uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 16/srpski.pdf · činjenicu da je za uspešno uključivanje u osnovnu školu potrebno određeno predznanje, startna pozi-cija

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović, dipl. ing. poljoprivrede

Urednik teme broja:Duško Jovanović, dipl. ing. poljoprivrede

Redakcija:Dragana Rajić

Snežana Dimić, dipl. pedagogZita Farkaš, dipl. ph

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica, dipl. psiholog

Prevod na romski jezik:Igor Dimić, strukovni vaspitač

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar, dipl. filolog anglista

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

uvodna reč

Dragi čitaoci,

Hajde da nastavimo da zajedno kreiramo naš mesečnik, da biste njegov izlazak iz štampe sa većim nestrpljenjem čekali, da biste ga radije čitali, drugima pokazivali i dugo čuvali...

U prethodnom broju smo vam pružili moguć-nost da komentarišete naš list i sugerišete i predla-žete izmene i teme, kada su tekstovi u pitanju.

Ali postoji još jedna mogućnost koju bismo želeli da vam ponudimo...

Mi bismo voleli da zajedno kreiramo i svet u slikama. Zbog toga vam pružamo mogućnost da, na naše ogromno zadovoljstvo, postanete saradnik naše male redakcije. Ukoliko imate u svojoj arhivi foto-grafiju koju ste lično napravili, a za koju smatrate da je dovoljno rečita i pored toga želite da je podelite sa nama i našim čitaocima, možete je poslati na e-mail adresu: [email protected] i mi ćemo je, ukoliko je redakcija izglasa, objaviti pod vašim imenom kao foto-meseca.

Rok za slanje fotografija je 20. u mesecu. Ukoliko zakasnite, vaša fotografija će ući u izbor za foto-meseca sledećeg broja. Sve fotografije ćemo čuvati u arhivi i one nikada neće prestati da budu konkurencija novopristiglim fotografijama.

Pored kvaliteta fotografije u tehničkom smislu, jedini kriterijum, kada su teme u pitanju, jeste taj da fotografija treba da se (na direktan ili metaforičan način)odnosi na romsku populaciju. Ostalo prepu-štamo vašoj mašti.

Nadamo se uspešnoj saradnji,

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: vaspitači sa romskog smera

- Ovo je drugi put da konkurišem. Prvi put na Krimi-nalističko-policijskoj akademiji u Zemunu nije dobro prošlo. Ideju da ponovo pokušam sam dobio od direktorke Dragane Dimitrov, Kancelarije za inklu-ziju Roma i naravno mog mentora Dragana Popova. Oni su mi mnogo pomogli finan-sijski, pokrili su mi troškove upisa, lekarskog pregleda i putovanja. Na akademiji sam radio dva psiho-testa i tri testa ličnosti. Sve sam prošao. Kada su stigli rezultati, ustanovili su da sam previše emotivan. Psiholog mi je predložio da se, posto sam emotivan, oprobam u radu sa decom. Tu sam saznao da moja monitorka Merima Nika završava za vaspitača, na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspi-tača „Mihailo Palov“ u Vršcu.

Odmah sam je pozvao i pora-zgovarao sa njom. Ona mi je mnogo pomogla i dala gomilu informacija o toj školi. Veoma mi se svidelo, jer ako je završim dobijam mogućnost da radim sa decom, a ja zaista volim decu.

Inače, pomenuo sam da sam stipendista projekta „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje škole u AP Vojvodini“, i mi smo – svi maturanti uklju-

čeni u ovaj projekat – čak imali organizovanu posetu Visokoj školi, i tom prilikom se moja želja da budem vaspitač učvr-stila. Već uveliko se pripremam za prijemni ispit. Krajem juna je prijemni iz dva predmeta - romskog jezika i opšte informi-sanosti. Nadam se da ću polo-žiti i upisati se.

Preorijentisan na rad sa decomSrednjoškolac, maturant, Danijel Vojnov govori o tome na koji je način saznao da nije po prirodi svoje ličnosti za studiranje na policijskoj akademiju, već da je kao stvoren za rad u vrtiću.Na osnovu njegovih reči konstatujemo: nema veze ako smo pali, važno da smo ustali.

Danijel Vojnov

Danijel Vojnov

Foto

: Iz

arhi

ve D

anije

la V

ojno

va

Foto

: Iz

arhi

ve D

anije

la V

ojno

va

3Dekada Roma u AP Vojvodini


Prvom diPlomcu Posao se smešiDirektor Kancelarije za inkluziju Roma je obećao da će, uz podršku predsednika Vlade AP Vojvodine dr Bojana Pajtića, zaposliti u struci prvog romskog studenta koji diplomira na Visokoj školi struk-ovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihajlo Palov” u Vršcu.

“Moje kolege i mene je ovo dodatno motivisalo. Svako od nas želi stalan posao, pa smo se dodatno potrudili kako bismo ostvarili svoje snove. Ispiti su bili teški, ali nama to nije pred-stavljalo problem s obzirom na motivaciju koja nam je data. Meni su ostala tri ispita za septembarski rok i znam da ću ih položiti i da ću krajem septembra diplomirati. Drugim kolegama je ostalo nešto više, ali to ne mora sigurno da znači da oni neće diplomirati pre mene. Za sada je neizvesno ko će on nas četvoro diplomirati prvi”, ushićena je apsolvent-kinja Merima Nika.

ukratko o školi

Školovanje učitelja u Vršcu datira još od 1854. godine, kada je osnovana Nemačka učiteljska škola. Vaspitačko odeljenje je

otvoreno 1949. godine, kada je pedagoška akademija trans-formisana u Višu školu za obra-zovanje vaspitača, dok je akred-itaciju dobila 2007. godine i naziv preimenovala u Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Mihailo Pavlov.

Na Visokoj školi postoje osnovne strukovne i specijalističke studije. Na osnovnim studijama ima dva smera: strukovni vaspitač i vaspitač dece jaslenog uzrasta. Specijalističke studije podra-zumevaju smerove: speci-jalista za afirmaciju dečjeg stvaralaštva i specijalista za pripremni predškolski uzrast.

romski smer

Romski smer za obra-zovanje vaspitača je otvoren školske 2009/2010. Svečano

otvaranje smera bilo je orga-nizovano 01. oktobra 2009. godine.

Ovaj smer je otvoren inicijativom Kancelarije za inkluziju Roma, odnosno sara-dnjom Pokrajinskog sekretari-jata za obrazovanje, direktora Kancelarije Duška Jovanovića i direktorice Visoke škole Grozdanke Gojkov. Studen-tima je omogućeno bezbrižno studiranje. Obezbeđen im je besplatan upis godine, besplatne prijave ispita i overe semestara. Obezbeđeni su im i besplatni udžbenici i instrumenti ( 2 sintisajzera), kao i stanovanje u internatu. Svaki student mesečno dobija stipendiju od Kancelarije, u iznosu od 6000 dinara, koju najčešće koristi za uplatu internata i obroka u menzi. Dva računara donirana su studentima, kao nagrada za dosadašnje uspehe i podsticaj za buduće. Jedan je smešten u biblioteku, dok je drugi u internatu. Studenti su posetili Bukurešt, upoznali svoje kolege sunarodnike i prisus-tvovali predavanju profesora Jona Saragua.

Studijski program struk-ovni vaspitač – romski smer traje 3 godine (šest semestara). Svake godine studente čeka polaganje 14 ispita, većinom stručnih, pedagoških. Studenti su obavezni da prisustvuju predavanjima. Svaki semestar sadrži po 6 obaveznih predmeta i jedan iz maternjeg – romskog

Foto

: Iz

arhi

ve M

erim

e N

ike

Merima Nika


jezika, dok se u drugoj godini sluša po dva ispita na romskom u oba semestra. Prema tome, studenti romskog smera se od ostalih razlikuju po tome što pohađaju predavanja i iz mater-njeg jezika.

Predavači izbornih pred-meta su stručnjaci iz svojih oblasti. U prvom semestru, studenti slušaju predmet romski jezik kod profesora dr Rajka Đurića iz Beograda i asistent-kinje mr Marije Aleksandrović iz Novog Sada. Dvosemes-tralni predmet vokalno-instru-mentalni program, koji studenti slušaju u drugom i trećem semestru, predaje profesor mr Zoran Mulić iz Novog Sada. Evropski kontekst je predmet koji se sluša, takođe u trećem semestru i to kod profesora Rajka Đurića. U četvrtom semestru, predmeti iz maternjeg jezika su književnost za decu i kultura govora, koje studen-

tima predaju profesor Đurić i njegova asistentkinja Marija Aleksandrović.

Po završetku studija, studenti romskog smera će dobiti zvanje strukovnog vaspitača( na srpskom i romskom jeziku) i biće u odnosu na ostale, u pred-nosti za zaposlenje.

Do sada su tri generacije studenata upisale ovaj smer. Ove godine je velika pažnja poklonjena informisanju učenika o pominjanoj školi, te se očekuje njihova velika zain-teresovanost.

Prezadovoljna uslovima za studiranje

Studentkinja Visoke škole Merima Nika, istakla je zado-voljstvo zbog svog opredeljenja za ovaj smer. Izuzetno je zado-voljna saradnjom sa profe-sorima i direktoricom škole. Rekla nam je da njoj i njenim kolegama nije bilo lako kada su došli u novu sredinu, s obzirom na to da niko od njih nije iz Vršca i dodala: “Prvi utisci koje smo stekli kada smo se uselili u internat su bili jako lepi, svi su nas sa osmehom pozdravili, što nas je ohrabrilo. Svuda su nam poželeli dobrodošlicu. Nikada nismo osetili bilo kakav oblik diskriminacije, bilo od kolega ili profesora. Uslovi za studiranje u Vršcu na Visokoj školi su odlični. U internatu se osećamo kao kod svoje kuće, hrana u menzi je predivna i raznolika i svi se lepo družimo i sarađujemo. Pravo je zado-voljstvo studirati na svom maternjem jeziku. Radujemo se činjenici da ćemo moći da podučavamo i vaspitavamo i romsku decu, kojoj je potrebno

posvetiti veliku pažnju već u predškolskoj ustanovi. Nadam se da će našim zaposlenjem u struci roditelji romske dece biti zadovoljni i da će steći poverenje u nas.”

Na pitanje da li je teško studirati na Visokoj školi, Merima nam kaže da je pred njima mnogo učenja i čitanja, ali da se sve to sa uspehom i na vreme može savladati, tako da ispite redovno polažu, što je rezultat njihovog perma-nentnog rada i dobre saradnje sa kolegama i profesorima. Požalila nam se da trenutno ona i njene kolege imaju poteškoća u vezi sa polaganjem jednog ispita, koji je prilično obiman, ali da se ozbiljno pripremaju, u čemu im pomažu starije kolege svojim iskustvom i savetima. “Zahvaljujući našoj slozi ne postoji ni jedan problem koji ne možemo da rešimo!”, dodala je.

Romima se pružila šansa da steknu visoko obrazovanje na svom maternjem jeziku. Vršac pruža nešto što se ne pruža nigde u čitavoj Evropi. Buduće vaspitače sa romskog smera, po završetku studija čeka zapos-lenje u struci. Nemaju nikakvih obaveza prema Kancelariji, Sekretarijatu ili Visokoj školi, ali imaju moralnu obavezu da pomognu svoju naciju i mališanima predškolskih ustanova pruže dobru osnovu za uključivanje u osnovnoškolski obrazovno-vaspitni sistem.

Dragana Dimitrov


U obrazovno-vaspi-t nim ustanovama je prisutan mali broj Roma, što rezul-tira nepoverenjem romskih porodica prema tim usta-novama. S obzirom na činjenicu da je za uspešno uključivanje u osnovnu školu potrebno određeno predznanje, startna pozi-cija romske dece je znatno lošija u odnosu na ostalu, upravo zbog toga što rodi-telji svoju decu ne šalju u predškolske ustanove. Pretpostavljamo da će se to stanje popraviti kada za vaspitače budu odabrani njihovi sunarodnici koji se u Vršcu školuju za romske vaspitače.


