bi mogla dase takmi~i na globalnom nivou, i napreduje dovolj-no da privu~e zna~ajan procenat stranog tr`i{ta ko-je je lojalno drugim konkurentskim zemljama kao{to su Indija, Kostarika, Meksiko, Kuba, Turska, a una{em okru`enju Ma|arska - isti~e Radusin.

Kompanija Afeja bavi se konsaltingom u oblastizdravstva i turizma, a nastala je, kako ka`e na{a sa-govornica, na ugovornom grupisanju nekoliko de-setina zdravstvenih ustanova, ordinacija, poliklini-ka, laboratorija i zavoda za laboratorijsku dijagno-stiku, ~iji su vlasnici na{i eminentni zdravstveni rad-nici, koji su pravovremeno prepoznali mogu}nostii potencijale zdravstvenog turizma.

- Afeja je ugovorna mre`a i vodi~ do pru`alacazdravstvenih usluga bilo da su oni zdravstvene usta-nove, privatna praksa ili zdravstveni radnici. Jedna odva`nih usluga je i re{avanje pitanja pravne za{tite stra-nog pacijenta koji dolazi u Srbiju radi medicinskih uslu-ga i pravne za{tite lekara i zdravstvenih ustanova kaopru`alaca tih usluga. Zamislite situaciju, do{ao je paci-jent na primer iz Engleske, pru`ena mu je medicinskausluga i po povratku ku}i desila mu se neka medicin-ska komplikacija. Da li da se vrati u Srbiju da se to re{i,da li da se obrati lekarima u svojoj zemlji, ko }e snositinovo nastale tro{kove ne samo puta sme{taja, ve} nje-govog odsustvovanja sa posla, naknadnog le~enja usvojoj zemlji i jo{ mnogo toga - ka`e Radusin.

Na`alost, kako ka`e, doma}e osiguravaju}e ku-}e jo{ nisu uklju~ene u ovaj proizvod, a jedina „pre-preka“ je osiguravaju}i proizvod koji bi u njihovoime i za njihov ra~un ponudili strancu. Radusin ka-`e da imaju sveobuhvatnu ponudu usluga, po~ev-{i od stru~nih medicinskih saveta i mnogih progra-ma za prevenciju bolesti, preko najsavremenije di-jagnostike i laboratorija, do vrhunskih stru~njaka izsvih medicinskih grana.

I dok je u svetu plasti~na hirurgija razlog zbogkog se i dalje naj~e{}e ljudi opredeljuju da odu uinostranstvo, u Srbiji je situacija malo druga~ija.

- Odgovor umnogome zavisi od starosnih gru-pa, ukoliko govorimo o mla|im ljudima, na`alostle~enje od bolesti zavisnosti i autizma poprima raz-mere epidemije. Ljudi srednjih godina prevashod-no dolaze zbog ni`ih cena zdravstvenih usluga i naodmor ako su na{i ljudi iz dijaspore i sve raznovr-snije turisti~ke ponude, netaknute prirode, doma-}e hrane, ako su stranci - napominje Radusin.

Spektar tra`enih usluga je {irok, ka`e, i tu nemapravila.

- Najtra`enije usluge podjednako i kod mu{ka-raca i kod `ena su iz oblasti stomatologije, iz pla-sti~ne i rekonstruktivne hirurgije, oftalmologije,dermatovenerologije, a za strane pacijente koji ko-riste na{e usluge u banjama iz fizikalne medicine irehabilitacije. U zadnje dve godine pove}ana je po-tra`nja za uslugama u le~enju bolesti zavisnosti,vantelesne oplodnje i palijativne medicine - napo-minje Radusin.

Kako godine odmi~u, upita i pru`enih usluga je

sve vi{e, a razlozi pozitivnih pomaka su pre svega,kako ka`e na{a sagovornica, zadovoljni pacijenti i {i-renje ponu|enih medicinskih usluga.

- Na{i pru`aoci zdravstvenih usluga stekli su po-verenje stranih pacijenata, ispunili njihova o~eki-vanja, i sve dalje je stvar preporuke „dobrog glasa“.Naravno, uvek ima mesta za pobolj{anje. Sada ra-dimo na redizajnu i izmeni unutra{nje strukture saj-ta-vodi~a za zdravstveni turizam, gde }e pacijenti-ma biti ponu|eno preko 20.000 usluga na{ihzdravstvenih radnika iz cele Srbije - isti~e Radusin.

Prema njenim re~ima, najbrojniji su „zdravstve-ni turisti“ iz dr`ava biv{e Jugoslavije, zatim dijaspo-ra iz Nema~ke, Austrije, SAD, [vajcarske i poslovnisvet koji dolazi u Srbiju zbog sajmova, kongresa.Razlozi dolaska su individualni, a cene usluga, ka-ko ka`e, zavise isklju~ivo od saradnika.

- Rekla bih da su formirane u skladu sa na{im stan-dardom, dakle nisu visoke. Sa druge strane, to zna~i ida su cene ve}ine usluga ni e nego u regionu, {to jejedan od krucijalnih faktora zbog koga nam se ljudiobra}aju i dolaze - isti~e Milica Radusin.

U svetu 14 miliona ljudi godi{nje ide u inostranstvo na le~enje

U Srbiju mladi dolaze da se le~eod bolesti zavisnosti i autizma

Postoje razni zahtevi pacijenata, me|u njima i zanimlji-vi koje je te{ko zaboraviti. „Skoro nam se javila gospo|aod 65 godina sa zahtevom da je spojimo sa estetskimhirurgom da bi uradila himenoplastiku, poprili~no insi-stiraju}i na diskreciji. Naravno, apsolutno po{tovanjeprivatnosti i medicinske tajne je na{e „zlatno pravilo“,tako da ne znamo {ta se dalje doga|alo, ali smo kasni-je od nje dobili poruke zahvalnosti na ulo`enom trudu iljubaznosti“, ka`e Milica Radusin.

