KOMPARATIVNA FAKTOGRAFIJA O GLAVNIM KOMPONENTAMA FORMIRANJA I UPOTREBE GDP

VELIKE STRUKTURNE PROMENE U SVETU EKONOMIJE KROZ PRIZMU FORMIRANJA I UPOTREBE GDP dataset sa referencama za laku analizu i razumevanje -Da su u prethodne tri-etiri dekade inicirane i sprovedene velike institucionalne i funkcionalne promene u svetu ekonomije to gotovo niko ne i ne pokuava da osporva. Ono to, eventualno, moe biti sporno je da li je to dovelo do eljenih ili bumerang strukturnih promena i efikasnijeg funkcionisanja Sveta ekonomije, posebno sa stanovita glavnih protagonista tih promena, a to su bile u prvom redu G7 i u manjoj meri ostale razvijene temlje. Ali, iznad svega je nesporno da ta tema zasluuje ozbiljnu panju.

Na ovom sajtu (http://www.radmilovicstanko.com/) o pitanjima iz te oblasti bilo je rei u mnogim lancima, ali bi se moglo rei da je tema strukturnih promena bila dominantna samo u dva naslova i da je u toku rad na treem, iz novog ugla i sa najsveijim podacima, koji e uskoro ugledati svetlost dana.

Od pomenuta dva lanka, prvi je u dve verzije na srpskom jeziku pod nazivom Manje razvijeni radikalno menjaju sliku svetske ekonomije - paradoks globalizacije?, i na engleskom jeziku Less Developed Is Radically Changing the Picture of the World Economy - the Paradox of Globalization? Taj lanak je baziran na komparativnom dugoronom posmatranju strukturnih promena kroz prizmu kretenja performansi/stopa rasta GDP osnovnih grupacija ali i jednog broja zemalja pojedinano.

Drugi lanak je upravo ovaj. Govorimo i u prolom vremenu s obzirom da je jednim delom ve objavljen u drugom kontekst, kao to je reeno u P.S. U njemu smo analitiki otili znatno dalje: prvo, akcenat je stavljen na komparativno posmatranje pojedinanih zemalja, s tim to je uzorak dosta velik - ak 38 zemalja; drugo, vremenski horizont je produen i kontinuiran: 1980-97 (sem za pojedine zemlje iz objektivnih razloga); i tree, verovatno najvanije, predmet posmatranja su: (a) ne samo stope rasta agregatnog GDP (kol. 3 dole prezentovanog dataseta), nego i (b) stope rasta tri subagregata njegovog formiranja, tj. tri komponente leve strani GDP-identiteta , zatim (c) strukturni procentualni udeli istih komponentama stvaranja GDP (kolone 7,8 i 9), i najzad, (d) procentualna struktura tri komponente upotrebe GDP, desna strana GDP-identiteta (kol. 10, 11 i 12).Ovako koncipiran dataset je, oigledno, veoma kompleksan za analizu i razumevanje, tako da je, nakon tabele i navoenja izvora podataka, dat krai odeljak sa referencama (uputama) koji bi trebao da olaka njegovu analizu i razumevanje. Najzad, treba rei da smo svesni nedostatka to se ovde prezentovani dataset (faktografija) zavrava sa 2007. godinom. Meutim, to je objektivno uslovljeno: u vreme prikupljanja podatka i formiranja dataseta nisu jo bili objavljeni sveiji izvorni podaci sadrani u Worl Development Reports. Ali, danas smo u poziciji da kaemo da su oni u meuvremenu je publikovani (WDR za 2010) i da je samim tim omogueno da ve u poodmakloj fazi izrade (i skorog publikovanja) bude trei deo ovog (mislimo da ga s pravom moemo nazvati) kompendijuma o strukturnim promenama u svetu ekonomije. Verovatni naslov tog dolazeeg lanka, treeg dela kompendijuma, e biti STRUKTURNE PROMENE SVETA EKONOMIJE U ZNAKU (DE)INDUSTRIJALIZACIJE I BREG RASTA MANJE RAZVIJENIH - dugoroni trendovi i najnoviji podaci.Osnovna metodoloka obrazloenja prezentovanog dataset-faktografije

U nastavku se, u tabelarnom obliku, prezentuje specifina strukturno-razvojna faktografija od osamdesetih godina do kraja 2007. godine, tj. do datuma s kojim su, do sada objavljeni izvorni podaci sadrani u Worl Development Reports. Ova faktografija je, sama po sebi, a ne po tome ko je prezentuje, sadrajnija i znaajnija nego to na prvi pogled izgleda.Da bi se faktografija mogla to bolje razumeti i koristiti, nuno je da se ovde da barem nekoliko elementarnih, tehnikih objanjenja.1) Obrazloenje razloga zbog kojih se dole navedene zemlje obuhvaene uzorkomU ovom lanku prezentujemo dugoronu faktografiju o glavnim komponentama formiranja i upotrebe GDP za dve grupacije zemalja.