Tema broja: vaspitači sa romskog smeraFo

to: M

ina

Kar

adži

ć


Intervju: Marko Radosavljević, direktor Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa

dug sPisak delatnosti uPraveMeđu zaposlenima u Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa je i jedna mlada viso-

koobrazovana žena romske nacionalnosti. To je bio naš povod za razgovor sa direktorom Uprave Markom Radosavljevićem, koji nam je objasnio šta je zapravo Uprava za zajedničke poslove, koji su njeni zadaci i koje sve službe obuhvata. Na kraju smo ga upitali i hoće li biti nastavljena politika zapošljavanja mladih stručnjaka, koji pripadaju nekoj od nacionalnih zajednica.

Intervju

* Kako i kada je nastala Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa?

− Vlada AP Vojvodine je, početkom juna 2010. godine, donela Odluku o Upravi za zajedničke poslove pokrajin-skihorgana, na osnovu koje je tadašnja Služba za opšte i zajedničke poslove nastavila da radi pod sadašnjim nazivom. Uprava obavlja stručne, tehničke i zajedničke poslove za Skupštinu i VladuVojvo-dine, pokrajinsku upravu - sekretarijate i pokrajinske posebne upravne organizacije - zavode i direkcije, Pokrajin-skog ombudsmana, za Pokra-jinsko javno pravobranilaštvo i za službe ili uprave za stručne i tehničke poslove za potrebe pokrajinske vlade.

* Koje su osnovne delat-nosti Uprave?

− Na osnovu Odluke o

Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa, obavl-jamo normativno-pravne, opšte pravne, stručno-operativne i administrativne poslove u vezi sa imovinom AP Vojvodine, pripremu akta u vezi sa imov-inom Pokrajine i poslove u vezi sa zakupom poslovnog pros-tora.

Uprava obavlja i pravne, stručno-operativne i admin-istrativne poslove iz oblasti javnih nabavki, a među njenim delatnostima su i materijalno-finansijske, računovodstvene, stručno-operativne i statističke delatnosti u vezi sa izradom izvršenjem finansijskog plana i plana nabavki, popisom imovine AP Vojvodine, osigu-ranjem i izvođenjem eviden-cija o javnim nabavkama.

Informatički i stručno-operativni poslovi iz oblasti informacionih tehnologija, telekomunikacija i štampe,

investicione izgradnje, tekućeg i investicionog održavanja poslovnih objekata AP Vojvo-dine, poslovi fizičkog i tehničkog obezbeđenja i sprovođenja mera protiv-požarne zaštite, kancelarijskog poslovanja, pružanja ugostiteljskih usluga u internim restoranima poslovnih objekata pokrajine i organizo-vanje rada Odmarališta “Vojvo-dina” sa depadansom u Igalu, prevoza službenim automo-bilima i održavanje vozila - sve to su poslovi sa dugog spiska delatnosti Uprave koja ima svojstvo pravnog lica, dok se njen rad finansira iz budžeta AP Vojvodine.

* Ima li Roma i Romkinja zaposlenih u Upravi?

U Upravi je od prošle godine zaposlena jedna Romkinja sa visokom stručnom spremom, a na drugim dosadašnjim konkursima nije bilo slučajeva da se javi još neko romske nacionalnosti.

* Kakvu to poruku šalje romskoj zajednici?

− Vrata Uprave za zajedničke poslove otvorena su stalno, za sve mlade i obra-zovane kadrove kako romske, tako i drugih manjinskih zajed-nica.

Snežana Dimić

Foto

: Min

a K

arad

žić


Intervju: predsednik Opštine Žabalj Čedomir Božić

Znanjem do investicija

* Problem nezaposlenosti predstavlja jedan od primarnih uzroka siromaštva i svih posle-dica koje ono nosi. Kakvi su Vaši planovi za rešavanje problema nezaposlenosti u opštini Žabalj?

- Prvo bih istakao da je najvažnija participativnost na kojoj sam insistirao prilikom kreiranja lokalne vlasti. To je vrednost koju moramo da zastupamo, a predstavlja je uključenost građana u rešavanje određenih problema. Ukoliko postoji saradnja, najlakše ćemo rešiti probleme koje su ispred sebe postavili građani opštine Žabalj, pa i mi kao lokalna vlast. Jedan od osnovnih ciljeva, u naredne četiri godine, jeste smanjivanje stope siroma-štva i podizanje životnih stan-darda naših građana. Problem siromaštva ćemo rešavati otva-

ranjem industrijskih zona, stva-ranjem poslovnog ambijenta i uslova koji će privlačiti strane i domaće investitore. Otvaranje poslovnih pogona, radi zapo-slenja naših građana i rešavanja problema nezaposlenosti, odra-ziće se i na povećanje životnog standarda građana, tj. time ćemo rešiti problem siromaštva.

* Da li mislite da bi se na taj način problem siromaštva mogao dugoročno rešiti? Kako obezbediti sredstva za sman-jenje stope nezaposlenosti?

Najbitnije je ulagati u znanje, jer ćemo znanjem doći do investicija. To je jedan od prioriteta naše lokalne vlasti. Pre svega, stvoriti jaku vezu sa školama i uspostaviti dobru saradnju, kako bi se što više sredstava ulagalo u one naučne discipline koje će kasnije dopri-

neti privredi opštine Žabalj. Na taj način će se stvarati kvalitetni kadrovi.

* Planirate li da u projekte koje ćete realizovati uključite i osobe sa invaliditetom?

- Naravno da će osobe sa invaliditetom biti uključene u sve projekte opštine Žabalj. Na njih ćemo posebnu pažnju obratiti prilikom zapošljavanja. Imamo izuzetnu saradnju sa udruženjima koja rešavaju probleme osoba sa invalidi-tetom i stojimo im na raspola-ganju.

* Kakav je položaj žena u Vašoj opštini? Poštuje li se rodna ravnopravnost tj. da li žene uživaju sva prava kao i muškarci?

- Rodna ravnopravnost mora da se poštuje, i opština Žabalj će, pored svih vrednosti i ciljeva koje smo postavili kao lokalna vlast, akcenat da stavi na ovaj veoma bitan segment ljudske ravnopravnosti.

* Da li će opštinska vlast

stajati na usluzi građanima?- Da. Opštinska vlast će

biti servis građana, tj. biće društveno odgovorna vlast.

* Iza sebe imate već četiri godine iskustva u radu u prethodnoj vlasti. Da li će to biti

Kroz razgovor sa predsednikom Opštine Žabalj Čedomirom Božićem, diplomiranim ekonomi-stom, smo razgovarali o planovima vezanim za rad i razvoj opštine, o realizovanju radne zone i smanjenju stope nezaposlenosti, njegovom putu do pozicije na kojoj se nalazi i učešću građana u donošenju odluka i rešavanju problema. Napominjemo da je Čedomir Božić jedan od najmlađih predsednika opštine u Srbiji, od uvođenja demokratije devedesetih godina.

Intervju

Čedomir Božić, predsednik opštine Žabalj

Foto: iz arhive opštine Žabalj


motiv i razlog da mladi, obra-zovani ljudi iz Vaše opštine, ali i van nje, dođu i pomognu da strategija pokrajine Vojvodine bude vidljiva i održiva?

- Mislim da moje godine života, prethodno iskustvo i učešće u vlasti, mogu dati elan svim mladim ljudima na teritoriji opštine Žabalj, ali i onima koji su izašli iz nje, da daju svoj doprinos i pomognu koliko mogu. Svi su dobrodošli i očekujem da zajedno učestvu-jemo u realizaciji strategije opštine Žabalj.

* Po kom principu funkcio-nišete?

Opština Žabalj insistira na projektima. U toku je formi-ranje posebnog tima za lokalni ekonomski razvoj, formirali smo tim za ruralni razvoj i imamo tim za inkluziju Roma. Objedinićemo timove i apli-cirati prema fondovima AP

Vojvodine, republike Srbije, a takođe i prema fondovima EU.

* Pošto će opština Žabalj funkcionisati u timovima, koliko vam je bitna edukacija timova, praćenje promena i inovacija? Da li radite na tom polju?

- Timovi se konstantno edukuju i često prolaze obuke. Investiramo u znanje naših ljudi. Znanjem možemo doći do otvaranja novih investi-cija, radnih mesta, poboljšanja životnog standarda.

* Da li će javnost imati uvid u poteze ove lokalne samo-uprave?

- Rad opštinske uprave i organa lokalne vlasti će biti transparentan.

* Kao jedan od najmlađih predsednika opštinske uprave, planirate velike promene. Da li su one izvodljive? Da li Vaš primer može da utiče na veće angažovanje mladih ljudi?

- Mogu reći da sam na vreme dobio šansu. Sve sam svojim radom postigao, sam. Preko projekata, zalaganja i učestvovanja, te saradnje sa građanima, što se kasnije odra-zilo na zvanje predsednika lokalne samouprave.

Mislim da sam trenutno najmlađi predsednik opštinske uprave u Republici Srbiji, što treba da je dodatni podstrek mladim ljudima da se aktivno uključe u rad svojih lokalnih samouprava, ne samo u opštini

Žabalj, nego i na teritoriji cele Republike Srbije. Samo svojim idejama mogu promene sredinu i svoj položaj za bolju buduć-nost.

* Rekli ste da ćete za sto dana sazvati konferenciju za štampu, na kojoj ćete izložiti svoje rezultate? Kakvi su Vam planovi?

- Da, za sto dana rada lokalne vlasti, sazvaćemo konferenciju za štampu na kojoj ćemo predstaviti naše rezultate. Od svih se očekuje da iznesu rezultate rada, od radnika opštinske uprave, do funkcio-nera u lokalnoj vlasti. I naravno, ta pomenuta dinamika „sto dana rada lokalne vlasti“ će se nastaviti i mi ćemo konstantno obaveštavati medije.

* Šta poručujete građa-nima?

- Moram da napomenem da smo ispoštovali transparentnost i rad u lokalnoj samoupravi. Poruka je da je lokalna samo-uprava servis građana i da su građani najbitniji u radu lokalne samouprave. Samo učešće građana i njihovo ocenjivanje našeg rada dovodi do toga da napredujemo, i na taj način može da se postavi onaj zado-voljavajući konsenzus između građana i predstavnika vlasti.

Snežana Dimić

„Mislim da sam trenutno najmlađi predsednik opštinske uprave u Republici Srbiji, što treba da je dodatni podstrek mladim ljudima da se aktivno uključe u rad svojih lokalnih samouprava, ne samo u opštini Žabalj, nego i na teritoriji cele republike Srbije. Samo svojim idejama, mogu promene sredinu i svoj položaj za bolju budućnost.“

IntervjuFo

to: i

z ar

hive

opš

tine

Žaba

lj


Ivan Jovanović koordinator za romska pitanja

doPrinosi raZvoju oPštineOpština Pećinci je smeštena u Donjem, ravnom Sremu. U njoj živi oko dvadeset i jedna hiljada

stanovnika. Povoljan saobraćajni i geografski položaj, blizina Beograda i nekoliko velikih privrednih centara u Vojvodini, aerodrom “Nikola Tesla “, raznoliki prirodni resursi - samo su deo potenci-jala opštine. U atraktivnoj radnoj zoni “Šimanovci” u poslednjih desetak godina uspešno posluje nekoliko velikih kompanija, što je pokrenulo razvoj čitave opštine, pa su Pećinci postali sinonim za uspešnu lokalnu samoupravu.

„Uprkos ubrzanom ekonomskom razvoju, u Pećincima još nema rešnja za mnogobrojna otvorena pitanja socijalnog položaja Roma”, kaže koordinator za romska pitanja i predsednik Udruženja građana „Romano anglunipe” Ivan Jovanović. On podseća na to da je zapošljavanje jedan od najvažnijih zadataka posta-vljenih u Dekadi Roma i da se rešava veoma teško, nije na očekivanom nivou.

„U Pećincima ima neko-liko romskih naselja, u nekima od njih uslovi za stanovanje su izuzetno teški”, priča Jova-nović, koji je bio prvi pred-sednik Udruženja Roma u Vojvodini. Kaže da u nekim od romskih naselja još nema ni osnovne infrastructure, vode,

struje, asfaltiranih ulica.Uprkos tome što još nije

sistematizovano radno mesto koordinatora za romska pitanja u Opštini Jovanović kaže da je uspešno ostvareno nekoliko projekata čiji je osnovni zadatak bio da doprinesu boljem soci-jalnom položaju pripadnika romske zajednice.

