UVODNA REČ 66/srpski.pdfODRŽANA JOŠ JEDNA MANIFESTACIJA „ROMSKA NOĆ“ ISTORIJA ROMA - HILJADU GODINA NEPRAVDE, MRŽNJE I VELIKIH ZLOČINA POČETAK GENOCIDA NAD ROMIMA U …

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,

Pred vama je junski broj našeg mesečnika. Ovaj broj otvara rubrika Zapošljavanje u kojoj je pred-stavljena Tatjana Jovanović, mlada Romkinja koja je dobila zaposlenje nakon srednje škole u Apoteci u Inđiji.

U rubrici Stanovanje prikazujemo najuređenije romsko naselje u Apatinu i naselje Rupe u Rumi koje je njegova sušta suprotnost, a u rubrici Obrazovanje intervjuisali smo Dobrilu Pejin, koordinatorku pro-jekta „Dečiji centar“.

U junu mesecu Kancelarija za inkluziju Roma održala je dva konsultativna sastanka vezana za izradu strateškog dokumenta Kancelarije za period 2014–2017.

U Monoštoru smo prisustvovali treningu najmlađeg kriket kluba u Srbiji. Rubrika Kultura sastoji se od tri teksta, a izdvajamo tekst Borba pro-tiv vetrenjača uticajnog romskog pesnika i borca za prava Roma, Jovana Bogdanovića.

O jedinom predsedniku neke države romskog porekla, govorili smo u rubrici Romi u svetu.

Obaveštavamo vas da, zahvaljujući Istra-živačko-edukativnom centru i Visokoj školi strukov-nih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaša redakcija

TEME

INTERVJU: MILOŠ NIKOLIĆ, NAJVEĆA OBAVEZA SVIH ROMA JE DA ŠALJU DECU U ŠKOLU

INTEGRACIJA ROMSKE ZAJEDNICE U VOJVODINIU ZNAČAJNOJ MERI UNAPREĐENA

ODRŽAN SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA KANCELARIJE POKRAJINSKOG OMBUDSMANA

UKLJUČIVANJE ROMA I ROMKINJA U DRUŠTVO, KORAK KA BOLJOJ I USPEŠNIJOJ SRBIJI

JEDAN OD OSNOVNIH PRIORITETA GRADA SUBOTICE JE INTEGRACIJA ROMSKE ZAJEDNICE

CENTAR ZA OSNOVNU POLICIJSKU OBUKU

INTERVJU: STEVAN NIKOLIĆ, UDRUŽENJEGRAĐANA „EDUKATIVNI CENTAR ROMA“, SUBOTICA

KULTURA JE JEDAN OD NAJVAŽNIJIH PRODUKTA ROMSKE ZAJEDNICE

ODRŽAN DRUGI PO REDU SASTANAK KANCELARIJE ZA INKLUZIJU ROMA I POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ZDRAVSTVO

PODRŠKA ROMSKE ZAJEDNICE U OBRAZOVANJU I ZAPOŠLJAVANJU GLAVNI PRIORITET KANCELARIJE ZA INKLUZIJU ROMA

ODRŽANA JOŠ JEDNA MANIFESTACIJA „ROMSKA NOĆ“

ISTORIJA ROMA - HILJADU GODINA NEPRAVDE, MRŽNJE I VELIKIH ZLOČINA

POČETAK GENOCIDA NAD ROMIMA UDRUGOM SVETSKOM RATU

KONFERENCIJA: DAJMO KRILA SVAKOM DETETU

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikMiloš Nikolić

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Autori tekstovaAleksandra Mićić

Aleksandar Nedeljković

DopisniciKoordinatori za romska pitanja APV

Prevod na romski i engleski jezik„ Akademija Oxford-Agent “ d.o.o.

Tehnička priprema i štampaMONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.rs

Tiraž500 primeraka

AdresaBulevar Mihajla Pupina 25,

21000 Novi SadTel: 021/488-17-23

[email protected]

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Miloš Nikolić - direktor, 2011. godina, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Naslov i tekst na rom. jeziku štampani u obrnutom smeru: Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina.

ISSN 2217-5016 = Dekada Roma u AP VojvodiniCOBISS.SR-ID 261834759

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

NAJVEĆA OBAVEZA SVIH ROMA JEDA ŠALJU DECU U ŠKOLU

Miloš Nikolić je direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodina koji dve godina veoma uspešno obavlja svoju dužnost. Razgovarali smo sa njim o romskom jeziku, učešću Roma u državnim organima, kao i o mogućnostima za mlade Rome i Romkinje koje pruža država Srbija.

Da li obrazovanjem i iskazivanjem raznih tale-nata, romska zajednica u Srbiji može da razbije stere-otipe?

U poslednjih dvadeset godina smo kao zajednica napravili jedan ogroman pomak u oblasti obrazovanja koji je apsolutno vidljiv. Danas na Univerzitetu u Novom Sadu i na Visokim školama Vojvodine, svake godine se upisuje preko 120 studenata romske nacionalnosti, a u čita-voj republici taj broj prelazi tri stotine. Mislim da polako uspevamo da srušimo ogromne predsrasude prema romskoj zajednici. Mi smo u proteklih nekoliko godina dobili veliki broj doktora nauka u Vojvodini. To nam govori da smo mi kao zajednica i država Srbija uspeli da, uz pomoć domaćih i međunarodnih orga-nizacija pomognemo romskoj zajednici u najvažnijem seg-mentu, u obrazovanju.

Šta biste izdvojili kao najuspešnije aktivnosti koje j e i m p l e m e n t i r a l a Kancelarija za inkluziju

Roma od kako ste vi direktor u ovoj pokrajinskoj institu-ciji?

Kada sam imenovan za direktora Kancelarije, moj jedini uslov za prihvatanje te funkcije bio je da lično odabe-rem stručne saradnike i kon-sultante koji će sa mnom raditi i boriti se da unapre-dimo položaj romske zajed-nice u Vojvodini. Dobio sam odrešene ruke i to sam i uči-nio. U oblasti obrazovanja,

nastavili smo da sprovodimo mere afirmativne politike i u direktnom kontaktu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Romski jezik je u osnovne škole uve-den još 1996. godine, a kroz Kancelariju smo nastavili da to i dalje da razvijamo i una-pređujemo. Iz meseca u mesec povećavamo broj škola u kojima se uči romski jezik. Nažalost, van Vojvodine to ide nešto sporije. Time želimo da sačuvamo kulturni identitet,

Intervju: Miloš Nikolić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Vojvodine

3Dekada Roma u AP Vojvodini

vremena potrošili u administ-rativnom delu Dekade. U narednih 10 godina, dok bude strajala Strategija za scijalno uključivanje Roma i Romkinja, trebali bismo da to valorizu-jemo u neke konkretne akcije. Mi smo danas suočeni sa činje-nicom da veliki broj Roma napušta Srbiju zbog teškog položaja. Od Strategije se očekuje puno, više od prve Dekade, ali mora mnogo da se radi. Moraju da se uključe svi relevantni činioci i mora da postoji ozbiljna politička volja kako bi se položaj romske zajednice zaista i unapredio.

Da li ste zadovoljni pris-utnošću Roma u javnim odnosno državnim instituci-jama? Da li Romi moraju biti više zastupljeni u njima da bi se borili za svoja prava?

Mi smo i do sada imali situ-aciju da pojedini Romi budu sastavni deo državnog apa-rata. Međutim, oni su tamo bili samo formalno, bez prava odlučivanja. Oni nisu kon-kretno mogli da izdejstvuju nešto u okviru svog angaž-mana. Kada krenemo od lokal-nog nivoa do republičkih organa, Roma gotovo da nema. I ukoliko su prisutni tamo, oni nemaju moć i slobodu odluči-vanja. Ukoliko nema Roma u sistemu, koliko god da je dobar projekat, to je pod veli-kim znakom pitanja u momentu kada dođe do reali-zacije. Međutim, u ovom momentu stučem utisak da se sve to menja u pozitivnom smislu i da ćemo vrlo brzo

imati trajno rešen status Roma i Romkinja koji su anga-žovani u javnom sektoru.

Vi ste jedan od najaktiv-nijih predstavnika Roma ne samo u AP Vojvodini. Šta je to što Vam daje volju da pomažete romskoj zajed-nici?

Ovo je moj prvi mandat i želim maksimalno da iskoris-tim to vreme. Veliku zahval-nost dugujem mojim stručnim saradnicima bez kojih ni moje angažovanje ne bi bilo tako produktivno. Trudim se da maksimalno korektno radim svoj posao, a koliko to Romi prepoznaju, ne znam. Mislim da sam u korpusu onih ljudi koji su ostavili nešto iza sebe. Svaki rezultat koji sam pome-nuo možete da proverite, jer on je merljiv za razliku od nekih drugih koji su radili nekakve projekte i nemaju merljive rezultate.

