VANU – GODIŠNJAK 2014

VANU – Godišnjak 2014.

1

Vojvođanska akademija nauka i umetnosti

GODIŠNJAK 2014.

Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

YEARBOOK 2014

Novi Sad, 2015.

ISSN 1452-2268


2

Vojvođanska akademija nauka i umetnosti

GODIŠNJAK 2014.

Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

YEARBOOK 2014

Izdavač / PublisherVojvođanska akademija nauka i umetnosti

Novi Sad, Vojvode Putnika 1tel: 021/472-51-16www.vanu.org.rs

[email protected]

Za izdavača / For the PublisherAkademik Julijan Tamaš

Glavni i odgovorni urednik / Editor-in-ChiefAkademik Rudolf Kastori

Uredništvo / Editorial BoardAkademik Julijan Tamaš

Akademik Endre PapAkademik Rudolf Kastori

Sekretar uredništva / Editorial SecretaryJelena Maksimović

Lektura i korektura / Proof ReaderMr Nataša Belić

Dizajn i priprema štampe / Design & PrepressLazarus, Kać, www.lazarus.rs

Štampa / Printed byStojkov, Novi Sad, www.stojkov.rs

Tiraž / Circulation200

Štampanje ove publikacije omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje


3

SADRŽAJ

Članovi Vojvođanske akademije nauka i umetnosti .............................................................. 5

Izveštaj o radu Skupštine Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u 2014. godini ...................................................8

Izveštaj o radu Predsedništva Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u 2014. godini ................................................. 10

Naučnoistraživački rad ..............................................................................................................15

Izdavačka delatnost ................................................................................................................... 18

Međunarodna saradnja ............................................................................................................. 19

Naučni skupovi, predavanja i promocije u organizaciji VANU .........................................20

Naučna, stručna i javna aktivnost članova VANU ...............................................................24

Nagrade i priznanja ................................................................................................................... 57

Pristupna beseda – Akademik Lajos Göncz Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? .................................................................... 58

Pristupna beseda – Akademik Sava Halugin Razlozi i ishodišta u trećoj dimenziji ......................................................................................65

Pristupna beseda – Akademik Vukadin M. Leovac Sinteza i strukture kompleksa metala sa helatnim N-, O-, S- i P-vezivnim ligandima ..................................................................... 71

Pristupna beseda – Akademik Miloš Tešić Zadatak za XXI vek – korišćenje obnovljivih izvora energije potpomognuto merama energetske efikasnosti .................................................................... 81


4

Pristupna beseda – Prof. dr Ištvan Bikit, dopisni član Svetla Zemlja i taman svemir ...................................................................................................90

Pristupna beseda – Profesor emeritus Radomir Folić, dopisni član I beton ima dušu – dometi betona u graditeljstvu .............................................................. 103

Pristupna beseda – Tomislav Ketig, dopisni član Zajednički kulturni identiteti nacionalnih kultura na prostorima nekadašnje Jugoslavije ................................................................................... 120

Summary .................................................................................................................................... 137


5

Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ima 11 redovnih članova, 10 dopisnih članova, četiri inostrana člana i četiri počasna člana.

Predsedništvo

Predsednikakademik Julijan Tamaš

Generalni sekretarakademik Miloš Tešić

Članovi Predsedništvaakademik Rudolf Kastoriakademik József Szalma akademik Julijan Tamaš

Sekretar Odeljenja prirodnih i tehničkih naukadopisni član Srbislav Denčić

Sekretar Odeljenja društvenih nauka i umetnostiakademik József Szalma

Skupština

Odeljenje društvenih nauka i umetnostiakademik Lajos Gönczakademik Sava Halugin

dopisni član Tomislav Ketigdopisni član Jovan Komšić

dopisni član Mladen Markov †akademik József Szalma

ČLANOVI VOJVOĐANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI


6

dopisni član Miroslav Štatkićakademik Julijan Tamašdopisni član Pero Zubac

Odeljenje prirodnih i tehničkih naukadopisni član István Bikit

dopisna članica Livija Cvetićaninakademik Srbislav Denčić

dopisni član Radomir Folićakademik Branimir Gudurić

akademik Rudolf Kastoridopisna članica Slobodanka Latinović

akademik Vukadin Leovacakademik Milorad Miloradov

dopisni član Svetozar Nićinakademik Endre Papakademik Miloš Tešić

Članovi Akademije

Redovni članoviakademik Srbislav Denčić

akademik Lajos Gönczakademik Branimir Gudurić

akademik Sava Haluginakademik Rudolf Kastori

akademik Vukadin Leovacakademik Milorad Miloradov

akademik Endre Papakademik József Szalmaakademik Julijan Tamaš

akademik Miloš Tešić

Dopisni članoviprof. dr István Bikit

prof. dr Livija Cvetićaninprof. dr Radomir Folić

Tomislav Ketigprof. dr Jovan Komšić

prof. dr Slobodanka Latinović


7

Mladen Markov †prof. dr Svetozar Nićin

prof. mr Miroslav ŠtatkićPero Zubac

Inostrani članoviprof. dr Ivan Damjanov (Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka)prof. dr Roman Kaliszan (Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka)

akademik Boško Kućanski (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti)prof. dr Arnold Suppan (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti)

Počasni članoviprof. dr Wilhelm Brauneder (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti)prof. Robert Hammerstiel (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti)

prof. dr Radko Mesiar (Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka)prof. dr Támas Prugberger (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti)


8

Tokom 2014. godine održane su 52, 53. i 54. sednica Skupštine i to u sledećim ter-minima: 23. januar, 24. februar i 3. jul. Članovi VANU su redovno dolazili na sedni-ce i aktivno i konstruktivno učestvovali u radu Skupštine.

Dnevni red za sednice Skupštine je predlagan na sednicama Predsedništva, Ode-ljenja za prirodne i tehničke nauke i Odeljenja za društvene nauke i umetnosti, a čla-novi VANU su o terminima održavanja sednica obaveštavani elektronskim putem u roku koji predviđa Statut VANU.

Na 52. sednici raspravljalo se o položaju VANU posle odluka Ustavnog suda Srbi-je, posebno o mogućnostima poboljšanja finansijske situacije.

Usvojeno je pravno mišljenje angažovane advokatske kancelarije u vezi sa polo-žajem VANU, koje je prevedeno na engleski jezik i objavljeno u Glasniku advokat-ske komore Vojvodine. Formirana je i Radna grupa na čelu sa akademikom M. Milo-radovim sa zaduženjem da ovo mišljenje formuliše na dogovoren način i da ga uputi na adrese više institucija. Pravno mišljenje je upućeno Skupštini i Vladi APV, Evrop-skoj komisiji i parlamentu, kao i akademijama nauka sa kojima VANU ima ugovore o saradnji sa ciljem upoznavanja domaće i evropske javnosti sa položajem u kojem se našla Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.

Na 53. sednici Skupštine jednoglasno su usvojeni finansijski izveštaji za četvrtu godinu projektnog ciklusa koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo-ški razvoj za sve projekte čiji je nosilac ili učesnik bila VANU (ukupno pet projeka-ta). Usvojene su prijave za nastavak istraživanja pomenutih projekata čiji je nosilac ili učesnik VANU. Usvojen je završni račun VANU za 2013, prema kojem je u 2014. godinu preneto 8.499.523,14 dinara. Od toga su 8.340.144,75 dinara sredstva Fonda-cije B. Hrabak, tako da su na račun VANU u Erste banci zapravo preneta sredstva u iznosu 159.378,39 dinara.

Doneta je odluka da se formira Fondacija akademika B. Hrabaka za publikova-nje doktorskih disertacija kao posebno pravno lice. Za njenog upravitelja predložen je akademik L. Göncz, a u Upravni odbor su predloženi: akademik J. Tamaš, akade-mik B. Gudurić, akademik J. Szalma, akademik M. Tešić i prof. dr Aleksandar Kasaš

IZVEŠTAJ O RADU SKUPŠTINE VOJVOĐANSKE AKADEMIJE NAUKA I

UMETNOSTI U 2014. GODINI


9

sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Predlog je realizovan u Agenciji za privre-dne registre.

Usvojen je i redosled održavanja pristupnih akademskih beseda i predavanja. Vođeni su, pod tačkom razno, ponovo razgovori o merama i aktivnostima koje VANU treba da preduzme u vezi sa prevladavanjem položaja posle odluka Ustav-nog suda Srbije.

Na 54. sednici Skupštine VANU ponovo je razmotren položaj VANU nakon odluka Ustavnog suda Srbije, kao i položaj VANU u novom Statutu AP Vojvodine.

Rukovodilac Radne grupe akademik M. Miloradov je obavestio Skupštinu VANU o razgovorima koje su u odvojenim sastancima imali akademik M. Miloradov i aka-demik M. Tešić sa g. Eduadom Busekom, nekadašnjim koordinatorom Pakta za sta-bilnost jugoistočne Evrope u Beogradu, sa g. nadvojvodom Karlom Habzburgom-Lotringenom u Novom Sadu, sa g. Antonom Zeilingerom, predsednikom Austrijske akademije nauka u Beču i Jelkom Kacinom, izvestiocem Evropske unije za Balkan. Predstavnici VANU su upoznali sagovornike i njihove institucije sa aktuelnim sta-njem postojanja i funkcionisanja VANU, te društvenim okruženjem u kome radi VANU. Od svih sagovornika su dobili razumevanje i obećanja za podršku.

Skupština je, takođe, upoznata sa razgovorima koji su vođeni sa predsednicima Skupštine i Vlade APV, kao i pojedinim šefovima poslaničkih grupa u Skupštini APV. U razgovorima se tragalo za načinom koji bi obezbedio kontinuirano finansi-ranje rada VANU u skladu sa postojećim zakonskim odredbama.

Svi prisutni članovi VANU su podržali aktivnosti, upornost i istrajnost, koji nažalost nisu doveli do željenog cilja, ali su predstavljali značajan doprinos stabili-zaciji postojanja i funkcionisanja VANU. Većina prisutnih je iznosila svoja viđenja i predloge za dalje aktivnosti, što je zabeleženo u zapisniku.

Jednoglasno je usvojena odluka o produžavanju mandata aktuelnom rukovod-stvu VANU do donošenja nove skupštinske odluke o VANU, u skladu sa pokrajin-skom skupštinskom Odlukom o sprovođenju Statuta APV. O ovom pitanju se prvo izjasnilo Predsedništvo VANU koje je na osnovu jednoglasne odluke, a posle duge i iscrpne rasprave i uz učešće svih članova Predsedništva, zaključilo da u postojećim okolnostima u kojma su položaj i finansiranje rada VANU veoma neizvesni, jedini racionalan potez jeste da postojeće rukovodstvo ostane na čelu VANU do donoše-nja nove odluke o VANU u Skupštini AP Vojvodine na kojoj se radi. Tek nakon toga, treba organizovati postupak izbora novog rukovodstva.

Predsednik VANU Akademik Julijan Tamaš

Generalni sekretar VANU Akademik Miloš Tešić


10

Tokom 2014. godine održano je osam sednica Predsedništva VANU (od 151. do 158). Razmatrane su tekuće aktivnosti VANU, a najviše problemi vezani za tekuće poslovanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Svi sastanci Predsedništva bili su pod negativnim uticajem odluke Ustavnog suda Srbije (USS) kojom je konsta-tovano da AP Vojvodina nema nadležnosti u oblasti nauke, te da VANU ne može da se finansira iz budžeta. Predstavnici VANU su neumorno tražili prijem i konsultacije sa pokrajinskim sekretarom za nauku i tehnološki razvoj, sa pokrajinskim sekreta-rom za kulturu i javno informisanje, predsednikom Vlade Vojvodine, predsednikom Skupštine AP Vojvodine, potpredsednicima Skupštine AP Vojvodine, te njihovim saradnicima, i pojedinim istaknutim rukovodiocima stranaka, u nameri da se nađe prihvatljivo rešenje i za Vladu APV i za VANU. Zaključivano je da VANU treba da sledi postupke i odluke svoga osnivača, a osnivač, osim načelnih saglasnosti i dobrih želja, nije mogao ništa da učini da se VANU vrati na normalan način finansiranja i ponovo postane priznata pokrajinska ustanova.

Rad VANU u 2014. i pokrivanje svih materijalnih troškova obezbeđeni su preko dva projekta, odnosno sprovedena dva postupka javnih nabavki roba i usluga male vrednosti, kao i kroz nekoliko donacija.

Kada se analiziraju projekti preko kojih je finansiran rad VANU, podaci su sle-deći:

1. Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-teh-nološkim sistemima u AP Vojvodini, rukovodilac akademik M. Miloradov, u kojem je bilo uključeno 19 istraživača, a budžet projekta je bio 7.000.000,00 dinara.

2. Odnos privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini, u kojem je bilo uključeno 8 istraživača, a budžet projekta je bio 2.226.000,00 dinara.

IZVEŠTAJ O RADU PREDSEDNIŠTVA VOJVOĐANSKE AKADEMIJE NAUKA I

UMETNOSTI U 2014. GODINI


11

Predsedništo je usvojilo plan predavanja dopisnih, redovnih i inostranih člano-va VANU, kao i drugih naučnika koji su bili gosti VANU za 2014, a koji je u potpu-nosti ostvaren:

• Dr Wolfgang Schmale (Univerzitet u Beču): A History of European Identity. Saorganizacija Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“, 28. januar 2014.

• Dr Wolfgang Schmale (Univerzitet u Beču): Europe and its Transcultural Iden-tity. Saorganizacija Univerziteta u Novom Sadu, 29. januar 2014.

• Akademik Sava Halugin, redovni član VANU: Integralni odnos između dečjih radova i značajnih likovnih stvaralaca. Pristupna akademska beseda, 13. februar 2014.

• Prof. dr István Bikit, dopisni član VANU: Svetla Zemlja i taman svemir. Pri-stupno predavanje, 28. februar 2014.

• Akademik Miloš Tešić, redovni član VANU: Zadatak za XXI vek – korišćenje obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Pristupna akademska bese-da, 13. mart 2014.

• Prof. dr Radomir Folić, dopisni član VANU: I beton ima dušu. Pristupno pre-davanje, 27. mart 2014.

• Tomislav Ketig, dopisni član VANU: Zajednički kulturni identiteti nacionalnih kultura na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Pristupno predavanje, 17. april 2014.

• Prof. dr Arnold Suppan (Austrija), redovni član Austrijske akademije nauka i inostrani član VANU: Hitler – Beneš – Tito. Conflict, war and genocide in East, Central and South-East Europe. 28. april 2014.

• Prof. dr Andreas Gronauer (direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku pri Univerzitetu BOKU, Beč): Informaciono-komunikacijske tehnologije za unapre-đenje poslovanja poljoprivrednih gazdinstava i korišćenje obnovljivih izvora ene-rgije u Austriji. Saorganizacija Kluba Humboldt i DAAD stipendista, 23. maj 2014.

• Akademik Lajos Göncz, redovni član VANU: Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? – Opadanje biolingvističkog diverziteta kao psihološki problem. Pri-stupna akademska beseda, 25. septembar 2014.

• Akademik Vukadin Leovac: Sinteze i strukture kompleksa metala sa helatnim N-, O-, S- i P- vezivnim ligandima. Neočekivani (slučajni) rezultati – radost. Pri-stupna akademska beseda, 29. decembar 2014.

Osim toga, Predsedništvo je:• razmatralo i usvojilo Izveštaj o radu Predsedništva VANU u 2013. godini;• razmatralo i usvojilo Izveštaj o radu Skupštine VANU u 2013. godini;• razmatralo i usvojilo Završni račun VANU za 2013. godini;


12

• razmatralo i usvojilo stav o reagovanju potpredsednika Vlade APV i pokrajin-skog sekretara za kulturu i javno informisanje Slaviše Grujića na dopis pred-sednika VANU;

• razmatralo i usvojilo stav o ostavci T. Ketiga na mesto glavnog urednika Enci-klopedije Vojvodine;

• razmatralo mogućnost finansiranja VANU preko institucija iz inostranstva i preko nevladinih institucija iz Vojvodine/Srbije;

• odlučivalo o ostavci koju je ponudio akademik J. Tamaš na funkciju predsed-nika VANU;

• zadužilo generalnog sekretara VANU akademika M. Tešića da se sa advoka-tom dr Sl. Beljanskim konsultuje o aktivnostima koje treba preduzeti u vezi sa aktuelnim položajem VANU, što je akademik Tešić više puta učinio;

• razmatralo Izveštaj Komisije za popis osnovnih sredstava u 2013. godini;• razmatralo izvešaj akademika M. Tešića posle razgovora sa predsednikom

Austrijske akademije prof. dr Antonom Seilingerom, u vezi sa podrškom posto-janju VANU;

• razmatralo i usvojilo materijale koji će se na engleskom jeziku dostaviti part-nerima i prijateljima VANU;

• razmatralo Izveštaj o radu na Enciklopediji Vojvodine i finansijski izveštaj za period 2008–2013. godina;

• razmatralo i usvojilo Plan izdavačke delatnosti VANU u 2014. godini;• usvojilo Izveštaj o radu Fonda akademika B. Hrabaka za publikovanje doktor-

skih disertacija;• radilo na obezbeđivanju finansija za rad i postojanje VANU i ANKUV;• uputilo poziv prof. dr W. Schmaleu sa Katedre za istoriju Filozofskog fakul-

teta u Beču da u januaru 2014. poseti VANU i održi predavanje u VANU i da na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održi predavanja „A History of European Identity“ i „Europa and its transculturality“;

• odlučeno je da se upute pozivi prof. dr Arnoldu Suppanu, potpredsedniku Austrijske akademije nauka i inostranom članu VANU, prof. dr Andreasu Gro-naueru (direktoru Instituta za poljoprivrednu tehniku BOKU, Beč) i prof. dr Wolfgangu Schmaleu (Univerzitet u Beču) radi razgovora sa kolegama u VANU i predavanja;

• usvojilo novu šemu organizacije rada na projektu Enciklopedija Vojvodine (predlog T. Ketiga);

• formulisalo dopise predsednicima Vlade i Skupštine APV radi ukazivanja na potrebu donošenja skupštinske odluke u vezi sa položajem VANU;

• razmatralo probleme u vezi sa štampanjem Zbornika radova Odeljenja dru-štvenih nauka i umetnosti;


13

• davalo predloge za digitalizaciju arhivske i druge građe;• razmatralo potrebu o odlaganju izbora novog rukovodstva VANU i usvojilo

dva puta odluku o produžavanju mandata aktuelnog rukovodstva do donoše-nja nove odluke od strane Skupštine APV;

• donelo odluku o inoviranju sajta Enciklopedija Vojvodine; • donelo odluku o otvaranju dinarskog i deviznog računa u poslovnoj banci za

Fondaciju B. Hrabak;• razmatralo i usvojilo izveštaje koje su podneli akademik M. Miloradov i aka-

demik M. Tešić o razgovorima koje su imali sa g. Eduadom Busekom, nekada-šnjim koordinatorom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u Beogradu, sa g. nadvojvodom Karlom Habsburgom-Lotringenom u Novom Sadu, sa g. Anto-nom Zeilingerom, predsednikom Austrijske akademije nauka u Beču i sa g. J. Kacinom izvestiocem Evropske unije za Balkan. Predstavnici VANU su upoz-nali sagovornike i njihove institucije sa aktuelnim stanjem postojanja i funk-cionisanja VANU, te društvenim okruženjem u kome radi VANU. Od svih sagovornika su dobili razumevanje i obećanja za podršku.

• Održavani su kontakti i vođeni razgovori u vezi sa uređivanjem položa-ja VANU sa vodećim ljudima iz političkih stranaka: M. Vasinom, pokrajin-skim sekretarom za privredu i potpredsednikom Vlade AP Vojvodine i pred-sednikom Pokrajinskog odbora Demokratske stranke (DS); B. Novakovićem, predsednikom poslaničkog kluba DS u Skupštini AP Vojvodine; V. Pavlo-vim, pokrajinskim sekretarom za nauku i tehnološki razvoj; B. Bogaroškim, potpredsednikom Vlade APV i pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu i potpredsednikom Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV); D. Jakovljevim, potpredsednikom Skupštine AP Vojvodine; Majom Sedlarević, LSV; dr T. Kor-hecom, predsednikom Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine; Š. Egerešijem, predsednikom poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara (SVM); I. Pastorom, predsednikom Skupštine AP Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara; M. Bešlinom, pomoćnikom pokrajinskog sekre-tara u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj i članom Politi-čkog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Rezultat tih razgovora: u Statutu AP Vojvodine, koji je potvrđen u Skupštini Republike Srbije 22. maja, a svečano proglašen u Skupštini APV 22. maja 2014. godi-ne u članu 17. stoji: „U okviru svojih Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti AP Vojvodina osniva ustanove u oblasti obrazovanja, učeničkog i studentskog standar-da, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i u drugim oblastima, u skladu sa zakonom“.

I pored brojnih intervencija i obećanja, do februara 2015. godine Vladi APV nije stigao predlog da se Skupštini AP Vojvodine uputi zahtev da jedna od tačaka dnev-


14

nog reda bude Donošenje odluke o formiranju VANU, usaglašene sa Statutom AP Vojvodine i odlukom Ustavnog suda Srbije. Predlog Vladi bi trebalo da uputi pot-predsednik Vlade M. Vasin ili sekretar za nauku V. Pavlov.

Izveštaj sačinili:

Generalni sekretar VANUAkademik Miloš Tešić

Savetnik u Stručnoj službi VANUMr Uglješa Belić


15

Članovi Akademije, osim svojih redovnih obaveza u univerzitetskoj nastavi i na projektima naučnih instituta i fakulteta, u 2014. godini učestvovali su i u projektnim zadacima VANU.

Članovi Odeljenja društvenih nauka i umetnosti učestvovali su u realizaciji tri projekta, a članovi Odeljenja prirodnih i tehničkih nauka u realizaciji pet projekata značajnih za naučni, duhovni i privredni razvoj Pokrajine, čiji je nosilac bila Akade-mija nauka, kultura i umetnosti Vojvodine. Nastavljen je i rad na višegodišnjem pro-jektu Enciklopedija Vojvodine.

Domaći projekti

Projekti u kojima učestvuju članovi Odeljenja prirodnih i tehničkih nauka• Matematički modeli inteligentnih sistema i njihova primena

Rukovodilac projekta je akademik Endre Pap.• Sinteza i karakterizacija kompleksa metala sa biološki aktivnim ligandima

Rukovodilac projekta je akademik Vukadin Leovac.• Farmakokinetika nanostruktura

Učesnik iz VANU: akademik Branimir Gudurić.• Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-

tehnološkim sistemima u AP VojvodiniTeme u okviru projekta:

– Istraživanje ključnih matematičkih problema u teoriji odlučivanja vezanih za donošenje odluka u neodređenim kompleksnim sistemima (rukovodilac: akademik Endre Pap);

– Istraživanje mogućnosti primene višekriterijumske optimizacije na uprav-ljanje komunalnim otpadom (rukovodioci: akademik Milorad Miloradov i prof. Serafim Opricović);

– Proizvodnja i korišćenje biometana u Vojvodini, potencijali i značaj (rukovo-dilac: akademik Miloš Tešić);

– Ekološki aspekti primene biomase u proizvodnji energije – zelena energija i plodnost zemljišta (rukovodilac: akademik Rudolf Kastori);

– Razvoj modela rangiranja zdavstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine (rukovodilac: akademik Branimir Gudurić);

NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD


16

– Kompleksi metala sa S-alkilizotiosemikarbazidima (rukovodilac: akademik Vukadin Leovac);

– Proučavanje i razvoj metoda proračuna vibracionih karakteristika sistema konstrukcija koje se projektuju (rukovodilac: prof. dr Livija Cvetićanin, dopi-sna članica VANU);

– Metode odlučivanja u slučajevima povećanog radijacionog rizika (rukovodi-lac: prof. dr István Bikit, dopisni član VANU).

Projekat u kojem učestvuju članovi Odeljenja društvenih nauka i umetnosti• Uticaj evropskog i precedentnog prava na razvoj građanskog materijalnog i

procesnog prava u Srbiji i VojvodiniRukovodilac projekta je akademik József Szalma.

• Odnos privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i VojvodiniTeme u okviru projekta:

– Odnos politike privatizacije i državne politike prema društvenim naukama, kulturi i umetnostima u Evropi i svetu (istraživač: akademik Julijan Tamaš);

– Pravna regulativa privatizacija u reformskim zemljama Evrope (istraživač: akademik József Szalma);

– Multikulturalizam i etnocentrizam (istraživač: akademik Lajos Göncz); – Odnos privatizacije i društvenih institucija prema društvenim naukama, kulturama i umetnosti u Vojvodini i drugim heterogenim regijama (istraži-vač: prof. dr Jovan Komšić);

– Privatizacija i muzičko stvaralaštvo (istraživač: prof. mr Miroslav Štatkić); – Uticaj privatizacije na likovne umetnosti (istraživač: akademik Sava Halu-gin);

– Uticaj privatizacije na stanje i položaj književnosti u svetu i Vojvodini, sa posebnim osvrtom na razlike u položaju i književnom životu naroda u većin-skom i manjinskom položaju (istraživači: Tomislav Ketig i Pero Zubac).

U 2014. godini nastavljen je rad na projektu Enciklopedija Vojvodine, koji fina-nsira Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. Odgovorni urednik je akademik Julijan Tamaš, glavni urednik je Tomislav Ketig, zamenik glavnog ured-nika je mr Uglješa Belić, a tehnički urednik je prof. dr Lazar Lazić. Glavna redakci-ja okuplja 17 urednika stručnih oblasti, od kojih je sedam iz sastava VANU, dok je na pisanju članaka angažovan veliki broj saradnika. Glavnu redakciju Enciklopedi-je čine: akademik Branimir Gudurić (oblast: Medicinske nauke), prof. dr Lazar Lazić (oblast: Geografija), prof. dr Dragan Prole (oblast: Društvene nauke), prof. dr Boris Kršev (oblast: Ekonomske nauke), prof. dr Ranko Končar i mr Uglješa Belić (oblast: Istorijske nauke), prof. dr Veselin Lazić (oblast: Etnologija), prof. dr Svenka Savić


17

(oblast: Lingvistika), prof. dr Duško Radosavljević (oblast: Politika i masovni mediji), prof. dr Radovan Grandić (oblast: Obrazovanje i prosveta), akademik Rudolf Kastori (oblast: Poljoprivreda i šumarstvo), akademik József Szalma (oblast: Pravne nauke), akademik Miloš Tešić i akademik Milorad Miloradov (oblast: Tehničke nauke), aka-demik Julijan Tamaš (oblast: Kultura i umetnost), Mladen Bulut (oblast: Fizička kul-tura i sport) i prof. dr István Bikit (oblast: Prirodno-matematičke nauke).

Na internet-stranici Enciklopedije Vojvodine (www.envoj.rs) dostupne su odred-nice na slova „A“ i „B“, a napisan je veliki deo članaka na slova „C“, „Č“, „Ć“, „D“, „DŽ“, „Đ“ i „E“.

U ostvarivanju navedenih istraživačkih zadataka, osim članova VANU, učestvo-vali su i naučni radnici izvan njenog sastava.

Međunarodni projekti

Projekat u kojem učestvuju članovi Odeljenja prirodnih i tehničkih nauka• Zagađivanje zemljišta toksičnim elementima

Ovaj projekat se realizuje u okviru naučne saradnje sa Institutom za pedologi-ju i agrohemiju Mađarske akademije nauka. Rukovodilac projekta je akademik Rudolf Kastori.

Projekat Odeljenja društvenih nauka i umetnosti• Civilization Capacities of Vojvodina, Zakarpattia/Prykarpattia and Galicia

in Civil and National States of Serbia and UkraineOvaj projekat se realizuje u saradnji sa Naučnim institutom za ukrajinistiku „Mihajlo Molnar“ Nacionalnog univerziteta u Užgorodu. Rukovodilac bilate-ralne saradnje je akademik Julijan Tamaš.


18

Uredništvo izdanja VANU činili su: akademik Rudolf Kastori (glavni urednik), akademik Julijan Tamaš i akademik Endre Pap.

U 2014. godini Vojvođanska akademija nauka i umetnosti objavila je četiri publi-kacije:

• Godišnjak VANU 2013. Novi Sad, p. 85 (ISSN 1452-2268), 2014;• Bogdan Janjušević: Nastanak i razvoj stambenih palata i vila u Vojvodini obli-

kovanih u stilu secesije krajem XIX i početkom XX veka. Doktorska disertacija, knjiga 11 (Fondacija akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti). Novi Sad, p. 208 (ISBN 978-86-80114-00-2, ISBN 978-86-85889-14-1), 2014;

• Radovan Šoklovački, Miloš Tešić, Dragoljub Badrljica, Miloš Despotov: Mokrinski rodoslovi. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, p. 168 (ISBN 978-86-85889-50-9), 2014;

• Strateški pravci razvoja društvenih nauka, kultura i umetnosti Vojvodine do 2020. godine. Zbornik radova Odeljenja društvenih nauka i umetnosti. Vojvo-đanska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, p. 191 (ISBN 978-86-85889-49-3), 2014.

Izdavanje publikacija omogućili su: Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Mesna zajednica Mokrin, prof. dr Todor Janić, Radovan Šoklovački i VANU. Doktorska disertacija objavljena je sredstvima Fondacije akademika Bogu-mila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija.

IZDAVAČKA DELATNOST


19

Tokom 2014. godine Vojvođanska akademija nauka i umetnosti nastavila je da proširuje svoju saradnju sa akademijama i inostranim naučnim institutima. U pro-tekloj godini realizovana je saradnja sa sledećim institucijama:

• Mađarska akademija nauka (Magyar Tudományos Akadémia);• Austrijska akademija nauka (Österreichische Akademie der Wissenschaften);• Slovačka akademija nauka (Slovenská Akadémia Vied);• Dukljanska akademija nauka i umjetnosti;• Nacionalna akademija nauka Ukrajine (Національна академія наук України);• Mađarska akademija nauka (Magyar Tudományos Akadémia); Javno telo,

Mađarska sekcija evropskog udruženja društava za podsticanje korišćenja bio-mase, Budimpešta, u tehničkim i prirodnim naukama. Rukovodilac saradnje je akademik Miloš Tešić;

• Katedra za međunarodno i javno pravo Instituta za državne i pravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Miškolcu (Miskolci Egyetem Állam- és Jog-tudományi Karának Államtudományi Intézetének Nemzetközi Jogi Tanszéke) i Pravno odeljenje regionalnog odeljenja Mađarske akademije nauka (Magyar Tudományos Akadémia Miskolci Akadémiai Bizottsága Jogi Szakbizottsága), Miškolc, u pravnim naukama. Rukovodilac saradnje je akademik József Szal-ma;

• Regionalno odeljenje Mađarske akademije nauka u Segedinu (Magyar Tudo-mányos Akadémia Szegedi Területi Bizottsága). Rukovodilac saradnje je aka-demik József Szalma;

• Nastavljena je saradnja sa Institut für Landtechnik und Tierhaltung in Freising (Institut za poljoprivrednu tehniku i stočarstvo u Frajzingu) i Departmanom za biotehnologiju Instituta za biofiziku iz Segedina, a rukovodilac te saradnje je akademik Miloš Tešić.

• Naučni institut za pedologiju i agrohemiju Mađarske akademije nauka, Budim-pešta (Magyar Tudományos Akadémia). Rukovodilac saradnje je akademik Rudolf Kastori.

MEĐUNARODNA SARADNJA


20

Vojvođanska akademija nauka i umetnosti je u 2014. godini bila saorganizator dva naučna skupa. Organizovano je 11 predavanja i dve promocije.

Naučni skupovi

• XVIII Međunarodna EKO-konferencija, VIII konferencija posvećena zdrav-stveno bezbednoj hrani (XVIII International ECO-konference, VIII –konfe-rence Safe Food), Novi Sad, 24–27. septembar 2014.

Ekološki pokret Novog Sada u okviru EKO-konferencije od 2000. godine svake druge godine organizuje međunarodni naučni skup posvećen zdravstveno bezbednoj hrani. Organizatori ovogodišnje EKO-konferencije bili su: Ekološki pokret Novog Sada, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i Institut za prehrambenu tehnolo-giju, Novi Sad. Saorganizatori skupa su bili Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Beogradu, International Independent University of Environmental and Political Sciences (Moskva), Institut za ratarstvo i povrtarstvo (Novi Sad), Legambiente d’Ita-lia, National Environmental Organization (Italia). Pokrovitelji su bili Matica srpska i UNESCO Natural Science Sector.

Činjenica da se ovaj skup održava svake druge godine u kontinuitetu, ove godi-ne osmi put, ukazuje da je ova problematika veoma aktuelna kako sa naučnog tako i sa praktičnog stanovišta. Zdravstveno bezbedna hrana i uopšte zdrava ishrana pred-stavljaju važan preduslov za zdravlje ljudi.

Rad skupa obuhvatao je plenarna predavanja, sekcijska predavanja i poster sekci-ju. Plenarna predavanja su održali prof. dr Marijan Jošt, „Biotehnics of agriculture“ i prof. dr Jelena Filipović i saradnici, „Influence of extrusion process on the nutriti-ve value of soybean“. Skup je imao sledeće sekcije: Klima i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane; Zemljište i voda kao osnove poljoprivredne proizvodnje; Genetika, genetski resursi, oplemenjivanje, genetski inženjering u funkciji proizvodnje zdrav-stveno bezbedne hrane; Đubriva i đubrenje u funkciji proizvodnje zdravstveno bez-bedne hrane; Menadžment integrisane primene pesticida i korišćenje bioloških pre-parata; Poljoprivredna proizvodnja u svetlu održivog razvoja; Proizvodnja ratarskih

NAUČNI SKUPOVI, PREDAVANJA I PROMOCIJE U ORGANIZACIJI VANU


21

i povrtarskih biljaka; Prerada poljoprivrednih proizvoda i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane; Ekonomski aspekti i marketing kao segmenti proizvodnje zdrav-stveno bezbedne hrane; Skladištenje, transport i pakovanje; Hranidbena vrednost hrane i kvalitetna ishrana; Pravni aspekti zaštite naziva porekla hrane i Ekološki modeli i softver u proizvodnji zdavstveno bezbedne hrane.

Na skupu su učestvovali istraživači i stručnjaci iz različitih oblasti, što je omo-gućilo da se problematika zdravstvene bezbednosti hrane i zdrave ishrane razmatra kompleksno, sa različitih aspekata. Na skupu su, pored domaćih istraživača, uče-stvovali i naučnici iz još 13 zemalja. Objavljen je recenzirani zbornik radova na engle-skom jeziku sa izvodom na srpskom (p. 484). Ministarstvo prosvete i nauke Republi-ke Srbije je, na osnovu postojećeg Pravilnika o rangiranju naučnih skupova, uvrstilo ovaj skup u kategoriju međunarodnih naučnih skupova. Predsednik Naučnog odbo-ra Konferencije bio je akademik Rudolf Kastori, a akademik Endre Pap bio je jedan od potpredsednika Počasnog odbora.

Sledeća EKO-konferencija biće održana 23–25. septembra 2015. godine u Novom Sadu i biće posvećena ekološkim problemima gradova i prigradskih naselja.

• Konferencija SISY 2014, dvanaesti međunarodni simpozijum o inteligent-nim sistemima i informatici (12th IEEE International Symposium on Intel-ligent Systems and Informatics), Subotica, 11–13. septembar 2014.

Ovu tradicionalnu konferenciju organizovala je Vojvođanska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Obuda univerzitetom iz Budimpešte, Visokom tehničkom školom iz Subotice, Departmanom za matematiku i informatiku Univerziteta u Novom Sadu, Ministarstvom za nauku Republike Srbije, Pokrajinskim sekretarija-tom za nauku i tehnološki razvoj Vojvodine, Mađarske fazi asocijacije, IEEE Neural Networks Chapters (Mađarska), IEEE Joint Chapter of IES and RAS (Mađarska) i gradom Suboticom. Počasni predsedavajući iz Srbije je bio akademik Endre Pap. Predsedavajući Konferencije je bio prof. dr Janos Fodor iz Mađarske, rektor budim-peštanskog Obuda univerziteta.

Glavni cilj ovog tradicionalnog simpozijuma koji se održava svake godine bio je da okupi istraživače raznih profila (inžinjere, matematičare, informatičare, ekono-miste, lekare), pre svega iz Mađarske i Srbije, a na njemu su učestvovali sa radovima i istraživači iz Slovačke, Hrvatske, Austrije, Sjedinjenih Američkih Država, Rumu-nije, Japana, Tajvana, Turske, Makedonije, Republike Srpske. Simpozijum je omogu-ćio dalje proširenje saradnje u aktuelnoj oblasti inteligentnih sistema: teoriji odluči-vanja, fazi sistemima, fazi i neuro-fazi kontroli, sistemima baze znanja, ekspertnim sistemima, inteligentnim robotima, interakciji čovek-robot, inteligentnoj mehano-tronici: CAD/CAM/CAE sistemima, te primenama u industriji, ekonomiji, obrazo-vanju, medicini, saobraćaju.


22

Na Konferenciji je učestvovalo preko 100 istraživača sa ukupno 61 saopštenjem, sa dva plenarna predavanja. Prvo plenarno predavanje A New Learning Algorithm for a Fully Connected Fuzzy Inference System (F-CONFIS) with its Application for Compu-ting Learning Capacity je održao prof. dr C. L. Philip (University of Macau).

Drugo plenarno predavanje MOOC - The Educational Revolution of the Century održao je prof. dr Imre J. Rudas (Obuda University).

Sa naučnog skupa je objavljen recenziran zbornik radova na engleskom jeziku u okviru vodeće svetske organizacije IEEE, uz svesrdnu pomoć grada Subotice i rek-tora Obuda univerziteta iz Budimpešte. Detaljne informacije o Konferenciji mogu se naći na veb-sajtu: http://conf.uni-obuda.hu/sisy2014/.

Sledeća konferencija, SISY 2015, biće održana 17–19. septembra 2015. godine u Subotici.

Predavanja

• Dr Wolfgang Schmale (Univerzitet u Beču): A History of European Identity. Saorganizacija Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“. 28. januar 2014.

• Dr Wolfgang Schmale (Univerzitet u Beču): Europe and its Transcultural Iden-tity. Saorganizacija Univerziteta u Novom Sadu. 29. januar 2014.

• Akademik Sava Halugin, redovni član VANU: Integralni odnos između dečjih radova i značajnih likovnih stvaralaca. Pristupna beseda, 13. februar 2014.

• Prof. dr István Bikit, dopisni član VANU: Svetla Zemlja i taman svemir. Pri-stupno predavanje, 28. februar 2014.

• Akademik Miloš Tešić, redovni član VANU: Zadatak za XXI vek – korišćenje obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Pristupna beseda, 13. mart 2014.

• Prof. dr Radomir Folić, dopisni član VANU: I beton ima dušu. Pristupno pre-davanje, 27. mart 2014.

• Tomislav Ketig, dopisni član VANU: Zajednički kulturni identiteti nacionalnih kultura na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Pristupno predavanje, 17. april 2014.

• Prof. dr Arnold Suppan (Austrija), redovni član Austrijske akademije nauka i inostrani član VANU: Hitler – Beneš – Tito. Conflict, war and genocide in East, Central and South-East Europe. 28. april 2014.

• Prof. dr Andreas Gronauer (direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku pri Univerzitetu BOKU, Beč): Informaciono-komunikacijske tehnologije za unapre-đenje poslovanja poljoprivrednih gazdinstava i korišćenje obnovljivih izvora ene-rgije u Austriji. Saorganizacija Kluba Humboldt i DAAD stipendista, 23. maj 2014.


23

• Akademik Lajos Göncz, redovni član VANU: Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? – Opadanje biolingvističkog diverziteta kao psihološki problem. Pri-stupna beseda, 25. septembar 2014.

• Akademik Vukadin Leovac, redovni član VANU: Sinteze i strukture komple-ksa metala sa helatnim N-, O-, S- i P- vezivnim ligandima. Neočekivani (slučaj-ni) rezultati – radost. Pristupna beseda, 29. decembar 2014.

Promocije

• Akademik Julijan Tamaš: Deset ljubavnih zapovesti, Orpheus i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, 2013. Na promociji su govorili dr Draginja Rama-danski (Filozofski fakultet, Novi Sad), dr Radmila Gikić-Petrović, književnica i autor. 31. januar 2014.

• Bojan Jovanović: 40 godina umetničkog rada kompozitora Miroslava Štatki-ća, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, 2013. Na promociji su govori-li: recenzentkinje monografije vanr. prof. Smiljana Vlajić, kompozitor (Akade-mija umetnosti u Novom Sadu), vanr. prof. Aleksandra Stepanović, kompozitor (Akademija umetnosti u Novom Sadu) i dr Ivana Medić (Muzikološki institut SANU), zatim književnik Pero Zubac (dopisni član VANU), red. prof. Zoran Mulić (Akademija umetnosti u Novom Sadu), akademik Miloš Tešić (general-ni sekretar VANU), kompozitor Miroslav Štatkić (dopisni član VANU) i autor monografije, muzikolog Bojan Jovanović. U okviru muzičkog programa, izve-den je muzički kolaž Doba Dunđerskih iz istoimenog dokumentarno-igranog filma i elektroakustičko delo Tesla, autora Miroslava Štatkića. 10. jun 2014.


24

Srbislav Denčić, akademik

U 2014. godini bio je sekretar Odeljenja prirodnih i tehničkih nauka VANU. Bio je član Izdavačkog saveta časopisa Journal of Scientific Agricultural Research i član Programskog odbora 48. Savetovanja agronoma Srbije. Bio je predsednik Naučnog veća Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Držao je nastavu iz predmeta Genetika na Državnom agrarnom univerzitetu u Hersonu u Ukrajini na redovnim i poslediplomskim studijama, kao i veći broj struč-nih predavanja regionalnog nivoa u Srbiji. Održao je uvodno predavanje na nacio-nalnom skupu 47. Savetovanje agronoma Srbije, održanom na Zlatiboru.

Učestvovao je u radu na projektu koji finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije pod nazivom „Povećanje genetičkih i proizvodnih potencija-la strnih žita primenom klasične i moderne biotehnologije“.

Objavio je i saopštio radove:• Hristov, N., Mladenov, N., Denčić, S., Kondić-Špika, Ankica, Jocković, B., Aćin,

V. (2014): Winter wheat breeding in the lihgt of global climate change. Book of abstracts, V Congress of the Serbian genetic society, Sept 28 – Oct 2, Kladovo, Beograd, 291.