Himenoplastika

U poslednje dve godinepove}ana je potra`nja zauslugama u le~enju bolestizavisnosti, vantelesneoplodnje i palijativnemedicine

“G

MilicaRadusin

odnosi i na bolnice. Kako stvaristoje, problem kadra u medicinije problem koji o~ekuje Srbiju,od nivoa srednjih {kola dovisokostru~nih, a pojedineorganizacije izgleda da rade na

institucionalizaciji odlaskakvalifikovanog medicinskogkadra iz zemlje - napominje na{sagovornik.

Vitorovi} tvrdi da potencijalai te kako ima, ali da smo tek uprvim koracima pravljenjainfrastrukture za medicinskiturizam.

- Da bi dalje ozbiljnijenapredovali u ovom zna~ajnomsegmentu, treba razgrani~itiulogu RH centara i ministarstvazdravlja, kao i re{iti problembanjskih hotela i PIO fonda kojipola`e neka prava na vlasni{tvuprema njima, a dr`ava isti tajfond subvencioni{e svake godine.Dokle god imamo nesre|ene ijasno definisane vlasni~keodnose, nema zna~ajnijegnapretka - isti~e Vitorovi}.

I dok se ~eka ozbiljnijinapredak u segmentumedicinskog turizma, ukompaniji Mona, u ~ijemsastavu se nalaze i hoteli Argo,Javor, Mona i Villa Bella mogu

da se pohvale konstantnimnapredovanjem.

- Jako sam zadovoljan jerprvih {est meseci ove godinezavr{avamo sa poslovnimrezultatima na nivou pro{legodine koja je bila rekordna,kako po broju no}enja tako i poprofitabilnosti hotela. Dostiglismo jako visoku popunjenosthotela od 80 odsto u sva tri

objekta u Srbiji. Ono {to smouspeli da pobolj{amo ovegodine jeste nivo satisfakcijegostiju, {to je za dugoro~nostposlovanja izuzetno bitanparametar - ka`e IvanVitorovi}.

Do kraja godine, ka`e,planiraju se dodatna ulaganja usadr`aje hotela poputobele`avanja staza, pro{irenjeotvorenih igrali{ta u hotelu

Javor, oboga}enje wellnesssadr`aja u hotelu ZlatiborMONA kao i pro{irenjekongresnih kapaciteta uz jakakcenat na organizaciju spoljnihaktivnosti koje pru`a Zlatibor uvidu odli~nih uslova zaorganizaciju tim bildinga iizleta. Garni hotel Argo u centruBeograda, isti~e, ulazi u ~etvrtugodinu poslovanja, tj. zrelu fazu.

Na pitanje da li se pla{ekonkurencije jer se hotel Argonalazi svega stotinak metara odHiltona, na kom se radoviprivode kraju, Vitorovi} isti~ekako je Hilton „ne{to odli~no zaBeograd“ i da }e bogatitiponudu hotela sa pet zvezdica ivratiti grad na jedno tr`i{te kojeje opalo poslednjih nekolikogodina.

- Jako dobra mikro lokacijahotela koji uz renovirani Cvetnitrg, Slaviju i Ulicu kralja Milana}e ceo kraj u~initi jo{atraktivnijim. Naravno, na{hotel Argo posluje na skrozdrugom tr`i{nom segmentu idaleko manjim kapacitetima,tako da }e otvaranja Hiltona zanas biti veliki benefit jer }emobiti komplementaran sme{taj za

kongrese i skupove koji tra`ehotele ni`e kategorije uneposrednoj blizini - nagla{avaVitorovi}.

Od planova za ovu godinuVitorovi} izdvaja i gradnju jo{jednog hotela na Dor}olu.Trenutno se, kako ka`e,priprema dokumentacija, a dokraja godine u skladu saplaniranom dinamikomo~ekuje se i po~etak gradnje.

- Bi}e nam potrebno dvegodine da zavr{imo radove iotvorimo hotel i o~ekujemo daceo kraj o`ivi sa ovominvesticijom, mislim pre svegana mikro lokaciju DonjegDor}ola. Beograd do`ivljavainvesticioni bum u hotelijerstvu,ponuda je sve kvalitetnija, kao iputna infrastruktura, bilo

autoputevi, ili avio saobra}aj.Putna infrastruktura je ne{to {todoprinosi razvoju destinacije idr`ava je zaista puno uradila natom polju, uz stabilnost zemlje.Ovde vidimo veliku {ansu jersvaki razvoj Beograda povla~idalji razvoj i unutra{njosti

Srbije, tako da o~ekujemo da seovaj investicioni bum daljeprelije ka drugim delovimaSrbije, na Kopaonik i Zlatibor,{to se ve} de{ava, ali ubrzo i naVrnja~ku Banju, Sokobanju,Ni{, Novi Sad i Pali} - ka`e IvanVitorovi}.

ve}inirehabilitacionihcentara u Srbijile~enje je

zasnovano na starijimmetodama, aparatura jezastarela, objekti su zapu{teni.Ti rehabilitacioni centri ele unekom trenutku da budubolnica, a u nekom hotel. To jenemogu}e i neodr`ivo saaspekta ino, ali i doma}eg gosta,a takvo je stanje sada. Srbija neraspola`e adekvatnimkapacitetima koji bi dali ve}erezultate, tj. tek treba da seuspostavi infrastruktura idefini{e proizvod, ka`e u

razgovoru za Danas IvanVitorovi}, generalni direktorMona hotel management.

Dr`ava je, kako napominje, uve}ini slu~ajeva vlasnik ovihrehabilitacionih centara kojisebe nazivaju hotelima.

