Ja, Džek Stenton, profesor na Univerzitetu Miskatonik, posvećujem ovu knjigu svom mentoru i kolegi profesoru

Aleksandru Kendelu, začetniku naše ekspedicije.

Bili smo iscrpljeni, iscrpljeni i sami. Profesori Goldsmit i Lenoar bejahu mrtvi, a naši nosači, prestravljeni starinskim legendama, još odavno su nas napustili...

Pa ipak, sreća nam se najzad osmehnula...

Štaviše, koliko jutros doživeli smo sreću da dostignemo vrhunac tridesetogodišnjeg

istraživanja...

Kangčendžunga, Himalaji, Nepal, 26. mart 2006. godine.

4

Pogledajte, profesore! Ovakav masiv nismo

ni zamišljali.

To je neverovatno...

Ovaj monolit je visok bar 400

metara! Ko bi i po- mislio na takvo čudo-vište ovde, na 6.000

metara visine?!

Pravo čudovište, da... Zaboga, Stentone, napravili smo strašnu grešku! Nismo smeli da dolazimo ovamo...

Niko ne sme saznati... nikada! Čujete

li me, Stentone? Moramo poći... smesta... pre

nego...

Profesore!

Uprkos narastajućem nespokoju, poneo sam svog

saputnika prema onome što mi je, bez obzira na sve, izgledalo

kao najsigurniji zaklon...

Stegnutog srca uđoh u sumorno utočište.

Hrabro, profesore,

stižemo... Još samo malo!

Ne... Moramo poći... iz ovih

stopa! Stentone, obećajte mi, valja bežati, zaboraviti

na sve!

Postojanje ovog mesta ne sme nikad biti obelodanjeno...

Zakunite mi se... Nikome, nikada!

Profesore...

To mu beše kraj...

Pa ipak, uprkos mom strahu i njegovom izričitom upozorenju, morao sam nastaviti...

morao sam.

Sav taj trud, požrtvovanje...

Nije se moglo tako završiti... Negde je morala biti

nagrada...

Nisam smeo da ustuknem...

Odbojni ideogrami nizali su se jezovitim relje-

fom... Koja su to poreme- ćena bića mogla smisliti tako gnusne grozote?!

Stigoh do cilja. Srce je htelo da mi iskoči, bio sam bez daha.

I ugle-dah ga.

6

Menhetn, Njujork, SAD, 4. jul 2006.

godine, 8.45.

Diži se, Džek... Već je kasno, a i kafa te

čeka.

Hmmmh... Hvala, srce...

Zaboga, očajno

izgledaš... Opet isti košmar?

Ja... Još ne mogu da shvatim da je sve zaista prošlo... Sve je tako nestvarno,

a opet...

Ali ne možeš tako doveka. Otkad si

se vratio s te proklete ekspedicije, ništa

ne valja... Smrt onog blesavog Aleksandra te sve više izjeda.

Blesavog?! Lorin, neću opet pokuša-vati da ti objasnim istorijski značaj istraživanja tog čistog genija... Bez njega ja...

Ne, Džek... zaista, bilo bi

to uzalud. Znam samo da je to vaše takozvano

istorijsko otkriće uništilo čoveka kog sam volela.

7

Šta to pričaš?

Ma daj, Džek, znaš ti

dobro... Između mene i tvog istra-živanja prioritet nikad nije bio

jasan...

Morao si da oda-bereš... I to si ura-

dio...

...napuštam te. Mada, ne

zaista.

Kad bolje razmislim, ti si oduvek i bio sam...

Lorin!

Morao si da odabereš...

I to si uradio...

8

Nisam nikad vi-

deo ovakvo vreme...

A dobro poznajem pseće vreme! Sećam se,

jednom...

O`Konore, upozo-rio bih te da nisam

raspoložen da slušam ta tvoja hvalisanja mor-

skog vuka.

Te tvoje priče... Ma, čekaj malo.