• Aćin, V., Denčić, S., Hristov, N., Mirosavljević, M., Jocković, B. (2014): Uticaj različitih doza azota u prihranjivanju i gustine setve na prinos ozimog ječma. Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 38(1): 46–58.

• Pržulj, N., Denčić, S., Mladenov, N., Hristov, N., Jevtić, R., Đurić, V., Jer-ković, Z., Momčilović, V., Aćin, V., Mirosavljević, M., Kovačević, N., Jocković, B., Lalošević, M., Mladenović, G. (2014): Prinos i kvalitet NS sorti strnih žita. Zbornik referata 48. Savetovanja agronoma Srbije, Zlatibor 26. 1 – 1. 2. 2014.

• Kastori, R., Denčić, S., Kadar, I., Maksimović, I., Putnik-Delić, M., Momčilo-vić, V. (2014): Tin concentration in grain of diploid, tetraploid and hexaploid wheats. Proc. 20th Inter. Symp. on Analytical and Enviromental Problems, 22. sep. 2014. Szeged, Hungary, 83–86.

NAUČNA, STRUČNA I JAVNA AKTIVNOST ČLANOVA VANU


25

Sorte strnih žita čiji je autor/koautor prof. dr Srbislav Denčić, registrovane u Srbiji u 2014. godini:

• Denčić, S. i Kobiljski, B. (2014): Rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštita životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Republika Srbija br. 320-04-0301/2012-11, rešenjem br. 119-01-5/2014-09 priznata je sorta ozime pšenice NS NAFORA.

• Denčić, S. i Kobiljski, B. (2014): Rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštita životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Republika Srbija br. 320-04-0303/2012-11, rešenjem br. 119-01-5/6/2014-09 priznata je sorta ozime pšenice NS AZRA.

• Kobiljski, B. i Denčić, S. (2014): Rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštita životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Republika Srbija br. 320-04-0304/2012-11, rešenjem br. 119-01-5/6/2014-09 priznata je sorta ozime pšenice NS BREZA.

• Kobiljski, B. i Denčić, S. (2014): Rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštita životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Republika Srbija br. 320-04-0300/2012-11, rešenjem br. 119-01-5/6/2014-09 priznata je sorta ozime pšenice NS MAŠA.

• Kobiljski, B. i Denčić, S. (2014): Rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštita životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Republika Srbija br. 320-04-0305/2012-11, rešenjem br. 119-01-5/6/2014-09 priznata je sorta ozime pšenice NS BRA-ZDA.

Lajos Göncz, akademik

Član je Predsedništva Akademije nauka, kultura i umetnosti Vojvodine (ANKUV). Upravitelj je Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija.

Na projektu Odeljenja društvenih nauka i umetnosti ANKUV pod nazivom „Pri-vatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“, koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, rukovodio je radom na temi „Multikulturalizam i etnocentrizam“. Bio je angažovan na projektima Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu „Kvalitet obrazov-nog sistema Srbije u evropskoj perspektivi” i „Digitalne medijske tehnologije i društve-no-obrazovne promene”, koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Bio je mentor za dve doktorske disertacije iz oblasti psihologije i oblasti lingvisti-ke, koje su odbranjene 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Nasta-vio je rad tutora u okviru institucije Collegium Talentum sa sedištem u Budimpešti, koja brine o obrazovanju i napredovanju doktoranada.

U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje bio je tokom godine angažovan kao ispitivač na stručnim ispitima za nastavnike i saradnike za dobijanje licence za rad. Držao je predavanja na akreditovanim seminarima za stručno usavršavanje nasta-vnika sa temama iz psihologije ličnosti i psihologije heterogenih zajednica.


26

Nagrada „Arany János“ u oblasti nauke za životno delo Mađarske akademije nauka (MAN) uručena mu je 5. maja 2014. godine na godišnjoj skupštini MAN u Budimpešti.

Pristupnu besedu pod naslovom „Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? Opadanje biolingvističkog diverziteta kao psihološki problem“ održao je 25. septem-bra 2014. godine.

Objavio je radove u časopisima i zbornicima:• Genc, L., Pekić, J., Genc, A. (2014): Struktura ličnosti dobrog nastavnika iz per-

spektive studenata prema modelu Velikih pet. Psihologija, 47(1), 49–63.• Göncz, A., Göncz, L., Pekić, J. (2014): The Influence of Students’ Personality

Traits on their Perception of a Good Teacher within the Five-Factor Model of Personality. Acta Polytechnica Hungarica, 11(3), 65–86.

• Göncz, L. (2014): Maintenance of languages and cultures of indigeneous com-munities in Central-Eastern-Europe through education: psycholinguistic and sociolinguistic perspectives. In: Strateški pravci razvoja društvenih nauka, kul-tura i umetnosti u Vojvodini do 2020. godine. Zbornik radova 2014, pp. 55–80, Novi Sad, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti.

• Göncz, L. (2014): Treba li spašavati jezike ili njihove govornike? Opadanje bio-lingvističkog diverziteta kao psihološki problem. Pristupna beseda, VANU – Godišnjak 2014 (u štampi). Novi Sad, Vojvođanska akademija nauka i umet-nosti.

Branimir Gudurić, akademik

Član je Predsedništva VANU i Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine kao urednik za oblast Medicina.

Nastavio je sa radom u dodiplomskoj nastavi za predmete Medicinska etika i Istorija medicine na engleskom jeziku za Englesku školu Medicinskog fakulteta, u svojstvu profesora emeritusa, i u poslediplomskoj nastavu za doktorske studije iz predmeta Onkologija. Saradnik je na projektu Medicinskog fakulteta „Farmakolo-gija nanostruktura”. U okviru jednogodišnjeg projekta Akademije nauka, kultura i umetnosti Vojvodine „Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u slože-nim tehničko-tehnološkim sistemima u AP Vojvodini“ rukovodio je temom „Razvoj modela rangiranja zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine”.

Održao je predavanje po pozivu:• „Kratak istorijat radikalne hirurgije karcinoma rektuma sa osvrtom na naša

iskustva“. III Poslediplomska edukaciona radionica, u saradnji sa Covidie-nom: Treći napredni kurs hirurgije karcinoma rektuma – ELAPE – extraleva-


27

tor abdominoiperineal excision versus Low anterior rectal resection“, Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici, 15–16. maj 2014.

Uređivanje udžbenika:• Rak dojke. Urednici: R. Džodić, Z. Nešković-Konstantinović i B. Gudurić,

Zavod za udžbenike, Beograd, p. 290.

Recenzirao je publikacije:• Vesna Kesić i saradnici: Trudnoća i kancer, Zavod za udžbenike (monografija

od nacionalnog značaja).• Andrija Golubović i saradnici: Atlas hirurgije dojke, Medicinski fakultet u

Novom Sadu.• Jasna Mihajlović: Diferentovani karcinom štitaste žlezde: dijagnostika, lečenje i

kontroverze, Fondacija „Andrejević“.

Sava Halugin, akademik

Radio je na realizaciji skulptura, skica, crteža i zabeleški. Organizovao je samo-stalne i zajedničke izložbe u zemlji i inostranstvu. Vršio je postavke skulptura u slo-bodnom prostoru u zemlji, a i šire. Objavljuje tekstove i naučne radove u stručnim časopisima. Istraživao je nove relacije između povoda za oblikovanje nađenih liko-vnih struktura, koje šalju gledaocu nov savremen osećaj odnosa između egzistenci-je i stalnih promena, između optičkog sveta i duhovnih značenja relativizma i višez-načnosti pojava. Bio je na studijskom boravku u Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.

Pristupnu besedu u VANU pod nazivom Integralni odnos između dečjih radova i značajnih likovnih stvaralaca održao je 13. februara 2014.

Skulpture u javnoj postavci:• Skulptura Glava nepoznatog, dimenzije 150 x 40 x 45 cm, bronzani odlivak, pri-

vatno vlasništvo M. Klepića, javni prostor, Podlokanj – Novi Kneževac;• Skulptura Nadrealni prizor, dimenzije 250 x 100 x 80 cm, bronzani odlivak, pri-

vatno vlasništvo dr Dušana Roce, Sombor;• Skulptura Osvetljena kuća, dimenzije 100 x 80 x 50 cm, bronzani odlivak, pri-

vatni prostor, Sombor;• Skulptura Bližnje duše, dimenzije 120 x 50 x 70 cm, privatni prostor, Sombor;• Skulptura Dvonogi, dimenzije 300 x 120 x 100 cm, bronzani odlivak, privatni

prostor, Sombor;• Skulptura Stub, dimenzije 150 x 48 x 52 cm, bronzani odlivak, privatni prostor,

Sombor;


28

• Skulptura Dvokljuni, dimenzije 140 x 78 x 66 cm, bronzani odlivak,privatni prostor, Sombor;

• Skulptura Ljubav, dimenzije 70 x 35 x 30 cm, bronzani odlivak, privatni pro-stor, Sombor.

Samostalna izložba:• Bronzane skulpture, Galerija ULUS-a Beograd, april 2014.

Zajedničke izložbe: • 12. međunarodno bijenale umetnosti minijature, Moderna galerija, Gornji

Milanovac, Srbija 21. april – 30. jun 2014.• Novi Sad UPIDIV, 50 godina postojanja „Na ramenima velikana“, Muzej savre-

mene umetnosti u Novom Sadu, 2014.• Novi Sad, Bijenalna izložba UPIDIV-a, Forma 22. zgrada Vlade Vojvodine

15–25. decembar 2014.

Rudolf Kastori, akademik

U 2014. godini bio je član Predsedništva i glavni i odgovorni urednik posebnih izdanja VANU i Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske, član uredništva nauč-nog časopisa Matica srpska Journal of Natural Sciences i Acta Agronomica Serbica, predsednik Uredništva Proceedings of the XVIII International ECO-Conference - Safe Food (Novi Sad, 2014), član Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine kao stru-čni urednik oblasti Poljoprivreda i šumarstvo.

Bio je član Izvršnog odbora i sekretar Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske, predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Novog Sada, potpredsednik Vajdasági Magyar Tudományos Társaság (Naučno društvo vojvođanskih Mađara), potpred-sednik Vajdasági Magyar Felsőoktatási Kollégium, Novi Sad (Kolegijum za viso-ko obrazovanje vojvođanskih Mađara), član Vajdasági Magyar Akadémiai Tanács (Akademski savet vojvođanskih Mađara), inostrani član Mađarske akademije nauka i redovni član Inženjerske akademije Srbije.

Rukovodio je projektom Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske „Teški metali i životni procesi biljaka”. Učestvovao je u realizaciji programa istraživanja na projek-tu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu „Uticaj različitih tehnologija i čuvanja na parametre kvaliteta povrća” i rukovodio radom na temi „Ekološki aspekti primene biomase u proizvodnji energije – zelena energija i plodnost zemljišta” u okviru pro-jekta „Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-teh-nološkim sistemima u AP Vojvodini”, čiji je nosilac bila Akademija nauka, kultura i umetnosti Vojvodine.


29

Povodom obeležavanja 60 godina rada Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u znak priznanja za uspešnu saradnju i izuzetan doprinos razvoju Fakulteta, dode-ljena mu je Povelja sa plaketom.

Članstvo u naučnim odborima skupova:• The 20th International Symposium on Analytical and Environmental Pro-

blems, SZAB, Szeged, Hungary, 2014. (predsednik).• XVIII International ECO- Conference – Safe Food, Ecological Movement of

Novi Sad, Novi Sad, 2014. (predsednik).• „Soil 2014“ Planing and Land Use and Landfills in Terms os Sustainable Deve-

lopment and New Remediation Technologies, Zrenjanin 2014. (član)• Susret naučnika Mađara Vojvodine, Subotica, 2014. (član)

Objavio i saopštio radove:• Maksimović, I., Kastori, R., Putnik-Delić, M., Borišev, M. (2014): Effect of

yttrium on photosynthesis and water relations in young maize plants. Journal of Rare Earths. 32: 371–378.

• Prvulović, D., Kastori, R., Kádár, I. (2014): The effect of zinc from the seed on antioxidant defense system in winter wheat (Triticum aesativum L) seedlings. Studia UBB Chemia. LIX 1: 171–176.

• Kastori, R., Denčić, S., Kádár, I., Maksimović, I., Putnik-Delić, M., Momčilo-vić, V. (2014): Tin concentration in grains of diploid, tetraploid and hexaploid wheats. 20th International Symposium on Analytical and Environmental Pro-blems, SAB, Szeged, Hungary. Proceedings 83–86.

• Maksimović, I., Kastori, R., Putnik-Delić, M., Željković, S. (2014): Rare ele-ments in the environment. XVIII International ECO-Conference – Safe Food, Novi Sad Proceedings 81–89.

• Kastori, R. (2014): Amonijum-sulfat optimalni izvor azota i sumpora. Savreme-ni povrtar. 49: 16–18.

• Kastori, R. (2014): Magnezijum i kvalitet povrća. Savremeni povrtar. 51: 22–26.• Putnik-Delić, M., Maksimović, I., Gani-Novaković, I., Zeremski, T., Marjano-

vić-Jeromela, N. (2014): The effect of Ni on essential cations in several Brassica species. Matica srpska Journal for Natural Sciences. 126: 15–24.

• Kastori, R. (2014): Doprinos Branislava Bukurova radu Matice srpske. Sveske Matice srpske. 55: 5–13.

• Maksimović, I., Putnik-Delić, M., Ilin, Ž., Kastori, R., Adamović, B. (2014): The effect of storage conditions on concentration of vitamin C in lettuce (Lactuca sativa L). Research Journal of Agricultural Science. 46: 147–151.

• Kastori, R., Putnik-Delić, M., Maksimović, I. (2014): Green energy and soil fer-tility. Plenary presentation Soil 2014 „Planing and Land Use and Landfills in


30

Terms of Sustainable Development and New Remediation Technologies”, Zre-njanin, Proceedings 1–10.

• Maksimović, I., Špoljarević, M., Putnik-Delić, M., Lisjak, M., Mirosavljević, M., Živanov, M., Kastori, R., Teklić, T. (2014): Uptake and distribution of Cd in soy-bean (Glicine max (L.) Merr. ) Centenary Conference, Annals of Applied Biolo-gy, Rothamsted Research, Harpenden Herts. UK.

Vukadin M. Leovac, akademik

Tokom 2014. godine rukovodio je projektom Akademije nauka, kultura i umetnosti Vojvodine „Sinteza i karakterizacija kompleksa metala sa biološki aktivnim ligandima“, kao i temom „Kompleksi metala sa S-alkilizotiosemikarbazidima“ u okviru projekta „Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-tehnološkim sistemima u AP Vojvodini“, koje je finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehno-loški razvoj AP Vojvodine. Učestvovao je kao istraživač na projektu „Dizajniranje, sin-teza, karakterizacija i procena praktične primene koordinacionih i organometalnih jedi-njenja“, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

Bio je član Redakcionog odbora časopisa J. Serb. Chem. Soc. i njegov recenzent, kao i recenzent nekoliko rukopisa podnetih za objavljivanje u međunarodnim časo-pisima. Bio je član-volonter Upravnog odbora humanitarne organizacije Saveza dru-štava Vojvodine za borbu protiv raka.

Štampana je specijalna sveska istaknutog međunarodnog časopisa Polyhedron povodom 70 godina života.

Pristupnu besedu pod naslovom „Sinteze i strukture kompleksa metala sa helat-nim N-, O-, S- i P- vezivnim ligandima. Neočekivani (slučajni) rezultati – radost“ održao je 29. decembra 2014.

Objavio je i saopštio radove:• Holló, B., Rodić, M. V., Vojinović-Ješić, Lj. S., Živković-Radovanović, V., Vučko-

vić, G., Leovac, V. M., Szécsényi, K. M. (2014): Crystal structure, thermal beha-vior, and microbiological activity of a thiosemicarbazide-type ligand and its cobalt complexes. Journal of the Thermal Analysis and Calorimetry. 116: 655–662.

• Đorđević, M. M., Jeremić, D. A., Rodić, M. V., Simić, V. S., Brčeski, I. D., Leo-vac, V. M. (2014): Synthesis, structures and biological activities of Pd(II) and Pt(II) complexes with 2-(diphenylphosphino)benzaldehyde 1-adamantoylhy-drazone, Polyhedron. 68: 234–240.

• Leovac, V. M., Vojinović-Ješić, Lј. S., Ivković, S. A., Rodić, M. V., Jovanović, Lј. S., Holló, B., Mészáros Szécsényi, K. (2014): Transition metal complexes with thiosemicarbazide-based ligands. Part 60. Reactions of copper(II) bromide


31

with pyridoxal S-methylisothiosemicarbazone (PLITSC). Crystal structure of [Cu(PLITSC−H)H2O]Br·H2O, Journal of the Serbian Chemical Society. 79: 291–302.

• Rodić, M. V., Barta Hollo, B., Vojinović-Ješić, Lj. S., Ivković, S. A., Leovac, V. M., Meszaros Szecsenyi, K. (2014): Structure and thermal properties of pyrido-xal thiosemicarbazone and pyridoxal isothiosemicarbazone based copper(II) complex. Sixteenth annual conference »Yucomat«, Herceg Novi, Montenegro, 2014. Izvodi radova str. 60.

• Radanović, M. M., Vojinović-Ješić, Lj. S., Leovac, V. M. (2014): Synthesis and structure of the first zinc(II) compound containing pyridoxalaminoguanidine. Sixteenth annual conference »Yucomat«, Herceg Novi, Montenegro, 2014. Izvo-di radova st.r 60.

• Rodić, M. V., Vojinović-Ješić, Lj. S., Ivković, S. A., Leovac, V. M. (2014): Crystal structure PLTSC∙ HCl∙2H2O i kompleksa [Fe(PLTSC)Cl2(H2O)]Cl. 51. Savetova-nje Srpskog hemijskog društva, Niš, 2014. Izvodi radova, str. 46.

• Vojinović-Ješić, Lj. S., Ivković, S. A., Rodić, M. V., Leovac, V. M. (2014): Com-plexes of chromium(III) with pyridoxal semicarbazone. 51. Savetovanje Srpskog hemijskog društva, Niš, 2014. Izvodi radova, str. 47.

Milorad Miloradov, akademik

Član je Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine kao kourednik za oblast Tehni-čkih i tehnoloških nauka. Član je Srpske inženjerske akademije.

U cilju obezbeđivanja finansijskih sredstava za rad ANKUV i režijskih troško-va VANU u 2014. godini, organizovao je pripremu predloga projekata istraživanja za Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka pod naslovom „Proučavanje i razvoj meto-da i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-tehnološkim sistemima u AP Vojvo-dini“. Nakon prihvatanja predloga kompletnog sadržaja projekta, zaključen je ugo-vor za realizaciju projekta sa Vladom AP Vojvodine i Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj.

Oba navedena projekta su završena u decembru 2014. godine i predata finansije-ru, tj. Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Autonomne Pokraji-ne Vojvodine.

Odlukom Predsedništva, M. Miloradov je ovlašćen da organizuje saradnju sa holandskim institucijama u cilju formiranja Joint Venture, što je ubrzo i realizova-no dolaskom delegacije iz Holandije u Novi Sad i pripremom predloga PIB projek-ta. Podršku za rad na ovom projektu dali su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivre-du, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine.

Na predlog M. Miloradova, Predsedništvo ANKUV je dalo saglasnost za uče-šće na projektima Horizon 2020, a on je ovlašćen da pripremi predlog projekta i da


32

rukovodi formiranjem konzorcijuma. Početkom septembra 2014. u Bratislavi je odr-žan sastanak Konzorcijuma First-Waste-6a- 2015 na kojem je prihvaćen predlog aka-demika M. Miloradova da naziv projekta bude Energy Recovery from Residual Waste, uz učešće predstavnika naučnih ustanova iz Vojvodine, Slovačke, Češke, Francuske, Austrije, Mađarske i BiH.

Održao je predavanje po pozivu:• Miloradov, M.: „Municipal Waste Treatment System Selection by the VIKOR

Method“. Plenarno predavanje na 20. Međunarodnoj konferenciji „Engineering for Environment Protection”, TOP 2014, Papiernička, Slovačka 26–28. jun 2014.

Učešće sa referatom na naučnom skupu:• Miloradov, M., Deđanski, A.: Strategy of Municipal Waste Management. IV

International Conference ,,Ecology of Urban Areas“, Zrenjanin, 9–10. oktobar 2014, pp. 164–171.

Endre Pap, akademik

Bio je član komisije za izdavačku delatnost VANU. Član je Evropske akademi-je nauka u Briselu. Urednik je u časopisu Fuzzy Sets and Systems, Elsevier, za oblast Measure Theory i u časopisu Soft Computing, Springer. Aktivno je učestvovao u radu kao član redakcija časopisa Novi Sad Journal of Mathematics, YUJOR-Yugoslav Jour-nal on Operation Research, Tatra Mountains Mathematical Publications, Archiv of Oncology, Acta Polytechnica Hungarica, The Journal of Nonlinear Science and its Application, Panoeconomicus, Applied Computational Intelligence and Soft Compu-ting, The Scientific World Journal (Mathematical Logic), Journal of Probability (Hin-dawi Publishing Corporation).

Rukovodio je projektima: „Modeliranje nelinearnosti, neodređenosti i odlučiva-nja“ (Ministarstvo nauke Republike Srbije); „Matematički modeli inteligentnih siste-ma i njihova primena“ i „Proučavanje i razvoj metoda analiza za odlučivanje u slo-ženim tehničko-tehnološkim sistemima u AP Vojvodini“, čiji je nosilac Akademija nauka, kultura i umetnosti Vojvodine, a finansiraju se od strane Pokrajinskog sekre-tarijata za nauku i tehnološki razvoj.

Na Univerzitetu Singidunum u Beogradu držao je nastavu iz predmeta Kvantita-tivne metode u naučnoistraživačkom radu za studente doktorskih studija. Predsed-nik je Komisije za izbore na Univerzitetu Singidunum. Bio je nastavnik na doktor-skim studijama na Obuda univerzitetu u Budimpešti. Bio je počasni predsedavajući konferencije IEEE 12th International Symposium on Inteligent Systems and Infor-matics (SISY 2014), Subotica. Bio je član Američkog matematičkog društva (AMS) i Austrijskog matematičkog društva. U toku 2014. je kao predsednik Komisije za akre-


33

ditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i njihovih studijskih programa u Srbiji, radio na akreditaciji i spoljnoj proveri kvaliteta visokih škola, fakulteta i nji-hovih studijskih programa, te učestvovao na mnogobrojnim konferencijama u zem-lji i inostranstvu posvećenih kvalitetu visokoškolskih ustanova. Komisija je dobila veliko priznanje, 11. novembra 2014. godine, jer je primljena u punopravno članstvo Evropskog registra akreditacionih agencija (EQAR), kao jedina članica van Evrop-ske unije.

Objavio je i saopštio radove:• E. Pap, M. Štrboja, I. Rudas (2014): Pseudo-Lp space and convergence. Fuzzy

Sets and Systems, Elsevier. 238, 113–128, DOI:10.1016/j.fss.2013.06.010.• R. Mesiar, E. Pap, M. Štrboja, H. Agahi, Y. Ouyang (2014): On Stolarsky inequa-

lity for Sugeno and Choquet integrals. Information Sciences. 266, 134–139, DOI: http://dx.doi.org/10.1016/j.ins.2013.12.058.

• R. Mesiar, E. Pap, J. Li (2014): Atoms of weakly null-additive monotone measures and integrals. Information Sciences. 257, 183–192, DOI:10.1016/j.ins.2013.09.013.

• E. Pap, Dj. Obradović, Z. Konjović (2014): A mathematical model for interpre-tation for images under uncertainties in different fields. Sinteza 2014, 25–26. april 2014, 17–22, DOI: 10.15308/SINTEZA20141722.

• E. Pap, Dj. Obradović, Z. Konjović (2014): Modelling by Fuzzy Approach Uncertainties in Image Analysis. 15th IEEE International Symposium on Com-putational Intelligence and Informatics, 19–21. novembar 2014, Óbuda Universi-ty, Budapest, 11–14, 9781479953387/14/.

• E. Pap, A. Szakal (2014): Binary Copulas as Aggregation Functions. 15th IEEE International Symposium on Computational Intelligence and Informatics, 19–21. novembar 2014, Óbuda University, Budapest, 369–372, 9781479953387/14/.

• E. Pap, M. Štrboja (2014): Jensen Type Inequality for the Pseudo Integral Based on the Smallest Universal Integral. IEEE 12th International Symposium on Inteligent Systems and Informatics, Subotica, 11–13. septembar 2014, 143–147, 9781479959969/14/.

Članstvo u programskim odborima međunarodnih konferencija:• 35th Linz Seminar on Fuzzy Set Theory, Graded Logical Approaches and their

Applications, February 18–22, 2014, Linc, Austrija.• SYMOPIS 2014, 41. Simpozijum o operacionim istraživanjima, 16–19. septem-

bar 2014, Divčibare, Srbija.• SACI 2014, IEEE 9th International Symposium on Applied Computational

Intelligence and Informatics, May 15–17, 2014, Timisoara, Romania.• CINTI 2014, 15th IEEE International Symposium on Computational Intelligen-

ce and Informatics, November 19–21, 2014, Budapest, Hungary.


34

• SISY 2014, IEEE 12th International Symposium on Intelligent Systems and Informatics, September 11–13, 2014, Subotica, Serbia (počasni predsedavajući).

Časopisi za koje je bio recenzent:• Mathematical Reviews, AMS• Zentralblatt fur Mathematik, Springer• Journal of Mathematical Analysis and Applications• Soft Computing, Springer• Novi Sad Journal of Mathematics• Fuzzy Sets and Systems, Elsevier• Mathematica Slovaca• Aequationes Mathematica, Birkhauser• Tatra Mountains Mathematical Publications• Uncertainty, Fuzziness and Knowledge-Based Systems, World Scientific• Kybernetika• Acta Mathematica Hungarica• Information Sciences• Applied Mathematical Letters• European Journal of Operational Research• Journal of Applied Analysis• Nonlinear Analysis• Applied Mathematics and Computation• Knowledge Based Systems• Kybernetika (Prague)• European Journal of Operational Research• Journal of Applied Analysis• Fixed Point Theory and Applications• Advanced Research in Pure Mathematics• Annals of Operations Research• Abstract and Applied Analysis• Acta Mathematicae Applicatae Sinica, English Series• Mathematical Problems in Engineering

József Szalma, akademik

Tokom 2014. godine obavljao je dužnost sekretara Odeljenja društvenih nauka i umetnosti VANU. Član je Predsedništva VANU i stručni urednik oblasti Pravne nauke u Glavnoj redakciji Enciklopedije Vojvodine. Predsednik je Naučnog društva vojvo-đanskih Mađara, redaktor izdanja Naučnog društva vojvođanskih Mađara, redaktor naučnog časopisa Mađarske akademije nauka Jogtudományi Közlöny. Član je Mađar-


35

ske rektorske konferencije. Rukovodilac je projekta „Uticaj evropskog i precedentnog prava na razvoj građanskog materijalnog i procesnog prava u Srbiji i Vojvodini“. U okvi-ru projekta Odeljenja društvenih nauka i umetnosti ANKUV „Odnos privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“ ruko-vodio je temom: „Pravna regulativa privatizacija u reformskim zemljama Evrope.“

Bio je organizator i učesnik međunarodnog savetovanja Naučnog društva vojvo-đanskih Mađara posvećenog danima mađarske naučnosti, koji je održan u Novom Sadu 15. novembra 2014. godine. Na doktorskoj školi Pravnog fakulteta Univerzitetu Károli Gáspár u Budimpešti održao je kurs iz oblasti građanskopravne odgovorno-sti. Udruženje univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine mu je 18. novembra 2014. dodelilo Zlatnu plaketu za životno delo u obrazovno-pedagoškom i naučnoi-straživačkom radu.

Učešće sa referatom na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima:• Szalma J.: Felelősség a szerződésszegésért. Uvodno predavanje, XX međunaro-

dni naučni skup POT (Savetovanja profesora građanskog prava), povodom deset godina punopravnog članstva Mađarske u EU, održanog na Pravnom fakultetu Univerziteta u Miškolcu, Miskolc, 13. jun 2014.

• Szalma J.: Európai doktrinális hatások az új Ptk felelősségi szabályaira. Nau-čni skup A felelősségi rendszer aktuális kérdései u organizaciji udruženja pro-fesora privatnog prava i Pravnog fakulteta Univerziteta Károli Gáspár, Buda-pest, 27–28. jun 2014.

• Szalma J.: Az új Ptk-ról. Predavanje na Međunarodnom letnjem seminaru Prav-nog fakulteta Univerziteta Eötvös Loránd (Budapesti Nyári Egyetem - Jogtudo-mányi Szekció) u Budimpešti (ELTE ÁJK), Budapest, 10. jul 2014.

• Szalma J.: A tisztességtelen (egyoldalú és kizárólagos) klauzulák a fogyasztói szerződésekben és ezek jogkövetkezményei. Savetovanje Tisztességtelenség a szerződéses kapcsolatokban – A tisztességtelenség megítélése és jogkövetkez-ményei. Tudományos konferencia a Károli Gáspár Reforátus Egyetem Állam- és Jogtudományi Karának szervezésében, Budapest, 10. oktobar 2014.

• Szalma J.: Der Einfluss des deutschen Rechtsdenkens im serbischen Privatrecht. Međunarodni naučni skup Der Einfluss des deutschen Rechtsdenkens im Mit-teleuropa, Andrássy Universität Budapest, 22–23. oktobar 2014.

• Szalma J.: Haftung für Rat, Auskunft und Gutachten nach serbischem Recht. Međunarodno naučno savetovanje – Symposium „Die Haftung für Rat, Auskunft und Gutachten nach dem Recht der zentral- und osteuropäischen Staaten, mit Beiträgen zur Haftung von Rating-Agenturen”, Forschungsstel-le für europäische Rechtsentwicklung und Privatrechtsreform, Rechtswissen-schaftliche Fakultät der Universität Wien, održan na Pravnom fakuktetu Uni-verziteta u Beču, 6–7. novembar 2014.


36

• Szalma J.: Az új magyar Ptk-ról – Tartalma, szabályozási módszere és hatá-lybalépése. Međunarodno naučno savetovanje Naučnog društva vojvođanskih Mađara (Vajdasági Magyar Tudományos Társaság), posvećen građanskom zaknodavstu (Mađarske i Srbije), održan povodom dana mađarske naučnosti u Novom Sadu, 15. novembar 2014.

• Szalma J.: A munkajog hatása a polgári jogra. Konferencija A munkajog hatá-rai, održana u organizaciji regionalnog Odbora Mađarske akademije nauka u Miskolcu (MTA Miskolci Területi Bizottága), povodom dana mađarske nauč-nosti (Magyar Tudomány Ünnepe), 27. novembar 2014. u sedištu MTA u Miškolcu.

• Szalma J.: Metodi interpretacije prava i sudska praksa. Naučno-stručni skup INTERREGIOSCI 2014, Novi Sad, 8. maj 2014.

Objavljeni radovi u naučnim časopisima, zbornicima radova i tematskim knji-gama:

• Szalma J. (2014): Az új Magyar Ptk-ról –tartalma, szabályozási módszere és hatá-lyba lépése. In: tematski zbornik IPA projekta Harmonizacija srpskog i mađar-skog prava sa pravom Evropske unije, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakul-tet u Novom Sadu, sa rezimeom na srpskom (O novom Mađarskom građanskom zakoniku) i engleskom jeziku (On the New Hungarian Civil Code), p. 17–49.

• Szalma J. (2014): Die Hypothek als Mittel der Kreditsicherung unter beson-derer Berücksichtigung der Rechtslage in Serbienin: Welser (Hrsg) Das Recht der Kreditsicherung in Zentral-und Osteuropa, Veröffentlichungen der For-schungsstelle für Europäische Rechtsentwicklung und Privatrechtsreform an der Rechtswissenschaftliche Fakultät der Universität Wien – Jubileumsta-gung der Forschungsstelle (2007–2012) am 8. und 9. November 2012 in Wien, Manz’sche Verlags- und Universitätsbuchhandlung, p. 199–244.

• Szalma J. (2014): Serbische und kroatische Übersetzung des ABGB. In Ellen Bos/Kálmán Pócza (Hrsg) Rechtssysteme im Donauraum – Vernetzung und Transfer, Andrássy Studien zur Europaforschung, Andrássy Universität Buda-pest-Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden, p. 98–119.

• Szalma J. (2014): Az európai és a magyar kollíziós magánjog változásairól – Vörös Imre akadémikus munkásságáról. In: Fekete Balázs, Horváthy Balázs, Kreisz Brigitta (szerk.) „A világ mi vagyunk...“, Liber Amicorum Imre Vörös, HVGORAC Könyv- és Lapkiadó, Budapest, Zbornik radova posvećen nauč-nom stvaralaštvu akademika Imrea Vereša, p. 495–505.

• Szalma J. (2014): Tilos-e a fiduciárius szerződés – Észrevételek az új Polgá-ri Trvénykönyv vonatkozó rendelekzése kapcsán. In: Acta facultatis politico-iuridicae Universitatis Scientiarium Budapestiensis de Rolando Eötvös nominatae, Tom.K ann. 2013 szerk. Földi András, p. 177–186.


37

• Szalma J. (2014): A polgári és kereskedelmi jog kapcsolata az új Ptk fényében. In: Megújulás a jogi személyek szabályozásában – tanulmányok az új Ptk köré-ből szerk.: Miskoczi Bodnnár Péter-Grad-Gyenge Anikó, Acta Caroliensia Conventorum Scientiarium Iuridico-Politicarum IX. KRE Állam-és Jogtudo-mányi Kar, Budapest, p. 34–60.

• Szalma J. (2014): Az új Ptk-ról – tartalma, szabályozási módszere és hatályba lépése. In: Magyar Tudomány Napja a Délvidéken 2013, (szerk. Szalma József), tematski zbornik, Újvidék, p. 105–140. U istom zborniku autor je napisao pred-govor (Előszó), p. 1–2 i pogovor (Zusammenfassung), p. 729–730.

• Salma, J. (2014): O kodifikacionom istorijatu mađarskog građanskog prava i o novom mađarskom građanskom zakoniku, Anali Pravnog fakulteta u Beogra-du. LXII, br. 2 p. 49–67 (sa rezimeom na engleskom jeziku: On the history of Codification of hungarian Civil Law and the new hungarian Civil Code, p. 67).

• Szalma J., Salma M., Vidić-Trninić. J., Fišer-Šobot, S., Dudás A. (2014): Inter-pretation of Law. In: Book of abstracts the seventh scientifical-technical meet-ing InterRegioSci 2014, Novi Sad, 2014, p. 111.

• Szalma J. (2014): A munkaszerződés, a szolgálati szerződés és a kollektív szer-ződés. Magyar Jog (szerk. Tóth Mihály), Budapest, 1. sz., p. 52–57.

• Szalma J. (2014): Gondolatok Hamza Gábor: A római jog hatása a modern jogok fejlődésére című munkájáról. Jogtudományi Közlöny, szerk. Vörös Imre, Szalay Éva, Budapest, 4. sz., p. 208–211.

• Szalma J. (2014): A munkaszerződés, a szolgálati szerződés és a kollektív szer-ződés. Jogtudományi Közlöny, 7–8. sz., Budapest, p. 373–378.

• Szalma J. (2014): A polgári és a kereskedelmi jog kapcsolata az új Ptk fényében. Jogtudományi Közlöny, Budapest, 10. sz., p. 453–468.

• Szalma J. (2014): Grosschmid Béninek a magyar polgári jogi jogtudományban kifejtett elméleti és törvényhozási munkásságáról. Advocat, szerk. Bíró György, Miskolc, 1–2. sz., p. 51–52.

• J. Szalma: Arbeitsvertrag – Kodexfrage oder einheitliches Arbeitsrecht im ungarischen Recht, Annales Scientiarium Budapestensis de Rolando Eötvös nominatae, Sectio iuridica, Tomus LIV, Budapest, 2013, p. 441–451.

Julijan Tamaš, akademik

Predsednik VANU. Član je Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine, zadužen za oblast Kultura i umetničko stvaralaštvo.

U toku 2014. bio je profesor za predmete Rusinska književnost i Ukrajinska knji-ževnost sa opštom književnošću i šef Odseka za rusinistiku na Filozofskom fakulte-tu u Novom Sadu. Na doktorskim studijama predavao Prirodu proučavanja knjiže-vnosti za sve filološke struke.


38

Objavio je knjigu:• J. Tamaš, Centurion. 100 pesama paralelno na rusinskom, ukrajinskom,

srpskom i nemačkom jeziku. Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina i Ruske slovo, Novi Sad 2014, p. 544.

Objavio je studije:• J. Tamaš, Motif of mother and child in world literature and culture. 8th Inter-

national Interdisciplinary Syimposium „Encounter of Cultures“, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, 1–2 December 2014;

• J. Tamaš, Svitovyj poet Shevchenko – dzerela i naslidky. U: Diskursi manjinskih jezika, književnosti i kultura u jugoistočnoj i srednjoj Evropi, Zbornik radova, Filozofski fakultet, Novi Sad 2014, pp. 223–230;

• J. Tamaš, Srednjoevropski identitet u delima književnosti, kultura i umetno-sti naroda Vojvodine i Srednje Evrope. U: Strateški pravci razvoja društvenih nauka, kultura i umetnosti Vojvodine do 2020. godine, Zbornik radova, VANU, Novi Sad 2014, pp. 81–108.

Miloš Tešić, akademik

Tokom 2014. godine bio je generalni sekretar VANU i član Predsedništva VANU. Pripremao materijale i predloge odluka za sednice Predsedništva i Skupštine VANU, te zapisnike sa tih organa VANU. Član je Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine, zadužen za oblast Tehničke i tehnološke nauke. Napisao je nekoliko odrednica iz te oblasti. Održao je predavanja u DAAD i Humboldt klubu pri Univerzitetu u Novom Sadu o Fondaciji Alexander von Humboldt i njenim stipendijama za docente, vanre-dne profesore i vrhunske istraživače.

Dogovarao je sa vodećim ljudima Vlade i Skupštine AP Vojvodine, kao i pravni-cima, moguća rešenja za status VANU nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda Srbije kojom je AP Vojvodini osporena nadležnost u oblasti nauke, kao i Statut APV. Učestvovao je u pripremi materijala kojim se ukazuje na opravdanost postojanja i rada VANU, koji je upućen nadležnim organima i akademijama nauka sa kojima VANU ima saradnju, te Vladi Vojvodine za usvajanje novog dokumenta o osnivanju VANU u skladu sa važećim Statutom Vojvodine i Ustavom Repubilke Srbije.

Kao predstavnik VANU, prisustvovao je godišnjoj konferenciji Austrijske aka-demije nauka u maju 2014. u Beču, gde je vodio razgovore sa prof. dr Antonom Zei-lingerom, predsednikom Austrijske akademije nauka, u vezi sa podrškom za opsta-nak VANU.

Organizovao dolazak i boravak prof. dr Wolfganga Schmalea, profesora na Kate-dri za istoriju i prodekana Filozofskog fakulteta u Beču, njegov razgovor sa kolegama u VANU i predavanje na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“


39

pod naslovom „A History of European Identity“ i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa naslovom „Europe and its Transcultural Identity“.

Organizovao dolazak i boravak prof. dr Arnolda Suppana, potpredsednika Austrijske akademije nauka i inostranog člana VANU, te njegova predavanja u Skup-štini Vojvodine i na Filozofskom fakultetu na temu „Hitler – Beneš – Tito. Conflict, War and Genocide in East, Central and South-East Europe“.

Organizovao je dolazak i predavanje u DAAD-AvH klubu pri Univerzitetu u Novom Sadu prof. dr Andreas Gronauera (direktora Instituta za poljoprivrednu teh-niku (BOKU), Beč) pod naslovom „Informaciono-komunikacijske tehnologije za unapređenje poslovanja poljoprivrednih gazdinstava i korišćenje obnovljivih izvora energije u Austriji“. A. Gronauer je vodio razgovore sa kolegama u VANU o perspek-tivama korišćenja obnovljivih izvora energije u Austriji.

Radio je na temi „Metoda za odlučivanje o poboljšanju efikasnosti generisanja energije iz obnovljivih izvora: primena za bio-gas postrojenja“, koja je deo projekta „Proučavanje i razvoj metoda i analiza za odlučivanje u složenim tehničko-tehnolo-škim sistemima u AP Vojvodini“, čiji je nosilac bila Akademija nauka, kultura i umet-nosti Vojvodine, a finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.

Bio je recenzent za časopise Savremena poljoprivredna tehnika (Novi Sad) i Agri-cultural Engineering International: CIGR Journal. Član je Uređivačkog odbora časo-pisa Savremena poljoprivredna tehnika i časopisa Journal on Processing and Energy in Agriculture. Član je Predsedništva Kluba stipendista fondacija Alexander von Hum-boldt i DAAD pri Univerzitetu u Novom Sadu. Konsultant firme Alpha Biopower – Übach-Palenberg/Nemačka za planiranje bio-gas postrojenja u Srbiji.

Pratio je i vodio konsultacije za izadu doktorata J. Potrpina na Poljoprivednom fakultetu u Ljubljani. Bio je član komisije za ocenu i odbranu jedne doktorske diser-tacije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Posetio je Institut za poljoprivre-dnu tehniku Univerziteta u Beču.

Radio je na pripremi rukopisa knjige Mokrinski rodoslovi i na obezbeđenju sred-stava za njeno objavljivanje, u izdanju VANU.

Pristupnu besedu u VANU pod naslovom Zadatak za XXI vek – korišćenje obnov-ljivih izvora energije i energetska efikasnost održao je 13. marta 2014.

István Bikit, dopisni član

Bio je član Matičnog odbora za fiziku Republičkog ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Držao je predavanja iz Višeg kursa nuklearne fizike i Nuklearne instrumentaci-je i Detektora zračenja na akademskim master studijama i iz Eksperimentalnih teh-nika i metoda nuklearne fizike, Osnovnih interakcija i strukture atomskog jezgra i


40

nuklearnih analitičkih tehnika na doktorskim akademskim studijama Departmana za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

U junu 2014. Univerzitet u Novom Sadu je prof. I. Bikita promovisao u zvanje profesora emeritusa.