- ast izuzecima koji posluju.Ovde imamo dva problema kojiko~e jedan veliki potencijal kojiima na{a zemlja i koji jeneiskori{}en. Prvo jeste da sedr`ava opredeli {ta eli od ovihRH centara, a nema druge negoda se oni privatizuju. Pri tomesam mi{ljenja da ne trebaju svida se privatizuju ve} se moranapraviti strategija {ta treba

ostati u sistemu zdravstvenogosiguranja Srbije, jer ne smemozapostaviti le~enje i banjskioporavak na{ih gra|ana. Timebi se dr`ava re{ila jednogbalasta i podigao bi se kvalitet

kako za na{e gra|ane, tako i zaturiste - isti~e Vitorovi}.

Drugi problem, kako ka`e,jeste kadar.

- Sada imamo situaciju da sena{i cenjen i visokostru~ni

medicinski kadar, doktori,profesori nalaze u ulogamamenad`era RH centara. Pa zarne bi trebalo da oni budu tamogde su najkvalitetniji, da le~e ibave se svojim poslom. Isto se

VIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam VIIturizam

U

Dokle god imamonesre|enevlasni~ke odnose,nema napretka

Ivan Vitorovi}, generalni direktor Mona hotel management

„Nelojalna konkurencija u vidu hotela u vlasni{tvu raznih ministarstava kojiposluju na tr`i{tu je i dalje problem, u tom ve}i {to su ovi hoteli u rangu hotelasa tri zvezdice i kao takvi su konkurencija malim i srednjim hotelima kojiposluju na ovom segmentu, a znamo da mala i srednja preduze}a ~ine okosnicuekonomskog rasta. I dalje je jako puno nelogi~nosti. Na `alost dr`ava nije sepozabavila ovim problemom i dalje je stanje nepromenjeno i tako gubi i dr`avai privatni sektor, a rekao bih da se re{enje ne nazire tj. da se resornaministarstva ekonomije i turizma, pre svega, uop{te ne bave ovim problemom.Postavlja se pitanje za{to?

Nelojalna konkurencija

Da bi dalje ozbiljnije napredovali u ovom zna~ajnom segmentu, trebarazgrani~iti ulogu RH centara iministarstva zdravlja, kao i re{iti problem banjskih hotela i PIO fonda kojipola`e neka prava na vlasni{tvu prema njima, a dr`ava isti taj fondsubvencioni{e svake godine

“

Hotel Hilton jene{to odli~no zaBeograd, obogati}eponudu hotela sapet zvezdica ivratiti grad najedno tr`i{te koje jeopalo poslednjihnekoliko godina

“Ivan Vitorovi}

VIIIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam

teli to turisti~ki radnici dapriznaju ili ne, na razvojturizma, osim stru~nogkadra i turisti~ke ponude,

sve vi{e uti~e i WiFi signal. Jer, tzv. ge-neracije Y i Z i Alfa, koje odrastaju uznajnoviju tehnologiju, donose nove tu-risti~ke trendove. Ovo je zaklju~ak kon-ferencije „Inovacije u turizmu - IT Zla-tibor 2017“, koja je okupila inostrane idoma}e eksperte iz turisti~ke privrede.Da je re~ o armiji potencijalnih turista,svedo~i i podatak da se svake nedelje {i-rom sveta rodi oko 2,5 miliona pripad-nika te nove generacije koji }e odrasta-ti uz tablete i pametne telefone. „Nijetajna da oni ve} sada hotele biraju naosnovu internet podataka i komentarao ja~ini WiFi signala. Prednost je akohoteli imaju i adekvatne aplikacije kojegostima omogu}avaju da se prijave iodjave, zatim da poru~e sobnu uslugu,rezervi{u mesto u okolnim restorani-ma, turisti~ke ture... Sa stanovi{ta on-lajn marketinga i tehnologije, za hoteleje va`no da se predstave HD fotografi-

jama i video-sadr`ajem, da koriste ala-te prilago|ene mobilnim ure|ajima ida imaju pre svega dobar CRS (Centralrezervej{en sistem), ali i sopstveni bu-king, koji pove}ava udeo onlajn rezer-

vacija“, ka`e Boro Bogojevi}, predstav-nik TR Servisis Srbija.

Kad je re~ o Srbiji, Andreas Vogl,ina~e jedan od najpoznatijih svetskihkonsultanata u oblasti turizma i turi-sti~kog menad`menta, isti~e da na{adr`ava raspola`e velikim potencijalomza kreiranje raznovrsnih turisti~kihproizvoda „ali bi turisti~ki radnici mo-rali da shvate da je ovo uslu`na delat-nost“. Prema njegovoj oceni, svrha tu-risti~kog biznisa ne sme da bude pro-fit, ve} zadovoljan korisnik/gost. Sanjim se sla`e i Zvezdan Horvat, stru~-njak sa Adi`es instituta, koji je nagla-sio da dr`ava mo`e i treba da ula`e uobuku ljudi koji se bave ugostitelj-

stvom i turizmom, utoliko pre {to jepored poljoprivrede, turizam najve}ipotencijal koji Srbija ima. „Najve}iproblem je nestru~an kadar. Nije sa-mo va`no da se istakne da hotel imapet zvezdica, ve} je isto toliko zna~aj-no da osoblje zadovoljava kriterijumeza pet zvezdica“, poru~io je Horvat.