Njihova tri projekta u oblasti zdravstvenog prosveći-vanja i unapređenja brige o zdra-vlju, ostvarena su u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i peći-načkim Domom zdravlja. Prva dva bavila su se unapređenjem reproduktivnog zdravlja i njima su bile obuhvaćene žene od 15 do 65 godina. Treći se bavio suzbijanjem zaraznih bolesti i takođe je naišao na dobar odziv pripadnika romske zajednice.

„U ostvarivanju ljud-skih prava pripadnika romske zajednice postignuti su odre-đeni rezultati”, ocenjuje Jova-nović, „ali time ne možemo biti potpuno zadovoljni. Ono u čemu smo uspeli jeste pružanje neophodne pomoći sunarodni-cima koji su socijalno najugro-ženiji”, kaže Jovanović i priseća se kako je obezbeđen novac za dogradnju jedne prostorije u porodičnoj kući Stevana Fili-povića.

Svih jedanaest članova te porodice živelo je u prosto-riji punoj vlage, u kojoj nije bilo ni elementarnih uslova za pristojan život.

Dvanaestočlana porodica Željka Jovanovića iz sela Ašanji živela je teško, navodi Ivan još jedan primer:

„ U saradnji sa Mesnom zajednicom Ašanja i Opštinom-Pećinci, dodelili smo toj poro-dici kuću na korištenje, a takvih primera ima još”.

Ipak ono čega se Ivan Jovanović najradije priseća je prvi njegov uspeh - kada je za romsku decu u pećinačkoj opštini obezbedio besplatne udžbenike.

Snežana Dimić

Koordinator za romska pitanja

Ivan Jovanović sa korisnicima

Foto

: iz

arhi

ve Iv

ana

Jova

novi

ća


Promocija obraZovanja

Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine već pet godina uzastopno, u cilju informisanja o povlasti-cama koje se pružaju romskoj populaciji, organizuje tribine namenjene romskoj deci, njihovim roditeljima, koordi-natorima za romska pitanja, pedagoškim asistentima, pred-stavnicima romskih nevladinih oganizacija i drugim licima koja su uključena u proces inkluzije Roma.

Ovoga puta tribine su orga-nizovane u saradnji sa Pokra-jinskim sekretarijatom za obra-zovanje, upravu i nacionalne zajednice, tj. predstavnicima projekta “Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje škole u

AP Vojvodini”. Održane su u Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Zrenjaninu, Žablju, Staroj Pazovi i drugim centrima gde je zabeleženo postojanje velikog broja romskih učenika.

Pored mnogih srednjih škola u kojima su organizo-vane, tribina je organizovana i u Osnovnoj školi “Veljko Vlahović” u Šangaju. Inicijativa je došla od bibliotekarke prve romske biblioteke na Balkanu “Trifun Dimić” u Šangaju Dragane Dimitrov, koja je kroz rad sa učenicima došla do saznanja da oni nisu dovoljno informisani i upućeni u Mere afirmativne akcije i različite stipendije za koje imaju pravo da konkurišu.

Set mera koje služe obra-zovnoj inkluziji Roma pred-stavili su: državna sekre-tarkta Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu mr Slavica Denić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine Duško Jovanović i Dragana Dimitrov kao direktorka projekta stipendiranja romskih srednjoškolaca. Direktorka šangajske osnovne škole Nataša Vujanović Đumić je predstavila povlastice za siromašnu decu za koje se izborila škola u Šangaju i podvukla izuzetnu saradnju sa vladinim i nevla-dinim sektorom. Svoja iskustva u radu sa romskom decom, kao i definisanje problema i predlaganje načina za njihovo rešavanje predstavile su pedagoškinja Jadranka Meštrov i učiteljica Dina Zavarko, obe zaposlene u šangajskoj osnovnoj školi.

Dvadesetak učenika, većinom maturanata, popunili su prve redove, dok su iza njih sedeli njihovi roditelji, učitelji i nastavnici.

Direktorica Đumić je istakla postojanje raznolikosti učenika u nacionalnom, kulturološkom i u verskom pogledu: “Svi naši učenici, bez obzira na naciona-

Prvi koraci koji vode ka podizanju obrazovnog nivoa romske populacije su načinjeni – izglasane su i usvojene Mere afirmativne akcije, opredeljene stipendije za romske srednjoškolce i studente, pokrenut studijski program za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku... Međutim, krajnji kori-snici ovih povlastica se ne zanimaju previše za benefite koji im se nude, ne prate dovoljno elek-tronske i štampane medije, ne kreću se i ne informišu u dovoljnoj meri, što dovodi do situacije da iz neznanja ne upisuju srednje škole i fakultete jer i dalje učenici i njihovi roditelji smatraju da je to previše skupo za njih. Zbog toga je izuzetno važno da informacija o postojanju snažne moralne i finansijske podrške dođe do njenih krajnjih konzumenata – romske populacije. Ukoliko do toga ne dođe, uzalud nam trud...

obrazovanje

Učenici koji se upisuju na srednje škole i fakultete

Foto

: P. G

avril

ović


lnost, učestvuju, prema svojim afinitetima i sposobnostima, ravnopravno u svim vaspitno- obrazovnim i kulturnim aktivnostima“. U svim svojim nastojanjima želimo da razbi-jemo predrasude o tome da romski učenik znači loš učenik. Jeste da je takvom učeniku potrebna pomoć u razvijanju kulturnih ili higujenskih navika, ali isto tako treba istaknuti i da smo ponosni što imamo odlične i vrlo dobre učenike romske nacionalnosti, koji imaju energiju i volju da nastave školovanje i da postignu visoke rezultate”.

U školi su svi posvećeni samo jednom cilju: da se svako dete oseća dobro. U cilju očuvanja romskog nacionalnog identiteta u školu je uveden romski jezik kao izborni predmet, koji pohađaju učenici podeljeni u dve grupe: od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda i imaju po jedan čas nedeljno.

Direktorica škole ističe da je, zahvaljujući gradskoj Upravi za socijanu zaštitu, učenicima iz porodica sa troje ili više dece, koje dobijaju dečji dodatak, obezbeđen besplatni produženi boravak i užina. Zahvaljujući saradnji sa Crvenim krstom, učenici letuju svake godine u odmaralištu u Baošićima i dobi-jaju besplatne udžbenike, u sara-dnji sa Centrom za socijalni rad, dobijaju i jednokratnu pomoć. Nevladin sektor redovno svoje ideje realizuje u Šangaju i na taj način doprinosi unapređenju položaja Roma i obrazovanju romske dece, kao i razvijanju tolerancije među decom.

Kada je u pitanju diskrimi-nacija, iako je u velikoj meri

sprečena, ipak nije iskorenjena. Predrasuda još uvek ima među decom i na tribini je zaključeno da je to deo kućnog vaspitanja dece, jer su od svojih roditelja usvojila stav da su romska deca manje vredna od ostale dece.

Do izražaja je došlo i to da još uvek određeni broj učenika skriva svoj nacionalni identitet i zaključka da su upravo zato ovakve tribine veoma značajne. Učitelji

Način da se oslobode svih strahova pri izražavanju svog..Tema tribine bila je predstavl-janje programa, koji doprinose poboljšanju obrazovnog nivoa Roma, posebno je bilo reči o projektu koji se bavi uključivanjem dece romske nacionalnosti u srednje škole u AP Vojvodini.

„Zahvaljujući tome što sam svakodnevno u kontaktu sa decom u biblioteci „Trifun Dimić“ u Šangaju, gde su oni svakodnevni pose-tioci, uvidela sam da deca nisu najbolje informisana o mogućnostima za obrazovanje, stanovanje i zapošljavanje“ kaže bibliotekarka Dragana Dimitrov. Zato je u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma i oš „Veljko Vlahović“, ostvarena ideja o organizovanju tribine, na koju su pored dece, koja su svakodnevno prisutna u školi, pozvani i njihovi roditelji i nastavnici. Zbog čega nastavnike? Da bi bili senzibilisani još više za rad sa romskom decom i da bi i njima bio na pravi način predstav-ljen program na kojem radimo, kako bi oni u svakodnevnom radu sa učenicima mogli da ih pripreme za nastavak obra-zovanja, kako bi mogli da

znaju zbog čega je važno da se romska deca obrazuju.U toku je peta godina projekta, koji je finansijski podržan od strane Fonda za otvoreno društvo iz Beograda i Romskog eduka-tivnog fonda iz Budimpešte. Radi se na drugoj fazi projekta, koja obuhvata četristojednog stipendistu. Program se sastoji iz dve komponente. Prva je finansijska a druga mentorska podrška. Rezultati su već vidljivi i pokazali su da romski učenici, ukoliko im se obezbede osnovni uslovi za školovanje, postižu izvanredne rezultate. Tačnost tih ocena potvrđuje i podatak da u projektu učestvuju učenici koji imaju prosek iznad tri pedeset. Biblioteka „Trifun Dimić“ u Šangaju, kao ogranak gradske biblioteke u Novom Sadu postoji već dve godine. Ona je značajan činilac u obra-zovanju dece, kao romske tako i neromske u tom naselju. U saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma, nevladinim organizacijama, sa različitim ustanovama i institucijama, obezbeđuje za decu sve što im je potrebno. Pored rada sa decom, učenja, učestvovanja u edukaci-jama, i drugim sadržajima, obezbeđeni su im paketi higi-jenskog i školskog pribora.Veoma je značajna podrška Novosadskog humanitarnog centra čiji volonteri dolaze u biblioteku svakodnevno, od 15 do 17 časova i pomažu u radu sa decom. Svakog četvrtka imaju nastavu francuskog jezika u biblioteci. Formirana je grupa od sedam učenika, sa kojom rade volonteri i NSHC iz Francuske.

Dragana Dimitrov

obrazovanje


ProFesionalna orijentacijaU školskoj 2012/2013. godini biće upisano 78.000 novih srednjoškolaca i 74.000 brucoša.Profesionalna orijentacija je korisna i važna u donošenju odluke.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 78.000 osmaka i 74.000 budućih brucoša

upisaće srednje škole i fakultete u akademskoj 2012/2013. godini širom Srbije. Odabir srednje škole, odnosno fakulteta za neke je ostvarenje sna, jer od najranijeg detinjstva znaju čime žele da se bave, dok je za druge to veoma teška odluka. U ovoj odluci, koja je od životnog značaja, može da pomogne profesionalna orijentacija pomoću koje svako može da utvrdi ili otkrije svoje sklonosti i lakše izabere profesionalni put. O tome šta je profesionalna orijentacija i koliko je važna govore dr Ljiljana Kordić, koja ima više od 20 godina iskustva u ovoj oblasti i Slađana Teodorović, predstavnica udruženja Centar za ekonomsko unapređenje Roma (CEUR) iz Sremske Mitrovice.

* Šta je profesionalna orijentacija, kome je namen-jena i koliko je korisna?

Posao ispunjava najveći deo života svakog od nas. Profesio-nalni status utiče na sve aspekte života, na primer, na materi-jalno stanje, društveni status, izbor prijatelja. S druge strane, egzistencija i napredak svakog savremenog društva zasniva se na plaćenom radu. Važno je da budemo i zadovoljni poslom i u njemu uspešni, kao što je važno i da društvo kreira što više poslova i zanimanja.

- Nisu svi jednako uspešni u svim zanimanjima, postoje velike razlike u sposobnostima, veštinama, znanju, karak-teru, motivaciji. Profesionalna orijentacija, kao organizo-

vani sistem pružanja stručne pomoći i podrške pojedincu u toku njegovog profesionalnog razvoja, uzima u obzir indivi-dualne psihofizičke osobine, znanja i veštine, karakteri-stike samog rada i kapacitete društva za produktivno zapo-šljavanje ljudskih potencijala. Profesionalna orijentacija je namenjena mladima koji su u procesu školovanja i odraslima koji menjaju zanimanje - kaže dr Kordić i dodaje: - Da bismo se dobro profesionalno orijen-tisali, neophodno je da znamo sledeće: u čemu smo dobri, u čemu smo vešti i za šta smo sposobni, šta nam se sviđa da radimo, da poznajemo svoja interesovanja, šta je to što nas čini jedinstvenom osobom.

