Beograd, februar 2009.

22

uz fi nansijsku podršku

pred vama je još jedan Vodič za hraniteljstvo, koji dostavljamo svim hraniteljskim porodicama na teritoriji Republike Srbije. Podatke o hraniteljskim porodicama i adresama dobili smo zahvaljujući Ministarstvu rada i socijalne politike. Ako je neko od hranitelja izostavljen, a čuo je za Vodič i želi da ga ima u svojoj kućnoj biblioteci, neka se javi na telefon FAMILIA-e i Vodič će biti dostavljen na kućnu adresu.

Oktobra meseca 2008. godine Familia JE NAPUNILA 10 GODINA. Neki hranitelji su od prvog dana učestvovali u radu organizacije, i svojim savetima i sugestijama doprineli da usmerimo neka naša angažovanja, tako da su uspesi u radu zajednički.

Nakon što su hranitelji dobili svoje glasilo, telefon FAMILA-e bio je usijan - pohvale, pitanja, predlozi... Shvatili smo da je Vodič ono što ste odavno očekivali i da smo u broju koji vam je dostavljen delimično obuhvatili ono što je za vas bitno i što vas interesuje. Vaše sugestije su bile dragocene, pa ćemo i u ovom broju Vodiča pokušati da damo odgovore na neka vaša pitanja.

Nadamo se da ste lepo proveli novogodišnje i božićne praznike, da su se deca koja su u vašim porodicama odmorila preko raspusta, i da svi spremno krećete u novu godinu.

U R E D N I KGordana Miladinović

Poštovani hranitelji,

POSLEDICE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA NA RAZVOJ DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA

Branka Radojević,

psiholog

Zloupotreba ili zlostavljanje obuhvata sve oblike fi zičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju deteta, što dovodi do narušavanja njegovog zdravlja, života, razvoja ili dostojanstva, a sve od strane osoba koje bi o detetu trebalo da brinu, odnosno uspostave odnos privrženosti/ljubavi, odgovornosti ili poverenja.

Prema podacima centara za socijalni rad, najzastupljeniji vid od svih nehumanih odnosa prema deci jeste grubo zanemarivanje potreba i razvoja (u 60% slučajeva). Po učestalosti zatim sledi emocionalno/psihičko zlostavljanje, a potom fi zičko nasilje. U većini (88% slučajeva) zlostavljač je bio roditelj, češće otac (43%) nego majka (19%), a neretko i oba roditelja (26%). Generalno, među decom bez roditeljskog staranja, dominanto učešće imaju ona čiji roditelji ne vrše adekvatno roditeljsko pravo, zanemarivali su ih i zlostavljali. U posebno ugrožene grupe dece, pored one bez roditeljskog staranja, možemo svrstati i decu sa smetnjama u razvoju, siromašnu, romsku, decu iz porodica izbeglih i raseljenih lica, kao i ostalu marginalizovanu decu.

Zašto neko dete bude zlostavljano

Uočeno je da postoje posebni faktori rizika koji utiču da pojedini roditelji i negovatelji postanu zlostavljači. Ti pojedinci uglavnom imaju lošu kontrolu agresivnosti, a porodično nasilje se prenosi kroz generacije. Utvrđeno je i da se zlostavljači više regrutuju iz redova uživalaca supstanci (droga, alkohol). Nerealna očekivanja od deteta, nedostatak roditeljskih veština, kao i visok nivo stresa uobičajen kod samohranih roditelja, roditelja tinejdžera ili ako u porodici ima više male dece sličnog uzrasta, takođe, doprinose da neki roditelji postanu nasilnici. Rizik povećava i izolacija porodice ili nedostatak podrške (fi nansijske, emocionalne, socijalne) od strane okoline, činjenica da su roditelji u prošlosti i sami zlostavljani ili da imaju psihijatrijska oboljenja. Sve navedeno potvrđuju i istraživanja. Visok procenat zlostavljane i zanemarene dece živi sa jednim roditeljem, а u većini tih porodica je prisutno nasilje. Roditelji su u velikoj većini nezaposleni, niskog obrazovnog statusa i siromašni. Veliki broj porodica (85%) bio je izložen stresnim događajima ili promenama u poslednjih pet godina, a mreža podrške bila je nedovoljna ili je u potpunosti izostala. Što se tiče seksualnog zlostavljanja, od pet počinilaca, četiri su muškarci, a većina (80%) je bila poznata detetu. Prestupnici su uglavnom i sami zlostavljani u detinjstvu (bili svedoci ili žrtve emocionalnog, fi zičkog ili seksualnog zlostavljanja).

UVODNA REČ Kad bi meni dali jedan danJa ga ne bih potrošio sam.

Pola dana ja bih dao nekomKo je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto, trčkali bi, skakali bi vešto,

ja i dobar, a slučajno sam.Kad bi meni dali kišobranja ga ne bih potrošio sam.

Pola mesta ja bih dao nekomKo je dobar a slučajno sam.Kišilo bi, dok mi koračamo,Pola tamo a pola ovamo,

Stavili bi dan pod kišobranJa i dobar, a slučajno sam.Kad bi meni dali jedan dan,Ja ga ne bih potrošio sam.

Branislav Crnčević

TEMA

BROJA

U odnosu na karakteristike dece, rizik se povećava ukoliko dete ima fi zičku ometenost, sniženu inteligenciju, zdravstvene teškoće, kasni u razvoju ili ispoljava poremećaj ponašanja, uključujući poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. Verovatnije je i da će dete biti žrtva nasilja ukoliko ga roditelji nisu želeli, ili ako istovremeno dobiju više dece, blizance ili trojke. Duga hospitalizacija novorođenčeta i odvojenost od roditelja takođe mogu da ometaju formiranje kvalitetne relacije između deteta i roditelja.

Posledice

Posledice zlostavljanja i zanemarivanja mogu biti kratkoročne (unutar dve godine od prestanka) i dugoročne. Dugoročne posledice se mogu ispoljiti na fi zičkom, psihološkom i socijalnom planu.

1. Posledice na fi zički razvoj i zdravlje deteta

• Loše stanje opšteg zdravlja. Pothranjenost, zaostajanje u fi zičkom razvoju (visini, težini), fi ziološka i fi zička oštećenja, seksualno prenosiva i druga oboljenja. U odraslom dobu, ova deca su sklonija psihosomatskim oboljenjima tipa alergija, artritisa, astme, visokog pritiska, čira, itd.• Oštećenje u razvoju mozga. Teškoće u neurološkom sazrevanju mozga imaju uticaj na kasnije kognitivne, jezičke i akademske sposobnosti dece.

2. Posledice na psihološki razvoj

• Loše mentalno i emocionalno zdravlje. Problem stečenih navika/ponašanja (poremećaji ishrane, navika čistoće, itd.) neodgovarajuće ispoljavanje emocija, kašnjenje u psihološkom razvoju, poremećaj p a ž n j e / h i p e r a k t i v n o s t , poremećaji vezivanja, pogrešno opažanje, kao i psihijatrijski poremećaji. • Kognitivne teškoće. Dobijaju niže mere na skalama procene sposobnosti, razvoja govora i akademskih postignuća. Takođe podbacuju u školskom uspehu i drugim zadacima koja se očekuju od dece školskog uzrasta.

3. Teškoće u socijalnom funkcionisanju

• Slabe socijalne veštine.• Sva zlostavljana i zanemarena deca ne ispoljavaju upadljive teškoće na planu ponašanja, ali se u ovoj grupaciji češće javljaju, čak i na ranom uzrastu. • Teškoće se naročito javljaju u adolescenciji. Niska akademska postignuća, delinkvencija, tinejdžerska trudnoća, zloupotreba supstanci, problemi na planu mentalnog zdravlja, rizično ponašanje, uključujući i seksualno rizično i provokativno ponašanje, ili sklonost ka nasilnim deliktima uključujući i seksualno nasilje.

Deca koja su seksualno zlostavljana ispoljavaju čitav niz neobičnih ponašanja. Važno je da ih odgajatelji ne zabranjuju, jer će u tom slučaju preći u skrivena, što znači nedostupna za kontrolu i promenu:

• Nemirno spavanje• Poremećaj ishrane. Deca odbijaju hranu koja ih podseća na zlostavljanje (kašasto, gusto, puding, kiselo mleko, žvake, mleko)• Razni vidovi (regresivnog) ponašanja karakterističnog za niže uzraste (noćno mokrenje, dnevno mokrenje,

defeciranje u gaćice, itd.)• Nekontrolisana anksioznost, do paničnih napada• Deca koja su zlostavljana ispoljavaju dve krajnosti:- Jako vole da se dodiruju- Uopšte ne podnose da ih neko dodiruje• Iznenadni, panični strahovi• Preosetljivost. Plakanje za svaku sitnicu• Seksualno znanje koje se ne očekuje od deteta tog uzrasta• Seksualne igre, seksualizovano i erotizovano ponašanje dece.

U hraniteljske porodice smeštaju se i deca za koju često nema pouzdanih podataka o prethodnim iskustvima i traumama. Da bi se utvrdilo da li je dete seksualno zlostavljano potrebno je da je prisutno više navedenih pokazatelja.

Jednom žrtva – uvek žrtva?