U duhu slogana „Otkrijte skriveno“na konferenciji su predstavljeni pozitiv-ni primeri iz prakse, a jedan od njih je ituristi~ka ponuda sela Skorenovac kodKovina. To selo, koje ima tek oko 1.000stanovnika, bele i najve}i broj turisti~kihno}enja - ~ak 8.000 godi{nje, u domenuseoskog turizma. Me{tani tog sela odlu~i-li su da razvijaju turizam po principu

udru ivanja. Posredstvom interneta nji-hova turisti~ka ponuda dostupna je po-tencijalnim gostima {irom sveta, no}enjesa polupansionom i boravi{nim taksamau nekom od doma}instava ko{ta 20 evra,dok za marketing izdvajaju oko tri hilja-de evra godi{nje.

Turisti~ka ponuda sve vi{e se prilago|ava zahtevima Y, Z i Alfa generacije

Cilj ne sme da bude profit, ve} zadovoljan gost

- Podelili smo se na doma}instva koja govore engleski, nema~ki, francuski i {panski. Neko je na-pravio bazen, neko teniski teren, ili vinoteku, a ima i onih koji su svoje dvori{te prilagodili po-rodicama sa malom decom. Bitno je da niko od nas ne gleda samo u svoju avliju. Naprotiv, akojedan doma}in nema slobodnih sme{tajnih kapaciteta, on goste „ustupa“ kom{ijama. Doma-}ini do~ekuju goste, raspore|uju ih prema njihovim interesovanjima i jeziku kojim govore i ~i-ne sve da im boravak bude {to prijatniji. Iskoristili smo dobar geografski polo`aj, odnosno bli-zinu glavnog grada, ali i Deliblatske pe{~are i \erdapske klisure, kao i vinske puteve i napravi-li program zanimljiv turistima - ka`e Dani Erne, jedan od doma}ina iz sela Skorenovac, kod Ko-vina, koji je vrata svog gazdinstva otvorio turistima.

Kom{ijska solidarnost

Nije tajna da novegeneracije ve} sadahotele biraju naosnovu internetpodataka i komentarao ja~ini WiFi signala

“

H

Dunav - jedan od tri prioriteta u srpskom turizmuKrajem pro{le nedelje u Beogradu je odr`ana konferencija „Odr`ivi turizamu dunavskom regionu - nove perspektive“. Ministar trgovine, turizma itelekomunikacija Rasim Ljaji} rekao je da je Dunav jedna do tri prioritetnedestinacije u Srbiji, sa najve}im potencijalom za rast turizma, ali i zaekonomski razvoj regiona kroz koje proti~e. On je istakao kako se dostaradilo na razvoju infrastrukture u protekle tri godine, kao i da ima punoplanova za izgradnju infrastrukture i novih pristani{ta, biciklisti~kih ipe{a~kih staza.

- Pro{le godine sagra|ena su ~etiri pristana na Dunavu, a ove godineo~ekuju se jo{ tri - rekao je Ljaji}.

On je istakao da Dunav ima veliki potencijal, jer povezuje 10 zemalja i120 miliona ljudi, a ima brojne kulturne sadr`aje, 40 kulturnih lokalitetapod za{titom Uneska i vi{e od 30 nacionalnih parkova.

Turizam, prema njegovim re~ima, daje zna~ajan doprinos svetskojekonomiji i pro{le godine je u~estvovao sa 10 odsto u svetskom BDP.

IXu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 . turizam

a samo 135 kilometara od Beograda,na ulazu u \erdap, najve}u i najlep-{u klisuru Evrope, kao svojevrsni ~u-var smestila se Tvr|ava Goluba~ki

grad. Ovoj lepotici Dunava od 2014. godine krozprojekat „Socioekonomski razvoj Dunavskog re-giona u Srbiji“ vra}a se stari sjaj i mada svi rado-vi na rekonstrukciji ovog spomenika kulture odizuzetnog zna~aja jo{ nisu zavr{eni, turisti~ka po-seta u prvih pet meseci ove godine pokazuje daova srednjovekovna tvr|ava postaje zna~ajna tu-risti~ka destinacija u Srbiji.

^injenica da je od po~etka godine do krajamaja u kompleksu Tvr|ava Goluba~ki grad evi-dentirano 19.000 posetilaca iz zemlje i inostran-stva, nagove{tava da za{tita kulturne ba{tine,potpomognuta novcima inostranih fondova, ne-}e ostati samo realizovani projektni zadatak, ve}}e doprineti razvoju lokalne zajednice, regional-nog razvoja i razvoja turizma. Za op{tinu Golu-bac na ~ijoj se teritoriji nalazi Goluba~ka tvr|a-va, koja prema podacima iz 2011. ima tek ne{tovi{e od 8.300 stanovnika od kojih oko 1.200 ra-di, rekonstrukcija tvr|ave ima veliki zna~aj. Nesamo {to }e kule, zidine i bedemi rekonstrukci-jom biti u funkciji adekvatne prezentacije kultur-no-istorijskog nasle|a, ve} i {to }e obnovljenatvr|ava biti motiv za dolazak turista koji }e u Go-lupcu i okolini jesti, spavati, kupovati suvenire,dakle pla}ati usluge koje }e pru`ati lokalna zajed-nica. To zna~i i nova radna mesta koja je pro{log

leta prilikom otvaranja novog tunela i obilaznicenajavio predsednik op{tine Golubac, Neboj{aMijovi}, koji je ukazuju}i zna~aj revitalizacije tvr-|ave za ovu op{tinu, kazao da }e ovde biti poslaza mlade ljude razli~itog profila, {to }e biti pod-sticaj da mladi ostanu u rodnom mestu.