Čuješ li nešto?

Bogo moj!

Za ime sveta!

Skreći, zaboga, SKREĆI!

Fijuuu... Malo je falilo!

Ovaj tupson

cepa preko dva`es čvo-

rova!

Pri toj brzini neće moći da se zaustavi na vreme! Zabošće se pravo u obalu...

9

Kvins, Njujork, SAD,18. maj 2006. Draga braćo,

okupili smo se ovog sumornog dana da odamo poštu najboljem među

nama.

Profesor Aleksandar Kendel nas je, avaj, napustio. Pridružio

se blistavom panteonu velikana našeg stoleća, odakle će njegova slava i veličina sijati na našu

uvaženu akademiju.

Kao što znate, Aleksan- dra sam poznavao godinama i, uprkos našim prošlim razmi-ricama, mogu se ponositi ti-

me da sam mu bio jedan od najvernijih

prijatelja.

I zato mu teška srca

odajem posled- nju poštu...

Kao i počast profesoru Džeku Stentonu, koji ga je pratio u stopu na njegovim najodvažnijim

ekspedicijama.

Stara luda će nam svima

nedostajati, Džek, a vama ponajviše,

siguran sam.

Profesor Kendel je umro sledeći svoje snove, profesore Veste. Dao je život za znanje i naučne

ideale. On nam je svima uzor...

Sva- kako...

10

Znate, Džek, poznavao sam Aleksandra godinama, još pre našeg dolaska na akademiju. Već tada je odskakao među nama – najznatiželjniji, najinventivniji... I

najgordiji.

On je bio jedan od onih ljudi koji idu napred samo zato što se usuđuju na

ono što drugi ne smeju. To je česta karakteristika među predvodnicima...

Ali takođe se ponekad vezuje

za najveće uništitelje u

istoriji...

Gordost je možda najsnažnija među

ljudskim pokretačima, Džek... Stoga su Ken-delova istraživanja, uverevam vas, odavno

premašila prost naučni apetit.

Profesor Kendel i ja smo napravili najveće otkriće

još od atomske fisije. To... svetilište je revolucija u

samom našem viđenju istorije!

Da li ja to naslućujem

ljubomoru u vašim rečima, profesore?

Nije to u pitanju... već saznanje o tome šta zaista tražite i šta ste sve spremni da uradite kako biste to postigli.

Ipak, ovog puta Aleksandar je

otišao dalje nego iko pre njega. Prkosio je zabranama koje mi ostali učenjaci radije ostavljamo

u senci.

Ne zaboravite, Džek, velika otkrića i slava koja ih prati uvek imaju svoju ce-nu... Jeste li sigurni da ste spremni da

je platite?

Ja sam Beverli Neš, uživo na kanalu ACB 1, a s nama je danas profesor Džek

Stenton, koji će predstaviti svoju najnoviju knjigu

„Ante genesem„.

11

Dobar dan svima! Dobro došli u novo izdanje naše

emisije „Naučni šou„!

Ja sam Beverli Neš, uživo na kanalu ACB 1, a s nama je danas profesor Džek

Stenton, koji će predstaviti svoju najnoviju knjigu

„Ante genesem„.

Dakle, Džek, ukratko ću izložiti za naše gledaoce...

Vratili ste se pre nekoliko meseci sa ekspedicije na Himalajima, koja

se završila gotovo tragično... Štaviše, vi ste se jedini izvukli.

No, i pored tih strahota, izgleda

da ste otkrili nešto zaista neverovatno.

Vaša prva analiza i pun izveštaj o tom

izvanrednom putešestviju uskoro će biti dostupni

u knjižarama, a vaša izložba se otvara za

nekoliko dana...

i goruće rasprave su već u toku! Dok neki u vama vide najvećeg nalazača ovog milenijuma, drugi

vas smatraju šarlatanom. Govori se o novom Loh Nesu,

Rozvelu iznova... Jesam li nešto izostavila?