Šta biste za kraj našeg razgovora mogli da poruču-jete pripadnicima romske nacionalnosti?

Romi moraju, pre svega, da se potrude. Kada društvo vidi da se trudite, da ulažete napor, uvek će se neko posta-rati da pomogne. Najsrećniji sam kada vidim rezultate nekog mladog Roma, svojih kolega i svoje lične rezultate, tada znam da nije uzaludno sve ovo što radim.

prevashodno nacionalni iden-titet Roma. Na Visokoj školi strukovnih studija za obrazo-vanje vaspitača u Vršcu u pro-šloj i ovoj godini imamo naj-veći broj studenata romske nacionalnosti, od osnivanja ovog 2009. godine, kada je pokrenut ovaj smer. Kroz raz-ličite međunarodne i domaće projekte, imali smo namenske konkurse za zapošljavanje lica romske nacionalnosti, osnovali smo nekoliko značajnih predu-zeća. Drugi segment koji je prioritetan je zapošljavanje Roma pri institucijama. Neophodno je što hitnije siste-matizovati radna mesta koor-dinatora za romska pitanja, pedagoških asistenata i zdrav-stvenih medijatora. Na tome će najviše Kancelarija raditi do kraja ove i početkom sle-deće godine.

Dekada 2005-2015 je prošla. Kažite nam, da li ste zadovoljni rezultatima postignutim u ovom periodu i šta očekujete od novousvo-jene Strategije za Rome i Romkinje?

Ako te rezultate posmat-rate iz ugla čoveka koji živi u romskom naselju, on će vam reći da Dekada do njega nije došla. I ja se slažem. Jer, zaista nije ništa vidljivo urađeno unutar zajednice. U Vojvodini je svakako urađeno više nego u celoj Evropi. Dekada kao ideja je bila sjajna i ona je omogućila da se rom-sko pitanje stavi u fokus domaće i međunarodne jav-nosti. Mislim da smo mnogo


INTEGRACIJA ROMSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI U ZNAČAJNOJ MERI UNAPREĐENA

Po k r a j i n s k a v l a d a posvećena je sprovođenju politike u oblasti prava svih nacionalnih manjina, naro-čito romske zajednice, ista-kao je juče direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić, u razgo-voru s predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i pokrajinskom p o s l a n i c o m J e l e n o m Jovanović.

Mirović je u razgovoru naglasio položaj i status romske nacionalne manjine u Vojvodini, posebno je govorio o važnosti obrazo-vanja, zapošljavanja i soci-jalne politike. Rekao je da

se u ova tri segmenta mora najviše radititi i da su oni najvažnji za integraciju ove

nacionalne manjine.Predsednik Pokrajinske

vlade je ocenio da je učin-jen značajan pomak u pobol-jšanju uslova života Roma u Vojvodini, te najavio da će i u narednim godinama biti realizovani programi čiji je cilj inkluzija Roma u druš-tvo.

Miloš Nikolić je naveo da je za ostvarivanje suštinske r a vnop ravno s t i Roma potrebno da se, osim institu-cionalne podrške i političke volje, ostvari i određeni ste-pen društvene solidarnosti, a posebno je istakao da se što više radi na obrazovanju i zapošljavanju romske zajednice, a pomenuo je i diskriminaciju, kao još jedan


Pokrajinska poslanica Jelena Jovanović je kazala da je veoma zadovoljna dosadašnjim sprovođenjem mera u Vojvodini koje imaju cilj da unaprede položaj Roma i smatra da će se ovaj proces nastaviti, zahvalju-jući vođenju ozbiljne poli-tike prema svim građanima, koju sprovodi pokrajinska

vlada na čelu sa predsedni-kom Mirovićem.

Na sastanku je bilo reči i o planovima i budžetu Kancelarije za 2020. godinu, o stipendijama za učenike i studente romske nacional-nosti, kao i o aktivnostima u vezi s zapošljavanjem pri-padnika ove zajednice.

od čestih problema sa kojima se susreću Romi i Romkinje.

- Suzbijanje diskrimina-cije Roma i stvaranje uslova za pristup u ostvarivanju ljudskih i svih drugih prava jedan je od naših najvažnijih zadataka na čemu moramo zajedno raditi - naglasio je Nikolić.

ODRŽAN SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA KANCELARIJEPOKRAJINSKOG OMBUDSMANA

Miloš Nikolić direktor Kancelarije za inkluziju Roma se sastao sa predstav-nicima Pokrajinskog zaštit-nika građana i sa njima raz-govarao o zašt it i od diskriminacije Roma i Romkinja i o mehanizmima koji se primenjuju ukoliko

do diskriminacije dođe.Predstavnici Kancelarije

ombudsmana ukazali su direktoru Nikoliću na činje-nicu da je poštovanje prava manjina od suštinskog zna-čaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu, naročito se to odnosi na pripadnike

romske nacionalne manjine. Romi su posebno osetljiva grupa i suočavaju se sa mno-gobrojnim problemima u svakodnevnom životu, uklju-čujući socijalnu nevidljivost i izolaciju, nepristupačnost, kako organa državne uprave, tako i kulturnih, zdravstve-

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je nezavisan i samostalan organ AP Vojvodine koji štiti prava građana i vrši nadzor nad radom pokrajinskih organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač AP Vojvodina, u vezi sa njihovim postupanjem u izvršavanju odluka i drugih pravnih akata AP Vojvodine.

Покрајински заштитник грађана Аутономне Покрајине Војводине


poziv za sastanak i rekao je da je veoma važno da se dis-kriminacija koja je usme-rena prema pripadnicima romske zajednice, rešava institucijalno i u okviru zakonskih propisa.

Nikolić je na sastanaku govorio i o najugroženijoj kategoriji lica u romskoj zajednici i kazao je da su to definitivno devojčice uzrasta od 12. do 15. godina, sa kojima se treba dosta raditi i zamolio je predstavnike Kancelarije ombudsmana da posebnu pažnju posvete devojčicama.

- Devojč ice u tom uzrastu su inače ranjive osobe u svim društvima, a još kada pripadaju nekoj marginalizovanoj grupaciji,

onda se problem višestruko povećava. Ono što bi država morala da uradi, ali i svi mi koji se bavimo pitanjima zaštite dece i diskriminacije lice uopšte, je da preven-tivno delujemo i da tako pokušamo da rešimo pro-blem. A ako to ne uspe, zakon mora da se primen-juje, pa roditelje koji te mlade devojčice izvlače iz osnovne škole i udaju protiv volje, potrebno privesti pravdi. Deca tako praktično postaju žrtve trafikinga sa trinaest ili četrnaest godina. One su mlade, neobrazo-vane, jedva čitaju i pišu i nemaju uslova da se izbore za sopstvena prava, već se tretiraju kao roba – zaključio je Nikolić.

nih i institucija socijalne zaštite, zatim teškoće u ostvarivanju prava na mate-rijalnu podršku, ali i nein-formisanost samih osoba o svojim pravima i načinima njihovog ostvarivanja.

Predstavnici Kancelarije ombudsmana su i ovom prili-kom istakli važnost plani-ranja i pružanja adekvatne intersektorske podrške pri-padnicima romske zajednice i to kroz zajedničke akcije koje će Kancelarija ombuds-mana i Kancelarija za inklu-ziju Roma sprovoditi u narednom periodu.

Direktor Nikolić je isko-ristio priliku da se zahvali predstavicima Kancelarije ombudsmana zato što su odmah prihvatili njegov

U Vladi Republike Srbije, početkom juna je održana 4. sednica Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uklju-čivanje Roma i Romkinja 2016-2025 godine, na kojoj su razmatrani izveštaji o rea-lizaciji dosadašnjih aktivnosti i dogovoreni naredni koraci, u cilju uspešne integracije

romske zajednice u društvo. Sednicom je predsedavala p o t r e d s e d n i c a V l a d e Republike Srbije i predsed-nica Koordinacionog tela prof. dr Zorana Mihajlović.

Pored Mihajlovićeve, sastanku je prisustvovao direktor Kancelarije za inklu-ziju Roma Miloš Nikolić, kao i predstavnici državnih i

međunarodnih institucija - iz resornih ministarstava, drža-vih Kancelarija, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i iz Nemačke organi-zacije za saradnju (GIZ).

Mihajlovićeva je istakla da je ponosna na rad Koordinacionog tela i da, za razliku od proteklih deset godina kada se samo pričalo

UKLJUČIVANJE ROMA I ROMKINJA U DRUŠTVO,KORAK KA BOLJOJ I USPEŠNIJOJ SRBIJI


o položaju Roma i Romkinja, sada imamo rezultate.