To {to kompletna rekonstrukcija tvr|ave nijezavr{ena ne umanjuje interesovanje posetilaca jerono {to ~ini trenutnu ponudu Tvr|ave Goluba~kigrad o~igledno je dovoljan motiv za dolazak. U no-vootvorenom Centru za posetioce je izlo`ba „Pa-norama vekova“ kojom su predstavljeni vredni ar-heolo{ki nalazi otkrivaju}i bogate slojeve `ivotaovog dinami~nog prostora. Rekonstrukcija i istra-

`ivanja podgra|a su na svetlo dana izneli neo~eki-vane nalaze iz razli~itih epoha, pa su sada u arheo-lo{kom parku za posete dostupni Turski hamam iRimska ku}a. U okviru kompleksa, na mestu kojenadle}u razli~ite ptice \erdapa, poput goluba, ga-leba, malog vranca, male sive i bele ~aplje, veomaretke crne rode osmi{ljen je kutak za posmatranjeptica, navode u Tvr|avi Goluba~ki grad pozivaju-}i istovremeno i na stazu ruja i jorgovana koja vo-di do o~aravaju}ih vidikovaca. Poziv va`i i za vidi-kovac „Zmajev vrt“ koji je poneo ime po despotuStefanu Lazarevi}u, jednom od vladara Goluba~-kog grada, ina~e pripadniku vite{kog reda Zmaja.Njemu u ~ast otvoren je vrt organskog lekovitog bi-lja, a boravak u „Zmajevom vrtu“ ka`u le~i od za-borava. Novina u turisti~koj ponudi je vo`nja {et-nim brodom „Trajan“ zahvaljuju}i kojoj se Golu-ba~ki brod mo`e do`iveti i sa vode.

Ova godina je jo{ uvek deo prve faze funkcio-

nisanja Kompleksa, jer Tvr|ava nije zavr{ena itek sa njenim otvaranjem za posetioce startujedruga, kompletna fazu funkcionisanja, saznajeDanas od direktorke preduze}a „Tvr|ava Golu-ba~ki grad“ dr Iskre Maksimovi}.

- [e{ir kula je zavr{ena, radovi idu dalje, sadase radi na bedemima i drugim poslovima koji ni-su gra|evinski. Tvr|ava je jo{ u skelama koje slu-`e za prenos materijala, a za posete }e biti otvo-rena po~etkom aprila idu}e godine, kao {to je bi-lo i planirano - ka`e Iskra Maksimovi}.

Za gospodaricu Dunava po~inje novi ivot, a unjemu }e kako se planira, nakon rekonstrukcijebiti mesta i za dodatne komercijalne sadr`aje, {to}e uz kompletno ure|enje otvoriti brojna radnamesta i omogu}iti da se od turisti~kih poseta go-di{nje zaradi oko pola miliona evra, a sama Tvr-|ava i Golubac dobiti zna~ajnu poziciju na turi-sti~koj mapi Dunava, Srbije i Evrope.

Kulturni, turisti~ki i ekonomski potencijal Tvr|ave Goluba~ki grad

Preporod Gospodarice DunavaN

Od po~etka godineGoluba~ki grad posetilo19.000 gostiju iz zemlje i inostranstva

“

Fotografije na VIII i IX strani: Tvr|ava Goluba~ki grad

Xu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam

vala, za{ti}eno prirodnodobro, predeo izuzetnihodlika i Avalski toranj save} poznatim kvalitetima

vidika, neometanog na bilo koju stra-nu da se gleda, imaju izuzetan zna~ajza turisti~ku ponudu Beograda i Srbi-je. Vidik sa Avalskog tornja je svakakonajpopularniji kako za Beogra|ane,posetioce iz Srbije, tako i za goste utranzitu i turiste. Koliko je ovo atrak-tivna destinacija, me|u prvih pet u Be-ogradu, najbolje pokazuje statistikagde po podacima JP ‘’Emisiona tehni-ka i veze’’ vi{e od 160.000 doma}ih istranih turista godi{nje poseti vidiko-vac i kafe bar na Avalskom tornju. Ujeku turisti~ke sezone, od aprila doseptembra, samo tokom vikenda to-ranj poseti oko 5.000 ljudi. Tako|e, nazvani~nu statistiku treba dodati i veli-ki broj Beogra|ana i gostiju koji Avaluposete u sopstvenom aran`manu.

Prema re~ima v. d. sekretara za pri-vredu Beograda Milinka Veli~kovi}a,kompleks Avale u celini, za{ti}en kaopredeo izuzetnih odlika i deo podru~-ja posebne namene Avala-Kosmaj, zaGrad Beograd je turisti~ka lokacija odizuzetnog zna~aja koja ima veliki raz-vojni potencijal, naro~ito u oblasti tu-rizma. Sam Avalski toranj nije samostrate{ki va`an telekomunikacioniobjekat, ve} i mesto koje pored doma-}ih i stranih turista, pose}uju dr`avni

zvani~nici i drugi ugledni gosti iz jav-nog i dru{tvenog ivota.

- Od kako su, sredstvima Ministar-stva trgovine, turizma i telekomunikaci-ja, ove sezone otvoreni novi sadr`aji, po-put etno prodavnice, kafea, turisti~koginfo centra i suvenirnice TOS-a, de~jegigrali{ta sa kafeom, multifunkcionalnih

sportskih terena, lifta za osobe sa invali-ditetom, broj posetilaca je pove}an za jo{10 odsto, a o~ekujemo da }e se ostvari-vati kontinuiran rast - ka`e Veli~kovi}.

U tom pravcu idu i ciljevi Sekreta-rijata za privredu koji, kako ka`e Ve-li~kovi}, kontinuirano radi na revitali-zaciji Avale i oboga}ivanju infrastruk-ture. Osim toga, cilj su i novi sportsko-rekreativni, kulturni i drugi sadr`aji.