Rukovodilac je projekta „Nuklearne metode istraživanja retkih događaja i kosmi-čkog zračenja“ koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Pristupno predavanje u VANU pod nazivom Svetla Zemlja, taman svemir održao je 28. februara 2014.

Objavio je poglavlja u monografijama: • Bikit, I., Forkapić, S., Mrđa, D., Bikit, K., Todorović, N., Nikolov, J.: Radon Buil-

dup in Dwellings, Spas and Caves: Facts and Interpretations. In: Radon: Geolo-gy, Environmental Impact and Toxicity Concerns. Ed. Audrey M. Stacks, Nova Science Publishers.

• Forkapić, S., Mrđa, D., Bikit, I., Bikit, K., Grujić, S., Kozmidis-Luburić, U.: The Analysis of Radon Diffusion, Emanation and Adsorption on Different Types of Materials. In: Radon: Geology, Environmental Impact and Toxicity Concerns. Ed. Audrey M. Stacks, Nova Science Publishers.

• Nikolov, J., Todorović, N., Forkapić, S., Bikit, I., Vesković, M., Krmar, M., Mrđa, D., Bikit, K.: Methods of Radon Measurement. In: Radon: Geology, Environ-mental Impact and Toxicity Concerns. Ed. Audrey M. Stacks, Nova Science Publishers.

Objavio je radove u međunarodnim časopisima:• Todorović, N., Bikit, I., Krmar, M., Mrđa, D., Hansman, J., Nikolov, J., Forkapić,

S., Vesković, M., Bikit, K., Stojković (Jakonić), I. (2014): Natural radioactivity in raw materials used in building industry in Serbia. International Journal of Envi-ronmental Science and Technology, doi: 10.1007/s13762-013-0470-2.

• Bikit, K., Mrđa, D., Bikit, I., Vesković, M. (2014): Investigation of cosmic-ray muon induced processes by the MIREDO facility. Applied Radiation and Isoto-pes. 87, pp. 77–80.

• Nikolov, J., Forkapić, S., Hansman, J., Bikit, I., Vesković, M., Todorović, N., Mrđa, D., Bikit, K: (2014): Natural radioactivity around former uranium mine, Gabrovnica in Eastern Serbia. Journal of Radioanalytical and Nuclear Chemi-stry. 302, pp. 477–482.

• Todorović, N., Bikit, I., Vesković, M., Mrđa, D., Forkapić, S., Hansman, J., Nikolov, J., Bikit, K., Krmar, M. (2014): Radioactivity in fertilizers and radio-logical impact. Journal of Radioanalytical and Nuclear Chemistry, doi: 10.1007/s10967-014-3620-1.


41

• Mrđa, D., Bikit, I., Bikit, K., Slivka, J., Aničin, I. (2015): Study of radiation dose induced by cosmic-ray origin low-energy gamma rays and electrons near sea level. Journal of Atmospheric and Solar-terrestrial Physics. 123, pp. 55–62, doi:10.1016/j.jastp.2014.12.007.

• Nikolov, J., Todorović, N., Bikit, I., Petrović Pantić, T., Forkapić, S., Mrđa, D., Bikit, K. (2014): Radon in Thermal Waters in South-East part of Serbia. Radia-tion Protection Dosimetry. 160, pp. 239 –243.

• Todorović, N., Bikit, I., Vesković, M., Krmar, M., Mrđa, D., Forkapić, S., Han-sman, J., Nikolov, J., Bikit, K. (2014): Radioactivity in the indoor building envi-ronment in Serbia. Radiation Protection Dosimetry. 158, pp. 208–215.

Livija Cvetićanin, dopisna članica

U novembru 2014. izabrana je za redovnog člana – akademika Inženjerske aka-demije Srbije (IAS).

U maju je nostrifikovala svoju doktorsku disertaciju odbranjenu 1981. godine na Univerzitetu u Novom Sadu, na Univerzitetu u Gödölö u Mađarskoj, a 5. decembra je odbranila doktorsku disertaciju MTA pod naslovom Dynamics of mass variable system u Mađarskoj akademiji nauka u Budimpešti.

Bila je član Habilitacione komisije za Dr Nicolae Herisanu na Univerzitetu u Temišvaru, Rumunija 18. decembra 2014. godine.

Aktivno radi i zaposlena je na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. U toku protekle godine održala je nastavu iz Mehanike studentima sa Mašin-skog inženjerstva i to: Statika, Kinematika, Dinamika i Teorija oscilacija (izborni predmet).

U okviru naučne delatnosti rukovodila je sa dva potprojekta koje finansira Mini-starstvo za nauku Republike Srbije: „Metode modeliranja na više skala sa primenama u biomedicini“ i „Primena biomedicinskog inženjeringa u predkliničkoj i kliničkoj praksi“. Učestvovala je na radu kao istraživač A1 kategorije na projektu Pokrajin-skog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj pod nazivom: „Oscilatori sa parame-tarskom pobudom: ponašanje, fenomeni i primena“. Bila je rukovodilac teme u okvi-ru projekta ANKUV-a.

Tokom 2014. godine radila je kao urednik časopisa Journal of Applied Mathema-tics i Mechanism and Machine Theory. Recenzent je za veliki broja časopisa sa SCI liste.

Objavila je monografiju: • L. Cvetićanin, Strongly Nonlinear Oscillators – Analytical Solutions, Springer, 2014.


42

Objavila je poglavlja u monografijama: • L. Cvetićanin, An analytical method for truly nonlinear oscillators. In: Mathe-

matics of Continuous and Discrete Dynamicsl Systems, Ed. Abba B. Gumel, Ser. Contemporary Mathematics, AMS 618, 2014, pp. 229–245.

• L. Cvetićanin, Dynamics of the Mass Variable Body. In: Dynamics of Mechani-cal Systems with Variable Mass. Eds: H. Irschik, A. Belyaev, Series CISM Inter-national Centre for Mechanical Sciences, Vol. 557, Springer, 2014.

Objavila je udžbenik: • Đ. Đukić, L. Cvetićanin, M. Zukovic: Dinamika. Edicija tehničke nauke –

Udžbenici, br. 473, Fakultet tehničkih nauka – Izdavaštvo, Novi Sad, 2014.

Objavila je radove:• L. Cveticanin (2014): Coupled Van der Pol oscillator with non-integer order

connection. Communications in Nonlinear Science and Numerical Simulation. 19, pp. 3362–3373.

• L. Cveticanin, Gy. Mester, I. Biro (2014): Parameter influence on the harmoni-cally excited Duffing oscillator. Acta Polytechnica Hungarica. Vol. 11, No. 5, pp. 145–160.

• M. Bayat, I. Pakar, L. Cveticanin (2014): Nonlinear free vibration of systems with inertia and static type cubic nonlinearities: An analytical approach. Mec-hanism and Machine Theory. 77, pp. 50–58.

• L. Cveticanin (2014): On the truly nonlinear oscillator with positive and nega-tive damping. Applied Mathematics and Computation, Vol. 243, pp. 433–445.

• J. Sarosi, I. Biro, J. Nemeth, L. Cveticanin (2015): Dynamic modeling of a pneu-matic muscle actuator with two-direction motion. Mechanism and Machine Theory. 85, pp. 25–34.

Saopštenja štampana u celini:• Cveticanin, L.: Nonlinear vibrations of a symmetrically supported two-degree-

of-freedom system. 10th International Conference on Mathematical Problems in Engineering, Aerospace and Sciences, Narvik (Norveška), 15–18. jul 2014, Conf. Proc. 1637, 253; http://dx.doi.org/10.1063/1.4904586.

• L. Cveticanin: Self excited vibration of a line element of building structure. 24th Int. Conference “Noise and Vibration”, Niš 29–31. oktobar 2014.

• Cveticanin, L.: Szív rezgés mehanikai szimulációja. A Magyar Tudomány Napja a Délvidéken 2013, VMTT, pp. 421–430, Újvidék, Szerbia, 2014.


43

Saopštenja:• Cveticanin, L., I. Biro: Modelling of impact of a tennis ball with court: An over-

view. 1st International Symposium on Machines, Mechanics and Mechatronics – Current Trends, Beograd, 1–2. jul, 2014.

• Cveticanin, L, I. Biro, Gy. Mester, Investigation of nonlinear oscillating system, ICoSTAF2014 Conference, Szeged, 25. april 2014.

Radomir Folić, dopisni član

Bio je izvestilac i koordinator Tehničke kontrole za Projekte konstrukcija i teme-ljenja za više građevinskih objekata.

Pristupno predavanje pod naslovom I beton ima dušu održao je 27. marta 2014.

Članstvo u naučnim komitetima naučno-stručnih skupova:• Međunarodna konferencija povodom 50 godina Građevinskog fakulteta u

Subotici GFS2014, 24–25. april 2014, Subotica.• 4th International Conference Earthquake Engineering and Engineering Sei-

smology. Association of Civil Engineering of Serbia, 19–21. May, 2014, Borsko jezero (predsednik).

• Konferencija sa međunarodnim učešćem Savremena građevinska praksa, 23–24. maj 2014, Andrevlje, (predsednik).

• 9th Intern. Conference University of Structural Engineering and Architecture VSU „Lj. Karavelov” 2014, 5–6 June 2014, Sofia.

• 15th International Conference Structural Faults and Repair, 9–10 July 2014, London.• International Conference on Civil Engineering Design and Construction

(Science and Practice). Bulgarian Scientific and Technical Union of CE et al. 11–13 September 2014, Varna.

Objavio je radove:• Radonjanin, V., Malešev, M., Folić, R., Lukić, I. (2014): Assessment and repair

of the bearing structure of the Gradiska Cultural Centre after fire. Technical gazzete. 21, 2, pp. 435–445.

• Laban, M., Folić, R. (2014): Energy efficiency of industrially made buildings inf-luenced by thermal properties of facades. Thermal Science. Vol. 18, No. 2, pp. 615–630. DOI: 10.2298/TSCI120417147L.

• Ćosić, M., Folić, R., Folić, B. (2014): Utjecaj parametara akcelerograma na seizmički odziv konstrukcija. Građevinar. Vol. 66, No. 9, pp. 787–800, DOI: 10.14256/JCE.1082.2014.


44

• Ćosić, M., Folić, B., Folić, R., Sedmak, S. (2014): Performance-based seismic analysis of overpass over highway E-75 by Kovilj. Structural integrity and life. Vol. 14, No. 1, pp. 17–28.

• Harmati, N., Folić, R., Magyar, Z. (2014): Energy performance modelling and heat recovery unit efficiency assessment of an office building. Thermal Science, DOI: 10.2298/TSCI140311102H.

• Ćosić, M., Folić, B., Folić, R. (2014): Numerical simulation of the pile integri-ty test on defective piles. Acta Geotechnica Slovenica, Vol. 11, No. 2, pp. 5–19.

Učešće sa referatom na naučnim skupovima: • Folić, R., Petronijević, P.: Modelling of RC walls under seismic actions. Book of

Abstract, p. 58. Full paper on Proc. on CD ROM 241–247. DOI: 10.14415/konfe-rencijaGFS2014, 24–25. april 2014, Subotica.

• Folić, R., Lađinović, Đ., Zenunović, D.: Robustness versus progressive collap-se of RC buildings. Book of Abstract, p. 59. Full paper on Proc. on CD ROM pp. 249–258. DOI: 10.14415/konferencijaGFS2014, 24–25. april 2014, Subotica.

• Ristić, D., Brujić, Z., Folić, R., Ristić, J., Bošković, M.: Development and testing of innovative energy dissipation devices of SB.Type-Part 1. Proceedings of the 4th International Conference Earthquake Engineering and Engineering Sei-smology. Association of Civil Engineering of Serbia, Editor R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 141–150.

• Ristić, D., Brujić, Z., Folić, R., Ristić, J., Bošković, M.: Development and testing of innovative energy dissipation devices of SB.Type-Part 2. Proceedings of the 4th International Conference Earthquake Engineering and Engineering Sei-smology, Association of Civil Engineering of Serbia, Editor R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 151–160.

• Ristić, D., Brujić, Z., Folić, R., Ristić, J., Bošković, M., Zlatkov, D., Vučinić, M., Zdravković, S., Zenunović, D., Lako, A.: RESIN: New Research Network of South East Europe for seismic protection of structures by Innovative Technolo-gies- Part 1. Proceedings of the 4th International Conference Earthquake Engi-neering and Engineering Seismology, Association of Civil Engineering of Ser-bia, Ed. R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj, 2014, pp. 161–176.

• Babić, L., Folić, R.: Elastoplastic models for nonlinear dynamic response of RC frames. Proceedings of the 4th International Conference Earthquake Engi-neering and Engineering Seismology, Association of Civil Engineering of Ser-bia, Ed. R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 187–196.

• Topalović, M., Zenunović, D., Folić, R.: Seismic response analysis of multy-span concrete girder bridges. Proceedings of the 4th International Conferen-ce Earthquake Engineering and Engineering Seismology, Association of Civil Engineering of Serbia, Ed. R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj, 2014, pp. 203–210.


45

• Radujković, A., Lađinović, Đ., Folić, R.: Estimation of ductility demands of frame structures by using pushover analysis. Proceedings of the 4th Internatio-nal Conference Earthquake Engineering and Engineering Seismology, Asso-ciation of Civil Engineering of Serbia, Ed. R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 293–298.

• Memić, M., Folić, R.: Analiza uticaja dodatnog opterećenja na fleksibilne pot-porne konstrukcije. Zbornik radova 4. Internacionalne Konferencije Zemljo-tresno inženjerstvo i inženjerska seizmologija, urednik R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 353–364.

• Folić, B., Ćosić, M., Lađinović, Đ., Folić, R.: Ekvivalentni presek i pojava neli-nearnosti kod objekata fundiranih na šipovima, Zbornik radova 4. Internacio-nalne Konferencije Zemljotresno inženjerstvo i inženjerska seizmologija, ured-nik R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, pp. 365–372.

• Folić, R.: Robustness of Building and Bridge Structures. Plenarno predavanje, 9th Intern. Conference University of Structural Engineering and Architecture VSU “Lj. Karavelov” 2014, 5–6 June, 2014, Sofia.

• Folić, R., Sadović, E.: Robustness of RC structure under the corrosion ingres-sion. 9th Intern. Conference University of Structural Engineering and Architec-ture VSU “Lj. Karavelov” 2014, 5–6, June, 2014, Sofia, Proc. Ed. V. Stoyanov and D. Partov, Vol. 2, pp. 1–10.

• Folić, R., Folić, B., Lađinović, Đ.: Comparative analysis of the methods for deter-mination of piles foundations lateral load capacity. 9th Intern. Conference Uni-versity of Structural Engineering and Architecture VSU “Lj. Karavelov” 2014, 5–6, June, 2014, Sofia, Proc. Ed. V. Stoyanov and D. Partov, Vol. 2, pp. 11–18.

• Folić, R., Zenunović, D., Liolios, A.: Recommendation for seismic upgrading of damaged RC structures. 15th International Conference Structural Faults and Repair 2014, 9–10 July, 2014, London, Proceedings Ed. M. Forde, paper No. 1353, p. 14.

• Folić, R., Ćosić, M.: Vulnerability of damaged structures: The concept of the sce-nario of related non-linear analysis. Plenarno predavanje, International Confe-rence on Civil Engineering Design and Construction (Science and Practice), Bul-garian Scientific and Technical Union of CE et al. 11–13 September, 2014, Varna, Book of Abstracts pp. 14–15. Proc. and full paper on CD ROM, p. 14–26.

• Ranković, S., Folić, R. Vacev, T.: Condition assessment for a concrete arch road bridge: case study “Nišava Bridge”. Društvo građevinskih konstruktera Srbi-je, 14. kongres, Novi Sad, 15–17 septembar 2014, Proc. on CD-ROM pp. 351–358.

• Zenunović, D., Folić, R.: The adverse effects in buildings structures caused by the action of the environment. Society for materials and structures testing of Serbia, Intern. Symposium on researching and application of contemporary achievement in CE in the field of materal and structures, Procedings, XXVI Congres, Ed. Y. Grdić, V. Banja, 29–31, oktobar 2014, pp. 307–320.


46

• Harmati, N., Folić, R.: The influence of building skin properties on the energy performance in office buildings. 10th International Miklos Ivanyi PhD Sym-posium, 20–21 October, 2014, PMFofEIT, Univesity of Pecs, Hungary, Abtract Book, Ed. P. Ivanyi, p. 50.

Uređivao je zbornike radova i časopise:• 4th International Conference Earthquake and Engineering Seismology – Con-

ference Proceedings, Association of Civil Engineering of Serbia, Ed. R. Folić, Borsko jezero, 19–21. maj 2014, 584 str.

• Zbornik radova Konferencije Savremena građevinska praksa. Urednici: R. Folić i V. Radonjanin, maj 2014, Andrevlje, 235 str.

• Časopis: Građevinski materijali i konstrukcije, DIMK, Beograd; brojevi: 1, 2, 3. i 4.

Tomislav Ketig, dopisni član

Glavni je urednik Enciklopedije Vojvodine i autor više članaka za Enciklopediju.U okviru projekta „Odnos privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj

na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“ obradio je temu „Kulturni život u Vojvodi-ni i Novom Sadu kao njegovom dominantnom središtu od 1946. do 2014. viđen kroz uticaj društvenih promena, sa naglaskom na književnu sferu“.

Dobitnik je Nagrade Balint Vujkov - Dida za životno delo za 2014. godinu.Objavljen mu je roman Damin gambit u izdanju Matice hrvatske u Subotici.Pristupno predavanje u VANU pod nazivom Zajednički kulturni identiteti nacio-

nalnih kultura na prostorima nekadašnje Jugoslavije održao je 17. aprila 2014. Tekst predavanja je objavljen u časopisu Politikon.

Jovan Komšić, dopisni član

Redovni profesor na predmetu Sociologija na Ekonomskom fakultetu u Subo-tici, Departman za evropsku ekonomiju i biznis, Novi Sad; predavač na interdis-ciplinarnim master evropskim studijama Univerziteta u Novom Sadu (CAESAR) za predmete Politički sistem Evropske unije i Evropske regionalne politike. Učestvo-vao je kao mentor ili član u komisijama za odbranu master radova na Univerzitetu u Novom Sadu.

U okviru projekta „Odnos privatizacija u evropskim reformskim zemljama i uti-caj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“, čiji je nosilac Akademija nauka, kultura i umetnosti Vojvodine, rukovodio je temom „Odnos privatizacije i društvenih institu-cija prema društvenim naukama, kulturama i umetnosti u Vojvodini i drugim hete-rogenim regijama u svetu“.


47

Objavio je radove:• Komšić, J. (2014): Vojvođansko pitanje u procesu srpske tranzicije (1988–2013).

Beograd: Dan Graf (str. 229).• Komšić, J. (2014): The Vojvodinian Question in the Process of Serbian Transi-

tion (1988–2013). Beograd: Dan Graf (p. 246).• Komšić, J. (2014): Tranzicioni institucionalni inženjering i kapaciteti AP Vojvo-

dine u upravljanju kulturološkim razlikama. U: Aleksandra Đurić Bosnić (ur.), Zatvoreno-otvoreno – društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000–2013. Novi Sad: CINK (str. 59–77).

• Komšić, J. (2014): Ustav 2006: simuliranje konstitucionalizma u Srbiji i destruk-cija pretpostavki multikulturnog građanstva u Vojvodini. U: Milan Podunavac, Biljana Đorđević (ur.), Ustavi u vremenu krize – postjugoslovenska perspektiva. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Udruženje za poli-tičke nauke Srbije (str. 345–360).

• Komšić, J. (2014): Demokratsko upravljanje kulturološkim različitostima – Voj-vodina u svetlu evropskih iskustava. U: Jožef Salma (ur.), Strateški pravci raz-voja društvenih nauka, kultura i umetnosti Vojvodine do 2020. godine, Novi Sad: VANU (str. 34–56).

• Komšić, J. (2014): Principi konstitucionalizma i njihovo krivotvorenje u Srbiji – vojvođansko pitanje u svetlu odluka Ustavnog suda Republike Srbije 2013. godi-ne. U: Janko Kubinjec (ur.), Glasnik advokatske komore Vojvodine, septembar – oktobar 2014, br. 9–10. Novi Sad: Advokatska komora Vojvodine (str. 549–572).

Slobodanka Latinović, dopisna članica

Redovni profesor u penziji na Prirodno-matematičkom i Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Nastavlja edukacioni rad na unapređenju obrazovanja mladih oftal-mologa konsultacijama i organizacijom polaganja međunarodnog ispita iz oftalmo-logije (ICO, London) za kandidate iz celog regiona. Na Svetskom kongresu u Japanu i Kongresu oftalmologa Srbije u Novom Sadu, u sekciji za mlade oftalmologe, prika-zuje rezultate ICO ispita kod nas tokom 15 godina.

Kao član brojnih međunarodnih udruženja oftalmologa, tokom 2014. godine učestvuje na najznačajnijim stručnim sastancima u svetu i kod nas.

Održala predavanja po pozivu:• Slobodanka Latinović: Oftalmološki rad i delo prof. dr Olge Litričin. Povodom

dodele Nagrada za životno delo 2014, Udruženje oftalmologa Srbije, Novi Sad 19. septembar 2014.

• Clare Davey and Slobodanka Latinović: ICO exam– what is that supposed to mean. Međunarodni ispit iz oftalmologije (ICO) u Srbiji – 15 godina iskustva.


48

Sekcije mladih oftalmologa „Edukacija u oftalmologiji“, XV Kongres oftalmo-loga Srbije, Novi Sad 19–21. septembar 2014.

• Slobodanka Latinović: Education in ophthalmology and ICO exam inSerbia. Board meeting of International Council of Opthalmology, XXXIV Internatio-nal Congress of Ophthalmology WOC2014/APAO 2014; Tokyo April 2–5, 2014.

Radovi na međunarodnim skupovima:• Slobodanka Latinovic, MD PhD, Joerg Mueller, MOS, Marijana Nestorovic,

MD and Bojan Pajic, M, PhD: Wavefront guided Femto-LASIK Improves Qua-lity of Vision after Penetrating Keratoplasty. 18th ESCRS Winter Meeting 14–16 February 2014, Ljubljana, Slovenia, Cornea Day CD-1813.

• Slobodanka Latinovic MD PhD, Sofija Davidovic MD PhD, Sandra Jovanovic MD, Marijana Nestorovic MD: Outcome of Different Surgical Approaches for Primary Retinal Detachment Repair. XXXIV International Congress of Opht-halmology, 29th Asia-Pacific Academy of Ophthalmology Congress and 118th Annual Meeting of the Japanese Ophthalmological Society WOC2014/APAO 2014; Tokyo April 2–5, 2014: FP-SA-50-4.

• Slobodanka Latinovic, MD PhD, Bojan Pajic MD PhD: Supracor Binocular PresbyopiaTreatment with Z-FEMTO-LASIK Approach. XXXIV Internatio-nal Congress of Ophthalmology, 29th Asia-Pacific Academy of Ophthalmology Congress and 118th Annual Meeting of the Japanese Ophthalmological Society WOC2014/APAO 2014; Tokyo April 2–5, 2014, e-video presentation.

• Slobodanka Latinovic, MD PhD, Bojan Pajic, MD PhD, Joerg Mueller, MOS: Correction of astigmatism and ametropia with Wavefront guided Femto-LASIK after penetrating keratoplasty. 13th Congress of The Romanian Opht-halmology with Internatonal participation joint with The 11th Congress of The-Southeastern European Ophthalmological Society(SEEOS) and SOE Sesion, October 1–4. 2014. Bucharest, Romania.

• Slobodanka Latinović, MD PhD: Novi Sad, Screening Program for Retinopat-hy of Prematurity 1991–2010. 13th Congress of The Romanian Ophthalmology with Internatonal participation joint with The 11th Congress of The Southea-stern European Ophthalmological Society(SEEOS) and SOE Session. October 1–4. 2014. Bucharest, Romania.

• Slobodanka Latinović MD PhD: Posterior Segment Complication Approach after Anterior Segment Injuries Treatment. 13th Congress of The Romanian Ophthalmology with Internatonal participation joint with The 11th Congress of The Southeastern European Ophthalmological Society (SEEOS) and SOE Ses-sion. October 1–4. 2014. Bucharest, Romania.


49

• Slobodanka Latinović, MD PhD: Wavefront analysis as the new tool for dia-gnostic of lenticonus posterior. 10th Congress of The Croatian Society for Cata-ract and Refractive surgery, October 11, 2014. Zagreb,Croatia.

• Slobodanka Latinović, Bojan Pajić: Lenticonus posterior – nove dijagnostičke mogućnosti i hirurški tretman. XV Kongres oftalmologa Srbije, Novi Sad 19–21 septembar 2014; UOS.

Članstvo u naučnim odborima međunarodnih konferencija:• 11th Congress of South Eastern European Opthalmology Society. October 1–4

2014, Bucharest, Romania.• American Academy of Opthalmology annual meeting October 18–21 Chica-

go, USA• Intravitreal Meeting of Macularedema and AMD, Klinik Pallas, Oct 30–31,

Olten, Switzerland 2014.

Članstvo u uređivačkim odborima i recenzije za časopise:• ScriptaMedica, Banja Luka, BiH• South-East Europiean Journal of Ophthalmology, Budapest, Hungary• ActaOphthalmologica, Udruženje Oftalmologa Srbije, Beograd• Eko-Med-plus, časopis za zdravlje i ekologiju, Novi Sad.

Miroslav Štatkić, dopisni član

Redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Predaje Kompoziciju, Orkestraciju i Elektronsku muziku. Vodi klasu studenata na studijskom programu Kompozicija i rukovodi radom laboratorije za Muzičku tehnologiju na Departmanu muzičke umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Član je Predsedništva reprezentativnog Udruženja kompozitora Vojvodine (predsednik je Upravnog odbora).

U okviru projekta Akademije nauka, kultura i umetnosti Vojvodine „Odnos pri-vatizacija u evropskim reformskim zemljama i uticaj na društveno stanje u Srbiji i Vojvodini“, rukovodio je temom „Privatizacija i muzičko stvaralaštvo – efekti dru-štvenih promena na umetničke vrednosne kategorije“ (izdanje autora, 51 str., kom-pjuterski slog, 30 cm, Novi Sad).

Kompozicije:• PRIZRENSKA FANTAZMAGORIJA, Zbirka klavirskih kompozicija (stavo-

vi: I – PRELUDIO, II – Bistrica TOCCATINA, III – Sojka ptica (FUGA), IV – Arhangeski pev, V – Prizrenska fantazmagorija, VI – Izvor voda i platan, VII – Maraš TOCCATA); Ćuljan; Marijo bela kumrijo; Paštrik)


50

• TESLA DEATH RAY, za orgulje• SERBIAN SPIRIT CODE, za orgulje• GENESIS, za orgulje (stavovi: I – Postanje, II – FUGA Velikog Tvorca nepostiž-

nog, III – Slava Svevišnjem).

Izvedena dela:• DOBA DUNĐERSKIH, igrani dokumentarni film po knjizi Pera Zupca.

Koprodukcija beogradskog „Košutnjak filma“ i Vlade AP Vojvodine. Premijer-no prikazan 14. marta 2014. godine u novosadskom bioskopu Arena Cineplex. Autorska ekipa: režija – Marko Marinković, po knjizi Pera Zupca, scenario – Pero Zubac i Katarina Janković, producent – Zoran Janković, umetnički direk-tor – Slobodan Terzić, direktor fotografije – Aleksandar Ivančević, montažer – Branislav Godić, kompozitor – Miroslav Štatkić, scenograf – Kiril Spasevski, kostimograf – Ivanka Krstović, montaža zvuka – Nebojša Zorić, dizajn zvuka – Velibor Hajduković. Glumci: Igor Pervić, Anđela Jovanović, Predrag Momči-lović, Miodrag Petrović i dr. Narator – Pero Zubac. Muzičke celine: SatiErikus elegia za klavir, Doba Dunđerskih (špica) za sim-fonijski orkestar i elektroniku, Klasje žuto kamerni ansambl i elektronika, F. Šubert, Trio za violinu, violončelo i klavir op. 114 (aranžman M. Š.), Galop br. 1 za klavir, F. Šubert, Trio za violinu,violončelo i klavir op. 114 (aranžman za hornu, violončelo i simfonijski orkestar M. Š.), F. Šubert, Trio za violinu, vio-lončelo i klavir op. 114 (aranžman za čelistu, eufonijum i harfu, M. Š.), Galop br. 2 za klavir, Romansa za Jelenu za flautu i elektroniku, Tesla za elektroniku (unutar celine nalaze se sledeći elementi: Tesla, Manastir, Požar u laboratoriji, Drvo 1, „Pobegla nota”, Svisnu Jelena i Drvo 2), Odjavna špica.

Štampana dela:• Partiture:

– Zbirka solo pesama za bariton i klavir, tekst: Pero Zubac. Zbirka: Mostarske kiše, Kad dođe čas, Moja te reč dotakla, Odatle te poznajem, Aleksa se vraća iz raja. Izdanje autora, 56 str., kompjuterski slog, 30 cm, Novi Sad.

– Simfonija br. 4 za veliki gudački orkestar BESKRAJ ZAKRIVLJENOG VRE-MENA. (Stavovi: I – Singularity, II – Crna rupa, III – Supernova). Izdanje autora, 218 str., kompjuterski slog, 42 cm, Novi Sad, 2014.

– Simfonija br. 6 TESLA (stavovi: I – Nijagara, II – Generator beskraja, III – Svetlost golubice). Izdanje autora, 312 str., kompjuterski slog, 42 cm, Novi Sad.

– PRIZRENSKA FANTAZMAGORIJA, Zbirka klavirskih kompozicija: Pri-zrenska fantazmagorija (stavovi: I – PRELUDIO, II Bistrica TOCCATINA, III – Sojka ptica (FUGA), IV – Arhangeski pev, V – Prizrenska fantazmago-


51

rija, VI – Izvor voda i platan, VII – Maraš TOCCATA); Ćuljan; Marijo bela kumrijo: Paštrik). Izdanje autora, 99 str., kompjuterski slog, 30 cm, Novi Sad.

• CD izdanja: – CD (kompilacija) – 40 godina Udruženja kompozitora Vojvodine, Simfoni-ja br. 5 „SIMFONIJA SVETLOSTI” VII stav (Sunce). Hor i orkestar Orfelin, dirigent – Tamara Petijević. Izdavač: UKV, Novi Sad, 2014.

– CD (kompilacija) – Umetnička muzika vojvođanskih kompozitora. Elektroa-kustičko delo TESLA III stav (Remote viewers – viđenje na daljinu). Izdavač: UKV, Novi Sad.

– CD (autorska ploča) GENESIS za orgulje. Dela: 1. TESLA DEATH RAY; 2. SERBIAN SPIRIT CODE; 3. HRAM SVETLOSTI, stavovi: I – Ulazak u hram, II – Himna majstora H.A., III – FUGA V.M.H.A., IV – Odlazak na večni istok; 4. GENESIS, stavovi: I – Postanje, II – FUGA Velikog Tvorca nepo-stižnog, III – Slava Svevišnjem. Izdavač: časopis Nova misao, Novi Sad, 2014.

– CD (autorska ploča) PRIZRENSKA FANTAZMAGORIJA za klavir Dela: Prizrenska fantazmagorija; Ćuljan; Marijo bela kumrijo: Paštrik. Izdanje autora, Novi Sad.

Predavanja i druge aktivnosti:• Štatkić, M.: Privatizacija i muzičko stvaralaštvo (Efekti društvenih promena na

umetničke vrednosne kategorije). Javno predavanje u Rotari klubu Novi Sad, Petrovaradin.

• Bio je predsednik žirija 26. festivala „Zlatna tamburica – Izbor najlepše Nove vojvođanske pesme 2014“. Žiri je bio u sastavu: Miroslav Štatkić, kompozitor predsednik, Pero Zubac, književnik i Ljiljana Lišković, sopran. 22. novembar 2014, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad.

• Intervju u časopisu za kulturu i umetnost Nova misao – Miroslav Štatkić: Dija-lozi o Velikoj tajni stvaranja. Razgovor vodio Bojan Jovanović, muzikolog.

Elektroakustičko priređivanje audio-zapisa dela:• Simfonija br. 4 BESKRAJ ZAKRIVLJENOG VREMENA, 2000–2014, za sim-

fonijski gudački orkestar (stavovi: I – Singularity, II – Black hole, III – Super-nova). Produkcija: autor, Novi Sad.

• Simfonija br. 6 TESLA za simfonijski orkestar (stavovi: I – Nijagara, II – Gene-rator beskraja, III – Svetlost golubice). Produkcija: autor, Novi Sad.

• GENESIS za orgulje. Produkcija: autor, Novi Sad. • Prizrenska fantazmagorija, Zbirka klavirskih kompozicija. Produkcija: autor,

Novi Sad.


52

Pero Zubac, dopisni član

Član je Glavne redakcije Enciklopedije Vojvodine.

Objavio je eseje i kritičke zapise:• „Vrhovi pesništva ili Centurion Julijana Tamaša“, pogovor knjizi pesama Julija-

na Tamaša, Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina i NIU „Ruske slovo“, Novi Sad, 2014;

• „Razgovor s dušom“, predgovor knjizi pesama Belinom trag Divne Lulić Jovčić, Udruženje balkanskih umetnika, Subotica, 2014;

• „Brojanje otkucaja srca“, predgovor knjizi ljubavnih pesama Dojava znanca kantautora i pesnika Ranka Slijepčevića, Doo IBS institut, Novi Sad, 2014;

• „Godine ljubavi, dani ljubavi, ljubav oduvek i zauvek“, pogovor knjizi pesama Stojana D. Tintora Urlaću ako mi oduzmu ljubav, Logos, Bačka Palanka, 2014;

• „Plišano lirsko tkanje Mirjane Petrov“, recenzija za knjigu pesama za decu Mir-jane Petrov Vratimo ljubav u srca, Agencija Jovan, Beograd, 2014;

• „Ozarenost lepotom pesničkog jezika“, zapis o pesmama Časlava Đorđevića u knjizi pesama Rasute poetičnosti, Prometej, Novi Sad, 2014;

• „Pozne pesme Milutina Ž. Pavlova“, recenzija za knjigu pesama Milutina Ž. Pavlova Pas izgubljenog čoveka, Prometej, Novi Sad, 2014;

• „Stihovi kao jedina nada“, pogovor knjizi pesama Gorana Sladića Reći ću ti kad sve ovo prođe, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, Sombor, 2014;

• „Prvo lice vedrine, drugo lice sete“, recenzija za knjigu pesama za decu Ale-ksandre Lukić Čarapanka iz opanka, Panonske niti, Kruščić, 2014;

• „Pesma kao odbrana od besmisla“, pogovor knjizi pesama Razdužbina Nebojše Rudana, UKRS, Trebinje, 2014;

• „Đaci Kovrenci“, esej o pesništvu Dragomira Brajkovića u Zborniku Na veli-kom putovanju – čitajući Brajkovićeve pesme, priredio Miljurko Vukadinović, „Filip Višnjić“, Beograd, 2014;

• „Nežno i žestoko, istomah“, pogovor knjizi pesama Stojana D. Tintora Priznaj-em, Logos, Bačka Palanka, 2014;

• „Upesmljeni navir uspomena“, predgovor knjizi pesama Prolepšana čežnjom Zorice Savić, ALFAgraf, Novi Sad, Petrovaradin, 2014.

• „Siniša Pašćan na lepom zmajevskom putu“, recenzija na knjigu pesama za decu Siniše Pašćana Dete je lepota sveta, Gradska biblioteka „Atanasije Stojko-vić“, Ruma, (2012), 2014;

• „Zanosne zamke soneta“, pogovor knjizi soneta Saše Mićkovića Duhovna zare-nja, Gramatik, Beograd, 2014;

• „O pesmama ljuvenim Ljubišinim“, predgovor knjizi pesama Ljuvene Ljubiše Đidića, Šumadijske metafore, Mladenovac, 2014;


53

• „Lepota mudrosti u jednostavnosti“, pogovor knjizi pesama Stojana D. Tintora Ukroćeni nedogledi, Logos, Bačka Palanka, 2014.

• „Nove pesme sa starim zvukom“, pogovor knjizi pesama Perice Ivkova Vojvodi-na u srcu, Tiski cvet, Novi Sad, 2014;

• „Savremena i svevremena knjiga za veliku i malu decu“, pogovor knjizi priča i pesama za decu Emsure Hamzić Zemlja Dembelija, Narodna biblioteka „Dani-lo Kiš“, Vrbas, 2014;

• „Iny obličaj poezie“, o antologiji pesništva jugoslovenskih Slovaka Slovo po koži Vićazoslava Hronjeca, u knjizi Čas všedny, a čas sakralny, Slovenske vidavatel-ske centrum, Bačsky Petrovec, 2014;

• „Pesme što srce ispoja“, predgovor knjizi pesama Treće doba Uglješe Slijepčevi-ća, ALFAgraf, Novi Sad, Petrovaradin, 2014;

• „Moćna tematska knjiga poezije“, esej o knjizi pesama Helenski bogovi Đoka Stojičića, Svitak, Požega, 2014, str. 12–15;

• Zapis o poemi Nepokoreni grad, Svitak, br. 78/79, Požega, 2014, str. 92.• „Okrepljujuća počast izvornosti stiha“, pogovor knjizi pesama U talasima sunce

Biljane Obradović Donovski, Žiravac, Požega, 2014;• „Orfejski pev u odbranu poezije“, pogovor knjizi pesama Oda za Orfeja – Ода

за Орфеј Snežane Aleksić Stanojlović, na makedonskom i srpskom jeziku, Feniks, Skopje, 2014;

• Recenzija knjige pesama Dub Zorana Bosnića (korica knjige), Prometej, Novi Sad, 2014;

• Esej o romanima Boška Krstića (Krstić i Kami), Dometi, br. 154/155, Sombor, 2014;• „Pesme kao odgovor vremenu“, pogovor knjizi pesama Ljubiše Ž. Vojinovića

Čovjek, bog i kamen, izdanje autora, Novi Sad, 2014;• „Zanosne zamke soneta“, o knjizi Božanska Srbija Saše Mićkovića, Književne

novine, br. 1221/1222, januar-februar, Beograd, 2014;• Zapis o Aleksi Šantiću, u feljtonu B. Đorđevića Stihovi plemenite tuge – devet

decenija od smrti Alekse Šantića, Večernje novosti, Beograd (9. 2. 2014);• Beseda o Lazaru Kostiću i Lenki Dunđerskoj, izgovorena prilikom primanja

nagrade „Povelja i Venac Laze Kostića” u Srpskoj čitaonici u Somboru i raz-govor Zorana Radisavljevića sa dobitnikom nagrade: „Laza Kostić nije zaprosio Lenku”, Dometi, br. 152/153, Sombor, 2014.

• Studija Zadužbinarstvo u Srba, monografija Put ka vrhu, Media-invent, Stylos, Novi Sad, 2014.

Objavio je pesme:• Zece poeme (Deset pesama) u prevodu na rumunski jezik Slavka Almažana

(Dva žuta lista, Alba Madona, Pismo, Bele košulje, Samo sećanje, Leto izlazi iz


54

grada, Za zvezdom koja pada, Samoća, Crni voz, Aleksa se vraća iz raja), Lumi-na, 1–3, Pančevo, 2014;

• Stihovi iz libreta za operu Lenka Miroslava Štatkića u monografiji 40 godina umetničkog stvaralaštva kompozitora Miroslava Štatkića, VANU, Novi Sad, 2013/2014;

• Pesme Zimske čarolije i Novogodišnja čestitka na novogodišnjem poklon CD-u lista Blic – Novogodišnje i božićne pesme Minje Subote;

• Pesma Ne volim pesme nečije, Neven, br. 832/833, Novi Sad, 7. februar 2014;• Dve pesme u Zborniku Smederevske pesničke jeseni, SDJ, Smederevo, 2014;• Tri pesme posvećene Nikiti Staneskuu (Din nou moare Nichita, Aseara inainte

de intemperie, Stanescu casa romaneasca) prevod na rumunski jezik Ioan Baba, Lumina, 7/8 special, Pančevo, 2013/2014;

• Dve pesme (Hrist se igra sa mojim sinom i Hor bečkih dečaka u sinagogi) u časo-pisu za književnost Srba u Rumuniji Književni život;

• Pesma Prvi razred u monografiji kompozitora Alojza Hočevara Moje pesme, moji snovi, Narodna biblioteka „Sveti Sava“, Aranđelovac, 2014;

• Pesma iz ciklusa Zmajevci Đoko Stojičić, Svitak, br. 78/79, Požega, 2014;• Pesma Svedok da sam znao, specijalni dodatak Novosti – Sajam knjiga, Večer-

nje novosti, Beograd, 27. 10. 2014;• Pesma Milica iz Batajnice, Kulturni dodatak, Politika, Beograd, 24. 5. 2014;• Pesma Dok sam te imao, Vojvođanski magazin, br. 77, Novi Sad, septembar 2014;• Pesma Malena pesma za Milenu, Blic, Beograd, str. 26, 12. 10. 2014;• Pesme: Ne govori, Milica iz Batajnice, Ako te ima Gospode, Mostarske kiše u

Zborniku Poetski pomen na Šušnjaru, (priredio Milan Dašić-Mićo), Grafomark, Laktaši i Udruženje Sanjana „Grmeč“, Banja Luka, 2014.

• Zapis o Slavuju Hadžiću, Moj mili i dobri drug, Salavej, u monografiji Slavuj Hadžić – život mišljen slikom, priredila Mirjana Hadžić, Artprint media, Novi Sad, 2014.

• Dve nove pesme za Tijanu Jurić, veb-sajt TIJANA, 2014.