Treba da poznajemo svoju ličnost, šta nam je u životu bitno, to jest da poznajemo svoje vred-nosne orijentacije (na primer težnja ka kreativnosti, vođstvu, pomaganju drugima, riziku i avanturi, majstorstvu u poslu, priznanju, dobrim radnim uslo-vima, materijalnim koristima i povišicama, sigurnosti posla – objašnjava dr Kordić i ističe: - Ljudi koji imaju sposobnosti, interesovanja i lične vrednosti u skladu sa profesijom kojom se bave, zadovoljni su na poslu, više su samouvereni i snažniji da podnesu i negativna iskustva koja idu uz svaki posao.

*Kako izgleda ispitivanje, šta ga čini?

Ispitivanje obuhvata ulazni intervju sa učenikom i roditel-jima, kako bi se saznale njihove želje i mogućnosti. Potom se obavlja psihološko testiranje. Ono može biti kompleksno ili jednostavno, u zavisnosti od osobina učenika, poro-dice i društveno-ekonomskog internog okruženja.

Ispitivanje intelektualnih sposobnosti obuhvata baratanje rečima, brojevima, apstraktnim konceptima, prostornim odno-sima, mehaničke i opažajne sposobnosti, koje su povezane

obrazovanje

Učenice na tribinama

Foto

: P. G

avril

ović

Dekada Roma u AP Vojvodini 13

sa aktivnostima unutar različitih zanimanja. Mogu se ispitivati i specifične sposobnosti kao što su muzičke sposobnosti, oštrina vida, ručna spretnost ili brzina reagovanja.

Testiranje osobina ličnosti obuhvata dominante osobine ličnosti (otvorenost - zatvo-renost, agresivnost, ambicio-znost, osećajna stabilnost, sklo-nost dominaciji ili poslušnosti itd.); uobičajene obrasce pona-šanja i reagovanja, ali i zain-teresovanost za učenje i usva-janje novih znanja. Ako je neko zatvoren, povučen i ne uživa u društvu većeg broja ljudi, više će mu odgovarati poslovi koji se obavljaju samostalno i koji ne uključuju mnogo kontakata sa drugima, i obrnuto.

Ispitivanje profesionalnih interesa obuhvata interese za ono što se sviđa učeniku, što mu je ugodno i u čemu uživa. To su aktivnosti kojima se bavi, pred-meti u školi koji mu se sviđaju i sve ono što mu je zabavno, uzbudljivo ili izazovno. Obično se pored razgovora primenjuje i Test profesionalnih opredel-jenja koji obuhvata grupe zani-manja, na primer: bezbednost (vojska, policija i obezbeđenje ljudi i objekata), tehnika (elek-tronika, elektrotehnika, mašin-stvo i računarske nauke) ili usluge (pomoći drugim ljudima da uživaju blagodeti civilizacije i da se snađu u primeni njenih modernih dostignuća).

Profesionalnu orijenta-ciju najčešće realizuje samo psiholog, a u nekim slučaje-vima to radi ceo stručni tim koji čine lekar, psiholog, defektolog, pedagog i socijalni radnik – objašnjava dr Kordić.

* Na koji način se radi save-tovanje i usmeravanje osobe?

Po obradi primenjenih testova, psiholog razgovara sa učenikom i roditeljima o rezul-tatima ispitivanja i predaje im pisani izvestaj koji uključuje i preporuku za izbor konkretnog zanimanja ili, što je češće, izbor jedne grupe zanimanja –opisuje proces dr Kordić i dodaje: - Profesionalna orijentacija može biti primarna i sekundarna. Primarna se odnosi na save-tovanja prilikom izbora prvog zanimanja. Ona se uglavnom odnosi na mlade ljude koji se još uvek školuju, te na zaposlene na njihovom prvom radnom mestu. Sekundarna profesio-nalna orijentacija namenjenaje odraslim osobama koje menjaju profesiju. Dr Kordić ističe da psiholog ili stručna osoba save-tuje osobu o mogućim zani-manjima putem razgovora koji može biti jednokratno, nepo-sredno posle testiranja, ili u više navrata, tokom celog procesa odlučivanja učenika i porodice.

* Koliko je ovaj vid save-tovanja mladih i dece koristan za odabir najadekvatnije profe-sije?

Izuzetno koristan – nagla-šava dr Kordić i prepričava svoje iskustvo: - Ja sam u završnom razredu gimnazije išla na profesionalnu orijen-taciju u Nacionalnu službu za zapošljavanje i to je bilo neza-boravno iskustvo otkrivanja sebe uz podršku stručne osobe, konačno to je iskustvo koje me je i usmerilo na posao psihologa rada – priseća se Kordićeva i ističe: - Profesionalna orijen-tacija je ključna početna tačka u planiranju davanja odgovora na jedno od najbitnijih pitanja u životu – karijere.

Posebno je važno voditi računa o tome da u svakodne-vnoj praksi nije lako ostvariti da radimo baš ono što želimo. Mora da se vodi računa i o društvu i njegovim potrebama. Iako svi imaju pravo da rade posao koji žele i za koji su osposobljeni, društvo ne može svakom da osigura posao koji bi hteo.

Iz tog razloga profesio-nalna orijentacija je u dana-šnje vreme više etapni proces osposobljavanja pojedinca za izbor zanimanja, što uključuje i njegovo praćenje u izabranom zanimanju i moguće menjanje

obrazovanje

Učenica ispunjava anketu

Foto

: P. G

avril

ović


zanimanja u radnom veku – rekla je doktorka.

* Koji su izazovi i pote-škoće u karijernom saveto-vanju, odnosno profesionalnoj orijentaciji?

Izazovi su vezani za save-tovanje, s jedne strane učenika sa poteškoćama u razvoju, a s druge strane, za savetovanje visoko nadarenih učenika, koji imaju vrlo širok obim inte-resovanja. Kada je u pitanju porodica, izazovi su vezani za situacije kada roditelji imaju čvrstu viziju o tome koji posao bi njihovo dete trebalo da radi, a dete se po svojim osobinama i motivaciji ne uklapa u tu viziju – ukratko je rekla doktorka Kordić.

* Gde i kome zainteresovani mogu da se obrate za profesio-nalnu orijentaciju?

Centar za ekonomsko unapređenje Roma (CEUR) iz Sremske Mitrovice je mlada organizacija koja se bavi osna-živanjem romske zajednice u Srbiji, pre svega u Sremskoj Mitrovici. Afirmativne mere imaju svoje prednosti i nedo-statke, tako da smo odlučili

da pokrenemo projekat kojim ćemo pomoći mladim osno-vcima i srednjoškolcima da se odluče i izaberu pravi poziv. Mnoge devojčice i dečaci napu-štaju škole posle prve ili druge godine srednje škole ili studija, jer shvataju da su pogrešno izabrali.

Iz tog razloga CEUR spovodi projekat „Pokreni se”, koji je namenjen povećanju broja upisanih učenika romske populacije u srednje škole i na fakultete. Jedna od bitnih prekretnica u životu svakog deteta je upis u srednju školu. Ono tada ne odlučuje samo koju će srednju školu upisati, već tada odlučuje o svom budućem pozivu. A naš cilj je da im u tome pomognemo. Da u skladu sa svojim mogućnostima i afini-tetima izaberu odgovarajuće zanimanje.

S obzirom na to da se u vaspitno-obrazovnom sistemu javlja niz problema koji direktno utiču na proces obrazo-vanja romske dece, adekvatna predagoško-psihološka podrška predstavlja odgovarajući korak u eliminaciji ovog problema – izjavila je Slađana Teodorović.

* Šta biste poručili budućim srednjoškolcima i studentima?

Biti veoma uspešan u onome što smo u stanju da uradimo je vrlo lepo osećanje. Ipak mnogi ljudi rade poslove u kojima njihovi prirodni talenti ne dolaze do izražaja, jer nisu vezani za potrebe tog posla. Iz ovog ili onog razloga postoji nesklad između njihovog znanja, veština i sposobnosti i obaveza koje njihov posao podrazumeva. Znanje, veštine i sposobnosti predstavljaju kapa-citete koje donosimo u svoju karijeru i nisu samo ono što smo učili u školi! Oni se mogu jednostavno definisati kao ono što znamo, ono što smo u stanju da uradimo i sposobnosti koje smo dobili u nasleđe. U opisima poslova, vidimo ih opisane kao kvalifikacije i zahteve posla.

Pored očiglednih, svako od nas ima i neke skrivene talente. Otkrijmo šta naši vršnjaci, prijatelji, nastavnici i profe-sori, porodica i familija najviše cene kod nas. Ne treba previ-deti stvari koje nam lako polaze za rukom, jer te stvari često ukazuju na naše jake strane koje možemo razviti.

Ako gledamo unapred na poslove koje bismo voleli da radimo, od pomoći je razgovor sa ljudima koji rade u toj oblasti, da vidimo ono što je najvažnije. Kada to saznamo, možemo uporediti naše osobine sa zahtevima tog posla. Ovo će nam omogućiti da prepoznamo koje osobine imamo, a koje bi trebalo da razvijemo.

Dragana Dimitrov

obrazovanje

Informativni sastanak

Foto

: P. G

avril

ović

Dekada Roma u AP Vojvodini 15

KancelarIja za InKluzIju roma obeležIla šest godina rada

Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine obeležava šest godina rada i godišnjicu izdavanja mesečne interne publikacije „Dekada Roma u AP Vojvodini”. Tim povodom je organizovana konferencija za novinare, na kojoj su o rezultatima, proble-mima i daljim planovima govo-rili pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović.

Sumirajući rezultate dosa-dašnjih aktivnosti koje su se odnosile na unapređenje polo-žaja Roma, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravno-pravnost polova Miroslav Vasin je rekao:

- Želim da iz ugla Pokrajin-skog sekretarijata za rad, zapošl-javanje i ravnopravnost polova koji je i osnovao ovu Kancela-riju, osvetlim one probleme sa kojima se suočavamo. I pored toga što smo postigli izvanredne rezultate, smatram da smo još uvek na pola puta i pitanje je da li smo došli do pola puta.

Prvi razlog je što smo starto-vali iz izuzetno teške situacije, što je položaj romske nacio-nalne zajednice decenijama bio zabušurivan i guran pod tepih. Decenijama se smatralo da ta nacionalna zajednica treba da da živi na način kako je živela i kako, na žalost i dan-danas živi. I kada smo pre šest godina odlučili da organizovano krenemo u rešavanje problema, znali smo šta nas čeka. Znali smo da svaka aktivnost koju preduzmemo je kap u moru, da je obim problema toliko velik da nećemo brzo moći da kažemo da smo problem rešili čak i u njegovom malom delu. Šest godina ulažemo izuzetne napore da pokrenemo romsku nacionalnu zajednicu. Za tih šest godina postignuti su izuzetni rezultati. Sve je aktivirano, ali nam još uvek nedostaje svest o značaju onog što radimo.

Vasin je istakao: - Prvo apelujem na svest društva koja još uvek nije dovoljno izražena, još uvek ne shvata koliko je značajno pomoći Romima.

vlada vojvodine pomaže romima

Vojvodina, odnosno Vlada Vojvodine, predsednik Vlade APV, čini mi se da svojim primerom šalju veoma pozi-tivnu poruku i pokazuju koliko im je stalo do reševanja ovog problema. Nisam siguran da svi u Republici u tom obimu prihvataju tu poruku. Dovoljno je analizirati situaciju u Vojvo-dini i komparirati je sa situ-acijom u ostalom delu Srbije. Nisam siguran da se u svim delovima Srbije shvata značaj obrazovanja Roma, zapošlja-vanja Roma, osnivanja romskih preduzeća, informisanje Roma i sve ono na čemu mi insisti-ramo. Nisam siguran da i u Vojvodini kompletna javnost shvata značaj ovog što radimo. Mora postojati opšti konsenzus oko toga da je romska nacionalna zajednica najsiromašnija u ovom društvu i shodno tome mora joj se najviše i poma-gati. Ne sme se dešavati da kada pomažete u jednoj sredini romsku nacionalnu zajednicu više nego drugima, drugima zbog toga bude krivo. Suoča-vamo se danas sa situacijama da nam se ponekad čak prigovara da više pomažemo Romima nego drugima. Takav prigovor shvatam kao kompliment, zato što pomažemo onima kojima je najteže. Kada romska nacio-nalna zajednica bude u istoj prosečnoj poziciji kao i druge zajednice, onda ta pomoć neće biti veća.