(I) Prvu grupaciju ine zemlje G20. Ona je postojala i ranije, ali je na zahtev Kine, ali i nekih drugih zemalja, na Londonskom samitu (u aprilu 2009. godine) odlueno da se osnuje novi Financial Stability Board (FSB, link za ovaj sajt je: http://www.g20.org/index.aspx) sa pojaanim mandatom, kao sledbenik Financial Stability Forum-a (FSF), koji e ukljuivati sve G20 zemlje, FSF lanove, paniju i Evropsku Komisiju. (Na ovom sajtu postoji lanak pod nazivom London Summit G20 Leaders Statement: Stvaranje novog sveta moda; otvaranje mnogih teorijskih, naunih i praktinih pitanja i kontroverzi sigurno, sa prevedenim tekstom usvojene Deklaracije na ovom samitu.). Smatrali smo da moe biti korisno da se ova grupa segmentira u dve podgrupe:

(I.1) Prvu podgrupu, unutar G20, zemalja ine G7 zemlje. Njihov sastav je optepoznat i ne treba troiti rei na to, a ni na razloge zbog kojih je interasantno da se prati formiranje i upotreba GDP u njima. To e, uostalom, pokazati dalja kompendijska razmatranja.

(I.2) Drugu podgrupu sainjavaju sve druge G20 zemlje, plus panija. Ova podgrupa zemalja je karetiristna po tome to obuhvata i najvee zemlje sveta, donedavno naslabije razvijene, ali veina njih ostvaruju i najvie stope ekonomskog rasta, tako su znajano smanjile svoj zaostatak za G7 zemljama. Zbog toga je normalno da vlada interes "i za levu i za desnu stranu njihovog GDP", tj. i za nain kako se on formira njihov GDP i za nain njegove upotrebe.

(II) Drugu, neformalnu grupaciju, ine zemlje koje predstavljaju ire okruenje Srbije. Istovremeno, sve su to zemlje (sem Grke) koje su prole ili su jo uvek u procesu tranzicije iz netrinih u trine ekonomije. Razlog za njihovo stavljanje u fokus je razumljiv, budui da ovoj grupaciji zemalja pripada i Srbija. Meutim, ona, ipak, nije dovoljno reprezentativna, da bi samo posmatranje formiranja i upotrebe GDP, u interakciji sa kljunim promenama i dogaajima u svetu ekonomije u prethodnih pola veka, moglo dovesti do objektivnih i korisnih ocena i zakljuaka.

Iz naredne tabele se vidi da je ova grupacija sve samo ne homogena, tako da je bilo i korisno i nuno da se i ona dalje segmentira na etiri podgrupe:

(II.1) Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - Euro area (II.2) Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - ali ne Euro area (II.3) Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje su u EU(II.4) Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje nisu u EU Iz naredne tabele lako e se uoiti da je na ovaj nain dobijen dovoljno irok i raznolik uzorak zemalja, za koji je potrebno identifikovati faktografiju kretanja (rasta) i strukture formiranja i upotreba GDP. 3) Identifikovanje i prezentovanje faktografije rasta osnovnih komponenata formiranja GDP

Promene strukture formiranja GDP o kojoj e biti rei u sledeoj taki, lake e se moi razumeti ako se prethodno identifikuje i prezentuje faktografija o prosenim stopama rasta proizvodnje svake od osnovnih komponenata GDP: agrculture, industry and services, u sukcesivnim periodima. Podaci o stopama rasta GDP i komponenata njegovog formiranja, sadrani su u kolonama 3, 4, 5 i 6 za svaku zemlju i period.4) Identifikovanje i prezentovanje faktografije kretanja strukture formiranja i upotrebe GDP

Za kompleksno identifikovanje i prezentovanje faktografije o dinamici formiranja i upotrebe GDP (a to znai o performansama pojedinih ekonomija) nisu dovoljne samo stope rasta formiranja ukupnog GDP i komponenata njegovog formiranja, ve su potrebni i podaci o strukturi formiranja i upotrebe glavnih komponenata GDP. A to znai da je za svaku zemlju posmatrana i leva i desna strana GDP-identiteta koje se u formalnom obliku mogu iskazati na sledei nain:

* Structure of "Supply side", dinamika formiranja GDP = Value added agriculture as (% of) GDP + Value added industry as (% of) GDP + Value added services as (% of) GDP, to je sadano u kolonama 7, 8 i 9 tabele.* Structure of demand, upotreba (raspored) GDP = GGFCE (General govt. final consumption expenditure, % of GDP) + HFCE (Household final consuption expenditure, % of GDP) + GCF (Gross capital formation, % of GDP) + Resource balance, NX (External balance of goods and services, % of GDP), to je iskazanolo u kolonama 10, 11, 12 i 13 tabele 1.