Ozbiljnost traume zavisi od uzrasta deteta kada je trpelo nasilje, vrste nasilja, njegovo trajanje, učestalosti/težine, ko je bio počinilac, primerenosti pomoći koja je pružena, kao i kapaciteta samog deteta.

Pri ulasku u hraniteljske porodice, deca imaju tendenciju da ponavljaju negativne obrasce ponašanja koje su stekli, tako da se hranitelji suočavaju sa raznim ponašanjima koja treba da preoblikuju: laganje, krađa, noćno mokrenje,

prekomerno uzimanje ili skladištenje hrane, čuvanje izmeta, neodržavanje lične higijene, seksualno provokativno ponašanje, agresivno ponašanje, inaćenje, bežanje od kuće/škole, hiperaktivnost, napadi besa, samopovređivanje, manipulisanje, itd. Pri vaspitavanju dece sa teškim iskustvima važno je primenjivati nenasilne, tzv. metode pozitivnog disciplinovanja, a izbegavati kažnjavanje, posebno fi zičko. Disciplina, naime, ne

povređuje detetovo samopoštovanje. Razlika je u tome što kažnjavanje najčešće ima za svrhu da umanji, olakša frustraciju odrasle osobe, dok je primarni cilj disciplinovanja da pomogne detetu da izađe ususret zahtevima sredine i socijalnih normi. Posebno je opasno ukoliko hranitelj fi zički kažnjava dete koje je prethodno fi zički zlostavljano. Takva deca imaju tendenciju da iritiraju okolinu svojim ponašanjem, kao da traže batine, i čini se da ih jedino fi zičko kažnjavanje može smiriti. Rizik leži u činjenici da se vrlo lako može upasti u začarani krug nasilja – dete će se ponašati sve provokativnije, a odgajatelj će ga sve više tući, što se može fatalno završiti. Pored toga, mnoga od dece su preživela toliko mnogo gubitaka, sa kojima se ne može meriti ni jedna kazna, otuda kažnjavanje daje slabe rezultate.

Jedna od dugoročnih posledica zlostavljanja jeste i nisko samopoštovanje dece i preuzimanje ponašanja po modelu žrtve. Deca koja imaju dobru sliku o sebi, lakše izlaze na kraj sa problemima i odupiru se negativnom pritisku okoline. Češće se smeše i uživaju u životu, vole interakciju sa drugima, ali su sposobni i za samostalne akcije. Aktivno tragaju za rešenjima, znaju svoje snage i slabosti. Kod njih dominira osećanje optimizma. Suprotno, deca niskog samopoštovanja nesigurna su kada naiđu na prepreke, previše samokritična (nisam dobar, ništa ne mogu da

uradim kako treba), pasivna, povučena, depresivna ili agresivna. Izbegavaju da uđu u nove situacije. Imaju negativno mišljenje o sebi. Lako odustaju ili čekaju da neko drugi odradi stvari za njih. Kod njih dominira osećanje pesimizma. Uprkos lekovitom i bezbednom okruženju hraniteljske porodice, potrebno je vreme i strpljenje da deca promene negativnu sliku o sebi. Zbog toga su u većoj opasnosti da ponovo postanu žrtve nasilja, za razliku od dece koja imaju izgrađeno samopoštovanje. Razlog je što nasilnici ne biraju žrtvu nasumično. Vode računa da je ona slaba, nesigurna i da neće pružati otpor. Potrebno im je i da budu sa njom nasamo, jer moraju da je zastraše i osiguraju se da se neće nikome poveriti. Detetova PRVA reakcija na pokušaj odrediće da li će napasnik nastaviti dalje. Ako je dete samosvesno i pripremljeno, onda se neće uplašiti i osetiti izgubljeno i nemoćno u tim situacijama. Potrebno je da dete voli sebe, da ima poverenje i podršku negujućih fi gura – hranitelja, kao i da je kroz vaspitanje dobilo dozvolu da odbije aktivnosti koje mu ne odgovaraju. Takva deca će se lakše odupreti nasilju od strane vršnjaka, u školi ili neprijatnom dodiru - obelodaniće da su maltretirana ili zlostavljana. Predupređivanje da dete ponovo postane žrtva nasilja počiva na ojačavanju njegovog samopoštovanja, kao i pripremi da kaže NE nasilniku, odnosno obrati se za pomoć.

Edukacija hranitelja za primenu nenasilnih tehnika vaspitavanja

U okviru projekta Vidljivo, informisano, snažno fi nansijski podržanog od strane Norveškog Save the Children, FAMILIA je sprovela niz aktivnosti u saradnji sa Centrima za socijalni rad u Loznici i Kragujevcu i Centrom za porodićni smeštaj u Miloševcu sa ciljem da osnaži hranitelje za vaspitavanje dece koja su imala iskustva zlostavljanja i zanemarivanja. Hranitelji se kroz opštu pripremu edukuju da fi zičko kažnjavanje traumatizovane dece ne sme da se koristi kao vaspitno sredstvo, ali im je potrebno ponuditi alternativu i pružiti konkretne

preporuke kako da izađu na kraj sa neprihvatljivim ponašanjima. U skladu sa tim, FAMILIA je sprovela osnaživanje i obučavanje hranitelja (ukupno 15 radionica) u Loznici, Miloševcu i Kragujevcu. Učesnici su upoznati sa fenomenom zlostavljanja i zanemarivanja, njegovim posledicama po razvoj deteta, tehnikama pozitivnog disciplinovanja za redukovanje negativnog i izgradnju prosocijalnog ponašanja, kao i načinima ojačavanja deteta da razvije samopoštovanje.

Edukacija je pripremana prilagođeno specifi čnim potrebama hranitelja, kao odgovor na konkretne probleme koje imaju u odgajanju dece. Navešćemo teme na kojima su hranitelji posebni insistirali:

• Laganje, krađa, prekomerno uzimanje ili skladištenje hrane i druga ponašanja koja proističu iz poremećaja privrženosti, za koje klasične disciplinske metode ne daju rezultate.• Deca sa problemima u ponašanju.• Noćno mokrenje.• Hiperaktivnost.• Kako pomoći seksualno zlostavljanom detetu?• Pubertet. • Adolescencija i učestalo menjanje partnera (promiskuitet).• Psihijatrijski simptomi i da li deca psihijatrijskih bolesnika i sami postaju psihotični. Biti hranitelj deteta sa psihijatrijskim problemima. • Kako pomoći u učenju detetu sniženih mentalnih kapaciteta? • Školsko učenje i postizanje akademskog postignuća (posebno od 5. razreda).• Uklapanje dece u vršnjačku grupu.

OVOM PRILIKOM ZAHVALJUJEMO NA SARADNJI I NESEBIČNOM ZALAGANJU IZVANREDNIM HRANITELJIMA, KAO I POSVEĆENIM KOLEGAMA IZ CENTARA ZA SOCIJALNI RAD U LOZNICI I KRAGUJEVCU I CENTRU ZA PORODIČNI

SMEŠTAJ U MILOŠEVCU

njihovim potrebama, kao i zaposlenima u institucionalnoj zaštiti dece, postoji od 2003. godine i član je mreže srodnih organizacija “FICE Jugoistočna Evropa” i “FICE Internacional”.

U skladu sa takvom svojom orijentacijom i reformskim procesima u Srbiji posle 2000. godine – kao što su deinstitucionalizacija i transformacija ustanova za smeštaj dece, FICE Srbije je prepoznala potrebu pripreme, podrške, kao i kontinuiranog osnaživanja i hraniteljskih porodica, pripremu dece za promenu sredine življenja (od institucije ka hraniteljstvu), kao i pripremu stručnjaka za ovladavanje znanjima i veštinama za kompetentno hraniteljstvo.

FICE Srbije je zajedno sa FICE Holandije, a uz podršku Ministarstva za inostrane poslove Holandije, realizovala projekat Podrška reformi hraniteljstva u Srbiji (februar 2007-februar 2009. godine) koji se sastojao iz tri osnovna segmenta:

1. Obuke trenera za pripremu kandidata za hraniteljstvo i usvojenje- Program PRAJD (PRIDE)2. Implementacija “Porodične konferencije”- modela osnaživanja i podrške porodici u krizi, učešćem obučenih građana kao koordinatora u organizovanju porodičnih okupljanja 3. Doprinos osnivanju Asocijacije hranitelja Srbije

Aktivnosti određenih grupa hranitelja i pojedinaca, koje su bile okrenute umrežavanju i potrebi da osnuju organizaciju koja će jasno artikulisati njihove potrebe i prioritete, odvijala se nezavisno i mnogo

HRANITELJI KONAČNO NA OKUPU: Hranitelji Srbije u Asocijaciji

Željka Burgund, predsednik FICE Srbije

Iako u Srbiji hraniteljstvo ima višedecenijsku tradiciju, dobra iskustva i dugoročnu praksu, niz ometajućih, pre svega društveno političkih, ali i ekonomskih okolnosti, doprinelo je usporavanju samoorganizovanja građana Srbije-hranitelja da naprave mrežu svoga članstva na nacionalnom nivou.

Tokom poslednjih godina Srbija je dobila nekoliko lokalnih udruženja hranitelja, osnovanih uglavnom na inicijativu malih grupa pojedinaca, koja su izrasla iz postojećih klubova hranitelja. Asocijacija FAMILIA je edukovala hranitelje i stručnjake i direktno podržala osnivanje i aktivnost devet klubova u Srbiji, a zahvaljujući postojećem priručniku i metodologiji i znatno više.