Press konferencija

Izvo

r: V

lada

APV


Poboljšanje položaja romske zajednice

- Prvi moj apel, naglasio je Vasin, je da kompletna društvena zajednica shvati da je civilizacijski problem jedan od najbolnijih problema i jedan od najprečih ciljeva nam mora biti poboljšanje položaja one zajed-nice koja je najviše ugrožena. Drugu poruku želim da uputim samoj romskoj populaciji. Imam utisak da ni oni ponekad ne razumeju potpunosti šta želimo. To nije neobjašnjivo. Ako neko decenijama drži jednu zajednicu u uverenju da su sposobni da rade samo jednu vrstu poslova, da su predodređeni da budu na nižim stepenima obrazovanja, da nisu sposobni da osnivaju i vode sopstvene radnje i predu-zeća, onda je normalno da za pet šest godina ne možete promeniti takvo shvatanje i uliti samopouzdanje ljudima koje će promeniti njihovo razmišljanje. Želeo bih da ne budu romski roditelji ti koji sprečavaju svoju decu da se obrazuju, da romski čelnici shvate da svi moraju zajedno raditi da obrazovanje i sve o čemu sam pričao bude prioritetni zadatak.

rešavanje problema roma

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jova-nović izdvojio je ono što je najbitnije u dosadašnjem radu Kancelarije.

- I dalje smo jedina institu-cija, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi, koja je konci-pirana na ovaj način, koja se direktno bavi problemima romske nacionalne zajednice. Naš cilj je da se fokusiramo na nekoliko važnih oblasti da pokušamo zajednički da, u saradnji sa domaćim i među-narodnim institucijama, udru-ženjima i pojedincima, osmi-šljavamo takve projekte koji će imati cilj integraciju Roma i unapređenje položaja svih pripadnika romske nacionalne zajednice.

Jovanović je podsetio da su Romi i dalje najsiroma-šnija kategorija stanovništva u čitavoj Evropi, najveći broj živi u enklavama bez osnovne komunalne infrastrukture i da zbog života u tako ekstremno lošim uslovima, Romi imaju najkraći životni vek. I najveća etnička distanca je prema romske nacionalne zajednice.

Obrazovanje je najvažnije

- Težimo da uvedemo Rome u institucije, jer je to jedini put rešavanja problema. Pre svih, fokusirali smo se na oblast obrazovanja. Kad govo-rimo o osnovnom obrazovanju, mi i dalje, na žalost imamo situ-aciju da deo romske dece nije uključen u obrazovne institu-cije. Kad govorimo o srednjem i visokom obrazovanju, uspeli smo da sistemski to regulišemo, počev od toga da primenom mera afirmativne akcije za upis u srednje škole, više i na fakultete, imamo razvijen meha-nizam koji se primenjuje. Zato danas imamo preko 300 stude-nata romske nacionalnosti na Univerzitetu u Novom Sadu. U cilju povećanja broja romske dece u školama, Kancelarija obezbeđuje jednokratnu finan-sijsku pomoć za najuspešnije učenike, studente i za soci-jalno ugrožene. Realizuje se i projekat „Uključivanje romske dece u srednje škole u Vojvo-dini” koji realizuje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice. U Vojvodini je aktivan već pet godina. Preko 400 srednjo- školaca obuhvaćeno je stipen diranjem i ovim programom. Prošle godine je 139 učenika romske nacionalnosti upisano u srednje škole, a 24 brucoša na prvu godinu studija. Za nas je izuzetno važno da smo pre tri godine na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača u Vršcu pokrenuli studijski program za vaspitače na romskom jeziku - naveo je Jovanović.

zapošljavanje roma

Jovanović je naveo da su u oblasti stanovanja nastojali da

Press konferencija

Izvo

r: V

lada

APV


rešavaju probleme komunalne infrastrukture u romskim nasel-jima. Preko 100 miliona dinara utrošeno je u asfaltiranje ulica u mnogim opštionama u Vojvo dini. - Do kraja godine očekuje nas investicija od oko 50 miliona dinara za još tri opštine: Bela Crkva, Bačka Palanka i Senta, gde će se asfaltirati ulice u romskim naseljima.

Sa Ekumenskom organi-zacijom sprovodi se projekat „Socijalna inkluzija i pobol-jšanje uslova stanovanja u romskim naseljima”. U desetak opština u Vojvodini se realizuje, sada je u toku u Bečeju, a do kraja godine će biti sproveden u opštinama Odžaci, Plandište, Ruma i Novi Sad. Adaptiraće se romske kuće, dogradiće se kupatila i povezati na kanali-zacionu mrežu. U poslednjih pet godina realizovano je pet namenskih konkursa za zapošl-javanje, odnosno samozapošlja-vanje Roma. Osnovano je više od 70 raznih firmi i predu-

zeća. I to se jedino primenjuje u Vojvodini. U toku je realizacija projekta „Povećanje zapošlji-vosti Roma” koga finansira EU. Ima tri komponente: obuka za poznatog poslodavca, obuka za deficitarna zanimanja i samoza- pošljavanje Roma. Predviđeno je da se za dve godine osnuje 20 firmi.

- Krajem decembra smo osnovali prvih 10 firmi i pre nekoliko dana zatvoren je i drugi konkurs za otvaranje još 10 firmi i preduzeća. Subven-cija je bila u iznosu od 200.000

dinara i podršku kroz logistički biznis-paket, rekao je Jova-nović.

časopis Kancelarije za inkluziju roma

Prošle godine pokrenut je mesečnik Kancelarije pod nazivom „Dekada Roma u AP Vojvodini” koji se štampa na romskom, srpskom i engle-skom jeziku. U mesečniku se predstavlja sve ono što se čini da se unapredi položaj Roma u Vojvodini.

Snežana Dimić

Press konferencijaIz

vor:

Vla

da A

PV


sedela sam Za mašinom u laZarevu

Na osnovu strogih krite-rijuma konkursa, izdvojeno je deset najboljih preduzeća. Među otvorenim firmama imamo: sakupljače sekun-darnih sirovina, molersko-far-barsku radnju, zidarsku radnju, frizerski salon, restoran brze hrane, ribarnicu, radionicu za izradu novih i restauraciju starih instrumenata, firmu koja se bavi uređenjem okoline i firmu za dezinsekciju. Firme su otvorene u sl. opštinama: Novi Sad, Žabalj, Beočin, Odžaci, Novi Kneževac i Pančevo.

Mentorska podrška, plaćene knjigovodstvene usluge tokom prvih šest meseci poslovanja, obezbeđena kompjuterska oprema i start-up biznis paket (pečat, vizit karte, web sajt...) koji su im besplatno obezbe-đeni, od izuzetnog su značaja za početnike u svetu biznisa.

Kroz šestogodišnji rad Kancelarije za inkluziju Roma i tokom realizacije ovog projekta (u decembru prošle godine, već je pokrenuto deset firmi, kada je zaposleno šesnaest radnika). Ovakav model zapošljavanja Roma, inače teže zapošljive grupe u našem društvu, pokazao se kao veoma uspešan. Sa tendencijom da ovakav pristup problemu zapošljavanja Roma postane standardan model rada, Kancelarija za inkluziju nastaviće da ostvaruje ovakve i slične projekte.

Simbolika imena koja pleni –“romanotex”

U decembarskom krugu konkursa za samozapošljavanje, na teritoriji opštine Zrenjanin otvorena je krojačka radnja simbočičnog imena „Roma-notex“, čija je vlasnica gospođa Marija Vuksić.

Kako Marija kaže, u poslu je već više od deset godina i dobijena subvencija joj je pomogla da kupi dve mašine koje su joj nedostajale da uspe-šnije obavlja posao. „Do tada sam morala uslužno da dajem da se neke stvari dovršavaju, pošto moje stare mašine nisu mogle da obavljaju potrebne operacije. Kupovinom novih mašina novcem koji sam dobila od Kancelarije za inkluziju smanjila sam troškove, pa mi je sada i zarada veća“, kaže Marija i dodaje: „Ovako mogu

da počnem da razmišljam i o proširenju posla, bar u tom smislu da bi mogla da zaposlim još nekog“.

Svoje stalne kupce gospođa Vuksić je uspešno privlačila godinama, akvalitetom robe uspešno ih je i zadržala. Kaže da sespecijalizovala za izradu posteljine za odrasle i decu i pidžama. To najviše i voli da šije i na taj način njena kreativna strana ličnosti dolazi do izražaja: „Oduvek sam nešto crtala, hvatala se makaza i sekla po kući šta sam stigla. Tako da mi nije bilo teško da odaberem svoj životni poziv. Volim dase igram bojama, dezenima, različitim materijalima i da od mojih proizvoda pravim male umetnine. Trudim se da pratim modu...“

Marija polako ovom zanatu uči i svoju kćerku, isto kao što

U projektu “Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” koji finansira Evropska unija, Kancelarija za inkluziju Roma je, kao nosilac projekta, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Nacionalnom službom za zapošljavanje, u junu uspešno okončala jednu bitnu aktivnost: završen je konkurs za samozapošljavanje. Naime, jedanaest osoba romske nacionalnosti je, učešćem na konkursu Sekretarijata i Kancelarije, dobilo priliku da pomoću subvencija pokrenu sopstveni posao i na taj način „okrenu novi list“ u svom životu.

Samozapošljavanje

Izvo

r: V

lada

APV

Marija Vuksić na potpisivanju ugovora za dodelu subvencija


je njena majka učila nju. „Danas je veoma teško pronaći dobar

posao. Otvaranjem ove firme dala sam mogućnosti svom

detetu da zaradi hleb. Neću da je nagovaram ni na šta, ali zajedničkim snagama možemo lakše da prosperiramo“, veruje Marija.

Otvaranje firme je ovoj dami iz Lazareva otvorilo mnoga vrata. Odlukom da omogući plaćanje na rate, da nešto sašije po specijalnoj želji, da izađe u susret svima, Marija iz dana u dan proširuje listu svojih vernih kupaca. Verujući u moto da se dobar glas daleko čuje, Marija sigurnim korakom osvaja tržište.

Dragana Rajić

SamozapošljavanjeIz

vor:

Vla

da A

PVIz

vor:

Vla

da A

PV

Proizvodi Marije Vuksić

Foto

: iz

arhi

ve M

arije

Vuk

sić

Dodela računara


Na teritoriji AP Vojvodine postoji razvijena mreža usta-nova socijalne zaštite koju čine: 41 centar za socijalni rad i 28 ustanova za smeštaj korisnika, od toga:

16 ustanova za smeštaj starih lica i penzionera 6 ustanova za decu i omladinu 3 ustanove za smeštaj duševno obolelih lica1 ustanova za slepa lica 2 ustanove za mentalno nedo-voljno razvijena lica

Pored navedenih ustanova čiji je osnivač AP Vojvodina na njenoj teritoriji postoje i 6 privatnih domova za smeštaj penzionera i starih lica.

Korisnici usluga Pokra-jinskog zavoda za socijalnu zaštitu su pre svega ustanove socijalne zaštite, ustanove za

domski smeštaj korisnika i centri za socijalni rad, kao i drugi pružaoci usluga socijalne zaštite (udruženja građana, privatna fizička i pravna lica), lokalne samouprave kao osni-vači i finansijeri sve većeg broja usluga socijalne zaštite.

Potrebe, interesi kao i očekivanja zainteresovanih grupa u odnosu na Zavod često su veoma različita. Na primer, s jedne strane očekivanja Mini-starstva rada i socijalne poli-tike, koje je nosilac normativno pravne delatnosti i formulisanja

socijalne politike na nivou države, jesu korenite promene u sistemu socijalne zaštite, decen-tralizacija i deinstitualizacija. Sa druge strane ustanove soci-jalne zaštite, koje su težile da održe postojeće stanje, menjaju svoj odnos prema promenama i ulažu napore da se usmere u

skladu sa reformskim pravcima. Ustanove i dalje procenjuju da imaju mali broj zaposlenih u odnosu na obim posla i broj korisnika, nedostaju im finan-sijska sredstva za realizaciju novih programa i za stručno usavršavanje.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju je stupanjem na snagu novog Zakona o soci-jalnoj zaštiti preuzeo poslove nadzora nad stručnim radom u ustanovama socijalne zaštite, a s obzirom na značajno dosa-

dašnje iskustvo Zavoda u ovoj delatnosti, očekuje se bliska saradnja i razmena iskustava na tom planu u narednom periodu. Pored toga, Zavod je prisutan i na raspolaganju kao partner i podrška u kreiranju socijalne politike u svim oblastima na pokrajinskom nivou.

saradnja Pokrajinskog Zavoda sa drugim organiZacijama i institucijama u sistemu

socijalne Zaštite

Socijalna zaštita

Foto

: Min

a K

arad

žić


Republički zavod za socijalnu zaštitu je istorodna ustanova Zavodu sa kojom je potrebno razvijati tesnu saradnju kako bi podsticaji i rad na unapređenju socijalne zaštite na celokupnoj teritoriji Republike bio sinhronizovan i ujednačen.