- Trudimo se da organizujemo i po-mognemo brojne manifestacije i doga-|aje, radimo na razvoju turizma speci-jalnih interesa imaju}i u vidu brojneneiskori{}ene mogu}nosti, primera ra-di, za bicikliste kao segment posebnihinteresovanja. Podr`avamo programerazgledanja grada, manifestacije kojeorganizuju sportski savezi i udru`enja,razvoj programa „mountin biking“ navi{e lokacija - obja{njava Veli~kovi}.On dodaje da }e Grad nastaviti sa aktiv-nostima koje }e popularisati Avalu iAvalski toranj kao turisti~ku atrakciju iafirmisati izuzetnu pri~u o starom tor-nju. Neke od aktivnosti bi}e mobiliza-

cija poznatih li~nosti i gra|ana na pri-kupljanju sredstava, ali i podsticanjeFerijalnog saveza, planinarskih dru{ta-va, izvi|a~a i orijentiraca da organizu-ju vi{e izleta i takmi~enja.

Do sada, zna~ajna sredstva u kom-pletnu izgradnju i sanaciju kompleksatornja 2016. i 2017. godine izdvojilo jeMinistarstvo trgovine kroz projekterazvoja turizma u Srbiji i JP ETV izsopstvenih sredstava. Grad Beograd jepomogao da se asfaltira deo Avalskogputa, a JKP „Zelenilo Beograd’’ je izve-lo radove na ozelenjavanju kompleksa.

- U prethodnoj nedelji izvr{eni suradovi u okviru redovnog odr`avanjasaobra}ajnica na putu koji vodi kaAvalskom tornju, gde su se odr`avaleauto-moto trke. Nastoji se da se izna|etrajnije re{enje za prevoz turista i izlet-nika do na{e najbli`e planine - dodajeVeli~kovi}.

Za sada, tokom sezone posetiocimai turistima na raspolaganju su turisti~-ki autobusi SP Laste i BS tursa i sezon-ska gradska autobuska linije 400, kojasaobra}a vikendom od Tro{arine doAvalskog tornja. U vreme odr`avanjamanifestacija, Grad dodatno poja~avaprevoz, kako bi se omogu}io odlazakve}em broju posetilaca na Avalu.

Turisti~ka organizacija Beograda, usaradnji sa Lastom, organizuje vikendobilaske Avale otvorenim turisti~kimautobusom. U pitanju je turisti~ki pro-gram koji se realizuje godinama za re-dom i koji belezi sve ve}i broj posetilaca.

- Pored Tornja na Avali koji je zna-~ajna i va`na turisti~ka atrakcija na{eggrada, obilaze se i Spomenik nezna-nom junaku, podignutom na mestusrednjevekovnog grada @rnova, i dru-ge lokacije. Turistima je na raspolaga-nju i novootvoreni info centar - ka`uu TOS i dodaju da bi dodatni ugosti-teljski objekti svakako mogli obogatiliponudu sadr`aja koji su na raspolaga-nju posetiocima.

Avala - me|u top 5 turisti~kih destinacija u Beogradu

Vikendom toranjposeti 5.000 ljudi

Gondola tornja ima sedam nivoa od kojih su dva predvi|ena za turiste, a ostali su namenjenitehni~kim ure|ajima. Na visini od 122 metra nalazi se terasa sa vidikovcem, sa koje se prosti-re pogled na {iroku panoramu Beograda, celu [umadiju, Banat i gotovo pola Srbije. Samo trimetra ispod vidikovca nalazi se kafe-bar. Do vidikovca i bara posetioci se prevoze nepunih 40sekundi, pomo}u dva lifta. Na platou ispod „nogu“ tornja i oko njega nalaze se letnja ba{ta, bi-na za kulturno-umetni~ke programe i panoi za izlo`be.

Beograd, [umadija i Banat „na dlanu“

Srednjovekovna tvr|ava @rnov, jedna od {est najzna~ajnijih utvr|enja u Srbiji, sme{tena je nanajvi{em vrhu Avale, na 511 metara nadmorske visine. Sagradili su je Kelti, koji su se, premaocenama arheologa, na tom podru~ju bavili rudarstvom jo{ pre 4.000 godina. Na temeljimautvr|enja Rimljani su kasnije sagradili osmatra~nicu odakle bi ~uvali Singidunum i rudnike naobroncima planine. Kasnije su Srbi tu sazidali tvr|avu, a Osmanlije je potom oja~ale za napadna Beograd. Dobro o~uvani ostaci grada, po odluci kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a, dignutisu u vazduh 1934. da bi se na vrhu Avale podigao spomenik vojnicima poginulim u Prvom svet-skom ratu. Spomenik Neznanom junaku podignut je po nacrtima vajara Kraljevine Jugoslavi-je Ivana Me{trovi}a.

Spomenik neznanom junaku

A

Foto:

ETV

Foto:

ETV

Foto:

ETV

Foto:

ETVPogled na

Beograd

Etno prodavnica

Suvenirnica

De~ije igrali{te

XIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 . turizam

d 1965. godine, kada je sa-gra|en, Avalski toranj jeprvi put ovih dana dobioono {to je turistima i izlet-

nicima vi{e od pola veka bilo preko po-trebno. Na osnovu rezultata sprovede-nih istra`ivanja i ankete o zadovoljstvuposetilaca tornja na Avali, prepoznataje potreba za investiranjem u ovaj zna-~ajan turisti~ki objekat, ka`e na po~et-ku razgovora Branko Gogi}, v. d. di-rektora JP Emisione tehnike i veze.