FAMILIA - Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci, sa timom svojih entuzijasta, kako stručnjaka, tako i hranitelja i dece na hraniteljstvu, već deceniju podržava hraniteljske porodice i decu na smeštaju nizom aktivnosti, projekata i prepoznatljivih programa (Pomoć telefonom-otvorena telefonska linija, glasilo Vodič za hraniteljstvo, Priručnik za realizaciju programa Pomoć telefonom, Priručnik za osnivanje i vođenje kluba hranitelja Klub hranitelja-od samopomoći do društvenog angažmana, rad sa decom Svako ima nekog koga nema, Bukvar za hraniteljstvo).

FICE Srbije Udruženje za podršku deci u vanporodičnom vaspitanju, organizacija dominantno orijentisana na decu u domskom smeštaju i

pre ovog projekta.

Hranitelji, pre svega iz postojećih udruženja ili klubova, uspevali su da se povežu, da osnaže međusobne kontakte, da razmenjuju iskustva i da pomognu jedni drugima. Upućivali su apele za podršku na lokalnom nivou, ali su se obraćali i nadležnom Ministarstvu rada i socijalne politike.

Njihov entuzijazam se zasnivao na korišćenju ličnih kapaciteta, bilo da su u pitanju materijalna sredstva, vreme ili ideje. Za aktivnosti većih razmera nedostajala su fi nansijska sredstva i logistička podrška.

Aktivnosti hranitelja, njihovih klubova i Udruženja bile su prepoznate od strane podržavajućih organizacija FAMILIA-e i FICE Srbije, koje su u cilju organizacione i stručne podrške osnivanju Asocijacije hranitelja Srbije, početkom 2008 godine potpisale Protokol o saradnji.

Godinu dana zajedničkih aktivnosti sa hraniteljima Srbije proteklo je u pripremama, uspostavljanju kontakata, organizaciji sastanaka, kao i izdavanju specijalnog broja “Vodiča za hraniteljstvo”- sa dodatkom ankete čijom analizom je trebalo da se dobije odgovor na pitanje o spremnosti hranitelja da osnuju asocijaciju.

U Somboru je marta meseca 2008. godine, na inicijativu lokalnog Udruženja “LASTAVICA-naša deca”, održan sastanak predstavnika 11 udruženja hranitelja iz Srbije, uz prisustvo lokalnih organizacija (Centar za socijalni rad i Dom za decu ”Mika Antić”), kao i FAMILIA-e i FICE Srbije. Ovaj sastanak nazvan Somborska inicijativa dao je temelje nizu aktivnosti neophodnih za pripremu složenog procesa formalnog umrežavanja postojećih Udruženja i hraniteljskih porodica.

Period priprema za osnivanje Asocijacije krunisan je zajedničkom velikim skupom pod nazivom:

“OSNIVAČKA SKUPŠTINA ASOCIJACIJE HRANITELJA SRBIJE”

Skup je održan 29.11.2008. u Beogradu u svečanoj sali Gradske opštine Novi Beograd, uz prisustvo više od 130 predstavnika udruženja i klubova hraniteljskih i usvojiteljskih porodica i sadašnje i bivše dece na smeštaju iz cele Srbije, uz podršku FAMILIA-e i FICE Srbije i medijsku promociju.

Skupu je prisustvovao predsedavajući projekta “Podrška reformi hraniteljstva u Srbiji” g. Anton Tobe iz Holandije, takođe hranitelj koji se tokom osnivačke skupštine obratio prisutnim hraniteljima i čestitao im na incijativi. Skupu su se obratili i predstavnici klubova i udruženja hranitelja, predstavnici podržavajućih organizacija i zamenik predsednika opštine Novi Beograd Miloš Petrović (domaćin skupa), koji je takođe pozitivno ocenio ovu značajnu građansku incijativu.

Osnivačka skupština Asocijacije izabrala je radno telo ovlašćeno da pripemi Statut, osnivačka dokumenta i formira tela organizacije, kao i da u ime hraniteljskih porodica u Srbiji podnese zahtev za registraciju Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Radna grupa zadužena za proces registracije Asocijacije rukovodila se u kreiranju svih dokumenata ciljevima i principima izglasanim od strane hranitelja prisutnih na Osnivačkoj skupštini.

Procedura osnivanja je regularno sprovedena podnošenjem zahteva za registraciju Asocijacije hranitelja i usvojitelja Srbije pod nazivom ”Porodica plus”.

Čestitamo svim hraniteljima ovaj značajan događaj i očekujemo da svojim ličnim angažmanom doprinesu razvoju organizacije.

Prvi predsednik Asocijacije hranitelja Srbije je gospodin Martin Sladok, hranitelj iz Stare Pazove. Sedište Asocijacije nalaziće se u Staroj Pazovi. Kontakt sa predsednikom udruženja moguć je putem elektronske pošte (marmarsla@gmail.com).

Na osnivačkoj skupštini defi nisano je ukupno 15 mogućih CILJEVA Asocijacije od kojih izdvajamo:

• Promovisanje hraniteljstva i uticaj na promenu svesti građana ka većem društvenom uvažavanju hranitelja i usvojitelja • Uticaj na kreatore socijalne politike i donosioce zakona • Ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava dece, hranitelja i usvojitelja• Zalaganje za donošenje novih pravnih akata koja regulišu ovu oblast• Zastupanje interesa hranitelja, usvojitelja i dece na hraniteljstvu• Umrežavanje i povezivanje postojećih i budućih hranitelja i usvojitelja • Saradnja sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu

Predloženo je i ukupno 28 vrsta AKTIVNOSTI koje bi omogućile ostvarivanje tih ciljeva, od kojih izdvajamo sledeće:

• Iniciranje i podržavanje klubova i udruženja hranitelja na lokalu i u regionu• Izdavanje glasila, priručnika i Vodiča za hraniteljstvo• Zalaganje za nove usluge npr. telefonski servisi podrške• Zalaganje za školovanje i stipendiranje dece na hraniteljstvu kao i uspostavljanje standarda podrške osamostaljivanju dece posle 18 godine starosti kao i studenata• Osnivanje stručne službe za pomoć udruženjima i hraniteljima, iniciranje i osnivanje novih centara za kontinuiranu podršku i praćenje• Zagovaranje i zastupanje prava hranitelja (kao potpisnika ugovora o hraniteljstvu)• Organizovana podrška hraniteljima • Edukacije u cilju podizanja kompetencija, znanja i veština hranitelja za hraniteljstvo• Edukacija članova Asocijacije za pisanje projekata i javno zastupanje i zagovaranje• Organizovanje stručnih konferencija, okruglih stolova• Saradnja i povezivanje sa srodnim organizacijama iz zemlje i inostranstva

Predloženo je i osnivanje nekih SEKCIJA Asocijacije, kao npr. za: hranitelje, usvojitelje, bivše štićenike, specijalizovano hraniteljstvo, starateljstvo i dr.

Razgovarano je i o datumu DANA HRANITELJA I USVOJITELJA i ostaje da se odluči da li će to biti datum inicijativnog skupa u Somboru (15. mart), Osnivačke skupštine (29. novembar) ili zvanične registracije Asocijacije.

Ne bih želeo da budem neskroman ako kažem da je godina koja je za nama istorijska za hranitelje u Srbiji. Sećaćemo se s ponosom „Somborske inicijativne grupe“, kada smo u martu mesecu započeli, a dovršili 29. novembra 2008. godine na Osnivačkoj skupštini u sali Gradske opštine Novi Beograd. Tada se okupilo oko 130 hranitelja i usvojitelja iz raznih udruženja i klubova iz svih krajeva Srbije i dece na porodičnom smeštaju. Hranitelji su izneli svoje mišljenje i planove i zacrtali buduće ciljeve Asocijacije. S obzirom da nije lako napraviti i organizovati Asocijaciju na nacionalnom nivou, formirana je radna grupa od 21 člana sa zadatkom da u ime svih njih izradi akta i dokumenta potrebna za registraciju Asocijacije. Grupa je to i uradila na nekoliko sastanaka koji su održani u prostorijama FAMILIA-e i Udruženja

SREĆAN NAM POČETAK !

Zahvaljujući preduzetim koracima, o kojima ste informisani u prethodnom broju Vodiča, i činjenici da smo uz podršku FICE Srbije i FICE International uspeli da dostavimo Vodič na adrese svih hraniteljskih porodica u Srbiji (prema spisku adresa koji nam je ustupilo Ministarstvo rada i socijalne politike) po prvi put je glasilo postalo dostupno svim hraniteljima u Srbiji.

Vodič za hraniteljstvo je bio tematski i bavio se pitanjem organizovanja hranitelja kao građana.

Cilj nam je bio da informišemo sve hranitelje i što veći broj zainteresujemo za ideju stvaranja nacionalne asocijacije, kao i da prikupimo prve reakcije i omogućimo mnogim hraniteljima da se aktivno uključe i doprinesu njenom osnivanju.