5) Budui da nastojimo identifikovati i prezentovati faktografiju o dinamici svih pomenutih aspekata, jasno je da smo morali posmatrati dugoroni period. Naravno, tehniki nije moglo doi u obzir prezentovanje godinjih ve prosenih stopa za periode 1980-90, 1990-99 i 2000-07. Time smo se, faktiki nali pred zahtevom koncpiranja i prezentovanja trodimenzionalne tabele. To smo morali reiti na taj nain da smo tri pomenuta perioda iskazali za svaku zemlju u tri reda.

6) Iskazivanje svih ovih aspekata nije bilo mogue u vidu horizontalne tabele, ve smo morali pribei vertiklano koncipiranoj tabeli. Zbog velikog broja nunih aspeka koji su potrebni za kompleksna sagledavanja i ocene, dobili smo veliku, tanije reeno suvie duboku vertikalnu a time i nedovoljnu transparentnu tabelu. Ali, to se u Web site prezentaciji nije moglo izbei. VELIKE STRUKTURNE PROMENE U SVETU EKONOMIJE dataset o formiranju i upotrebi GDPVrem. razdobljeGrowth of production (Growth of the economy) (Average annual % growth)Struktura formiranja (proizvodna strana, "Supply side") - Value added as (% of) GDPStruktura upotrebe GDP (Structure of demand), (% of) GDP

GDPAgric.Indust.Servic.Agric.Indust.Servic.GGFCE HFCE (private, househ.)GCF (Invest.)

123456789101112

G20 COUNTRIES...

... G7 unutar G20

Canada1980-90313443265205722

1990-992122......216019

2000-073............195620

France1980-90221343361176221

1990-99211232869196119

2000-072.........32374235620

Germ.1980-90221324355205621

1990-9921...223757195722

2000-071.........13069195919

Italy1980-90202353956176221

1990-99111133365186120

2000-071.........32870196020

Japan1980-90414434155105730

1990-991-1122395895931

2000-072.........13167195725

U.K.1980-903.........23860216118

1990-992.........23165196416

2000-073.........12274206518

U.S.A.1980-90343323266196617

1990-99335222771156817

2000-073.........12376157019

... ostale G20 zemlje

Arg.1980-90-11-10114148137116

1990-995355934588018

2000-075.........83359146618

Austral.1980-90333453448183024

1990-99413431958186221

2000-073.........32659175925

Brazil1980-903323113850107120

1990-993333113651156520

2000-073.........72964195820

China1980-901061114334621125934

1990-991141410224533114835

2000-0710.........144937124441

India1980-901377332839116824

1990-996478302842116824

2000-078.........212751116328

Indon.1980-90637725383796325

1990-99538518414186031

2000-075.........15454186621

Mexico1980-90111193655116421

1990-9931427296397122

2000-072.........42670126922

Russia1980-902...............

1990-99-6-6-10-2104446175425

2000-077.........63758165121

S. Arab.1980-90013-2146037313427

1990-992122748454123

2000-074.........55639253118

S. Afr.1980-90131264747165324

1990-99211253956226117

2000-074.........33265206317

Spain1980-903.........63658136621

1990-992-3......432176223

2000-073.........33067195827

J. Kore.1980-9093129134145115730

1990-99626674443115435

2000-075.........43957155529

Turkey1980-905184203347107122

1990-994254163054136824

2000-076.........132562136823

Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - Euro area

Greece1980-902013173053196922

1990-9922-12172954177320

2000-074.........62271156623

Slovak.1980-902221......

1990-9920-5863652235630

2000-076.........43165195529

Sloven.1980-90..................

1990-99202453456185618

2000-074.........33661215527

Zemlje koje IMF tretira kao Advanced Economies - ali ne Euro area

Czech1980-902...............

1990-99130164453225726

2000-075.........34057215128

Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje su u EU

Bulg.1980-903-255......31

1990-99-30-4-2163945136918

2000-076.........112960177125

Hung.1980-901202173941105627

1990-991-32183260156524

2000-074.........43165106625

Poland1980-9020-15......929

1990-99506473753176423

2000-074.........43665166722

Roman.1980-901...............26

1990-99-1-1-2-1194238126925

2000-076.........123557127321

Esto.1980-902...............