Zajedno sa međunarod-nim i nacionalnim partnerima činimo sve da socijalna inklu-zija Roma i Romkinja bude što uspešnija i da se smanji diskriminacija. Jer, ako ije-dan pripadnik romske zajed-nice ima problem kada su u pitanju obrazovanje, zapošl-javanje, uslovi stanovanja ili

se suočava sa višestrukom diskriminacijom, što je slučaj sa Romkinjama, ne možemo govoriti o održivom društvu - rekla je ona.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić, je nakon sastanka za list „Dekada Roma u AP Vojvodini“ između ostalog rekao da država, uz podršku međunarodnih partnera, radi

na izgradnji komunalne infra-strukture i socijalnih stanova i da je to jedan od najvećih, a ujedno i najtežih projekata za implementaciju u čitavom integratvnom procesu.

Samo zajedno možemo da napravimo rezultate, a oni trebaju biti vidljivi na lokal-nom nivou. Posebno bih ista-kao obrazovanje, jer je to baza za dalji razvoj – da nema prepreka za upis u škole i na fakultete i da stvorimo uslove da se romska deca nesmetano školuju. Siguran sam da je uključivanje Roma i Romkinja u društvo korak ka boljoj i uspešnijoj Srbiji, što je svakako naše društvo u dob-roj meri prepoznalo – kazao ne Nikolić.

On je rekao da je neo-phodno nastaviti stipendi-ranje učenika romske nacio-nalnosti. Obezbeđena su sredstva za 303 učenika u prošloj godini, a u ovoj 547 učenika srednjih škola je dobilo stipendiju. Nikolić je podsetio da je u poslednje četiri godine dodeljeno tri hiljade stipendija za romske učenike, od čega su 65% devojčice, a u 2018/19 škol-skoj godini dodeljeno je ukupno 850 stipendija.

Kada je reč o usvajanju novog Akcionog plana, on je rekao da je u finalnoj fazi izrade i da je usklađen sa svim prioritetima neophod-nim za uspešnu integraciju Srbije na putu ka Evropskoj uniji, posebno sa Poglavljem 23. i da se njegovo usvajanje očekuje uskoro.


JEDAN OD OSNOVNIH PRIORITETA GRADA SUBOTICEJE INTEGRACIJA ROMSKE ZAJEDNICE

Miloš Nikolić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, početkom aprila je obišao sve opštine u Severnobačkom okrugu, odnosno sva romska naselja u kojima živi veliki broj Roma i naveo da će naredne aktivnosti Kancelarije za inkluziju Roma, gradske uprave Subotica, ali drugih nadležnih državnih i lokalnih institucija, biti usmerene na obrazo-vanje, stanovanje, poboljšanje infrastrukture u romskim naseljima i na zapošljavanju romske zajednice.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić, se zahvalio gradonačelniku Labanu na svim preduzetim akcijama koje su bile usme-rene na poboljšanje polo-žaja romske zajednice u Subotici i rekao da je grad Subotica najbolji primer odlične saradnje između donosioca odluka i romske zajednice. On je dodao da je Subotica verovatno jedin-stvena u našoj zemlji, zato što ima dva angažovana koordinatora za romska pitanja, pet pedagoških asis-tenata i jednu zdravstvenu medijatorku, a sve zahvalju-jući ozbiljnim preduzetim in ic i jat ivama gradske uprave. Pored angažovanja u gradskim institucijama ovih veoma važnih pozicija za integraciju Roma i Romkinja, Subotica je u poslednjih pet godina imple-mentirala nekoliko velikih projekata, koji su finasirani sredstvima međunarodnih

agencija i Evropske unije.Na sastanku se govorilo i

o programima koje Vlada AP Vojvodine realizuje kada je u pitanju poboljšanje polo-žaja romske nacionalne manjine. Nikolić je pomenuo značaj inicijative koju je gradska uprava pokrenula, u segmentu samozapošlja-vanja romske populacije, kroz saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva.

U okviru sastanka govo-rilo se i o važnosti uključi-vanja nevladinog sektora i sprovođenju domaćih i međunarodnih projekata na lokalnom i regionalnom novou, koja će imati za cilj da doprinese još većoj inte-graciji romske zajednice, kako u Subotici, tako i u svim gradovima i opštinama u Vojvodini.

Programi koji omoguća-vaju inkluziju Roma i Romkinja su dugoročni, kom-pleksni i specifični. Svim

sprovedenim aktivnostima, Subotica je kao jedan od gradova u kome živi najveći broj Roma u Vojvodini, poka-zala spremnost da se zaista unapredi položaj romske zajednice, a ne samo da se o tom problemu govori. Kancelarija za inkluziju Roma će nastojati da se sek-tori na lokalnom i regional-nom nivou povežu i da na taj način protok informacija brže stigne do relevantnih aktera koji mogu da daju doprinos u rešavanju uoče-nog problema. Na taj način stvaraju se novi vidovi komu-nikacije koji će dati bolja rešenja – rekao je na kraju Miloš Nikolić.



Sastanak je održan u prostorijama Centra za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Pored gostiju, sastanku su pris-ustvovali načelnik Centra pukovnik policije, Želimir Mrdalj, pomoćnik načelnika Centra, potpukovnik policije

dr Rade Bogojević, policijski savetnik Marijana Milanović, trener za Oblast komunika-cije, kao i tri polaznika Centra, pripadnici romske nacionalne zajednice David Čuljandži, Nikola Arifović i Boško Kolompar.

- Veliko nam je zado-

voljstvo što danas možemo da budemo vaši domaćini jer su nam posebno bitni dobri odnosi i saradnja koju imamo sa Kancelarijom za inkluziju Roma. Integracija Roma je od velikog značaja, kao i odabir kvalitetnih mla-dih ljudi koji će jednog dana

MILOŠ NIKOLIĆ JE OBIŠAO CENTAR ZA OSNOVNUPOLICIJSKU OBUKU

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić i pokrajinska poslanica Jelena Jovanović, krajem juna posetili su Centar za osnovnu policijsku obuku radi upoznavanja sa programom obuke, kao i sa polaznicima obuke koji su pripadnici romske nacionalne zajednice.


brinuti o bezbednosti našeg naroda i naše zemlje - ista-kao je načelnik Centra Želimir Mrdalj.

- Samo zajedno možemo da napravimo rezultate, a oni treba da budu vidljivi na lokalnom nivou. Posebno bih istakao obrazovanje, jer je to baza za dalji razvoj. Broj obrazovanih pripadnika rom-ske nacionalne zajednice je porastao u poslednje vreme, a interesovanje za osnovnu policijsku obuku veće je nego ikad. Siguran sam da je uk l juč i vanje Roma i Romkinja u društvo korak ka boljoj i uspešnijoj Srbiji, što je svakako naše društvo u dobroj meri prepoznalo - kazao je direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić u razgovoru sa

domaćinima.Gostima je, u prostori-

jama Takt ičke kuće, Marijana Milanović, trener za Oblast komunikacije, prezentovala Centar za osnovnu policijsku obuku, tako da su imali prilike da se bolje i potpunije informišu o samom Centru, kapacite-tima, dinamici obuke, načinu konkurisanja i kvali-fikacionom ispitu u Centru. Šef Odseka za oblast policij-skih poslova, mr Nemanja Radović, upoznao je goste sa primerima situacione obuke koja se izvodi u Taktičkoj kući.

- Centar nudi najsavre-meniju obuku. Kao jedini u Republici Srbiji ima tu duž-nost i obavezu da odavde pošalje školovane, sposobne

i obučene mlade ljude koji će na sebe preuzeti veliku odgovornost, koju ovaj, nimalo lak, posao nosi sa sobom. Trudimo se da svi naši polaznici ovladaju posebnim veštinama koje će kasnije primenjivati u obavl-janju svojih radnih zadataka - istakao je u razgovoru sa gostima pomoćnik načelnika Centra dr Rade Bogojević.

Trenutno se na školo-vanju u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici nalaze tri učenika romske nacionalnosti sa k o j i m a s u d i r e k t o r Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić i Jelena Jovanović, pokrajinska poslanica, porazgovarali i poželeli im puno uspeha u daljem školovanju.


Polaznici su imali priliku da iznesu i svoj stav o Centru, obuci i svojim žel-jama i ambicijama u budućem poslu. Imali su samo reči hvale za čitav sis-tem kakav je uspostavljen u Centru i istakli da su veoma zadovoljni što će ubrzo postati deo policijskih snaga Republike Srbije i imati mogućnost da se staraju o bezbednosti svih građana Srbije.