Ako izuzmemo osećaj suptilnosti,

ništa.

Dobro onda, hoćete li nam reći

nešto o svojoj knjizi?

Beverli, najpre bih vam skrenuo pažnju na jednu jasnu stvar. To što sam večeras ovde, znači da je reč o nečem važnom.

Ovde nije u pitanju otkriće neke drevne posmrtne odaje ili

feničanske grobnice. Ono što sam otkrio s profesorom

Kendelom moglo bi promeniti lice sveta...

Džek, mislite li da bi danas jedno arheološko

otkriće moglo biti toliko... važno da bi

moglo da promeni svet?

Gospođice draga, ponavljam – ovo nema

veze sa zbrkom pijačnih misterija i šarlatanstvom

na koje ste navikli...

Naslov knjige je sasvim jasan: „Ante genesem„,

pre nastanka. U pitanju je radikalno preispitivanje našeg shvatanja istorije

sveta, čovečanstva i njegovih civilizacija...

Ozbiljni ste, profesore?

Više nego ikad! Čujte... Svetilište je visoko preko 800 metara...

u celosti je izdubljeno u granitnoj steni, među najtvrđim što postoje. Probajte na tren da

zamislite da je izgrađeno na nadmorskoj visini iznad 5.000 metara, gde je teško

i disati bez maske...

Verovatno niko nikada nije uspeo u poduhvatu tih razmera. Čak i danas

bi takva operacija bila opasna. A opet, staro je najmanje 8.000 godina. U to

vreme bilo je teško napraviti i kolibu!

I što je još tajnovitije... Ako je pre 8.000 godina jedna civilizacija imala

nauku potrebnu da se to ostvari, zašto je onda tako

iznenada nestala?

Ne bih znao da vam kažem. Ono što

zasigurno znam jeste da su skulpture i hijeroglifi koje sam

našao odraz civilizacije koja je, izgleda, ponekad

dobijala kolektivne napade užasa...

Ukratko, nudite nam knjigu o mestu za koje ne znate ni ko ga je ni zašto sagradio! A nemate ni naznake objašnje-

nja za sve tajne koje se time nameću! To nije baš mnogo, zar ne? Šta nam

još možete reći? Nešto ću vam reći unapred,

gđice Neš... S obzirom na moć graditelja tog svetilišta i na to šta ih je nadahnulo, treba

da zahvalimo nebesima što ih više nema...

13

...te da se molimo da se

nikad ne vrate.

I povika jakim

glasom...

„Pade, pade Vavilon veliki i posta stan đavolima.„

„Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt i plač i glad,

i sažeći će se ognjem.„

„Jer je jak Gospod Bog koji joj

sudi.„

„Jaoh! Jaoh! Grade veliki

Vavilone, grade tvrdi, jer u

jedan čas dođe sud tvoj!„

Vreme je...

„Jer grijesi njezini dopriješe

tja do neba, i Bog se opomenu

nepravde njezine.„

Gospođice...

Gospođice, pripazite, molim vas.

Pomoći ću vam...

eeeee

Ma, šta to radite? Pazite!

Ne!

Ne činite to!

Neee!!!

16

Sanjarite, profesore?

Dnevne novosti su upravo objavile kako ste platili kineskim vlastima da vas prebace do oblasti koju mesno stanovništvo smatra

zabranjenom.

A mislim da sam pročitala i kako vas više kolega optužuje

za skrnavljenje i pljačku

nalazišta...

Ni na to nemate

odgovore?

Zastarelost i zatucanost! Da se vi pitate, Ramzes II

bi još uvek bio pod peskom, a statue Kecal-

koatla bi trunule u amazonskoj džungli.

Na ivici smo da doživimo revoluciju celokupne arheologije i istorije, zato mi verujte – vaše

predrasude neće zaustaviti nauku!