U procesu reforme sistema socijalne zaštite, Zavod je prepoznao lokalne samouprave kao izuzetno važan segment društva. Jedan od najznačajnih strateških pravaca narednih godina je decentralizacija kojom bi se opštinama i gradovima vratila, pored ostalog, i funkcija socijalne zaštite njenih građana jer se potrebe ljudi efikasnije, ekonomičnije i pravovremeno mogu najbolje zadovoljiti u neposrednom okruženju, poro-dici i lokalnoj zajednici.

Trenutno, većina lokalnih samouprava ne izdvaja dovoljno sredstava iz budžeta za finansi-ranje usluga socijalne zaštite na svojoj teritoriji. U vezi sa tim je u prethodnih nekoliko godina pokrenut niz projekata koji su finansirani uglavnom iz sredstava Evropske unije, kako

bi se i lokalne samouprave i pružaoci usluga na lokalnom nivou osnažili za pružanje kvali-tetnih lokalnih usluga socijalne zaštite. Posebno mesto u ovim programima imaju organiza-cije civilnog društva kojima je potrebna dodatna podrška kako bi svoje resurse unapredile i mogle da odgovore na zahteve koje je država postavila u vidu standarda kvaliteta usluga socijalne zaštite. I dalje, da bi ostvarile novu ulogu u plani-ranju i realizaciji ovih usluga za građane u svojoj zajednici, zaposlenima, i angažovanim po drugim osnovama (volonteri, stručni saradnici itd) u orga-nizacijama pružalaca usluga i u lokalnim samoupravama potrebno je pružiti stručnu pomoć, obuke i edukacije. Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu ima kapacitet da pruži ovu podršku, kako u procesu snimanja potreba u lokalnoj zajednici tako i planiranju, pružanju i monitoringu usluga koje se finansiraju iz lokalnih budžeta i u tom smislu treba da postanu održive.

Zavod sarađuje i sa brojnim

strukovnim udruženjima u soci-jalnoj zaštiti koje odlikuje stru-čnost, profesionalnost i visok nivo kompetencije ali istovre-meno i nedovoljna međusobna povezanost. Planiramo da pred-stavnike strukovnih udruženja kao i eksperte iz pojedinih oblasti socijalne zaštite akti-vnije uključimo u rad na izradi predloga standarda, norma-tiva, uputstva o stručnom radu, razmenu iskustva i znanja kao i u sprovođenje istraživanja u oblasti socijalne zaštite.

U nevladinom sektoru Zavod prepoznaje brojne potencijale: zainteresovanost i otvorenost za saradnju, entu-zijazam, fleksibilnost u radu, poznavanje situacije na terenu i modela dobre prakse. Zavod je u prethodnom periodu uložio značajne resurse u razvijanje saradnje sa civilnim sektorom i namera nam je da i dalje radimo kako na jačanju kapaciteta orga-nizacija civilnog društva kao pružalaca socijalnih usluga, tako i na podsticanju međusek-torske saradnje na lokalnom i pokrajinskom nivou.

Tokom prethodnih godina, blisku saradnju smo uspostavili sa Timom za socijalnu uključe-nost i smanjenje siromaštva, sa međunarodnim organizacijama poput UNICEF-a, i UNDP-a. Ova saradnja je obostrano korisna, a najviše u smislu uvođenja inkluzivnih trendova i promociji EU agende u sistemu socijalne zaštite u AP Vojvo-dini.

U narednom broju, govori-ćemo o inovativnim uslugama u sistemu socijalne zaptite.

Ivana Koprivica

Socijalna zaštita


čISTe ruKe naŠe deceNa konferenciji za novinare

u Vladi AP Vojvodine, pred-stavljen je program „Higijena ruku u školstvu” u sklopu nacio-nalne kampanje „Čiste ruke naše dece”. Akciju su pokrenuli kompanija Euro Atlantic Corpo-ration (EAC) iz Beograda i Fondacija princeze Katarine, a podržali su je Ministarstvo pros-vete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacio-nalne zajednice, Institut za javno zdravlje i lokalne samouprave. Cilj programa je prevencija bolesti „prljavih ruku” i sticanje navika u sprovođenju lične higi-jene učenika i dece školskog i predškolskog uzrasta. Istaknuto je da je projektom predviđena i edukacija ciljnih grupa, dece, roditelja i predstavnika lokalnih zajednica.

Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice dr Zoltan Jegeš izrazio je zadovoljstvo što je ova akcija, zamišljena pre više godina, počela da se sprovodi.

“Naš sekretarijat podržava ovakve aktivnosti koje imaju za cilj da povećaju zdravstvenu kulturu mladih i unaprede preven-ciju zaraznih bolesti u školama. Želeli smo da u osnovnim i srednjim školama znanjem preventivno delujemo u zaštiti

zdravlja učenika i omogućimo da oni usvoje higijenske navike i prenose ih u svom okruženju, što je važno u očuvanju zdravlja”, kazao je dr Jegeš i apelovao da

se u ovu akciju uključi što više kompanija i pojedinaca, kako bi se lakše ostvarili postavljeni ciljevi.

Aleksandra Petrović iz kompanije EAC istakla je da se uloga ove kompanije ostvaruje putem donacije od 10.000 Purell aparata, aparata za tečni sapun, kontinuiranim snabde-vanjem gelom, tečnim sapunom, ubrusima, kao i edukacijom učenika i dece o značaju higijene ruku.

Prijatelj akcije koja se odnosi na podizanje stepena higijene ruku i smanjenje zaraznih bolesti u školama, između ostalih, jeste i kompanija “Stara planinska riznica” ispred koje se obratio Andrija Stanulović: „Mi smo društveno odgovorna kompanija, koja je svoja načela uskladila sa načelima Evroatlantika. Poslu-jemo pod sloganom: „Zajedno zaštitimo život“ i ja misli da

ako se već brinemo o zagađenju i zdravlju voda, zivotinja, da je sasvim logičnno da su deca tu primarna i na prvom mestu. Naše proizvode karakteriše

visok procenat biljnih ekstakata u nekim proizvodina taj procenat ide i do 96%.

Mi smo zaista veoma ponosni na to što možemo da damo svoj doprinos jednoj ovakvoj akciji.“

Andrija je podvukao da je „Stara planinska riznica” na početku akcije donirala približno stotinu litara tečnog sapuna i izrazio nadu da će ta količina u narednom periodu biti daleko veća.

Opštine i kompanije koje su pružile punu podršku akciji „Higi-jena ruku u školstvu“ su svakoga dana sve brojnije. Donacije Opština su samo jedan od izvora finansiranja akcije, te se značajan doprinos očekuje od društveno odgovornih kompanija, domaćih proizvođača i roditelja.

Zita Farkaš

za sve škole

Ukupno 10.000 aparata je obezbeđeno za sve škole na teritoriji Srbije. Nekoliko hiljada biće instalirano na teritoriji AP Vojvodine. Projekat je prvenstveno namenjen osnovnim školama, potom i predškolskim ustanovama i srednjim školama. Preko projekta “Čiste ruke naše dece”, svaka škola u Srbiji biće opemljena aparatima.

Ovi aparati se postavljaju na mestima gde je najveća prola-znost dece. Na hodnicima, ispred kuhinje, trpezarije.

Pored aparata sa gelom za dezinfekciju ruku, u školama će biti postavljeni i aparati sa tečnim sapunom koji izlazi u vidu pene, razgradivi toaletni papir i ubrusi. Zanimljivo je to da ovi aparati ne mogu da se polome, čak i čekićem da se udaraju, te ukoliko se nekom detetu i ne dopadnu, neće moći da ih unište.

ZdravstvoFo

to: M

ina

Kar

adži

ć


uručenI računarI SeoSKIm I nevladInIm ženSKIm udruženjIma Iz vojvodIne

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je u junu tekuće godine, u Skupštini Vojvodine primio predstavnice tridesetosam ženskih udruženja, organizacija, klubova i društava iz čitave pokrajine, kako bi im bili dodeljeni računari, poklon koji je pripremio pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova zajedno sa Austrijskom razvojnom agencijom ADA.

očuvanje sela

Po rečima Miroslava Vasina osnivanje udruženja seoskih žena i njihov uspešan rad su jedan od najznačajnijih koraka u borbi za zaustavljanje iseljavanja sa sela i očuvanje Vojvodine. Aktivizam, projekti i energija seoskih žena i njihovih udruženja takođe treba da olakšaju i ubrzaju ne samo očuvanje nego i trans-formaciju vojvođanskog sela. Oprema koju dodeljujemo treba da omogući našu međusobnu povezanost i informisanost, a u narednom periodu i da pomogne u pripremi i realizaciji izuzetno važnih projekata. Zato su

računari i sticanje elektronske pismenosti i osposobljavanje za pisanje evropskih projekata i njihovo vođenje bili jedan od prioriteta. Računarsku opremu će ovog puta dobiti 38 orga-nizacija, a tokom poslednjih meseci smo podelili i 47 televi-zora, takođe u saradnji sa agen-cijom ADA.

zdravstvena nega u selima

Za svako selo, ili grupu od nekoliko zaselaka, biće obezbeđena pedijatrijska i ginekološka, kao i veteri-narska ambulanta. U selu će biti otvorena i posebna radnja - prodavnica, čiji će zajednički obrazac biti ustanovljen sa

iskustvima velikih trgovinskih lanaca, a planirano je i stvaranje uslova za bolji otkup i zajednički izvoz organske i druge hrane i proizvoda u zemlje EU.

Podrška romskim ženama

U podizanju nivoa vidlji-vosti i afirmaciji ekonomskog, preduzetničkog i društvenog položaja žena, jedan od posebnih zadataka je pružanje podrške Romima, a posebno romskim ženama, čiji je položaj veoma težak. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović, rekao je, da su Romkinje dvostruko diskrim-inisane - i kao žene i posebno kao pripadnice zajednice koja je i dalje daleko od pune inte-gracije u društvo u kome žive. Stoga su i njihove organizacije i sva udruženja u kojima žene rade na pružanju dodatnih mogućnosti za edukaciju, razvoj preduzetništva ili poboljšavaju vidljivost prob-lema diskriminacije, neobrazo-vanosti i ekonomske zavisnosti, od najveće važnosti ne samo za ruralne, nerazvijene nego i za sve u Vojvodini.

Dragana Dimitrov

Miroslav Vasin i Duško Jovanović

Izvo

r: V

lada

APV

Izvo

r: V

lada

APV

Sekretar uručuje računar


romi iz evrope

romi iZ PersPektive raZvoja Prinudnog rada u bIvŠoj čehoSlovačKoj

Romi su u svojoj istoriji preživeli duge i teške periode diskriminacije, izolacije, života u izolaciji u logorima i zatvorima, na koje su često bili osuđivani i bez krivice. Vladimir Gecelovski sakupio je i obradio podatke o životu romskog naroda na prosto-rima današnjih država Češke i Slovačke, posebno o tome kako su bili na udaru različitih zakona, po kojima su osuđi-vani na prinudni rad. Uprkos tome što su u godinama posle Drugog svetskog rata usvojena dokumenta o ljudskim pravima i slobodama, zakoni koji su omogućavali diskriminaciju su još dugo bili primenjivani...