- Veoma mi je drago što se neko zainteresovao za nas kao pripadnike romske naci-onalne zajednice. To samo govori da je nadležnima stalo da se mladi Romi upute na

pravi put i koristim ovu pri-liku da pozovem i ohrabrim sve pripadnike romske zajed-nice, koji ispunjajaju uslove, da se prijave na konkurs, jer je najlepši osećaj saznanje da će posle ove obuke, ponosno obući uniformu i brinuti o bezbednosti naše zemlje - s osmehom je govo-rio polaznik Nikola Arifović.

- Nisam prvi put u poseti Centru i utoliko je zado-voljstvo veće što sam imala priliku da ponovo dođem. Centar je iz godine u godinu sve bolji, a sve domaće i međunarodne komisije ocen-juju ga sa najvišim ocenama. Ono što mi se naročito

dopalo u razgovoru sa našim domaćinima je činjenica da pripadnici romske zajednice, ali kandidati drugih nacio-nalnosti, psiho testove na kvalifikacionom ispitu za upis u Centar mogu da polažu na svom maternjem jeziku - istakla je Jelena Jovanović pokrajinska poslanica i član Nacionalnog saveta romske n a c i o n a l n e m a n j i n e Republike Srbije. Želim da pohvalim rad Centra zato što se ovde posebno poštuju ljudska prava i slobode, kao i činjenicu da do sada nije bilo nikakvih problema u tom pogledu - dodala je na kraju ona.


UDRUŽENJE GRAĐANA “EDUKATIVNI CENTAR ROMA”, SUBOTICA

Intervju: Stevan Nikolić, direktor Udruženja građana „Edukativni centar Roma“

ranju okruženja koje će svima pružati jednake mogućnosti. Zastupanjem i medijacijom ECR deluje u pravcu primene posto-jećih i predlaganja novih mera za unapređenje položaja romske zajednice u lokalu i regionu. Promovišemo ljudska prava i edukujemo okru-ženje da različ itosti neguje kao vrhunske vred-nosti. Zalažemo se za „život jedni sa drugima“ a ne „jedni pored drugih“. Ovakav pristup je pre-duslov da se romska i sve ostale marginalizovane zajednice prihvate i uvaže kao članice kojima je omogućeno da aktivizmom učestvuju u kreiranju rav-nopravnog društva. U okviru ovog procesa uvek je prisutan segment lične odgovornosti za delovanje koje ostalim učenicima ne narušava stečeno pravo na uživanje.

Udruženje građana „Edukativni centar Roma“ je tokom svog rada izgra-dio funkcionalni model delovanja koji omogućava svakoj marginalizovanoj zajednici uključivanje u društvene tokove. U fokus

delovanja stavljamo poro-dicu. Ovaj model je danas o s n o v a r e a l i z a c i j e Strategije za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja 2016-2025 u Srbiji.

U oblasti obrazovanja romske dece Edukativni centar Roma je sa dosa-dašnjim radom i rezulta-tima uspeo da se nametne kao liderska organizacija. U cilju stvaranja uslova za organizovanje kvalitene nastave u obrazovnim institucijma, težili smo da uspostavimo partnerske odnose sa odgovornim institucijama, čiji je zada-tak da prati položaj dece u obrazovnom sistemu kao i kvalitet nastave. Da bi to ostvarili, tokom 2010. i 2011. godine potpisali smo Sporazume o saradnju sa ško l sk im upravama: Sombor, Novi Sad i Zrenjanin, kao i Protokol o zajedničkom delovanju sa Pokrajinskim sekretarija-tom za obrazovanje, Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine.

Kakva je saradnja sa lokalnom samoupravom, pokrajinskim i republič-kim organima?

Kad je osnovana Vaša organizacija i koje ste aktivnosti realizovali?

Udruženje građana „Edukativni centar Roma“ je osnovano 2005. godine kao nestranačko, nevla-dino i neprofitno udru-ženje građana sa misijom: Inkluzija Roma u lokalnu sredinu na teritoriji Republike Srbije. Termin „inkluzija“ posmatramo kao niz kompleksnih aktiv-nosti čiji je cilj stvaranje društvenog ambijenta i jačanje kapaciteta kod marginalizovane zajednice (kao što je romska) za njeno uključivanje u inte-grativne društvene pro-cese.

Naša vizija je društvo bez predrasuda, gde poje-dinac/ka ima demokratsko pravo da učestvuje u krei-


Za realizaciju naših cil-jeva, od osnivanja do danas, uspeli smo da ostvarimo uspešnu sarad-nju sa institucijama i dru-gim nevladinim organiza-cijama koje doprinose primeni inkluzivne prakse kojom se ostvaruje uspešna inkluzija romske zajednice u društvene tokove, pre svega mislim na Ministartvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samou-pravu, Ministarstvo za omladinu i sport RS, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne man-jine – nacionalne zajed-nice. Od 2016. godine intenzivno sarađujemo sa Kancelarijom za inkluziju Roma.

Koje projekte ste do sada realizovali?

Udruženje građana „Edukativni centar Roma“ je realizovao mnogo pro-jekata. Najviše ih je bilo u oblasti obrazovanja. Svaki projekat je imao aktivnosti koje su za cilj imali unapređenje polo-žaja romske zajednice u društvu. Uz rad sa zajed-nicom, radili smo i sa inis-titucijama i većinskim sta-novništvom. Rezultati našeg rada su priznati i od Saveta Evrope i uvršteni u njihov izveštaj 2011. i 2018. godine

Na kakve probleme nailazite u Vašem radu?

Nedostatak finansijskih sredstava je osnovni pro-blem u našem radu. Pojavom „migrantske krize“ fondovi su se usme-ri l i na ovu oblast. Nedostatak sredstava preti da se romske nevla-dine organizacije gase. Ostaće velike organizacije koje neće imati partnere na lokalu. Evidentno je da postoji potreba da lokalne NVO budu u neposrednom kontaktu sa zajednicom. Inkluzija Roma je proces koji zahteva vreme, novac i neposredan rad sa zajed-nicom.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Svaki dan smo u konat-ktu sa našim korisnicima. Uvek ima novih slučajeva kojima smo mi prva stpe-nica u rešavanju njihovih problema. U kontinuitetu smo sa korisnicima ali i sa inistitucijama čiji rad kreira kvalitet života građana U poslednje vreme, i naša organizacija ima problema sa nedostat-kom finansijskih sred-stava za nesmetan rad.

Koji su Vaši predlozi za resenje romskih pro-blema?

Romski problemi se moraju rešavati kroz insti-tucije u pratnerstvu sa romskim nevladinim sek-torom. Svesni smo da institucije imaju široku lepezu korisnika i ne


teta podrška da dođu do cilja. Ove aktivnosti se posmatramo kao dugotra-jan proces koji zahteva kontinuitet u radu sa rom-skom i neromskom popula-cijom, obostrano razu-mevanje uz obaveznu materijalnu podršku.

Zagovornici smo da kvalitet života ima mini-mum a da nema maksi-mum. Romi teže da se naj-siromašniji izjednače u siromaštvu i da imaju nesmetan put u ostvari-vanju svojih zacrtanih pri-oriteta.

Koja je Vaša poruka mladim Romima?

Mladi treba da isko-riste pruženu šansu koju imaju kroz afirmativne mere pri upisu u srednje škole i fakultete. Iz obra-

zovnog sistema treba da izađu sa znanjem jer pro-ces inkluzije Roma se ne završava sa jednom gene-racijom. Mladi sa steče-nim znanjem kroz obra-zovni sistem će nastaviti započeti proces inkluzije Roma. Za romsku zajed-nicu su bitni mladi koji se ne stide svog identiteta, koji žele da se aktivno ukl-juče u programe koji podr-žavaju inkluziju Roma.

Neka upečatljiva sećanja?

U romskom pokretu sam uključen više od 30 godina. Imao sam čast da upoznam pokojnog Trifuna Dimića koji je preveo Bibliju na romski jezik i začetnik je uvođenja romskog jezika u obrazovn i s i s tem u Vo j vod in i u okv i r u

mogu da se u potpunosti posvete merama koje treba da osnaže romsku zajednicu i da je pokrenu da aktivno učestvuje u društvenim tokovima. Taj nedostatak bi trebalo da rade romske NVO ( RNVO ) koje su odgovorne, poznaju stanje u zajed-nici, poznaju metodolo-guju rada u zajednici kojom će se unaprediti njen položaj. Oni bi tre-bali da budu spoljna podrška institucijama( „oči i uši“ zajednice ) i da zajedničkim planiranjem, razmenom informacija naprave kvalitetnu plat-formu. Na žalost, institu-cije nisu u dovoljnoj meri finasirale rad RNVO i kao rezultat imao nedovoljan broj kvalitetnih romskih NVO. Jačanjem civilnog sektora u lokalu, umreža-vanje njihovog rada , raz-mena iskustava su temelj za platformu koja će doneti merljive rezultate i omogućiti pomak romske zajednice iz „začaranog kruga siromaštva“.