Uz Vodič je poslata i anketa na oko 3000 adresa hraniteljskih porodica, a odaziv na anketu je bio izuzetan! U Familiju je stiglo blizu 800 popunjenih anketa! Ovakav odaziv na anketu poslatu poštom računa se u izvanredan rezultat. Odgovori na anketu su stigli iz preko stotine gradova, mesta i sela Srbije, ne računajući Beograd sa 25 okolnih naselja. Ankete su stizale sa krajnjeg severa (Kanjiža), juga (Kosovska Mitrovica), istoka (Negotin,

KA NACIONALNOJ ASOCIJACIJI HRANITELJA I USVOJITELJA SRBIJE- Sjajan odaziv na anketu i zainteresovanost hranitelja-

ANALIZA ANKETE

hranitelja „DUGA“ u Pančevu. Zadatak je završen 22. decembra 2008. godine. Naziv Asocijacije je „Porodica plus“ sa sedištem u Staroj Pazovi. Sednice Upravnog odbora koji broji pet članova i Predsedništva, koje će činiti predstavnici svih udruženja i klubova, održavaće se svaki put u drugom mestu. Nadzorni odbor broji tri člana, a ostale aktivnosti vezane za rad radnih tela biće defi nisane Pravilnikom o radu, koji će na prvoj narednoj sednici doneti Predsedništvo i Upravni odbor. Detaljnije o organizaciji Asocijacije drugom prilikom, a Vama, moji dragi hranitelji i hraniteljice, SREĆAN POČETAK RADA NAŠE ASOCIJACIJE.

Martin Sladok, hranitelj,predsednik UO “Široko Srce“Stara Pazova i

predsednik Asocijacije hranitelja i usvojitelja „Porodica plus“

Vršac) i zapada Srbije (Loznica). Vraćene popunjene ankete predstavljaju opštu sliku o hraniteljstvu u Srbiji, ali nam, ipak, ne daju za pravo da dobijene podatke generalizujemo na sve hranitelje.

Pored toga, oko stotinu hranitelja je imalo potrebu da se javi i telefonom, bilo da prodiskutuju anketu ili potraže savet za rešavanje nekog konkretnog problema.

Kontakti i komentari iz ankete su ukazali na nespornu potrebu hranitelja da unaprede ostvarenje prava dece na porodičnom smeštaju, kao i svojih prava koja proističu iz bavljenja hraniteljstvom.

Anketa je sadržala 25 pitanja koja su obuhvatala: osnovne podatke o hraniteljima, problemima sa kojima se susreću, načine kako ih prevazilaze i očekivanja od nacionalnog udruženja.

KO SE SVE ODAZVAO NA ANKETU?

Najveći broj anketiranih bavi se hraniteljstvom između jedne i pet godina. Postoje i izuzeci koji se bave hraniteljstvom i znatno duže (u jednom slučaju čak 45 godina) a oko 80% hranitelja je staro između 40 i 60 godina.

Najveći broj hranitelja je u braku (75%) i ima i svoju rođenu decu. Na smeštaju imaju u proseku dvoje dece, a u izuzetnim slučajevima taj broj je i veći.

U odnosu na zanimanje, hraniteljice koje su odgovorile na anketu su navele da su: domaćice (37%), radnici/stručnjaci raznih vrsta (47%), penzioneri (12%), a neke su imale potrebu da istaknu da je njihovo zanimanje hraniteljica (4%).

Kako hranitelji izlaze na kraj sa savakodnevnim pitanjima u gajenju dece na smeštaju?

Saznali smo da se hranitelji u slučaju teškoća i problema najčešće obraćaju stručnjacima centra za socijalni rad. I pored toga što najveći broj pomoć i dobije (74%), značajno je ipak da svaki četvrti hranitelj retko ili nikad ne dobije pomoć za rešavanje problema ili ostvarivanje prava deteta na smeštaju.

Kako ljudi u rešavanju svakodnevnih problema najčešće ipak prvo koriste neformalne vidove podrške (porodica, prijatelji, komšiluk, ljudi sa sličnim iskustvom), pretpostavili smo da su hranitelji značajna podrška jedni drugima. Iz odgovora na anketu smo saznali da se oni sa iskustvima drugih hranitelja najčešće upoznaju u neposrednoj, formalnoj ili neformalnoj komunikaciji ali i na druge načine (preko centra za socijalni rad, Familije, Vodiča za hraniteljstvo). Međutim, ipak ne kontaktiraju tako često kao što se misli. Jedan dobar broj (38%) čini to retko ili nikad!!!

Udruživanje hranitelja – između potreba i realizacije

U dosadašnjim razgovorima o potrebi osnivanja nacionalne asocijacije hranitelja kao ideja vodilja i argument su služila uverenja mnogih hranitelja o tome da bi udruženi, a posebno u formalnim udruženjima lakše ostvarivali neka prava za koja inače moraju pojedinačno da se izbore.

Saznali smo, zahvaljujući anketi, da je manje od 1/3 hranitelja formalno organizovano, 38% hranitelja ne razmenjuje iskustva sa drugim hraniteljima a od onih koji su formalno organizovani, samo mali deo, manje od 1/3, je aktivno uključen.

Dakle, dok sa jedne strane postoje jasno izražene potrebe za poboljšanjem položaja dece i hranitelja kao značajnih aktera (još uvek ne i partnera) u njihovoj zaštiti, sa druge ne postoje dovoljno utemeljeni načini organizovanja koji bi pružili i mogućnost uticaja i podsticanja promena u pravcu stvaranja uslova za optimalnu zaštitu dece bez roditeljskog staranja.

Očekivanja – kako ih probuditi i uobličiti

Anketirani su imali priliku da ispolje svoja očekivanja od buduće nacionalne asocijacije, odlučujući se za neku od ponuđenih mogućnosti u odnosu na to šta bi buduća nacionalna asocijacija mogla da omogući. Evo

kako izgledaju odgovori izraženi u procentima.

• Veće društveno uvažavanje hraniteljstva i hranitelja: 35%• Bolje povezivanje-obogaćivanje znanja i veština u gajenju dece: 31%• Ostvarivanje uticaja pri donošenju zakonskih odredbi: 31%• Organizovano iznošenje mišljenja za poboljšanje pitanja hraniteljstva: 30%• Bolju informisanost: 24%• Lakši pristup nadležnima u vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou: 22%

Značajno je istaći da se jedva trećina hranitelja opredelila za pojedine alternative, a da tek svaki četvrti hranitelj vidi mogućnosti za bolje informisanje i bolji pristup donosiocima odluka, što hranitelji u u direktnom kontaktu upravo navode kao problem!

Ako bi ovo bila loša vest, dobra vest je da je 40% anketiranih hranitelja vrlo zainteresovano za angažovanje oko osnivanja nacionalne asocijacije, što je oko stotinu ljudi. Ovu spremnost smo posebno uvažili i, u skladu sa mogućnostima, polovini od tog broja uputili lični poziv da prisustvuju Osnivačkoj skupštini Asocijacije.

Umesto zaključka, a za neki novi početak ukazujemo na sledeće:

- postoje jasno iskazane potrebe za boljim ostvarivanjem prava dece i sopstvenih prava iz hraniteljstva;- ne postoji u dovoljnoj meri međusobna povezanost i organizovanost hranitelja koja bi pružila legitimitet i legalitet u iniciranju promena;- ne postoji uvek jasna ideja šta može da se očekuje od nacionalne asocijacije, ali- postoji ispoljena zainteresovanost za osnivanje Asocijacije.

Ovo može predstavljati dobar početak da se učini nešto i za hranitelje i za decu na porodičnom smeštaju!

prof. dr Marija Mitić,autor ankete

Slavica CvetkovićSVI SNOVI MOGU DA BUDU OSTVARENI SAMO AKO IMAŠ SNAGE DA IH SLEDIŠ

Od svih najznačajnijih dana u mom životu, a bilo ih je dosta, verujte mi da je to bio 18. decembar 2008. godine. Mesto događaja – Skupština grada Beograda.

Iz Niša smo krenuli kolima Centra za socijalni rad »Sveti Sava«, »moja« direktorka Ljiljana Cvetanović, stručni saradnik-moja saradnica Tatjana Radulović, moja kći Milica i ja. Da li ste primetili da sam sve tri saputnice nazvala svojima? One i jesu moje, ja ih tako i doživljavam, jer koliko su one moje i ja sam njihova i ponosna sam što ih imam.

Jesenji 10. oktobar 2003. godine, dan kada je prelepa napredna beba naš sin Janko zauvek osvojio srca svih nas. Postao je neraskidivi deo naše porodice. Analize, pregledi, rehabilitacije, prva vakcina, zub... Bože, nisam verovala da dete koje biološki nije tvoje može toliko da se voli.

Međutim, Janko je otišao kod svog oca, u svoju biološku porodicu, ali uvek će biti deo naše porodice. Često ga posećujemo i srećni smo kada smo svi zajedno.