Situacija je bila vrlo speci-fična u Slovačkoj. U početku su logori bili namenjeni samo za Nemce i osobe koje su

bile osuđene za nepoštovanje narodnih sudova, ali je slovački nacionalni savet takođe odobrio uključivanje ljudi koji „ugroža-vaju građenje duha Narodne države, namerno ometaju rekon-strukciju ekonomskih postro-jenja, ispoljavaju mišljenja državnih neprijatelja ili ohra-bruju druge osobe da zauzmu takav stav”. Posebna tročlana komisija je odlučivala o inklu-ziji. Tu komisiju je odredila Komisija unutrašnjih poslova, koja je mogla da odredi kaznu do dve godine teškog rada. Uskoro, kada su komunisti preuzeli vlast u državi, 23. marta 1948, Slovački nacionalni savet je usvojio dokument br. 7/1948, kao i dokument Slovačkog nacionalnog saveta o osnivanju radnih tela i primeni odredbe na zakonske standarde izdate

od strane Odbora komesara 23. aprila 1948. pod brojem 18/1948. Tročlana komisija pri Komisiji unutrašnjih poslova je opet odlučivala u inkluziji. Osobe koje su bile ukjlučene u logor su bile identifikovane kao lutalice i poremećene osobe i, po zakonu, bili su podeljeni u 4 grupe: nedruštvene ljude, one koji odbijaju rad, političke protivnike koje je primetila bezbednosna vlast ili javnost i osobe koje su bile osuđene zbog finansijskih prekršaja.

Postepeno je u logorima došlo i do promene društvene i etničke strukture uključenih. Umesto Nemaca i Mađara, počele su da preovlađuje poli-tički gonjene osobe i takozvane nedruštvene osobe, uglavnom Romi. Prema V. Varinskom, drugi razlog koji je doveo do pojave logora je bio „napor da se ponovo obrazuju društveno i politički nepodobne osobe”. Obeležje prinudnog rada, čak i u ovom periodu, je bio pokušaj da se inkluzija kažnjenih ljudi u radne logore opravda pono-vnim obrazovanjem ovih ljudi putem rada. Između ostalog, to potvrđuje činjenicu da je ponovno uvođenje prinudnog rada u Slovačkoj nakon 1945. godine u to vreme predstavl-jalo proizvod mišljenja koje je preovlađivalo nakon rata - reor-

Romi su u svojoj istoriji preživeli duge i teške periode diskriminacije, izolacije, života u izolaciji u logorima i zatvorima, na koje su često bili osuđivani i bez krivice. Vladimir Gecelovski sakupio je i obradio podatke o životu romskog naroda na prostorima današnjih država Češke i Slovačke, posebno o tome kako su bili na udaru različitih zakona, po kojima su osuđivani na prinudni rad. Uprkos tome što su u godinama posle Drugog svetskog rata usvojena dokumenta o ljudskim pravima i slobodama, zakoni koji su omogućavali diskriminaciju su još dugo bili primenjivani...


ganizaciju demokratije u soci-jalističkom smislu. U svakom slučaju, čak i tada su najveća očekivanja bila u vezi sa ekonomskom koristi od pono-vnog obrazovanja. Kombinacija ova dva cilja, je ipak, posebno u posleratnom periodu, usled nove organizacije prinudnog rada u periodu između 1945. i 1953. izgledala izuzetno teška. Ponovno obrazovanje je pred-stavljalo samo platonsku aspira-ciju; pravi razlog za formiranje radnog karaktera se sastojao od napora da se reši akutni manjak radne snage koja je bila potrebna za rekonstrukciju ratom razo-rene ekonomije. Ovo potvrđuje činjenica da su obim i vreme regrutacije radnih logora orga-nizovani u skladu sa fizičkim i vremenskim potrebama radne snage. Treba napomenuti da je pored ovih razloga, postojao napor vladajuće grupe da se „reše” problemi Roma, mada su rešenja često izvođena na nede-mokratski način i u mnogim

slučajevima je dola-zilo do diskrimina-cije, o čemu svedoče brojni istorijski podaci. Naravno, takva rešenja nisu mogla biti uspešna i samo su prouzro-kovala kašnjenje u rešavanju stvarnih problema Roma. Nakon uvođenja zakona br. 247/1948, naređenja Slovačkog nacionalnog saveta su bila ukinuta, ali su se, ipak, njihove radne jedinice sasto-jale samo od preime-novanih logora za prinudni rad. Posle usvajanja zakona br.

247/1948 o logorima prinudnog rada, postojanje radnih jedinica je izgubilo smisao i krajem 1948. pripremljen je nacrt zakona koji bi ukinuo radne jedinice i policijski nadzor. Transformi-sanje radnih jedinica u logore prinudnog rada je takođe moralo da ujedini različite uslove u Češkoj i Slovačkoj i da dalje proširi opseg osuđenih, koji su bili uključeni u radne logore.

U isto vreme, usvojena je Unive-rzalna deklaracija o ljudskim pravima u formi Rezolu-cije br. 217/ A III na sastanku trećeg generalnog zase-danja Ujedinjenih Nacija 10. decembra 1948. Čehoslovačka Republika je kao

jedna od članica Ujedinjenih Nacija takođe potpisala Dekla-raciju. Deklaracija je izdata kao rezolucija generalnog zase-danja Ujedinjenih Nacija, što je značilo da je više preporuka i da nije obavezujuća, iako je Univerzalna Deklaracija ljud-skih prava proglašena zajed-ničkim standardom, koji bi sve nacije trebalo da dostignu. Njen sadržaj je postao široko poznat i postao je obavezujući kao zakonski propis. Rezo-lucija je sadržala 30 članaka, uključujući građanska, poli-tička, ekonomska, društvena i kulturna prava. Međutim, čehoslovački zakonski sistem u tom periodu ne samo da nije poštovao Deklaraciju, već je i smatrao sve oblike borbe za ostvarenje prava i sloboda kriminalnim delima.

Nastavak u narednom broju...Vladimír Gecelovský

Izvor fotografija: arhiv autora

romi iz evrope


obrazovana romSKa PorodIca jovanovIć

Ukoliko u porodici ne pronađemo podršku za obrazo-vanje, male su šanse da ćemo uspeti. Ovo je priča o uspešnoj Romkinji iz velike, obrazovane porodice. Njoj i njenoj braći i sestrama podrška dede Tomi-slava bila je ključna. On im je ulio želju da završe „velike škole“.

uspešna mlada novinarka

Jednoga dana je sa rodi-teljima i dedom iz Obrenovca došla u Novi Sad da polaže prijemi ispit na Višoj poslovnoj školi. Bilo joj je teško. Plašili su je nepoznati grad i ljudi. Zakucala je na vrata i pronašla podršku Petra Novice Nikolića, urednik romske redakcije RTV, koji se bori da pomogne mladim ljudima, pruži im pomoć. On joj

je pomogao, uputio gde treba i pružio joj smeštaj i ogromnu pomoć i podršku.

Prvi put je u Novi Sad ušla kao nesigurna devojčica, a sada je uspešna poslovna žena. Završila je Višu poslovnu školu i bila ponosna na sebe, ali je tu ipak nešto nedostalalo...

Još kao mala je želela da se bavi novinarstvom. Pre desetak godina je bila je učesnik BBC škole za romske novinare u Sarajevu, završila je i školu Udruženja novinara Srbije, a 2004. god. pohađala seminar DW Akademije iz Bona, takođe za romske novinare.

Shvatila je da je novinar-stvo ono čime želi da se bavi u životu, jer je na taj način mogla da ukaže i na onu drugu, lepšu sliku Roma.

Pre nekoliko godina je putem programa „Prva šansa“ položila pripravnički ispit i bila je primljena kao pripravnik u Romskoj redakciji Radio televi-zije Vojvodine, na radno mesto novinara, gde radi i danas.

Pod istim krovom tri genera-cije visokoobrazovanih roma

Njen deda je davne 1969. godine završio Visoku medi-cinsku školu, ali je hodao trno-vitim putem dok nije završio fakultet. Teško se živelo i nije se imalo novca. Na fakultet je išao biciklom, putovao trideset kilo-metara... Trudom i upornošću završio je školu i zaposlio se u Zavodu za transfuziju krvi Srbije, gde je radio trideset i pet godina. Sada je u penziji. Znanje i upornost preneo je na svoju

uspešni romi

Ružica u redakciji RTV

Foto

: Min

a K

arad

žić


uspešni romi

decu, a kasnije i na unučad. Ima tri sina, najstariji Dragan, bavio se autolakirerskim poslovima, pre desetak godina je pokrenuo samostalni biznis, otkupljuje gvožđe i bakar itd. a velike firme i fabrike to otkupljuju od njega. Zaposlio je deset Roma. Srednji sin, Ljubiša - Malja je aktivan već dvadeset godina u Humanitarnom centru „Rom“, Obrenovac. Realizovao je velike projekte, od kojih je jedan uvođenje vode u romska naselja locirana u veće gradove

u Srbiji. Najmlađi Zlatomir je direktor romskog radija

„Rom“ u Obrenovcu. Unuci Dejan i Danijela Jovanović su završili srednju muzičku školu u Beogradu i muzičku Akademiju u Berlinu. Dejan je, inače, višestruki prvak Srbije, u klasičnoj muzici svira harmo-niku. Osnovao je i svoj orke-star „Sae Rroma“ sa Romima muzičarima iz više zemalja. Danijela svira klavir. Oboje su profesori u jednoj srednjoj školi u Berlinu. Daliborka je završila Visoku poljorivrednu školu, sa prosekom 9.50. Božidar je završio Akademiju lepih umetnosti, smer mena-džment u masovnim medijima, a na fakultetu političkih nauka, zavšio postiplomske studije master, stekao zvanje master komunikolog. Stipendista je OEBSA od početka školovanja. Od 2007. god. se profesio-nalno bavi unapređem obrazo-vnog nivoa Roma, radio je na programu uvođenja pedagoških asistenata u obrazovani sistem Srbije, ali i na mnogim drugim programima.

Ružica je ponosna na svoju porodicu i na njihov uspeh. Svesna je da oni to ne bi uspeli da nisu imali stalnu podršku deda-Tomislava.

Dragana Dimitrov

Deda Tomislav


Kultura

bacIla Sam jabuKu u Peć„Bacila sam jabuku u peć,Za mnom nemoj plakati,Bacila sam jabuku u peć,Za mnom nemoj plakati.

Neću te, neću te,Uzmi omču, obesi se.“

Naslov knjige Marije Aleksandrović proistekao je iz naslova pomenute romske ljubavne pesme.

U Zavodu za kulturu Vojvo-dine održano je predstavljanje knjige Marije Aleksandrović „Bacila sam jabuku u peć“ 8. maja 2012. godine. O knjizi su govorile Ljiljana Pešikan Ljušta-nović, Svenka Savić, Dragana Beleslijin i Aleksandra Đurić Bosnić. Događaju su prisustvo-vali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Kancelarije za inkluziju Roma i nevladinih organizacija.

Po rečima profesorice Ljiljane Pešikan Ljuštanović,

knjiga Marije Aleksandrović je veliki lični trijumf autorke i rezultat ogromnog truda, a njena knjiga je izuzetno značajna i za romsku zajednicu i za većinsku populaciju. „Niko ne može biti neoštećen, ako nema razume-vanje za druge, ako nema svesti da kulturne različitosti ne znače dobre i loše kulture, već pre svega bogatstvo i veliku pred-nost ovih prostora. Romska kultura je izdašna, a ono što se najviše vidi u ovim pesmama jeste to da su romska i srpska kultura čvrsto povezani. Postoji

čak i preplitanje, preuzimanje motiva i značenja, a prepoznaju se stvari koje su preuzete. ”, rekla je profesorica i dodala da knjiga predstavlja začetak naučne folkloristike. Ona može biti izvor daljeg istraživanja, trijumf truda da se odgoje mladi naučnici. Ne može se emanci-povati zajednica dok ona sama ne krene na to. U romskoj zajed-nici nosioci te emancipacije su upravo mlade žene koje su odlučile da uzmu život u svoje ruke i da se odupru jednoj, za žene uvek nepovoljnom patri-jarhalnoj sredini i da naprave nešto od svog života.