Osnova uspeha u radu naše organizacije je slo-jevit rad u zajednici (tzv. grassrooth) jer smatramo da je proces inkluzije nemoguć ukoliko zajed-nica nije sposobna da u datom momentu preuzme svoja prava i obaveze. Podržavamo romsku zajed-nicu u skladu sa njihovim prioritetma. Mi smo im u realizaciji njihovih priori-


Veoma je bitno da čovek ima jasnu viziju onog što želi da radi i

da mu to bude životna misija.

predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ (1994. godine). Jednom prilikom sam ga upitao zašto to radi? Kao pravi vizionar, podigao je glavu i pogledao u nebo. Rekao mi je: „Stevo, doći će vreme kada ćemo litur-giju u crkvama slušati na romskom jeziku. Doći će vreme kada ćemo u ško-lama uč iti na našem jeziku!“ Bio sam na liturgiji koja je održana na rom-skom jeziku, a romski jezik je ušao u obrazovne insti-tucije u Vojvodini 1996. godine. Danas je to izborni predmet u osnovnim ško-lama.


Miloš Nikolić direktor Kancelarije za inkluziju Roma, na sastanku sa predstav-nicima pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i verske zajednice, koji je održan sredinom maja u prostorijama Kancelarije za inkluziju u Novom Sadu, razgovarao je o inovativnim metodama predstvljanja kulturnih sadržaja romske zajednice u Vojvodini i o mogućnostima povećanja novčanih sredstava koja se dodeljuju udruženjima na godišnjim konkursima iz budžeta AP Vojvodine.

za razvoj romske kulture, jezika i kulturnog života i da su kulturno-umetnička društva jedini oblik i vid kulturnog življenja romske nacionalne manjine i zato u njih treba ulagati.

U cilju očuvanja, nego-vanja, razvijanja i javnog iz ražavanja kuturne baštine, Nikolić je skrenuo pažnju predstavnicima pokrajinskog sekretarijata za kulturu, da je neopo-

hodno obezbediti bolje uslove za postojeće kul-turne institucije odnosno udruženja i raditi na tome da se osnuju nove usta-nove koje su neophodne za savremeno kulturno s t v a r a l a š t vo Roma . Pokazati drugim narodima da i Romi imaju i te kako razvijen kulturni indeti-tet, jedino je moguće kroz mnogobrojne manifesta-cije, veće prikazivanje

Miloš Nikolić je nagla-sio da je kultura jedna od najbitnijih, ako ne i naj-bitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva, uopšte. Za razliku od osta-lih naroda i nekih nacio-nalnih manjina u Srbiji, Romi danas imaju tek po neku kulturnu ustanovu ili instituciju. On je dodao da još uvek nisu u dovolj-noj meri stvorene materi-jalne i druge pretpostavke

KULTURA JE JEDAN OD NAJVAŽNIJIH PRODUKTAROMSKE ZAJEDNICE


im pomognemo da napre-duju, a od pokrajinskog sekretarijata za kulturu, resornog ministarstva i svih ostalih državnih i lokalnih institucija, oče-kujem da nam se u tome pridruže i da zajedno stvo-rimo još bolje uslove za razvoj mladih ljudi koji imaju šta da pokažu svojoj nacionalnoj zajednici, ali i drugim narodima koji ih okružuju – rekao je Nikolić.

Manifestacije kulture koje su održavaju širom Srbije, u okviru opštinskih i gradskih projekata, tre-

baju da uključe romska udruženja jer se na taj način stiče šansa da se skrene pažnja na važnost očuvanja kulturnog indeti-teta romske zajednice. Kancelarija za inkluziju Roma uz podršku pokrajin-ske Vlade i sekretarijata za kulturu, organizovaće u Novom Sadu, početkom septembra jednu takvu manifestaciju na kojoj će se prezentovati bogato kulturno nasleđe romskog naroda – zaključio je Nikolić.

pozitivnih primara u medi-jima i direktnim družen-jem sa drugim narodima i etničkim grupama – nagla-sio je Nikolić.

Pokrajinska Vlada je od 2015. godine zaista uči-nila dosta toga da una-predi i promoviše kulturnu baštinu romske zajednice. Ono što je neophodno pri-kazati i promovisati u budućnosti su zapravo mladi talenti koje romska zajednica ima u svim gra-nama umetnosti, širom naša zemlje. Moramo dati sve od sebe da talento-vane ljude podržimo i da


Prvi sastanak Kancelarije za inkluziju Roma, odnosno direktora Miloša Nikolića i predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, održan je krajem februara, na kome se govorilo o zajedničkom angažovanju ove dve institucije, kako bi se unapredio položaj romske zajednice u segmentu zdravstvene zaštite.

ODRŽAN DRUGI PO REDU SASTANAK KANCELARIJE ZA INKLUZIJU ROMA I POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ZDRAVSTVO

Zdravstvena zaštita romske zajednice, jedan je od glavnih segmenata Strategije za socijalno ukl-j u č i v a n j e Ro m a i Romkinja, međutim zbog važnosti i hitnosti reša-vanja problema u obrazo-vanju i zapošljavanju, zdravstvena zaštita je stavljena u drugi plan, a ne bi trebalo da tako bude

– podsetio je Miloš Nikolić direktor Kancelarije za inkluziju Roma iz Novog Sada.

Zbog važnosti reša-vanja problema i una-pređenja zadravstvene zaštite romske zajednice, Miloš Nikolić direktor Kancelarije za inkluziju Roma, juče je po drugi put za dva meseca, razgova-

rao sa predstavnicima pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvenu zaštitu, o zajedničkoj saradnji i međusobnoj podršci u okv i ru zdravstevene zaštite Roma u Vojvodini.

Potrebno je više raditi u segmentu zdravstvene zaštite Roma. Iako na prvi pogled deluje da manje govorimo o ovoj temi, ne


svoja prava na adekvatno lečenje, da lakše dođu do zdravstvenih knjižica i da se javno promoviše pozi-cija zdravstevnih medija-toriki koje su u okviru Dekade koja je trajala do 2015. godine, ali i nakon toga, dosta pomogle rom-skoj zajednici u zdravstev-noj i socijalnoj zaštiti.

Nikolić je rekao da će Kancelarija za inkluziju Roma staviti sve svoje resurse na raspolaganje, kako bi se poboljšala zdravstvena zaštita Roma, a naročito dece. Iskoristio

je priliku da predstavni-cima Sekretarijata za zdravstvo, ukaže na važ-nost zajedničkog delo-vanja sa zdravstvenim medijatorkama i posebno je naglasio da očekuje od nadležnog ministarstva, ali i od drugih nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija, da raspišu nove konkurse za prijem u radni odnos novih 50. zdravstvenih medijatorki i to u onim područjima gde do sada nisu bile angažo-vane.

smemo zaboraviti činje-nicu, da samo zdrav čovek može biti potpuno zado-voljan – rekao je Nikolić. On je istakao da od pokra-jinskog sekretarijata za zdravstvo očekuje da u narednom periodu raspiše javi konkurs za una-pređenje zdravstvene zaštite romske zajednice i da kroz ovaj vid podrške, zdravstveni centri, domovi zdravlja, ali i romska udruženja dobiju sredstva za projekte koji će pomoći krajnjim korisnicima Romima da lakše ostvare


PODRŠKA ROMSKE ZAJEDNICE U OBRAZOVANJU I ZAPOŠLJAVANJU GLAVNI PRIORITET KANCELARIJE ZA INKLUZIJU ROMA

Povodom stipendiranja studenata romske nacionalnosti i zapošljavanja visokoobrazo-vanih Roma i Romkinja, Miloš Nikoliće direktor Kancelarije za inkluziju Roma i pokrajin-ska poslanica Jelena Jovanović, održali su početkom juna sastanak sa predstavnicima REF-a i UNICEF-a, Danielom Stojanovom, Džanatanom Kokom i Adijem Sinanijem.

Miloš Nikolić je rekao da je prezadovoljan uspostavl-jenom saradnjom sa REF-om, UNICEF-om i ostalim organi-zacijama civilnog društva koje se bave podrškom u obrazovanju i zapošljavanju romske zajednice. Prisutne je podsetio da će Kancelarija za inkluziju Roma pokrenuti bazu podataka, pomoću koje će se lakše pratiti postig-nuća svakog studenta pojed-ničano, a da se nakon školo-vanja, lakše pronađe zaposlenje, na osnovu steče-nog zvanja.