1990-99-1-3-51103455186027

2000-07............62766...5829

Latv.1980-903243......

1990-99-5-8-102133847196122

2000-077.........42470226528

Lithu.1980-90..................

1990-99-4-2-100133847196522

2000-078.........42470186825

Zemlje koje IMF tretira kao Emerging and Developing Economies a koje nisu u EU

Alb.1980-903233......

1990-9926-5551242135

2000-075.........322246109120

Belar.1980-90..................

1990-99-4-5-6-2174833136918

2000-078.........103548177125

B - H1980-90..................

1990-99..................

2000-075.........132958248820

Croat.1980-90............43265

1990-990-3-51......

2000-075............215828

Maced.1980-90..................

1990-9923-2-311285717

2000-073.........123049187821

Mold.1980-903...............

1990-99-12-6-12-15403725187819

2000-077.........222157179524

Mont.1980-90..................

1990-99............0...

2000-075...............17

Ukra.1980-90..................

1990-99-11-6-16-3204336216161

2000-078.........123751176161

Serb.1980-90.....................

1990-99...............

2000-076.........142825208319

123456789101112

Vrem. razdobljeGrowth of production (Growth of the economy) (Average annual % growth)Struktura formiranja (proizvodna strana, "Supply side") - Value added as (% of) GDPStruktura upotrebe GDP (Structure of demand), (% of) GDP

GDPAgric.Indust.Servic.Agric.Indust.Servic.GGFCE (govern.)HFCE (private, househ.)GCF (Invest.)

Izvori podataka i napomene:(1) Podaci u kol. 3, 4, 5, 6 za 1980-90 i 1990-99 sadrani su u World Development Report 2000/2001, Table 11. Growth of the economy(2) Podaci u kol. 3. 2000-07 sadrani su u World Development Report 2009, Table 3. Economic activity(3) Podaci za kol. 4, 5. i 6. za 2000-07 i o godinjim stopama rasta poljoprivredne i industrijske proizvodnje i usluga, nisu publikovani, pa se ne mogu izvesti ni aritmetiki proseci za taj period. U nedostatku stopa rasta, ocene i o priblinom kretanju (rastu) u ove tri delatnosti moraju se izvoditi indirektno/intuitivno, iz podataka o promeni struktura formiranja, tj. iz value added as % of GDP, koji su u gornjoj tabeli sadrani u kolonama 3, 7,8 i 9 u periodu 2000-07, u odnosu na prethodna dva perioda.(4) Podaci o prosenoj strukturi formiranja (Value added as % of) GDP u kolonama 7, 8 i 9, za periode 1980-90, 1990-99 i 2000-07, predstavljaju aritmetike proseke godinjih struktura, budui da ponderisani proseci nisu publikovani. Podaci o godinjim strukturama sadrani su u sukcesivnim World Developments Reports, sa vremenskim time lagom od dve godine.(5) Podaci za kolonu 3, GDP - average annual % growth za 2000-07 sadrani su u World Development Report 2009, Table 3. Analatiki podaci o stopama rasta poljoprivredne i industrijske proizvodnje i usluga, za period posle 2000. godine, nisu publikovani, ve se ocene o njihovom rastu moraju izvoditi indirektno, iz promena struktura formiranja, tj. iz value added as % of GDP, koji su u gornjoj tabeli sadrani u kolonama 7,8 i 9. (6) Proseni podaci o strukturi upotrebe GDP - Structure of demand, (% of) GDP - za kolone 10, 11, 12 i 13, nisu publikovani pa smo se i u ovom sluaju morali zadovoljiti aritmetikim prosecima strukturnih komponenata, izvedenim iz godinjih struktura u sva tri posmatrana perioda. Te godinje strukture sadrane su u sukcesivnim World Developments Reports, sa vremenskim time lagom od dve godine. Kratke reference za laku analizu i bolje razumevanje gore prezentovanog dataseta/faktografije Osnovna ideja ove faktografije moe se saeti u nekoliko taaka koje e, barem donekle, posluiti kao reference za laku analizu i razumevanje ovog dataseta (faktografije).

Polazna taka je injenica da se ekonomske stope rasta pojedinanih zemalja (u kol. 3) veoma razlikuju. To samo po sebi nije nikakva ni novost ni dilema. Isto tako, nema dileme da tako razliite ekonomske stope rasta nuno dovode do velikih strukturnih, makroekonomskih promena meu zemljama. Ako jedne zemlje tokom tri dekade koje se ovde posmatraju, ostvaruju niske ekonomske stope rasta (do 2%), dok druge ostvaruju visoke ekonomske stope rasta (iznad 6 pa i vie procenata), onda je samo po sebi jasno i logino da se, u dugom vremenskom periodu kakav se ovde posmatra, moraju kumulirati velike promene u odnosima meu zemljama. I tu ne bi trebalo da bude bilo kakvih kontroverza i sporenja.