Prolećni 26. april 2006. godine. Tanja i ja odlazimo po Filipa. Dete je u užasnom stanju. Izgladnelo, sa otvorenim gnojnim ranama po telu, a ima samo 29 dana života. Prva njegova nedelja u našoj kući bila je duga kao večnost, a svaki dan dug kao godina. Znala sam da će mu moja ljubav i nega zaceliti rane na telu i u duši. Svaki dan je bio još jedna dobijena bitka. U toj borbi za goli život izvojevali smo pobedu zajedno. Jaka hipertonija mišića, pareza desne strane mozga, konvergentni strabizam oba oka...Sa osam meseci starosti Filip i ja idemo u Soko banju na koštano zglobno odeljenje. Posle 20 dana terapije otvara šake, pokretljiviji je. Vežbe, prvi zubi, prvi osmeh. Sa godinu dana počinje da sedi, presrećni smo, prve reči ma-ma čine me ponosnom. A bio je otpisan, doktori su preporučili da se smesti u Dom u Kulinama. Nisam dala, znala sam da će moj Fića uspeti, borac je on. I uspeo je. Sa godinu ipo dana opet smo u Soko banji. Vežbe, parafi n, vazduh, ljubav, strpljenje, upornost... prohodao je sam. Još uvek mi u ušima odzvanjaju reči fi zijatra dr Đorđević kada sam Filipa odvela na kontrolni pregled šta ljubav i volja čine, vi ste primer za sve roditelje. Prijala mi je njena pohvala, ali Filip je to sam uspeo. Sada živi u Nišu, usvojen je i ima fenomenalne roditelje, srećan je i voljen. Zaslužio je to.

Mali Jašar je došao kod nas sa godinu dana, zapušteno i zanemarivano dete a moguće i zlostavljano, sa afektivnim zacenjivanjem i gubitkom svesti posle napada. Sada više nema

napade. Srećan je sa nama a i mi sa njim. Ja sam naučila dosta reči na romskom jeziku, pa se sada lakše sporazumevamo. Jašar je uneo mnogo radosti u naš dom. Izuzetno je umiljat i ima najlepši osmeh na svetu.

Stižemo u Beograd, ulazimo u zgradu. Uzbuđenje raste, vode me do mog mesta na bini. Prepuna sala, ponosna sam i srećna, i da ne budem lažno skromna, nadala sam se ovoj nagradi, ali je nisam očekivala. Dolazi ministar Ljajić. Presrećna sam što ću nagradu primiti iz njegovih ruku. Počinje reportaža o našoj porodici. Na video bimu smenjuju se slike sve moje dece, naše srećne porodice. Čujem glas voditelja Za najbolju hraniteljsku porodicu u Srbiji proglašena je porodica Emila i Slavice Cvetković iz Niša. Ustajem, ministar mi predaje nagradu. Prilazim govornici,

aplauz još uvek traje. Obraćam se rečima Dame i gospodo, velika sreća, čast i zadovoljstvo je držati ovu nagradu u rukama. Plačem od sreće, ponosna sam jer ova nagrada nije samo moja. Ona pripada i mom mužu, našoj deci i roditeljima, ali i mojoj savetnici za hraniteljstvo i niškom Centru za socijalni rad. Hvala vam svima i nadam se da ćemo opravdati vaše poverenje, jer hraniteljstvo nije ni zanimanje ni profesija, već je stil i način života.

I za kraj. O tome koliko je ova nagrada važna za grad Niš pokazalo je rukovodstvo Grada, koje je 9. januara, trećeg dana Božića, došlo u posetu našoj porodici. Posetio nas je gradonačelnik Miloš Simonović, gradski većnik za socijalnu politiku Dušica Davidović i ostali članovi Kabineta. A najradosniji zbog dolaska delegacije Grada bio je Jašar, koji je dobio paketić pun divnih igračaka i slatkiša, a naša porodica je dobila televizor. Ali, najvažnije od svega je da je gradonačelnik obećao da će obezbediti poslovni

prostor za rad našeg Udruženja hranitelja »Veliko srce«.

Drage kolege hranitelji, iskrene pozdrave i čestitke svima vama, FAMILIA-i, FICE i svim ljudima koji se bave decom bez roditeljskog staranja šalju Slavica i Emil Cvetković iz Niša.

1. Veliki broj hranitelja pitao nas je da li po osnovu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje mogu da ostvare pravo na penziju.

Odgovor smo potražili u Ministarstvu rada i socijalne politike, i dajemo ga u celosti:

„Povodom vašeg dopisa, u kojem postavljate pitanje da li hranitelji po osnovu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

PITALI STE ... mogu da ostvare pravo na penziju, pod kojim uslovima i kako se taj doprinos računa u odnosu na dužinu staža, dajemo sledeće mišljenje:

Prema članu 42. st. 1, 2, 3, 9 i 10. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Sl. glasnik RS“ br. 84/04) utvrđeno je da se međusobni odnosi ustanove koja vrši smeštaj i porodice u kojoj se smešta korisnik socijalne zaštite uređuje pismenim ugovorom, a na osnovu rešenja o smeštaju, pri čemu hranitelj ima pravo na naknadu za izdržavanje korisnika i naknadu za rad, koje se isplaćuju iz sredstava namenjenih za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite. Naknada za rad hranitelja

PRIZNANJE NAJBOLJEM

HRANITELJU U2008. GODINI

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je na prigodnoj svečanosti koja je održana 18.12.2008. godine uručio godišnja priznanja za doprinos u socijalnoj zaštiti. Među dobitnicima priznanja

je i Slavica Cvetković, hraniteljica iz Niša.

po korisniku ne može biti veća od prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici. Sredstva za rad hranitelja, ostvarena po ugovoru, sa pripadajućim zakonskim obavezama (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje) obezbeđuju se u budžetu Republike.

Članom 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06), utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti, između ostalog i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu a nisu osigurani po drugom osnovu. Nesporno je da ova lica, koja hraniteljski posao obavljaju na osnovu ugovora i za isti ostvaruju naknadu, imaju svojstvo osiguranika u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Saglasno odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vrši se isključivo na iznos naknade za rad hranitelja, a ne i na iznos naknade za izdržavanje korisnika.Odedbama čl. 19. pomenutog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno je da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:

- kad navrši 65 (muškarac) odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;- kad navrši 40 (muškarac) odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godina života i- kad navrši 45 godina staža osiguranja.

Napominjemo da odredbom člana 69. Zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“ br. 85/05) pravo na starosnu penziju osiguranik stiče kad navrši u 2008. godini - 63 godine i šest meseci života (muškarac) odnosno 58 godina i šest meseci života (žena) i najmanje 19 godina penzijskog staža, u 2009. godini – 64 godine života (muškarac) odnosno 59 godina života (žena) i najmanje 18 godina penzijskog staža i u 2010. godini – 64 godine i šest meseci života (muškarac) odnosno 59 godina i šest meseci života (žena) i najmanje 17 godina penzijskog staža.

Ovi uslovi su kumulativni, što znači da osiguranik mora da ima propisane godine staža i navršene godine života da bi ostvario pravo na starosnu penziju.

Prema članu 46. ovog zakona, u staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 50. navedenog zakona u staž osiguranja računa se vreme za koje je osiguranik iz člana 12. stav. 1. tačka 3) ovog zakona ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos. Staž osiguranja srazmerno se utvrđuje na taj način što se iznos ugovorene naknade na koju se plaća porez u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana deli sa najnižom osnovicom za plaćanje doprinosa koja važi u momentu uplate doprinosa, u skladu sa zakonom. Staž osiguranja ostvaren po tom osnovu u jednoj kalendarskoj godini može iznositi najviše 12 meseci.

Napominjemo da zbog specifi čnosti obavljanja ugovorenih poslova za osiguranike iz člana 12. stav 1. tačka 3) kod kojih vreme nije bitan element, već iznos ugovorne naknade, potrebno bi bilo da se ovi osiguranici u neposrednom kontaktu sa nadležnim službama u Fondu obaveste o mogućim načinima ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Članom 117. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se korisniku porodične penzije, koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije.

Kako je nesporno da hranitelji imaju svojstvo osiguranika u smislu

Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ukazujemo vam da se za vreme obavljanja hraniteljskog posla, hraniteljima koji su istovremeno i korisnici porodične penzije, obustavlja isplata iste, dok obavlja taj posao, tj. dok imaju svojstvo osiguranika. Po prestanku obavljanja hraniteljskog posla, odnosno prestanka osiguranja, ovim licima se ponovo uspostavlja isplata porodične penzije.

Kada je u pitanju korišćenje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje ukazujemo da je članom 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.

Osiguranik i lice iz člana 17. ovog zakona, kod koga je telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili preofesionalnom bolešću najmanje 30%, stiče pravo na naknadu.

U ovom slučaju obavljanje hraniteljskog posla, odnosno sticanje svojstva osiguranika po tom osnovu, nije od uticaja na korišćenje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje.

Pomoćnik ministraZoran Milošević“

2. Jedan broj hranitelja pitao nas je na koji način se vrši isplata naknade za porodični smeštaj.

Naknada za porodični smeštaj sastoji se iz naknade za izdržavanje deteta i naknade za rad hranitelja.

Isplatu naknade za izdržavanje deteta isplaćuje Ministarstvo rada i socijalne politike direktno iz budžeta Republike Srbije, pojedinačno za svako dete u porodici. Istovremeno sa isplatom naknade (na istoj uplatnici) vrši se i isplata sredstava za lične potrebe deteta (džeparac), ukoliko dete ima pravo na džeparac.

Podsećamo vas da dete na porodičnom smeštaju ima pravo na sredstva za lične potrebe (džeparac) kada napuni 7 godina starosti.