Jelena Jovanović, posla-nica u vojvođanskom parla-mentu, razmotrila je sve mogućnosti sa predstavni-cima REF-a i UNICEF-a i objasnila da je vojvođanska Vlada spremna da pomoge svakoj aktivnosti u kojoj će se obrazovanje i zapošlja-vanje romske zajednice una-prediti. Ona je informisala prisutne da je pre ovog sastanaka imala prilike da se

sastane sa zamenicima pokrajinskog ombudsmana i tom prilikom su razgovarali o mehanizmima zaštite ljud-skih i manjinskih prava i o organizaciji Međunarodnog dana Roma.

U narednom periodu očekuje se nastavak spro-vođenja aktivnosti u okviru velikog regionalnog projekta „Povećane mogućnosti obra-zovanja za romske učenike i

romsku omlad inu na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji se implemen-tira sredstvima Evropske unije. Kancelarija za inklu-ziju Roma će biti jedan od glavnih partnera za spro-vođenje ovog projekta u Srbiji i dodatno će se zala-gati za kvalitetnije obrazo-vanje i sigurno zapošljavanje visokoobrazovanih Roma i Romkinja.


ODRŽANA JOŠ JEDNA MANIFESTACIJA “ROMSKA NOĆ”

Povodom tradicionalne kulturne manifestacije pod nazivom „Romska noć“, koja je održana 15. avgusta u Apatinu, Miloš Nikolić, direk-tor Kancelarije za inkluziju Roma je na otvaranju mani-festacije rekao:

- Osobitno mi je zado-voljstvo zato što večeras pris-ustvujem ovoj manifestacij i što mogu da poručim svim prisutnima da je manifesta-cija „Romska noć“ jedna od najznačajnijih u ovoj godini, ne samo u Apatini, već u čita-voj Vojvodini, zato što ona ima cilj da promoviše kul-turu, tradiciju i istorijat Roma i Romkinja, a to je

upravo ono čime možemo najviše da se dičimo.

Kulturno nasleđe romske zajednice je veoma važno u poimanju i kreiranju naše sadašnjosti, kao i u plani-ranju naše budućnosti. Kao izraz istorijskih vrednosti, uverenja, znanja i tradicija, kulturno nasleđe zahteva aktivan odnos zajednice i pojedinaca koji ga preuzi-maju, tumače, održavaju, interpretiraju, revitalizuju i prenose novim generacijama.

Da bismo u potpunosti uspeli da sačuvamo naše kul-turne vrednosti, neophoda je podrška lokalnih i državnih institucija. Zato koristim ovu

priliku da se zahvalim pred-sedniku opštine Apatin, gospodinu Milanu Škrbiću, na ogromnoj podršci svim rom-sko-kulturno-umetničkim ansamblima koji će nam se večeras ovde predstaviti. Pored toga, opština Apatin se ozbiljno zalaže da unapredi položaj romske zajednice, da obezbedi kvalitetnije obrazo-vanje i zapošljavanje kako bi se integracija Roma u društvu dove la na v i š i n ivo. Iskroristiću priliku da se još jednom zahvalim čelnicima ove opštine i da pozovem i ostale jedinice lokalnih samouprava da se ugledaju na Apatin, a podsećam da će Kancelariji za inkluziju Roma svakoj lokalnoj samoupravi biti partner kako bi se naši zajednički ciljevi ostvarili.


ISTORIJA ROMA - HILJADU GODINA NEPRAVDE, MRŽNJE IVELIKIH ZLOČINA

Jedan od trenutno najvećih izvora zabrinutosti za sve Rome, jeste jačanje ultra desničarski orijentisanih političkih snaga, koje uživaju sve veću podršku. Ovaj feno-men predstavlja izuzetan razlog za zabrinutost svih ljudi, posebno kada se u kampan-jama poziva na etničko čišćenje i nasilje prema određenom narodu.

Od svog dolaska na tlo Evrope, Romi su proživeli neke od najstravičnijih zlo-čina poznatih u ljudskoj istoriji. Od holokausta do genocida, preko sistemskih sterilizacija i nemilosrdnog lova i ub i janja. U Holokaustu, živote je izgu-bilo oko 1.200.000 Roma, a prema nekim podacima ova brojka je čak i veća.

Dolazak u Evropu

Prema mnogim istraži-vanjima, pre hiljadu godina, nekoliko grupa naroda koji su naseljavali područje severne Indije, odnosno regiju Beludžistan, počeli su migrirati ka Evropi. Put je trajao neko-liko vekova. Iako su ovi narodi pripadali različitim plemenima od kojih su najmnogobrojniji Sinti i Romi, starosedioci Evrope zvali su ih pogrdnim nazi-

vom „cigani“.Pojava tamnoputih

nomada na tlu Evrope koji komuniciraju nepoznatim jezikom, stvorila je niz sumnji i nepoverenje prema Romima, što ih prati i danas. Neshvaćenost rom-ske kulture i načina života, stvorili su mnoge strahove i predrasude stanovništva o Romima.

„Budi dobar da te ne ukradu Cigani“, je nešto što se i danas koristi.

Diskriminacija, asimilacija i gubljenje

identiteta

K r o z n a d o l a z e ć e vekove, Gadže (neromi), uporno su nastojali asimili-rati Rome, a kada to nije uspevalo, neretko su ih ubi-jali, ili od njih činili robove. Asimilacija, ironično, vršena je na način da su romsku decu odstranjivali iz svojih porodica i davali ih na udomljavanje, očeku-


koji je odneo preko 260. života romske dece, žena i muškaraca.

Romi u doba Trećeg Rajha

Progoni i presija nad Romima započeli odmah nakon formiranja Trećeg Rajha – hapšeni su i završa-vali bi u koncentracionim logorima. Jula 1933. godine, nacisti su iskoristili Zakon za prevenciju nasledno obolelih poto-maka, kako bi na desetine hiljada Roma sterilisali i sprečili njihovo potomstvo.

U početku, Romi nisu predstavljali opasnost za Arijevce, jer su i sami bili potomci Arijevaca, ali zahvaljujući stereotipima, nacisti su ipak odlučili da nije sve u ideologiji, pa su nakon mnogo razmišljanja „stručnjaci“ koji su pripa-dali Odeljenu za rasno ist-raživanje, došli do „nauč-

nih razloga“ na osnovu kojeg je moguće vršiti pro-gone, ubistva i dalje anta-gonistički se ponašati prema Romima u čitavoj Europi. Svoj „naučni“ dokaz pronašli su u knjizi profesora Hans F.K. Gantera Rassenkunde Europas (Antropologija Europe) gde je napisano sledeće:

„Iako Cigani zaista pri-padaju Arijevskoj lozi i imaju Nordijski dom, potomci su najniže klase tog stanovništva, a tokom njihovih migracija i nomad-skom načinu života popri-mili su krv i osobine mnogih naroda koji ne pripadaju Arijevcima“.

Zaključak u sklopu ove teze bio je taj da će Romi Evropu zaraziti kao vanze-maljci, zbog nečistoće nji-hove krvi.

Ovaj novootkriveni „naučni“ dokaz, nacisti su iskoristili kako bi 90 posto Roma u koncentracionim logorima osudili na smrt, dok je za preostalih 10 posto, ustanovljeno da su kroz svoj nomadski način života, ipak održali čistoću Arijevske krvi.

Hajnrih Himler, jedan od lidera nacista i glavni krivac za Holokaust, hteo je u jednom momentu da „čistokrvne“ Rome pusti na slobodu, ili pak kao alter-nativu da se naprave rezer-vati u kojima će boraviti. Ovo je svakako stvorilo otpor preostalih nacističkih lidera koji su želeli sve

jući od njih da postanu far-meri, dajući i podsticaje porodicama koje bi ih udo-mile.

Na ovaj način započelo je gubljenje romskog identiteta, kulture, jezika i religije.No, asimilacija nije bila dovoljna. Romi su neretko bili unikatan izvor bolesnog načina za „ u b i j a n j e “ v r e m e n a . Kralj Frederik Viliam I, 1725. godine izdao je naredbu da se svi Romi sta-riji od 18. godina vešaju bez ikakvog razloga. Takođe, praksa „lova na cigane“ u ovom periodu nije predstavljala ništa neuobičajeno. Prema danas dostupnim istorijskim poda-cima ova „igra“ bila je veoma slična lovu na divl-jač. Ova smrtonosna „igra“ bila je veoma aktuelna i nakon jednog veka, kada se „lov na cigane“ organizo-vao i u Jutlandu (Danska),


predrasudama.Ova odluka će tek 1979.

godine biti promenjena, što je dozvolilo hiljadama Roma da traže kompenza-ciju za gubitke porodica koje su izgubile živote pod nacist ičkim režimom. Nažalost, 36. godina posle stravičnog zločina, mnogi koji su imali pravo na kom-penzaciju su preminuli.