„Knjiga Marije Aleksan-

drović predstavlja veoma važan korak u naučnom istraživanju u klasifikaciji i antologijsko-pri-ređivačkom radu na romskoj usmenoj poeziji lirskoj i lirsko-epskoj. Pre svega prihvata-jući model koji je usvojila od mentorke Ljiljane Pešikan-ljuštanović, Marija Aleksan-drović je analizirala i klasifiko-vala romsku poeziju, iako to

„Manipulacija jabukom i posledice koje ona ima nagoveštavaju žensku ljubavnu magiju, ovde usmerenu na odbijanje ljubavi. Jabuka, kao univerzalni simbol ljubavnog sjedinjenja, ovde biva spaljivana, bacana u peć, u blato, torbu – čime se odbija ljubav neželjenog momka. Ovo je jedna od književnih naučnih činjenica, koja nam može obogatiti život uvođenjem značenja romskih pesama u svakodnevni život.”


Kulturačesto nije bilo lako, dajući tako na romskom sve varijante koje je čula u sinkretičkom spoju muzike i pesme, a to samo pokazuje koliko su Romi dobri muzičari. U pitanju je spoj terenskog rada i pokušaj klasi-fikacije sa jedne strane, a sa druge strane nastavak rada koje je započeo Trifun Dimić i još neki antologičari i priređivači romske poezije. Rad Marije Aleksandrović višestruko je značajan, pored toga što je dala ogroman doprinos i kao pionir i kao svakako do sada najzna-čajniji proučavalac romske poezije na planu folkloristike, Marija Aleksandrović dala je doprinos u proučavanju etno-loške i leksičke građe, opisala niz romskih običaja, ukazala na mnogobrojne stilske figure, običaje Roma, način njihovog života, patrijarhalne odnose koji i dalje vladaju u zajednici, ali i na njihovo samoodređenje , dakle na to kako oni sebe vide kroz pesmu. Pravi je trenutak da se knjiga „Bacila sam jabuku u peć“ pojavi i da izdavač kakav je Zavod za kulturu Vojvodine afirmiše interkulturalnost i dijalog između različitih nacija

objavi, jer je pesma fluktuira-juća materija koja se menja i koja u izvesnom vremenskom trenutku nestaje tako da svako beleženje i analiziranje garan-tuje da će ona ostati zabeležena i da će produžiti svoj život.”— reči Dragane Beleslijin – knji-ževne kritičarke.

U knjizi se reflektuje i trud mladih istraživača, Roma, učesnika u projektu Epsko-lirska usmena poezija u Vojvodini, koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, a osmislila ga je, spro-vela i rukovodila njime Marija Aleksandrović. Knjiga pred-

stavlja uobličen i mukotrpan terenski rad, koji se obavljao širem Vojvodine. Autorka zaključuje da većina pevača nisu profesionalni muzičari, ali ističe da je dominantno kafana bila prostor susreta sa istra-živačima, kao izvorno mesto prenošenja i izvođenja pesama. Razlog za ovo je i zatvorenost zajednice pred strancima, čak i kada je reč o Romima istraži-vačima. Većina pevača preno-sioca pesama su bili muškarci, što autorka tumači kao očuvanu patrijarhalnost zajednice. Zbirka pesama je sačinjena i od beleženja prethodnih saku-pljača, pa knjiga Marije Alek-sandrović predstavlja osobeni omaž i dosadašnjim sakuplja-čima i tumačima ovih pesama, osobito prema preminulom Trifunu Dimiću.

Predstavljanje knjige je začinjeno izvođenjem pesama iz zbirke od strane tambura-škog orkestra „Ciganske zore” iz Novog Sada.

Snežana Dimić

Marija Aleksandrović (1972, Novi Sad) stepen magi-stra književnih nauka dobila je odbranivši magistraski rad Romske epsko-lirske pesme – starija i novija beleženja (klasi-fikacija, teme, značenje) na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaposlena je u Visokoj školi strukovnih studija za obra-zovanje vaspitača „Mihailo Palov“ u Vršcu, u kojoj predaje romski jezik. Učestvovala je na mnogobrojnim seminarima koji se tiču romskog jezika i kulture – između ostalog završila je i školu Romoligije 1, koju su inicirale Ženske studije i istra-živanja i univerzitet u Novom Sadu na Filozofskom fakul-tetu u Novom Sadu. U koautorstvu je izdala niz publikacija iz oblasti kulture Roma. Prijavila je temu doktorske disertacije pod nazivom Simboli romske usmene poezije – zastupljenost i značenje.


nezaSTuPljenoST SIromaŠnIh u medIjImaNa Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predstavljeni su rezultati istraživanja posvećenog

pisanju medija na temu siromaštva i društvene isključenosti. Studenti, profesori i naučni radnici nekoliko univerziteta iz zemalja regiona analizirali su ulogu i stav medija, kao onih koji bi trebali da prate, beleže i ukazuju na sve društvene pojave, ali i da pozovu javnost da se ozbiljnije uključi u rešavanje problema. Da li mediji zaista ostvaruju tu ulogu? U ovom broju prenosimo mišljenje važnih učesnika skupa.

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković je rekla da se fakultet bavi društvenim istra-živanjima, on pokreće javni dijalog o važnim temama od javnog interesa i dodala: “ Ja ću vas podsetiti, osim medijskih studija, tu je odsek za socijo-logiju, odsek za filozofiju, za psihologiju, dakle sve disci-pline koje se bave društvenim pitanjima. Iz toga nije neobično da je odsek za medijske studije, evo već drugu godinu dobio međunarodni projekat iz fonda-cije RRPP, koja podržava mlade istraživače, a finansira se iz sredstava Vlade Švajcarske, da istraži kako mediji izveštavaju o siromaštvu i socijalnoj isklju-čenosti.

Zašto je to važno pitanje? Zato što su rezultati ukazali na to da mediji ne govore na način

da izveštavaju o ljudima koji žive ispod granice su siroma-štva, nego govore o brojkama. „ Toliko procenata ovih, toliko onih....“ Dakle, mi tu ne prepo-znajemo osobe, nego vidimo samo cifre. Mediji nisu pokre-nuli, a istraživali smo i radio i televiziju i štampu na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou, ni jednu debatu da bi uticali na odgovorne da se sprovodi borba za smanjenje siromaštva, a u Srbiji je usvo-jena i Strategija za borbu protiv siromaštva. Ove godine smo na internetu potražili podatke, da vidimo kako, da li sada korisnici interneta reaguju na tekstove on line izdanja medija u kojima se govori o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, da uočimo da li se tu rađa neko javno mnjenje u tom sajber prostoru, vremenu,

da li se tu raspravlja i vodi dijalog o tom izuzetno važnom pitanju. I uočili smo da tu dija-loga nema. Da se referira na autora teksta, na sadržaj teksta, ali vrlo retko se daje spostveno iskustvo, sopstvene inicijative, pokreće dijalog i postaje deo zajednice, koja traži rešenje.

Ognjen Radović iz Banja Luke je istakao: ”Mi smo uzeli jedan prilično veliki uzorak, obrađivali smo TV emitere u Bosni i Hercegovini, dva javna i četiri privatna medija, vodeća. Rezultati su bili porazni, soci-jalno isključene grupe su premalo zastupljene u izve-štavanju medija. Posebno se to odnosi na osobe drugačije seksualne orijentacije, a isto tako i nacionalne manjine i uglavnom su predstavljeni kroz niz stereotipa”.

S obzirom na to da se danas u medijima mnogo govori o siro-maštvu, saznali smo odgovor na pitanje - koja je konkretna korist od ovakvih istraživanja i pravi značaj toga što mladi ljudi učestvuju u njima?

“Potrebna su nam istraži-vanja, kada znamo da je aktu-elna svetska ekonomska kriza, koja je zahvatila sve države regiona, koja neće biti laka za prevazilaženje, sa druge strane, uloga medija je bitna u izvešta-vanju o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, koja muči sve ljude, bez obzira na veru, naciju,

Foto

: V..

Dim

ićKultura


na bilo kakve druge karakte-ristike. Dakle, siromaštvo je svima zajednički problem.

Mediji imaju veoma značajnu ulogu u borbi protiv siromaštva. Ne samo kod nas, već i u čitavom regionu. Dakle, bez pomoći medija i bez javne podrške nemoguće je razgova-rati o svim društvenim aspek-tima problema siromaštva. Filozofski fakultet u Novom Sadu ima značajnu ulogu u jačanju svesti o potrebi da se borimo protiv siromaštva, a jedan od osnovnih uslova za to je obrazovanje. Kad nemate obrazovanje, nemate obrazo-vane ljude, nećete imati borbu protiv siromaštva. Bez istraži-vanja, nema pravog, naučnog pristupa problemu. Zato smo radili istraživanje kako ljudi, kao konzumenti informacija, kao gledaoci, slušaoci, čitaoci vide problem siromaštva i koga označavaju kao krivca. Da li su to politički centri moći, da li su ekonomski centri moći itd. To je veoma zanimljivo istraživanje, i mislim da ćemo nakon ove konferencije imati odgovore na određena pitanja”, rekao je predstavnik Bosne i Hercego-vine.

Ankica Dragin iz kance-larije pokrajinskog ombdu-

smana je u svom izlaganju istakla da je siromaštvo kao društvena pojava višeslojno, što su potvrdila i brojna istra-živanja, predstavljena na skupu i sa tog aspekta, konflikt kao jedna pojava, koja može da bude manje ili više očigledna, o čemu takođe treba razgovarati u kontekstu siromaštva. “Malo je prilika da se o siromaštvu kao društvenoj pojavi razgovara i da se ona analizira kao naša društvena odlika. Mi smo sa žaljenjem konstatovali, kolege i ja, da je kroz istraživanje, isku-stva, profesionalna i lična isku-stva potvrđeno da je siromaštvo nešto što se u našem društvu podrazumeva. O njemu se malo govori, čak se stiče utisak da ljudi imaju strah da o njemu govore”, rekla je ona.

Prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš sa Filozofskog fakul-teta u Novom Sadu je rekla: “Zahvaljujući najmlađem odseku, koji je najdinamičniji, odseku za medijske studije, mi pokrivamo i ovakve, na žalost danas najaktuelnije teme - siro-maštvo i socijalnu isključenost. Po drugi put na Filozofskom fakultetu održana je takva konferencija sa kolegama iz regiona. Mi shvatamo zapravo da smo skoro svi siromašni,

ali da na to siromaštvo, teško stavljamo lice. Zašto nema više konkretnog izveštavanja o siro-maštvu? Zato što je siromaštvo, bojim se, ipak tabu tema. To je nešto o čemu teško govorimo, i zato govorimo, teško bezlično, hladno, u brojkama. Mnogo bi bilo bolje da naše kolege, a mi, da tako kažem, proizvodimo novinare, ali jednoga dana promene taj medijski diskurs. Mnogo bi bilo bolje kada bi to siromaštvo dobilo ime i prezime. Ovo je samo dijalog Evrope i Balkana, jer projekat iz kog je proistekla konferen-cija je podržan jednim evrop-skim finansijskim naporom. Na žalost, siromaštvo je tema 21. veka. Apsurdno je, dakle, da u vremenu takvog razvoja tehnologije, kada duže živimo, bolje se lečimo, u proseku sve izgleda bolje, da na malom primeru, pojedinačnom, vidimo da ljudi žive gore. I to je ono što je tragično. I dakle u 21. veku ćemo se na žalost i dalje baviti temom siromaštva. Ali i sa aspekta beleženja, šta je u medijima, da mediji beleže, razloge, uzroke i posledice siromaštva. Ja sam rekla da je ukupno siromaštvo nešto o čemu više i ne govorimo. Sada nemamo da jedemo, nemamo krov nad glavom, ali na duže staze, posledica duhovnog osiromašenja, će biti gora nego da nemamo šta da jedemo. To je moje mišljenje”.

Zita Farkaš

“Smatramo da je najgore to što se mediji retko okreću onima koji su ugoženi, tako da zapravo o siromašnima govori država i institucije, koje treba njima da se bave”, rekla je mr Jelena Kleut.

Prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš je iznela svoje zapa-žanje da smo skoro svi siromašni, ali da na to siromaštvo, teško stavljamo lice. “Zašto nema više konkretnog izvešta-vanja o siromaštvu? Zato što je siromaštvo, bojim se, ipak tabu tema. To je nešto o čemu teško govorimo, i zato govo-rimo, teško bezlično, hladno, u brojkama”, podvukla je ona.

Kultura


Documents

uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 16/srpski.pdf · činjenicu da je za uspešno uključivanje u osnovnu školu potrebno određeno predznanje, startna pozi-cija