Isplatu naknade za rad hranitelja vrše centri za socijalni rad, koji su i izvršili smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu, na tekući račun ili štednu knjižicu hranitelja i to kada im nadležno ministarstvo prebaci novčana sredstva.

Zbog toga se ponekad dogodi da naknada za izdržavanje deteta i naknada za rad hranitelja ne stignu istovremeno hraniteljima.

3. Jedan broj hranitelja interesovao se da li deca na porodičnom smeštaju imaju pravo na besplatan boravak u predškolskoj ustanovi?

Odredbama Zakona o fi nansijskoj podršci porodici sa decom («Sl. glasnik RS» 16/02 i 115/05) utvrđeno je da deca bez roditeljskog staranja, koja su u starateljskim ili hraniteljskim porodicama, imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži ustanova koju utvrđuje opština odnosno grad, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa tim zakonom.

To znači da deca na porodičnom smeštaju, koja primaju dečiji dodatak, imaju pravo na besplatan boravak u predškolskoj ustanovi.

NOVI IZNOSI NAKNADE ZA PORODIČNI SMEŠTAJ

Ministarstvo rada i socijalne politike utvrdilo je nove cene usluga za lica na porodičnom smeštaju. Naknada za porodični smeštaj iznosi:

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi

za obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno

osiguranje, kada je na smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi

za obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno

osiguranje, kada je na smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi

za obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno

osiguranje, kada je na smeštaju odraslo, odnosno

staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

AVG. 08 SEPT. 08 OKT. 08 NOV. 08 DEC. 08 JAN. 09

16.790,00 16.807,00 16.958,00 17.280,00 17.280,00 17.142,00

16.150,68 16.353,12 16.389,65 16.308,98 16.972,60 16.627,09

13.603,85 13.774,36 13.805,13 13.737,18 14.296,15 14.005,13

10.611,00 10.744,00 10.768,00 10.715,00 11.151,00 10.924,00

3.553,15 3.597,69 3.605,72 3.587,98 3.733,07 3.657,96

2.992,85 3.030,36 3.037,13 3.022,18 3.145,15 3.081,13

1.986,53 2.011,43 2.015,93 2.006,00 2.087,63 2.045,13

9.939,12 10.063,93 10.085,24 10.036,53 10.444,44 10.232,88

8.371,79 8.476,92 8.494,87 8.453,85 8.797,44 8.619,23

6.530,00 6.612,00 6.626,00 6.594,00 6.862,00 6.723,00

2.186,61 2.214,06 2.218,75 2.208,04 2.297,78 2.251,23 1.841,79 1.864,92 1.868,87 1.859,85 1.935,44 1.896,23

1.222,51 1.237,86 1.240,48 1.234,49 1.284,67 1.258,64

12.916,00 12.929,00 13.045,00 13.293,00 13.293,00 13.187,00

9.939,12 10.063,93 10.085,24 10.036,53 10.444,44 10.232,88

8.371,79 8.476,92 8.494,87 8.453,85 8.797,44 8.619,23

6.530,00 6.612,00 6.626,00 6.594,00 6.862,00 6.723,00

2.186,61 2.214,06 2.218,75 2.208,04 2.297,78 2.251,23

1.841,79 1.864,92 1.868,87 1.859,85 1.935,44 1.896,23

1.222,51 1.237,86 1.240,48 1.234,49 1.284,67 1.258,64

Naknada troškova prevoza, za dete koje se školuje u mestu van mesta prebivališta iznosi:

a) za prevoz u međumesnom saobraćaju do 20 km - 2.449,00 dinara za avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar 2008. i januar 2009.

b) za prevoz u međumesnom saobraćaju preko 20 km - 3.591,00 dinara za avgust, septembar, oktobar,

novembar, decembar 2008. i januar 2009.

Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljskim porodicama iznose:

a) za decu i omladinu, kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima:

avgust 2008. septembar 2008. oktobar 2008. novembar 2008. decembar 2008. januar 2009.

2.508,00 din. 2.536,00 din. 2.542,00 din 2.531,00 din. 2.634,00 din. 2.582,00 din.

b) za odrasla lica bez prihoda:

avgust 2008. septembar 2008. oktobar 2008. novembar 2008. decembar 2008. januar 2009.

1.596,00 din. 1.614,00 din. 1.618,00 din 1.611,00 din. 1.676,00 din. 1.643,00 din.

vesti iz sedišta

PARAĆIN

Udruženje hranitelja „Lane“ i dalje je aktivno. Projekat Pomoć u učenju

deci na hraniteljstvu koji fi nasijski podržava opštinska uprava u Paraćinu nastavlja sa radom. Radionice vode jedan profesor razredne nastave, jedan apsolvent Pedagoškog fakulteta (dete na hraniteljstvu), koja je i koordinator projekta i dva učenika gimnazije u Paraćinu, inače odlični učenici i veoma motivisani za aktivnosti na ovom projektu. Osnovali smo šahovsku sekciju, a održane su i dve radionice na temu Škola ikebane. Napominjemo da jedino koordinator projekta ima naknadu za svoj rad, dok su ostali učesnici angažovani volonterski.

Jedno dete je nakon tri godine boravka u hraniteljskoj porodici vraćeno u porodicu porekla, kod oca, koji je uz podršku stručnog tima Centra i izuzetno dobrom vezom biološke i hraniteljske porodice, osnažen, podržan i pripremljen da prihvati svoje dete.

Danica Stamenković, socijalni radnik

Tokom septembra i oktobra meseca 2008. godine, stručni tim Centra za socijalni rad “Nova Crnja“ sproveo je program pripreme i obuke za buduće hranitelje, u koji je bilo uključeno dvanaest novih kandidata za hranitelje. Osam kandidata je uspešno prošlo kroz program edukacije i steklo opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom.

Udruženje hraniteljica “Malo do sreće“ iz Aleksandrova je početkom oktobra meseca održalo sedmu godišnju skupštinu. Pored hraniteljica svečanosti su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, radnici Centra za socijalni rad “Nova Crnja“, razna udruženja sa teritorije opštine, kao i hraniteljice iz drugih udruženja. Ovaj susret je bio jedinstvena prilika da svi članovi socijalne mreže međusobno razmene iskustva vezana za hraniteljstvo. Članice Udruženja hraniteljica “Malo do sreće“ izražavaju zadovoljstvo zbog pristizanja novih članova, konstatujući da se mreža hranitelja širi.

Dušan Katić,psiholog

NOVA CRNJA

SOS dečije selo KRALJEVO

U junu smo zajedno sa decom Kraljeva, obeležili SOS nedelju. Na gradskom trgu mališane su zabavili ,,Arsa s Marsa” svojom predstavom ,,Arsin cirkus buva” i dečji hor ,,Maslačak“ iz Slatine kod Čačka, a uveče je pripređen koncert kraljevačkih rok-grupa. U gradskom Muzeju održana je aukcija

slika i koncert Džez orkestra Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”. Počela je informatička obuka i igraonice za najmlađe.

Naši mališani su letnji raspust proveli u dečijem kampu na jezeru Kaldonaco na severu Italije.

Nismo se letos samo zabavljali. Svi koji žive i rade u Selu (kroz radionice i preko svojih predstavnika) učestvovali su u izradi Razvojnog plana Sela za narednih godinu dana. SOS mame i deca dali su svoje viđenje i predloge šta je najvažnije i šta treba menjati da bi život i rad u Selu bio bolji. Započela je realizacija programa pripreme dece starije od 14 godina, za prelazak u Zajednicu mladih, kao prvi korak ka osamostaljivanju. U okviru tih aktivnosti mladi su posetili Dečije selo u Sremskoj Kamenici, družili se sa svojim vršnjacima i, zahvaljujući našim ljubaznim domaćinima, obišli Novi Sad, Sremske Karlovce i manastire na obroncima Fruške gore. Obišli su važne institucije i službe u gradu, upoznali se sa pravilima bezbednog učešća u saobraćaju, rukovanjem aparatima, protivpožarnom zaštitom i merama prve pomoći i posetili Savetovalište za mlade.

U oktobru je put samostalnog života iz SOS porodice krenula naša najstarija devojka. Devetnaesti rođendan proslavila je u svom, doduše iznajmljenom stanu, okružena SOS porodicom i prijateljima. Ona je odlučila da ostane u Kraljevu, počela je volonterski da radi u svojoj struci, kao cvećar. Grad Beograd će joj pružiti fi nansijsku pomoć u naredne dve godine, a Dečije selo će je podržati kroz poseban program podrške, pre svega kroz savetodavni rad sa njenim mentorom. Za Bojanu je priređena i oproštajna zabava na kojoj su joj donatori, razne kraljevačke fi rme, poklonili aparate i opremu za domaćinstvo. Obeležili smo i Dan Sela, a naše slavlje su ulepšale kolege iz centara za socijalni rad sa kojima sarađujemo, predstavnici lokalne samouprave, nevladinih organizacija, škola, donatora i drugih prijatelja našeg Sela. To je bila prilika da uručimo zahvalnice za nesebičnu podršku SOS Dečijem selu Sremska Kamenica, kraljevačkom Centru za socijalni rad, našoj OŠ ,,Vuk Karadžić“ i PU ,,Olga Jovičić Rita“. Pored redovne, individualne i grupne supervizije, za SOS mame/hraniteljice organizovana je dodatna obuka na temu ,,Kako organizovati i poboljšati učenje dece i pojačati njihovu motivaciju za školska postignuća“.