Prava Roma u 21. veku

Po onkočanju Drugog svetskog rata, donešene su mnogobrojne međunarodne konvencije i preporuke o pravima Roma u Evropi, ali ove preporuke u mnogim slučajevima nisu pravno obavezujuće. Kada se to uzme u obzir, vidljivo je da se Romi nalaze u nezavid-nom položaju, ukoliko ih uporedimo sa drugim nacio-nalnim manjinama, jer za razliku od Roma, ostale nacionalne manjine svoja

prava imaju zagaranto-vana, jer su mnoge države na to i obavezne putem bilateralnih sporazuma, sa m a t i čn i m z e m l j a m a određene nacionalne man-jine.

Ova razlika u postu-panju prvenstveno proizi-lazi iz raznolikosti poli-tičkog pristupa, odluke u pogledu javnog i pravnog priznavanja različitih man-jinskih zajednica. Jedan od razloga jeste i nedosta-tak „matične države“, na osnovu kojeg se Romi ne uklapaju u klasičnu defini-ciju nacionalne manjine. Mnoga od ovih prava Rome pokrivaju indirektno, ili kroz legislative koje se odnose na zaštitu manjina. U većini slučajeva, prava Roma su ojačana kroz poli-tiku ili konsultativne meha-nizme. Ipak, u proteklom periodu dosta se radilo na 4 ključne oblasti – stano-vanja, obrazovanja, zdrav-stvene zaštite i zapošlja-vanja. Iako postoji napredak, situacija u kojoj se Romi širom Evrope nalaze, daleko je od zado-voljavajuće.

Zločini iz mržnje u dobu demokratije

Nakon svih ovih deša-vanja, razuman čovek bi očekivao da se situacija u doba demokratije i ljudskih prava, kada se govori o naj-brojnijoj nacionalnoj man-jini u Evropi popravi.

cigane mrtve, bez obzira da li pripadaju Arijevcima.

Do kraja Drugog svet-skog rata, ubijani su svi, bez obzira na čistoću nji-hove krvi. Mali broj je pre-živeo, a predpostavlja se da je u Holokaustu, od 1939. do 1945. godine ubi-jeno između 1.000.000 i 1.200.000 Roma iz područja koja su bila okupirana nacistima.

Posleratna diskriminacija

Nakon Drugog svetskog rata, u kome su viđeni naj-stravičniji zločini u istoriji čovečanstva, diskriminacija Roma u Centralnoj i Istočnoj Evropi se uveliko nastavila, pa je i Savezna Republika Nemačke zakl-jučila da su sve „mere“ preduzete protiv Roma pre 1943. godine bile legitimne i oficijalne kazne za krimi-nalce, a ne kao rezultat politika vođenih rasnim


Nažalost, to ipak nije slu-čaj. Romi se i dalje nalaze u oblaku problema – od ste-reotipa i predrasuda koje ih prate od davnina – do dis-kriminacije koja ih sprije-čava da ostvare normalan život. Sve to direktno doprinosi siromaštvu koje je naširoko rasprostran-jeno, pa se sa sigurnošću može reći da većina Roma u Evropi živi ispod granice siromaštva.

POČETAK GENOCIDA NAD ROMIMA U DRUGOM SVETSKOM RATU

U trenutku objavljivanja prvih mera protiv Roma i Sintija u nacističkoj Nemačkoj, anticiganizam, upravo kao i antisemitizam, postojao je već dugo, kako u Trećem Rajhu, tako i u mnogim drugim evropskim zemljama. U raznim radovima o genocidu nad Romima, prateći narativ o Holokaustu, autori često polaze upravo od tog usađe-nog anticiganizma, kako bi objasnili motivaciju za motivisali poslednji, najužasniji čin ostvaren od strane nacista.

Kristijan Bernadak, na primer, kratko ali jasno govori o zločinima koji su tokom poslednjih devet vekova poč injeni nad Romima u raznim delovima Evrope, i tvrdi da je upravo ta „primarna intoksikacija“

pripremala teren za genocid nad Romima u Drugom svet-skom ratu. Kao Francuz, prvenstveno govori o prime-rima iz Francuske - objava kralja protiv „Boema“ iz 1682. godine, na primer, ali i iz drugih zemalja: masovna

deportacija u Luizijanu u Americi (Francuska 1802), oduzimanje dece Romima (Nemačka 1830), oružani izgon (Velika Britanija 1912), zabrana romskog jezika i oblačenja (nekoliko regija u Francuskoj, Španiji,


ganizam odigrao određenu ulogu, u to nema sumnje. Međutim, to sigurno nije bilo dovoljno za pokretanje cele mašinerije smrti, koja je u porobljenoj Evropi pro-gutala živote stotina hiljada Roma. Godine 1899, Alfred Dilman (Dillman), funkcio-ner, osnivao je u Minhenu u okviru policijskih službi „Servis za informacije o Ciganima“. Šest godina kas-nije, objavio je Knjigu o Ciganima (Zigeuner-Buch), u kojoj je registrovano 3.500 Roma iz Minhenskog okruga. Dvadeset jednu godinu kas-nije, posle razaranja i uniš-tenja iz Prvog svetskog rata, vlasti Bavarske uvešće posebne mere u borbi protiv

„Cigana, skitnica i besposli-čara“, koje će se tri godine kasnije proširiti na celu teri-toriju Vajmarske Republike. One su predviđale posebna ograničenja u kretanju, uvođenje posebnih dokume-nata, određeno vreme zadr-žavanja u svakom lokalitetu, kao i policijsku kontrolu nad njima; za prekršaje je čak bio predviđen i prinudni rad, u trajanju od dve godine. Dolaskom Hitlera na vlast, nacisti su preuzeli postojeće zakone o Romima. Godine 1936, pri Ministarstvu zdravlja u Berlinu je osno-van „Institut za istraživanje rasne higijene i biologije stanovništva”, koji će postati glavni nacistički

Portugaliji), zabrana bra-kova između Roma, zabrana nomadstva, automatsko p a d a n j e u r o p s t v o (Rumunija), poništavanje brakova između Roma i ne-Roma (Mađarska), konfis-kacija imovine, zabrana držanja konja, kola, obavl-janja određenih zanimanja, kupovina kuća (Portugalija), obavezno predočavanje ant-r o p o l o š k e i s k a z n i c e (Francuska), plan za žigo-sanje (Mađarska) ili sterili-zacije (Norveška 1930) i naravno, Zakon protiv „ciganske opasnosti“ u Nemačkoj, iz decembra 1939. godine. Gasne komore su, po istom autoru, bile jedina novina. Da je antici-


prethodne godine na lokal-nom nivou, bila određena posebna mesta, koja su se nalazila pod posebnom kon-trolom. Upućivani su na pri-nudni rad, a zabranjena im je socijalna pomoć. Iste godine antiromske mere dobijaju jasniji rasistički ton, a Romi su smatrani stranim elementom u nemačkom nacionalnom telu. U julu 1936. godine, uoči Olimpijskih igara, u Berlinu je započeo lov na Rome. Njih oko 600 bili su izbačeni iz svojih kuća i pro-terani na periferiju, a zatim prikupljeni u logoru u Marcanu. Istovremeno, oko 500 Roma iz Bavarske poslato je u Dahau na prevaspitavanje i „eventu-alnu sterilizaciju“. Jula 1937. godine osnovan je „Centralni ured za borbu protiv ciganske opasnosti“. Godinu dana kasnije, Gaulajter Štajerske, koji je pitanje Roma smatrao hitni-jim od pitanja Jevreja, izja-vio je da „sve Cigane (treba poslati) u logore na prisilni rad, jer su opasni po nemačku rasnu čistotu, i zato što u razvijenoj državi kao što je Treći Rajh, može da živi samo onaj koji radi i proizvodi“. Njegova knjiga Cigansko pitanje (Die Zigeunerfrage), bila je svo-jevrsni temelj rasnog pro-gona Roma, koji će upravo 1938. godine ući u agendu nacionalsocijalističkog poli-tičkog vrha. Iz istraživanja doktora Ritera i njegove asi-