O književnom radu Pera Zupca pisali su:• Mirko S. Marković: Pitam se pitam… Pero Zubac, posebni dodatak sa posterom

i dva portreta Pera Zupca (fotografije Vladimira Zupca), Neven, Novi Sad, dvo-broj 832/833, 7. februar 2014;

• Viktor Lazić u publikaciji Srbija među knjigama. ADLIGAT – Muzej srpske književnosti, Beograd, 2014;

• Tomislav Đokić u knjizi Milo za drago: anegdote o piscima, Bookland, Beograd, 2014;

• Jevrem Brković u svojim memoarima, DANU, Podgorica, 2014;


55

• Dragomir Dragan Grahovac u knjizi Možda niste znali o Nevesinju, Prosvjeta, Nevesinje (o tiražu poeme Mostarske kiše u prevodu na ruski jezik Irine Čivili-hine Ivanovne, od 19.790.000 primeraka u SSSR-u);

• Tihomir Petrović u eseju Autor, recenzenti i knjiga, Detinjstvo, br. 13, Zmajeve dečje igre, Novi Sad;

• Jelena P. Veljković Mekić u eseju Dvoplanski karakter pesničkih slika Duška Tri-funovića, Koraci, br. 1–3, Kragujevac, 2014;

• Jovanka Simić u tekstu Laza Kostić sujete podgrejao, Večernje novosti, Beograd, 5. mart 2014;

• Viktor Lazić u zapisu Srbija među knjigama, Vodič za život, Beograd, 2014;• Radomir Mićunović, Epigram-anagram Pero Zubac, Neven, br. 844/845, Novi

Sad, novembar 2014;• Miroslav Štatkić u intervjuu Bojanu Jovanoviću (Dijalozi o Velikoj tajni stvara-

nja), Nova misao, br. 26, Novi Sad, 2014;• Gordana Maletić o knjizi pesama za decu Prirodopis, Blic, Beograd, 1. jun 2014;• V. Čv., Gradonačelniku uručeno priznanje (o besedi Pera Zupca o srpskom

zadužbinaru i dobrotvoru Miši Anastasijeviću u Matici srpskoj), Dnevnik, Novi Sad, 12. 12. 2014;

• R. Lotina, O eseju Pera Zupca o Milutinu Ž. Pavlovu, Dnevnik, Novi Sad, 22. novembar 2014;

• S. Aničić, Novi film o Lazi Kostiću: Tesli nudio Lenku, 24 sata, Beograd, Novi Sad, 14. mart 2014;

• Zoran Hr. Radisavljević, O Zupčevom eseju o poeziji Ljubiše Đidića (Ljubavne pesme), Politika, Beograd, 12. 8. 2014;

• Momčilo Golijanin u knjizi U svijetu kritike i beletristike (esej: Više od mono-grafije – knjiga Neđa Šipovca „Pero Zubac u zavičaju poezije“), Savez opština Istočne Hercegovine, Bijeljina, Republika Srpska;

Bio je urednik izdanja:• Povratak učitelja Vasilija, roman Radiše Deurića, biblioteka „Čitanka“, Media-

invent, Novi Sad, 2014.• Dva dvobroja somborskog časopisa Dometi (kao član novog Uredništva);• Serija knjiga za decu i mlade „Srpske knjige M“, Ruma.

Intervjui:• „Mostarske kiše još padaju”– Pero Zubac, pesnik – razgovor sa Rankom Pivlja-

ninom, Blic, str. 26–27, Beograd, 12. oktobar 2014;• „Razgovori – Kako je Laza Kostić ženio Teslu“ sa Zoranom Radisavljevićem,

Nova zora, br. 40/41, str. 14–23, Bileća, Beograd, 2013/2014;


56

• „Nemiran duh”– razgovor sa Tonkom Alujević, TV K5 Split, jesen 2014.

Zastupljenost u pesničkim antologijama:• Poema Mostarske kiše u antologijama srpske ljubavne poezije Miloša Jankovića

101 ljubavna i 365 ljubavnih, Beograd, Beoštampa i Fondacija solidarnosti Srbi-je, 2014;

• Dve pesme u antologiji Anđeli u srpskom pesništvu – Anđele Brate Raše Perića, „KC Karlovačka umetnička radionica, Sremski Karlovci, 2014;

• Pesma Sokakom otac prolazi u antologiji Otac u srpskom pesništvu Raše Perića, Kulturni centar, Sremski Karlovci, 2014;

• Tri pesme u antologiji 30 pisaca za decu – Zrenjaninski vatromet, priredili Bran-ko Stevanović i Igor Kolarov; Gradska biblioteka „ Žarko Zrenjanin“, Zrenja-nin, 2014;

• Devet pesama u antologiji Jovana Adamova Čudesna je dečja mašta, najlepše pesme za decu, Udruženje kompozitora Vojvodine, Novi Sad, 2014.

Dobio je nagradu:• Međunarodna nagrada „Ana Frank”, koju dodeljuju Izdavačka kuća „Feniks” i

Fondacija za kulturnu i naučnu prezentaciju Makedonije, Skopje, za osvedoče-ne rezultate na planu stvaralaštva, prezentacije i afirmacije literature za decu i mlade (28. decembar 2014. godine).


57

Članovi VANU su dobitnici prestižnih nagrada i priznanja u svojim stručnim oblastima.

• Akademik Lajos Göncz je dobitnik nagrade „Arany János“ u oblasti nauke za životno delo Mađarske akademije nauka (MAN) (maj 2014. godine).

• Prof. dr István Bikit je u junu 2014. promovisan u zvanje profesora emeritusa Unverziteta u Novom Sadu.

• Prof. dr Livija Cvetićanin je u decembru 2014. odbranila doktorsku disertaciju MTA pod naslovom Dynamics of mass variable system u Mađarskoj akademi-ji nauka. U novembru 2014. izabrana je za redovnu članicu – akademika Inže-njerske akademije Srbije (IAS).

• Pero Zubac je dobitnik međunarodne nagrade „Ana Frank”, koju dodeljuju Izdavačka kuća „Feniks” i Fondacija za kulturnu i naučnu prezentaciju Make-donije, Skopje, za osvedočene rezultate na planu stvaralaštva, prezentacije i afirmacije literature za decu i mlade (decembar 2014. godine).

• Štampana je specijalna sveska istaknutog međunarodnog časopisa Polyhedron posvećena 70-om rođendanu akademika Vukadina Leovca.

• Akademiku Rudolfu Kastoriju je dodeljena Povelja sa plaketom Poljoprivred-nog fakulteta u Novom Sadu, povodom obeležavanja 60 godina rada Fakulte-ta, u znak priznanja za uspešnu saradnju i izuzetan doprinos razvoju Fakulteta.

NAGRADE I PRIZNANJA


58

Sažetak1

Uvod

Tema je multidisciplinarna i zahtevna je za istraživanje iz više razloga. Kao prvo, bavi se pitanjima koja su naučno kontroverzna i politički osetljiva, koristeći polise-mične pojmove (npr. dvo- i višejezičnost, lingvicizam, etnicizam, većina/manjina, maternji/drugi/strani jezik i jezik sredine, ciljevi obrazovanja i sl.) koji su nedovolj-no precizno definisani i čije je određenje zavisno od političkih opredeljenja. Stoga mnogi pozitivistički i postmodernistički orijentisani istraživači izbegavaju njeno proučavanje, uz obrazloženje da se navedeni pojmovi ne mogu meriti na zadovo-ljavajući način, i u ovoj oblasti nije moguće sprovoditi vrednosno neutralna istraži-vanja kojima ozbiljni naučnici treba da se bave. S druge strane, nije zanemarljiv ni broj onih istraživača koji su mišljenja da nije opravdano izbegavati iskustva miliona ljudi samo zato što su teška za proučavanje. Kao drugo, tema je opterećena mnogim predrasudama i zabludama. Npr., dvojezičnost, jednu od ključnih pojmova u ovoj oblasti, dominantne grupe neretko shvataju kao opasnost koja dovodi do dezintegra-cije „nacionalnih država“, separatizma, etničkih konflikata i pogubna je za „nacio-nalno jedinstvo“. Za razliku od njih, dominirane grupe vezuju za dvojezičnost drugu vrstu pogrešnih shvatanja: po njima, to je nešto što određena uticajna većinska grupa silom nameće nemoćnoj i nezaštićenoj manjini da bi je asimilovala. Ovi strahovi su razumljivi, ali u većini slučajeva i iracionalni.

1 Integralni tekst besede sa bibliografiom biće objavljen u ediciji Akademske besede VANU.

TREBA LI SPAŠAVATI JEZIKE ILI NJIHOVE GOVORNIKE?

OPADANJE BIOLINGVISTIČKOG DIVERZITETA KAO PSIHOLOŠKI PROBLEM

Akademik Lajos Göncz, redovni član VANU – održana 25. septembra 2014.

P R I S T U P N A B E S E D A


59

O jezicima sveta

O jezicima sveta najviše podataka može se naći na sajtu Ethnologue-a (https://www.ethnologue.com/). Taj katalog sa različitim statističkim podacima o jezici-ma sveta održava institucija koju je osnovala Američka lingvistička asocijacija. Iako sadrži i mnoge nedovoljno proverene podatke, neke većina istraživača ne dovodi u pitanje. Tako postoji konsenzus o proceni postojanja 6-7 hiljada jezika. Tačan broj nije moguće odrediti jer ne postoje precizni lingvistički kriterijumi za razgraničava-nje jezika i dijalekta. (Zbog nedostatka izvora broj znakovnih jezika nije moguće ni proceniti). Postoji, takođe, slaganje i u vezi sa sledećim činjenicama: broj jezika koji imaju preko 10 miliona govornika ne prelazi 80; najveći broj jezika govori svega oko 5-6 hiljada ljudi; većina jezika (preko 80%) govori se unutar jedne države; oko 95% jezika ima manje od milion govornika; oko 5 hiljada jezika upotrebljava manje od 100 hiljada ljudi, a 3 hiljade jezika ima manje od 10 hiljada govornika. Čak 500 jezi-ka koristi manje od 100 ljudi.

Što se geografskog rasporeda jezika tiče prihvataju se sledeći pokazatelji: Evropa 3% (oko 230 jezika); Amerika 15%; oblast Tihog okeana 19%; Afrika 30%; i Azija 32% jezika.

Svetski prvak po broju jezika je Papua Nova Gvineja sa 850 jezika, a sledi Indo-nezija sa 670. Više od 200 jezika govori se u Nigeriji, Indiji, Kamerunu, Australiji, Meksiku i Brazilu, dok se u još 13 država koristi više od 100 jezika. Evropa je u odno-su na druge delova sveta siromašna i po broju jezika koji se u njoj govore, ali i po živo-tinjskoj i biljnoj šarolikosti.

Šta se danas događa sa jezicima sveta? Oni izumiru mnogo brže nego bilo kada ranije u istoriji čovečanstva. Slika je veoma tmurna: prema optimističkijim progno-zama u roku od sto godina 90-95% jezika će izumreti ili dospeti u stanje ugroženo-sti, dok će prema najpesmističkijim prognozama za stotinak godina ostati svega oko 40–50 jezika (Skutnabb-Kangas, 2004).

Neki ključni pojmovi i polemike o lingvističkim i obrazovnim ciljevima u heterogenim zajednicama

1. Multikulturalizam je vrsta filozofije ili ideologije. Pojam ukazuje na takvu heterogenu sredinu u kojoj više etničkih grupa deli isti životni prostor, i sva-koj je data mogućnost da očuva i dalje razvija sopstveni identitet (svoj jezik, tradiciju, religiju, institucije, tj. sve što spada u kulturu ili socijalno nasleđe).

2. Interkulturalizam je pojam koji implicira saradnju; članovi grupa u heteroge-noj sredini ne bi trebalo da žive samo jedni pored drugih, već inspirišući jedni druge, podstičući se međusobno na zajednički razvoj.


60

Oba pojma prihvataju pluralizam. Njihovi zagovornici različitim kulturama i nji-hovim najznačajnijim nosiocima, jezicima, ne prilaze kao problemima, već ih sma-traju resursima, a upotrebu jezika pravom (Kontra, 1999).

Iz ovakvog stava sledi postavljanje primarnih ciljeva s obzirom na jezičku situa-ciju i obrazovnu praksu u heterogenim regijama. Uz prateća obrazloženja česte su i žučne polemike sa protivnicima pluralizma.

S obzirom na jezičku situaciju zastupa se stav o važnosti očuvanja što većeg broja jezika (uključujući i regionalne), jer je u svakom jeziku kodirano kako da se očuva raznolikost biljnog i životijnjskog sveta (biodiverzitet), što je, uz kulturnu šarolikost, preduslov opstanka na planeti.

Najviše se raspravlja o mogućim odnosima između biodiverziteta i kulturne šaro-likosti, tj. navode se argumenti u prilog njihovog korelacionog ili kauzalnog odnosa. Čini se da je danas prevagnulo holističko shvatanje, pa se u skladu s njim sve češće govori o biolingvističkom diverzitetu, tj. sve više se prihvata argumentacija da dve vrste diverziteta ne samo da „idu zajedno”, već su u visokom stepenu i u uzročno-posledičnoj vezi. To implicira i prihvatanje mišljenja da su i jezici i kulture prirodni resursi, i kao važne komponente lokalnih ekologija nužno ih je podržati ako se nasto-ji očuvati globalni diverzitet. Sve više preovlađuje stav da je nestajanje biodiverziteta i jezičke i kulturne šarolikosti uzrokovano istim faktorima i da se proces može zausta-viti ili bar usporiti merama koje osnažuju lokalne zajednice poboljšavanjem njiho-vih životnih uslova. U svojim argumentima pluralisti zastupaju stav da višejezičnost dugoročno osigurava velike prednosti zajednicama koje neguju i stimulišu plurali-zam i da je uniformnost hendikep, a višejezičnost, čija je karakteristika kreativnost, kapital koji generira nove ideje.

Važan cilj pluralista s obzirom na obrazovnu praksu u heterogenim zajednica-ma je aditivno (dopunsko) učenje jezika. Oni naglašavaju da druge jezike ne bi treba-lo učiti nauštrb porodičnog jezika, već učenje novih jezičkih veština treba pridodati već postojećim jezičkim veštinama. To je u skladu sa evropskim očekivanjima o poz-navanju najmanje tri, a po mogućstvu i više jezika. Naime, znanje više jezika dopri-nosi nastanku tzv. aditivne dvojezične situacije o čijoj podsticajnosti postoje mnogi naučni dokazi. Takva situacija, u kojoj se u heterogenim sredinama postojeće kulture i jezici ne hijerarhizuju, razvija aditivnu dvo- i višejezičnost koja stimulativno delu-je na potpuniju realizaciju određenih ljudskih potencijala. Prema rezultatima novi-jih istraživanja pre svega vrši uticaj na egzekutivne funkcije i na razvoj nekih poželj-nih osobina ličnosti. Egzekutivne funkcije su više mentalne funkcije koje utiču na bazičnije sposobnosti kao što su pažnja, pamćenje i motorne veštine, tj. odnose se na kognitivne sposobnosti koje vrše kontrolu drugih sposobnosti i ponašanja. Sadr-že sposobnost da se iniciraju i stopiraju akcije, da se prati i menja ponašanje kada je to potrebno i da se planira buduće ponašanje kada smo suočeni sa novim zada-cima i situacijama. Egzekutivne funkcije nam omogućavaju da anticipiramo isho-


61

de i da se prilagodimo promenama, a njihove komponente su i sposobnost formira-nja pojmova i apstraktnog razmišljanja. Dvo- i višejezične osobe često su u prilici da moraju potisnuti neki od njima poznatih jezika koji u određenoj situaciji nisu funk-cionalni, pa se ta sposobnost inhibicije ometajućeg ponašanja generalizuje i na vanje-zičke situacije (npr. uspešnije potiskuju necelishodno impulsivno ponašanje). To je povezano i sa povećanjem sposobnosti praćenja (monitoringa) promena u okolini, što je verovatno još bitnije objašnjenje prednosti do kojih dovodi znanje više jezika. Određene prednosti poznavanja i korišćenja više jezika mogu biti prisutne tokom čitavog životnog ciklusa. Rano stečena dvojezičnost u detinjstvu može olakšati opi-smenjavanje (Göncz & Kodžopeljić, 1991), a često menjanje jezika tokom života u poodmakloj životnoj dobi odlaže javljanje simptoma demencije za nekoliko godina (Bialystok, 2009). Istraživanja dvo- i višejezičnosti u Vojvodini doprinela su, takođe, navedenim saznanjima. Valja istaći nalaze istraživanja koji ukazuju na veću otvore-nost ka iskustvu (veću toleranciju) kao osobinu ličnosti kod višejezičnih osoba, kao i podatak da firme koje zapošljavaju veći broj višejezičnih osoba ostvaruju i veći profit. Sve to ukazuje da se ulaganje u očuvanje postojećih jezika i u učenje što većeg broja novih jezika svima višestruko isplati.

Na prikazan način shvaćen multikulturalizam i interkulturalizam u skladu je sa dugoročnim interesima svih heterogenih regija, pa tako i Vojvodine.

Ovaj stav ne dele protivnici pluralizma. Kritikujući pluralistička shvatanja navo-de više razloga. Kao prvo, smatraju da se ne isplati jadikovati zbog izumiranja jezičke i kulturne šarolikosti, jer jezičko planiranje i nije moguće (Kontra, 2010). Ističu da su jezici i kulture prirodne pojave, koje se rađaju, razvijaju, cvetaju i nestaju, tj. imaju svoj razvojni tok i životni vek. U skladu s tim, po njima je zamena jezika samo adap-tivan odgovor na promene u sredini, a na jezičko ponašanje gledaju kao na ponaša-nje koje je determinisano profitom: opstaju samo oni jezici koji imaju tržišnu vred-nost i koji su korisni za govornike.

Argumenti protivnika pluralizma nisu u interesu heterogenih regija jer prih-vataju asimilaciju i zamenu ili gubljenje jezika. Po njihovom shvatanju maternji i drugi jezik/jezici se razlikuju samo kvantitativno i samo su komunikaciona sredstva. Naglašavaju da jezik nije suštinska odrednica nacionalnog identiteta (reč nacija je po njihovom mišljenju politonim, a ne etnonim).

Rezultati mnogih istraživanja, međutim, ne potvrđuju ova shvatanja. Većina nalaza ukazuje na to da je maternji (porodični) jezik mnogo više od jednostavnog komunikacionog sredstva: za njega se vezuju jake emocije i najčešće ima jak uticaj na formiranje (ličnog i grupnog) identiteta. Uloga drugog jezika daleko je skromni-ja. Mnogi ga smatraju samo praktičnim sredstvom koji omogućuje uključivanje u širu zajednicu.

Istovremeno, antipluralisti u obrazovanju preferiraju subtraktivno obrazovanje (obrazovanje na dominantnom jeziku ili preusmeravajuće obrazovanje, eventualno


62

dvojezičnu nastavu za nedominantne grupe) a ne programe očuvanja maternjeg jezi-ka, navodeći kao glavni razlog da svima treba pružiti jednake početne šanse. Nji-hovi oponenti se, međutim, opravdano pitaju: da li društvenu pravednost osigura-vaju samo iste početne mogućnosti, ili je neophodna i jednakost ishoda? Takođe, kritičari pluralizma gube iz vida da kod subtraktivnog ili tranzitivnog obrazovanja uslovi za govorni, opšti kognitivni i socio-emocionalni razvoj i obrazovnu efikas-nost dece iz nedominantnih porodica nisu povoljni, jer su neretko praćeni dvostru-kom polujezičnošću, slabijim uspehom u školi nego što su mogućnosti deteta, pro-blemima u vezi sa formiranjem identiteta, otuđenjem od roditelja itd. Kod učenika iz dominantne grupe može da se javi kompleks veće vrednosti, takođe sa razornim dejstvom.

Ne može se poreći da neki argumenti antipluralista zaslužuju ozbiljno razmatra-nje. Na često postavljanu dilemu lingvista „Treba li spašavati jezike ili njihove govor-nike?” daju po mnogima prihvatljiv odgovor. Naglašavaju da nije dovoljno samo iznositi argumente u prilog potrebe očuvanja jezika (koji se mogu i „konzervirati” kodifikacijom ugroženog jezika, što daje mogućnost da se on kasnije revitalizuje), već govornicima treba, pre svega, osigurati i odgovarajuće uslove za život.

Neka pitanja vezana za filozofski status pojmova multikulturalizam i interkulturalizma i njihovu implementaciju

Funkcionisanje institucija u nekom društvu u velikoj meri zavisi od toga koliko se prihvata multikulturalizam i interkulturalizam. Srbija u principu zastupa pozici-je jezičkog i kulturnog pluralizma i odbacuje diskriminaciju i segregaciju. Naglašava se da izvor problema, povremeno prisutnih u praksi, nije u prihvatljivosti ključnih ideja multikulturalizma i interkulturalizma, već u njihovoj primeni (implementaci-ji). Međutim, ako se sprovede sistematična logičko-filozofska dekonstrukcija ključ-nih ideja multikulturalnosti i interkulturalnosti može se ukazati i na određene logi-čke kontradikcije, pa stav da su one apriorno moralno superiornije u odnosu na druga shvatanja i zato ispravne u svim segmentima nije tačan. Dobar primer za to je analiza koju je sproveo Subotić (2014), razmatrajući filozofski status pojma inkluzije u obrazovanju. Pomenuti pojam je usko povezan i sa pojmovima multikulturalizma i interkulturalizma. On je, polazeći od moralne teorije tzv. univerzalno preferabilnog ponašanja demantovao apriornu moralnu ispravnost inkluzije u najširem smislu, a posebno u obrazovanju. Inkluzija u obrazovanju je u stvari utemeljena na kompul-zivnoj obrazovnoj paradigmi i uzrasnoj segregaciji i apriorno je podjednako moral-no neopravdana kao i redovno i tradicionalno specijalno obrazovanje. Zbog toga je, kako autor ističe, u stvari sama inkluzija u obrazovanju uzročnik mnogih problema koji se pogrešno pripisuju njenoj neadekvatnoj implementaciji, i optimalna imple-mentacija zapravo nije moguća. Međutim, problem obrazovanja dece sa ili bez ome-


63

tenosti ne može biti rešen unutar aktuelne obrazovne paradigme, jer je savremeno obrazovanje produkt istorije, duboko ukorenjeno u aktuelne socio-političke sisteme. Nerealno je očekivati korenite promene u bliskoj budućnosti, pa se nauka može bavi-ti “minimizacijom štete”, npr. pomoći nastavnicima u inkluziji pri sagorevanju na poslu. Nameće se zaključak da u ovoj oblasti, koja počiva na idejama koje su bliske multikulturalizmu i interkulturalizmu, problem nije samo u neadekvatnoj imple-mentaciji već i u samoj ideji.

Umesto zaključka

Život u heterogenim društvima nije lak, ali ima i svoje dobre strane: pruža uvid u dostignuća više kultura; doprinosi prihvatanju različitosti; više je mogućnosti za učenje jezika; pruža uslove da se potpunije razviju ljudski potencijali itd. Uloga (psi-hološke) nauke je da donosiocima odluka ponudi što više rezultata empirijskih istra-živanja sa boljim rešenjima životnih problema nego što je postojeća praksa.

Literatura

1. Bialystok, E. (2009). Bilingualism: The good, the bad, and the indifferent. Bilingualism: Language and Cognition, 12(01), 3–11.

2. Göncz, L. & Kodžopeljić, J. (1991). Exposure to two languages in the preschool period: Metalinguistic development and the acquisition of reading. Journal of Multilingual & Multicultural Development, 12(3), 137–163.

3. Kontra, M. (Ed.). (1999). Language, a right and a resource: Approaching lingui-stic human rights. Budapest: Central European University Press.

4. Kontra, M. (2010). Hasznos nyelvészet. Somorja: Fórum Kisebbségkutató Inté-zet.

5. Skutnabb-Kangas, T. (2004). The right to mother tongue medium education – the hot potato in human rights instruments. Opening plenary at the 2nd Mercator International Symposium, Tarragona, Spain, 27–28 February 2004. Preuzeto sa http://www.ciemen.org/mercator/pdf/simp-skuttnab.pdf

6. Subotić, S. (2014). Evaluacija inkluzivne obrazovne reforme u osnovnoj školi. Neobjavljena doktorska disertacija. Preuzeto sa http://goo.gl/yQoNdE


64

Should we save languages or their speakers?DECREASE OF BIOLINGUISTIC DIVERSITY AS A PSYCHOLOGICAL PROBLEM

Summary2

The topic is multidisciplinary and demanding for research for a variety of rea-sons. It is dedicated to issues that are scientifically controversial and politically sen-sitive, burdened with many prejudices and misconceptions. After summing up of few basics about the state of the world s languages , it is pointed to their extinc-tion or endangerment in a faster pace than ever before in human history. The con-cepts of multiculturalism, interculturalism, and biolinguistic diversity are given, and the debates between representatives of pluralistic conceptions and their opponents on the possible linguistic and educational objectives in heterogeneous communi-ties presented. According to the opinion of pluralists languages should be preserved, because multilingualism in the long run assures great benefits to communities that nurture and encourage pluralism. Language uniformity is a handicap, and multi-lingualism capital that generates new ideas. With regard to the educational practice in heterogeneous communities, they propagate additive language learning, which promotes more complete realization of human potentials, primarily accelerates the development of executive functions. Their critics hold that languages are natural phenomena that have their own course of development and their lifetime. According to them, language shift is only an adaptive response to changes in the environment, and linguistic behavior is determined by profit: only those languages survive, which have a market value. Pluralistic views are more in accordance with the interests of heterogeneous communities. The presentation is also devoted to discussion on the philosophical status of the concepts of multiculturalism and interculturalism, also to the problems related to the implementation of its key ideas, as well as to the possible tasks of science in solving life’s problems in heterogeneous communities.

2 Integral text of the inaugural speech including bibliography will be published in edition Academy Speeches of VANU.


65

Sažetak1

Počeo sam u sebi da prepoznajem doživljaj u široj lepezi slika, evokacija, sete i nezadovoljstva. Koristeći oporuku emotivnog udara sa stanjem odbačene privilego-vanosti koje sam sintetizovao sa okruženjem, jednom rečju životnom stvarnošću, zauzeo sam stav o tlu i prostoru.

Odvajanjem stanja razuma sa kojima su mi se nagomilavala kazivanja, protivu-rečja, tegobnost realnog, dopuštao sam da me iskrena znatiželja uvuče u nepoznata, za mene nova otkrića.

Najvažniji segment u mojoj dugotrajnoj realizaciji skulpture je vreme naizmenič-nog posmatranja i samouverenosti onoga što radim. Naravno da oštrim kriterijum formiranjem profesionalnog stava, koji od mene traži umetničku ličnost i potencira-nje sopstvenog karaktera.

Ideja za realizaciju vajarskog dela (verujem i za ostale kreativne asocijacije) je osvajanje novog prostora koji treba da se otelotvori u lični znak, prepoznatljivost, vajarski stav, začeće. Veoma je uzvišen osećaj nastanka vajarskog dela, kao intimi-stičko vaganje, pulsiranje, lične slobode, te ostavljanje za sobom oblikovanog traga kao sintetičkog sklopa emocija. Mislim da prestajem da radim na skulpturi kada mi fizički rad počne ugrožavati osmišljenost i moć percepcije ka savladavanju proble-ma koji sam postavio pred sobom. Gotovo svako moje delo odležava duže vreme kod mene i time biva više na uvidu oku i radom proširenom iskustvu.

Proces moje stvaralačke akcije kreće se na relaciji podsticaj – zamisao – crtež kao zabeleška – selekcija crteža – skica u skulpturi – realizacija konačnog oblika u materijalu. Permanentnim beleženjem stanja u vidu crteža, skica, adumbracija, brzo nadolazećih ideja, širokim potezima gradim sliku, koristeći različita izražajna sred-stva – grafitna olovka, olovka u boji, tuš, bajc, akrilik, drvofiks, četke, sunđeri itd. Crtanjem dočaravam suštinu namere a ne namene, takve radnje mi daju otvorenu

1 Integralni tekst besede sa bibliografijom biće objavljen u ediciji Akademske besede VANU.

RAZLOZI I ISHODIŠTA U TREĆOJ DIMENZIJI

Akademik Sava Halugin, redovni član VANU – održana 13. februara 2014.



66

mogućnost i pripreme za trodimenzionalno rešavanje, odnosno prohodnost ka obli-ku. Neki moji crteži se nisu realizovali u skulpture tako da mnogi ostaju kao dvo-dimenzionalne tvorevine, odnosno eksponati. Ali ipak, crtež je u kontinuitetu sa futurističkim vajarskim delom. On nastaje u duhu materijala kao priprema pogodna za realizaciju – u kamenu, bronzi, kombinaciji različitog materijala i sl. Moji crteži, napomenuo sam, samo naslute ili nagoveste siluetu da bi time ostavili prostora za novu kreaciju.

Napominjem da o prostoru razmišljam još u samom začetku procesa nastajanja trodimenzionlne skice, ukazujući na sopstvene inspirativne impulse oblicima koji nastaju kao posledica nekakvog rada i delovanja.

Zbog toga mislim da je pravi prostor i prostorni ambijent za postavljanje mojih oblika ambijent nekakvog radnog prostora u kojem se nešto dešava, gde se oseća rad. Smatram da treba i na taj način da se oseti proces nastajanja mojih oblika koji delu-ju kao zaustavljeni proces prezentiran likovno-skulptorskim načinom. U ambijentu radnog prostora (dvorište, frekventna mesta i sl.) skulptura kao „izdvojeni predmet“ živeće na jedan specifičan način, na način koji će se najefikasnije ukazati na ishodiš-ne razloge njenog nastanka. Bitan podatak izbora frekventnih i prostranih mesta za skulpturu čini i potreba za odstojanjem i određenim vizurama sagledavanja.

Na njima se raspoznaju mesta koja nagoveštavaju jedan odnos čoveka prema njima – najčešće zapažam oblike spremne za dodir ruke, poput rukohvata u rudi-mentarnoj masi oni deluju svojom zategnutošću... Iz ove problematike proizilazi i još jedna za mene vrlo zanimljiva pojava. To su momenti spajanja i razdvajanja oblika. Ja ih uočavam u mnogim organskim i veštačkim fenomenima. Mislim da su oni pri-sutni u mom stvaralačkom radu kao uočeni motiv, a kasnije i kao akcenat skulpture.

Konstatovao sam da izgled oblika nije datost sama za sebe. Taj izgled je rezultat određenih procesualnih događaja i aktivnosti, on je posledica funkcionalnog delo-vanja određenih izabranih i uočenih elemenata. Zbog toga sam preokupiran pro-blemom adekvatne prezentacije predmeta i prizora mog interesovanja. Mislim da je baza problema u rešavanju odnosa statičnog i dinamičnog karaktera. Stoga pojedi-nim statičnim elementima suprotstavljam kontraste dinamiziranih akcenata.

Potreba za rešenjem određenog likovnog problema u trećoj dimenziji je vrlo kompleksan posao. On se uglavnom spontano javlja uz mnoštvo subjektivnih ele-menata koji se unakrsno prožimaju i kao takvi bivaju pokretači vajareve magme. Na ovaj način se otelotvoruje modelovanje, oblikovanje masa, sklapanje istih, rezanje, jednom rečju tranformisanje ili beleženje ideje. Različiti materijali kao što su: glina, gips, metal, poliester, mogu se kombinovati i dovoditi u određeni sklad. Veličina skulptura kreće se od sitne plastike do monumentalnih veličina.

Ovakva dela se prave u zavisnosti od namene pomenutih eksponata i njihove stal-ne postavke, bilo da je reč o slobodnom ili galerijskom prostoru. Moje skulpture su uglavnom građene za prostor. Trajni materijal je za pomenute postavke gotovo


67

neophodan da bi delo fizički postojalo i ostalo na uvid budućnosti. Vredna dela koja nemaju trajnost materijala od kojeg su sazdana zahtevaju, u svakom slučaju, posebnu zaštitarsku brigu, čime im se obezbeđuje postojanost.

Suština je uvek prisutna u stvaralačkom činu i krčenju nepoznatog puta ka cilju. Potrebno je u svemu tome osluškivati vreme, sadevati svoje razloge i svoju opserva-ciju.

Samosvojno delo je za sebe eksponat i poseduje mogućnost podražavanja pro-stora i vremena. Može se analizirati, naučno proučavati, odnosno pratiti kontinui-tet. U prostoru moje, nazovimo, laboratorije nastaju različite sinteze, eksperimenti kao plastični trag lične intime. U izvesnim slučajevima dešavaju se javne prezenta-cije i izložbe.

Materijal nije presudan za vrednovanje, već esencijalni dometi u istraživanjima neobjašnjivog. Mislim da originalnost teme može da predstavlja preduslov za origi-nalno delo. Spoznaja o sebi, moći, afinitetu, snažan događaj, odnosno udar na orga-nizam (bilo kao tuga, ili radost, prijatnost), transponuje se u svesti kao čin, odnosno razlog i predstavlja potrebu da umetnik dočara utisak takvog stanja. Nekakav među-prostor u kojem se pokušavam snalaziti je osetljiv i traži stanje obuzetosti i ekstaze, kao i konstantnost usmerenosti misli na problem koji se rešava, slaganje masa uz dis-kretni asocijativni oblik poražen lomnjavom ili produbljen nadgradnjom.

Moja dela nastaju kontinuirano, gde je svako novo delo proisteklo iz prethod-nog u suštinskom – problemskom smislu. Može, ali i ne mora postojati fizička slič-nost među njima.

Snažan je osećaj kada se permanentna zadatost sprovodi spontano, neusiljeno, kada su u sihronizaciji rad (stvaranje) i misaonost. Mislim da su to stanja u ljud-skoj psihi pojedine radnje transformacije bića u predmete – odnos namene i namere, korišćenje razloga za organizaciju i prohodnost dela.

Teme su ikonografske – kao podsticaj, prvobitni razlog od kojeg se odstupa zave-denošću skulptorskog oblika i vajarske organizacije. Lično tražim kanale pokretlji-vosti, stavljajući u prvi plan organizam, bilo da je animalistički, ili pak ljudski, kao i njegovu metaforičku transformaciju, u znakovnosti. Stvaralac – vajar rešava odre-đenu problematiku (što je i suština bavljenja vajarskim poslom) tako da što dublje pronikne, zađe u esencijalne prostore umetničke transformacije. Vajar čitavim svo-jim bićem pripada miljeu koje je stvorio unutar i oko sebe, koje je nastajalo svesno ili nesvesno, i tako je beležilo stanja svojih emocija. Ta lična stanja se ponekad, od prili-ke do prilike, prenose i na zadate teme.

Takva stanja mogu da nadgrade i unesu nove elemente u opservaciju i korelaciju između autora i likovnog akcenta unutar prostora.

Pratim rad pojedinih simpozijuma („Beli venčac“ Aranđelovac, simpozijum u kamenu u Danilovgradu, Kostanjevici, Cazinu, „Tera“ u Kikindi, „Forma Viva“, „Bakar“ Bor...). Zbog nemogućnosti da se iskažem u pravoj veličini i na adekvatan


68

način, počeo sam da razmišljam o simpozijumima, koji su pre svega bili specijali-zovani i održavani u krajevima i podnebljima bogatim sirovinama (kamen, drvo, glina, bronza) a što je omogućilo umetniku da se realizuje kao stvaralac. Od poče-tka sam shvatio da ima smisla biti samo na onim simpozijumima koji poseduju izu-zetne uslove koje stvaralac nema u svom radnom prostoru da bi se iskazao. Tako sam upoznao veći broj umetnika iz inostranstva sa kojima sam se družio i ostao u dobrim kolegijalnim odnosima. Izdvojio bih samo neke od njih: Stephen Cox (Veli-ka Britanija), Miguel Angel Gonzales (Meksiko), Robert Rayan (Sjedinjene Američke Države), Bruce Garner (Kanada), Kenneth Campbell (Sjedinjene Američke Države), Klaus Muller (Nemačka), Lynn Chadwick (Velika Britanija).

Radeći zajedno, saznanja smo sticali na najvišem profesionalnom nivou, uz eksperimente, razmenu mišljenja i međusobno uvažavanje različitih stilskih i izra-žajnih karakteristika.

Igra u različitim segmentima, sa lavirintom stanja, pomera granice slobode, koja se ponekad pretvara u zatočeništvo, iz kojeg snagom dela i moći stvaraoca nastaje nova (kaljena) energija, koja sa ili bez razuma, želi da proširi frekvenciju umetničkog dela. Umetničke tvorevine koje su nastajale slobodno, bivaju razgolićene temom. One žive plutajuću imaginarnost futurističkog značenja.

Raditi profesionalno svoj posao i u njemu dati maksimum od sebe jeste imati potrebu za nadgradnjom i permanentno živeti na način istinskog stvaraoca, koji treba nepokolebljivo da ima moć apsorbovanja pravih vrednosti, da istražuje, da svoja saznanja o umetnosti prožima sa drugim profesijama, da se obrazuje i proširu-je svoje vidike, da je saučesnik, a po mogućnosti i pokretač novih tendencija ako mu priroda usmerenja to nalaže. Lepo je ako umetnik može da se postavi tako da krči pred sobom prostore u kojima dominiraju optimistička značenja novih proboja ka stvaralačkim „ludostima“, tehnološkim dostignućima, novonastalim materijalima. Stvaralac treba konstantno da se okrepljuje neočekivanim pristupima i šokantnim stanjima koja mogu da izazovu pomeranja granice očekivanog. Lično imam afinite-ta za umetničke akcije, razne koncepte koji obogaćuju, učvršćuju ličnost svakog stva-raoca. Moja dela i njihova samosvojnost razgolićena su svih potreba da se bilo koji atributi klasifikuju, preodenu u začarane prostore, radi lakšeg obrazlaganja – razu-mevanja ili pak proučavanja.

Literatura

1. Halugin : skulpture : Kongresni centar Master Novosadski sajam. Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, 2007.

2. Bošnjak, S., Izložba skulptura i promocija knjige „Oblog” Save Halugina. Subo-tica: Srpski kulturni centar „Sveti Sava”, 2000.


69

Reasons and roots in the third dimension

Summary2

An idea for the execution of a work of sculpture (and – I believe – for other crea-tive associations, as well) is gaining a new space that should materialize as a person-al sign, identifiable issue, sculptor’s view, conception. The sense of having a work of sculpture in progress is an exalted feeling, something of an intimate weighing/pulse-taking of one’s personal freedom when you leave behind a shape-given trace as a syn-thetic assemblage of emotions. I think that I stop working on a sculpture when phys-ical labour begins to threaten the design and perceptive power which guide me to surpass the problem I have undertaken to tackle. Nearly all of my works stay with me to ripen for quite a while, thus exposed to the eye control and to experience extend-ed through work.

I have concluded that the appearance of a shape is not a given fact of itself. The appearance is the result of some processive events and activities, it is the conse-quence of a functional effects coming from particular chosen and detected elements. That is why I am preoccupied with the problem of adequate presentation of the object and the scenes of my interest. I think that the basis of this problem lies in finding the solution for the relation between the static and the dynamic characters. Therefore, it is by some static elements that I counterpose the contrasts of dynamized accents.

My works come into being continually, whereby each new piece is generated from the previous one – in terms of essence, that is the problem tackled. Physical similar-ity between these need not, yet may exist.

The feeling is strong indeed when permanent endeavour is carried out in a spon-taneous, unforced way, when working/creation and reflection are synchronous. Those are, I would say, some states of human psyche which imply acts of transform-ing beings into objects – the relation between function and intention, utilization of a reason in order to organize a piece and make it negotiable.

To perform one’s job professionally and yield one’s best means to feel the need for further advancement and to permanently live in a way of a genuine creator who must unshakably maintain his power to absorb true values, to pursue research, to blend his insights in art with other professions, to keep educating himself and broad-ening his views, to be a co-participant in – and possibly an originator of – new ten-dencies if the nature of his orientation demands so. It is gratifying for the artist if he can take a stance which enables him to blaze trails whereon optimistic meanings prevail and breakthroughs await toward new creative ‘follies’, technological achieve-

2 Integral text of the inaugural speech including bibliography will be published in edition Academy Speeches of VANU


70

ments, novel materials. A creator must constantly invigorate himself through unex-pected approaches and shocking states that may cause the borders of anticipation shift. Personally, I do have affinity for artistic actions, for various concepts enrich-ing and strengthening the personality of any artist. My artworks and their special identity are exposed free from the need to classify any of their attributes or to these up for some spellbound spaces in order to facilitate their explication/understanding or examination.


71

Sažetak1

S obzirom na to da vezivni atomi liganada navedeni u naslovu ovog apstrakta mogu biti sadržani u različitim grupama organskih molekula, radi bliže određenosti ovaj apstrakt će biti prezentovan u sledeće tri tematske celine:

• Kompleksi metala sa derivatima tio/izotiosemikarbazida,• Kompleksi metala sa derivatima pirazola i• Kompleksi metala sa hidrazonima.

Kompleksi metala sa derivatima tio/izotiosemikarbazida

Koordinaciona hemija bidentatnog NS tiosemikarbazida, H2N–NH–C(=S)–NH2, je počela 1934. godine tako da je do danas sintetizovan i proučen vrlo veliki broj nje-govih kompleksa sa većinom prelaznih metala. Za razliku od njega, broj komple-ksa metala sa bidentatnim NN S-alkilizotiosemikarbazidima, H2N1–N2=C3(–SR)–N4H2 (LR, ITSC) čija je koordinaciona hemija počela 40-ak godina kasnije, je mnogo manji i za sada su ograničeni na komplekse Ni(II), Co(III) i Zn(II). Među ovima su najbrojniji kompleksi Ni(II) i to sa S-metilizotiosemikarbazidom (LMe) sa kojim su sintetizovani dijamagnetični kvadratno-planarni [Ni(LMe)2]X2 (X = Cl, Br, I) i para-magnetični oktaedarski kompleksi: [Ni(LMe)2X2] (X = NO3, NCS), [Ni(LMe)2A2]2+ (A = py, pz, H2O) i [Ni(LPr/Bu)2I2]. Sa Co(III) sintetizovan je oktaedarski kompleks [Co(LMe)3]I3, a sa Zn(II) trigonalno-bipiramidalni kompleks [Zn(LMe)2Cl]Cl. Na osnovu rešenih struktura metodom difrakcije X-zraka na monokristalu nađeno je da svi kvadratno-planarni, kao i oktaedarski kompleksi imaju centrosimetričnu struk-turu, koja se u slučaju kompleksa Ni(II) ostvaruje bidentatnom koordinacijom ter-


SINTEZA I STRUKTURE KOMPLEKSA METALA SA HELATNIM N-, O-, S- I

P-VEZIVNIM LIGANDIMA

Akademik Vukadin M. Leovac, redovni član VANU – održana 29. decembra 2014.



72

minalnih atoma azota oba molekula liganda, a u slučaju oktaedarskih kompleksa sa još dva monodentatna liganda u aksijalnim položajima. Ove analize su takođe poka-zale da se ligand koordinuje u imino-formi koja nastaje migracijom atoma vodoni-ka sa terminalne N4H2–grupe na susedni atom azota i da je Ni–N4 veza uvek kraća od Ni–N1 veze.