U decembru su hraniteljice bile na dvodnevnoj obuci na temu Prevencija sindroma sagorevanja, koju je sprovela Asocijacija FAMILIA, i imale su priliku da se, uz edukaciju, malo odmore i druže van Sela.

Stručni i administrativni tim Sela imao je obuku na temu ,,Prava deteta i Protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja”. Međunarodni dan deteta obeležili smo radionicom o pravima dece čiji je cilj bio da nauči mališane da prepoznaju ugrožavanje svojih prava i da znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Na konferenciji za medije probali smo da skrenemo pažnju javnosti na ovu temu, a tom prilikom Selo i jednu SOS porodicu obišli su predstavnici grada Kraljeva.

Naši gosti bili su i pesnici Ljubivoje Ršumović i Raša Popov, a od Narodne biblioteke Srbije dobili smo donaciju za našu biblioteku.

Vesna Mraković-Jokanović, direktor

LOZNICA

Na sastanku Kluba hranitelja „Jadranče“ u junu mesecu hranitelji su upoznati sa novim Pravilnikom o hraniteljstvu, osnivanjem regionalnih centara za hraniteljstvo, zadacima savetnika kao i aktivnostima na podizanju standarda hraniteljskih porodica.

U septembru (poslednji petak u mesecu) održan je redovni sastanak kluba. Diskutovalo se o novom pravilniku i standardima koji su obavezni za bavljenje hraniteljstvom, o tome koliko su standardi u hraniteljskim porodicama usaglašeni sa zahtevima Pravilnika i šta treba učiniti na poboljšanju kvaliteta smeštaja i brige o deci u svakoj porodici. Hranitelji su upoznati sa novom organizacijom rada u Centru za socijalni rad i predočeno im je ko će biti voditelji slučaja za svako pojedinačno dete.

Veliko interesovanje hranitelja izazvala je edukacija u okviru projekta pod nazivom „Vidljivo, informisano, snažno“ koji je FAMILIA u saradnji sa Centrom za socijalni rad Loznica organizovala u Loznici.

Hraniteljice čija su deca, u organizaciji Crvenog krsta, provela deo letnjeg raspusta u Grčkoj (četvoro dece) iznele su pozitivna iskustva i doživljaje dece.

U okviru Dečije nedelje, od 6. do 12. oktobra, pod pokroviteljstvom Opštine Loznica, Društva učitelja, Centra za socijalni rad i Crvenog krsta održana je Manifestacija pod motom „Odrasli što ste stali, hajde da rastemo zajedno“. Pored aktivnog učešća dece iz osnovnih škola i vrtića prvi put su bila uključena i deca iz Dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju „Sunce“ u Loznici. Deca su učestvovala u prodajnoj izložbi svojih radova, maskenbalu. muzičkim i likovnim aktivnostima. Predstavnici učitelja i dece i osnovnih škola posetili su decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u hraniteljskim porodicama u Jadranskoj Lešnici i uručili im simbolične novčane poklone i slatkiše obezbeđene iz sredstava prikupljenih na prodajnoj izložbi. U biblioteci Osnovne škole „Aleksandar Karađorđević“ u Jadranskoj Lešnici organizovan je prigodan program u kome su učestvovala i deca iz hraniteljskih porodica. Druženje je potom nastavljeno uz međusobno upoznavanje dece i učitelja, razmenu iskustava i razgovor i podršku hraniteljima koji brinu o ovoj deci.

Lokalni mediji su aktivno propratili sva dešavanja tokom Dečije nedelje a bila je organizovana i posebna emisija pod nazivom „Aktuelno“ posvećena pravima i zaštiti dece.

Rada Sekulić, pedagog

MILOŠEVAC

Hraniteljice su na dan Osnivanja kluba, četvrtog po redu, organizovale jednodnevni izlet do Zlatibora. Obišle su Šargan, Mokru Goru i Zlatibor. Dozvolile su sebi “malo bekstvo” od svakodnevnice i obaveza.

Hraniteljice su aktivno uključene i rado daju svoj doprinos i kada Dom kulture organizuje promocije časopisa, izložbe slika, pozorišne predstave, imaju veliko razumevanje Mesne zajednice i predsednika Živomira Novakovića, a posebno dobru saradnju ostvaruju sa vd upravnikom Doma kulture g-dinom Draganom Stankovićem – Zukom.

Uprkos tome što na selu radno vreme traje od rane zore do kasnih večernjih sati, sastanci Kluba održavaju se dva puta mesečno, a hraniteljice se u velikom broju odazivaju susretima.

U avgustu je u omladinskoj sali Doma kulture promovisan deseti broj lista “Hraniteljica”. Ovaj veoma značajan događaj za hranitelje, svojim prisustvom su uveličali predstavnici lokalne samouprave, udruženja građana, hranitelji, radnici Centra, saradnici i deca. U oktobru je organizovana četvrta po redu izložba poljoprivrednih proizvoda, raznih jela i ručnih radova pod nazivom “Plodovi jeseni”. Mališani predškolske ustanove “Dečije carstvo” iz Miloševca su povodom Dečije nedelje od raznih plodova, voća,

povrća, napravili čitavo životinjsko carstvo a hranitelje razgalili pesmom.

Novembra meseca, u saradnji sa Asocijacijom FAMILIA, otpočela je edukacija za roditelje i decu. Trener Branka Radojević, psiholog, je veoma iscrpno i stručno radila sa hraniteljicama. Cilj ove edukacije bio je da hraniteljice nauče da prepoznaju problem s kojim se suočavaju deca i da nađu najbolji način da ga reše (kada se radi o deci s posebnim potrebama, hiperaktivnoj deci, deci sa destruktivnim ponašanjem i

dr.). U isto vreme je održana obuka sa decom na temu Prevencija vršnjačkog nasilja, zanemarivanje i zlostavljanje dece, gde su, kroz radioničarski rad i igru, Maida Stefanović, spec. pedagog i Dražen, volonter, dečiji edukator, decu na poseban način edukovali o ovoj tematici.

Članice Kluba bile su počasni gosti osme manifestacije Lozovičko moravsko poselo. Njihov štand na etno izložbi bio je prepun starih predmeta, nošnji, ručnih radova, suvenira i slika, a kao nagradu od organizatora su dobile priznanje i statuu.

Na Osnivačkoj skupštini Asocijacije hranitelja i usvojitelja Srbije prisustvovalo je osam hranitelja iz Miloševca. Član radnog tela je i hraniteljica Dragica Tanasković.

Sve aktivnosti propraćene su od strane lokalne televizije “Dević” i “Laki”.

Milesa Resavac – Stojanović, hraniteljica

STARA PAZOVA

Posle duže pauze hranitelji su se ponovo okupili u novembru mesecu u prostorijama Centra za socijalni rad.

Martin Sladok, predsednik Udruženja hranitelja ,,ŠIROKO SRCE”, izvestio je prisutne hranitelje o pozivu upućenom od strane FAMILIA-e i FICE Srbije za veliki skup planiran za 29. novembar, radi osnivanja Asocijacije hranitelja na nivou Republike Srbije. Prijavilo se osam hranitelja za odlazak na skup

Voditelj Kluba Vesna Đorđevic dala je ocenu uspešnosti ostvarivanja svrhe hraniteljstva i postignutih rezultata u toku 2008. godine. Posebno je istakla, kao najveću vrednost ove godine, čime mogu da se ponose hranitelji, a to je da su sva deca iz hraniteljskih porodica bila dobrog zdravstvenog stanja, a značajan podatak je i da u Centru za socijalni rad nema registrovan nijedan štićenik sa hraniteljstva, kao počinilac bilo kakvog krivičnog dela ili asocijalnih oblika ponašanja.

Dogovoreno je da za susrete hranitelja ostanu stari termini – prvi i treći četvrtak u mesecu u popodnevnim satima (od 15-18 časova) s tim da to budu i dani otvorenih vrata za sve hranitelje i decu iz hraniteljskih porodica koja imaju potrebu za individualnim razgovorom sa socijalnim radnikom - voditeljem slučaja.

U novembru mesecu su hranitelji su “širokog srca” primili još četiri nove hraniteljske porodice sa osmoro dece (braća i sestre). Hranitelji su prošli Program obuke za buduće hranitelje Sigurnim

korakom do hraniteljstva (voditelji obuke su bile Gordana Božić, psiholog i Vesna Đorđević, socijalni radnik) i program PRAJD- PRIDE (voditelji obuke su bile Gordana Božić, psiholog i Milka Perendija, socijalni radnik).

Vesna Đorđević,voditelj Kluba hranitelj

ZAJEČAR

U našoj sredini donatorstvo ima već svoju tradiciju kada je u pitanju podrška deci bez roditeljskog staranja.

Tako od prošle godine, zahvaljujući donatorskim i sredstvima akcija različitih institucija i ustanova, funkcioniše humanitarni račun na koji se sredstva uplaćuju tokom cele godine (najviše oko praznika) koji nam omogućava nesmetan rad i podršku u svim nepredvidivim i urgentnim situacijama, ali i lepim povodima (zajedničke proslave rođendana, podsticanje talenata).