Ono to je u ekonomiji u teoriji, nauci, praksi mnogo kontroverznije, je odgovor na pitanje zbog ega zemlje ostvaruju tako razliite ekonomske stope rasta, i to, kao to se vidi, u dugogodinjim periodima. Jedinstvenog odgovora nema. Ali, ipak, da sasvim lapidarno, kao to i prilii samoj prezentaciji dataseta jer ovo nije studija sainjena na osnovu njega - navedemo nekoliko pitanja koje svakako treba imati u vidu prilikom analiza konkretnih sluajeva:(A) da li na output strani, na strani formiranja GDP, dominira:

(1) optim institucionalnom ambijentom stvorena snana a to znai surova alternativa (za sve ekonomske entitete): ekonomska prinuda da se mora ostvarivati visoka efikasnost i akumulativnost (profitabilnost), ili u protivnom sledi stagnacija i propadanje; (2) ili je institucionalni ambijent suvie orijentisan na to da sav posao zavri motivacija za ostvarivanjem to veeg profita; u ovom sluaju esto se deava da motivacija, ipak, ne bude panaceja, tj. da moe biti razvodnjena, slabana. Do toga dolazi ili zato to institucionalni ambijent moe biti nedovoljno vrst u tom smislu da omoguuje da, na ovaj ili onaj nain, mogu opstajati i oni koji imaju nedovoljnu ekonomsku efikasnost i profitabilnosti; ili time da institucionalni (opti) ambijent omoguuje bogaenje i na alternativne, lake, sive naine; (3) uz gore navedeno, nuno je da pomenuti institucionalni ambijent obezbeuje da na mikroekonomskom nivou egzistiraju zdravi i efektivni principal-agency-sindikal odnosi koji se ispoljavaju u visokoj produktivnosti i efikasnosti u irem smislu, to ukljuuje: postojanje visokokvalitenog, propulzivnog preduzetnitva, snanog radnog mentaliteta, radne kulture, obuenosti, odgovornosti, radnog patriotizma ma ta to znailo... i, moda iznad svega, uravoteenost cena rada. Ako se one ve ne mogu formirati na (nerazvijenom) tritu rada, ne smeju ni da budu prenaduvane kroz konkurentsko delovanje sindikalnog pluralizma i nastojanja da se svaki sindikat dokazuje prevashodno borbom za visoke zarade pa i tamo gde je efikanost nedovoljnam, dakle visoke cene rada na raun akumulacije i razvoja ...B) da li se u formulisanju i ostvarivasnju politike makroekonomskog razvoja o emu govori struktura formiranja GDP (kol. 7, 8 i 9 gornjeg dataseta) zapostavlja industrijska proizvodnja a favorizuju neki laki i bri oblici visokih zarada to se, naroito u U.S. ispoljava i kvalifikuje kao hipertrofija financijalizacije ekonomije;

C) da li, na potronoj strani, na strani upotrebe nacionalnog GDP, na razne naine (na primer, kroz previsoke cene rada i mase zarada) u privatnom i/ili javnom sektoru, prevelik deo nacionalnog GDP zavrava u vidu dohodaka domainstava i opte javne potronje, a premali deo se koristi za formiranje fiksnih investicija i ostvarivanje ekonomskog rasta. Posledice se znaju, i neminovne su: dolazi do razliitih debalansa i preteranog korienja externih resursa u sutini za neproduktivne svrhe . Pre ili kasnije, stvara se poguban zaarani krug (circulus vitiosus): formira se silazna spirala ekonomskih stopa rasta i razvoja, raste spoljna zaduenost do take na kojoj vie nema niije spremnosti da pokriva finansijske deficite, pa nastaje najpre latentna a zatim otvorena insolventnost uz opasnost da zemlja pree crvenu, bankrot liniju.

P.S. Sada, nakon ovih moda isuvie lapidarnih zavrnih referenci, mogu biti razumljiviji motivi zato je ovaj dataset, mini-baza podataka, ve koriena u lanku, koji je prvenstveno okrenut sumornoj ekonomskoj stvarnosti Srbije, pod nazivom GLAVNI UZROCI "NAE" KRIZE - NEDOVOLJNO STVARANJE ILI TROENJE NEOSTVARENOG? Komparativna faktografija o glavnim komponentama formiranja i upotrebe GDP