Za razliku od ITSC, koji se bez izuzetka koordinuju kao bidentatni NN ligan-di, dentatnost njihovih kondenzacionih proizvoda sa karbonilnim jedinjenjima, tj. izotiosemikarbazona se kreće od 2 do 8, među kojima preovladavaju kompleksi sa tridentatnim ligandima različitih setova donorskih atoma. Od kompleksa sa biden-tatnim NN izotiosemikarbazonima do sada su opisani kompleksi Co(II) i Ni(II) sa izotiosemikarbazonima acetona (Lac) i 2-furaldehida, koji daju uglavnom bis(ligand) trigonalno-bipiramidalne (Co), odnosno oktaedarske (Ni) komplekse. Tako, na pri-mer, kompleks Co(II) i Ni(II) sa Lac, opšte formule [M(Lac)2OAc]I, iako su izomorf-ni, ipak nisu izostrukturni, pošto kompleks Co(II) ima trigonalno-bipiramidalnu (OAc - monodentat), a kompleks Ni(II) oktaedarsku strukturu (OAc - bidentat).

Sa stanovišta dentatnosti liganada najveći broj kompleksa je sintetizovan sa tri-dentatnim kondenzacionim proizvodima ITSC i bifunkcionalnih karbonilnih jedi-njenja (aldehidi, ketoni, keto-kiseline i dr.), koja u pogodnom položaju imaju za helataciju atom ligator, najčešće O i N. Među ovim ligandima najpoznatiji je nesupsti-tuisani i supstituisani tridentatni NNO izotiosemikarbazon salicilaldehida (H2Lsal) sa kojim su sintetizovani različiti tipovi mono i bis(ligand) kompleksa. Naime, zah-valjujući deprotonaciji ne samo fenolnog hidroksila, već i deprotonaciji izotioami-dne grupe sa ovim ligandom i nekim trovalentnim metalima (Co, Fe, Cr, V) bilo je moguće dobiti bis(ligand) oktaedarske komplekse katjonskog, neutralnog i anjon-skog tipa. Osim ovih, sa Co(III) i H2Lsal izolovani su i ligand mešoviti mer-oktae-darski kompleksi opštih formula [Co(Lsal)A3]X (A = NH3, py; X = NO3, [CoCl3py]–, ClO4–, BF4–, I3–). Sa Ni(II), Cu(II), VO2+ i MoO22+ ovaj ligand daje mono(ligand) kom-plekse. Ineteresantan je kompleks Cu(HLsal)NO3·H2O kao redak primer hidratne izomerije u jednom kristalu. Kao predstavnike proučenih tridentanih NNN izotio-semikarbazona pomenimo izotiosemikarbazone 2-acetilpiridina (HLap), odnosno 8-hinolinaldehida (HLhin), sa kojima su sa Ni(II) i Cu(II) sintetizovani uglavnom mono(ligand) kompleksi, a sa HLap i Co(III) bis(ligand) kompleksi. U kompleksu [Ni(HLap)2(NCS)2] ligand se koordinuje bidentatno (nekoordinovana NH2-grupa).

Najveći broj kompleksa sa tridentatnim ligandima sintetizovan je netemplatnom metodom. Međutim, bis(tridentatni) okataedarski kompleksi sa izotiosemikarbazo-nom pirogrožđane kiseline (H2Lpir) opšte formule [M(HLpir)2]·3H2O (M = Co(II), Ni(II), Mn(II), Zn(II)) dobijeni su templatnom reakcijom MeOH rastvora acetata metala, S-metilizotiosemikarbazid-hidrogenjodida i Na-piruvata.

Za razliku od kompleksa metala sa tridentatnim izotiosemikarbazoni-ma, kompleksi sa tetradentatnim izotiosemikarbazonima dobijeni su templat-


73

nom sintezom. Pri tome su dobijeni kompleksi sa dva principijelno različita tipa tetradentatnih helata, od kojih jedan nastaje kondenzacijom tridentatnih izotiose-mikarbazona sa istim ili sličnim karbonilnim jedinjenjem, a drugi tip reakcijom acetil/acetonilacetona sa 2 mol ITSC u prisustvu odgovarajućeg metala. Sa hemij-skog aspekta među ovim kompleksima posebno su zanimljivi kompleksi koji nasta-ju u reakciji npr. koordinovanog H2Lsal sa 2-piridinaldehidom, odnosno 2-(dife-nilfosfino)benzaldehidom, s obzirom na to da in situ nagrađena azometinska –N4=CH– veza podleže adiciji alkoksi-grupe, što rezultira nastajanjem kompleksa sa mono-ili dianjonom tetradentatnih ON3, odnosno ON2P liganada. Nema sumnje da su među tetradentatnim ITSC ligandima najzanimljiviji bis(izotiosemikarbazoni) acetilacetona koji u trianjonskoj formi daju stabilne Fe(IV) komplekse čak i u prisu-stvu jodida. Isti ligandni sistem sa Ni(II) daje dijamagnetične kvadratno-planarne komplekse, koji u EtOH/NH3 rastvoru prelaze u stabilne paramagnetične dinuklear-ne Ni(III) komplekse, sa oktadentatnim (N8) ligandom koji nastaje povezivanjem dva monomera preko Cγ-atoma. Osim navedenih, sintetizovani su i proučeni komple-ksi metala i sa bis(izotiosemikarbazonom) 2,6-diacetilpiridina (H2dap(ITSC)2), koji se najčešće ponaša kao pentadentatni (N5) ligand, dajući komplekse pentagonalno-bipiramidalne strukture. Neočekivani načini koordinacije ovog liganda su nađeni u slučaju kompleksa Ni(II) i Cu(II, I). Naime, templatnom reakcijom [Ni(LMe)2]I2 i dap u MeOH nastaje pseudo kvadratno-piramidalni kompleks u kojem monoanjon H2dap(ITSC)2 ima umanjenu (N4) dentatnost uz koordinaciju jednog ITSC ostatka samo preko N2 atoma. Raznolikost načina koordinacije ovog liganda je nađena i u dva kompleksa Cu(II,I) formula [CuII(H2dap(ITSC)2)(py)Cl2] i [CuII2CuI6(m-dap(ITSC)2)(m-Br8)Br2]. U monomernom oktaedarskom kompleksu ligand se koordinuje tri-dentatno, tj. preko piridinskog i oba azometinska atoma azota. U oktanuklearnom CuII2CuI6 kompleksu atomi CuII koji čine terminalne delove oktanuklearne struk-ture, se nalaze u kvadratno-piramidalnom okruženju četiri atoma azota helatnog liganda u akvatorijalnoj ravni i atoma broma u apikalnom položaju. Monodentatno koordinovan ITSC lanac za atom CuII ulazi u mostovnu vezu sa susednim CuI preko atoma sumpora. Na kraju, važno je pomenuti da u reakciji Cu(NO3)2 sa tiosemikar-bazonom 2-(difenilfosino)benzaldehida dolazi do redukcije CuII u CuI i nastajanja tetraedarskog bis(ligand) kompleksa u kojem se jedan molekul liganda koordinuje na uobičajeni PNS način, a drugi samo preko atoma fosfora, što predstavlja po našem znanju jedini primer odsustva koordinacije atoma sumpora kod tiosemikarbazona.

Kompleksi metala sa derivatima pirazola

Prvi kompleksi sa derivatima pirazola sintetizovani u našoj laboratoriji bili su tetraedarski kompleksi Cu(II) i Hg(II) sa 4-acetil-3(5)-amino-5(3)-metilpirazolom (Hpz1) opšte formule [M(Hpz1)2Cl2], koji je neočekivano dobijen u reakciji S-meti-


74

lizotiosemikarbazid-hidrogenjodida i acetilacetona u vodeno-alkalnoj sredini. U ovim kompleksima Hpz1 je koordinovan monodentatno i to preko „piridinskog“ atoma azota. Osim ovog uobičajenog načina koordinacije isti ligand se može koor-dinovati i na bidentatno-mostovni način u monoanjonskoj formi preko oba atoma azota, kao što je to slučaj u dimernim kompleksima Pt(II) i Zn(II) formula [Pt(m-pz1)Cl(dmso)]2 i [Zn(m-pz1)(Hpz1)OAc]2. Za 3,5-dimetil-1-karboksamid- (Hpz2), 1-kar-boksamidin- (pz3), 1-tiokarboksamid- (Hpz4) i 1-hidroksimetil-pirazolom (Hpz5) karakteristični su za Hpz2 i pz3 NN, a za Hpz4 i Hpz5 endobidentatni NS, odnosno NO način koordinacije uz formiranje petočlanog metalocikla. U slučaju Hpz4 izu-zetak je kompleks Co(III) sa deprotonovanom formom liganda [Co(pz4)3] u kojem je ligand, umesto preko atoma sumpora, koordinovan preko atoma azota tioami-dne grupe, kao i kompleks [HgCl2(Hpz4)2] u kojem je ovaj ligand koordinovan samo preko atoma sumpora. U slučaju Hpz2, Hpz4 i Hpz5 nađene su tokom kom-pleksiranja interesantne reakcije degradacije, odnosno eliminacije karboksamidne/ tiokarboksamidne/hidroksimetil grupe, uz nastajanje kompleksa sa 3,5-dimetilpira-zolom (Hdmp). Tako, npr, u reakciji CuCl2, odnosno CuBr2 sa Hpz2 i Hpz4 u etano-lu nastaju kompleksi [CuCl2(Hdmp)2], odnosno [Cu(m-Br)(pz2)(Hdmp)]2, a u reakciji [Zn(NH3)4]2+ sa Hpz4 nastaje trinuklearni kompleks [Zn3(Hdmp)2(m-dmp)4(NCS)2]. Nesumnjivo najznačajnija reakcija proučavanih derivata pirazola je reakcija koja se odigrava između Hpz1 i trietilortoformata u prisustvu Co(II), Ni(II), Cu(II) i Zn(II) koja rezultira nastajanjem kompleksa sa in situ neočekivano formiranog tridentat-nog ON2 novog liganda formamidinskog tipa, N,N1-bis(4-acetil-5-metilpirazol-3-il)formamidinom, sa neekvivalentno koordinovanim ostacima pirazola.

Sa stanovišta geometrijske strukture (izomerije) interesantan je neutralni bis(ligand) kompleks Ni(II) sa monoanjonom bidentatnog NS 1,3-difenilpirazol-4--karboksaldehid tiosemikarbazonom koji ima cis–deformisanu kvadratno-planarnu strukturu. Važno je, takođe, pomenuti da jedan polimerni kompleks CuCl2 sa tri-dentatnom NOS Šifovom bazom derivatom 5-okso-3-fenil-3-pirazolin-4-karboksal-dehida i tiosemikarbazida pokazao signifikantno veću citotoksičnost i od cisplatine.

Kompleksi metala sa hidrazonima

Dentatnost proučavanih hidrazonskih liganada kreće se od 2 do 5 i među njima su najbrojniji kompleksi sa tri- i pentadentatnim ligandima. Od kompleksa sa bidentatnim ligandima po svojoj strukturi izdvaja se polimerni tricentarski mešo-vito valentni CuII-CuI2 kompleks koji nastaje u reakciji CuBr2 sa bidentatnim NO 1-naftoilhidrazonom acetona. U ovom kompleksu CuII se nalazi u centrosimetrič-nom okruženju dva bidentatna hidrazonska molekula u ekvatorijalnoj ravni i dva Br– liganda u aksijalnim položajima vezane za trigonalno-planarne Cu(I) atome.


75

Sa stanovišta setova donorskih atoma tridentatnih hidrazonskih liganada proučavani su ligandi sa O2N, ON2 i PNO donor setovima. U O2N ligande spadaju 1-naftoilhidrazoni benzoil- i acetilacetona, p-hidroksibenzoilhidrazon salicilaldehi-da, te Žirar-T hidrazoni salicilaldehida i piridoksala. Zajedničko za ove ligande je da sa metalima grade jedan petočlani (hidrazidni) i drugi šestočlani metalocikl, koji se u zavisnosti od uslova sinteze (pH) mogu koordinovati ne samo u neutralnoj i mono-, već i u dianjonskoj formi. Tridentatni ON2 hidrazoni saliciliden- (SALAG) i pirido-ksiliden-aminogvanidin (PLAG) sa Cu(II) i VO2+ daju mono(ligand) komplekse, a sa Co(III) i bis(ligand) komplekse. Treba reći da u kompleksu [{Cu(PLAG)py}2](NO3)4 PLAG ima uvećanu dentatnost, s obzirom na to da u koordinaciji, osim atoma kiseo-nika fenolnog hidroksila, atoma azota azometinske i gvanido grupe, učestvuje i atom kiseonika hidroksimetil-grupe u ulozi mosta. Takođe, tridentatni ON2 1-adaman-toilhidrazoni 2-acetilpiridina i di(2-piridil)ketona sa Cu(II) daju kako monomerne, tako i dimerne kvadratno-piramidalne komplekse koordinujući se u neutralnoj ili monoanjonskoj formi. Neki od ovih liganada pokazali su značajnu biološku aktiv-nost koja se povećava nakon kompleksiranja.

Sa monoanjonom tridentatnog PNO 1-adamantoilhidrazona 2-(difenilfosfino)-benzaldehida i Pt(II) i Pd(II) sintetisani su neutralni kvadratno-planarni komple-ksi, pri čemu je kompleks Pt(II) pokazao citotoksičnost prema Hep2 ćelijama upore-divu sa oksalilplatinom.

Od kompleksa sa tetradentatnim hidrazonima pomenimo oktaedarski trans-(NH3)2 kompleks Co(III) sa dianjonom tetradentatnog N2O2 bis(4-metoksi-benzoil-hidrazonom) 2,3-butandiona.

Pentadentatni hidrazoni kao kondenzacioni proizvodi 2,6-diacetilpiridina i semiokamazida, odnosno Žirar-T reagensa sa metalima najčešće grade pentago-nalno-bipiramidalne komplekse sa N3O2 setom donorskih atoma u ekvatorijalnoj ravni i dva monodentatna liganda u aksijalnim položajima.

U koordinacionoj hemiji i ove klase liganada nađene su reakcije koje su dale neočekivane proizvode. Kao prvi primer navedimo reakciju MeOH rastvora CuCl2 koji sa Žirar-T reagensom i acetilacetonom (Hacac), umesto kompleksa sa tridentat-nim Žirar-T hidrazonom acetilacetona, daje smešu tri kompleksa: dimerni kvadra-tno-planarni [Cu(3,5-dmp)Cl2]2, 2[Cu(3,5-dmp)2Cl2]·[Cu(acac)2] i [Cu(acac)2]. Drugi primer je reakcija Me2CO rastvora Cu(NO3)2 sa 1-adamantoilhidrazonom di(2-piri-dil)ketona koja daje dva proizvoda, centrosimetrični oktaedarski dinitrato-bis(1-adamantoilhidrazon acetona-κ2-N,O)bakar(II) i oktaedarski bis(di-2-piridilmetan-diol-κ3-N,O,N)bakar(II) nitrat dihidrat.


76

Literatura

1. Leovac, V., Babin, M., Canić, V., Gerbeleu, N. V. (1980). Darstellung und Eigenschaften der Ni(II) Komplexe mit S-Methylthiosemicarbazid, Z. Anorg. Allg.. Chem. 471: 227–232.

2. Leovac, V. M., Češljević, V. I. (1987). SynthesisandcharacterizationofNi(II), Co(II), Mn(II) andZn(II) complexeswithpentadentate ligand 2,6-diacetylpy-ridine bis(S-methylisothiosemicarbazone), TransitionMet. Chem. 12: 504–507.

3. Leovac, V. M., Češljević, V. I., Galešić, N. (1988). Synthesis, crystalandmolecu-larstructureandspectraof S-methyl-N(1)-salicylidene-N(4)-a-methoxypicolyl-isothiosemicarbazido-nickel(II), Polyhedron. 7: 2641–2647.

4. Leovac, V. M., Ivegeš, E. Z., Galešić, N., Horvatić, D. (1989). Thecomplexe-sof UO2(II) with S-methyl-1,4-bis(salicylidene)isothiosemicarbazide (H2L): [UO2(L)A] (A = MeOH, EtOH, DMF). Crystalstructureof [UO2(L)DMF], Inorg. Chim. Acta. 162: 277–280.

5. Leovac, V. M., Herak, R., Prelesnik, B., Niketić, S. R. (1991). Synthesisand-structureofm-oxo-bis{[pentane-2,4-dionebis(S-methylisothiosemicarbazo-nato-k2N,-NII)(3-)]iron(IV)}, J. Chem. Soc. DaltonTrans.: 2295–2299.

6. Leovac, V. M., Ribár, B., Argay, Gy., Kálmán, A., Brčeski, I. (1996). Synthe-sisand X-raycrystalstructureofthefirstphosphorus-bondedthiosemicarbazi-decomplex: [2-(diphenylphosphino)benzaldehydethiosemicarbazonato(1-)] pyridine-nickel(II)-nitrate, J. Coord. Chem. 39: 11–19

7. Jovanović, Lj. S., Leovac, V. M., Popsavin, M. M., Češljević, V. I., Bjelica, L. J. (1997). Synthesis, spectroscopicandvoltammetriccharacterizationofNi(II) andNi(III) complexeswithtetra- andoctadentate pentane-2,4-dione-bis(S-methylisothio semicarbazone)-derivedligands, J. Serb. Chem. Soc. 62: 481–494.

8. Argay, Gy., Kálmán. A., Párkányi, L., Leovac, V. M., Brčeski, I. D., Radivojša, P. N. (2000). Synthesisandstudyofthefirstthiosemicarbazide-derivedcopper(I) complexes. Crystalstructureof[2-(diphenylphosphino) benzaldehydethiosemicarbazonato(1-)]copper(I)-nitrate-methanolsolvate, J. Coord. Chem. 51: 9–19.

9. Leovac, V. M., Jevtović,V. S., Jovanović, Lj. S., Bogdanović, G. A. (2005). Metal-complexeswithSchiff-baseligands – pyridoxalandsemicarbazide – basedderi-vates, J. Serb. Chem. Soc. 70: 393–422 (Review).

10. Rodić, M. V., Leovac, V. M., Jovanović, Lj. S., Vojinović Ješić, Lj. S., Divjako-vić, V., Češljević, V. I. (2012). Synthesis, structuresandelectrochemicalproper-tiesofcobalt(III) complexeswith 2-acetylpyridine S-methylisothiosemicarba-zone, Polyhedron. 46: 124–132.

11. Hergold-Brundić, A., Kaitner, B., Kamenar, B., Leovac, V. M., Ivegeš, E. Z., Juranić, N. (1991). Synthesisandcrystalstruc-turesof 3-amino-4-acetyl-5-met-


77

hylpyrazole (L) andofthetetrahedralcomplexes ZnL2(NO3)2and ML2Cl2 (M=-Cu(II), Hg(II)), Inorg. Chim. Acta. 188: 151–158.

12. Kukushkin, V. Yu., Aleksandrova, E. A., Leovac, V. M., Ivegeš, E. Z., Bel-sky, V. K., Konovalov, V. E. (1992). Dehydrohalogenationanddimericcom-plexformationproceededatthesolid-phaseheatingoftrans-[Pt(3-methyl-4--acetyl-5-aminopyrazole)(dimethylsulphoxide)Cl2]. X-raystructureofthe di-m-N1,N2-(3-methyl-4-acetyl-5-amino pyrazolate)bis(dimethylsulphoxide) dichlorodiplatinum(II), Polyhedron. 11: 2691–2696.

13. Mészáros Szécsényi, K., Leovac, V. M., Jaćimović, Ž. K., Češljević, V. I., Kovács, A., Gál, S. (2001). Characterizationandthermaldecompositionofzinc(II) com-plexeswith di- andtrisubstitutedpyrazoles, J. Therm. Anal. Cal. 63: 723.

14. Mészáros Szécsényi, K., Leovac, V. M., Češljević, V. I., Kovács, A., Pokol, G., Argay, Gy., Kálmán, A., Bogdanović, G. A., Jaćimović, Ž. K., Spasojević-deBi-re, A. (2003). Reactionofcopper(II) with 1-carboxamide-3,5-dimethylpyrazo-le, 1-carboxamidine-3,5-dimethylpyrazole, 4-acetyl-3-amino-5-methylpyra-zole and 5-amino-4-carboxamide-1-phehylpyrazole, Inorg. Chim. Acta. 353: 253–262.

15. Mészáros Szécsényi, K., Leovac, V. M., Jaćimović, Ž. K. And Pokol, G. (2003). “TransitionmetalcomplexeswithpyrazolebasedligandsPart 15. Cobalt(III)-, Nickel(II)-andcopper(II8-complexes with 3,5-dimethyl-1-thiocarboxamide-pyrazole”, J. Therm. Anal. Cal. 74: 943–952.

16. Kovacs, A., Mészáros Szécsényi, K., Leovac, V. M., Tomić, Z. D., Pokol, G. (2007). Synthesisunderself-controlledreactionconditions: Reactionoftetraam-minezinc(II) chloridewith 3,5-dimethyl-1-thiocarboxamide pyrazole, J. Orga-nomet. Chem. 692: 2582.

17. Leovac, V. M., Bombicz, P., Mészáros Szécsényi, K., Joksović, M. D. (2007). Copper(II) complexeswithreducedSchiffbase: Synthesis, spectroscopic, ther-mal, X-ray, andcytotoxicstudiesofnovelcopper(II) complexeswithanarylpyra-zole ligand, Austr. J. Chem. 60: 615–620.

18. Holló, B., Tomić, Z. D., Pogany, P., Kovács, A., Leovac, V. M., Mészáros Széc-sényi, K. (2009). Synthesis, structural, DFT andthermalstudiesofcadmium(II) halidesandzinc(II) chloridecomplexeswith 3,5-dimethylpyrazole-1-carboxa-midine, Polyhedron 28: 3881–3889.

19. Leovac, V. M., Bogdanović, G. A., Jovanović, Lj. S., Joksović, L., Marković, V., Joksović, M. D., Denčić, S. M., Isaković, A., Marković, I., Heinemanne, F. W., Trifunović, S., Đalović, I. (2011). Synthesis, characterizationandantitumo-ractivityofpolymericcopper(II) complexeswith thiosemicarbazones of 3-met-hyl-5-oxo-1-phenyl-3-pyrazolin-4-carboxaldehyde and 5-oxo-3-phenyl-3--pyrazolin-4-carboxaldehyde, J. Inorg. Biochem. 105: 1413–1421.


78

20. Leovac, V. M., Bjelica, L. J., Jovanović, Lj. S., Chundak, S. Yu. (1986). Comple-xesofiron(III) withbenzoylacetone 1-naphthoylhydrazone, Polyhedron 5: 983–990.

21. Herak, R., Prelesnik, B., Leovac, V. M., Chundak, S. Yu. (1991). Structu-reoftrans-diammine[2,3-butanedione bis(4-methoxybenzoylhydrazonato)]cobalt(III) nitratemonohydrate, ActaCryst. C47: 1408–1411.

22. Kapor, A., Ribár, B., Leovac, V. M., Argay, Gy., Kálmán, A., Chundak, S, Yu. (1996). X-raycrystalstructureof a catena-polybromo(acetone-1-naphthoylhy-drazone) copper(II)-copper(I) complex, J. Coord. Chem. 38: 139–144.

23. Ivanović-Burmazović, I., Bacchi, A., Pelizzi, G., Leovac, V. M., Anđelković, K. (1998). Cu(II), Ni(II) andFe(III) complexeswith 2’,2’’’-(2,6-pyridindiyldiet-hylidene)dioxamo-hydrazidein a mono anionic form. Thecrystalstructureof aqua-2’,2’’’-(2,6-pyridindiyldiethylidene) dioxamohydra zidecopper(II) perch-lorate, Polyhedron 18: 119–127.

24. Lalović, M. M., Jovanović, Lj. S., Vojinović-Ješić, Lj. S., Leovac, V. M., Češljević, V. I., Rodić, M. V., Divjaković, V. (2012). Synthesis, crystalstructures, andelec-trochemicalcharacterizationsoftwooctahedraliron(III) complexeswithSchiff-baseofpyridoxalaminoguanidine, J. Coord. Chem. 65: 4217–4229.

25. Vojinović-Ješić, Lj. S., Novaković, S. B., Leovac, V. M., Češljević, V. I. (2012). TransitionmetalcomplexeswithGirardreagentsandtheirhydrazones-review, J. Serb. Chem. Soc. 77: 1129–1155.

26. Leovac, V. M., Rodić, M. V., Jovanović, Lj. S., Joksović, M. D., Stanojković, T., Vujčić, M., Sladić, D., Marković, V., Vojinović-Ješić, Lj. S. (2015). Transition metal complexes with 1-adamantoyl hydrazones — cytotoxic copper(II) com-plexes of tri- and tetra-dentate pyridine chelators containing an adamantane ring system, Eur. J. Inorg. Chem.: 882–895.


79

Syntheses and structures of metal complexes with chelate N-, O-, S- and P-bonding ligands

Summary2

The metal complexes with ligands derivatives of thio/isothiosemicarbazide, pyra-zole and hydrazones of various denticity are described. It was found that, in con-trast to thiosemicarbazide and thiosemicarbazone which in coordination regular-ly use sulfur atom as one of the ligators, their S-alkyl derivatives, instead of sulfur use nitrogen of the isothioamid group. This difference in coordination mode of thio- and isothiosemicarbazide derivative substantially changes the electronic and, hence, chemical structure and reactivity of the thioamide group, i.e. easiness of deprotona-tion and condenzation of terminal NH2- group at tridentate isothiosemicarbazones, addition of alcoxy group to in situ formed –N4=CH– group and stabilization of high-er oxidation states of some metals (Fe(IV), Ni(III)). Neutrally coordinated isothio-semicarbazide fragment is always in imino-form as a result of prototropic tautomer-ia, i.e. transition of the hydrogen atom from the N4H2-group to the neighbouring nitrogen atom.

In view of coordination mode a great versatility was recorded at usually pen-tadentate (N5) bis(isothiosemicarbazone) 2,6-diacetylpyridine, which can be coordi-nated asymmet-rically as tetradentate (N4 and N3S) and symmetrically as tridentate (N3) ligand. The bis(ligand) complex of Cu(I) with 2-(diphenylphosphino) benzalde-hyde is also known in which one molecule of this tridentate PNS ligand is coordinat-ed via phosphorus atom only.

The unexpectedly obtained 4-acetyl-3-amino-5-methylpyrazole is usually coordi-nated in the monodentate way (through „pyridine“ nitrogen); also, there are exam-ples of complexes in which this ligand is coordinated in a bridge-bidentate (NN) deprotonated form. This pyrazole derivative in the presence of triethylortoformate on the matrix of some M2+ ions forms the complexes with the tridentate N2O for-mamidyne ligand. The 1-substituted derivatives of pyrazole (carboxamide, thiocar-boxamide, carboxamidine, etc.) are coordinated as bidentate ligands in neutral and deprotonated forms, while under suitable experimental conditions they participate in reactions of elimination of the fragment bound to N1 with formation of the com-plex with 3,5-dimethylpyrazole.

The metal complexes with polydentate hydrazones with the following donor sets: NO, NO2, N2O, PNO, N2O2 and N3O2. are also synthesized. With the excep-tion of hydrazones of salicylidene and pyridoxilydene-aminoguanidine, and 2,6-dia-



80

cetylpyridine bis(semiocamazide), other hydrazones were of acylhydrazone type, i.e. aroyl/adamantoyl, and Girard-T hydrazones of mono- and dicarbonyl compounds. Some of the synthesized complexes, beside their interesting structural characteris-tics, have also shown a remarcable biological activity.


81

Sažetak1

Uvod

Cilj ovoga saopštenja je da inicira razmišljanja i aktivnosti, suprotstavljanje mišljenja, donošenje domaćih i međunarodinih pravnih i tehničkih propisa i pro-jekata u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije – biomase, solarne enegi-je, malih vodotokova, vetra, geotermalne energije u Vojvodini/Srbiji, te da doprinese očuvanju životne sredine i obrazovanju stručnih kadrova i podizanja opšteg znanja stanovništva u Vojvodini/Srbiji.

Opšte je poznato da je u toku zagrevanje zemljinog omotača, praćeno smanje-njem padavina u Evropi, pa i u Vojvodini i Srbiji. U Vojvodini je tokom četvrte dece-nije XX veka oko 50% površina imalo padavine manje od 550–600 mm, a 50% od 600–650 mm. Tokom devete decenije na 70% površina u Vojvodini bilo je manje od 550 mm padavina, a na 30% je bio 550–600 mm. Ako se taj trend nastavi, 2050. godi-ne od Subotice do Čačka biće zona suša, od Čačka do Niša biće zona umereno jakih suša, a južno od Niša biće područje sa jakim sušama (Gvozdenac, D., Tešić, M. et al. 2013). Naučnici raznih struka prihvatili su stav da bi jedino rešenje za sprečavanje toga scenarija na zemlji bilo veće korišćenje obnovljivih izvora energije, potpomo-gnuto merama energetske efikasnosti.

Posledice naftne krize 1973. godine su, između ostalog, sledeće:• pojačano je istraživanje novih nalazišta nafte i gasa, čak i u arktičkom krugu;


ZADATAK ZA XXI VEK – KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

POTPOMOGNUTO MERAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Akademik Miloš Tešić, redovni član VANU – održana 13. marta 2014.



82

• veći interes za obnovljive izvore energije (OIE), a specijano za solarnu energiju i energiju vetra i biomasu;

• postepen prelazak sa nafte na druge energente za potrebe kućnog grejanja; • formiranje strateških rezervi na nivou država;• razvijanje programa energetske efikasnosti;• preseljenje energetski zahtevnih tehnologija iz razvijenih zemalja u zemlje u

razvoju;• promene u industriji automobila i traktora, radi smanjenja utroška energije;• popularizovanje masovnog transporta u gradovima;• osnivanje International Energy Agency – IEA.

Važne odluke u Srbiji 2006. i 2007. godine

Zemlje jugoistočne Evrope, među njima i Srbija, i zemlje Evropske unije su 2006. godine započele (na osnovu Atinskog memoranduma iz 2002) proces stvaranja Ene-rgetske zajednice (Energy Community), sa ciljem poboljšanja ekoloških standarda, te ekonomske i društvene dobrobiti u regionu. Srbija je ratifikovala Kjoto (Kyoto) protokol 2007, a on se u nekim zemljama primenjuje od 2005. godine.

Direktiva Evropske unije (EU) 2009/28/C – zadaci za XXI vek

Usvojena je Mapa puta za obnovljivu energiju u XXI veku. Obavezni ciljevi do 2020. u odnosu na 1990. godinu (Anonim 2009):

• 20% energije iz OIE prosek za celu EU do 2020. godine. Cilj za Srbiju je 27% iz OIE,

• 20% smanjenje štetnih izduvnih gasova sa efektom staklene bašte, • 20% povećanje energetske efikasnosti, • u sektoru saobraćaja cilj do 2020. godine – 10% ukupno potrošenog goriva treba

da bude iz bio-goriva.

Svaka zemlja treba da uradi Nacionalni energetski plan za proizvodnju i kori-šćenje OIE, prema upitniku sa jedinstvenom formom, i da usvoji te odredbe. Treba usvojiti postupak i ostvariti garantovanje porekla goriva. Države članice podnose izveštaj Komisiji za monitoring Evropskog parlamenta svake dve godine počevši od 2012. godine. Posebnu pažnju treba obratiti na uticaj bio-goriva na cene hrane. Godi-ne 2018. biće prezentirana Mapa puta za period posle 2020.


83

Cena električne energije

Prodajna cena električne energije u Srbiji je najniža u Evropi. Podaci iz tabela za 2012. (Gvozdenac, D., Tešić, M. et al. 2013): Srbija 0,05 €/kWh, Makedonija 0,07; BiH 0,07; Crna Gora 0,10; Hrvatska 0,11; Bugarska 0,08; Estonija 0,10; Rumunija 0,11 itd. Slovenija 0,14; Češka 0,15, Slovačka 0,17, Mađarska 0,17, Nemaka 0,25, Danska 0,30 €/kWh. Iz takve cene ne mogu se odvojiti sredstva za podsticanje i izgradnju ni kon-vencionalnih izvora za zamenu starih električnih centrala, a kamoli za izgradnju postrojenja na OIE. Od 2014. u računima za električnu energiju u Srbiji pojavlju-je se stavka „Naknada za povlašćene proizvođače iz OIE“ koja inosi 0,081 din/kWh. Trebalo bi da se ta (mala) sredstva koriste za podsticanje proizvođača iz OIE, a to je nedovoljno za ozbiljno podsticanje proizvodnje OIE.

Proklamacije i realizacije

Bitne novosti u Srbiji u oblasti korišćenja OIE, proklamovane 2007. godine (Gvoz-denac, D., Tešić, M., et al. 2013): „Pozitivan efekat Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2012. godine, između ostalog, biće: 24.000 novih radnih mesta u Srbiji, a od toga:

• 18.000 na projektovanju i proizvodnji postrojenja OIE,• 4.000 radnika na održavanju novoizgrađenih postrojenja OIE, • 2.000 radnika u pratećim delatnostima. Bar polovina toga broja biće ostvarena

u Vojvodini (oko 14.000).“

Šta je od toga realizovano do kraja 2013? Zanemarljivo malo.

Potreba za obrazovanjem stručnih kadrova i stanovništva za korišćenje OIE

U vezi sa proklamovanim brojkama o unapređenju korišćenja OIE je i pitanje koje smo postavljali 2007, 2012. i 2013. godine: Ko će zaposliti tih 24.000 ljudi u Srbiji?

Za zapošljavanje 24.000 ljudi prvo treba u toj oblasti osposobiti bar 2% od pome-nutog broja, a to znači “napraviti” 500 stručnjaka. Već sedam godina u Vojvodini nisu preduzete delotvorne akcije ka tom cilju (izuzetak su povremene akcije Pokra-jinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Privredne komore Vojvodi-ne, Privredne komore Srbije i lista Danas). Nameće se pitanje, ako 2008. nismo imali deset stručnjaka, da li će ih za deset godina – 2018. u Srbiji biti 50 puta više – 500? U Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije Republike Srbije u skla-du sa obrascem predviđenim direktivom 2008/29/EZ iz 2013. godine, nismo naišli ni na naznaku odgovora na to pitanje.


84

Ko je prihvatio zadatak u Vojvodini

Srednje škole – tehničke i poljoprivredne od školske 2010/2011. godine imaju više smerova na kojima se uči koišćenje OIE. Univerzitet u Novom Sadu ima akreditova-ne programe na Fakultetu tehničkih nauka, Poljoprivrednom fakultetu, Prirodno-matematičkom fakultetu. Postoje programi i studije koje su finansirali Pokrajinski sekretarijati za nauku i za energetiku. U Vojvodini se poslednjih sedam-osam godi-na organizuje svake godine po pet ili šest naučno-stručnih skupova iz oblasti kori-šćenja OIE.

Šta je povoljno okruženje za OIE?

Odnosi cena goriva i energije treba da su usklađeni prema kriterijumima energet-ske i eksploatacione vrednosti. Treba da postoji kompleks usklađenih zakona, pra-tećih propisa i standarda, da postoje podsticajne mere, ali i kaznene mere. Kao vid podsticaja treba ustanoviti i odgovarajuće poreske olakšice, te fondove za sufinansi-ranje od strane države, institucija i privrednika. Treba da postoje institucije koje efi-kasno rade, pre svega u državnoj upravi, da mnogo kvalitetnije i šire bude informi-sanje i obrazovanje stanovništva. Preduslov za to je, između ostalog, i da stručni saradnici i savetnici u ministarstvima i sekretarijatima i opštinskim službama upoz-naju dostignuća u zemljama u kojima je korišćenje obnovljivih izvora nekoliko dece-nija ispred Srbije. Sređena i uređena, uspešna država to može da omogući svojim sta-novnicima. To je ”stari” uslov za prijem u EU, koji se već godinama u Srbiji opstruiše i simulira, a ne radi se ozbiljno na njegovom uvođenju u praksu i život. Dokaz za to su broj i snaga instaliranih postrojenja za proizvodnju OIE u Srbiji.

Broj i instalirane električne snage kogenerativnih postrojenja na bio-gas u Srbi-ji i okolnim zemljama (Gvozdenac, D., Tešić, M. et al. 2013) 2012. godine su: Srbija 4 (4 MW), Hrvatska 6 (9 MW), Rumunija 4 (3MW), Grčka 7 (40 MW), Bugarska 0 (0 MW), Slovenija 18 (18MW), Mađarska 46 (37 MW). U navedenim zemljama postoje dobri klimatski uslovi za proizvodnju biomase i dosta otpada za bio-gas, ali i nedo-statak odgovarajućih dobro usklađenih propisa i podsticaja, nedostatak kvalitetnih političkih odluka.

Veoma smo skeptični u pogledu mogućnosti ostvarenja ciljeva korišćenja OIE do 2020. u Vojvodini i Srbiji. Malo-malo pa pročitamo da Srbija ne koristi fondove EU jer nema spremne projekte u oblasti zaštite životne sredine, energetike i poljoprivre-de. Upravo to su oblasti koje su involvirane u predstojeće zadatke Akcionog plana za korišćenje OIE, a na šta se ukazuje u celom ovom materijalu.

Za nabavljanje svih dozvola za izgradnju postrojenja za OIE u Srbiji treba bar 2 godine, što uz dodatne prepreke odvraća investitore. Januara 2015. najavljeno je da će od marta-aprila 2015. taj rok biti 2 meseca, ali se i upozorava na činjenicu da će


85

na početku biti neiskustva i dužih čekanja. Posle 2010. godine bilo je organizovano više skupova posvećenih korišćenju OIE, uz učešće eksperata iz drugih država, ali i o uvođenju podsticanja OIE u Srbiji. Naši vodeći državni službenici i predlagači odlu-ka u malom broju učestvuju na tim skupovima, a u svome radu ne sprovode ono što su čuli na tim skupovima. Donosioci odluka ne prepoznaju značaj proizvodnje ene-rgije iz OIE, odnosno značaj doprinosa očuvanja životne sredine.

Između Istoka koji preko gasifikacije uvodi u dužničko ropstvo, i Zapada koji svojim ekološkim standardima drastično podiže cenu investicija u elektroenerget-ski sistem, nalazi se Srbija koja očigledno neće moći da ima i jare i pare, pošto je već sada jasno da u isto vreme nije moguće imati poklonjene, domaće izvore gasa i nafte uz rudnu rentu od tri posto i novac za investiije u nove elektroenergetske objekte i otkup struje iz OIE.

Situacija u državama članicama EU i Srbiji

S obzirom da se u Vojvodini nalazi najviše rezervne energije u biomasi, ukaza-ćemo na situaciju sa biomasom. Uvažava se da su postrojenja za korišćenje biomase (bio-gasa) u energetske svrhe izvori čiste energije, ali i prečistači i oplemenjivači veli-kih količina zagađivača životne sredine.

Postoje zakoni o biomasi i prateći propisi koji propisuju da elektroprivreda mora da preuzme sve količine električne struje proizvedene iz obnovljivih izvo-ra; određene su podsticajne cene; postoji obavezujuća dugoročna zakonska regula-tiva u oblasti gazdovanja otpacima i obnovljivim izvorima energije. Propisi nisu usklađeni, a podsticajne cene u Srbiji obeshrabruju potencijalne investitore. Nasu-prot tome, gasni lobi u Srbiji je veoma jak, pa stalno ističe prednosti uvoznog gasa, a zanemaruju se koristi od sticanja znanja i iskustava iz sopstvene proizvodnje i eksploatacje postrojenja na biomasu. Osim toga, treba uvažavati razlike koje posto-je u ravničarskom delu zemlje – Vojvodini i malim gazdinstvima u brdsko-planin-skom delu u centralnoj Srbiji.

Vojvodina treba da:

• Ima kompetentnu stručnu instituciju za projektovanje i vrednovanje postroje-nja, te diseminaciju informacija o korišćenju OIE;

• Uradi studiju ekonomske i ekološke opravdanosti korišćenja OIE i proizvodnje energije iz raznih OIE u Vojvodini;

• Odredi podsticajne – otkupne cene električne i toplotne energije iz raznih OIE na teritoriji Vojvodine;

• Ima predstavnike u svim državnim telima koja rade na planiranju trgovine zagađivačima i zelenim sertifikatima, te da tamo ugradi svoje interese, jer je


86

praktična državna politika do sada, osim dela zakonskog okruženja, poentu stavila na korišćenje zemnog gasa kao „najperspektivnijeg“, ali uz to i najsku-pljeg energenta;

• AP Vojvodina prema odluci Ustavnog suda Srbije od decemba 2013. godine nema nadležnosti u oblasti nauke!?, a zadaci u primeni OIE treba da se rešava-ju metodama nauke.

Situacija u Srbiji 2012. godine

Pre 30 godina u Srbiji je bilo devet postrojenja za bio-gas u izgradnji, od toga u Vojvodini sedam, ali nijedno nije potpuno završeno, ni ekonomično eksploatisano. Nijedno bio-gas postrojenje ne radi 2010. godine. Dve godine kasnije (2012) rade 4 bio-gas postrojenja (+ 1 samo toplotna energija). Pre 30 godina u Vojvodini je bilo oko 1.200 postrojenja za sagorevanje slame i ratarskih otpadaka za proizvodnju toplo-te ukupne snage 140 MW. U to vreme je to bilo 5% od klasičnih energenata. Godine 2012. ima samo 200–250 postrojenja. Investicije u bio-gas i postrojenja na biomasu nisu ekonomski opravdane, nema ekonomskog interesa, nema povoljne, podsticaj-ne klime u privredi i državi. Zakon o energetici (sa pratećim propisima) je najvaž-niji propis koji određuje planiranje, projektovanje i primenu projekata OIE u Srbi-ji. On je donet 2011. godine 2013. je najavljeno da će početkom 2014. biti usvojen novi Zakon o energetici, a u 2012. i 2013. je taj zakon menjan dva puta. Kakva je to ozbilj-nost i sigurnost za investitore?