Plan je da se aktivnosti unapred, planski realizuju, da traju cele godine i da, u tom smislu, budemo što manje vezani za objektivno promenljive mogućnosti lokalne samouprave.

I ove godine Gradska biblioteka „Svetozar Marković“ je organizovala prodajnu izložbu radova dece iz škola, a prikupljena sredstva uplaćena su na humanitarni račun.

Već su se ustalili sastanci grupa podrške hraniteljima i radionice sa različitim temama.

Sprovedena je jednostavna anketa sa više ciljeva – utvrđivanje interesovanja i tema o kojima bi hranitelji želeli da budu bolje informisani, viđenje snaga, resursa, ali i ograničenja (kako ličnih tako i ostalih kolega) kada je u pitanju hraniteljstvo i bavljenje tom profesijom.

Radivojević Mirjana, dipl.socijalni radnik

Ovog leta je 12-oro naše dece imalo priliku da prvi put ode na letovanje u inostranstvo. U okviru Programa podrške profesionalnog razvoja dece bez roditeljskog staranja “Fond za budućnost”, koji je pokrenut od strane Delta Holding, i koji se realizuje u saradnji sa FAMILIA-om od marta 2008. godine, devet

srednjoškolaca je tokom jula provelo 10 dana u Grčkoj.

Petoro naše dece je u periodu od 3.08.2008. godine do 13.08.2008. godine učestvovalo u kampu koji je organizovala “FICE Makedonija”, u okviru projekta “Kamp prijateljstva dece Jugoistočne Evrope” u Strugi na Ohridskom jezeru, u Makedoniji. Vreme je brzo proletelo u druženju sa decom iz Makedonije, Bugarske, Albanije i iz Kragujevca. Veliki broj raznih zanimljivih aktivnosti, radionica, sunčanje, kupanje u jezeru, takmičenja, žurke, izleti i upoznavanje sa kulturom i istorijom nama bliske zemlje, učinilo je rastanak još težim. Ostao je poziv domaćina za gostovanje naše dece u Domu “25. maj” u Skoplju za zimski raspust i obećanje Subotičana da će doći, da se ponovo druže.

Tokom leta su nastavljene aktivnosti Kluba za decu srednjoškolskog uzrasta, a počeo je sa radom i Klub za decu učenika viših razreda osnovne škole. Pored radionica, organizovana su takmičenja u pikadu, sportski dani, odlazak na Letnji fi lmski festival, u pozorište i bioskop...

Subotička slikarka Ratka Lugumerski je i ove jeseni u organizaciji Art Studija, započela projekat za izradu novogodišnjih čestitki u koji je bio uključen veliki broj naše dece.

Od septembra Centar za socijalni rad u Subotici radi po novoj organizaciji, gde su voditelji slučaja nosioci posla, a uskoro će početi sa radom i Regionalna služba, koja će aktivno pratiti rad hranitelja. Realizovana je i prva edukacija hraniteljskih porodica po programu PRAJD (PRIDE).

Mirjana Tatić, dipl. psiholog

SUBOTICA

Posle letnje pauze članovi Kluba mladih okupili su se u septembru i krenuli sa realizacijom programa Vidljivo, informisano, snažno. Program se sastoji od pet radionica i ima za cilj da upozna mlade sa pojmom, vrstama i oblicima zlostavljanja i nauči ih kako da prepoznaju nasilje i da se zaštite od njega.

Razgovaralo se o manipulaciji, o tome šta jeste a šta nije zlostavljanje, kako do njega dolazi, ko su počinioci, kako se biraju žrtve i kako je najbolje reagovati kada se nađeš pred ovim problemom.

Deca i mladi bez roditeljskog staranja, zbog specifi čnosti svog ukupnog životnog iskustva, češće postaju žrtve ove pojave.

Bilo je reči i o seksualnom zlostavljanju kao posebnom vidu nasilja. Govorilo se i o pojavi koja nije retka, a to je zlostavljanje dece od osoba koje su im poznate i u koje ona imaju poverenje. Učesnici radionica saznali su kako mogu da prevaziđu ovaj problem i kome mogu da se obrate za pomoć, kao i da je traženje pomoći, nasuprot ćutanju i trpljenju, ispravan način reagovanja. Naučili su da su prihvatanje sebe i samopouzdanje važan deo zaštite.

Pored ovog „paketa znanja“ održane su dve radionice na temu agresivnosti i samopouzdanja i radionica na kojoj su mladi, u cilju pomoći vršnjacima da se zaštite od nasilja, smišljali poruke kojima su im se obraćali. Ove poruke možete pročitati u našem biltenu „Familijarci“.

Stečena znanja i veštine mladi će prenositi svojim vršnjacima i na taj način doprineti širenju kruga onih koji umeju da se adekvatno suprotstave nasilju.

Jovana Jarebica i Ana Jovanović

BEOGRAD

Kad imate da pokrenete lokomotivu koja stoji, treba vam mnogo energije da se ona pokrene, a kada krene, onda je mnogo lakše i troši manje goriva. Isti je slučaj i sa porodičnim smeštajem u Nišu. On više nije isti kao pre pet godina, kada je bilo malo hraniteljskih porodica i malo dece na hraniteljskom smeštaju. Danas je hraniteljstvo česta tema u gradu i najčešće primenjivani oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja.

Dve grupe potencijalnih hranitelja iz Niša i mesta koja obuhvata Regionalni centar za porodični smeštaj prošle su u ovoj godini osnovnu obuku za hranitelje. Jedna grupa se obučavala po PRIDE programu, a druga je prošla Program „Sigurnim korakom do hraniteljstva“.

Na evidenciji budućeg Regionalnog centra je 214 hraniteljskih porodica sa opštom podobnošću za hraniteljstvo. Interesovanje u Regionu je i dalje veliko.

U ovom trenutku na smeštaju kod niških hranitelja je 24-oro dece iz drugih krajeva Srbije. Veliki broj zahteva za smeštaj dece ukazuje da su hraniteljske porodice iz Niša prepoznate kao vrlo kvalitetne.

Zahvaljujući podršci Ministarstva rada i socijalne politike, poslednje leto donelo je mnogo radosti deci iz hraniteljskih porodica. Na desetodnevnom letovanju na moru u Zeleniki boravilo je 45-oro dece i pet hranitelja.

I ove godine Centar za socijalni rad u Nišu je organizovao tradicionalno „Oktobarske susrete u socijalnoj zaštiti“. Tema ovogodišnjih susreta bila je Dete–porodica–alternativna porodica. Uvodničar je bila prof dr Marija Mitić. Ona je prepoznala teškoće sa kojima se često susreću hranitelji koji brinu o maloj deci i govorila je o temi „Odlazak deteta iz hraniteljske u usvojiteljsku porodicu“.

Sreten Jorgačijević, pedagog

NIŠ

IZ PRVE RUKE: Iskustvo Marije Ribar

Sretna Nova godina i mnogo uspeha u radu svim dobrim ljudima, ljudima koji imaju velika srca – hraniteljima koji pružaju svima kojima je to potrebno svoj osmeh, toplu reč i svoj dom. Onaj koji nekom detetu ili bilo kome pruži ono što mu je potrebno je veoma bogat. To je bogatstvo koje se ne može porediti sa bilo kojim materijalnim dobrom.

Pre godinu i po dana u moju porodicu ušla je jedna devojčica. Nismo znali šta nas čeka a ni ona nije znala. Pred nama je bilo vreme privikavanja. Ona je došla iz doma. Veoma malo smo znali o njenoj situaciji, samo ono najvažnije. Moja kćerka je veoma želela da dobije sestru i sada je i dobila. Bilo je potrebno puno strpljenja i mudrosti jer sam odjednom u kući imala dve devojčice na pragu puberteta. Kada je krenula škola učili smo s njom, učili je radnim navikama, matematici i čitanju s kojim je bilo problema. Sada mnogo bolje čita, a i matematika mnogo bolje ide. Naša devojčica divno crta i čak ide na takmičenje u crtanju koje se održava u našoj školi. U školi je svi hvale, dobila je puno drugara, a u mojoj ćerki sestru kakvu nikada nije imala. Vole se kao rođene sestre i svuda idu zajedno.

Ovim pismom želim da ohrabrim sve koji se dvoume da postanu hranitelji da ne razmišljaju mnogo, jer je divno kada vidiš kako dete koje nikada nije imalo pravu porodicu živi srećno i zadovoljno. Hraniteljstvo je i na celu moju porodicu uticalo pozitivno, a ja sam krenula sa studijama socijalnog rada. Što više slušam predavanja sve više vidim da je briga o deci ono što sam oduvek želela da radim.

Marija Ribar,hraniteljica iz Bačkog Petrovca

Podsećamo vas da je za vas i dalje otvoren telefon br.

011/339-12-82 od ponedeljka do petka od 11 do 14,30 časova, a

subotom od 11 do 14 časova.

U pripremi i distribuciji Vodiča učestvovali su: Gordana Miladinović urednik, Kosara Petrušić, prof. dr Marija Mitić,

Uroš Begović ilustracije i dizajn, Branka Radojević, Maida Stefanović i Slavica Vujčić.

Ovaj vodič je štampan u 3.000 primeraka.

Beograd, ul. Gundulićev venac 38/V, tel. 011/339-12-82e-mail: familia@eunet.rs

web site: www.familia.org.rs