Otkud ideja i sredstva za to?- Zajedno sa Ministarstvom trgovi-

ne, turizma i telekomunikacija, koje jefinansiralo projekte, dok je ETV u~e-stvovalo sa manjim finansijskim sred-stvima, odlu~ili smo da stranim i doma-}im turistima i izletnicima omogu}imone{to zbog ~ega }e se prijatnije ose}ati,~e{}e dolaziti i du`e zadr`avati. Znalismo {ta konkretno doma}i i strani turi-sti tra`e, a nemaju kada do|u na Aval-ski toranj, pa smo po uzoru na sli~neobjekte u svetu (Be~, Tokio) prilagodili iunapredili na~in informisanja i obave-{tavanja turista bro{urama, katalozima,lifletima. Kona~no }e posle sedam godi-

na, nakon {to su Beogra|ani ponovodobili svoj simbol ili vi{e od pola vekanakon prve izgradnje tornja, ponuda bi-ti zaokru`ena sadr`ajima koje treba daima svaka turisti~ka atrakcija i kojeAvala itekako zaslu`uje: etno prodavni-ca, kafe bar, novo prodajno mesto ula-znica, turisti~ki info-centar, suvenirni-ca Turisti~ke organizacije Srbije, banko-mat-menja~nica i de~ija igraonica. U

prirodnom ambijentu planine Avala, aneposredno uz toranj izgra|eni su iopremljeni: de~iji park sa kafe barom zaroditelje, teretana na otvorenom (sa 12sprava) i sportski tereni (za mali fudbal/rukomet i ko{arku).

Danas mo`emo da ka`emo da smoizgradili ono {to je Tornju i Avali ne-

dostajalo. Turistima doma}im i stra-nim, izletnicima svih uzrasta, sporti-stima, deci i roditeljima, beogradskopopularno izleti{te stavlja na raspola-ganje objekte i terene o kojima se doju~e samo govorilo.

Ovo je najve}a investicija u Aval-ski toranj od njegove izgradnje?

- Avalski toranj od izgradnje i pu-{tanja u rad 2010, nikada nije zavr{endo kraja u turisti~kom pogledu. Turi-

stima je bio dostupan samo vidikovacna 122 metru tornja. Prepoznav{i zna-~aj, ali i nedostatak na ovoj va`noj tu-risti~koj lokaciji, Ministarstvo trgovi-ne, turizma i telekomunikacija je pu-tem Konkursa za dodelu subvencije idotacije za projekte razvoja turizma u2016. i 2017. godini, izdvojilo sredstvaza JP „Emisiona tehnika i veze“ radirealizacije Projekta ure|enja kom-

pleksa Avalskog tornja zbog unapre-|enja turisti~ke ponude. Projekat seizvodio u dve faze. Sa realizacijomprojekata se krenulo 26. jula pro{le go-dine i za 11 meseci smo zavr{ili sve ra-dove. To je svojevrsni uspeh svih nas.Realizacija ovog projekta predstavljanajve}i poduhvat u izgradnji i ure|e-

nju prostora za turisti~ke posete u Sr-biji tokom 2016. i 2017. godine.

Primenjuju}i najvi{e evropske stan-darde i uva`avaju}i svaku kategorijuturista, napravljen je i lift za osobe sa in-validitetom i de~ija kolica, kao i rampaza prilaz de~ijem igrali{tu i drugi prila-zi do ulaza u toranj i bolje povezivanjesvih prate}ih sadr`aja. Uveden je i novimoderniji sistem za kontrolu pristupaposetilaca tornja i prodaju karata (soft-

verska re{enja, oprema i rampe), ~imeje omogu}en jo{ bolji uvid u broj pose-tilaca, kao i bezbednost svakog pojedin-ca. Osim izgradnje brojnih objekata uzatvorenom i na otvorenom prostorukompleksa, paralelno su se izvodili ra-dovi na postavljanju javnog osvetljenja,ure|enju zelenih povr{ina, pro{irenjuprilaza za autobuse, ugradnji putoka-znih tabli, dvogleda na vidikovcu tor-nja. Nije nebitno pomenuti, da su presvih pomenutih radova ulo`ena znatnasredstva ~ime je sanirano, popravljenoili zamenjeno sve {to je bilo neophod-no na samom Tornju, a {to nije ra|enood njegove izgradnje. Najva`niji od tihradova su postavljanje nove hidroizola-cije na svih pet nivoa tornja, celovito re-noviranje terase Vidikovca, sanitarnihprostorija i kompletna sanacija sviho{te}enih delova. Grad Beograd je ura-dio veliku stvar time {to je asfaltirao putod podno`ja do vrha Avale. Kako bi sa-~uvali od zaborava, postavili smo izlo-

`benu vitrinu sa otiscima {aka javnihli~nosti koji su u~estvovali u izgradnjinovog tornja. Me|u 105 betonskih od-livaka sa otiscima {aka nalaze se otisciAne Ivanovi}, Novaka \okovi}a imnogih drugih. Toranj je sada, umnogo ~emu, blistaviji nego {to jebio kada je otvoren.

Kako izgleda digitalizacijeTV u Srbiji dve godine nakonga{enja analogne televizije?

- Prelazak na digitalnoemitovanje televizijskog sig-nala smo zavr{ili 7. juna2015, pre roka odre|enogu @enevi i dobili priznanjeiz Evrope, dok neke zemlje uokru`enju jo{ uvek nisu za-vr{ile ovaj proces. O kvalitetudigitalne slike i tona nabolje moguda govore sami gledaoci. Sve {to odnjih saznajemo kao i na{a istra`iva-nja govore da su gra|ani Srbije do-bili najkvalitetniji digitalni signali mogu}nost prijema minimum20-ak TV programa. Imamo di-gitalnu tehnologiju kakvu uovom trenutku, na celoj svojojteritoriji, nema vi{e od pet-{est dr`avau Evropi. Srbija ima i ve}u pokrive-nost stanovni{tva digitalnim signalomod proseka najrazvijenijih evropskihdr`ava koja iznosi 98,37 odsto.