Energetska efikasnost

Energetsku efikasnost treba posmatrati kao sredstvo za ostvarivanje sveukupne efikasnosti iskorišćenja resursa, jer će se poboljšanjem energetske efikasnosti ostva-riti ciljevi ekonomskog razvoja i ublažiti klimatske promene. Energetska efikasnost je, globalno posmatrano, najspremniji i najbrži način za smanjenje gasova sa efek-tom staklene bašte (GHG) u srednjeročnom periodu. U Srbiji postoje četiri agencije za energetsku efikasnost (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš), ali efekti njihovoga rada nisu ni dovoljno vidljivi ni dovoljno efikasni.

Emisija CO2 po stanovniku u Srbiji u stalnom je porastu, što je suprotno trendu u EU 27, pa im se nivo ujednačava (Gvozdenac, D., Tešić, M. et al. 2013). Rast emisije u Srbiji nije posledica ekonomskog rasta već opadanja energetske efikasnosti i nedo-voljnog ili nikakvog povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Emisija CO2 u Srbiji posebno zabrinjava u uslovima vrlo slabe privredne aktivnosti. To je „stari uslov“ za prijem u EU, koji se već godinama u Srbiji opstruše i simulira, a ne radi se ozbiljno na njegovom uvođenju u praksu. Dokaz za to su broj i snaga postrojenja na OIE.


87

Energetska efikasnost u Srbiji i okolnim zemljama

• Prosečna potrošnja energije za grejanje u Srbiji na godišnjem nivou iznosi od 150 do 200 kWh/m2, što je tri do četiri puta više od evropskog proseka.

• U Srbiji se za jedinicu BDP utroši dva puta više energije nego u Hrvatskoj, a četiri puta više nego u Mađarskoj.

• U Srbiji čak 90% zgrada nije energetski efikasno. Još uvek nisu smanjene stope poreza u grupi proizvoda, investicija i usluga vezanih za energetsku efkasnost i OIE.

• Nijedna stranka i političar u izbornoj kampanji 2013. godine nisu spomenuli energetsku efikasnost, iako je ona usko povezana sa njihovim najpopularnijim temama ekonomijom, privredom i integracijama.

• Vreme jeftine energije je davno prošlo, a država treba da učini energetski sistem efikasnim, profitabilnim i socijalno odgovornim.

Da bi se poboljšala energetska efikasnost, treba: stalno unapređivati obrazovanje i ponašanje stanovništva; smanjiti suvišno i nepotrebno korišćenje energije uvođe-njem propisa (npr. zakona o građevinarstvu i minimalnim standardima) i energet-ske politike koja stimuliše promene ponašanja; smanjiti gubitke energije sprovođe-njem politike poboljšanja energetske efikasnosti i uvođenjem novih tehnologija (npr. koristiti otpadnu toplotu ili visokoefikasno osvetljenje); pratiti potrošnju energije da bi se stekao potpun uvid u potrošnju energije i sagledale posledice; upravljati potro-šnjom energije tako što će se poboljšati procedure vođenja radnog procesa i održa-vanja.

Racionalno korišćenje energije u svesti građana Vojvodine (Milovanović, Dragana, 2012):

• Postoji svest o problemima koje donosi povećano korišćenje neobnovljivih izvora energije i o potrebi racionalnog korišćenja energije.

• Građani, i pored toga, u svakodnevnom životu ne čine napor da se ponašaju adekvatno tome.

• Nivo informisanosti o ovim pitanjima vrlo je nizak, pri čemu većina ispitanika smatra da bi to trebalo da se promeni.

• Kod svih grupa starosti ispitanika postoji potreba da se bolje edukuju o ovim značajnim problemima kako kroz školske programe tako i kroz druge inicijati-ve od strane države ili specijalizovanih institucija.


88

Zaključak

Zadatke smo dobili 2009. godine i prihvatili ih. Treba da ih ostvarimo do 2020, a u najavi su već i zadaci čiji je rok za rešavanje 2050. godina. Do 2030. godine 30% proizvedene energije treba da potiče iz OIE. To je težak zadatak za Srbiju.

Ključne reči: povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, proklamacije i rea-lizacije, energetska efikasnost.

Literatura

1. Gvozdenac, D., Tešić, M., Martinov, M., Đatkov, Đ., Katić, V., Kiš, F., Sakalaš, Ž., Janković, V., Vasić, G. (2013). Elementi strategije tehnološkog razvoja AP Vojvodine za oblast energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, stanje 2013. Akademija nauka, kultura i umetnosti AP Vojvodine, Novi Sad.

2. Anonim (2009). Directive 2009/28/EC on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC. Official Journal of the European Union.

3. Martinov, M., Brkić, M., Janić, T., Đatkov, Đ., Golub, M. (2011). Biomasa u Vojvodini, RES 2020. Savremena poljoprivredna tehnika. 37(2): 119–134.

4. Vasić, G. (2013). Energetska politika Evropske unije i obnovljivi izvori energi-je. Magistarski rad, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad.

5. Miljanović, D. (2012). Racionalno korišćenje energije u svesti građana Voj-vodine. Predavanje na Danima energetike koje je organizovao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Novi Sad (sajt Ministarstva).


89

TASK FOR THE TWENTY-FIRST CENTURY – THE USE OF RENEWABLE ENERGY SOURCES SUPPORTED WITH

MEASURES RELATED TO ENERGY EFFICIENCY

Summary2

Countries from the South East Europe, including Serbia, and the European Union started the foundation of the European Energy Community in 2006 with the aim to improve technical standards and economic, ecological and social welfare in the region. A Roadmap of activities related to the use of renewable energy sourc-es (RES) in the twenty-first century has been adopted. Member countries adopted binding targets for 2020 including: the share of energy from renewable sources in gross final consumption in EU should be in average 20% (in Serbia this share should be 27%); 20% reduction in the emission of greenhouse gases; 20% increase in energy efficiency; the share of biofuels in the transport sector must amount to at least 10% of final energy consumption in the sector.

In order to achieve these goals it is imperative to improve the quality of educa-tion, train professionals, create a harmonized system of regulation, and financial-ly encourage the implementation of RES. We are very skeptical about achieving the renewable energy targets by 2020 in Vojvodina and Serbia. The creation of a stimu-lating environment in Serbia has been obstructed for years and obligations related to practical utilization of energy from RES are not taken seriously.

Energy efficiency indicators in Serbia are several times worse than in neighbor-ing countries like Croatia, Romania and Hungary. We accepted certain obligations in 2009 and we are expected to fulfill them by 2020 while already new tasks for the period up to 2050 have been announced. For instance, by 2030 the share of energy from RES should be 30% in the total production of energy; certainly a difficult task for Serbia to achieve.

Key words: increasing of the use of Renewable Energy Sources, proclamations and realization, energy efficiency.



90

Rezime

U kratkim crtama je prikazan istorijski razvoj prirodnih nauka i fizike, počev od filozofskih predstava starih Grka o atomima (nedeljivim sastavnim delovima mate-rije) do današnjeg Standardnog modela elementarnih čestica. Opisani su skromni doprinosi autora razvoju savremene nuklearne fizike. Naznačeno je da fizika nije „završena“ nauka. Mnogi eksperimenti (neutrinske oscilacije, bezneutrinski dvo-struki beta raspad), a pogotovu otkriće tamne materije i tamne energije u Svemiru, ukazuju na limite Standardnog modela i zahtevaju njegovo proširenje.

Ključne reči: atomi, elementarne čestice, slabi nuklearni procesi, iza Standard-nog modela.

•Pomalo simboličan naziv ovog rada naša zapažanja u prirodi deli na objašnje-

ne (osvetljene, svetle) i neobjašnjene (tamne). Najveći broj procesa na Zemlji fizi-ka razume i dobro opisuje, međutim najnovija saznanja o svemiru prevazilaze okvi-re današnje fizike. Pomenuta najnovija saznanja pripisuju se grupi tamnih pojava (tamna materija i tamna energija). Odavno je poznato da nijedan fizički zakon nije večit, novi eksperimenti uočavaju uvek pojave koje se mogu razumeti samo usavrša-vanjem zakona fizike.

Da bismo razumeli ovaj proces, moramo krenuti od filozofskih predstava starih Grka da materija ne može da se deli do beskonačno malih delova, već se sastoji od nedeljivih delova, atoma. Otkad postoje prirodne nauke, one tragaju za tim delovi-ma. Na slici 1. predstavljena je evolucija predstave nauke o osnovnim sastavnim delo-vima materije tokom istorije.

Kao što se vidi na ovoj slici, najmanji broj elementarnih sastavnih delova mate-rije, imali smo neposredno posle otkrića jezgra atoma (2 čestice – atomsko jezgro i elektron), a najviše kad smo pronikli u strukturu protona i neutrona (hiljade elemen-tarnih čestica koje su u stvari bila pobuđena stanja protona i neutrona).

Savremena fizika je pokazala da se masivne čestice sastoje od delova koji se zovu kvark (slika 2).

SVETLA ZEMLJA I TAMAN SVEMIR

Prof. dr Ištvan Bikit, dopisni član VANU – održana 28. februara 2014.



91

Ovakvi izuzetno mali delovi materije pokazuju osobine neshvatljive za klasičnu fiziku, dualizam talas – čestica (slika 3).

Nova fizička teorija – kvantna mehanika, pokazuje da priroda nije determini-stička. Može se predvideti samo verovatnoća nekog događaja, a ne i tačno mesto i vreme gde će se događaj odigrati. Najnovija saznanja o strukturi materije sistema-tizovana su u okviru standardnog modela (SM) koji u sebi sublimira sva dostignu-ća eksperimentalne i teorijske fizike. Prema ovom modelu, sve elementarne čestice u prirodi mogu se klasifikovati u tri generacije sa rastućim masama (slika 4).

Sa slike 4. se vidi da među osnovnim sastavnim delovima materije deluju sile. U kvantnoj mehanici sila deluje preko prenosioca sila od kojih nam je napoznatiji pre-

Slika 1.

Slika 2.


92

Slika 3.

Slika 4.


93

nosilac elektromagnetne sile – foton (fotoni su i kvanti svetlosti). Svim navedenim česticama odgovaraju i odgovarajuće antičestice pri čemu se antičestice od čestica razlikuju najviše po suprotnom naelektrisanju. Pri susretu čestica sa antičesticama, nastaje proces anihilacije, tj. pretvaranje mase čestica u energiju.

Iako ovaj savremeni pogled na svet veoma dobro opisuje opservirane pojave u pri-rodi, pogotovu na Zemlji, ima i ozbiljnih nedostataka. Pre svega u trenutku kreaci-je svemira, trebala je da se stvori ista količina materije i antimaterije. Uprkos eksten-zivnim posmatranjima, antimateriju u svemiru registrujemo samo u zanemarljivim količinama (slika 5).

Drugi otvoren problem Standardnog modela je priroda neutrina koja izuzetno slabo interaguje sa ostalom materijom (npr. neutrino može da prođe kroz Zemljinu kuglu bez ijedne interakcije). U okviru Standardnog modela neutrino nema masu, međutim postoje brojni eksperimenti (bezneutrinski dvostruki beta raspad, neutrin-ske oscilacije) koji ukazuju na to da ova čestica ima masu (slika 6).

Naravno, najveći nedostatak Standardnog modela je energetski bilans svemira. Naime, astronomskim posmatranjima je pokazano da sve čestice koje opisuje Stan-darni model čine svega 4% materije u svemiru (slika 7).

Ovim poglavljima uzbudljivog razvoja savremene fizike, saradnici grupe za nuklearnu fiziku u Novom Sadu, dali su svoje skromne doprinose:

Slika 5.


94

Slika 6.

Slika 7.


95

1. Retki raspad Cs-137

Za istraživanje retkog raspada Cs-137, razvijena je jedna od najosetljivijih mernih tehnika iz nuklearne spektrometrije u našoj zemlji. Cilj istraživanja je bila detekcija do tada neopserviranog prelaza od 283 KeV-a (slika 8).

Antikombtonski spektrometar čija je šema prikazana na slici 9, bio je smešten u niskofonsku gvozdenu zaštitu zidova debljine 25 cm.

Slika 8.


96

Dobijen spektar posle dugog merenja prikazan je na slici 10.

Slika 9.

Slika 10.


97

Na ovoj slici se tražena linija ne vidi, međutim na povećanoj slici (slika 11) se jasno vidi tražena linija iz čije površine je izračunat parcijalni period poluraspada. Novo-detektovana linija je oko milion puta manjeg intenziteta od dominante linije od 661 KeV.

2. Deeksitacija Ta-180m

Osnovne osobine izotopa Ta-180m navedene su na slici 12.Sa šeme na slici 13. vidi se put moguće deekscitacije Ta-180m gama zracima sa

energijom od oko 1,2 MeV (gamma zraci Co-60) što je trebalo istražiti eksperimen-tom.

Slika 11.

Slika 12.


98

Posle niza eksperimenata (oko desetak ozračavanja folija Ta i dugotrajna gama spektrometrijska merenja posle ozračavanja) dobijen je sumarni rezultat koji je pri-kazan na slici 14.

Karakteristični X zraci Hf se jasno vide posle ozračavanja mete Ta sa zračenjem linearnog akceleratora od 4 MeV. Efekat deekscitacije za ozračavanje sa 1,2 MeV je mnogo manji, ali se jasno vidi u eksperimentu.

Slika 13.

Slika 14.


99

3. Bezneutrinski dvostruki beta raspad Fe-54

Bezneutrinski dvostruki beta raspad je proces koji definitivno potvrđuje da neutrino ima masu. Naime, reapsorpcija neutrina u drugom raspadu (slika 15b) moguća je samo za neutrino sa masom.

Mi smo za detekciju ovog procesa koristili našu niskofonsku zaštitu od gvožđa u čijem se centru nalazio detektor (slika 16).

Slika 15.

Slika 16.


100

Merenja su trajala više od godinu dana, ali sam proces bezneutrinskog dvo-strukog beta raspada nismo mogli da detektujemo. Karakteristične linije za bez-neutrinski dvostruki elektronski zahvat (KK, KL, LL) se ne vide u spektru (slika 17). Postignuta je respektabilna granica detekcije za period poluraspada T > 1020 godi-na, međutim ni eksperimenti sa mnogo boljim eksperimentalnim uslovima još nisu detektovali ovaj proces.

4. Uticaj solarnih neutrina na brzinu radioaktivnog raspada

Današnja fizika pretpostavlja da spoljašnji uticaji ne mogu da utiču na brzinu (verovatnoću) radioaktivnog raspada. Nedavno su, međutim, publikovani rezulta-ti (slika 18) koji ukazuju na sezonsku varijaciju brzine radioaktivnog raspada mno-gih izotopa pa i H-3.

Tumačenje autora da modifikaciju u brzini raspada indukuju neutrini sa Sunca, daleko je van okvira standardnog modela fizike. Naša merenja (slika 19) pokazala su da bar u slučaju raspada H-3, varijacije u brzini raspada usled uticaja solarnih neutri-na ne postoje.

Kao što se iz izloženog može videti, doprinos razvoju savremene fizike može se dati i u veoma skromnim uslovima bez velikih i skupocenih akceleratora, nuklear-nih reaktora i podzemnih laboratorija. Pristup velikim svetskim nuklearnim labora-torijama nam je dostupan samo preko međunarodne saradnje.

Slika 17.


101

Slika 18.

Slika 19.


102

Literatura

1. Bikit, I., Krmar, M., Slivka, J., Aničin, I., Vesković, M., Čonkič, Lj. (1995). Electron - positron conversion decay of 64Zn, Applied Radiation and Isotopes 46: 455–456.

2. Faessler, A. (1991). Grand unification and the double beta-decay, Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics 17: S15–S30.

3. Bikit, I., Krmar, M., Slivka, J., Aničin, I., Vesković, M., Čonkić, Lj. (1995). Neutrinoless double electron capture of 54Fe, Applied Radiation and Isotopes 46: 447–448.

4. Bikit, I., Lakosi, L., Sáfár, J., Čonkić, Lj. (1999). De-excitation of 180mTa by 60Co gamma rays, Astrophysical Journal 522: 419–423.

5. Bikit, I., Žikić-Todorović, N., Slivka, J., Vesković, M., Krmar, M., Čonkić, Lj., Puzović, J., Aničin, I. V. (2003). Double β decay of 50Cr, Physical Review C - Nuclear Physics 67: 658011–658014.

6. Klapdor-Kleingrothaus, H. V., Dietz, A., Harney, H. L., Krivosheina, I. V. (2001). Evidence for neutrinoless double beta decay, Modern Physics Letters A 16: 2409–2420.

7. Jenkins, J. H., Fischbach, E. (2009). Perturbation of nuclear decay rates during the solar flare of 2006 December 13, Astroparticle Physics 31: 407–411.

8. Bikit, K., Nikolov, J., Bikit, I., Mrđa, D., Todorovic, N., Forkapic, S., Slivka, J., Veskovic, M. (2013). Reinvestigation of the irregularities in the 3H decay, Astroparticle Physics 47: 38–44.

9. Nicholson, I. (2007). Dark side of the Universe, John Hopkins Univ. Press.10. Barger, V., Marfatia, D., Whisnant, K. L. (2012). The physics of neutrinos, Prin-

ceton Univ. Press.

BRIGHT EARTH AND DARK UNIVERSE

Abstract

The historical development of natural sciences and physics, from the philosophical sup-position of ancient Greeks on atoms (indivisible constituents of matter) until the contem-porary Standard Model of elementary particles, is briefly presented. The modest contribu-tions of the author to the development of nuclear physics are described. It is emphasized that physics is not a “completed” science. A lot of experiments (neutrino oscillations, neu-trinoless double beta decay) and especially the discovery of dark energy and dark matter in the Universe show that the Standard Model is limited and needs to be extended.

Keywords: atoms, elementary particles, weak nuclear processes, beyond the Stand-ard Model.


103

Sažetak

Savremeni beton je od početka XX veka najviše primenjivan materijal, u različi-tim varijantama, u građevinskom konstrukterstvu. Iako mlad materijal (1855) nje-gova mogućnost prilagođavanja različitim oblicima je uticala da postane opšteprih-vaćen u svim oblastima građevinarstva, uključujući i skulpturalnu arhitekturu. Njegova primena i svojstvo monolitnosti bitno su uticali na razvoj Teorije konstruk-cija, naročito prostornih i zakrivljenih površinskih nosača. Time su stvorene teorij-ske osnove za analizu konstrukcija od armiranog, te prethodno i naknadno napre-gnutog betona (nadalje beton). Od betona su stvarani objekti različite namene i različitih estetskih vrednosti.

Pristupno predavanje obuhvata kratak istorijski razvoj betona uz ilustrovanje dometa poznatih stvaralaca i istraživača koji su bitno uticali na afirmaciju i njegovu sve širu primenu. Opisan je postupak projektovanja uz naglasak na estetiku objekata koja je pri projektovanju konstrukcija često zapostavljena. Prikazani su neki značaj-niji objekti, različite funkcije, sa osobitim estetskim svojstvima. Iza toga prikazane su i neke konstrukcije autora ovog rada. Istaknut je značaj istraživanja u oblasti kon-strukterstva i geotehnike da bi se unapredile metode projektovanja, građenja i odr-žavanja objekata. Neka od tih istraživanja su zbog toga komentarisana, uz osvrt na rezultate autora i njegovih kolega i saradnika, a koja pokrivaju nekoliko oblasti gra-đevinskog konstrukterstva. Naznačeni su aktuelni problemi i pravci budućih istra-živanja u oblasti betonskih konstrukcija i u kombinaciji betona sa drugim materija-lima.

Ključne reči: armirani beton, prenapregnuti beton, projektovanje, estetika kon-strukcija, analiza konstrukcija, modeliranje, građenje, održavanje.

I BETON IMA DUŠU – DOMETI BETONA U GRADITELJSTVU

Profesor emeritus Radomir Folić, dopisni član VANU – održana 27. marta 2014.



104

Uvodne napomene

Poznato je da mešavina granulata (šljunak, pesak, drobljen kamen), cementa i vode, koja vezujući zrna granulata očvršćava, daje beton u savremenom smislu. Tokom očvršćavanja i nege povećava se čvrstoća, na koju utiče odnos vode i cementa. Beton dobro podnosi pritisak, ali ne i zatezanje, pa se u noseće elemente u zategnutoj zoni postavlja armatura i tako se dobija armirani beton. Pored različitih datuma koji se pominju u literaturi, smatra se da njegova primena počinje 1850, kada je Francuz Lambo (Lambot) armirao čamac pripreman za Svetsku izložbu u Parizu 1855. godine. Uvođenje prednaprezanja otpočelo je 20-tih godina XX veka radom Fresinea (Freysi-net), takođe Francuza. U početku primene, očvrsli beton se koristio na osnovu isku-stva iz građenja kamenih konstrukcija, ali je mogućnost dobijanja širokog dijapazo-na različitih oblika bitno uticala na njegovu sve širu primenu.

Do XX stoleća u konstrukcijama građevinskih objekata (GO) preovlađuju gvožđe i čelik, ali je armirani beton (AB), zahvaljujući takmičenju fabrika cementa i indu-strije čelika, već tokom poslednjih decenija XIX veka, a naročito početkom XX veka preuzeo primat. To je postignuto zahvaljujući invenciji i istraživanjima mnogih stva-ralaca koji su prihvatili beton kao materijal za oblikovanje estetski vrednih objeka-ta [3] i [27]. Tim vrednostima posebno su doprineli F. Kandela (F. Candela) [4], P. L. Nervi [28], E. Toroha (F. Torroja) [29] i savremeni stvaralac S. Kalatrava (S. Cala-trava). Svi oni su, svojim talentom, objedinili konstruktersko umeće i arhitektonski senzibilitet. Neka njihova ostvarenja, kao i ostvarenja nekih drugih znamenitih auto-ra, biće prikazana.

S obzirom na prožimanja projektovanja konstrukcija i istraživanja, u radu su sažeto komentarisani rad i doprinosi autora u oblastima:

• Projektovanje konstrukcija; • Teorija BK, betonske i spregnute konstrukcije;• Montažne betonske konstrukcije (MBK);• Zemljotresno inženjerstvo i udarna dejstva;• Eksperimentalna provera objekata, pregledi, procena stanja, održavanje i inter-

vencije na konstrukcijama: sanacije i/ili pojačavanja; • Geotehničko inženjerstvo (AB dijafragme i šipovi i interakcija konstrukcija-

temelj-tlo).

Projektovanje konstrukcija i estetika objekata

Mnogi građevinski objekti sa upadljivom konstrukcijom su vizuelno dominantni u urbanom pejzažu, pa njihova estetika ima izuzetan društveni značaj. Njihova este-tika trajno utiče na raspoloženje ljudi koji ih koriste ili ih samo posmatraju. Zato se smatra, da tehnički napredak u teoriji i analizi konstrukcija nije potpun bez udela


105

estetskih vrednosti objekta. Beton se masovno koristi za konstrukcije zgrada i hala, objekata na saobraćajnicama, u industriji, poljoprivredi, hidrotehnici, za pomorske objekte, umetničko oblikovanje (skulpture) kako je naglašeno u [3]. Beton je estetski vredan, ali „dobar beton zahteva napredak/progres kroz znanje”. Primena betona za temeljne i konstrukcije u dodiru sa vodom je nezaobilazna.

Pojam estetika se najčešće vezuje za nauku o lepom. Inženjeri-projektanti kon-strukcija, retko eksplicitno razmatraju komponentu estetike pri projektovanju. Ideja o konstrukterskom umeću, stvaranja estetskih vrednosti, vezuje se za D. Bilingtona (D. Billington) [1]. O tome je napisano više celovitih dela kao što je [22]. Ipak, čuve-ni britanski inženjer T. Telford je još 1812. godine definisao konstruktersko umeće kao individualni izraz konstrukcije u svetlu zadovoljenja efikasnosti (pouzdane per-formanse uz minimum materijala i koštanja rada) i ekonomije (restrikciju koštanja objekta i održavanja). Važno je jedinstvo oblika konstrukcije i materijala.

Na oblikovanju forme rade arhitekti, vajari i inženjeri. Inženjer-konstruktor daje naučni kriterijum, arhitekta društveni, a vajar simbolički. Konstruktor mora zado-voljiti sigurnost, upotrebljivost i ekonomičnost, ali i postići adekvatnu konstruktiv-nu formu. Kod inženjerskih objekata i mostova ta forma, uglavnom, proističe iz kon-struktivne ideje, pa arhitekta ne utiče bitno na njeno rešenje. Samo integracija forme i konstruktivnih zahteva rezultira konstruktivnim umećem [26] i [29]. Kod zgrada je od značaja međuzavisnost konstruktivnih i arhitektonskih karakteristika, naročito u seizmičkim oblastima [5].

Projektovanje konstrukcije otpočinje izborom konstrukcijske forme i strukture sa rasporedom nosećih elemenata i procenom njihovih dimenzija. Zatim se sraču-navaju sile i pomeranja i proverava ispunjenje zahteva Tehničkih propisa. Inženjer ne može odabrati formu, slobodno kao vajar [22]. Za dokaz nosivosti konstrukcije ranije su korišćena analitička rešenja, a u savremenim proračunima dominiraju numeričke metode uz primenu računara. Modeli za analizu konstrukcija se formulišu upoređu-jući teorijske i eksperimentalne rezultate [6]. Neophodno je odabrati i odgovarajuće postupke građenja. Mogućnost primene raznolike forme betonskih objekata dopri-nela je razvoju Teorije konstrukcija (površinski nosači) i Tehnologije izvođenja rado-va, naročito kod mostova.

Izuzetan estetski domet postigao je R. Majar (R. Maillart) (1872–1940) mostom Salžinatobel (Salginatobel) preko vrletne jaruge u Švajcarskoj 1930. godine. To je pri-mer izvanrednog uklapanja objekta u prirodni ambijent (Slika 1). Šuplji luk omogu-ćio je rekordni raspon toga vremena, 90 m, a stinjenost je 1/7.

Mostovi smešteni u prirodnu ili građenu sredinu, privlače pažnju i pogled prolaz-nika iz različitih uglova [2]. Oni treba da budu jasne kompozicije i koncepcije, stame-ni i bez izlišnih ukrasa [30]. Pored poznavanja teorije konstrukcija, materijala i geo-tehnike neophodna je veština – sposobnost komponovanja da bi se postigao sklad i harmonija (uravnoteženost raspona, visina i poprečnih dimenzija). Od značaja je i


106

redosled otvora i stubova (ritam). Objekat treba da održava svoju funkciju, treba da bude sa jasnim neprekinutim linijama konstrukcije i prenosom sila. U nekim sluča-jevima most ima i semiotičku komponentu (poruke znaka i oblika). Estetika zavisi od koncepcije izražene kroz opštu dispoziciju u kojoj se ogleda „elegantna jednostav-nost, konstruktivna raščlanjenost, jasnoća i iskrenost izražavanja izgleda i obrade vidnih delova, od igre svetlosti i senke, od pejzaža u kome je most, od originalno-sti i savremenosti rešenja, od površina i linija koje oko vidi, od utiska mirne stabil-nosti [30]“.

Prikaz nekih estetski vrednih konstrukcija

Kako je već naglašeno, od AB se grade objekti različite namene i na raznovrsnim lokacijama. Čak i objekti garaža mogu biti formom i konstrukcijom dominantni i dopadljivi kao što je pokazano na Slici 2. Javni objekti imaju posebna obeležja i zau-zimaju dominantne položaje u građenoj sredini pa je estetsko oblikovanje izuzetno značajno. Oni predstavljaju veoma atraktivne i prepoznatljive objekte [26]. Po nekim atraktivnim objektima od betona raspoznajemo gradove u kojima su izgrađeni. U istraživanju forme i strukture različita su polazišta i ugled od oblika u prirodi do onih iz građene sredine. Primer produbljenog pristupa je crtež studije za projekat zgrade Torzo u Malmeu-Švedska i sama zgrada, S. Kalatrave (Slika 3). Zgrada sa 54 sprata, visine 190 m izgrađena je 2005. godine. I u drugim velikim gradovima izgra-đeni su objekti, kao što je u Njujorku Gugenhajmov muzej neobičnog oblika, spiral-

Slika 1. Salginatobel Bridge (Majarov most) 1929/1930, Švajcarska.


107

ne strukture; višeslojna zgrada Centra za konvencije u San Francisku, kula u Dubaiju i dr. Ovi i slični objekti su upečatljiva obeležja u sredinama gde su izgrađeni.

Posebna kategorija arhitektonskih objekata su zakrivljeni površinski nosači (lju-ske). One se dele, prema vrednosti Gausove krivine, izraženom kroz odnos 1/ρ1ρ2 ; gde su ρ1 i ρ2 - radijusi krivina. U slučaju nulte krivine radi se o cilindričnim ljuska-ma sa malom otpornošću bez ivičnih elemenata i dijafragmi na njenim krajevima. Ako je Gausova krivina negativna, radi se o sedlastim i ljuskama oblika hiperbolič-nog paraboloida (hipar) sa dominantnim zatezanjem. Pozitivna krivina karakteriše kupole i eliptične paraboloide. Oblikom nosača se utiče na naponsko stanje (mem-bransko i savijanje). Membranske sile pritiska su povoljne za beton, a zatežuće se pri-maju armaturom i/ili kablovima.

Za Olimpijske igre u Rimu 1960. godine P. L. Nervi je primenio montažno (pre-fabrikovano) građenje. Za Palatu sportova upotrebljeno je 1620 elemenata, sa samo 19 različitih tipova. Jedan element je primenjen 108 puta, a ivični elementi ponovlje-ni 36 puta. Sferna kupola je formirana od 1008 elemenata sa 9 tipova. Nervi je paten-tirao rebraste podne ploče sa rebrima u pravcu trajektorija glavnih napona [28]. Na slikama 4. i 5. prikazani su detalji ovog stvaraoca, a na slikama 6. i 7. pokazan je sklad konstrukcije i naponskog stanja. Raznolikost objekata na kojima su primenje-ne tanke betonske ljuske kao krovovi objekata prikazana je na slikama 8, 9, 10. i 12. Svojom elegancijom se ističu i inženjerski objekti kao što je most prikazan na slici 11. sa svojom dopadljivom siluetom. Uz slike su upisani podaci o objektima i njihovoj nameni, kao i imena autora.

Nervi, Toroha i Kandela unapređivali su konstrukcije sa primenom betona gra-đenim na licu mesta (in situ) što je iziskivalo veliki utrošak drvene oplate i skele [23]. Ipak, neke ljuske dvojne krivine, kao na primer, hiperbolični paraboloid (hipar) mogu biti izvedene oplatom od ravnih – pravih dasaka. Krovovi betonskih ljuski su,

Slika 2. AB Garaže Slika 3. Zgrada Torzo u Malmeu-Švedska S. Kalatrava


108

ipak, građeni u zemljamaa bogatim drvetom koje je korišćeno za oplatu i skelu. Naj-veća primena je vezana za 50-te i 60-te godine XX stoleća [23]. Posle toga počelo je uvođenje montažnog građenja i za ove konstrukcije, a i korišćenje novih materijala čemu su posvećeni mnogi simpozijumi [24] i [25]. Ipak, privlačnosti betona nisu odo-leli ni mlađi arhitekti i konstruktori o čemu svedoče objekti prikazani na slikama 12, 14. i 15. sa osobenim estetskim vrednostima.

Slika 4. Gradski stadion u Firenci (P. L. Nervi)

Slika 8. Klub Takira, Karakas, Venecuela, 1957. E. Toroha

Slika 5. Mali sportski kompleks, Rim, 1956–1957. P. L. Nervi sa A. Vitellozzi

Slika 9. Opera, Sidnej, Jern Utzon i Ove Arup, 1973.

Slika 6. Sklad konstrukcije i naponskog stanja; P. L. Nervi – Cinema-teatro Augusteo, Naples, 1924–1929.

Slika 7. Fabrika vune Gatti, Rim, K.Gvidi i P. L. Nervi, 1951.


109

Slika 10. Parohijska crkva San Huan Obrero, 1959. F. Kandela, F. Karmona i E.

de la Mora

Slika 11. Most Kingsgejt, Daram Ove Najkvist Arup, 1966.

Slika 14. MEISO NO MORI – Krematorijum Gifu, Japan, Tojo Ito, 2006.

Slika 15. Nacionalni muzej umetnosti XXI veka, Rim, 2010. Zaha Hadid, Đ. Kroči i A.

Hercala

Slika 13. Katedrala, Brazilija Oskar Nimajer, 1964.

Slika 12. Hemisfera akvarijum, Grad umetnosti i nauke, Valensija, 1998. Santjago Kalatrava i Feliks Kandela


110

Pneumatske konstrukcije, transformacijom ravne ploče u ljusku, se koriste kao oplata za betonske ljuske [24].

Neke betonske konstrukcije izgrađene u našoj zemlji originalnošću primenjenih rešenja i tehnologijom građenja mogu se uvrstiti u svetske domete. To treba da ohra-bri naše mlade generacije da slede stvaralački rad ranijih generacija u oblasti BK. Pored mostova, to se odnosi i na Sajamske Hale 1 (Branko Žeželj), 2 i 3 (Milan Krstić) u Beogradu. Ocenjene su kao vrhunska svetska ostvarenja u betonu. Palata „Beogra-đanka“ (B. Pešić, Đ. Lazerević, konstrukcija M. Ivković) sa dominantnim izgledom je jedna od najviših zgrada u nas. Kod nje je primenjen originalni način građenja od prizemlja naviše i naniže. Sistem prednaprezanja IMS poznat kod nas i u svetu. On je primenjen kod realizacije dvopojasnih prethodno napregnutih nosača na Hangaru JAT 2 Aerodroma u Beogradu i krovu „Arene“ na Novom Beogradu (konstr. M. Ivko-vić i dr.). U kategoriju izuzetnih konstrukterskih rešenja spadao je Televizijski toranj na Avali (M. Krstić) koji je srušio NATO 1999. godine.

Vrhunski dometi ostvareni su i u gradnji mostova koji imaju tehničke, utilitarne i estetske vrednosti. Smatra se da su logički rešene konstrukcije u isto vreme i estet-ski vredne [31]. Most na Tari (M. Trojanović) prikazan je u mnogim knjigama i časo-pisima kao izuzetno ostvarenje u armiranom betonu (Slika 16). Most na Dunavu kod Beške (B. Žeželj), građen konzolnim „balansnim“ postupkom (prikaz postupka na Slika 17) bio je sa rekordnim srednjim rasponom od 211 m, ali je u toku njegovog građenja izgrađen most većeg raspona u Australiji. Betonski most lučnog sistema, veza Krk – kopno (Ilija Stojadinović) sa rasponom od 390 m, dugo je bio sa najvećim rasponom u svetu (Slika 18). Pri građenju ovog mosta primenjen je, takođe, konzolni način građenja čime je izbegnuta skupa skela s obzirom na prirodu prepreke.

Monolitna gradnja uslovljava korišćenje skele i oplate (pri premošćavanju nepri-stupačne dubodoline) koje su skupe (slika 16) i usporavaju građenje. Sa unapređe-njem tehnologije građenja rasponske konstrukcije mostova ovaj problem je preva-ziđen. Umesto ranijeg građenja pomoću fiksnih skela oslonjenih na tlo uvedene su pokretne i lansirne skele. Lansirne skele se oslanjaju na stubove mosta i racionalne su kada se rasponska konstrukcija nalazi visoko iznad terena koji se premošćava. Izrađuju se od prefabrikovanih segmenata, na „radnoj stanici“ sa koje se posle pred-naprezanja potiskuju hidrauličkim presama preko stubova u novi položaj. Prime-nom ove tehnologije smanjuju se troškovi izgradnje i skraćuje vreme građenja. Za gredne mostove koristi se prethodno napregnuti beton i montažno građenje, kao racionalno. Pokazalo se da je celishodan način građenja montažno-monolitni. Igrom krutosti nosača, tj. pojačanjem u zoni oslonaca dobijaju se ekonomičnije konstruk-cije, jer je sa znatno manje čelika moguće pokriti negativnu momentnu površinu u gornjoj zoni, nego pozitivnu u donjoj zoni (Slika 17).


111

Prikaz nekih sopstvenih doprinosa

U dugogodišnjoj projektantskoj praksi svaki autor ima dela koja smatra više ili manje uspešnim. Iako svaki autor želi da njegovo delo bude realizovano, u praksi se događa da se neka rešenja nikada ne ostvare iako su veoma dopadljiva i viso-ko vrednovana. U to se ubrajaju rešenja na arhitektonskim konkursima, koja nisu realizovana ali predstavljaju estetski vredne objekte (npr. Sportska hala prikaza-na na Slici 19).

Projektant je konstrukcije objekata za Spomenik šarplaninskom borcu (Slika 21) na Šari, projektovan i realizovan 1963. Spomen-kosturnica u T. Velesu je originalna i osobena što je uslovljavalo kompleksno oblikovano rešenje, realizovano 1978. godi-ne (Slika 22). Crkveni objekti su prikazani na slikama 23, 24. i 25. Objekat sa slike 23. prikazan je u više knjiga, uz mnoštvo citata.

Potreba prožimanja istraživanja i projektovanja uslovljena je složenim uslovima i projektnim zadatkom vezanim za njih. Zgrada Novosadske banke (Bulevar M. Pupi-na) izvedena je sa podzemnom etažom, što je iziskivalo fundiranje na dubini 6m

Slika 16. Most Đurđevića Tara, projektant M. Trojanović, 1939. Levo skela

Slika 17. Konzolni-balansni postupak betoniranja grednih mostova

Slika 18. Most Krk – Sv. Marko – kopno; (projektant I. Stojadinović,

izvođenje S. Šram)


112

ispod kote terena i više od 3,5m ispod susednih višespratnih objekata „Interservis “ i „Novitet“ (Arh. V. Petrović, konstrukcija R. Folić i P. Pavlović, 1980). Radi zaštite iskopa i susednih objekata, po prvi put su u Vojvodini primenjene AB dijafragme za koje je razvijen poseban proračunski model. Ovaj model i rezultati linearne i neli-nearne analize objavljeni su u [20]. Za zaštitu temeljne jame i susednih objekata pri-menjene su AB konzolne dijafragme. Tehničko rešenje je bilo uslovljeno veoma slo-ženim geotehničkim uslovima.

Za rešavanje pokrivanja velikih površina iznad dvorana, skoro ravnim krovovi-ma, na zgradi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (Slika 26a i 26b) korišćeni su AB roštilji kojima su aktivirani vertikalni noseći elementi postavljeni na konturi prostora koji se pokriva (do 41 m). Pokrivena je površina 32 x 27m bez stubova unu-

Slika 19. Konkursno rešenje Sportska hala – Tuzla: L. Filep; Lj. Folić, Radomir Folić i R. Čabrilo, Prva nagrada publike

Slika 20. Ispitivanje T nosača u IMS Beograd (za d. d.

autora), 1980. [6]

Slika 21. Spomenik šarplaninskom borcu, Brezovica, 1963. vajar S. Arsić, arh. M.

Pecić; konstrukcija R. Folić

Slika 22. Spomen-kosturnica Veles – Makedonija 1978.Vajar Lj. Denković, arh. S. Subotin; konstrukcija

R. Folić


113

tar prostora. Konstrukcija krova binskog prostora dimenzija 18 x 18 i 18 x 27 m reše-na je ortogonalnim roštiljem.

Na objektu JUGO AUTO u Prištini (Arh. S. Popović, Konst. R. Folić, 1969) za krov su primenjene poliedarske AB ljuske sa dijafragmama. U nekim projektima tehnička rešenja su iziskivala inovativni pristup da bi se udovoljilo zahtevima korisnika. Tako je Silos u Kumanovu, u Makedoniji, visine 52 m, saniran na originalan način, bez ulaska u ćelije i međućelije silosa, dodatnom armaturom i spoljnim „torkret“ beton-skim plaštom debljine 5 cm, bez skele [19]. Ovo rešenje je citirano u dva rada mono-grafije Beton-es vasbeton szerkezetek vedelme, javitas es megerositese II, Ed. Balsys, Gy., Budapest, 2002. i u časopisima. Rešavajući problem podupiranja oštećene AB konstrukcije i njene sanacije/pojačavanja, primenjeno je rešenje sa kosnicima i pred-napregnutim zategama, što je i patentirano.

Slika 26a. Srpsko narodno pozorište (SNP) N. Sad (1974–1981), publikovano u Bauweltu, 1974.

Slika 26b. SNP, Autor objekta arh. V. Jackijevič autor konstrukcije R. Folić

Slika 23. Crkva u Đakovici, Lj. Folić i R.

Folić; Konstr. R. Folić i B. Folić, 1994. Srušena

1999.

Slika 24. Hram Svetog Lazara Piskote-Đakovica, 1997, Arh. Lj.

Folić, Konstr. R. Folić

Slika 25. Kapela Poljoprivrednog kombinata Beograd kod Ovče. Objekat

je fundiran na nasipu sa „plivajućim temeljima“ Arh. Lj.

Folić, Konstr. R. Folić, 1998.


114

Kod crkvenih zidanih objekata korišćeni su AB elementi za krovne konstrukcije (ljuske-kupole) i elemente za obezbeđenje integriteta konstrukcije za seizmička dej-stva (Slika 23 do 25). Slična tehnička rešenja primenjena su i pri rekonstrukcije Crkve Manastira Vojlovica u Pančevu (Slika 28).

Sanacije već postojećih objekata zahtevaju adekvatno znanje i inventivnost pri rešavanju nestandardnih problema i za projektanta predstavljaju izazovan zadatak. To je posebno kompleksno odmah nakon prirodnih nepogoda, kao što su zemljotre-si, požari i rušenja delova ili cele konstrukcije. U toj delikatnoj graditaljskoj delatno-sti izdvaja se sanacija konstrukcije: zgrade Odmarališta „Naftagas“ u Bečićima, koji su završeni 11. jula 1979. godine (kao prvi sanirani objekat posle zemljotresa 1979. u Crnoj Gori); Sahat kula u Banjaluci; zgrade Slobodnog (Radničkog) univerziteta u Novom Sadu; silosa u Sojaproteinu u Bečeju i dr. Slični izazov, čak i složenije prirode, predstavljala je Rekonstrukcija crkve Manastira Vojlovica (Slika 28) koja je izvedena dodavanjem AB elemenata uklopljenih u zidove i temelje objekta. Na svim pomenu-tim objektima, kao i na sanaciji mostova na Dunavu i Tisi, prikazanih u [18] nadzi-rao je izvođenje radova na konstrukciji.