stentkinje Eve Justin, spro-vedenih u logoru u Marcanu i drugim mestima određe-nim za Rome, Himler je preuzeo najvažnije zakl-jučke, kako bi objavio ključni dekret u rasističkom shvatanju buduće politike prema Romima. Na taj način, 8. decembra 1938. godine, on je izdao cirku-larni dopis u vezi s borbom protiv „Ciganske opasnosti“. M i š l inz i (M i sch l inge) , odnosno „nečisti“ Romi, kojih je po Riterovim shva-tanjima bilo preko 90 posto od celokupne romske popu-lacije u Nemačkoj, bili su u centru pažnje. Naređena je registracija svih Roma, Nemcima je zabranjeno sklapanje braka s njima, a predložen je i poseban zakon o Romima, kojim bi se regulisao njihov položaj u okviru nemačkog životnog prostora. Po prvi put, poja-vio se izraz „konačno rešenje ciganskog pitanja“. Romi su tada službeno podeljeni u određene kate-gorije: „Z“ (Zigeuner), odnosno Rom čiste krvi, „ZM+“ za one koji su imali više od 50 posto romske krvi, „ZM“ za one koji su imali pola romske krvi, „ZM-“ za one koji su imali manje od 50 posto romske krvi i na kraju „NZ“ odnosno ne-Romi. Ta podela, u haosu naredaba i shvatanja koji je vladao među nacističkim vođama po pitanju Roma, neće biti uvek poštovana. U trenutku masovne deporta-

organ za proučavanje Roma. U trenutku osnivanja, nje-gov načelnik, psihijatar Robert Riter, dobio je od Servisa iz Minhena 19.000 već gotovih dosijea. Sledila su genealoška ispitivanja i popunjavanje popisa Roma, koji će u februaru 1941. godine obuhvatiti 20.000 osoba, a u proleće 1942. godine 30.000, odnosno skoro celo romsko stanovniš-tvo Nemačke. Riterova teza bila je da su Romi i Sinti došli iz Indije, ali da je nji-hovo izvorno arijevsko pore-klo izgubljeno, budući da su se tokom vekova mešali sa stanovništvom onih terito-rija na kojima su se nastan-jivali. Od čiste rase postali su, dakle, inferiorna. Toj kategoriji, po Riteru, pripa-dalo je preko 90 posto Roma u Nemačkoj. U vezi sa asoci-jalnim i kriminalnim pona-šanjima koja su do tada pri-pisivana Romima, Riter je ponudio kao objašnjenje uticaj rasnih karakteristika: jednostavno, njihovi geni su bili odgovorni za to. Kao način borbe protiv tog „pro-blema“, Riter je predložio konfiniranje i sterilizaciju najopasnijih elemenata. Ključna godina za Rome bila je upravo ta 1936, kada je osnovan Institut za istraži-vanje rasne higijene. Od tog trenutka položaj Roma je bio regulisan na nacional-nom nivou: naređeno im je da se za stalno nastane na jednom mestu, a često su im, kao što je bio slučaj


cija, radi sprečavanja nji-hove dalje reprodukcije.

S druge strane, važno je primetiti da od XIX veka, odnosno od nastanka moder-nih rasnih teorija, niko od rasističkih teoretičara nije pripisao Romima želju da dominiraju Nemačkom ili hrišćanskim svetom, za raz-liku od Jevreja, pri čemu niko nije bio ni preterano zainteresovan za stvaranje rasne teorije o Romima. Slično tome, za razliku od antisemitske propagande, anticiganizam nije bio mnogo prisutan u diskursima nacističkih vođa, dok nacis-tički stav prema Romima nije bio uvek čisto rasnog tipa, jer je na njih gledao prvenstveno kao na „soci-jalni problem“ za nemačku

nacionalnu zajednicu, a tek od 1938. kao na rasno pitanje. Te godine, oko 2.300 Roma i Sintija iz Nemačke i Austrije je uhap-šeno i internirano u raznim logorima, kao „asocijalni“, uz zvanično obrazloženje da je reč o preventivnoj borbi protiv kriminala. Međutim, usled protesta Generalnog guvernatora u Poljskoj, Hansa Franka, operacija je obustavljena.

cije u Aušvic, 1943. godine, razlika između „čistih“ i mešanih Roma neće biti uzeta u obzir. Himlerova naredba bila je ključni tre-nutak jer je značila defini-tivni prelazak iz jedne poli-tike prema Romima, koja se temeljila na sociogeograf-skim gledanju na njih kao na strano telo u nemačkoj zajednici, na rasističko-bio-loško shvatanje Roma kao inferiorne rase. Na konfe-renciji o rasnoj politici, koju je šef RSHA Hajdrih (Heydrich) organizovao 21. septembra 1939. godine, odlučeno je da će svi Romi iz Nemačke, upravo kao i Jevreji, biti preseljeni u Poljsku. U istom periodu, nad Romkinjama je počela da se primenjuje steriliza-


KONFERENCIJA: DAJMO KRILA SVAKOM DETETU

U Beogradu je 27. juna održana konferencija „Dajmo krila svakom detetu“ na kojoj se razgovaralo o važnosti obrazovanja u ranom uzrastu, posebno dece iz osetljivih grupa. Na ovoj konferenciji učešće je uzeo i direktor Kancelarije za inkluziju Roma koji je nakon ovog skupa za list „Dekada inkluzije Roma“ govo r i o o p l anov ima Kancelarije u ovoj oblasti.

Na o vom ve l i k om

međunarodnom skupu, čiji je organizator bio UNICEF, učestvavao je veliki broj predstavnika domać ih i međunarodnih institucija, Valdinih kancelarija i tela

koja se bave obrazovanjem socijalno ugroženog stanovni-štva, nevladinih organizacija i medija.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić se osvrnuo na istraživanja koja su sprovedene u protek-lom periodu i rekao da je nephodno povećati obuhvat romske dece predškolskim obrazovanjem, zato što je to zapravo temelj za čitav obra-zovni proces svakog poje-dinca.

- Iako naša država ima dobar zakonodavni okvir i dalje postoji ogroman jaz u učešću u predškolskom vaspi-

tanju i obrazovanja između opšte populacije i dece koja su na bilo koji nač in uskraćena. Samo 16,4 odsto romske dece, uzrasta od tri do pet godina, pohađa pred-školsko. Dve trećine opština sa veoma niskim obuhvatom spadaju u grupe najnerazvi-jenijih, kaže Nikolić i dodaje da istraživanja koje je spro-veo UNICEF u 2017 i 2018 godini, pokazuju da se u ovoj oblasti mora više raditi.

Nikolić je nagovestio da Kancelarija za inkluziju Roma od naredne školske godine želi da implementira nove planove akcija kako bi se situacija u predškolskim usta-


andragogiju, Unicef, romske nevladinie organizacije, medije i Kancelariju za inklu-ziju Roma. Tokom školske 2019/20 godine ovaj novi koncept treba biti pilotiran u određenom broju ustanova u Vojvodini, odnosno u Srbiji, a kasnije bi usledilo širenje na sve ustanove. Nove osnove programa, u čijem centru je dete i njegova individualnost, jake strane, prava i potrebe, treba da pruže razumevanje, polazište i smernice za krei-ranje konkretnih programa koji će se razvijati u realnom kontekstu, odnosno u praksi između dece, porodica i vaspitača. Ideja je da osnove programa reflektuju i kon-

cept učenja kao celoživotnog procesa i da se predškolskim programom podržava dete-tova radoznalost, kreativ-nost, istrajnost, posvećenost, saradljivost, kao važne pret-pos tavke ce lož ivotnog učenja. Za sve ove aktivnosti su potrebna sredstva kao i logistika svih aktera na lokal-nom i nacionalnom novou. Kancelarija za inkluziju Roma već nekoliko meseci traži partera koji bi ovaj veliki i veoma značan projekat podr-žao i nadam se da će svi činioci prepoznati važnost ovakvih projekata i da ćemo od naredne školske godine krenuti sa implementacijom– rekao je na kraju Nikolić.

novama i vrtićima poboljšala, ali da im je za to potrebna finansijska i logistička podrška međunarodnih dona-tora, ali i državnih institu-cija.

- Da bi se unapredila pedagoška praksa i praktiča-rima dao jasniji i koherentan okvir za razvoj prakse u vrtiću, na pokrajinskom i nacionalnom nivou, moramo uspostaviti partnerstvo za kreiranje i pilotiranje svih programa predškolskog vaspi-tanja i obrazovanja, mislim pre svega na Ministarstvo prosvete, Zavod za unapređi-vanje obrazovanja i vaspi-tanja, Institut za pedagogiju i


Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

CRNA GORA

Documents

UVODNA REČ 66/srpski.pdfODRŽANA JOŠ JEDNA MANIFESTACIJA „ROMSKA NOĆ“ ISTORIJA ROMA - HILJADU GODINA NEPRAVDE, MRŽNJE I VELIKIH ZLOČINA POČETAK GENOCIDA NAD ROMIMA U …