Posebno se ponosimo {to smo uSomboru i Kikindi sagradili dve im-presivne, potpuno nove, emisione sta-nice sa antenskim stubovima visineod po 105 metara i danas besprekor-nim signalom pokrivamo {ire regijeoko njih. Pu{tanjem u rad emisionihstanica u Somboru i Kikindi pokrilismo digitalnim signalom u Vojvodini1.945.436 stanovnika ili 99, 71 odstood ukupnog broja stanovnika Vojvo-dine. Ostalo je da tokom ove i nared-ne godine digitalnim TV signalom po-krijemo i mesta u zale|u Vr{a~kogbrega: Markovac, Gudurica, Malo Sre-di{te i deo Velikog Sredi{ta, do kojihTV slika nije dopirala ni u vreme ana-logne televizije. Time bi Vojvodinupokrili digitalnim TV signalom sa sko-ro 100 odsto. Uspe{no smo obnovili165 emisionih stanica, bez ~ega tako-|e ne bismo uspeli da zavr{imo procesdigitalizacije. Nacionalni, regionalni ilokalni TV emiteri zadovoljni su kvali-tetom usluge koje im pru`amo, opre-mom koju posedujemo i zna~ajno ve-}om zonom pokrivanja u odnosu naanalognu eru. U skladu sa evropskimpreporukama, prelaskom na digitalnoemitovanje televizijskog programa,oslobodili smo frekventni spektar iz-nad 800 megaherca, ~ime je dr`avaprodajom tih frekvencija mobilnimoperaterima, zaradila 105 milionaevra. Iz navedenog je o~igledno da jedigitalizacija svima donela korist.

Da li ste po~eli sa vra}anjem kre-dita EBRD-u, uzetog za zavr{etakprocesa digitalizacije?

- Dve rate za otplatu kredita su stiglena naplatu. Obe su ispla}ene u ugovo-renim rokovima. Ipak jedan od uslovaza dobijanje kredita od Evropske ban-ke za obnovu i razvoj, bio je da i Radio

televizija Srbije, kao na{ najve}i kori-snik, potpi{e Ugovor i pla}a uslugeemitovanja. Sa RTS-om jo{ uvek nijepotpisan Ugovor, ali se nadam da }emoi to pitanje re{iti veoma brzo. Imali smorazgovore, nastavljamo dalje sa prego-vorima i siguran sam u veoma brz i po-zitivan ishod tih razgovora, uz punorazumevanje za realne probleme sa ko-jima se i RTS suo~ava.

Mo`ete li da stvorite neki novi iz-vor prihoda?

- Poku{avamo da do|emo do no-vih izvora prihoda. JP ETV je pro{legodine zajedno sa Telekomom Srbijaosnovalo preduze}e „mts AntenaTV“,kako bi iskoristili slobodne kapaciteteu tre}em multipleksu. To je „Pay TV“servis, dostupan svima koji TV signalprimaju putem krovne ili sobne ante-ne. Na ovaj na~in smo ponudili gra|a-nima paket raznovrsnih programa.Promotivna akcija traje do kraja avgu-sta i ko{ta 599 dinara mese~no. U pa-ketu su 23 razli~ita programa odsportskih (Arena 1,2,3,4,5), crtanih,filmskih, kulturno-obrazovnih, poljo-privrednih. Na ovaj na~in bi gra|anikoji se odlu~e za ovaj paket u prosekumogli da gledaju minimum 45 TVprograma.

Branko Gogi}, v. d. direktora JP Emisione tehnike i veze

Ugledali smo se na Be~ i Tokio

Specijalni dodatak lista DanasUrednica: Ljiljana Bukvi} Novinari: Jelena Bujdi} Kre~kovi}, Ivana Nikoleti}. Mirjana Stevanovi} Marketing: Vesna La}arak Korektura: Ana Ron~evi}, Marjana Stevanovi} Grafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}

U „Muzeju, Galeriji, [koli“ izlo`eno je vi{e stotina ure|aja, koji prikazuju razvoj radiotehnike ielektronske tehnologije, od otkri}a i prve upotrebe pa do dana{njih dana. Izlo`en je veliki brojraritetnih ure|aja koji su izvan upotrebe vi{e od pola veka, a jo{ uvek su u funkciji, kao i vi{e od200 pejza`nih, tehni~kih i radnih fotografija velikih formata, koje predstavljaju emisione sta-nice i `ivot u njima, a autorska su dela in`enjera.

Kroz istoriju emisione stanice

Planiramo da izgradimo jo{ neke pogodnosti za turiste na kompleksu Avalskog tornja, kako biToranj u turisti~kom smislu bio aktivan 365 dana u godini. Pripremamo izradu planova za di-gitalizaciju radija u standardu DAB+, {to je trenutno jedna od glavnih tema u Evropi. Stalo namje da obnovimo postoje}u FM mre`u kojom emitujemo programe Radio Beograda i Radio No-vog Sada. Na tome ozbiljno radimo i da nemamo finansijskih problema ve} bi je opremili naj-modernijom tehnologijom. [irenje postoje}e mre`e za digitalnu televiziju, gde god nam to tehni~ki uslovi dozvoljavaju,kako bismo pove}ali procenat pokrivenosti stanovni{tva. Uvo|enje novih tehnologija i servisau postoje}oj mre`i (HbbTV, audio deskripcija, titlovanje sadr`aja) je ne{to na ~emu }emo stal-no morati da radimo kako bismo pratili nova tehnolo{ka dostignu}a. To su neki od planova zarealizaciju u toku ove godine.

Planovi

“Ostalo je da tokom ove inaredne godinedigitalnim TV signalompokrijemo i mesta uzale|u Vr{a~kog brega:Markovac, Gudurica,Malo Sredi{te i deoVelikog Sredi{ta, dokojih TV slika nijedopirala ni u vremeanalogne televizije

O

Foto:

ETV

Branko Gogi}

Vidikovac

XIIu t o r a k , 4 . j u l 2 0 1 7 .turizam