Istraživanje autora radi unapređenja projektovanja konstrukcija

Poznavanje realnog ponašanja konstrukcije je uslov uspešnog projektovanja prema graničnim stanjima upotrebljivosti i nosivosti konstrukcija. Ovaj pristup je u svojim radovima koristio autor ovog predavanja, uključivo i eksperimente u dok-torskoj disertaciji (Slika 20). I pored teškoća što se u BK ne mogu koristiti modeli sa

Slika 27. Sanacija Silos Kumanovo, Makedonija, projektant R. Folić

Slika 28. Manastir Vojlovica posle rekonstrukcije, arh. V.

Matić, konstr. R. Folić


115

razmerom ispod 1:3, što je veoma skupo, realizovao je obimna eksperimentalna istra-živanja. Rezultati, dobijeni ispitivanjem prethodno napregnutih TT nosača i AB T-nosača sa širokim pojasevima su upoređeni sa rezultatima analitičkih i numeričkih analiza radi formulisanja matematičkih modela za analizu ovih nosača. Pored ovih rezultata, autor predavanja je publikovao rezultate ispitivanja: šipova na lokaciji zgra-de SNP u N. Sadu, montažnih AB hala, nosivosti ćelija silosa, dugotrajnih deforma-cija AB konstrukcija, ispitivanja parcijalno prethodno napregnutih nosača. U rezul-tatu rada [12] istraživanja iz Yu – SAD saradnje predloženo je grupisanje armature na krajevima AB zidova što je kasnije uvršteno u EN 1992:2004. U više radova anali-zirao je složeni problemi konstrukcija, temelja i interakcije konstrukcija–temelj–tlo.

Značajan problem u analizi BK je određivanje uticaja skupljanja i tečenja betona na stanje napona i deformacija. Za presek sa prslinom kod kojeg se, usled dugotrajnih dejstava, razdvajaju neutralne ose napona i deformacija, u radu [7] razvijen je opšti algoritam analize napona i deformacija nezavisno da li se neutralna osa napona nala-zi iznad ili ispod neutralne osa dilatacija, među prvima u svetu. Postupak je proširen i na konstrukcije nastale sprezanjem betona različite starosti u preseku sa prslinom [8]. U radu [9], umesto integralnih, primenjene su algebarske veze, uz razvijen način superpozicije diskontinualnih promena u istoriji opterećenja. Predložena je algebar-ska veza koja, u okviru pretpostavljene funkcije oblika istorije napona ili deformaci-ja, egzaktno određuje promene napona i deformacija u posmatranom intervalu vre-mena, od prethodnih uticaja. Predloženom vezom moguće je obuhvatiti promenu aktivnog preseka u proizvoljnom trenutku vremena. Ovi modeli su doprinos i široj primeni parcijalnog prednaprezanja, naročito kod mostova.

Montažni način građenja BK bitno zavisi od sistema spojeva i veza, što je za betonske zgrade analizirano u [10]. Rad [11] je prikazan u časopisu Beton + Fertigteil-bau 5/85 (na engleskom i nemačkom jeziku). Poseban doprinos analizi MBK sa uvo-đenjem popustljivosti (semi-rigid) spojeva/veza prikazan je u više radova uz razvije-ni modeli i program za ovu analizu [13] i [31]. Pokazana je kvantitativna preraspodela momenata između preseka u čvorovima i u polju [13]. Za analizu čvorova kod mono-litnih i spojeva i veza kod MBK i uticaj njihove popustljivosti na preraspodelu pre-sečnih sila je eksperimentalno verifikovan [31]. Eksperimentalna provera AB zidova sa otvorima [14] je povezana sa energetskom aspektima ponašanja, a provera siste-ma veza i njihovog ponašanja pod seizmičkim dejstvima su poslužili za modifikaci-ju sistema „Montastan 1. maj“ iz Bačke Topole i za formulisanje proračunskog mode-la za zemljotresna dejstva.

Smanjenje seizmičkog rizika povezano je sa predviđanjem zemljotresa što je veoma teško i neizvesno, zbog stohastičke prirode konstrukcije i zemljotresnih pokreta tla, za koje se na zna kada će se i gde dogoditi i kojeg intenziteta će biti. Ošte-ćenja treba da budu ograničena i popravljiva do određenog roka, zavisno od značaja objekta i njegove uloge odmah posle zemljotresa [15]. Za postizanje seizmičke otpor-


116

nosti potrebno je postići balans krutosti, nosivosti i duktilnosti (kapaciteta post-ela-stičnog deformisanja). Prostorna 3D analiza daje dobru osnovu za uvid u stvarno ponašanje konstrukcije pod seizmičkim dejstvima [16]. Redukcija iznosa energije na nivou temelja i u konstrukciji se može postići uvođenjem pasivne (bez dodatne spolj-nje energije), i aktivne (dodavanje spoljne energije) zaštite konstrukcije. Rešenja koja koriste oba sistema nazivaju se hibridni sistemi [18]. U oblasti zemljotresnog inže-njerstva autor je podneo više uvodnih referata.

Više radova posvećeno je povećanju trajnosti betonskih konstrukcija i mostova, i pojačavanju korišćenjem elemenata vlaknima armiranih polimera (FRP). Rezul-tati kompleksnih istraživanja konstrukcija i metoda njihove revitalizacije prikaza-ni su u [17].

Temeljenje u složenim geotehničkim uslovima pri primeni AB dijafragmi ana-lizirano je u [20]. Metode proračuna dijafragmi i interakcije konstrukcija–tlo raz-matrana sa nelinearnim ponašanjem tla. Sa P. Pavlovićem je sastavio tabele za pro-račun AB dijafragmi za model tla homogenog elastičnog poluprostora primenljive u projektantskoj praksi. Radi obuhvatanja stvarnih svojstava materijala temeljnih nosača i tla su pored upotrebe teorije elastičnosti i Winklerovog modela tla uvedena su različita svojstva temelja i visko-elastična svojstva tla [21].

Završne napomene i zaključci

Navedena analiza i prikazani vrhunski dometi, sa izuzetnim estetskim vrednosti-ma, potvrđuju de je beton nesumnjivo materijal XX stoleća ali i materijal budućnosti. Tome su doprinela intenzivna teorijska i eksperimentalna istraživanja. Veliki napre-dak je postignut razvojem betona visokih čvrstoća. Danas je relativno jednostavno postići betone čvrstoća 80 MPa i višeg kvaliteta. Sve češće se primenjuje kombinova-nje materijala (sprezanje betona betonom, čelikom ili drvetom) i upotreba betona od recikliranih agregata. Radi se i na primeni „pametnih“ materijala u konstrukcijama. Beton je neizbežan za gradnju temeljne i konstrukcije u kontaktu sa vodom.

U projektovanju će se raditi na unapređenju konceptualnog projektovanja. Pored EN 1992 za projektovanje, radi se na unapređenju smernica za projektovanje i građe-nje, kao npr. u Međunarodnoj federaciji za beton fib, Američkom institutu za beton i dr. Da bi se povećala trajnost BK aktuelna je zaštita od korozije u projektovanju i pri-meni specijalnih vrsta armature i zaštitnih mera. Od posebnog značaja je ublažava-nje uticaja prirodnih hazarda na BK. U budućnosti će uticaj klimatskih promena na ponašanje BK dobijati na značaju. Veoma je aktuelna analiza robusnosti konstrukci-ja (sprečavanje lančanog loma) uvedena u EN 1990:2002, zbog mogućih incidentnih dejstava. Pri tome se moraju koristiti kompleksne nelinearne analize koje uslovljava-ju korišćenja kompjutera i softvera.


117

Literatura

1. Billington, D. (1983). The Tower and the Bridge. New York.2. Bridge Engineering Handbook, Ed. Wia-Fah, C. And Lian, D. CRC Press, Boca

Raton, 1999.3. Concrete: A Pictorial Celebration, American Concrete Institute, Michigen,

2004.4. Faber, V. C. (1963). Candela und seine Schalen, G. D. W. Callwey, Munchen,

p. 240.5. Folić, R., Dražić, J. (2003): Some Aspects of Interaction of Structural and Arc-

hitectural Characteristics of the Buildings, IS Meeting INDIS’, N. Sad 26–28 November, Ed. R. Folić&V. Radonjanin, 151–158.

6. Folić, R. (1984). Analysis of the Effective Slab Width in Reinforced and Pre-stressed Concrete Elements. In: CA Analysis and Design of CS, Ed. F. Damja-nić et al., Pineridge, Swansea, U.K., Part. II, pp. 1339–1354.

7. Folić, R., Popović, B., Tatomirović, M. (1985). Efekti dugotrajnih procesa u armi-ranobetonskom preseku s prslinom. Građevinar, br. 4, Zagreb, str. 149–161.

8. Folić, R., Tatomirović, M., Popović, B. (1988). Uticaj skupljanja i tečenja betona u preseku s prslinom spregnutih armiranobetonskih nosača. Tehnika – Naše građevinarstvo br. 3, Beograd, str. 289–295.

9. Folić, R., Tatomirović, M. (1990). Prediction of concrete creep effects in case of discontinuous load changes, in Computer Aided Analysis and Design of Con-crete Structure, Ed. N. Bićanić and H. Mang, Pineridge Press, Swansea, Vol. 2, pp. 749–759.

10. Folić, R. (1983). Spojevi i veze montažnih betonskih zgrada. U: Montažni gra-đevinski objekti, (Ed. B. Žeželj, A. Flašar), Ekonomika, Beograd, str. 117–167.

11. Folić, R. (1985). Classification of Joints for Demountable Concrete Buildings. In: Demountable Concrete structures: A Challenge for Precast Concrete, (Ed. H. W. Reinhardt, J. J. B. Bouvy). Delft U Press, pp. 258–270.

12. Folić, R., Petrović, B. (1987). Spojevi i veze montažnih krupnopanelnih zgra-da u seizmičkim područjima. Tehnika – Naše građevinarstvo, br. 2, Beograd, str. 145–156.

13. Folić, R., Pavlović, P., Folić, B. (1996). Analiza montažnih betonskih skeletnih konstrukcija sa popustljivim čvorovima. Izgradnja 11, Beograd, str. 604–616.

14. Folić, R., Žorić, S. (1992). Energy aspects of behaviour of RC walls with ope-nings in an earthquake. Proc. Int. Colloquium on Concrete in Devel. Countries - Jamaica, Ed. B. Batchelor, pp. 419–431.

15. Folić, R., Lađinović, Đ. (2004). Nove metode analize i projektovanja mosto-va u seizmičkim područjima, Tehnika – Naše građevinarstvo, br. 6, Beograd, str. 9–23.


118

16. Folić R., Lađinović Đ. (1995). Three dimensional analyses of tall buildings sub-jected to earthquake loading.“Facta Universitatis“, Series: Architecture and Civil Engin., Niš, Vol. 1, No 2, pp. 153–166.

17. Folić, R. (1966). Istraživanje elemenata i konstrukcija sa aspekta nosivosti, upotrebljivosti i trajnosti, uključujući i revitalizaciju objekata (Projekat br. 1721), U: Rezultati NIGAUG u periodu 1991–1995. god., Ministarstvo za nauku i tehnologiju R. Srbije, Beograd, januar 1996, str. 105–119.

18. Folić, R. (1992). Some problems of maintenance and repair of prestressed con-crete bridges-two examples of bridges over the Danube river, IC Bridges on the Danube, Budapest, September, Vol. 2, pp. 11/149–11/158.

19. Folić, R., Ivanov, D., Desovski, Z. (1995). Results of testing and repair of cells of 8000 ton silo. Int. Conf. Structural Faults and Repair-95, London 3–5 July, (Ed. M. C. Forde), Vol. 3. pp. 67–74.

20. Folić, R., Pavlović, P. (1986). Numerical Analysis of Anchored Reinforced Con-crete Diaphragm Walls. 2nd International Symposium on Numerical Models in Geomechanics, Gent, M. Jeckson & Son P. Redruth, Cornwall, England, pp. 423–431.

21. Folić, R., Brujić, Z. (1996). Proračun temeljnih nosača sa svojstvima tečenja na viskoelastičnom tlu, Izgradnja, br. 2, Beograd, str. 59–64.

22. Holgate, A. (1986). The Art in Structural Design. Oxford: Oxford University Press.

23. Meyer, C., Sheer, M.H. (2005). Do concrete shells deserve another look, ACI Concrete International, October, 2005, pp. 45–50.

24. Proc. IASS, (2009). Evolution and rends in Design, Analysis and Construction of Schell and Spatial Structures, (Ed. A. Domingo&C. Lazaro), 28 September – 2 October/09, Universidad Politecnica de Valencia, Spain; and Prefabrica-tion of concrete shells, H. den Hartog, TU Delft, 2008.

25. Procc. IASS, Symposium 2013 “Beyond The Limit Man” 23–27 September, Wroclaw UT,. Poland

26. Sanches-Arcas, M. (1961). Form und Bauweise der Schalen, VAB Verlag fur Bauwesen, Berlin, 1961.

27. Суздалъцева, А. Я. (1981). Бетон в архитектуре XX века, Стройиздат, Москва

28. The Works of Pier Luigi Nervi, Frederic A. Praeger, New York, 1957. 29. Torroja, E. (1958). Philosophy of Structures, University of California Press, Ber-

kley and Los Angeles30. Trojanović, M. (1970). Betonski mostovi II, Zavod za udžbenike, 1964.31. Zenunović, D., Folić, R.. Models for behaviour analysis of monolithic wall and

precast or monolithic floor slab connections, Engineering Structures, Volume 40, July 2012, pp. 466–478.


119

CONCRETE HAS A SOUL AS WELL – SCOPE OF CONCRETE IN ENGINEERING

Abstract

As from the beginning of the 20th century, modern concrete and its different var-iations have been the most frequently used material in civil engineering. Although a young material (1855), thanks to its ability to take various forms it has become widely accepted in all fields of civil engineering, including sculptural architecture. Its wide-spread application and monolithic feature had considerably influenced the devel-opment of the theory of structures – spatial and curved (free form) surface carriers in particular. This created a theoretical basis for analyzing structures made of rein-forced concrete, and pre-stressed and post-stressed concrete (hereinafter ‘concrete’). Concrete has been the material of choice in creating structures of various purposes and different aesthetic values. The accession lecture includes a brief overview on the historical development of concrete and provides an illustration of the scopes of well-known authors and researchers who have significantly influenced its affirmation and wider application. It describes the design procedure with emphasis on the structures’ aesthetic values, which is often neglected in the design procedure. The lecture pre-sents some important buildings, with a variety of functions, having particular aes-thetic properties. In addition, some structures designed by the author of this paper are also presented. The study highlights the importance of conducting research in the field of structural and geotechnical engineering aimed at improving methods of designing, constructing and maintaining the structures. Some of the research was therefore commented with a reference to results of the author and his colleagues and associates, covering several areas of structural engineering. Current issues and directions of future research in the field of concrete structures and structures where concrete was combined with other materials were also pointed out.

Keywords: reinforced concrete, prestressed concrete, design, aesthetic of structures, modelling, construction, maintenance


120

Namera mi je da prezentiram svoje viđenje dva kulturnoistorijska fenomena: jugoslavenski kulturni identitet i njegovo amplitudno kretanje do danas i multikul-turni model u Vojvodini i, takođe, njegove istorijske oscilacije.

Južnoslavenske nacionalne kulture su od nejasnih, više panslavističkih nego juž-noslavenskih individualnih slutnji i snova pojedinaca iz redova hrvatskih fratara i austrijskih oficira srpskog i hrvatskog porekla, do vlastite koherentnosti prolazile spor i vremenski dug put. Sem toga, nisu ga ni otpočele bar približno istovremeno. Sve je zavisilo od postojanja i stepena sazrelosti preduslova za njihovo formiranje. Bazični preduslovi su bili sledeći: prihvatljivi nivo komunikacijske efikasnosti i krea-tivne sposobnosti jezika unutar aristokratskog i građanskog sloja nacionalne popu-lacije, razine pismenosti tih slojeva i postojanje relevantne tradicijske osnove.

Pomenuti preduslovi su još krajem XVII stoleća bili na teritorijama Habzburške monarhije i Mletačke republike praktično in statu nascendi. Na prostorima pod vla-šću Osmanske imperije nisu ni postojali. Imamo, dakako, zapise različite književne i istorijske vrednosti, primerice autora iz Bosne Srebrene, ali njih jedva da je imao ko, sem njihovih sastavljača da čita, pa su ostajale bez odjeka. Jasno je, dakle, da su se prvo morale uobličiti nacionalne kulture, kako bi se one u međusobnom kontaktu mogle pokazati kao srodne. U tom procesu postoje zakonitosti koje se moraju pošto-vati. Razmotrimo prvo kakva je bila istorijska situacija krajem XVIII stoleća na pro-storima na kojima su se formirale tri prve jugoslavenske nacionalne kulture: slove-načka, hrvatska i srpska.

To je vreme intenziviranja nacionalnog političkog osvešćivanja. Njemu su zamah dale i radikalne socijalne reforme cara Josipa II, što je dovelo do ekonom-ske, a sledstveno tome, i političke afirmacije građanske klase. Dok su svugde u sre-dnjoj i zapadnoj Evropi procesi nacionalnih osvešćivanja i diferencijacije imali za

ZAJEDNIČKI KULTURNI IDENTITETI NACIONALNIH KULTURA

NA PROSTORIMA NEKADAŠNJE JUGOSLAVIJE

Tomislav Ketig, dopisni član VANU – održana 17. aprila 2014.



121

rezultat nacionalnu homogenizaciju, čak i u situacijama, kakva je bila u nemačkom nacionalnom korpusu, gde je put ka državnom jedinstvu tek otpočeo i, na koncu, samo delimično teritorijalno završen, u slavenskim nacionalnim jezgrima počelo se od širenja panslavizma, da bi se u sledećoj etapi akciona jezgra, koja su činile tek brojno male, ali društveno uticajne intelektualne elite, usmerila ka propovedanju južnoslavenske političke ideje. Njoj su u hrvatskim i slovenskim krajevima propa-gatori bili ilirci (bilo ih je i u Vojvodini), a na teritoriji Ugarske, jednako u Pešti i Sent Andreji, kao i u Somboru, Novom Sadu i Subotici ojačao građanski stalež sada već značajne srpske populacije, politički okrenut ideji borbe za čvršće poveziva-nje sa sunarodnicima ispod Save i Dunava. Imali smo, dakle, preduslove za razvoj i južnoslavenskih nacija i njihovih kultura, a to su jezik i tradicija, u stanju u kome su morali biti prethodno sami oformljeni kako bi postali pokretač nacionalnog osvešćivanja i homogenizacije.

Fokus nacionalnog okupljanja Slovenaca bila je pokrajina Kranjska. Jezik kojim je tamo govoren i i kojim je pisano bio je jezgro budućeg slovenskog jezika. Hrvatska, teritorijalno podeljena na severozapadnu Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju imala je već višestoletnu književnu tradiciju u dva središta: u Dubrovniku i srednjedalmatin-skim gradovima i u severozapadnoj Hrvatskoj sa Varaždinom i Zagrebom kao sre-dištima kulturnog života i pismenosti. Od tri dijalekta, na kojima je pisana hrvatska književnost, prvo se na lokalni pučki govor suzio čakavski. Kajkavski se književno lokalizirao do XIX stoleća, pa je štokavskom otvoren prostor za pun kreativni zamah i obogaćivanje leksike. Štokavica je bila stvaralačka matrica i u srpskom govoru i književnosti. U stvaranju svoje nove pismenosti i književnosti Srbi su, sem na crkve-noslovenske knjige, mogli da se oslone samo na zajedničku usmenu književnost njih, Hrvata, Crnogoraca i bosanskih Muslimana. Kada je Vuk Karadžić počeo svoj epo-halni reformski zahvat imao je na raspolaganju samo taj nekodificirani multivarije-tetni govor. Za leksičku osnovicu uzeo je hercegovački ijekavski, ali je bio dovoljno mudar da zajedno sa usmenim književnim blagom rečima puni riznicu jezika kome je sa Đurom Daničićem dao prvu normu.

Devetnaesto stoleće, naročito njegova druga polovina, je doba naglog procvata nacionalnih kultura. Uporedo s tim jačaju i politički nacionalni pokreti. Simpto-matično je, međutim, da kod jugoslavenskih naroda, sem malobrojnih književnih i muzičkih budnica, umetničko stvaralaštvo pokazuje da mu ne smeta što nastaje na geopolitičkom prostoru Austrougarske imperije, kao što i u novoformiranoj Kneže-vini Srbiji ne slavi oslobođenje od Turske već odmah uspostavlja socijalno kritički odnos prema novoj sopstvenoj državnoj strukturi. Dok se slovenski jezik komuni-kaciono zbližava sa kajkavskim narečjem, dotle pobeda štokavice omogućava jezi-čko približavanje Srba i Hrvata, uključujući, razume se, i muslimansko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Crnogorce, do te mere, da se nakon Bečkog dogovora govori o zajedničkom srpskohrvatskom, odnosno hrvatskosrpskom jeziku, u kome se kod


122

Hrvata kao književni jezik ustaljuje ijekavica, a kod Srba ekavica. Istovremeno na nivou regionalnih govora ta diferencijacija nije ni do danas sprovedena, pa ruralna srpska populacija u zapadnoj Srbiji zadržava ijekavski dijalekt, kojim i danas govo-ri srpska populacija u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a koriste ga, sa specifičnim varijetetima i muslimansko stanovništvo – današnji Bošnjaci, zatim Crnogorci, dok hrvatsko stanovništvo (Bunjevci i Šokci) u Vojvodini i delu zapadnog Srema, kao i korisnici lokalnih dalmatinskih govora još uvek čuvaju ikavicu.

Dalja diferencijacija onoga što se danas i službeno verifikuje kao srpski, hrvat-ski, crnogorski i bošnjački jezik temelji se na leksičkim razlikama, čiji bi obim bilo zanimljivo istražiti, a srpski i hrvatski književni jezik se razlikuju i po manjem broju gramatičkih rešenja i, takođe, određenoj količini specifičnih fraza. Razlikuju se i po vrsti i količini tuđica, bilo onih u izvornom ili u fonetski prilagođenom obliku. Pri-tom, u hrvatskom govornom jeziku pretežu na severu germanizmi i hungarizmi, a na priobalju italijanske posuđenice. Germanizmi i hungarizmi dominirali su i u govoru vojvođanskih Srba, ali je prvo teritorijalno spajanje sa poddunavskom i podsavskom Srbijom donelo u sada zajednički izričaj i mnoštvo turcizama. Turcizmi su značaj-ni jezički fond Bošnjaka, što je u okviru višestoletne političke situacije i razumlji-vo. Govor Crnogoraca je ostao do danas jezički najčistiji, sem nešto italijanizama u govoru Bokelja. Sve te razlike, iako su se vremenom povećavale, nisu bitnije otežava-le komunikaciju na jugoslavenskom jezičkom prostoru. To bi moglo ponovo otvoriti naučnu debatu o tome koliko je ova, nazovimo je tako, jugoslavenska jezička zajed-nica značajnije deljiva na autohtone nacionalne jezike. To je jedna od najznačajnijih činjenica u izgradnji i očuvanju jugoslavenskog kulturnog identiteta.

Svaka nacionalna kulturna zajednica mora se sastojati od stvaralaca i korisnika kulture, između kojih mora postojati intenzivna motivirajuća interakcija. U jugosla-venskim nacionalnim kulturnim zajednicama u tom ranom periodu bila je vidlji-va disproporcija u vidu malobrojnosti korisničke populacije. To je bila posledica kašnjenja procesa masovnog prosvećivanja, dakle uzvratnog odjeka koji bi na kul-turne stvaraoce delovao motivirajuće. U Hrvatskoj je taj proces u drugoj polovini XIX stoleća bio brži, dok se u Srbiji ograničio na Vojvodinu i nekoliko srbijanskih gradova dok je na ostaloj teritoriji ostao praktično bez odaziva Vukov vapaj: „škole, a ne zvona i praporce“. Svesni situacije, stvaraoci kulture pribegli su tada oprobanom sredstvu – političkom delovanju. Prosvetu i kulturu su digli na pjedestal prioritet-nog patriotskog zadatka. Poslednjih decenija devetnaestog i prve dve decenije dvade-setog stoleća taj spoj kulturnog i političkog funkcionisao je veoma uspešno, i kultur-no, i politički. Uverenje da će jugoslavenstvo automatski razviti i kulturno i politički i nacionalne kulturne i političke identitete, počelo je slabiti od trenutka kad se poli-tičko jugoslavenstvo iz romantične ideje počelo pretvarati u pragmatičnu realnost. Unitaristička deviza kralja Aleksandra o troimenom narodu, stvaranom po ameri-čkom modelu „melting pota“ imala je snažan kulturni kontraefekat. Mada se činilo


123

da oslobodilački ratni zanosi i rađanje prve jugoslavenske zajedničke države nagove-štavaju i stvaranje jugoslavenske kulturne zajednice.

Doživljavanje Kraljevine Srbije kao južnoslavenskog Pijemonta rezultiralo je teškim političkim posledicama. Pokazalo se da strateški ciljevi drugih nacija koje su udruživanjem u zajedničku državu želeli stabilnu, od aspiracija okolnih država zaštićenu zapadnobalkansku zajednicu ravnopravnih konstituenata s jedne strane i strateški ciljevi unitarističke srbijanske vojno-političke elite s druge nisu bili isti. Još tokom ratnih godina vođeni su mučni i teški pregovori o obliku zajedničke države. Politički predstavnici teritorija koje su se odvajale od Austrougarske i po svršetku rata u statusu Države SHS pregovarale sa predstavnicima Kraljevine Srbije, ustupa-le su od federalističkog koncepta ujedinjavanja korak po korak. Na kraju je pokloni-čka adresa hrvatskih i srpskih političkih predstavnika iz Zagreba kralju Aleksandru s molbom da se prihvati krunisanog bdenja nad svima prihvaćena, naravno, blago-naklono, ali se istovremeno jugoslavensko ujedinjavanje tamo gde to nije baš tako glatko išlo, ostvarivalo i drugim metodama. Vojvodina je pristupila Kraljevini Srbi-ji na Opštoj skupštini njenih naroda na kojoj su učestvovali predstavmnici samo trećine stanovništva. U Bosni su uspešno okončani privatni politički aranžmani sa muslimanskim feudalciama i verskom elitom, Makedonce niko nije ni tretirao kao narod, jer je Makedonija već nakon balkanskih ratova bila proglašena južnom Srbi-jom. U Crnoj Gori je nasilnim metodama zbačena dinastija Petrović, a onda je pro-tiv plemena i bratstava koja nisu prihvatila takav način ujedinjavanja vojvoda Živo-jin Mišić poslao kaznenu vojnu ekspediciju, koja je to ujedinjenje sprovela „ognjem i mačem“, na isti način na koji je 1912. pacificirano albansko stanovništvo na Koso-vu i Metohiji.

Srpsko-hrvatski kulturni odnosi su, međutim, još celu prvu posleratnu deceni-ju bili dosta skladni. Istaknutiji hrvatski pisci osećali su Beograd svojim kulturnim središtem, jednako kao i Zagreb i vice versa. Miroslav Krleža je jedno vreme i živeo u Beogradu, pisao na ekavici i uređivao književni časopis zajedno sa srpskim pisci-ma iz Beograda. Bila je to srodnost po svetonazorima, a ne po nacionalnoj pripadno-sti, a zajednički jezik bila je komunikaciona poveznica. Ponoviću, bila je to srodnost, zapravo velika bliskost po pogledima na svet, a posebno na kulturu. Na to su uticale dve snažne silnice: levičarska politička uverenja i modernost u umetnosti kao domi-nirajući evropski trend, koji je u drugoj deceniji dvadesetog stoleća zahvatio i Rusiju, dok se tom velikom zemljom nije rasprosrtrla boljševička tama. I tu stižemo do sle-deće konstatacije: zajednički kulturni identiteti ne grade se uvek na istim osnovama. Ilustrovaću to docnije na vremenski mnogo kasnijim primerima.

Zajednički kulturni identiteti ne moraju biti vremenski trajna činjenica. U sta-bilnim kulturama u kojima se kulturna savremenost naslanja na bogatu i razuđe-nu tradiciju, čak i kada se trudi da svojim dometima negira neke prethodne, oni jesu dugovečni. U društvima poput južnoslavenskog, koje je imalo premalo vremana na


124

raspolaganju za sve što mu je predstojalo da završi svoj put evropeizacije, ti identi-teti su nastajali, pa prestajali postojati da bi se docnije ponovo javili na drugoj idej-noj podlozi. To kretanje po sinusoidi karakteriše kulturne zajednice na južnoslaven-skom ili preciznije označeno, zapadnobalkasnkom prostoru sve do danas.

Prvi oblik zajedničkog kulturnog južnoslavenskog identiteta, kako vidimo, pokla-pa se sa pokušajem da se unutar političkog zajedništva kao jedine izgledne oslobo-dilačke perspektive nacionalni kulturni razvoji usmere u jedan zajednički pravac pri čemu su se kao argumenti čule sledeće teze:

1. prioritetni zadatak umetničkog stvaralaštva je svim nacionalnim kulturama zajednički – afirmacija nacionalne tradicije i neposrednih emancipatorskih ciljeva.

2. jezičke istovetnosti ili optimalne bliskosti potvrđuju da su sa razvojem pisme-nosti i kulture nacionalne razlike sve manje.

3. postojanje triju veroispovesti potiskuje se u drugi plan pred vitalno značajnim oslobodilačkim zadacima.

Sa ispunjenjem glavnog političkog cilja hiljadu devetsto osamnaeste i njegovom umetničkom glortifikacijom otvorilo se pitanje; šta dalje? U tom trenutku nasleđena različitost kulturnih tradicija (pravoslavno-vizantijska u Srbiji, Grnoj Gori, srednje evropska u Vojvodini, Slavoniji, severozapadnoj Hrvatskoj, mediteransko-roman-ska u Istri, Hrvatskom primorju, Dalmaciji, Dubrovniku i Boki Kotorskoj i islam-ska u Bosni) evoluirala je u komponentu specifičnog identiteta jugoslavenskih kultu-ra unutar evropskog miljea, kome su počele pripadati, i evropskih strujanja koja su, ređe sinhrono, a češće sa zakašnjenjem sledile. Tako se formirala, uprkos prekidima tokom ratova i recentnih dezintegracija, trajna konstanta jugoslavenskog kulturnog balansa u kome je pripadnost svetskoj kulturi i njenim tokovima, mondijalizam kao način promišljanja, čuvao integritet jugoslavenskog kulturnog prostora, a različitost tradicija autohtonost nacionalnih kultura u njemu.

Sav taj kulturni razvoj i prvi rezultati kulturne evropeizacije zbivali su se, među-tim, unutar tankog građanskog društvenog sloja u kome se ostvarivao kontakt stva-ralaca i korisnika kulture. O tome rečito govore sledeći podaci: u strukturi stanovni-štva Kraljevine SHS preovladavalo je poljoprivredno koje je 1921. godine činilo 78,7% ukupnog stanovništva, a da se stanje dve decenije docnije, uoči Drugog svetskog rata popravilo za svega 8%. Pripadnici dominirajućeg sloja su u malom broju i sporadično dolazili u kontakt sa urbanom kulturom i (sem u Sloveniji) gotovo da i nisu u kul-turnom životu učestvovali iznad nivoa folklora. Radništvo, koje je tek 1940. dostiglo cifru od 10% ukupnog stanovništva u procesu kulturnog prosvećivanja, koji su među njima provodile levičarske agitatorske ekipe, bilo je usmeravano na prevode nekoli-cine sovjetskih pisaca (Maksim Gorki, Mihail Šolohov, Isak Babelj i drugi). Samo je 7% ukupnog stanovništva međuratne Jugoslavije (5% činilo je činovništvo i inteli-


125

gencija i 2% građanstvo u užem smisli) trajnije i celovitije učestvovalo u kulturnom životu. Tome je pretežno doprinela zapuštenost u obrazovanju, 1921. godine bilo je nepismeno 50,5% stanovništva starijeg od 12 godina, a 40% imalo je samo 4 razreda osnovne škole. Kasnijom akcija države (do 1939. otvoreno 2.377 novih škola) pobolj-šana je obrazovna struktura u meri u kojoj je poboljšana i socijalna struktura. Kul-turna zaostalost bila je i nacionalno i regionalno neravnomerna. Zbog toga je srpsko seosko i muslimansko stanovništvo u južnoj Srbiji, Sandžaku, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i hrvatsko, takođe u Bosni i Hercegovini i Dalmatinsoj zagori, ali i u Hrvatskom zagorju i na otocima, bilo u jednako lošem položaju kao i stanivništvo sa ograničenim ili potpuno uskraćenim nacionalnim pravima (pre svega Makedon-ci i Albanci).

Sem u obrazovanju država je još jedino podsticajno delovala u oblasti pozori-šta, gde su scenski umetnici, naročito u većim centrima, dobijali status državnih činovnika, čime se njihovo delovanje, kao i rad nastavnih kadrova kvalifikovalo kao delatnost od državnog značaja. Time je, kao i subvencijama za materijalne troškove, sačuvan ovaj kulturni medij od surove tržišne logike, ali je istovremeno i stavljen pod kontrolu, o čemu svedoče brojne zabrane komada u kojima je kritikovana aktuelna društvena stvarnost Kraljevine. Od 44 profesionalnih i poluprofesinalnih pozorišta samo je mali broj uspevao da održi kontinuitet u radi i visok profesionalni umetni-čki nivo (2 u Bosni i Hercegovini, 1 u Crnoj Gori, 3 u Hrvatskoj, 3 u Makedoniji (ali sa repertoarom na srpskom jeziku!), 2 u Sloveniji, 3 u Srbiji i čak 4 u Vojvodini.

Videli smo situaciju među potencijalnim korisnicima kulture. Pogledajmo sada kako stoji stvar sa kulturnim stvaraocima i drugim kulturnim poslenicima. Prema raspoloživim podacima o pripadnicima najuže stvaralačke elite (umetnici, naučni-ci, istaknuti publicisti), centralno mesto u brojčanoj zastupljenosti imala je inteligen-cija rođena u Hrvatskoj (34,6%), zatim slede Srbija (29,5%), Slovenija (15,4%), Bosna i Hercegovina (5,5%), Crna Gora (2,5%) i Makedonija (0,7%). Značajan je bio kulturni i naučni doprinos inteligencije poreklom iz inostranstva, od koje 80% čine intelek-tualci – emigranti iz Rusije. Etnički je najhomogenija bila inteligencija Slovenije (oko 83%). Više od 78% intelektualaca Hrvatske rođeno je u njenim istorijskim pokraji-nama, 10% u Vojvodini i BiH, a 5% bilo je stranaca, najviše Čeha i Rusa. Inteligenci-ja Srbije bila je znatno heterogenija. Na području bivše Kraljevine Srbije rođeno ih je oko 56%, u drugim pokrajinama 32,5%, a oko 10% bilo je stranog porekla. Među-tim, ono što je značajno uticalo na dalju kulturnu situaciju, zbog gravitacione moći Beograda, bilo je da je Srbija privukla oko 73% kreativnih intelektualaca iz Vojvodi-ne, isto toliko iz Crne Gore, 37% iz BiH i 13,5% iz Dalmacije. Iako su i dalje težili sop-stvenoj nacionalnoj kulturnoj emancipaciji, ti nacionalni krugovi inteligencije bili su unutar sebe dosta heterogeni i po viđenju konačnih oblika sopstvenih kultura i njihovih međusobnih odnosa u zajedničkoj državi. Tome je doprinelo i prethodno nepostojanje čvršćih nacionalnih okvira, jer se granice tzv. „istorijskih pokrajina“


126

nisu poklapale sa granicama nacionalnog rasprostiranja, a u mnogim slučajevima, zbog etničke izmešanosti, takve granice se i nisu mogle povući.

Određen uticaj na formiranje nacionalne kulturne svesti naše stvaralačke inteli-gencije i na njen odnos prema širim evropskim tokovima imala je i činjenica da se veliki broj njih školovao na stranim univerzitetima. Studenti iz Srbije su do početka XX stoleća odlazili uglavnom u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i Francusku, okre-ćući se sve više ovoj potonjoj, pa su novu vodeću generaciju srpskih intelektuala-ca praktično formirali francuski univerzitetski centri, naročito Pariz i Lijež. To je imalo dominantan uticaj i na kulturne tokove u Srbiji. Studentima iz Vojvodine bila je privlačna i Budimpešta, a studenti iz Hrvatske opredeljivali su se pretežno za Beč, Budimpeštu, Grac, Prag, Insbruk, te italijanslke i nemačke univerzitete. Stanje se naglo menja kod generacije rođene posle 1900-te. Veliki broj intelektulaca školuje se sada na domaćim univerzitetima, a od stranih Pariz i Prag postaju dominantni cen-tri, čime se može delimično i objasnisti snažna evropeizacija jugoslavenskih kultu-ra u periodu između dva svetska rata. Ali, kao i uvek kada se sa kulturnim ciljevima pomešaju i politički ciljevi, ovi potonji se ostvaruju na račun onih prethodnih. Pri tome politička elita ostaje u senci, a njihove ciljeve ostvaruju upravo kulturni posle-nici – književnici (pretežno istoričari i kritičari, kao, primera radi, u Srbiji Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović, Bogdan i Pavle Popović) i naučnici (Jovan Cvijić). Već tada se, međutim, ocrtavaju razlike u shvatanju pojmova „državno“ i „nacionalno“, kao i zajedničkog književnog jezika i kulturnog jedinstva, čiji je konačni rezultat podela na „centraliste“ i „decentraliste“. Godine 1922. organizuje se na stranicama Srpskog književnog glasnika anketa u kojoj su učestvovali srpski i hrvatski i slove-nački intelektualci. Iz mnoštva različitih predloga treba izdvojiti karakterističnu, po svojim posledicama većinski podržanu, inicijativu tog časopisa da se za Srbe i Hrva-te latinica uvede kao zajedničko pismo, a ekavski izgovor kao osnova zajedničkog književnog jezika. Ovu inicijativu prihvatili su brojni srpski pisci, kao i mnogi ugle-dni hrvatski pisci, među kojima i Miroslav Krleža, Antun Branko Šimić, Tin Ujević, Gustav Krklec i drugi. Pišući ekavicom sve do kraja decenije, kada odustaju od ekav-skog izgovora kao izraza unitarnojugoslavenske utopije.

Po uvođenju šestojanuarske diktature jedan deo srpske inteligencije, poglavito u Vojvodini, BiH i Dalmaciji, pokreće listove i časopise u kojima propagira „novi jugoslavenski nacionalizam“. Pristalica te ideje ima i među Slovencima i Hrvatima. Viktor Novak objavljuje 1930. obimnu apologetsku Antologiju jugoslavenske misli i narodnog jedinstva a Vladimir Dvorniković u knjigama Borba ideja (1936) i Karak-terologija Jugoslovena (1939). pokušava da dokaže da Jugoslavenima nedostaje još samo kulturno jedinstvo da bi bili homogena nacija. Razumljivo je da takve ideje nisu naišle na podršku u najvećem delu hrvatske i slovenačke inteligencije, ali su sna-žne rezerve ispoljene i među srpskom intelektualnom elitom. One su izazvale pro-cese zatvaranja u sopstvene nacionalne okvire. Tada je došlo do izbijanja rata i sva


127

pitanja kulturnog zajedništva potisnuta su iz stvarnosti, ali ne i iz svesti. Tokom četi-ri ratne godine ono što se u kulturnom smislu zbivalo u institucijama gradova pod kvislinškom kontrolom nema značaja u vrednosnom smislu, ali se kulturna aktiv-nost i umetničko stvaralaštvo u uslovima narodnooslobodilačke gerile i na oslobo-đenim teritorijama, u okvirima političkog zajedništva, svojim sadržajima i svojom svetonazorskom istošću, oblikovalo i kao svojevrstan zajednički kulturni identitet.

U prvom posleratnom periodu taj zajednički kulturni identitet u umetničkom smislu predstavlja i zajednički socrealistički korak unazad. Pokazuje se da zajedni-štvo pod političkim pritiscima predstavlja zapravo negativnu činjenicu iz koje se vrlo brzo traži i nalazi izlaz u dva smera: jedan je u vraćanju u umetnički konzervativ-ne nacionalne okvire, motivski, leksičko i stilski u obnovljenom negovanju folklor-ne i malograđanske tematike. Drugi je u postupnom, prvo tišem, a zatim i bučnom i otvorenom promoviranju evropske modernosti, u čemu su prednjačili književnici i likovni umetnici iz partijskih redova, kao što su i generacijski stariji umetnici u sim-biozi tradicionalističke škole i sovjetske estetike scorealističkog dogmatizma pružali otpor tom stvaralačkom oslobađanju i pridruživanju modernim zapadnoevropskim i američkim tendencijama.

Sve se to događa na multinacionalnoj ravni od Beograda, Zagreba, Sarajeva, Ljublja-ne i Skoplja, a pridružuju im se i stvaraoci iz Novog Sada – jednako i srpski i mađarski, rumunski, slovački, rusinski i hrvatski umetnici, da bi koju godinu kasnije to idejno i estetsko raslojavnje zahvatilo i albanske stvaraoce na Kosovu. Sav ovaj sažeti kultur-noistorijski pregled vodi neminovno ka pitanju: šta su na ovim prostorima u vremen-skom rasponu, dužem od jednog stoleća, bili zapravo kulturni identiteti? Za odgovor je još prerano. Njega ću pokušati dati na kraju mog večerašnjeg izlaganja.

Povoljna okolnost za liberalizaciju kulturnog života u Drugoj Jugoslaviji bila je i činjenica da je i unutar partijskih vrhova u pogledima na estetska pitanja i društve-nu funkciju kulture i umetnosti postojala identična podeljenost kao i unutar krugova samih stvaralaca. Na tolerantan odnos prema modernim strujanjima znatno je uti-calo i to što su im, kako svojim publističkim aktivizmom tako i još više svojim umet-ničkim ostvarenjima širili prostore umetničke slobode istaknuti stvaraoci generacije koja je, umetnički sazrevajući neposredno pred rat, stekla i politički autoritet uče-stvovanjem u partizanskom pokretu. Pomenuću saamo neke: u Srbiji Dobrica Ćosić, Antonije Isaković i Oskar Davičo, u Vojvodini Ervin Šinko i Vasko Popa, u Hrvat-skoj Jure Kaštelan, u Sloveniji Edvard Kocbek. Njihov autoritet otvara vrata broj-nim novim umetničkim imenima. U Beogradu se objavljuju poetska i prozna dela Miodraga Pavlovića, Radomira Konstantinovića i Miodraga Bulatovića, u Hrvatskoj Ranka Marinkovića, Vladana Desnice, Slavka Mihalića i Vesne Parun, u Sloveni-ji Cene Vipotnika i Cirila Kosmača. Makedonsko kulturno stvaralaštvo doživljava svoj umetnički procvat. Zbirka pesama B. Koneskog Vezilka utemeljuje makedonski književnojezički izričaj. Za moderan književni izraz pionirsku ulogu imaju poezija


128

Mateje Matevskog i proza Dimitra Soleva objavljene već 1956. godine. Husein Tahmi-ščić najavljuje moderan poetski izraz u Sarajevu.