Pozornik Kolmen će vas ispratiti. Ja lično vam ne želim uspeh...

Budite sigurni da sam navikao

na to.

Tjah, mala Beverli vas je uzela na zub.

Ništa čudno. Ona je od one vrste ljudi

koji vas preziru kad osete da ćete biti uspešniji od njih...

I ja bih voleo da budem slavan! Bar malkice...

Da ugodim majci...

A još bih i malo ućutkao

ženu.

Ehej! Pušenje je zabranjeno

u liftu! Ma, dajte... Ovo je žitan, uvezen pravo sa Starog

kontinenta, to mi je slabost... Hoćete

li da probate?

17

Šta?!

Niko, čujete li?! Niko ne sme da vidi vašu knjigu! Nikad! za ljubav božju, obećajte mi...

Ali... ali... ja... ne shvatam...

Ne, gospodine Stentone, ne shvatate...

Baš ništa ne shvatate! Nemate pojma

šta ste učinili!

Nemam izbora. Oprostite mi...

Gospode!

Nisam ga nikad video...

Pa ipak, on je vas izgleda dobro

poznavao... Tašna mu je puna vaših

fotografija.

Isaija Inglman, pripadnik mormonske zajednice u Solt Lejk Sitiju, u Juti...

Gos`n Stentone, moraćete da pođete sa mnom do komesarijata... Želeo bih malo bolje da shvatim zašto je taj tip

napustio svoju njivu samo da bi vama napravio kravatu.

Komesare, ovaj lik nije mormon.

Sledbenici Džozefa Smita bi pre sebi

odsekli ruku nego pribegli

nasilju.

A što se mene tiče, imam poslednju promociju knjige za

pola sata. Pa, ako vam ne smeta... vidimo se

za nekoliko sati.

Podsećam vas da je reč o ubistvu, gos`n Stentone!

Hiljade ljudi umiru svakog dana, komesare...

Hmmm?

Kakva je sad ovo

svinjarija?!

Dokaz da nije moj

dan!

Manje biste zla donosili u mojoj

kancelariji, Stentone! Nisam

još završio s vama!

19

Halo, Verneru? Džek ovde, zakasniću.

Ne bi mi verovao! Pre manje od sat vremena

me je napao neki poludeli mormonski

kreten i...

Džek, ne sumnjam da su tvoji problemi

važni, ali kad bi video ono u šta ja trenutno gledam, siguran sam da bi ti bili manje

bitni...

Džek, ceo južni krak Menhetna je u plamenu.

Sunce ti božje!!!

Pa šta je moglo izazvati takav

haos?!

Pakao na zemlji! Nema drugih reči da se opiše užasna katastrofa koja

se upravo dogodila u srcu Njujorka!

U 17.40, uprkos višestru- kim upozorenjima i opome- nama pomorske policije, supertanker „San Gabri- jel„ zario se u ostrvo Menhetn i tako izazvao nečuveno razaranje.

Sve što se zna jeste da je ovaj vijetnamski

brod na putu iz Turske prevozio tovar koji

izgleda da nema nikakvu tržišnu vrednost.

Zašto je ovaj supertanker napustio

svoju rutu? Zbog gusarstva ili tehničkih

problema? Šta se dogodilo s posadom?

Sad je na njujorškoj

policiji da nađe odgovore...

22

OVDE?! Zezaš me,

Verneru. Ako misliš da ću ta- ko lako progu-

tati...

Slušaj, Džek, to nije sve... Nema neke svrhe da ti to

kažem, ali dobio sam video nekog ćaknutog vidovnjaka koji me preklinje da ne

objavljujem tvoju knjigu, a... krrr...

KRRR... HALO, DŽEK?

HALO, HALO? Izem ti mobilni!

HALO... krrr.

Halo, Verneru?

Halo... Halo?!

U tri lepe! krrrc-

-krrr...

Ma... Šta sad?

Ne- besa!