U toj deceniji, izvan aktuelne i žive konfrontacije modernizam – realizam, nasta-ju izuzetno značajna dela. Jedno od njih, Prokleta avlija Ive Andrića nadilazi sve ekskluzivističke estetske orijentacije i predstavlja trajan kulturni most između epoha. To pravilo potvrđivalo se i u narednim decenijama. Godine 1966, dotle od kritičke javnosti jedva zapažen, književnik Meša Selimović objavljuje roman trajne vredno-sti Derviš i smrt, koji ima toliko dubinske filozofske višeslojnosti da po mom uvere-nju ni do danas nije u potpunosti rastumačen. U narednoj deceniji nova generacija književnika donosi unutar oba ova pola i nove elemente. To nije slučaj sa likovnim i muzičkim stvaraocima, koji su u potpunosti osvojili pravo na slobodna istraživanja i eksperimentisanja. Bilo je to posledica shvatanja političara kako njihovu ideološku dogmu to ni na koji način ne dovodi u pitanje. Zato se u literaturi i pozorištu podvla-či prag tolerancije, čiji prelazak se više, istina ne definiše kao prokapitalistička jeres, već se izmišlja nov termin „dezideologizacija kulture“, sa konsekvencama za takva odstupanja od važeće političke norme, koja ne idu dalje od uskraćivanja finansijske podrške i prava na publicitet. To se očituje kao fatalno uskraćivanje prava na kulturu, jednako stvaraocima kao i njenim korisnicima. Pokazalo se, međutim, da se s tom novom generacijom stvaralaca ipak ne može izići na kraj. Pravo na slobodu umet-ničke reči sada se shvata kao pravo na to da umetnost otvoreno kritički progovori o svom vremenu i stanju u društvu. Napetost dostiže vrhunac u rasponu od 1968. do 1971, kada prvo izbija socijalni bunt studenata, a zatim i bunt protiv lakirovke koja je bila slepa za narasle želje da se i u nacionalnom pitanju, pre svega kod Hrvata i Srba, stvari dovedu u sklad sa potisnutom realnošću.

Po sistemu domino efekta u Hrvatskoj od 1971. padaju kulturne institucije, uki-daju se i zatvaraju čak i takve stare i temeljne istorijske institucije, kao Matica hrvat-ska. U Srbiji je reakcija bila manje drastična i pogađa mladu generaciju političara, kao meru reciprociteta, koji, na sreću, nije zahvatio i Maticu srpsku. Ali je lista pro-fesora uklonjenih sa beogradskog univerziteta bila, takođe, povelika. To je iskorišće-no kao zgodna prilika da partijska, nacionalistička gerontokratija zadrži vlast u svo-jim rukama... Pokazuje se da zajednički kulturni identiteti bivaju oblik saradnje, ali ne i oblik otpora. Pred otvorenom Pandorinom kutijom iz koje su iskočile ekstrem-no desne nacionalističke i ksenofobne tendencije, koje su dotle dugo tinjale u samom jezgru jednopartijskog sistema, raspadale su se veze, a sa postepenim urušavanjem političkog sistema urušavao se i proevropski otpor tom sistemu. Tome je na ruku išla panična rigidna reakcija, slanjem u tamnice istaknutih kulturnih radnika, što je bio uvod u ratove devedesetih, kada je zajednički kulturni identitet bio jedna od žrtvi i iz čijih se posledica mučno izvlačimo i danas.

Ostaje za naknadna razmišljanja i začuđujuća činjenica da se u senci tih dra-matičnih kulturno-političkih sukoba, netaknut time, odvija kreativni umetnički


129

proces, koji daje izuzetne rezultate. U Beogradu izlazi Roman o Londonu Miloša Crnjanskog, ali i Peščanik kao najava uspona budućeg evropskog pisca Danila Kiša. U Sloveniji ponovno pojavljivanje u javnosti Vitomila Zupana sa romanom Dola-zak na kraj proleća veliki je književni događaj, ali i potvrda da moderni književni postupak zahvata sve aktivne generacije stvaralaca. U književnoteorijskoj klasifika-ciji koja je uvek nesigurna i proizvoljna, prozna, poetska i dramska dela pisaca sre-dnje i mlađe generacije koja se tih godina pojavljuju mogu se okarakterisati kao stil-ski hibridi realizma i modernizma, krštena od strane kritike na različite načine, kao neoimpresionizam, postmoderna, i tako dalje, a zapravo se radilo o manifestaciji umetničke zrelosti i u okviru nje sposobnosti sveobuhvatnog spoznajnog pristupa i stvarnosti i fikciji. To su godine kada se taj stilski i tematski obrat događa i u knjiže-vnostima manjinskih zajednica Jugoslavije. U Vojvodini, uporedo sa pojavom zna-čajnog srpskog pisca Aleksandra Tišme, sa njegovim danas već klasičnim romanom Knjiga o Blamu, izlaze prve značajne moderne zbirke pesama na mađarskom Karo-lja Ača (Pohvala redu vožnje) i Ištvana Domonkoša (Precrtani stihovi), na slovačkom Zvezdano proso Palja Bohuša i So ili pesak Vićazoslava Hronjeca, kao i Čovek u teč-nom stanju Slavka Almažana na rumunskom, te na rusinskom Nebo na kolenima Julijana Tamaša. To je doba kada se pojavila u Sarajevu čudesno lepa knjiga pesama Maka Dizdara Modra rijeka koja se po svojoj filozofskoj višeslojnosti odmah uvršta-va u trajne poetske vrednosti.

Zadržaću se još na sedamdesetim i osamdesetim godinama. Kada danas, u retro-spekivi, sagledamo umetnički veoma visoke, stvaralačke rezultate neminovno nam se nameće konstatacija da je to bilo veliko doba nikada ranije i nikada kasnije dose-gnutog zajedništva u evropeizmu kao pogledu na svet i kao stvaralačkom postup-ku, koji tada umetnici bez ustezanja izražavaju, skoro kao neku vrstu slobodoumnog prkosa pred rastućim političkim pritiskom. Taj identitet ne obuhvata samo knjiže-vnike i slikare. On je prisutan i u filmskoj produkciji, ali i na planu filozofske „here-ze“, da to tako uslovno nazovem, a odnosi se na Korčulansku školu.

Vreme je za kratki opis odnosa zvanične politike, suočene sa tom situacijom, koja ju je očito zbunila i, ne nalazeći fleksibilniji odgovor, ulazi u sve dublji sukob s kri-tičkim krilom stvaralačke inteligencije. Savez komunista, svestan da palijativnim represivnim metodama ne može rešiti problem, teži da kroz parapolitičke društvene organizacije i kontrolom finansiranja kulture i umetnosti preko samoupravnih inte-resnih zajednica uspostavi trajniji politički okvir. Okvir koji se u kulturi ne može prekoračiti, a koji prividno izgleda širok, jer se društveno neprihvatljivim označava-lo samo ono što su ideološke komisije ocenile kao dovođenje u pitanje dva proklamo-vana tabua: socijalizam kao idejni koncept i nacionalizam kao njegov antipod. Odla-skom Josipa Broza Tita, na političkoj sceni Jugoslavije sve snažnije i upornije počinju delovati centrifugalne sile. Formalno još postojeće federativno uređenje sve se više remodelira u prikrivenu konfederaciju. Kulturna scena prati te tendencije i zajedni-


130

čki kulturni i umetnički identitet se gasi. Internacionalno, evropsko se supstituiše nacionalnom eksluzivnošću, renesansom mitova i tako stižemo do početka devedes-tih godina, godina sveopšte civilizacijske i kulturne tragike jugoslavenskog prostora.

Pre nego što pređem na opis tog evolucijskog finala jednog istorijskog luka koji je počeo uzdizanjem iz mraka periferija severnih i južnih carstava, blistavim uspo-nom do evropskog identiteta i urušavanjem iz njega u ratnu tamu iz koje se mukotrp-no ovaj zapadnobalkanski prostor uzdiže ka evropskom svetlu, želim da podsetim na stvaralačke rezultate, koji su i dalje nastajali u godinama uvoda u civilizacijsku katastrofu. Počeću sa podsećanjem, na filozofsko nasleđe. Od 1964. u Zagrebu izlazi časopis Praksis, koji okuplja kao urednike i glavne saradnike plejadu hrvatskih filo-zofa koji nastoje da vraćanjem mladom Marksu i drugim levim filozofskim strujama (na primer „frankfurtskoj školi“) podvrgnu bespoštednoj kritici dogmatska etatisti-čka rešenja tzv. socijalističkih društava, obuhvativši pritom i jugoslavensku društve-no-političku praksu. Pomenuću s poštovanjem njihova imena: Branimir Bošnjak, Danko Grlić, Milan Kangrga, Gajo Petrović, Rudi Supek i Vanja Sutlić, a pridružuju im se i istaknuti beogradski filozofi Mihajlo Marković, Svetozar Stojanović, Ljubomir Tadić, Zagorka Pešić-Golubović i Miladin Životić, od kojih su samo Golubovićka i Životić u kriznim devedesetim godinama ostali dosledni levom internacionalizmu. Praksis je docnije nasledio takođe značajan časopis Enciklopedija moderna. Kao nji-hov međunarodni simpozijum sa najuglednijim evropskim filozofima kao gostima i aktivnim sudionicima (Erih From, Jirgen Habermas – čiji je docniji favorit među stu-dentima bio Zoran Đinđić – zatim Anri Lefevr, Lešek Kolakovski i Herbert Marku-ze) održava se čitavu deceniju „Korčulanska škola“, koju sam već pomenuo.

Sedamdesetih godina Radomir Konstantinović u Beogradu objavljuje višetomnu Filozofiju palanke, koja je do danas ostala najpotpunija filozofsko-sociološka analiza malograđanskog mentaliteta u Srbiji. Idejno jedinstvo u misaonom višeglasju donelo je tih decenija značajna književna dela na širokom tematskom rasponu. Svojom traj-nim značajem i vrednošću svojih dela ističu se u Sloveniji dramatičari Primož Kozak (drame Kongres, Afera i Sveti Če), Dominik Smole (Antigona i Krst pri Savici), pro-zaici Edvard Kocbek, Andrej Hing, Rudi Šeligo i Toni Svetina, pesnici Ciril Zlobec, Niko Grafenaier j Dane Zajc. U Bosni i Hercegovini pesnici Mak Dizdar (Kameni spavač), Abdulah Sidran i romansijer Vojislav Lubarda sa kontroverzno ocenjenim delom Gordo posrtanje. U bosanskoj literaturi nesumnjivi je vrh Meša Selimović, koji nakon Derviša i smrti objavljuje još jedno duboko višeslojno delo Tvrđava. U Vojvodini srpsko pesništvo ima značajni trolist – Vasko Popa, Miroslav Antić i Pero Zubac, mađarsko pesništvo Ota Tolnaija, Karolja Ača, Jožefa Papa, Ištvana Domon-kioša, slovačko Paljo Bohuša, Mihala Babinku i Vićazoslava Hronjeca, rusinsko Juli-jana Tamaša, hrvatsko Jasnu Melvinger, rumunsko Floriku Štefan, Slavka Almažana i Petru Krdua. Vojvođanski prozaici su tada Aleksandar Tišma, Petko Vojnić Pur-čar, Mladen Markov, Nandor Gion, dramatičar Deak Ferenc. I druge uslovno mlađe


131

jugoslavenske nacionalne književnosti brzo postižu dosluh s modernim tendencija-ma u tradicionalnim kulturnim centrima. Makedonska moderna literatura obuhva-ta potpuni generacijski raspon. Najistaknutiji moderni pesnici su Bogomil Đuzel i Ante Popovski, prozaici Jordan Leov, Petre Andreevski i Živko Čingo.

Albanski pesnici Fahredin Gunga i Ali Podrimja, prozaik Nazmi Rahmani i dra-natičar Redžep Ćosja pridružuju se tih godina svojim knjigama modernim tokovi-ma.

Od 1981. ponovo raste politička tenzija u jugoslavenskom društvu i ona se već tra-dicionalno snažno reflektuje i na stanje i odnose u kulturi i umetničkom stvarala-štvu. Paralelno deluju dve suprotne tendencije: integrišuća na crti odbrane slobode stvaralaštva i njegovog evropskog identiteta i dezintegrišuća u sve striktnijoj politi-čkoj konfederalizaciji, u kojoj zvanični instrumenti kulturne politike stimulišu i sve veću parcelizaciju jugoslavenskog kulturnog prostora. Samoupravni model društve-nog nadzora nad kulturom sve se više prazni od kulturnog sadržaja. Politički vrh sve više uspelih dela, zbog njihovog kritičkog odnosa prema stanju u društvu doživ-ljava kao napad na sebe i pretvara ih u „slučajeve“, kao što su u Sloveniji Karamazo-vi Dušana Jovanovića, u Srbiji dramatizacija Radulovićeve pripovetke Golubnjača, Tren II Antonija Isakovića, roman Pismo-glava i drama Kosančićev venac Sloboda-na Selenića.

Ponovo imamo fenomen da mimo tog sukoba ta poslednja decenija uoči rata devedesetih obiluje zapaženim delima nastalim na ravni modernog globalističkog promišljanja i istovremeno autentične ukorenjenosti u domaće tle. I, takođe, ponovo u širokom generacijskom rasponu.

U ovom stoleću i po, tokom kojih su se na ovom prostoru mogle pratiti tendenci-je nalaženja zajedničkog idenititeta kultura koje su se međusobno prepoznavale na neki od različitih načina bliskima, pa su ih političke konfrontacije privremeno uda-ljavale jedne od drugih, da bi ih decenije mira, koje bi sledile, ponovo približava-le, oblici tih zajedničkih identiteta nikada nisu bili lišeni i političkih primesa. Prve nacionalno oslobodilačke, a potom i konstitutivne elite raspolagale su sa vrlo skrom-nim brojem ličnosti dovoljno kompetentnih za realizaciju tih nacionalno homoge-nizirajućih i državotvornih projekata. Brojni među njima bili su upravo naučnici i umetnici. Pošto njima politika nije bila osnovna vokacija, oni su ostvarenju tih pro-jekata doprinosili samo svojim istorijskim vizionarstvom i sposobnošću da sagleda-ju strateške perpsektive malih nacija kojima su bili duhovne vođe. U uslovima malog manevarskog prostora u vremenima kada su se prečesto menjale geopolitičke situa-cije, ta njihova sposobnost bila je samo oslonac taktičkim potezima profesionalnih političara, koji nisu imali viziju, ali su imali skromnu, no za upravljanje njihovim nacionalnim brodom dovoljnu moć. Bilo je potrebno vreme mereno decenijama da se ta sprega politike i kulture dovoljno razlabavi da bi umetnost i kultura našli svoj identitet. A našli su ga u uspostavljenim mostovima sa evropskim kulturama.


132

Zajednički kulturni identiteti na ovim prostorima ostvarivani su, kada ih posma-tramo dijahronijski, na različitim osnovnim ravnima. Prvi zajednički kulturni iden-titet gradili su začetnici južnoslavenske ideje kraja XVIII i prve polovine XIX stole-ća. U Hrvatskoj su to bili ilirci i biskup Štrosmajer, u Vojvodini (u kojoj je takođe bilo iliraca) žarišta su bili Sremski Karlovci i Novi Sad, kao i snažni eksteritorijalni centri prečanskih Srba u Pešti i obližnjoj Sent Andreji, te naročito u Beču, gde se obe juž-noslavenske struje sreću i Bečkim dogovorom utvrđuju glavnu ravan prvog zajedni-čkog kulturnog identiteta – štokavski književni jezik. To je najdugotrajniji ostvare-ni zajednički kulturni identitet, u koji se vremenom uključuju i Beograd i Cetinje. Tek kada tridesetih godina XX stoleća pod unitarističkom političkom presijom, koja dostiže vrhunac tokom šestojanuarske diktature, snažni odbrambeni nacionalni ref-leksi maticu kulturnog života Kraljevine Jugoslavije raspršuju u separirane nacio-nalne kulturne tokove, taj zajednički identitet se izmešta na drugu ravan, koja kao jedan od glavnih oblika bliskosti kulturnih ciljeva, posle ratnog prekida četrdese-tih godina, biva ponovo uspostavljena. Imajući zbog političkih pritisaka povreme-no manje, a ponekad, kao devedesetih godina XX stoleća, dramatično velike preki-de, ovih godina doživljava renesansu.

To je ravan uključivanja u evroameričke kulturne tokove. Namerno koristim ter-min „evroamerički“ jer globalni mejnstrim zapravo ne postoji sve do pedesetih godi-na XX stoleća, kada se deo književnih i filmskih stvaralaca dalekoistočnih zemalja, više pod američkim nego evropskim uticajem priklanja modernim kulturnim for-mama takozvanog „zapadnog sveta“. To uključivanje u evroameričke kulturne toko-ve dela jugoslavenske kulturne inteligencije dovodi do njenog razdvajanja od one tradicionalističke. I jedna i druga struja prisvaja za sebe atribut isključive vredno-sne autentičnosti, što, naravno, ne stoji, a dokaz su za to vredna umetnička ostvare-nja na obe strane.

Razlika među tim strujama je u načinu na koji se misli, shvata i tumači i stvarnost i fikcija. Moderna, proevropska struja misli mondijalno, shvata svet oko sebe kao celinu i tumači i stvarnost i fikciju kao realitete podložne slobodnoj interpretaciji. Time ona sebe svojim mišljenjem, shvatanjima i modusom operandi homogenizuje u specifičan zajednički kulturni identitet. Tradicionalistička struja misli nacionalno, shvata svet kao nacionalno separirane specifikume i insistira na vernom oslikava-nju i savremene i prošle stvarnosti. Ukotvljena u nacionalno, više mitsko nego stvar-nosno biće, ona nije ni sposobna ni voljna da promišlja svet na međusobno bliskoj ravni. Postoje, naravno, kao što sam već pomenuo, oblasti umetničkog stvaralaštva koje svoj kreativni izričaj u potpunosti već dugo čine delom globalnog zajedničkog kulturnog identiteta. Pritom, i kada posežu za svojom nacionalnom tradicijom kao inspiracijom kreativno je podvrgavaju svom modernom stvaralačkom postupku i čine i nju sastavnim delom svetskog kulturnog identiteta. Tako je u likovnim umet-nostima, u muzici i u baletu.


133

Pri kraju, posvetiću, ne slučajno, posebnu pažnju kulturi i umetničkom stvarala-štvu nacionalnim zajednicama Vojvodine. Činim to s razlogom. Vojvodina je jedi-ni geopolitički i kulturni prostor nekadašnje Jugoslavije, a sada Republike Srbije, u kome je zajednički kulturni identitet bio i ostao prirodni kvalitet nacionalnih kul-tura koje ga čine. U prvim decenijama zajedničke države, čije su trijanonske kontu-re zajedničko kulturno življenje posebno Srba, Hrvata i Mađara raspolutile, učinivši isto sa jugoslavenskim Banatom kome su dotle Arad i Temišvar bili srpska, rumun-ska i nemačka središta, na teritoriji koja se našla u granicama Kraljevine Jugoslavi-je, beleži se među kulturnim radnicima i književnim stvaraocima, uprkos asimila-tornim tendencijama, dobar broj primera osećanja srodnosti promišljanja kojim ovaj srednjeevropski sever Jugoslavije čuva svoj zajednički višenacionalni identitet. Tome je znatno doprinosila široka sposobnost višejezične komunikacije vojvođanskog gra-đanstva, iz kojeg su poticali i Mladen Leskovac i Kornel Senteleki i Mihalj Majtenji i Žarko Vasiljević i Todor Manojlović i mnogi drugi.

Politički vrh druge republikanske Jugoslavije, nakon što je iz tog vojvođanskog višenacionalnog korpusa amputirao i proterao trećinu stanovništva, kolonizovao je u napuštene seoske domove nove stanovnike s juga i jugozapada, kojima je tek pred-stojao dug i težak proces uklapanja u svet drukčijeg civilizacijskog identiteta i taj proces je išao sporo, ali uspešno u ekonomskom smislu, a potom i u mentalitetnom i kulturnom prilagođavanju. Političkom vrhu toga vremena mora se upisati u zaslugu što je presekao predratne unitarističke tendencije i uveo kao neprekršivi tabu slogan „bratstvo i jedinstvo“ kome se danas politički parveniji subinteligentno podsmehuju.

Kulturni život i umetničko stvaralaštvo u Vojvodini bili su deo svih kretanja, polarizacija i stvaranja zajedničkih identiteta u drugoj Jugoslaviji. Ipak, postoje neke važne specifičnosti na koje ću sada ukazati i koje govore o većoj i duhovnoj i mate-rijalnoj uspešnosti višenacionalnih od mononacionalnih sredina. Kada je u šestoj deceniji XX stoleća počelo oslobađanje kulture od diktata socrealističkog shvatanja njene društvene funkcije, Novi Sad je bio prvi kulturni centar u kome je mlada gene-racija kulturnih stvaralaca, ali i onih koji su u kulturnom životu učestvovali javnim iznošenjem mišljenja, dograđujući kulturni ambijent u celoviti susret stvaralaca i korisnika kulture u onom smislu u kome sam to definisao na početku izlaganja, na tribinama i u časopisima, kreativno progovorila na nov evropski način. Na novosad-skoj Tribini mladih i u časopisima Polja i Uj simposion učestvovali su mladi stvarao-ci iz cele Jugoslavije, aktivno podržavani od Miroslava Krleže, Oskara Daviča. Duša-na Matića, Ervina Šinka. Stvarao se model novog zajedničkog kulturnog identiteta. Druga paralelna ravan bila je Sterijino pozorje, koje je uz glavni, najčešće eklektički program, uvek imalo paralelne programe van konkurencije na kojim se proverava-la mlada teatarska avangarda. Mladi stvaraoci Mađari, okupljeni oko Uj simposiona bili su u tom vremenu, kada je u Mađarskoj slobodna reč brutalno gušena staljinisti-čkom represijom, duhovni svetionik svoje nacije u pravom smislu te reči.


134

Kada je docnije, Stevana Doronjskog i Jožefa Nađa u vojvođanskom političkom vrhu zamenila kruća politička garnitura, centri slobodne stvaralačke reči stvarali su se u Beogradu i Zagrebu koji su prihvatili stvaraoce iz Vojvodine. Tako je osiguran kontinuitet slobodne jugoslavenske misaone zajednice.

Ako se sada vratimo razmatranju situacije u poslednje dve decenije, videćemo da je ratni i poratni prekid kulturnih veza između proevropskih slojeva nacionalnih inteligencija trajao relativno kratko i nikada nije bio potpun. Sada svedočimo sve intenzivnijem obnavljanju tih veza, koje ne znače samo uzajamna gostovanja teata-ra ili pojedinaca na međunarodnim tribinama. Srpski pisci objavljuju knjige u hrvat-skim izdavačkim kućama, hrvatski u srpskim. Već niz godina u BiH izlazi časopis Sarajevske sveske u kome sarađuju autori iz svih centara osamostaljenih republika bivše Jugoslavije. Realizuju se zajedničke pozorišne predstave sa umetnicima iz svih sredina, snimaju se zajedno filmovi. I ono što je u svemu tome najvažnije, ta nova umetnost se promišlja i stvara u ravni prepoznatljivog zajedničkog kulturnog iden-titeta, koji sve više vrednosno dostiže evropsku vrednosnu ravan. Primere iz posle-dnje dve decenije nerado navodim jer je za takav pristup potreban vremenski otklon. Pomenuću samo neke romansijere koje je kritika visoko ocenila. U Srbiji to su Vladi-mir Pištalo (živi u Sjedinjenim Američkim Državama), David Albahari (živi u Kana-di) i Aleksandar Gatalica (živi u Velikoj Britaniji), u Vojvodini Slobodan Tišma i Milica Mićić Dimovska, u Hrvatskoj Miljenko Jergović i Ante Tomić. Dodao bih i pesnike Jovana Zivlaka i Mariju Šimoković iz Vojvodine, Stevana Tontića iz BiH i Tatjanu Gronaču i Ervina Jahića iz Hrvatske. Novi zajednički kulturni identitet sada je deo evropskog kulturnog identiteta. Više nema pokušaja neukusnog provincijal-nog nametanja Evropi našeg stvaralaštva kao nekad, kada je država plaćala malim zapadnoevropskim izdavačima troškove prevođenja i štampanja naših pisaca. Sada to Evropa sama čini, prepoznavši u toj proevropskoj intelektualnoj matici svoje vred-nosti

U danima kada smo svi zabrinuti zbog političkog i ekonomskog tapkanja u mestu, duhovna zajednica nacionalnih kultura ovog srednjeveropsko-balkanskog prostora, zahvaljujući njenoj modernoj i emancipovanoj stvaralačkoj eliti, sigurno se integri-še u Evropu. Politika, koja je kulturu kao siromašnog rođaka i nužno legitimacijsko zlo uvek, kad joj nije bila potrebna kao kvazipatriotska podrška, potiskivala na mar-ginu, potom će i sama dokaskati za njom.


135

Literatura

1. J. Vidmar, Kulturni problemi slovenstva, Ljubljana, 1932.2. M. Bogdanović, O srpskoj književnosti između dva rata, Rad JAZU, 1954, 301. 3. D. Mitrev, Minato i literatura, Skopje, 1959.4. Š. Vučetić, Hrvatska književnost 1919–1941, Zagreb, 1960.5. R. Supek, Partija i inteligencija, Praxis,1965, 3.6. H. Kapidžić-Osmanagić, Srpski nadrealizam, Sarajevo, 1966.7. M. Đurčinov, Makedonmski pisateli, Skopje, 1965.8. I. Bori, Književnost jugoslovenskih Mađara, Novi Sad, 1976.9. R. Flora, Rumunska književnost u Vojvodini, Novi Sad, 1976.10. M. Janićijević, Stvaralačka inteligencija međuratne Jugoslavije, Beograd, 1984.11. J. Tamaš, Rusinska književnost, Novi Sad, 1984.12. P. Volk, Istorija jugoslovenskog filma: 1896–1982, Beograd, 1984.13. I. Frangeš, Povijest hrvatake književnosti, Zagreb, Ljubljana, 1987.14. Đ. Radišić, Kultura u NOB-u, Beograd, 1988.15. T. Ketig Jugoslavija, Kultura 1918–1988, Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1989.16. T. Ketig, Jugoslavija, Nauka 1918–1988, Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1989. 17. Statistički godišnjak Saveznog zavoda za statustiku, Beograd, 1989.

REZIME

Autor je kroz hronološki prikaz ova dva kulturnoistorijska fenomena prikazao njihovu evoluciju od prvih integrativnih tendencija do današnjih dana. Od poče-tka XX veka, uporedo sa vrednosnim sazrevanjem južnoslavenskh kultura mani-festuje se i njihova sve izraženija srodnost. Nakon stvaranja prve zajedničke drža-ve, počinju i pokušaji političke homogenizacije i stvaranja takozvane „jugoslavenske nacije“ sa tendencijom i kulturne unifikacije. To dovodi do međunacionalnih suko-ba, što za posledicu ima i narastanje tendencija kulturnog izolacionizma. Posle Dru-gog svetskog rata, u izmenjenim političkim uslovima obnavlja se i stara platforma tešnje saradnje nacionalnih kultura, što dovodi do novog oblika zajedničkog kul-turnog identiteta koji se temelji na ravnoteži srodnosti i specifičnih karakteristika nacionalnih kultura.

Ovo su obeležja i multikulturnog modela u Vojvodini, koji je, zbog istih poli-tičkih turbulencija, doživljavao amplitudalne oscilacije. Dramatičan raspad zajed-ničke države imao je teške posledice i po saradnju nacionalnih kultura na ovom prostoru. Ali sa smirivanjem i političkom stabilizacijom nove teritorijalne situaci-je stolećima građeni zajednički kulturni identitet demonstrira svoju trajnost. Veze se obnavljaju, zajedničke kreativne vrednosti izbijaju u prvi plan i to je pobeda kul-turno-civilizacijskih principa nad prolaznim negativnim uticajima politike na njih.


136

SUMMARY

Through chronological presentation this two cultural and historical phenom-enons, author was describe their evolution from first integrity tendentiuons till this days. From begining of twentieth century, simultaneously with value ripen-ing southslavic cultures, more is visible their bigger affinity. After constitution first common state appearing attempts political homogenization and creation „yugoslav nation“ with tendency of cultural unification. It caused conflicts between constit-uonal nation espetionaly between serbian and croatian intelectual spheres and, as result of that, grouwing up separatism and isolations. After the Second world war in changed political conditions renewed closer cooperation national cultures what cre-ated new form common culture identity based on balance between kinship and spe-cifical characteristics of national cultures in Yugoslavia.

That are also a characteristics of multicultural model in Voivodina, which dem-onstrated, under influences of the same political turbulence, a big oscilations too.

Dramatical breakdown of common state had a heavy conseqentions for cooper-ation national cultures on this area. But, with calm down and political stabilization of new geopolitical situation, through the centuries builded common cultural iden-tity demonstrate in presence their duration. Renewed conections. Common creative validities emerge in first position and that is victory of ciivilisation principles above temporary negative influences actualy policy on cultural sphere.


137

Academy of Sciences and Arts of Vojvodina (ASAV) (http://www.vanu.org.rs, e-mail: [email protected]) during the last year, it was oriented on its main duties related to the spiritual and material resources of Vojvodina. This was carried out through cultural and scientific development, collaborating with surrounding coun-tries, first of all with neighboring countries, as well as wider, with EU countries. Its main activities in 2014 were based on work on scientific projects, building bridges with other academies, organization of international scientific conferences and events related to the tradition of Vojvodina, as well as publishing.

VANU continued co-operation with twelve foreign academies and institutes. In 2014 the Academy published four books, co-organized two scientific meetings, organized 11 lectures and two promotions. Members of the Academy continued research on nine projects.

Books

• VANU Yearbook 2013 (Godišnjak VANU 2013). Novi Sad, p. 85 (ISSN 1452-2268), 2014;

• Bogdan Janjušević: Origin and Evolution of the Residential Palaces and Villas in Vojvodina Designed in Art Nouveau Style (Secession Style) in Late Nineteenth and Early Twentieth Century (Nastanak i razvoj stambenih palata i vila u Vojvo-dini oblikovanih u stilu secesije krajem XIX i početkom XX veka). Doctoral the-sis, book 11 (Fund Academician Bogumil Hrabak and VANU). Novi Sad, p. 208 (ISBN 978-86-80114-00-2, ISBN 978-86-85889-14-1), 2014;

• Radovan Šoklovački, Miloš Tešić, Dragoljub Badrljica, Miloš Despotov: Gene-alogies of Mokrin (Mokrinski rodoslovi). Novi Sad, p. 168 (ISBN 978-86-85889-50-9), 2014;

• Strategic Directions of Development of Social Sciences, Cultures and Arts of Vojvodina Until 2020 (Strateški pravci razvoja društvenih nauka, kultura i umet-nosti Vojvodine do 2020. godine). Proceedings. Novi Sad, p. 191 (ISBN 978-86-85889-49-3), 2014.

SUMMARY


138

Scientific Meetings

• XVIII International ECO-konference, VIII – conference Safe FoodNovi Sad September 24-27, 2014.The conference was organized by the Novi Sad Ecological Movement, Acad-emy of Sciences and Arts of Vojvodina, Institute for Food Technology. It was co-organized by University of Novi Sad, University of Belgrade, Internation-al Independent University of Environmental and Political Sciences (Mos-cow), Institute for Field and Vegetable Crops (Novi Sad), Legambiente d’Italia, National Environmental Organization (Italia). The conference was also spon-sored by UNESCO Natural Science Sector and Matica srpska, Novi Sad.

• 12th IEEE International Symposium on Intelligent Systems and InformaticsSubotica, September 11-13, 2014.The Symposium was organized by VANU, Obuda University (Budapest, Hungary), Subotica Tech (Serbia) and University of Novi Sad – Department for Mathematics and Informatics (Serbia), and co-organized by, Ministry of Science and Ecology of Serbia, Provincial Secretariat for Science and Technological Development (Serbia), Hungarian Fuzzy Association, IEEE Neural Networks Chapters (Hungary), IEEE Joint Chapter of IES and RAS (Hungary) and the city of Subotica.

Lectures

• Dr Wolfgang Schmale (University of Vienna): A History of European Identity. January 28, 2014.

• Dr Wolfgang Schmale (University of Vienna): Europe and its Transcultural Identity. January 29, 2014.

• Acad. Sava Halugin, full member of ASAV: Integral Relationship between Chil-dren’s Art Work and Prominent Painters. February 13, 2014.

• Prof. István Bikit, PhD, corresponding member of ASAV: Bright Earth and Dark Universe. February 28, 2014.

• Acad. Miloš Tešić, full member of ASAV: Task for the Twenty-First Century –Use of Renewable Energy Sources Supported with Measures Related to Energy Efficiency. March 13, 2014.

• Prof. Radomir Folić, PhD, corresponding member of ASAV: Concrete Has a Soul as Well – Scope of Concrete in Engineering. March 27, 2014.

• Tomislav Ketig, corresponding member of ASAV: Common Cultural Identities of National Cultures in Former Yugoslavia. April 17, 2014.

• Prof. Arnold Suppan, PhD (Austria), full member of the Austrian Academy of Sciences and foreign member of ASAV: Hitler – Beneš – Tito. Conflict, War and Genocide in East, Central and South-East Europe. April 28, 2014.


139

• Prof. Andreas Gronauer, PhD (Vienna): Information-Communication Technol-ogies for Improvement of Operations in Agricultural Holdings and Use of Renew-able Energy Sources in Austria. May 23, 2014.

• Acad. Lajos Göncz, full member of ASAV: Should We Save Languages or Their Speakers? Decrease of Biolinguistic Diversity as a Psychological Problem. Sep-tember 25, 2014.

• Acad. Vukadin Leovac, full member of ASAV: Syntheses and Structures of Metal Complexes with Chelate N-, O-, S- and P-Bonding Ligands. December 29, 2014.

Promotions

• Acad. Julijan Tamaš: Ten Love Commandments (Deset ljubavnih zapovesti). Speakers at the promotion were: Dr. Draginja Ramadanski, Dr. Radmila Gihić-Petrović, and the author. January 31, 2014.

• Bojan Jovanović: Fourty Years of Artistic Work of the Composer Miroslav Štatkić. Speakers at the promotion were: Prof. Smiljana Vlajić, Prof. Aleksan-dra Stepanović, Dr. Ivana Medić, Pero Zubac Prof. Zoran Mulić, Acad. Miloš Tešić, Prof. Miroslav Štatkić, and the author. June 10, 2014.

Members of the Academy of Sciences and Arts of Vojvodina were leading many scientific projects and events supported by domestic founds such as the Ministry of Science of Serbia, the Provincial Secretariat for Science and Technological Develop-ment of the Autonomous Province (AP) of Vojvodina, and Provincial Secretariat for Culture of AP Vojvodina. Based on generous support from Acad. Bogumil Hrabak, a foundation bearing his name continued publishing PhD theses. The following scien-tific projects by the Academy of Sciences, Cultures and Arts of Vojvodina were man-aged by members of the Academy of Sciences and Arts of Vojvodina, where many scientific collaborators from universities from Serbia and many European countries were involved. The Provincial Secretariat for Culture of AP Vojvodina continued supporting the work on a very important project - Encyclopedia of Vojvodina.

Projects

• Encyclopedia of Vojvodina (Editor: Tomislav Ketig)

Social Sciences and Arts Division• Relationship between Privatizations in Reform European Countries and Impact

on Social Situation in Serbia and VojvodinaThemes:

– Multiculturalism and Ethnocentrism (author: Acad. Lajos Göncz);


140

– Legal Framework of Privatization in Reform European Countries (author: József Szalma);

– Attitude of Privatization and Social Institutions Towards Social Scienc-es, Culture and Art, in Vojvodina and Other Heterogeneous Regions in the World (author: Prof. Jovan Komšić, PhD);

– Political-Institutional and Cultural Aspects of Privatization (authors: Acad. Julijan Tamaš and Sergej Tamaš, MSc);

– Relations between Privatizations in Reform European Countries and Their Impact on Social Situation in Serbia and Vojvodina – Theoretical Framework (author: Sergej Tamaš, MSc);

– Factors of Creativity in New Channels of Research Processes (author: Acad. Sava Halugin);

– Privatization and Musical Creativity (author: Prof. Miroslav Štatkić); – Publishing in the Times of Privatization (author: Pero Zubac); – Cultural Life in Vojvodina and Novi Sad as Its Dominant Center from 1946 to 2014, as Seen through the Effects of Social Changes with Emphasis on the Literary Sphere (author: Tomislav Ketig).

• Influence of European and Case Law on Development of Civil Material and Procedural Law in Vojvodina and Serbia (coordinator: Acad. József Szalma)

• Civilization Capacities of Vojvodina, Zakarpattia/Prykarpattia and Galicia in Civil and National States of Serbia and Ukraine (coordinator: Acad. Julijan Tamaš)

Natural and Technical Sciences Division• Study and Development of Methods and Analysis for Decision-Making in

Complex Technical and Technological SystemsThemes:

– Research of Key Mathematical Problems in the Theory of Decision-Making Related to Making Decisions in Uncertain Complex Systems (author: Acad. Endre Pap);

– Research of Application Possibilities of Multicriteria Optimization to Waste Management (coordinator: Acad. Milorad Miloradov);

– Method for Decision-Making on Efficiency Improvement of Energy Gener-ating from Renewable Sources: Application for Biogas Plants (coordinator: Acad. Miloš Tešić);

– Ecological Aspects of Biomass Usage in Energy Production - Green Energy And Soil Fertility (coordinator: Acad Rudolf Kastori);

– Development of Ranking Model of Health Institutions on the Territory of AP Vojvodina (coordinator: Acad. Branimir Gudurić);


141

– Metal Complexes with S-Alkylisotiosemicarbazides (coordinator: Acad. Vukadin Leovac);

– Study and Development of Calculation Method of Vibration Characteris-tics of Construction Systems That Are Designed (coordinator: Prof. Livija Cvetićanin, PhD);

– Decision-Making Methods in Cases of Increased Radiation Risk (coordina-tor: Prof. István Bikit, PhD);

• Mathematical Models of Intelligent Systems and Their Application (coordina-tor Acad. Endre Pap)

• Synthesis and Characterization of Metal Complexes with Biologically Active Ligands (coordinator Acad. Vukadin Leovac, PhD)

• Pharmacokinetics of Nanostructures (Faculty of Medicine; researcher from VANU: Acad. Branimir Gudurić)

• Soil Pollution by Toxic Elements (cooperation with the Institute for Soil Science and Agrochemistry of the Hungarian Academy of Sciences; coordinator from VANU: Acad. Rudolf Kastori)

•Academy of Sciences and Arts of Vojvodina has 11 full members, 10 correspond-

ing members, four foreign members and four honorary members.

Presidency of the Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

Acad. Julijan Tamaš, PresidentAcad. Miloš Tešić, Secretary GeneralAcad. Branimir GudurićAcad. Rudolf KastoriAcad. József Szalma

Members of the Academy of Sciences and Arts of Vojvodina

Full membersAcad. Srbislav Denčić (Agriculture, e-mail: [email protected])Acad. Lajos Göncz (Psychology, e-mail: [email protected])Acad. Branimir Gudurić (Medicine, e-mail: [email protected])Acad. Sava Halugin (Sculpturing, e-mail: [email protected])Acad. Rudolf Kastori (Agriculture, e-mail: [email protected])Acad. Vukadin Leovac (Chemistry, e-mail: [email protected])Acad. Milorad Miloradov (Civil Engineering, e-mail: [email protected])Acad. Endre Pap (Mathematics and Informatics, e-mail: [email protected])


142

Acad. József Szalma (Law, e-mail: [email protected])Acad. Julijan Tamaš (Literature, e-mail: [email protected])Acad. Miloš Tešić (Engineering, e-mail: [email protected])

Corresponding membersProf. István Bikit, PhD (Nuclear Physics, e-mail: [email protected])Prof. Livija Cvetićanin, PhD (Mechanics, e-mail: [email protected])Prof. Radomir Folić, PhD (Civil Engineering, e-mail: [email protected])Tomislav Ketig (Literature, e-mail: [email protected])Prof. Jovan Komšić, PhD (Sociology, e-mail: [email protected])Prof. Slobodanka Latinović, PhD (Medicine, e-mail: [email protected])Mladen Markov † (Literature)Prof. Svetozar Nićin, PhD (Medicine, e-mail: [email protected])Prof. Miroslav Štatkić, MA (Composing, e-mail: [email protected])Pero Zubac (Literature, e-mail: [email protected])

Foreign membersProf. Ivan Damjanov, PhD (Medicine; United States of America)Prof. Roman Kaliszan, PhD (Chemistry; Poland)Acad. Boško Kućanski (Sculpturing; Bosnia and Herzegovina)Prof. Arnold Suppan, PhD (History; Austria)

Honorary membersProf. Wilhelm Brauneder, PhD (Law; Austria)Prof. Robert Hammerstiel (Fine Arts; Austria)Prof. Radko Mesiar, PhD (Mathematics; Slovakia)Prof. Támas Prugberger, PhD (Law; Hungary)


143

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

061.12(497.113)

GODIŠNJAK / Vojvođanska akademija nauka i umetnosti; glavni i odgovorni urednik Rudolf Kastori = Yearbook / Academy of Sciences and Arts of Vojvodina; editor-in-chief Rudolf Kastori. – 2004– . – Novi Sad : VANU, 2005– (kać : Lazarus). – Ilustr. ; 24 cm Godišnje

ISSN 1452-2268 = Godišnjak - Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (2004)

COBISS.SR-ID 207231495

Documents

VANU – GODIŠNJAK 2014